FAKULTET ZA OBRAZOVANJE DIPLOMIRANIH PRAVNIKA I

DIPLOMIRANIH EKONOMISTA ZA RUKOVODEE KADROVE

U NOVOM SADU

DIPLOMSKI RAD
IZ PREDMETA : OSNOVI SUDSKOG POSTUPKA
TEMA: PRESUDA U KRIVINOM POSTUPKU

MENTOR: prof.dr.Miloevi Milan,

STUDENT: Milenkovi Miodrag

Broj Indeksa : D 0651-2011

U NOVOM SADU, 2012.

Uvod
Delatnost krivinog suda u cilju realizacije funkcije suenja, posmatrana
sa sadrinske strane, moe se manifestovati u rukovoenju krivinim postupkom
i u donoenju odluke o krivinoj stvari.
Presudjivanje stvari misaono predstavlja najtei deo obavljanja sudijske
funkcije pogotovo kada je vri sudija pojedinac, jer je upuen sam na sebe .
U svesti sudije treba da su vrsto postavljeni aksiomi krivine procedure:
da sud nikad nedosudjuje ono to od njega stranka nije taila , da se krivina stvar
rei iskljuivo na osnovu sprovedenih dokaza ijiom ocenom da se dodje do istine
o osporenim injenicama .
U vezi s tim sudija mora temeljno poznavati odrebde o bitnim povredama
krivine procedure , kao i materijalno pravo koje u sporu ima da bude osnov
zakonite presude.1
Zavisno od vrste delatnosti krivinog suda,razlikuju se odluke koje krivini sud
donosi u toku upravljanja krivinim postupkom i odluke koje donosi o samoj
krivinoj stvari, tj. kojima se definitivnorasvetljava i reava krivina stvar, a samim
tim i okonava krivini postupak.
Odluke koje sud donosi u toku upravljanja kricinim postupkom su reenja i
naredbe, a odluke kojima se reava krivina stvar su presude. Izuzetno, postoje
reenja kojima se reava krivina stvar, na primer, reenje o izricanju sudske
opomene, odnosno reenje o obustavi krivinog postupka, ako se utvrdi da delo
nije krivino delo, da postoje okolnosti koje iskljuuju krivinu odgovornost,
odnosno ako nema dovoljno dokaza da je okrivljeni izvrio navedeno delo.
Ovu odluku u formi reenja sud e doneti u sluaju ako ove oklnosti utvrdi pre
poetka glavnog pretresa. Isto tako, postoje presude kojima se reavaju samo
procesna pitanja, a ne i pitanja o glavnoj- krivinoj stvari, na primer, presuda kojom
se optuba odbija, koja se zbog toga i naziva procesnom presudom.
Odluke krivinog suda predstavljaju osnovnu sadrinu delatnosti krivinog suda
u toku ostvarenja funkcije suenja u krivinim stvarima.
Dakle, krivini sud donosi u toku vrenja funkcije suenja sledee odluke:
presude, reenja i naredbe. Presude su takve sudske odluke kojima se, po
pravilu, reavaju krivinopravna i krivinoprocesna pitanja o jednoj krivinoj
stvari, izuzev presude kojom se optuba odbija.
Reenja i naredbe su takve sudske odluke kojima se, po pravilu, reavaju pitanja
koja se odnose na upravljanje krivinim postupkom, s tim to postoje i takva
reenja kojima se
meritorno odluuje o krivinoj stvari 2.
Pojam i predmet presude
1

Po knjizi osnovi sudskog postupka prof.dr. Milana Vlatkovia

Po knjizi prof.dr. Petra Stanojevia i Aleksandra Ignjatovia

Presuda je sudska odluka kojom se, po pravilu, reavaju kako

krivinopravna, tako i krivinoprocesna pitanja o krivinoj stvari, odnosno, ona se
odnosi kako na materijalne pravno- relevantne, tako i na procesne
pravnorelevantneinjenice sadrane u krivinoj stvari.
Presuda je najvanija sudska odluka koju moe doneti samo krivini sud i ona
mora biti zasnovana na pravnorelevantnim injenicama koje su utvrene dokazima
i to do najveeg stepena izvesnosti, tj. do istinitosti saznanja o njohovom
postojanju ili nepostojanju.
Osnov presude mogu biti samo injenice koje su utvrene dokazima izvedenimna
glavnom pretresu.
Po pravilu, presuda se donosi nakon odranog glavnogpretresa, s tim to postoje
izuzeci kada se presuda donosi i bez odranog gavnog pretresa ili kada se nakon
odranog glavnog pretresa donosi reenje.
Naprimer, glavni pretres se zavrava reenjem ako se optuenom izrekne sudska
opomena, ako se maloletniku izrekne vaspitna mera, ako vee za maloletnike
obustavi postupak prema maloletniku kao i u sluaju kada se izrekne mera
bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenje i uvanja u zdravstvenoj ustanovi
ili leenje na slobodi.
Sa druge strane, presuda se donosi i bez odranog glavnogpretresa u
sluaju: neprabog ponavljanja postupka, opozivanja uslovne osude
zbog neispunjenja odreenih obaveza, u izvrenju inostrane krivine presude itd.
Donoenje presude, kao posebna i zavna faza glavnog krivinog
postupka,obuhvata vie raznovrsnih delatnosti suda.
Sadrinski posmatrano, sve te delatnosti se odvijaju u jednom loginom
redu, jedna drugu slede i na taj nain predstavljaju jednu zaokruenu celinu.
Posmatrano sa aspekta svog redosleda, uovoj fazi glavnog krivinog postupka
dolazi prvo do izricanja presude a potom do njenog objavljivanja, pismene izrade i
dostavljanja, a izuzetno moe da doe i do ispravljanja presude.
Predmet presude moe biti samo krivino delo i eventualni uinilac toga dela
sadrani u optubi u njihivom injeninom opisu, zbog toga to pravna
kvalifikacija dela u optubi ne obavezuje krivini sud.
Smatra se da je potrebno da postoji tzv. subjektivni i objektivni identitet izmeu
optube i presude.
Subjektivni identitet znai da se presuda moe izrei samo prema licu koje je
optueno za odreeno krivino delo.
Objektivni identitet odnosi se na injenini opis krivinog dela, koji u osnovi mora
biti istovetan u optubi i presudi.
Krivini sud je vezan optubom u najirem smislu i to kako u pogledu krivinog
dela, tako i u pogledu uinioca, tako da on ne moe da presudi vie od onoga to
je sadano u optubi.

Meutim, smatra se da krivini sud moe da presudi manje

od onoga to je sadano u optubi, jer se polazi od toga da ako je
utueno vie utueno je i manje. Do ovog zakljuka dolazi se i na
osnovu opteg principa, prema kome onaj ko moe vie moe i manje.

Sadrina i forma presude

Presuda se kao najvaniji i najpotpuniji sudski akt odlikuje tano
odree- nom sadrinom i formom, bez obzira o kojoj se vrsti presude radi.
Pismeno
izraena
presuda
mora
imati
uvod,
izreku
obrazloenje, pouka o pravnom leku i autentifikacija ili ozvanienje . Uvod
presude je po svojoj sadrini stalan, dok izreka i obrazloenje imaju i
promen- ljive delove, to zavisi od vrste presude koja je izreena i koja se
u konkretnom sluaju izraduje.
Uvod presude sadri: naznaenje da se presuda izrie u ime
naroda, na- ziv suda, ime i prezime predsednika i lanova vea i
zapisniara, ime i prezime optuenog, krivino delo za koje je optuen i da
li je bio prisutan na glavnom pretresu, dan glavnog pretresa i da li je glavni
pretres bio javan, ime i prezime tuioca, branioca, zakonskog zastupnika i
punomonika koji su bili prisutni na glavnom pretresu i dan objavljivanja
presude.
Izreka presude ima dva dela, prvi je stalan i u njemu se navode
lini po- daci o optuenom, a drugi je promenljiv i zavisi od toga o kojoj se
vrsti presude radi u konkretnom sluaju.
Lini podaci p optuenom obuhvataju: ime i prezime i nadimak,
ako ga ima, ime i prezime roditelja, devojako porodino ime majke, dan,
mesec, go- dinu i mesto roenja, gde stanuje, koje je narodnosti i iji je
dravljanin, zani- manje, porodine prilike, da li j pismen i kolska
sprema, da li je, gde i kada sluio vojsku, da li ima in, da li se vodi u
vojnoj evidenciji, i pri kom vojnom odseku, da li je odlikovan, da li je ikad
izreenu kaznu izdrao, da li se protiv njega vodi postupak za neko drugo
krivino del, ko mu je zakonski zastupnik ako je maloletan.
Izreka osuujue presude obuhvata sve podatke navedene u l.
351. ZKP. U sluaju sticaja krivinih dela sud e u izreku presude uneti
kazne utvrdene za svako pojedino krivino delo, a zatim kaznu koja je
izreena za sva dela u sticaj.
Izreka oslobadajue presude i presude kojom se optuba odbija,
sefn li- nih podataka o optuenom i opis dela za koji je optuen, obuhvata
i odluku o trokovima krivinog postupka i o imovinsko-pravnom zahtevu,
ako je isti bio postavljen.
Obrazloenje presude je trei deo presude u kojem sud iznosi
detaljne ra- zloge za sve podatke sadrane u izreci presude. Pri tome e
odredeno i potpuno izneti injenice i zato smatra dokazanim ili
protivrenim dokazom. Dalje, sud e u obrazloenju navesti zato je
odustao od naela neposrednosti i odluio da ne saslua svedoka ili
vetaka, ve na glavnom pretresu proita njihov iskaz ili pismeni nalaz, a
naroito kad je to uinjeno bez saglasnosti stranaka. Najzad, sud e
detaljno obrazloiti kojim se razlozima rukovodio pri reavanju pravnih
pitanja, naroito pri utvrdivanju da li postoji krivino delo i krivina
odgovor- nost i pri primenjivanju odredenih odredaba krivinog zakona na
optuenog i njegovo delo.
Drugi deo obrazloenja zavisi od vrste presude koja je u
konkretnom slu- aju izreena.

U obrazloenju osudujue presude e se navesti koje je okolnosti

sud uzeo u obzir pri odmeravanju kazne. Ako je izreena posebna
podvrsta osudujue presude kojom je okrivljeni osloboen od kazne, sud
e posebno obrazloiti ko- jim se ralozima pri tom rukovodio. Ista obaveza
postoji i kad je naao da postoji osobito teak sluaj ili da treba pootriti
propisanu kaznu. Takode, ako je izre- ena uslovna osuda, mere
bezbednosti ili oduzimanje imovinske koristi u osu- dujuoj presudi, sud e
to posebno obrazloiti, navodei pri tom razloge kojima se rukovodilo.
U obrazloenju oslobadajue presude sud e tano navesti
razlog zbog ko- jeg je takva presuda donesena.
U obrazloenju procesne presude, tj. presude kojom se
optuba odbija, sud se nee uputati u ocenu glavn stvari, nego e se
ograniiti samo na razlo- ge za odbijanje optube. Ovom vrstom presude
se ne reavaju krivinopravna, ve samo krivinoprocesna
pitanja, pa e zbog toga u obrazloenju biti reeno koje procesne smetnje
postoje, odnosno koje procesne pretpostavke ne postoje da bi se pristupilo
reavanju glavne stvari.
Pouku o pravnom leku sadri svaka pismeno izradjena
presuda, provstepena ili presuda doneta u drugoj sudskoj instanci, jer se
po izriitoj zakonskoj zapovesti prepisi odluka protiv kojih je dozvoljena
alba dostavljaju sa uputstvom o pravu na albu .
Autetntifikacija (ozvanienje) presude je obavezniformalni element pismeno
izradjene presude, a vri se potpisivanjem i overom.Presudu potpisuje predsednik
sudeeg vea i zapisniar, a overava se slubenim peatom suda.
Predmet presude
Budui da presuda sadri odgovor na pitanje postaljeno optubom da li
je optueni kriv za delo koje mu se optubom stavlja na teret i da li prema njemu
moe da se primeni krivina sankcija, proizilazi da izmedju optube i presude mora
da postoji odredjeni odnos, i ba taj odnos predstavlja najvanije pitanje u
krivinom postupku.
Ovo pitanje je sadrano u l. 346. Prema kome se presuda moe
odnositi samo na delo koje je predmet optube sadrane u podnesenoj , odnosno
na glavnom pretresu izmenjenoj ili proirenoj optunici . Sud nije vezan samo za
predloge u pogledu pravne ocen dela. Svakako da ovde izraz optunica treba
tumaiti ire, u tom smislu to tu spada i optuni predlog i privatna tuba, dakle ,
svaki optuni akt kojim se pokree postupak pred sudom .
Iz iznetog zakonskog reenja proizilazi da izmedju optunice i presude treba da
postoji subjektivan i objektivan identitet. Svakako da ovaj zahtev za subjektivnim i
bojektivnim identitetom nesumnjivo , predstavlja progres u razvoju krivinog
postupka u nas, jer daje garanciju gradjanima da e biti izvedeni pred sud samo
ako je protiv njih podignuta optuba i sudie im se samo za ono krivino delo koje

je navedeno u optubi, Svakako da se ovaj zahtev zasniva na naelu

akuzatornosti izraeno maksimom nemo iudes sine actore , to znai da nema
suda bez tuioca, odnosno nema postupka bez optube.
Pitanje subjektivinog identiteta , koji postoji kada se presuda odnosi
samo na ono lice koje je oznaeno u optubi, ne stvara tekoe niti u teoriji niti u
praksi, jer se uvek moe utvrditi da li se presuda odnosi na isto lice koje je
naznaeno u optubi, jer alternativna optuenja su iskljucena. Isti je sluaj i ako je
optuba podignuta protiv vie lica kao sauesnika uvidu podsrekaa ili pomagaa.
Objektivan identitet postoji onda kada je injenini opis krivinog dela u
osnovi istovetan u optunici i presudi . I po ovom pitanju u teoriji postoje razliita
tumaenja , a po pitanju ta je delo koje je predmet optube da li to kriminalni
dogadjaj iz prolosti , bez obzira na to kako je on iznet u optubi ili je to faktiko
stanje u optubi .
Prema prvoj koncepciji, kako istie P Marina, sud nije vezan za konkretni opis
krivinog dela dat u optubi, odnosno optunom aktu, ve je duan da pri
presudjenju uzme u vidu i nove momente, bez obzira na to to isti nisu sadrani u
optubi, niti su isti promenjeni od strane tuioca.
Prema drugoj koncepciji delotreba da se tretira kao konkretno opisani dogadjaj
ije injenino stanje je opisano u optu
Bi, pa ukoliko ovlaeni tuilac ne izmeni ili proiri optubu na glavnom pretresu u
skladu sa izmenjenim injeninim stanjem, sud e u presudi navesti injenino
stanje onako kako je izneto u podnetoj optunici. Ovu drugu koncepciju prihvata
naa krivina procedura.
Sudska praksa smatra da sud moe menjati opis dela iz optunice , a
da ne prekorai oputubu, sve dotle dok taj stilski ili na drugi nain izmenjeni opis
ostaje u granicama injeninog opisa optunice, odnosno u granicama onih
injeica i okolnosti na kojima se oputnica zasniva, i iz kojih proizilaze zakonska
obeleja odredjenog krivinog dela ( VSS K.I.291/73).
Pomenuti objektivni identitet nije povredjen ako sud optubu za krivino
delo pronevere iz l. 252 KZS. Odnosno takvom prekvalifikacijom sud nije
preko9raio optubu jer postoji objektivni identitet izmedju radnje ova dva krivina
dela Razlika je izmedju njih jedino u subjektivnom obeleju, upravo u umiljaju,
nameri (Okruni sud u Niu , K.br. 379/82 ).
Sud je ovlaen da uinioca krivinog dela oglasi krivim za krivino delo
kradje iz l. 165. KZS ako to proizilazi iz opisa radnje izvrenja i ako je tuilac
radnju uinioca okvalifikovao kao pokuaj kradje iz l. 165, stav 1 kzs.
Optuba je prekoraena samo onda kada je sudjeno o drugom
dogadjaju ili o drugom injeninom opisu dela, a ne o onome kakav je dat u
optunici (povreda objektivnog iedentiteta optube) ili ako se presuda odnosi na
drugoa ne optubom obuhvgaeno lice (povreda subjektivnog identiteta optube).
Pravna kvalifikacija dela i tuioevi predlozi u tom smislu ne vezuju sud .
Sud je ovlaen da u izreci presude ispusti poejdine delove optunice ,
ako se ti delovi optunice odnose na odlune injenice i okolnosti , kao i na

zakonska obeleja krivinog dela koje je optunicom optuenom stavljeno na teret,

ili kada sud izrekom presude izmeni opis dela dat u optunici , ako je tako
izmenjeni opis dela ostao u granicama sutine dela opisanog u optunici .
Na drugoj strani, povredjen je objektivni identitet izmedju optube i
presude ukoliko sud u izreci presude, pri opisu krivi8nog dela iz l. 195, st.3 KZS,
na tetu okrivljnog doda jo neke okolnosti koje optuba nije sadrala, a takve
okonosti znae dalju povredu pravila i li propisa o javnom saobraaju, prekoraaju
optubu ili kad privatna tuba zboh krivinog dela izvrenih od istog lica, od kojih
bi i svaka radnja sama za sebe bila dovoljna z postojanje istog krivinog dela, a u
izreci presude se navede i ona radnja koja takodje sari obeleje navedenog
krivinog dela, a koja nije bila obuhvaena privatnom tubom, ime je prekoraena
optuba i bitna povreda krivinog postupka ( l. 364, st. 1 , ta. 8).
Svakako da ovo pitanje objektivnog identiteta i dalje zasluuje panju,
pogotovu, to procesna teorija ovo pitanje tumai ekstenzivno , dok je sudska
praksa sklona restriktivnom tumaenju. No, ovo pitanje ne tregba meati sa
pravonom kvalifikacijom ,jer sud nije vezan pravnom kvalifikacijom navedenom u
optubi (l. 346,st. 2). I po ovom pitanju ne postoji spor u teoriji i praksi .
Zbog moguih tekoa koje nastaju u praksi sudova po pitanju
objektivnog identiteta izmedju optunice i presude, zakonodavac je predvideo da,
ako je optueni oslobodjen od optube zato to nije dokazano da je uinio delo za
koje se optuuje , javni tuilac moe odmah, po objeavljivanju presude, dati
usmeno izjavu da se odrie prava na albu i podneti novu optunicu.
To moe uinit pismeno , u roku od osam dana od dana objavljivanja presude, ako
smatra iz izvedenih dokaza da je u pitanju drugo krivino delo a ne ono koje je
sadrano u ranijoj optunici, a to drugo krivino delo nije tee od krivinog dela iz
ranije optunice.
Glavni pretres e se ponovo otvoriti pred istim veem i postupak
nastaviti na osnovu nove optunice protiv koje prigovor nije dozvoljen, a radi
pripremanja odbrane sud moe odloiti pretres i to na predlog ili po inicijativi suda.
Pretres e ne moe odlagati radi pripremanja optube i javni tuilac ima pravo da u
roku od osam dana podnese novu optunicu a ako to ne uini moe ii na
podnosenje redovne optunice . ranije izvedeni dokazi ponovo se ne izvode, osim
u sluajevima predvidjenim u l.305. ili ako vee nadje da je potrebno da se
pojedini dokazi ponovo izvedu ( l . 355)
Pitanje je da li je ova zakonska odredba adekvatno reila problem
objektivnog iedntitata, kao to to nije ni l. 346 , st. 1 . Postoje razmiljanja da li ne
treba novom izmenom ZKPpredvideti mogunost i za redovni postupak, kao to to
predvidja postupak prema maloletnicima- da je vee za maloletnike ovlaeno da
bez prdloga javnog tuioca donese doluku na osnovu injeninog stanja koje je
izmenjeno na glavnom pretresu (l. 481, st.4 ).
Donoenje presude
Donoenje presude predstavlja posebnu fazu stadijuma glavnog
krivinog postupka .Ujedno to je I poslednja faza u prvostepenom pstupku kao

prvom delu redovnog krivinog postupka .Ujedno, to je I poslednja faza u

prvostepenom postupku kao prvom delu redovnog krivinog postupka.
Faza donoenja presude zappinje kada se zavri predhodna faza
glavnog krivinog postupka, faza glavnog pretresa. Tanije, faza donoenja
presude poobjavljivanjem da je glavni pretres zavren , tj. momentom povlaenja
sudskog vea u nejavnu sednicu radi veanja I glasanja .
Faza donoenja presude traje do dostavljanja pismeno izradjene
presude I njenog eventualnog ispravljanja.
Od zapoinjanja pa do zavretka faze donoenja presude delatnosti
krivinog suda se sastoje u : izricanju presude, objavljivanju presude, pismenoj
izradi presude, dostavljanju presude I eventualno ispravljanju presude. Svaka od
tih delatnosti krivinog suda ima svoje posebne karakteristike , pa e u danljem
izlaganju biti obradjena svaka od njih.
Izricanje presude
Izricanje presude je prva delatnost krivinog suda u fazi donoenja
presude.
Ako sud u toku veanja ne oceni da treba ponovo otvoriti glavni pretres
radi dopune postupka ili razjanjenja pojedinih pitanja izrei e presudu ( l. 350.
Stav 1 ZKP).
Predsednik vea objavljuje da je glavni pretres zavren , kad vee, po
zavrnoj rei stranaka, nadje da nije potrebno izvoditi jo neke dokaze. Posle toga
vee e se povudi na veanje I glasanje radi donoenja presude (l. 344) Veanje
I glasanje se vri na nejavnoj sednici u posebnoj prostoriji , u kojoj mogu biti
prisutni samo lanovi vea I zapisniar ( l. 118). Veanjem I glasanjem rudovodi
predsednik vea koji se stara da se sva pitanja svestrano I potpuno razmotre (l.
116, st.2)
Veanje je sporazumevanje izmedju lanova sudskog vea kako da se
rei konkretan slua. Glasanje je opredeljivanje lanova vea za odredjenu
sadrinu odluke I njihovo izjanjavanje o tome .
Zakonom je precizno odredjeno o kojim se pitanjima vea I glasa I kojim
redom, kao I sam postupak glasanja, naroito ako se ne moe postii veina koja
je potrebna za izricanje presude.
-

Pitanje o kojima se glasa mogu biti dvojaka:

Predhodna pitanja i
Pitanja o glavnoj stvari (l.117 , st. 1 I 2 )

Predhodna pitanja su pre svega procesne prirode I glasanjem o njima se

utvrdjuje da li postoje procesne predpostavke, odnosno da ne postoje procesne
smetnje za odluivanje o glavnoj stvari. Dakle , pri odluivanju prvo se glasa da li
je sud nadlean I da li je potrebno dopuniti postupak ( u tom cilju ponovo otvoriti
glavni pretres l.345, st.1) u red ovih pitanja spadaju I predhodna pravna pitanja u

sluaju kada od njihovog reavanja

( l.21).

zavisi pravilna primena krivinog zakona

O pitanjima o glavnoj stvari se vea I glasa posle donoenja odluke o

predhodnim pitanjima . Glasanje o glavnoj stzvari se vri sledeim redom:
- Da li je optueni uinio krivino delo
- Ako jested a li je krivino odgovoran i
- Kad se utvrdi da je delo za koje se optueni optuuje krivino, da je on izvrilac
tog dela I da je krivino odgovoran, prelazi se na glasanje o kazni, drugim
krivinim sankcijama, trokovima krivinog postupka, imovinsko pravnim
zahtevima I o ostlim pitanjima o kojima treba doneti odluku .
U sluaju da se glasa krivina dela u sticaju, glasae se o krivinoj
odgovornosti I kazni za svako delo posebno , a zatim e se opet glasati o
jedinstvenoj kazni za sva dela.
Presuda je izreena kada je za nju glasala veina lanova vea ( l. 116,
st.1). U veu trojice to se uvek postie, jer rezultat moe btiti samo dva prema
jedan. Medjutim , u veu petorice moe doi do drugaijih situacija. Na primer, za
jednu odluku je glasalo dva l.ana, a ostala tri lana vea imaju razliito miljenje
od prva dva, ali I izmedju sebe. Takva veina nije dovoljna. Za odluku morajju
glasati najmanje tri lana.
Glasanje se vri po stareinstvu, da ne bi stariji lanovi svojim
autoritetom uticali na mladje lanove vea .
Dakle , prvo glasa najmladji lan , zatim ostali lanovi vea po
stareinstvu i na kraju predsednik vea (l. 116, stav 2).
Prilikokom odluivanja o pojedinim pitanjima u toku donoenja presude ,
moe se dogoditi da se glasovi podele na vie razliitih stavova , tako da nijedan
od njih nema veinu.
U tom sluaju pitanja e se razdvojiti i glasanjem e se ponavljati dok se
ne postigne veina.
Razdvajanje pitanja se vri na taj nain to se predhodno glasanjem
eliminie jedno od postojeih miljenja , i svakim ponovnim glasanjem eliminie
jedno od postojeih miljenja, , te svakim ponovnim glasanjem eliminie po jedno
miljenje, da bi se na kraju dolo do veine glasova.Medjutim , ako se ni na ovaj
nain ne moe postii veina glasova , najnepovoljniji glas za optuenog pribraja
se glasovima koji su manje nepovoljni.
Pribrajanje na ovaj nain vrie se sve dok se ne postigne potrebna
veina za izricanje presude .
Ocenivanje koje je miljenje najpovoljnije a koje je manje povoljno vri
se ne samo u pogledu kazne ve i u pogledu pitanja da li jedno delo predstavlja
krivino delo , da li je optueni krivino odgovoran i slino .
lanovi vea moraju da glasaju o svim pitanjima koja formulie i
postavlja predsednik vea. Medjutim lan vea koji je glasao da se optueni
oslobodi od kazne ili da se presuda ukine i ostao u manjini nije duan da glasa o
krivinoj sankciji. Ako on iskoritisti ovo svoje pravo i ne glasa, smatrae se da je

pristao na glas koji za optuenog najpovoljniji . Treba napomenuti da se

oslobadjanje dunosti glasanja odnosi samo na glasanje o krivinoj sankciji .
Prema tome, i ovaj lan vea e biti duan da glasa o trokovima
krivinog postupka, imovinsko-pravnom zahtevu, oduzimanju imovinske koristi i
ostalim pitanjima koja se mogu u konkretnom sluaju pojaviti .
O veanju i glasanju sastavie se poseban zapisnik ( l. 89) koji sadri
tok glasanja i odluku koja je donesena i koju potpisuju svi lanovi vea i
zapisniar .
Ako je vilo odvojenih miljenja ona e se uneti u zapisnik i li e mu se prikljuiti
samo sud pravnog leka, ali se posle toga mora ponovo zatvoriti u poseban omot i
naznaiti na omotu da je ovaj sud razgledao zapisnik .
Izreka i bitna sadrina obrazloenja izreene presude unosi se u zapisnik o
glavnom pretresu (l. 311).
Poto je presuda izreena veinom glasova, o tome sastavljen poseban zapisnik o
veanju i glasanju i izreka i bitna sadrina izreene presude unesene u zapisnik o
glavnom pretresu , zavrena je delatnost suda u izricanju presude.
Objavljivanje presude
Po pravilu, presuda se objavljuje odmah poto je sud izrekao presudu.
To je obaveza predsednika vea. Medjutim ako se radi o sloenim krivinim
stvarima, na primer, kad optunica sadri vei broj krivinih dela ili se odnosi na
vie optuenih, izricanje presude se ne moe obaviti za jedan dan.
U tom sluaju sud je ovlaen da odloi objavljivanje presude, ali
najvie za tri dana. Pri odlaganju objavljivanja presude, strankama se mora odmah
saoptiti vreme i mesto objavljivanja presude ( l. 352, stav 1) , a sve to mora biti
konstatovano u zapisniku o glavnom pretresu .
Samo objavljivanje presude vri se na taj nain to presednik vea ita
izreku presude, to su prisutni duni da sasluaju u stojeem stavu i usmeno
saopti ukratko razloge presude. Mada je pravilo da objavljivanju presude
prisustvuju stranke, njihovi zakonski zastupnici, punomonici i branioci,
objavljivanje presude se moe izvriti i kad oni nisu prisutni. U tom sluaju,
objavljivanje se vri prisutnoj publici, a ako i nje nema, onda objavljivanje moe
izostati jer nema smisla da lanvoi vea objavljuju sami sebi ono to su izrekli.
Inae, treba napomenuti da neprisustvovanje objavljivanju presude nema nikakve
tetne posledice za stranku.
U sluaju da optueni nije prisustvovao objavljivanju presude, vee
moe narediti da mu presudu usmeno saopti predsednik vea ili da mu se
presuda samo dostavi ( l. 352. Stav 2,3 i 5 ).
Izreka presude se mora uvek objaviti javno i u celini, bez obzira na to da
li je glavni pretres bio javan ili je iskljuena javnost. Medjutim , ako je javnost na
glavnom pretresu bila iskljuena, vee e odluiti da li e iskljuiti javnost pri likom
objavljivanja razloga presude .
Osnovi za iskljuivanje javnosti sa objavljivanja razloga presude mogu biti samo
oni koji slue za iskljuenje javnosti sa glavnog pretresa. Ako javnost sa glavnog

10

pretresa nije bila iskljuena, ne moe doi ni do iskljuenja javnosti sa objaljivanja

razloga presude.
Posle objavljivanja presude , predsednik vea e pouiti stranke o pravu
na albu kao i o pravu na odgovor na albu.
Tom prilikom on e ukazati na samu mogunost podnoenja albe, na rokove i
nain na koji se podnosi i kome se podnosi i u kolikom broju primeraka i slino .
U sluaju izricanja uslovn osude, predsednik vea e upozoriti
optuenog na znaanj uslovne osude i na uslove kojih se mora pridravati . Najzad
, predsednik vea e upozoriti stranke na njihovu obavezu da o svakoj promeni
adrese obavesti sud i to sve do pravnosnanog okonanja krivinog postupka
(l.354).
Izricanje objavljivanje presude se, po pravilu vri istog dana kada je i
okonan glavni pretres.
Izuzetno, objavljivanje se moe odloiti najvie za tri dana i to su u sluaju kad se
presuda ne moe izrei istog dana kada je i glavni pretres zavren. Objavljivanjem
presude zavrena je druga delatnost krivnog suda u fazi donoenja presude, a
pogrena je praksa nekih sudija koji strankama saopte: Glavni pretres je zavren
i dobiete pismeni otpravak presude.
Pismena izrada presude
Svaka objavljena presuda mora se pismeno izraditi u roku od osam
dana od dana objavljivanja. Izuzetno presuda se moe izraditi u roku od 15 dana
po objavljivanju presude u sluaju da se radi o sloenim stvarima ( vie
osudjenih , vie krivinih dela, sloenost izvrenog krivinog dela ).
Ukoliko presuda ne bude izradjena u napred navedenim rokovima, predsednih
vea je duan da obavesti predsednika suda o razlozima zbo kojih to nije
uinjeno .
Predsednik suda moe po potrebi preduzeti mere da se presuda to pre
izradi (l. 356. Stav 12), mada sudovi i po godinu dana ne izradjuju presude.
Presudu pismeno izrdjuje predsednik vea. Pored njega, presudu potpisuju i
zapisniar ( l. 356. Stav 2).
Pismeno izradjena presuda mora imati uvod, izreku i obrazloenje ( l. 357 stav 1)
i ispunjavati ostale uslove u pogledu sadrine , o emu je blie objanjeno prilikm
izlaganja o sadrini i formi presude.
Pismeno izradjena presuda mora u potpunosti da odovara presudi koja
je objavljena ( l. 357 stav 1) . Medjutim treba istai da e samo izreka presude u
potpunosti odgovarati presudi koja je objavljena. To iz razloga to , prilikom
objavljivanjua presude , predsednik vea ita izreku presude, a samo usmeno
saoptava kratke razloge presude. Predsednik vea ita izreku presude koja je
uneta u zapisnik o glavnom pretresu i koja se smatra izvornikom presude ( l.
311).
Mora postojati potpuna saglasnost izmedju izreke presude unesene u zapisnik o
glavnom pretresu tzv. Izbornika presude, zatim izmedju izreke presude koju je
predsednik vea itanjem javno objavio i izreke u pismeno izradjenoj presudi.

11

Medjutim, moe se desiti da injenina osnovica presude ( l. 351. Stav 1 taka 1)

nije uneta u zapisnik o glavnom pretresu jer je u njemu izvrena samo pozivanje
na injeninu osnovicu optunice.
Takodje, u pogledu obrazloenja izmedju objavljene presude i pismeno izrajdene
presude ne moe biti razlika u pogledu bitnih detalja, ali e obrazloenje u
pismeno izradjenoj presudi biti potpunije od objavljenog obrazloenja poto je ono
tom prilikom samo ukratko saopteno.
Dostavljanje presude
Poto je presuda izreena i bojavljena i pismeno izradjena u roku od
osam odnosno petnaest dana, a izuzetno i posle toga , dolazi do tree delatnosti
krivinog suda u frazi donoenja presude koja se sastoji u dostavljanju pismeno
izradjene presude krivinoprocesnim strqankama i drugim uensicima u krivinom
postupku .
Presude se izradjuju i dostavljaju na jeziku naroda koji je u slubenoj
upotrebi u sudu ( l. 7 , stav 1 ZKP ).
-

Izuzetno presude se mogu izraditi i dostaviti na jeziku narodnosti pod dva uslova:
Da je odredjen jezik narodnosti u slubenoj upotrebi u sudu
Da se pripadnik te narodnosti u postupku sluio svojim jezikom .
Medjutim, dostava se nee ni u navedenim sluajevima izvrtiti na jeziku
narodnosti uenika u postupku ako je on sam traio da mu se opis dostavi na
jeziku naroda koji je u slubenoj upotrebi u sudu ( l. 7, stav 2)
Presude se dostavljaju po pravilu preko pote , ali se dostavaljanje moe izvriti i
preko skuptine optine , preko slubenog lica krivinog suda koji je doneo
presudu ili neposredno kod krivinog suda ( l . 120, stav 1)

Overeni prepis presude se dostavlja:

Ovlaenom tuiocu
Optuenom i njegovom braniocu
Oteenom , pod odredjenim uslovima
Licu iji je predmet oduzet tom presudom
Pravnom licu prema kome je izreena odluka o oduzimanju imovinske koristi (l.
356, stav 3 i 5 )
Sudovima ije su presude uzete u obzir pri izricanju jedinstvene kazne za krivina
dela u sticaju ( lan. 356 stav 6)

Ispravljanje presude

12

Pismeno izradjena presuda mora potpuno da odgovara presudi koja je

objavljena (l. 357. Stav 1) .
Prilikom objavljivanja presude, predsednika vea ita izreku presude koja je
sadrana u zavrnom delu zapisnika o glavnom pretresu (l.352.stav 2 u vezi sa
lanom 311 ZKP ).
Dakle do ispravljanja presude e doi ako se pismeno izradjena presuda
ne slae sa izvornikom koji se nalazi u zapisniku o glavnom pretresu .
-

Mogu se pojaviti dve vrste greaka :

Tehnike greke i
Nesaglasnot pismeno izradjene presude sa izvronikom, a ne predstavlja tehniku
greku.
Pogreke u imenima i brojevima kao i druge oigledne greke u pisanju i
raunanju , nedostatke u bliku i nesaglasnotsti pismeno izradjene presude sa
izvornikom ispravie posednim reenjem predsednik vea, na zahtev stranaka ili
po sluenoj dunosti ( l. 358. Stav 1) . tehnike greke obuhvataju ne samo
ispravljanje onoga to je pogreno uneto u pismeno izradjenu presudu, ve i
unoenje i onoga to je proputeno da se unese, pod uslovom da ne predstavlja
izmenu sadrine persude.
Medjutim , ako postoji nesaglasnost izmedju osudjujue presude i
njenog izvornika u pogledu bitne sadrine izreke ( l.351 stav 1 taka 1-5) ovakva
presuda se ispravlja posebnim reenjem. Ovo reenje se dostavlja svim
ovlaenim licima tuiocu, optuenom i njegovom braniocu, oteenom licu iji je
predmet oduzet i pravnom licu prema kome je izreena mera oduzimanja
imovinske koristi i tek od dana dostavljanja tog reenja poinje tei rok za albu na
presudu. Protiv ovog reenja nije dovoljena posebna alba ( l. 358. Stav 2) .
Naime, ispravljenje presude se uvek vri reenjem bez obzira na to o
kakvim se grekama radi. Ispravka se ne moe vrtiti albom jer se ne moe
izvrtiti pozivanjem ni na jedan od osnova . Tako bitna povreda odredaba krivinog
postupka postoji kada je presuda protivrena sama sebi a ne svom izvorniku koji
se nalazi u zavrnom delu zapisnika o glavnom pretresu.
Iz ovoga se vidi da je zakonodavac dao predmnost zapisniku o glavnom pretresu,
tj. Izvorniku presude navedenom o njemu, jer se tu ne mogu vrtiti nikakve
ispravke (osim l.309, stav 3).
Ispravljanje presude nije vezano za rok , pa se ispravke posebnim reenjem mogu
vriti u svako doba . Ako su greske u bitnoj sadrini izreke presude uoene poto
je protekao rok za albu po prvobitno dostavljenoj presudi to nema uticaja na
gubljenje prava na podnoenje albe . alba na presudu se moe podneti u roku
od 15 dana , koji poinje tei od dana dostavljanja reenja o ispravci .

Vrste presude

13

Postoji vie kriterijuma za klasifikaciju sudskih presuda. Tako , zavisno

od toga da li se presudom reava krivina stvar i reavaju krivinopravna i
krivinoprocesna ili samo procesna pitanja, razlikuje se presuda kojom se
meritorno reava krivina stvar i trv.procesna presuda. Presuda kojom se meriorno
reava krivina stvar moe biti osudjujua i oslobadjajua . Prema tome, postoje tri
vrste presuda :
a) Presuda kojom se optuba odbija
b) Oslobadjajua presuda
c) I osudjujua presuda
a) Presuda kojom se optuba odbija
Karakteristika ove presude je u tome to sud ne odluuje o krivinoj
svari koja je predmet optube. Dakle, ne uputa se u meritorno odluivanje, ve
optubu odbija zbog toga to postoje procesnopravne smetnje za krivino
gonjenje. Znai ovom presudom reavanju se samo procesno pravna pitanja, zbog
ega se i naziva formalnom presudom . U sluaju da se uoe procesne smetnje
pre zakazivanja glavnog pretresa ili da se na njih ukae, onda sud donosi reenje
o obustavi postupka.
Presudu kojom se optuba odbija sud e izrei :

Ako za presudjivanje sud nije stvarno nadlean,

Ako je postupak vodjen bez zahteva ovlaenog tuioca,
Ako je tuilac od zapoinjanja pa do zavretka glavnog pretresa
odustao od optube,
Ako nije bilo potrebno odobrenje ili ako je nadleni dravni organ
odustao od odobrenja
Ako je optueni za isto delo ve pravnosnano osudjen, oslobodjen
od optube ili je postupak pritiv njega reenjem pravnosnano
obustavljen a ne radi se o reenju o obustavljanju postupka iz l.
402. Ovog Zakona (l.349, st.1 t.5)
Ako je optueni aktomamnestije ili pomilovanja oslobodjen od
gonjenja ili se gonjenje ne moe preduzeti zbog zastarelosti li ako
postoje druge okolnosti koje iskljuuju krivino gonjenje (l. 349, st.1,
t. 6 )3

Obaveza je suda da pazi na svoju stvarnu i mesnu nadlenost.

im prime- ti da nije nadlean, oglasie se nenadlenim i po
pravnosnanosti reenja upu- tie predmet nadlenom sudu.
Ovako e postupiti sud i poto optunica stane na pravnu snagu,
sve do poetka glavnog pretresa (l. 315, st. 1). Pri tome ra- zume se da
sud nije vezan za pravnu kvalifikaciju dela, ve ocenjuje injenini opis
dela u optunici i dokaze prikupljene u toku istrage, ali nema ovlaenja
3

Predlogom Zakonika o krivinom postupku iz 1999.godine razlozi 1,2 i 4 . su izvueni i

predvidjeni kao razlozi za donoenje reenja o odbacivanju optunice .

14

da izvodi bilo kakve nove dokaze. Odluku, odnosno reenje o

nenadlenosti donosi, do otvaranja zasedanja, vee (l. 23, st. 6), a nakon
otvaranja zasedanja, sudie vee (l. 23, st. 1, u vezi sa l. 298, st. 1). To
znai da i posle otvaranja zasedanja sudie vee poto utvrdi da nije
stvarno nadleno za sudenje. Moe se reenjem oglasiti nenadlenim, ali
sve do poetka glavnog pretresa.
Poto, nakon poetka glavnog pretresa, sud utvrdi da nije
stvarno nadlean (l. 315, st. 1), sud odnosno vee se ne moe reenjem
oglasiti nenadlenim, ve e doneti presudu kojom se optuba odbija zbog
nenadlenosti (l. 349, t. 1). Ovakvu vr- stu presude sud e doneti samo
ako je u pitanju stvarna nadlenost, a ne i ako je u pitanju mesna
nadlenost, jer od kada optunica stupi na pravnu snagu, sud se ne moe
oglasiti mesno nenadlenim, ve e spor reiti pred sudom.
Svakako da e ovakvu presudu doneti samo ako je za
presuivanje kon- kretne krivine stvari nadlean vii sud. Vii sud ne
moe doneti presudu ko- jom se optuba odbija zbog stvarne nadlenosti
ako na pretresu utvrdi da je za presuivanje nadlean nii sud, ve mora u
takvom sluaju doneti presudu i reiti krivinu stvar (l. 386). Ovde ne
mogu da se primene odredbe o sukobu nadlenosti (l. 36-38). Tako, na
primer, okruni sud ne moe da donese presu- du kojom se optuba odbija
ako na glavnom pretresu utvrdi da je stvarno nad- lean optinski sud, ve
e doneti meritornu presudu. Sudija pojedinac ne moe doneti ovakvu
presudu kada utvrdi da je za presudivanje nadleno vee istog suda ili
kada vee utvrdi na pretresu da je za presude nadleno pretorno vee.
Onda se pretres prekida i vee biva dopunjeno sa lanovima istog suda.
Kada je u pitanju skraeni postupak, ako sudija nade da je za sudenje
nadlean drugi sud, ustupie predmet, po pravnosnanosti reenja, tom sudu, a
ako nade da je za sudenje nadlean vii sud, ustupie predmet na dalji postupak
javnom tuiocu koji zastupa pred viim sudom. Ukoliko javni tuilac smatra da je
za sudenje nadlean sud koji mu je dostavio predmet, zatraie odluku vea*
suda pred kojim postupa (l. 437, st. 1).
U skraenom postupku, posle zakazivanja giavnog potresa, sud se ne
moe po slubenoj dunosti oglasiti mesno nenadlenim (l. 437. st. 2).
Takoe, ukoliko sudija u skraenom postupku pre zakazivanja glavnog
pretresa nae da je za suenje stvarno nadlean sud u redovnom postupku, opet
e dostaviti spise nadlenom javnom tuiocu na odluku.
Po pravnosnanosti presude, kojom se optuba odbija, zavren je
pokre- nuti postupak, ali ovlaeni tuilac, po prestanku smetnji, ili ukoliko se
pojave nove injenice i dokazi, moe da pokrene postupak pred nadlenim
sudom, u nekim sluajevima bez formalnog ponavljanja postupka, a u drugim sa
ponav- ljanjem postupka (l. 402-404).4
Drugi razlog za donoenje presude kojom se optuba odbija jeste da je
postupak voden bez zahteva ovlaenog tuioca. Kao ovlaeni tuilac u krivi4

Komentar zakona o krivinom postupku , Beograd 1977.godine T. Vasiljevi

15

nom postupku moe da se pojavi: javni tuilac, privatni tuilac i oteeni kao
tuilac (l. 147).
Ovde se postavljaju dva problema: prvi, da uopte nije bilo zahteva i
dru- gi, da zahtev za vodenje krivinog dela postupka postoji, ali potie od
neovla- enog tuioca.
Svakako, kada je u pitanju prvi razlog, poto nema zahteva, sud
donosi presudu kojom se optuba odbija.
%
Kada je u pitanju drugi razlog, a to je da zahtev postoji ali je isti
stavljen od strane neovlaenog tuioca, za koju injenicu moe da se sazna i
pre glav- nog pretresa, a prema injenicama koje su sadrane u optunom aktu.
Primera radi, podneta je privatna tuba od strane privatnog tuioca, a sud utvrdi
da se radi o krivinom delu koje se goni po slubenoj dunosti, u tom sluaju
dostavi- e tubu kao krivinu prijavu nadlenom javnom tuiocu. Ali, ako se ova
inje- nica utvrdi na glavnom pretresu, onda e su4 doneti presudu kojom se
optuba odbija. Ili, javni tuilac je podigao optuni predmet za krivino delo, sitno
delo krae, utaje ili prevare, iz l. 173, st. 1. KZS, a na glavnom pretresu se utvrdi
da
se radi o delu iz L 173. st. 4. KZS, jer je delo uinjeno na tetu
gradana, gonje- nje se preduzima po privatnoj tubi.
U ovom sluaju tuilac postoji, ali isti nije ovlaen za gonjenje. Ista je
si- tuacija i kada javni tuilac podigne optuni predlog za krivino delo iz l. 54. st.
2. KZS (lake telesne povrede), a na pretresu utvrdi da se radi o krivinom delu
lake telesne povrede iz l. 54, st. 1. KZS, za koje se gonjenje preduzima po privatnoj tubi. Dakle, vode se dva postupka za isto injenino stanje i isti dogadaj
sa razliitim pravnim kvalifikacijama (VSS S. 1543/68). Svakako da sud mora
doneti presudu kojom se optuba odbija iako je javni tuilac na pretresu prihvatio gonjenje za krivino delo koje je pokrenuto po zahtevu privatnog tuioca i
obrnuto, kada je postupak voen po zahtevu javnog tuioca a na pretresu se
utvrdi da je u pitanju delo koje se goni po privatnoj tubi.
Trei razlog za donoenje presude kojom se optuba odbija je ako je
tui- lac vezan naelom legaliteta, koje podrazumeva da je duan da preduzme
kri- vino gonjenje ako postoje dokazi da je uinjeno krivino delo za koje se goni
po slubenoj dunosti (l. 18). On ne gubi ovlaenja procesnog raspolaganja
podnetom optubom, a shodno naelu mutabiliteta, on moe odustati od zahteva za gonjenje do zavretka glavnog pretresa pred prvostepenim sudom, bez
navoenja razloga, a izuzetno pred drugostepenim sudom (l. 374) i tako spreiti da se sud izjanjava o krivinoj stvari (l. 51). Ova ovlaenja se, tim pre,
odnose i na oteenog kao tuioca i privatnog tuioca, koji slobodno raspolau
optubom.^
Razume se da ovaj osnov vai ukoliko javni tuilac odustane od gonjenja tokom glavnog pretresa, a ukoliko je odustao pre poetka glavnog pretresa,
onda sud donosi reenje o obustavi postupka. Naravno, na glavnom pretresu ako
javni tuilac odustane od gonjenja, a oteeni se odmah izjasni da nastavlja
gonjenje kao supsidijaran tuilac, onda sud nee doneti presudu kojom se optuba odbija, jer postupak nije ostao bez ovlaenog tuioca. (l. 61. i 281. st. 4).

16

Tuilac moe odustati od optube i u vreme kada je zapoeti glavni

pre- tres odloen ili na pretresu zatraiti odlaganje predmeta, da bi razgledao
spise i eventualno izmenio optubu, a potom odustati od gonjenja, to u praksi i
naje- e ine tuioci da bi izbegli donoenja presuda kojom se optuba odbija, i
onda predsednik vea donosi reenje o obustavi postupka (l. 286).
Ukoliko oteeni kao tuilac, privatni tuilac njihov zakonski zastupnik
ili punomonik, napusti glavni pretres, sud e doneti presudu kojom se optuba
odbija zbog odustanka tuioca (Os. Karlovac K. 360/71).
Ukoliko javni tuilac u zavrnoj rei izjavi da predlae oslobaanje
optu- enog od optube, sud nee doneti presudu kojom se optuba odbija, ve
osuu- juu ili oslobadajuu, jer se uputa u raspravljanje stvari, a tuilac je
mogao to uiniti do zavretka glavnog pretresa.5
etvrti razlog za donoenje presude kojom se optuba odbija je da nije
bilo potrebno odobrenje za gonjenje ili je nadlean dravni organ odustao,od
datog odobrenja.
Mada je u l. 139. ZKP predvieno da javni tuilac ne moe zahtevati
ni sprovoenje istrage, niti podii neposredno optunicu, odnosno optuni predlog, kada je zakonom odredeno da je za gonjenje pojedinih krivinih dela, potrebno prethodno odobrenje nadlenog dravnog organa, sve dok ne podnese
dokaz da je odobrenje dato, moe se dogoditi da se tek na glavnom pretresu
utvrdi da nema potrebnog odobrenja za gonjenje. Ako se u toku istrage pojavi
spor izmeu istranog sudije i javnog tuioca o tome da li je za sprovodenje
istrage potrebno ili ne odobrenje nadlenog dravnog organa, vee trojice pozivnih sudija prvostepenog suda moe doneti reenje da se istraga ne sprovodi
(l. 159, st. 7. u vezi sa l. 23, st. 6). Sigurno je da e u praksi biti malo sluajeva
da se tek na pretresu ustanovi da nije bilo potrebno odobrenje za gonjenje.
U taki 5, l. 349. predvideno je da e sud doneti presudu kojom odbija
optubu ako je optueni za isto delo: - presudom ve pravnosnano ili osuden ili
osloboen od optube - ili je pravnosnanim reenjem obustavljen krivini
postupak protiv njega, a ne radi se o reenju o obustavljanju postupka (l. 402).
U navedenom lanu regulisano je nastavljanje krivinog postupka, kao vrsta nepravnog ponavljanj krivinog postupka, im prestanu procesne smetnje koje su
dovele do obustavljanja pokrenutog krivinog postupka.
Dakle, ova reenja ne mogu biti razlog za donoenje presude kojom se
op- tuba odbija. To su reenja zbog kojih je krivini postupak pravnosnano obustavljen zato to:

nije bilo zahteva ovlaenog tuioca;

nije bilo potrebnog odobrenja;

uinilac je po uinjenom krivinom delu oboleo od kakvog trajnog

du- evnog obolenja.

Vie o ovome vidi : T .Vasiljeiv . op.cit.str. 389

17

U svim ovim sluajevima postupak e se na zahtev ovlaenog tuioca

nastaviti im prestanu uzroci zbog kojih su donesena navedena reenja. Kao to je
ve napomenuto pod ta. 2 i 4. presudom kojom se optuba odbija donosi se kad
se na glavnom pretresu sazna da nije bilo zahteva ovlaenog tuioca ili da nema
potrebnog odobrenja nadlenog dravnog organa. U l. 402 navode se reenja
kojima je obustavljen krivini postupak iz istih razloga zbog toga to se za
navedene okolnosti saznalo pre zapoinjanja glavnog pretresa.
Treba napomenuti da samo reenja iz l. 402 nisu razlog da se optuba
odbije po osnovu pravnosnane raspravljene stvari. Postojanje pravnosnanih
reenja o obustavi postupka iz drugih razloga (l. 403) jeste razlog da se optuba
odbije.
U ovoj taki dolo je do izraaja jedno od naela koje se odnosi
na sve krivinoprocesne subjekte - naelo neponovljivosti svojstva
subjekta u istoj krivinoj stvari (N e b i s i n i d e m ) .
Ovo naelo zabranjuje pokretanje i voenje krivinog postupka
protiv okrivljenog za krivino delo koje je rasvetljeno i re- eno u
okonanom krivinom postupku pravnosnanim reenjem ili presudom.
Presuena stvar - r e s j u d i c a t a - predstavlja procesnu smetnju
za pokretanje no- vog krivinog postupka po istoj krivinoj stvari, jer se
moe uspeno istaknuti prigovor presuene stvari. Medutim, treba
napomenuti da ovo naelo ne vai i neprimenljivo je u postupku po
vanrednim pravnim lekovima pomou kojih se mogu pobijati pravnosnane
sudske odluke i voditi postupak po njima.
Uslov za primenu odredbe iz ove take je da se radi o istom delu.
Istovet- nost optuenog nije sporna, poto treba da se radi o istom licu koje
se sada op- tuuje, a ranije u okonanom krivinom postupku imalo je
svojstvo okrivljenog i eventualnog inioca krivinog dela.
Kod istovetnosti u pogledu krivinog dela mogu se javiti izvesne
nejasnoe.
Pravilo je da identitet mora postojati u prav- no-relevantnim
injenicama koje ine sadrinu posebnog bia krivinog dela. Pri tome,
nemaju znaaja izmene i dopune u injeninom stanju koje ne utiu na
promtnu krivinog dela, niti promene pravne kvalifikacije istog injeninog
stanja, jer sud nije vezan za predloge tuioca u pogledu pravne ocene dela
(l. 346, st. 2).
Da bi ranija odluka bila razlog za donoenje presude kojom se
optuba odbija, ona mora biti doneta od strane krivinog suda, a ne u
administrativnom ili disciplinskom postupku. Sud ispituje samo da li je
ranija presuda pravnosnana, ne ulazei pri tom u ispitivanje zakonitosti.
Zahtev za potovanje identiteta dela i izvrioca izmedu stvari
obuhvaene ranijom pravnosnanom odlukom i stvari koja se sada
raspravlja treba striktno potovati. Zbog toga, injenica da je zbog istog
dela ve osudena druga osoba nije smetnja da optueni odgovara za isto
krivino delo, jer u tom sluaju postoji samo identitet dela, ali ne i

18

izvrioca, pa se ne moe doneti presuda kojom se optuba odbija pozivom

(l. 349. t. 5).
U taki 6, l. 349. predvideno je da e sud izrei presudu kojom
se optu- ba odbija:
-ako je optueni aktom pomilovanja ili amnestije osloboen gonjenja;
-ako se krivino gonjenje ne moe preduzeti zbog zastarelosti;
-ako postoje druge okolnosti koje iskljuuju krivino gonjenje.
U ovoj taki navedeni su instrumenti krivinog (materijalnog) prava koji
su regulisani u Krivinom zakoniku Republike Srbije.

Dakle, ako se na glavnom pretresu ustanovi da se postupak vodi za

kri- vino delo koje je obuhvaeno amnestijom ili da se postupak vodi protiv optuenog na koga se odnosi pomilovanje, sud e doneti presudu kojom odbija
optubu.
Zastarelost krivinog gonjenja je pravni institut koji se sastoji u tome
to se posle isteka odredenog vremena od izvrenja krivinog dela ne moe preduzeti krivino gonjenje uinioca tog krivinog dela, pa mu se samim tim ne moe
ni izrei kazna za to delo.
Takoe, kada sud sazna na pretresu da je privatna tuba podneta
posle proteka roka od tri meseca od dana kada je lice ovlaeno za podnoenje
privat- ne tube saznalo za krivino delo i uinioca, sud ne moe doneti
oslobadajuu presudu (l. 350, t. 2) ve presudu kojom se optuba odbija (l.
349, t. 6).
U l. 96, st. 2. KZS predvidena je obustava zastarelosti po kojoj
zastare- vanje ne tee za vreme za koje se po zakonu gonjenja ne moe otpoeti
ili pro- duiti. Relevantne su samo pravne, a ne i faktike smetnje (na primer,
duevno oboljenje okrivljenog moe dovesti do obustave zastarelosti).
Sem amnestije, pomilovanja i zastarelosti krivinog gonjenja,
zakonoda- vac je naveo da e se presuda kojom se optuba odbija doneti i u
sluaju ako postoje druge okolnosti koje iskljuuju krivino gonjenje. Za te
okolnosti mogu se navesti dva primera:
-kod izdavanja optuenog naoj dravi od strane inostrane drave, krivini postupak se moe voditi samo za krivina dela za koja je ekstradi- cija
traena i odobrena, dok je za druga krivina dela iskljueno krivi- no gonjenje
(l. 539, st. 1);
-kad osueni za vreme izdravanja kazne zatvora ili maloletnikog zatvora uini krivino delo za koje zakon propisuje novanu kaznu ili vza- tvor do
jedne godine, on e se kazniti disciplinski (l. 49, st. 3. KZS), tako da je i u ovom
sluaju iskljueno krivino gonjenje, ili ako okrivlje- ni umre na pretresu.
I na ovom mestu treba napomenuti da e sud doneti reenje o
obustavlja- nju krivinog postupka, a ne presudu kojom optubu odbija, ako za
injenice navedene u ta. 6, l. 349 (amnestija, pomilovanje, zastarelost i dr.)
sazna pre zapoinjanja glavnog pretresa.
Na kraju, pritvor e se ukinuti, bez obzira na to po kom je osnovu bio
odreden, odmah po izricanju presude kojom se optuba odbija, osim ako je ona
donesena zbog razloga iz ta. 1, tj. zbog stvarne nadlenosti suda (l. 353, st. 3).

19

Treba istai da, pravo na naknadu tete zbog neopravdane osude ima
lice prema kome je bila pravnosnano izreena krivina sankcija ili koje je bilo
oglaeno krivim, a oslobodeno od kazne, a povodom vanrednog pravnog leka
pravnosnanom presudom oslobodeno od optube, osim u sluajevima: ako je
do presude kojom se optuba odbija zbog toga to je u novom postupku oteeni kao tuilac odustao od gonjenja zbog sporazuma sa okrivljenim; ako je
povodom zahteva za ponavljanje postupka na tetu okrivljenog novi postupak
obustavljen na osnovu l. 143; ako je u novom postupku presudom optuba odbijena zbog nenadlenosti suda, a ovlaeni tuilac je preduzeo gonjenje pred
nadlenim sudom (541. st. 1).
No, i pored toga to je sud doneo presudu kojom se optuba odbija, on
e posebnim reenjem oduzeti predmete koji se po zakonu moraju oduzeti (l.
69. KZS, odnosno l. 168, st. 5. u vezi l. 69, st. 3. KZS) ako to zahtevaju interesi
opte bezbednosti ili razlozi morala.

a.1) Reenje o odbacivanju optunice

U ranije vaeem krivinom procesnom zakonodavstvu postojalo je

pravilo da se jednom zapoeti glavni pretres uvek okonava sudskom odlukom u
formi presude. Medjutim , zakonikom o krivinom postupku iz 2001.godine
zabrana pnovonog sudjenja ustanovljena je kao osnovno naelo krivinog
postupka ije dejstvo zakonodavac rasprostire i na formalne sudske odluke, pa je
zbog toga bilo nuno da zakonodavac,pored ostalog preuredi odbijanje optube
tako da izvrioci krivinih dela ne izbegnu krivino gonjenje samo iz formalnih
razloga s pozivom na res iudicata. Reenje o odbacivanju optube sud donosi u
toku ili posle zavrenog glavnog pretresa kad utvrdi da postoje privremene i
otklonjive pravne smetnje da se krivina stvar meritorno presudi. Zabrana
ponavljanja ili nastavljanja postupka ne raprostire se na ovo reenje ni kad ono
stane na pravnu snagu . Prema odredbama Zakona o krivinom postupku sud
donosi reenje kojim se optuba odbacuje kad utvrdi :

Da sud nije stvarno nadlean . Optuba se na glavnom pretresu moe

odbaciti jedino zbog stvarne ni mesne nadlenosti suda. Sud se moe oglasiti
mesno nenadlenim samo do stupanja optunice na pravnu snagu a do tog
momenta i stranke imaju pravo da istiu prigovor mesne nenadlenosti suda.

20

Da je postupak vodjen bez zahteva ovlaenog tuioca bez predloga

oteenog ili bez odobrenja nadlenog dravnog organa, ili je nadleni dravni
organ odustao od datog odobrenja .

1) Da postoje druge okolnosti koje privremeno spreavaju gonjenje.

Zakonodavac ni primera radi ne navodi koje okolnosti predstavljaju
privremenu smetnju za gonjenje .

b) Oslobaajua presuda

Oslobadajua (liberatorna) presuda je vid odluke koju sud donosi

nakon meritornog odluivanja o krivinoj stvari i izvriocu i nalazi da je optuba
neo- snovana. Dakle, sud se za razliku od presude kojom se optuba odbija a
kojom se reavaju samo krivinoprocesna pitanja, ovde uputa u reavanje, kako
kri- vinoprocesnih, tako i krivinopravnih pitanja.

No, od ponaanja ovlaenog tuioca u mnogome zavisi da li e se

doneti jedna ili druga presuda. Naime, poto su neki razlozi istovetni, onda,
ukoliko javni tuilac odustane od optube na glavnom pretresu, kao to smo ve
to isti- cali, sud e doneti presudu kojom se optuba odbija. Ukoliko to ne uini,
sud e iz istih razloga doneti oslobadajuu presudu.
Presudu kojom se optueni oslobada od optube sud e doneti:
-ako delo za koje se optuuje po zakonu nije krivino delo (l. 350, t. 1);
-ako ima okolnosti koje iskljuuju krivinu odgovornost (l. 350, t. 2);
- ako nije dokazano da je optueni izvrio krivino delo za koje se optuuje (l. 350, t. 3).
1. Prvi osnov za donoenje oslobadajue presude jeste ako delo za
koje se optuuje po zakonu nije krivino delo.
To znai, ako nedostaje koji od elemena- ta krivinog dela za koje se
optuuje, dakle, koji od posebnih elemenata koji^po- stoje za svako delo, ili ako
nedostaje neki od optih elemenata za krivino delo (predvidenost u zakonu,

21

protivpravnost, drutvena opasnost i uzrona veza izmedu radnje i posledice kauzalitet).

Tako, na primer, nema krivinog dela ugroavanja javnog saobraaja iz
l. 195, st. 3. u vezi st. 1. KZ RS, ako se na pre- tresu utvrdi da kod drugog nije
nastupila laka telesna povreda kao posledica ugroavanja javnog saobraaja, niti
imovinska teta koja prelazi odreeni nov- ani iznos, pa e sud doneti presudu
kojom se optueni oslobada od optube (l. 350, t. 1) zbog nepostojanja
krivinog dela, a ovlaeni tuilac moe pokrenuti prekrajni postupak; ili kod
krivinog dela umske krade iz l. 161, st. 1. KZ RS ako se na glavnom pretresu
utvrdi da je optueni oborio u umi stabla jer je bio u ubedenju da se ista nalaze
u njegovoj umi, za koju uredno plaa porez, a poseduje i posedovni list iz koga
se vidi da je sporno stablo oboreno u njegovoj umi, to je utvrdeno i
vetaenjem, preko geometra, onda nedostaje elemenat za ovo krivino delo, a
to je direktni umiljaj; ili ako se na procesu utvrdi da je koliina oborenih stabala
manja od jednog kubnog metra, opet nema krivinog dela i sud e doneti
presudu kojom se optueni oslobada od optube (l. 350, t. 1).
Sledei osnovi koji iskljuuju postojanje krivinog dela su:
-ako radnja optuenog sadri sva obeleja krivinog dela predvidenog
zakonom, a to predstavlja neznatnu drutvenu opasnost zbog malog znaaja i
zbog neznatnosti ili odsutnosti tetnih posledica (l. 8, st. 2. KTH);
-ako je delo uinjeno u nunoj odbrani, sud e doneti presudu kojom
se optuba odbija;
-ako je delo uinjeno u krajnjoj nudi.
Ukoliko se radi o produenom krivinom delu ili kolektivnom krivinom
delu, i neke radnje iz sastava tih krivinih dela ukoliko se ne utvrde na pretresu,
nee se za njih dono'siti oslobaajua presuda, ve e biti samo izneti u obrazloenju presude. Tako, na primer, ako optueni, kao slubeno lice, u vremenskom
kontinuitetu, iskoriavanjem istih prilika i sa jedinstvenim umiljajem od vie lica
zahteva ili primi poklon, odnosno obeanje poklona, i u okviru svog slu- benog
ovlaenja izvri slubene radnje koje ne bi .smeo izvriti, ini jedno produeno krivino delo primanja mita iz l. 254, st. 1. KZ RS, jer su u
pitanju istovetna krivina dela izvrena u vremenskom kontinuitetu sa umiljajem
koji je obuhvatio sve one radnje usmerene ka istom cilju, tako da prednja dela
gube samostalnost i ne bi se radilo o sticanju vie krivinih dela primanja mita,
bez obzira na to to su u pitanju razliita oteena lica (VSS K. i - 1011/88).
Uko- liko se ne dokae za neka lica, opet se nee donositi oslobaajua presuda
za te radnje koje nisu dokazane, ve e se iste navesti u obrazloenju osuujue
presude. Ili, kada je u pitanju krivino delo pronevere iz l. 251, st. 1. KZ RS, a
sud na pretresu ne utvrdi visinu prisvojenog novca naznaenog u optunici, ve
manji iznos, donee oslobadajuu presudu za utvreni iznos, a ostali iznos, koji
nije dokazan, naznaie se u obrazloenju presude.
2. Razlozi koji iskljuuju krivinu odgovornost. Ako smo u prvoj taki
imali osnov za donoenje presude zbog nepostojanja krivinog dela, ovde delo
postoji, ali postoje okolnosti koje iskljuuju odgovornost optuenog.
Osnovi koji iskljuuju krivinu odgovornost predvideni su materijalnokrivinim zakonom. To su:

22

-neuraunljiv uinilac krivinog dela koji u vreme izvrenja krivinog

dela ne moe da shvati znaaj svog dela ili da upravlja svojim postup- cima usled
trajne ili privremene duevne bolesti, privremene duevne poremeenosti ili
zaostalog duevnog razvoja (l. 12. KZS);
-ako uinilac koji u vreme izvrenja krivinog dela nije bio svestan nekog njegovog zakonom odredenog obeleja, ili ako je pogreno sma- trao da
postoje okolnosti prema kojima bi, da su one stvarno postojale, to clelo bilo
dozvoljeno (Stvarna zabluda, l. 16. KZS).
Kod ovih oslobadajuih presuda mora se najpre utvrditi postojanje
krivi- nog dela i da je optueni isto izvrio, a potom da li postoje razlozi koji
isljuuju njegovu krivinu odgovornost.
Sud ne moe posle odranog glavnog pretresa na osnovu optunice
neu- raunljivom izvriocu krivinog dela izrei meru bezbednosti iz l. 63.
odnosno l. 64. KZS bez izmene optunice javnog tuioca u predlog za izricanje
mere bezbednosti. U takvom sluaju sud mora doneti presudu kojom se optueni
oslobada od optube (Bilten Saveznog suda 20/84). Uzimajui u obzir mere bezbednosti i postupak njihovog izricanja reenjem (l. 493-495).
Svakako da sudska praksa i izvrena istraivanja pokazuju da se veoma
retko donose oslobaajue presude po ovom osnovu, upravo zbog toga
to se ove injenice mogu utvrditi i istai u toku istrage, odnosno istranih radnji, u
prigovorima na optubu itd.
3. Ako nije dokazano da je optueni uinio delo za koje se optuuje.
Da li je dokazano da je optueni izvrio krivino delo ili nije zadatak je
suda koji odluuje po slobodnom sudijskom uverenju a na osnovu svestrane
analize i ocene svih provedenih dokaza pojedinano i medusobno i pri tome on
nije vezan ni ogranien posebnim dokaznim pravilima (l. 16). Kod ovog^vida
presude nije sporno da je izvreno krivino delo, ali nema dovoljno dokaza da je
optueni izvrilac dela. U takvim prilikama sud e shodno naelu i n d u b i o
p r o r e o (u sumnji u korist optuenog) doneti oslobaajuu presudu.
Istraivanja pokazuju da se u najveem broju donose oslobaajue
presu- de po ovom osnovu. No, ako sud okrivljenog oslobodi od optube (l. 350,
t. 3) zbog nedostatka dokaza, a u obrazloenju navodi da se optueni oslobada
od optube iz razloga to u radnjama optuenog nema dela, onda postoji protivurenost izmedu izreke i razloga (Bilten Saveznog suda 19/83). Pritvor e se uvek
ukinuti ako je optueni osloboden od optube ili osloboden od kazne (l. 353, st.
3).
Tako e sud, primera radi, presudu kojom se optueni oslobada od optube (l. 350, t. 3) doneti kod krivinog dela silovanja koje se sastoji iz dva akta prinude na obljubu i same obljube. U nedostatku dokaza o postojanju jednog od
njih nije dokazano da je izvreno ovo delo (VSS K. 1666/88).
Kada je u pitanju presuda kojom se optueni oslobada od optube
zbog nedostatka dokaza (l. 350, ta. 3), kao to smo ve istakli ranije, javni tuilac ima pravo da podnese novu optunicu usmeno ili pismeno, ako smatra da

23

izvedeni dokazi ukazuju na postojanje drugog krivinog dela, koje nije tee od
ranije utuenog krivinog dela (l. 355. st. 1).

c) Osuujua presuda
Osudujua (kondemnatorna) presuda je vid meritorne odluke kojom
sud utvrduje da je optueni kriv za delo koje mu se optubom stavlja na teret, tj.
da je optuba osnovana i izrie mu krivinu sankciju ili ga oslobaa od kazne (l.
351).
U presudi kojom se optueni oglaava krivim mora da se naznai:
-za koje se delo oglaava krivim, uz naznaenje injenica i okolnosti
koje ine obeleja krivinog dela kao i onih od kojih zavisi primena odree- ne
odredbe krivinog zakona;
-zakonski naziv krivinog dela i koje su odredbe krivinog zakona primenjene;
-na kakvu se kaznu osuuje optueni ili se po odredbama krivinog zakona oslobada od kazne;
-odluku o uslovnoj osudi;
-odluku o merama bezbednosti i o oduzimanju imovinske koristi;
-odluku o trokovima krivinog postupka, o imovinskopravnom zahtevu, kao i o tome da se pravnosnana presuda ima objaviti putem tam- pe, radija
ili televizije (l. 351, st. 1, ta. 1-7).
Ako je osudeni osuen na novanu kaznu, u presudi e se naznaiti
rok u kome se novana kazna treba platiti i nain zamene novane kazne ako se
ni prinudnim putem ne bi mogla naplatiti (l. 351, st. 2).
Svakako da svaka presuda ne mora da sadri sve nabrojane
elemente, ali od 1-3 take svaka presuda mora da sadri.

a) Naznaka za koje se delo optueni oglaava krivim

Kada je u pitanju taka 1. ona predstavlja opis krivinog dela za koje
se oglaava krivim. Taj opis mora da sadri injenicu i okolnosti koje predstavljaju
krivino delo, odnosno da sadri sve elemente koje ine bie krivinog dela koje
je predmet presudenja, dakle mora da sadri vreme, mesto i nain izvrenja krivinog dela. Od opisa dela zavisi koja norma zakona krivino e biti primenjena.
Naravno, u izreci osudujue presude treba opisati krivino delo sa
svim elemen- tima koji ine njegovo bie, tj. koji su vani za njegovu pravnu
kvalifikaciju. No, izreku pnesude ne treba skraivati, ali ne treba je ni

24

preoptereivati, odnosno pretrpavati detaljima koji nisu od vanosti za utvrivanje

elemenata bia kri- vinog dela.
Tako, primera radi, u izreci osudujue presude, kojom se optueni
oglaava krivim za krivino delo izdavanje eka bez pokria, moraju se navesti
brojevi ekova bez pokria koji su od strane optuenog izdati ili stavljeni u promet, a kod kvalifikovanih oblika i pojedinani iznosi na koje ti ekovi glase, jer
bez toga izreka je nerazumljiva, budui da nije dat potpuni opis radnje izvrenja
ovog krivinog dela (VSS K. 194/88). Ili, u injeninom opisu dela ubistva, u
prekoraenju granica nune odbrane date u izreci osuujue presude, moraju se
odredeno navesti radnje ubijenog koje predstavljaju istovremeni protivpravni
napad optuenog, koji je ovaj, uz prekoraenje granica nune odbrane, od sebe
odbijao.
Odsustvo injenica koje blie opredeljuju napad ubijenog na
optuenog izreku takve presude ini nerazumljivom, jer od tih injenica zavisi
primena odredaba l. 9, st. 3. KZS (VSS K. II, 1132/88).
Kod osudujuih presuda, ukoliko sud utvrdi da je optueni uinio ovo
delo za koje se optuuje, ali u manjem obimu nego to se optuuje (da je, prime
ra radi, oduzeo i prisvojio manju vrednost stvari nego to je ona za koju se optuuje) ili da je uinio na drugi nain nego to se optuuje (da stvari za koje se
optuuje nije oduzeo pribavljanjem u zatvorene prostorije, kako mu se stavlja na
teret optubom ve obinom kradom), a usled toga da bude izmenjen objektivni
identitet dela u optunici, onda se optueni oglaava krivim za onu i onakvu
delatnost za koju je u okviru optunice utvrdeno da je uinio. Pri tome se ne
oslobada od optube u pogledu onog vika delatnosti obuhvaene optunicom
za koje se utvrdi da je nije uinio (VSCG K. 994/79).
-Zakonski naziv krivinog dela i koje su odredbe krivinog
zakona pri menjene
Svako krivino delo ima tano odredeni naziv u svim KZ, na primer,
kra- da, l. 165. KZS, itd., i ovaj naziv krivinog dela obavezno se unosi u izreci
pre- sude.
Pored zakonskog naziva, u presudu se unosi i lan krivinog zakona
pod kojim je navedeno opisano delo, a takode, i stav, ukoliko krivino delo ima
vie stavova, to je u stvari pravna kvalifikacija utvrdenog faktikog stanja.
Ukoliko se radi o krivinom delu predvideno posebnim zakonom, a ne
krivinim zakonom, onda se navodi taj zakon, na primer Zakon o oruju i municiji itd. Ako sud ne postupi na napred navedeni nain, onda je takva presuda
nerazumljiva, to predstavlja bitnu povredu odredaba krivinog postupka (l.364,
st. 1, ta. 1).
-Krivina sankcija (kazna) na koju se osuuje optueni ili se
oslobada od kazne pod uslovima predvidenim zakonom
Svaka osudujua presuda, odnosno presuda kojom se optueni
oglaava krivim, po pravilu sadri krivinu sankciju, sa izuzetkom u sluajevima
kada se optueni oglaava krivim, ali se oslobaa kazne, to se posebno
predvida zako- nom.

25

Kada govorimo o krivinim sankcijama, onda se tu ne podrazumeva

samo glavna sankcija ve i sporedna krivina sankcija, ukoliko je ista izree- na.
Ovde treba napomenuti da se za svakog optuenog posebno izrie krivi- na
sankcija, a kada je u pitanju vie krivinih dela uinjenih u sticaju, onda se
utvruje za svako delo pojedinano, a izrie se jedinstvena kazna.
Ako se osudenom licu za krivino delo uinjeno pre nego to je
zapoeo izdravanje kazne po ranijoj presudi ili za krivino delo uinjeno za
vreme izdravanja kazne zatvora ili maloletnikog zatvora, primenjuje se
jedinstvena kazna (l. 49. KZS).
U svakom sluaju, u izreci presude kojom se vie lica oglaava krivim,
da su izvrili krivino delo kao saizvrioci, moraju biti naznaene radnje izvrenja
za svakog saizvrioca ponaosob. U suprotnom, izreka presude je nerazumljiva
(VSS K. 1982/81).

-Odluka o uslovnoj osudi

Uslovna osuda je institucija materijalnog krivinog prava prema kome
sud optuenog utvrduje kaznu za uinjeno krivino delo i istovremeno odlae
njeno izvrenje, ako osueni za vreme koje odredi sud, koje ne moe biti krae
od jedne niti due od pet godina, ne uini novo krivino delo (l. 51-52 KZS).
Ako se odreduju dopunski uslovi, mora se tano navesti koji su to
uslovi i rok za njihovo ispunjavanje (vraanje imovinske koristi, naknada tete i
sl). Uz uslovnu osudu se moraju postaviti i posebni uslovi predvieni kod
pojedinih krivinih dela, kao na primer kod krivinog dela neplaanja alimentacije
iz l. 119. KZS - sud moe optuenom postaviti posebni uslov da mora da plati
dos- pele obaveze i da ubudue redovno plaa izdravanje. Neispunjavanje
postavlje- nog uslova moe biti osnov za opozivanje uslovne osude.

-Mere bezbednosti
Svrha izricanja mera bezbednosti, sem suzbijanja drutveno opasnih
de- latnosti kojima se povreduju ili ugroavaju drutvene vrednosti zatiene krivinim zakonodavstvom, je i otklanjanje stanja i uslova koji mogu biti od utica- ja
da uinilac ubudue vri krivina dela (l. 60. KZ RS).
U l. 61. KZ RS predvieno je koje mere bezbednosti postoje u naem
pravu, a u l. 62. KZ RS koje se od njih izriu samostalno a koje kad je uiniocu
krivinog dela izreena kazna, uslovna osuda, sudska opomena ili osloboenje
od kazne, ili pak koja od samostalnih tela izreena kazna, uslovna osuda, sudska opomena ili osloboenje od kazne, ili pak koja od samostalnih mera bezbednosti.
Mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog Ieenja i uvanja u
zdravstve- noj ustnovi (l. 63. KZ) i obave^nog psihijatrijskog leenja na slobodi

26

(l. 64. KZS)6 prema neuraunljivom licu izriu se posebnim reenjem u

posebnom postupku (l. 493-495. ZKP). Meutim, ako se izriu prema
okrivljenom ija

je uraunljivost bitno bezbednosti se izriu uiniocu krivinog dela sa

potpunom krivi- nom odgovornou i od svakog konkretnog sluaja zavisi da li
e biti izreene. No, ako se izreknu, to se mora uneti u izreku presude. Pri
izricanju pojedinih mera bezbednosti treba voditi rauna o uslovima za njihovo
izricanjei o pred- videnim trajanjem (l. 66-68 i 70. KZ). O primeni mere
bezbednosti obaveznog leenja alkoholiara i narkomana (l. 65. KZ) sud
odluuje poto pribavi nalaz i miljenje vetaka, koji treba da se izjasni i o
mogunostima za leenje okrivlje- nog (l. 499). O meri bezbednosti oduzimanja
predmeta (l. 69. KZS) moe se odluiti i posebnim reenjem ako je to
proputeno da se izrekne u osudujuoj presudi (l. 500, st. 3. ZKP). Pri tome se
treba voditi rauna o uslovima pod ko- jima se ovi predmeti mogu oduzeti ako
nisu svojina uinioca krivinog dela (l. 69, st. 2. KZ SRJ). U ovom sluaju
overeni i prepis osudujue presude, u kojoj je izreeno oduzimanje predmeta,
dostavie se i vlasniku predmeta, ukoliko je on poznat (l. 500. st. 4).
Oduzimanje imovinske koristi pribavljene krivinim delom (l. 84-88.
KZS) je obavezno. Takvu odluku sud izrie u osuujuoj presudi i u izreci se navodi koji se predmet, odnosno novni iznos oduzima. Medutim, sud nije uvek u
obavezi da utrdi i visinu iznosa imovinske koristi. U ovom sluaju overeni pre- pis
osudujue presude dostavlja se i organizaciji ili zajednici prema kojoj je izre- ena
mera oduzimanja imovinske koristi, koje imaju pravo albe na presudu.
Sem u navedenim posebnim odredbama, dostavljanje overenog
prepisa osudujue presude licu iji je predmet oduzet tom presudom i
pravnom licu prema kome je izreeno oduzimanje imovinske koristi
predvideno je i u l. 356. st. 5. ZKP. Kao ovlaena lica za izjavljivanje
albe na presudu u ovim sluajevi- ma navedena su u l. 360., st. 5. ZKP.
-Osudujua presuda u svojoj izreci mora sadrati odlukuo
uraunavanju pritvora ili ve izdrane kazne, u izreenu kaznu
Vreme provedeno u pritvoru, kao i svako lienje slobode u vezi sa krivinim delom, uraunava se u izreenu kaznu zatvora, maloletnikog zatvora i
novanu kaznu (l. 50, st. 1. KZ RS). U sluaju da obeleja krivinog dela obuhvataju obeleja prekraja, u izreenu novanu kaznu raunae se ranija kazna
koju je osudeni izdrao ili platio po odlukama u tim postupcima (l. 50, st. 2. KZ
RS). Nain uraunavanja odreden je u l. 50, st. 3. KZ RS. Uraunavanje pritvora
i kazne izdrane u inostranstvu predvideno je u l. 109. KZ RS, a ura- unavanje
izdrane kazne osudenom licu u l. 49, st. 1. KZ RS.

Mere bezbednosti iz l. 64 KZJ moe se obustaviti i pre isteka roka od 2 godine , mada
u l. 64. KZJ nema izriite odredbe o obustavi mere bezbednosti psihijatriskog leenja
na slobodi predacijom st.4 ovog lana moe se zakljuiti da sud moe obustaviti ovu
meru kao i kod l. 63 KZJ.

27

Dakle, u izreenu kaznu lienja slobode mora se uraunati svako

faktiko lienje slobode, bez obzira na to da li je formalno reenje bilo doneto ili
ne (lie- nje slobode radi sprovoenja istranom sudiji, vreme provedeno u
zdravstvenoj ustanovi radi psihijatrijskog vetaenja i sl). Poto je osudeni bio
lien slobode, za uraunavanje nije od znaaja po kom je osnovu liavanje
slobode odreeno.
Na ovom mestu treba ukazati na jednu odluku VSH (K. br. 894/79 od
05. 12. 1979. godine), kojom je odlueno da postoji bitna povreda odredaba krivinog postupka iz l. 364, st. 1, t. 11. ZKP kad je u presudi izreeno samo da se
uraunavanje pritvora vri na osnovu l. 50. KZ RS bez konkretnog navodenja
vremena koje je okrivljeni proveo u pritvoru. U obrazloenju odluke o uraunavanju pritvora u izreenu kaznu sud je duan da navede i osnov na osnovu ega
je utvrdio da je osudeni bio u pritvoru i kako je utvrdeno trajanje pritvora koje
je navedeno u izreci presude.7
-Trokovi krivinog postupka
Oni, kao deo sporednog predmeta krivinog procesnog prava, moraju
biti odreeni u osudujuoj presudi, s tim to se o njihovoj visini moe odluiti i kasnije posebnim reenjem (l. 96. ZKP).
Kad sud okrivljenog oglasi krivim, izrei e u presudi da je duan da
na- knadi trokove krivinog postupka (l. 98, st. 1. ZKP). Ako je presudom vie
lica oglaeno krivim, sud e odrediti koliki e deo trokova snositi svaki od njih, a
ako to nije mogue, osudie sve okrivljene da solidarno snose trokove, s tim to
e se plaanje paualnog iznosa odrediti posebno za svakog okrivljenog (l. 98,
st. 3. ZKP).8
Sud moe osloboditi okrivljenog od dunosti da naknadi, u celini ili delimino, trokove krivinog postupka, izuzev onih koji su navedeni u l. 95, st. 2. t.
7. i 8. i koji obuhvataju nagrade i nune izdatke za odreena lica. Sud e ovakvu
odluku doneti ako utvrdi da bi okrivljeni plaanjem ovih trokova do- veo u pitanje
svoje izdravanje ili izdravanje lica koje je on duan da izdrava. U sluaju da je
u osudujuoj presudi ve odreeno da je osueni duan da plati trokove
krivinog postupka, a za ove okolnosti se sazna posle toga, predsednik vea e
7

Mera bezbednosti oduzimanja predmeta iz l. 69 KZS i oduzimanja imovinske koristi

l. 84 KZS mogu se izrei samo u presudi kojom se okrivljeni oglaava krivim, u reenju
o sudskoj opomeni i u reenju o primeni vaspitne mere. Naknadno izricanje ovih mera
posebnim reenjem nije dozvoljeno , jer su u pitanju krivine sankcije, a ove, po
zakonu, nije mogue irei nakon donoenja meriotrne odluke. Medjutim, u sluaju kad
je sud doneo presudu kojom se okrivljeni oglaava krivim, reenje o sudskoj opomeni ili
reenje o primeni vaspitne mere, a nije izrekao meru bezbednosti oduzimanja
predmeta l. KZS, predmeti krivinog dela mogu se oduzeti naknadno posebnim
reenjem , a to e biti zasnovano na odredbi l. 500 ZKP, kojom se oduzima predmet
krivinog dela, ne kao mera bezbednosti , ve kao posebna procesna mera koja je kao
to je predvidjeno za sluaj kada se krivini postupak ne zavri presudom kojom se
okriviljeni oglaava krivim , ako to zahtevaju interesi opte bezbednosti ili razlozi
morala ( zakljuak predsednika krivinog odeljenja vrhovnih sudova).
8

Okrivljeni se obaveyuje na plaanje trokova krivinog postupka kako onih koji su

isplaeni iz budetskih sredstava suda koji je doneo prvostepenu presudu tako i onih
koji su isplaeni iz buetskih sredstava drugih organa .

28

doneti posebno reenje kojim e osloboditi okrivljenog od dunosti pla- anja

trokova navedenih u l. 95, st. 2, t. 1, 6. ZKP (l. 98. st. 4. ZKP). 9
O imovinsko-pravnom zahtevu u osudujuoj presudi mogue su tri odluke:
-sud moe oteenom dosuditi imovinsko-pravni zahtev u celini;
-ako to nije mogue, sud e delimino reiti imovinsko-pravni zahtev, a
oteenog za viak uputiti na parnicu;
-ako podaci krivinog postupka ne pruaju pouzdan osnov za potpuno
ili delimino reenje imovinsko-pravnog zahteva, sud e uputiti otee- nog da u
celini ostvaruje svoj zahtev u parnici (l. 108, st. 2. ZKP). 10

O bliim karakteristikama imovinskog zahteva i mogunostima

njegovog reavanja u krivinom postupku blie je reeno kod izlaganja o
reavanju imo- vinsko-pravnog zahteva u sluaju donoenja presude kojom se
optuba odbija ili oslobadajue presude.
Osudujua pfesuda moe sadrati i odluku o tome da se
pravnosnana presuda ima objaviti putem tampe, radija ili televizije. Kada
e se to odluiti faktiko je pitanje. Na primer, u l. 102. KZ SR Srbije
predvideno je pod kojim uslovima i na koji
moe dozvoliti da osudeni plati novanu kaznu u ratama, s tim da rok
isplate ne moe biti dui od dve godine. Sem roka plaanja, u osudujuoj presudi
mora se navesti i nain zamene novane kazne u sluaju da se novana kazna ni
pri- nudnim putem ne moe naplatiti. Nain zamene novane kazne odreen je u
l. 39, st. 3 i 4. KZ RS.

U bitan sadraj zapisnika o glavnom pretresu ulaze i svi podaci

navedeni u l. 351, st. 1, t. 1-7, u sluaju kad se izrie osudujua presuda, s tim to
se ne mora navoditi injenina osnovica presude, ve se moe izvriti pozivanje
na injeninu osnovu optunice (l. 311. ZKP).
Dakle, za razliku od presude kojom se optuba odbija i oslobadajue
pre- sude kod kojih ZKP odreduje razloge zbog kojih se one mogu doneti, kod
osu- dujue presude odredena je njena sadrina, jer su osnovi za njeno
donoenje odreeni u krivinom zakonu. Odredujui sadrinu osuujue presude,
zako- nodavac je odredio o emu sve sud mora voditi rauna prilikom reavanja
odre- dene krivine stvari.
Dakle, osudujuom presudom se okrivljeni oglaava krivim i izrie mu
se jedna od krivinij sankcija, po pravilu. U redovnom krivinom postupku
osudujuom presudom se moe izrei kazna, uslovna osuda i mere bezbednosti.
9

Vie o pritvoru vidi P. Stanojevia, o Pritvoru Novi svet Pritina 1995.godine

10

Leenje oteenog od povreda zadobijenih krivinim delom prestavlja sanaciju

oteenja , pa trokovi takvog ne predstavljaju trokove krivinog postupka ve se
mogu ostvariti samo kriz imovinsko pravni zahtev.

29

Sudska opomena se izrie reenjem u posebnom postupku (l. 447-451). Vaspitne mere se izriu u posebnom postupku prema maloletnicima, a, izuzetno, i
prema mladim punoletnim licima pod odredenim uslovima reenjem na osno- vu
posebnog postupka (l. 452-492), a pod uslovima koje predvida krivini za- kon
(l. 71-83 KZS). Izuzetno, kazna maloletnikog zatvora se izrie presudom, ali i u
tom sluaju u posebnom postupku.
U l. 351, st. 1, t. 3. ZKP predvieno je da e sud u osuujuoj presudi
izrei na kakvu se kaznu osuuje optueni, ili se po odredbama krivinog zakona oslobada kazne. Vrste kazni i koje se od njih mogu izrei kao glavne, a koje
kao sporedne i koje se od njih medusobno iskljuuju propisane su materijal- nim
pravom u l. 34 i 35. KZS. Dakle, u osudujuoj presudi uinilac krivinog
dela moe biti osuden na smrtnu kaznu, kaznu zatvora, novanu kaznu i
kaznu konfiskacije imovine. Smrtna kazna i kazna zatvora se izriu samo kao
glavne,
novana kazna i kao glavna i kao sporedna, a konfiskacija imovine
samo kao sporedna, s ti'm to iskljuuje i istovremeno izricanje novane kazne.
Meutim, optuenom se moe izrei i jedna posebna presuda kojom se takode
oglaava krivim, ali se oslobada od kazne na osnovu odredaba krivinog zakona.
O toj presudi e biti rei u narednom izlaganju.
Presuda kojom se okrivljeni oslobada od kazne
Ova presuda, kao podvrsta osudujue presude, izrie se krivino
odgo- vornom uiniocu krivinog dela u sluaju kad krivini zakon to izriito
predvi- da (l. 44, st. 1, KZS).
Treba napomenuti da krivini zakon kod pojedinih krivinih dela
upotre- bljava dvojake izraze: nee se kazniti" (l. 199, st. 2, l. 239, KZS i dr) i
oslobo- die se od kazne", tj. moe se osloboditi od kazne".
U sluaju kad je u zakonu upotrebljen izraz nee se kazniti", donosi
se oslobadajua presuda zbog osnova iz l. 350, t. 1, ZKP, jer delo za koje se
optu- eni optuuje nije po zakonu krivino delo.
U sluaju da je u krivinom zakonu upotrebljena formulacija moe se
osloboditi od kazne", donosi se presuda kojom se optueni oglaava krivim, a
oslobada se od kazne.
Poseban osnov za oslobadanje od kazne predvida krivino materijalno
pravo, gde je odredeno da sud moe osloboditi od kazne uinioca krivinog dela
uinjenog iz nehata kad posledice tako teko pogadaju uinioca da izrica- nje
kazne u takvom sluaju ne bi odgovaralo svrsi kanjavanja. To e biti na- roito
sluaj kod saobraajnih udesa kada najblii srodnici uinioca krivinog dela budu
teko povredeni ili ak poginu.
Sem ovog opteg osnova, i u nizu drugih sluajeva je u krivinom
zakonu predvideno da sud moe osloboditi od kazne uinioca krivinog dela, npr.
kod:
-prekoraenja krajnje
olakavajuim okolnostima;

nude,

ako

je

uinjeno

pod

osobito

30

-pravne zablude, ako uinrlac krivinog dela iz opravdanih razloga nije

znao da je delo zabranjeno;
-nepodobnog pokuaja, ako je uinilac pokuao da izvri krivino delo
nepodobnim sredstvima ili prema nepodobnom predmetu;
-dobrovoljnog odustanka i dr.
Pored ovih sluajeva koji su predvideni u Optem delu KZS,
mogunost oslobodenja od kazne propisana je i kod^pojedinih krivinih dela iz
Posebnog
dela KZS i pripadnik koji otkrije grupu organizovanu za vrenje krivinih
dela protiv ovenosti i medunarodnog prava pre nego to je u njenom sastavu ili
za nju uinilo krivino delo i dr.
Presuda kojom se okrivljeni oslobada od kazne, kao i svaka
druga osudu- jua presuda, obuhvata dosudu trokova krivinog postupka
i osudu na ispunje- nje imovinsko-pravnog zahteva, odnosno upuivanje
na parnicu.
Okrivljeni koji je osloboden od kazne smatra se osudenim licem,
uvodi se u kaznenu evidenciju, odakle se brie ako u roku od jedne godine
od dana prav- nosnanosti presude kojom je osloboen od kazne ne uini
novo krivino delo. Takode, uz ovu presudu mogu se izrei mere
bezbednosti iz l. 68 i 69. KZS, tj. zabrana upravljanja motornim vozilom i
oduzimanje predmeta. Po donoenju ove presude ukinue se pritvor (l
353, st. 3).
Sud e u obrazloenju presude posebno obrazloiti kojim se
razlozima ru- kovodio kad je naao da optuenog treba osloboditi kazne.

Posebnosti u izricanju sudske opomene

Izricanje sudske opomene regulisano je posebnim odredbama

Zakona o krivinom postupku, stim to je predvidjeno da e se odredbe,
koje se odnose na donoenje presude kojom se okrivljeni oglaava krivim
shodno primenjivati i na izricanje sudske opomene, ako posebnim
odredbama nije to drugo predvidjeno . Prema tome , ovde e biti rei
samo o onim pritanjima koja su ovim odredbama drukije reena.

Sudska opomena izrie se sudskom odlukom u formi reenja.

Reenje o izreenoj sudskoj opomeni, kao posebnoj krivinoj sankciji
objavljuje se odmah po zavretku glavnog pretresa sa bitnim razlozima.
Prilikom objavljivanja reenja , predsednik vea upozorie optuenog
da mu se za uinjeno krivino delo ne izrie kazna, jer se oekuje da e i sudska
opomena na njega dovoljno uticati da vie ne vri krivina dela.

31

Ako se sudska opomena izrie u odsudstvu optuenog , sud e ovo

upozorenje uneti u obrazloenje reenja.
U pogledu odricanja od prava na albu, kao i za pismenu izradu
reenja, shodno se primenjuju odredbe koje vae u skraenom postupku pred
optinskim sudom .
Izreka reenja o sudskoj opomeni sadri pored linih podataka o optuenom,
samo da se optuenom izrie sudska opomena za delo koje je predmet optube i
zakonski naziv krivinog dela.
Sem toga, izreka reenja o sudskoj opomeni sadri i odluku o
izreenoj meri bezbednosti, ako je izreena, kao i odluku o objavljivanju reenja
putem tampe, radija i televizije. U obrazloenju reenja sud e izneti kojim se
razlozima rukovodio prilikom izricanja sudske opomene.
Reenje o sudskoj opomeni moe se pobijati albom, zbog svih
osnova predvienih za pobijanje presude, s tim to se moe pobijati i zbog toga
to nisu postojale konkretne okolnosti za izricanje ove krivine sankcije .
Ako reenje o sudskoj opomeni sadri i odluku o merama bezbednosti,
o oduzimanju imovinske koristi, kao i o trokovima krivinog postupka ili o
imovinskopravnom zahtevu, isto se moe pobijati , i iz razloga to sud nije pravilno
primenio meru zahtevu, isto se moe pobijati, i iz razloga to sud nije pravilno
primenio meru bezbednosti ili oduzimanje imovinske koristi, odnosno to je odluku
o trokovima krivinog postupka ili o imovinskopravnom zahtevu doneo protivno
zakonu.
Posebnosti u pogledu osnova za pobijanje sudske presude u odnosu na
reenje o sudskoj opomeni sastoji se u tome to povreda zakona u ovom sluaju
postoji i onda kada je sud odlukom o sudskoj opomeni, o meri bezbednosti ili o
oduzimanju imovinske koristi, odnosno o trokovima krivinog postupka ili o
imovinskopravnom zahtevu, prekoraio ovlaenja koja sud ima po zakonu.
U postupku po albi na reenje o sudskoj opomeni izjavljenoj od strane
ovlaenog tuioca na tetu optuenog , drugostepeni sud moe doneti osudjujuu
presudu, ako nadje da je prvostepeni sud pravilno utvrdio odlune odnosno
pravno-relevantne injenice, ali da po pravilnoj primeni zakona dolazi u obzir
izricanje kazne.
Isto tako , povodom albe, bez obrira od koga je izjavljena, drugostepeni
sud moe doneti presudu kojom se optuba odbija, odnosno oslobadjajuu
presudu ako nadje da su odlune injenice pravilno otvrdjene , ali da po pravilnoj
primeni zakona dolazi u obzir izricanje jedne od ovih presuda.
U ostalim sluajevima , drugostepeni sud e doneti reenje kojim se alba odbija
kao neosnovana i potvrdjuje reenje o sudskoj opomeni .
Pravni lekovi protiv krivine presude
Pod pravnim lekovima u krivinom postupku razumeju se pravna
sredstva kojim ovlaena lica napadaju sudsku odluku, zato to je zbogstvarnih ili
pravnih nedostataka smatraju nepravilnom ili nezakonitom sa ciljem da postignu
njeno ukidanje ili preinaenje .
Bitna odlika pravnih lekova je da se njima napadaju odluke organa koji
sprovodi krivni postupak. Odluke u krivinompostupku donosi sud a samo

32

izuzetno,organi unutranjih poslova, i to u pretkivinom postupku. Meritorne odluke

o krivinoj stvari ovlaen je da donese jedino sud.
Postojanje odluke organa krivinog postupka jeste kondicio sine qua
non za izjavljivanje pravnog leka. Ako te odluke nema , ne moe biti ni pravnog
leka. U krivinom postupku ne vai prezumpcija da je doneta negativna odluka kad
sud uopte ne donese odluku.
Pravni lekovi su jedna vrsta pravnih sredstava . po tome to se pravnim
lekovima pobijaju sudske odluke, oni se razlikuju od drugih pravnih sredstava,
kojima se napadaju druge radnje suda ili proputanje tih radnji , kao i radnje
stranaka ili drugih uesnika u krivinom postupku. Zato se ne mogu smatrati
pravnim lekom :prigovor protiv optunice , molba za povraaj u predjanje stanje ,
zahtev za izuzee, predlog da se ukine pritvor pritube i slino to su posebna
pravna sredstva.
Poto pored pravnih lekova postoje i druga pravna sredstva moe se
rei da je pojam pravna sredstva iri od pojma lekovi pa otuda svaki pravni lek
spada u kategoriju pravnih sredstava, ali svako pravno sredstvo nije pravni lek .
Postuptak po pravnim lekovima je fakultativnog karaktera jer zavisi od volje
ovlaenih lica.
Osnovna podela pravnih lekova u krivinom procesnom pravu je na
redovne i vanredne11.
Redovni su pravni lekovi kojima se napadaju nepravosnane krivine presude, dok
se vanrednim pravnim lekovima napadaju pravosnane presude.
U redovne pravne lekove spada pravo na albu, nezaobilazni je inilac
kataloga osnovnih ljudskih prava u medjunarodnim dokumentima o ljudskim
pravima i konstitucijama savremenih drava te je i u nas zbog znaaja koji mu se
pridaje podignuto na rang ustavnog naela: Svakome se jemi pravo na albu ili
drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se reava o njegovom pravu ili na
zakonu zasnovanom interesu .
alba je redovan i potpun pravni lek sa suspenzivnim i devolutivnim
dejstvom . Ovlaena lica mogu pobijati prvostepenu presudu samo u zakonom
predvidjenom roku .
alba je pravni lek sa suspenzivnim dejstvom : izjavljena alba odlae
pravnosnanost pobijane presude, pa konsekutivno, izvrnost i dejstvo presude
kao i pravne injenice. Odlaganje presude je pravilo ali postoji i jedan izuzetak.
Kad sud izrekne kaznu zatvora moe optuenog koji se nalazi u pritvoru da uputi u
ustanovu za izdravanje kazne i pre pravnosnanosti presude, jedino ako to
optueni sam zahteva.
Devolutivno dejstvo albe ogleda se u tome sto o njoj reava drugi , vii
sud a ne onaj koji je doneo napadnutu presudu. Apelacioni sudovi su po pravilu,
sudovi drugog stepena.
11

Pravo na albu u krivinim stvarima nije predvidjeno u osnovnom tekstu konvencije

ve u odredbama lana 2. Protokola br. 7. Uz Evropsku konvenciju za zatitu ljudskih
prava i osnovnih sloboda.

33

Oni odluuju i o albama protiv prvostepenih presuda osnovnih sudova,

izuzev kad je zakonom odredjeno da o albi odluuje vii sud i o albama protiv
prvostepenih presuda viih sudova.
Reenje o odbacivanju albe ne smatra se drugostepenom nego
prvostepenom odlukom protiv koje je doputena posebna alba . Meritornu odluku
u drugom stepenu uvek donosi vii sud u emu se i ogleda devolutivno dejstvo
albe.
U vanredne pravne lekove protiv pravosnane krivine presude
spadaju:
a. zahtev za ponavljanje krivinog postupka
b. zahtev za zatitu zakonitosti
a) Zahtev za ponavljanje krivinog postupka je najvaniji vanredni
pravni lek kojim se pobija pravnosnana krivina presuda zbog nedostatka u
utvrdjenominjeninom stanju , sa ciljem da se u ponovljenom krivinom postupku
ovi nedostaci otlkone i da se donse zakonita , pravilna i pravedna sudska odluka.
Zahtev za ponavljanje krivinog postupka mogu podneti ovlaena lica tj. Stranke i
branilac a posle smrti osudjenog u korost osudjenog zahtev mogu podneti javni
tuilac, brani drug osudjenog, srodnici po krvi u prvoj linij , usvojilac , brat sestra i
hranilac .
Zavisno od prirode tih nedostataka, toka ponovljenog postupka i vrste pravnog
sredstva kojim se postie razlikuju se pravo i nepravo ponavljanje
krivinogpostupka , kao i posebni sluajevi ponavljanja postupka 12.
b) Zahtev za zatitu zakonitosti je vanredni pravni lek kojim ovlaeni
javni tuilac zbog povrede zakona pobija pravnosnane sudske odluke i sudske
postupke koji su im predhodili, sa ciljem da postigne zakonitu sudsku odluku .
Devolutivan je pravni lek nema suspenzivno dejstvo i nije vezan rokom .
Nadlene sud odluuje o zahtevu za zatitu zakonitosti u sednici vea. Vee
pozvinih sudija , koje odluuje po zahtevu za zatitu zakonitosti, sastavljeno je od
pet sudija o zakazanoj sednici uvek se obavetava nadleni javni tuilac. (l.419).
Reavajui po zahtevu za zatitu zakonitosti , nadleni sud moe doneti dve vrste
presude, tj. Tzv. Konstitutivnu i deklarativnu presudu .
Konstitutivna presuda sud donosi zavisno od rezultata do kojeg dodje u
razmatranju zahteva i spisa predmeta. Tako e sud presudom odbiti zahtev kao
neosnovan, ako utvrdi da ne postoji povreda zakona na koju se javni tuilac poziva
u z+svom zahtevu.
Deklarativna presuda je izuzetak i donosi se u prvom redu ako je zahtev za zatitu
zakonitosti podignut na tetu s+osudjenog , kojom prilikom sud ako nadje da je
zahtev osnovan , utvrdjuje samo da postoji povreda zakona, ne dirajui
pravnosnanu presudu i drugim sluajevima nadleni sud moe kad utvrdi da je
zahtev osnovan, samo da konstatuje povredu zakona nemenjajui pravnosnanu
presudu .
Pravnosnanost , izvrnost i izvrenje krivine presude

12

Dr edomir Stevanovi , Krivino procesno pravo, izd.Nauna knjiga Beograd

1994.str.335

34

Pravnosnana je krivina presuda koja se ne moe vie pobijati

redovnim pravnim lekovima .
Pravnosnana krivina presuda kojom se odluivalo o glavnom
predmetu postupka stvara pravo za presudjenu krivinu stva.
Iscrpljeni redovni pravni lekovi odnosno kada protekne vreme za njivovo korienje
ili kad se stranke odreknu prava na pravni lek ili odustanu od ve izjavljenog
pravnog leka u sluajevima kad je dozvoljena upogtreba pravnih lekova.u pogledu
izvrnosti presuda, naelno je predvidjeno da su pravnosnane presude, po
pravilu istovremeno i izvrne obino u roku od 15 dana od prijema iste.
Postoje i krivine presude koje postaju pravnosnane i po pravilu
izvrne odmah posle donoenja.to je sluaj sa naredbama i odredjenom vrstom
reenja protiv kojih nije dozvoljena alba. Predvidjeno je da se pravnosnana
presuda izvrava kad je dostavljena i kada za njeno izvrenje ne postoje zakonske
smetnje . Inae smetnje za izvrenje pravnosnanih krivinih presuda predvidjene
su zakonom.13
Pravnosnane izvrne presude izvravaju nadleni sudski ili drugi
dravni organi, to zavisi od toga kakva je vrsta sudske odluke, odnosno koja je
krivina sankcija izreena u ovim odlukama .
Krivine presude izvrava onaj sud koji je tu presudu i doneo.
Inae sva pitanja koja se odnose na postupak izvrenja krivinih sankcija i na
organe nadlene za izvrenje regulisana su zakonom o izvrenju krivinih
sankcija.
Tako je predvidjeno da se kazne zatvora kad su u pitanju punoletna lica
izvravaju u ustanovama za izdravanje kazne . tj. U kazneno popravnim
domovima i okrunim zatvorima. Sve to zavisi od visine kazne.
Novana kazna izvrava sud koji je izrekao novanu kaznu sve u skladu sa
zakonom o izvrnompostupku.
Prilikom izvrenja sudskih odluka nekada se moe pojaviti sumnja kako
interpretirati njenu sadrinu da bi se mogla pravilno i zakonito izvriti a smetnju
mogu predstavljati i izvesni nedostaci u odluci o kazni.
U takvim sluajevima ako se pojavi sumnja o dozvoljenosti izvrenja
sudske odluke ili o raunanju kazne ili ako u pravnosnanoj presudi nije odlueno
o uraunavanju pritvora ili ranije izdrane kazne ili urajunavanje nije pravilno
izvreno o tome e odluiti postebnim reenjem predsednik sudeeg vea suda
koji je sudio u prvom stepenu .
Protiv tog reenja dozvoljena je alba koja ne zadrava izvrenje reenja
osim ako sud drugaije ne odredi.

Zakljuak
13

Prof. Dr. edomir Stevanovi , i pof. Dr. Vojislav Djurdji , Krivino procesno pravo Ni
2006.godine .

35

Zakonodovac je imao u vidu veliku vaznost presude u krivicnom

procesnom pravu, te je detaljno regulisao pojam i vrste presude.
Naime, odlukekrivinog suda predstavljaju osnovnu sadrinu delatnosti krivinog
suda u tokuostvarenja funkcije suenja u krivinim stvarima.
Presuda je najvanija sudska odluka koju moe doneti samo krivini sud
i ona mora biti zasnovana na pravnorelevantnim injenicama koje su utvrene
dokazima i to do najveeg stepena izvesnosti, tj. do istinitosti saznanja o njihovom
postojanju ili nepostojanju. Sud zasniva presudu samo na dokazima koji su
izvedeni na glavnom pretresu, sud je duan da na osnovu savesne ocene svakog
dokaza pojedinano i u vezi sa ostalim dokazima izvede zakljuak o postojanju
odredjene injenice.14
Pravo suda i dravnih organa koji uestvuju u krivinom postupku da ocenjuju
postojanje i nepostojanje injenica nije vezano niti je ogranieno posebnim
formalnim dokaznim pravilima .
Sudske odluke se ne mogu zasnivati na dokazima koji su neposredno ili posredno,
sami po sebi ili prema nainu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom, ovim
zakonikom , drugim zakonom ili opteprihvaenim pravilima medjunarodnog prava
i potvrdjenim medjunarodnim ugovorima, osim u postupku koji se vodi zbog
pribavljanja takvih dokaza . 15Po pravilu , sud ne mora injenicu utvrdjivati pomou
odredjenog dokaznog sredtva ( svedok, isprava ili sl. ). Dokazno sredstvo je
svedok, a iskaz svedoka je dokaz .
Mozemo uvideti i odredjene uslovljenost presude optubom, jer se u
presude nemoe presuditi vise od onoga sto je sadrzano u opuzbnom aktu, a
takodje morada postoji i objektivni i subjektivni identitet izmedju optuzbe i presude.
Zatim,odredjene su i vrste presuda, kao i koja je njihova obavezna
sadrzina. Ali jetakodje odredjene i sadrzina i forma svake presude, tj. postoje
odredjeni obavezni delovi presude: uvod, dispozitiv (izreka) i obrazlozenje, a pored
ovih obaveznim elemenata presude mogu sadrzati i pouku o pravnom leku i
autentifikacija (ozvanienje) presude kao sporedne elemente, ali svakako bitne.
Treba napomenuti da objavljivanje presude, pismena izrada presude,
dostavljanje presude i ispravljanje presude prestavljavaju veoma vazne etape
krivicnog postupka, jer uticu na mnoge rokove.
Mozemo zakljuciti da je je vaznost presude ogromna u danasnjem
pravnom poretku, i da je nemoguce zamisliti nas pravosudni sistem bez presude.

Literatura i izvori:
14

Zakon o krivinom postupku l. 419

15

Zakon o krivinom postupku l. 16

36

1. Prof. Dr edomir Stevanovi i prof. Dr Vojislav urdji, Krivino

procesno
pravo opti de Ni, 2006. god.
2. Prof. Dr Stanko Bejatovi, Krivino procesno pravo, Slubeni
glasnik,
Beograd, 2008. god
3. Prof. Dr. Milan Vlatkovi Osnovi sudskog postupka
2007.godine
4. Mr. Svetislav R. Vukovi komentar zakona
5. Dr. Dragan Jovaevi Krivini zakonik Republike Srbije
6. Dr. Slobodanka Konstantinovi Vili i dr. Miomira Kosti
Izvrenje kazni i drugih krivinih sankcija u Republici Srbiji
7. Prof. Dr. Momilo Gruba , Krivino procesno pravo uvod u
opti deo
8. Dr. D . Dimitrijevi, Krivino procesno pravo
9. Dr. Tihomir Vasiljevi , Komentar zakona o krivinom postupku
10. Dr. Petar Stanojevi , Dr. Aleksandar Ignjatovi , Krivino
procesno pravo 2007.godine
11. Aimovi , M. Doprinos branioca istini u krivinom postupku
1966.godine
12. Bayer, V, Jugoslovensko krivino procesno pravo knjiga 1 ,
1977.godine
13. Viinski A. J Teorija sudskih dokaza
14. Vladimir Vodineli , kriminalistika 1970.godine
15. Dolenc , M. Teorija sudskog postupka
16. Jovanovi Lj. Krivino procesno pravo 1994.godine .
17. Marina P. Teorija krivinog postupka 1979.god.
18. izmovi , M. Perunovi , M. I Stanojevi , P. 1992.godine
19. Advokat Roksi Radia , Komentar zakona o krivinom
postupku iz 2011.godine
20. Grubia , M. injenino stanje u krivinom postupku 1963.god.

Sadraj:
Uvod.................................................................................................................2

37

Pojam i predmet presude .3

Sadrina i forma presude.....4
Predmet Presude...5
Donoenje presude ...8
Izricanje presude.8
Objavljivanje presude....10
Pismena izrada presude...11
Dostavljanje presude.....12
Ispravljanje presude ..13
Vrste presude .. .14
Reenje o odbacivanju optunice ...20
Oslobadjajua prasuda..21
Osudjujua presuda...24
Mere bezbednosti...26
Trokovi krivinog postupka..28
Presuda kojom se okrivljeni oslobadja od kazne...30
Posebnosti u izricanju sudske opomene.31
Pravni lekovi protiv krivine presude...32
Pravnosnanost , izvrnost i izvrenje krivine presude..35
Zakljuak..36
Literatura..37
Sadraj ....38

38