Seminarski rad iz Krivično procesnog prava

TEMA : Izuzeće sudije

Mentor Student

Dr Jelena Gluščević Kralj Miljan (Broj indeksa)

Садржај

УВОД ............................................................................................................................................................. 3
ОПШТА РАЗМАТРАЊА : ИЗУЗЕЋЕ СУДИЈЕ.................................................................................................. 4
РАЗЛОЗИ ЗА ИЗУЗЕЋЕ .................................................................................................................................. 5
Искључење судије ....................................................................................................................................... 6
Поступање судије када сазна за разлог за изузеће (Члан 38) ................................................................. 8
Захтев за изузеће......................................................................................................................................... 8
Поступање судије када сазна за захтев за изузеће .................................................................................. 9
ЗАКЉУЧАК .................................................................................................................................................. 10
УВОД

 "Osnovna ideja je da principi pravde za osnovnu strukturu društva jesu predmet izvorne
saglasnosti. To su principi za koje slobodne i racionalne osobe smatraju da bi unaprijedili
njihove interese ako bi ih prihvatili u nekom početnom položaju jednakosti, kao one koje
određuju temeljne uslove njihovog udruživanja. Ovi principi treba da regulišu sve dalje
sporazume; oni bliže određuju vrste društvene saradnje u koju se može stupiti i oblike vlasti koji
se mogu ustanoviti. Ovakav način bavljenja principima pravde nazvaću pravdom kao
nepristrasnost." (Teorija pravde)

Изузеће судије је на први поглед једноставан институт. Тако изгледа због тога што се одлуком да
се неки судија изузме ничије право не може повредити, а, с друге стране, таквом одлуком се
реализује право окривљеног на фер суђење. Отуд су најтежи проблеми око изузећа практично
везани за питање када судија не треба да буде изузет, а не када се може изузети.

Изузеће судије није само ствар учесника у поступку и њихових интереса. Кривични поступак мора
бити такав да обезбеђује правни ред и мир. Један од основних његових елемената је поверење у
правосудни систем. Непристрасност и изузеће, нарочито у случајевима када је оно доведено у
питање, основни је услов постојања таквог поверења.

Ово поверење заправо се правда непристрасношћу судије и могућности објективног расуђивању

на суду. Пристрасан судија не може поштовати основна начела кривичног поступка па је тако
изузеће судије институт којим се у конкретном случају спречава да одлуку донесе судија чија је
непристрасност у мањој или већој мери доведена у сумњу.

Изузеће је институција која треба да омогући да спорове решавају потпуно квалификоване судије
– објективне и непристрасне.

Разлози за изузеће нису такставино набројани у закону (ЗПП-у). Већ је у закону у облику генералне
клаузуле (правног стандарда) законодавац предвидео да постоји разлог за изузеће судије увек кад
постоји каква околност која доводи у сумњу непристрасност одређеног судије.

Разлози за изузеће могу да буду различите околности, нпр. даљи степен сродства, кумство,
пријатељство, непријатељство, верник странке, давање мишљења о решавању спора или изнет
став о исходу парнице итд. Оцена о томе да ли постоји разлог за изузеће врши се према
објективним мерилима – према томе да ли би одређени разлог уопште могао да утиче на
објективност и непристрасност судије и да ли би таква околност изазвала сумњу и код јавног
мњења и код самих парничара.. (о овим разлозима ћемо опширније у даљем тексту)
ОПШТА РАЗМАТРАЊА : ИЗУЗЕЋЕ СУДИЈЕ

Изузеће судије би требало да допринесе објективном и непристрасном судењу, мада га странке

често злоупотребљавају, посебно у извршном поступку и парницама, ради куповине времена.

Само изузеће представља одстрањење судије или других лица која обављају судијску функцију у
случајевима када постоје околности које изражавају сумњу у погледу његове објективности и
непристрасности у конкретном предету.

У српском грађанском поступку постоји поступак искјучења из члана 66 Закона о парничном

поступку (ЗПП), који фактички представља изузеће судије по сили закона. У члану 65 ЗПП
прописано је да је судија дужан да се уздржи од суђења кад постоје разлози који доводе у сумњу
његову непристрасност.

Наш законодавац даље прописује разлоге за изузеће и кроз широко дату формулацију: „Судија
може бити изузет ако постоје околности које доводе у сумњу његову непристрасност“.

Судија, чим сазна да постоји неки од разлога за искључење, дужан је да прекине сваки рад на том
предмету и да о томе обавести председника суда, који ће му одредити заменика.

Ако судија сматра да постоје околности које доводе у сумњу његову непристрасност, застаће са
поступком и обавестити о томе председника суда који ће одлучити о изузећу. До доношења
решења председника суда, судија може предузимати само оне радње за које постоји опасност од
одлагања.Искључење и изузеће могу тражити и странке.

Странка може да захтев за искључење или изузеће само судије који поступа по одређеном
предмету. Странка је дужна да поднесе захтев чим сазна да постоји разлог за искључење, односно
изузеће, а најкасније до завршетка расправљања пред првостепеним судом, а ако није било
расправљања, до доношења одлуке.

Захтев за искључење или изузеће судије вишег суда странка може ставити у правном поступку или
одговору на правни лек, а ако се пред вишим судом одржава расправа, онда до завршетка
расправе. У члану 68 ЗПП предвиђено је да је странка дужна да захтев образложи и наведе
околности на којима заснива свој захтев.

Није допуштен захтев за искључење или изузеће којим се уопштено тражзи изузеће свих судија
неког суда или свих судија који би могли учествовати у неком поступку; о коме је већ одлучено; у
коме није образложен законски разлог због кога се изузеће тражи.

Недопуштен захтев одбациће судија пред којим се води поступак.Кад одбаци захтев, суд може
противној странци на њен захтев посебним решењем досудити трошкове проузроковане
одлагањем расправе.
О искључењу и изузећу судије одлучује председник суда, о искључењу и изузећу председника
суда одлучује председник непосредно вишег суда, а о захтеву за изузеће председника Врховног
суда Србије одлучује општа седница.

Пре доношења решења о изузећу узеће се изјава од судије чије се изузеће тражи, а по потреби
извршиће се и други извиђаји.1

РАЗЛОЗИ ЗА ИЗУЗЕЋЕ

Законодавац полази од тога да је судија човек и, познајући људску природу, издваја оне ситуације
у којима сматра да постоји могућност да судија неће бити потпуно непристрасан. Штавише, он
полази од тога да одређене чињенице, по правилу, макар и нехотице, могу да воде пристрасном
односу према случају и за такве ситуације предвиђа обавезно изузеће. Али, увек постоји низ
ситуација које у конкретном случају могу указивати на то да је непристрасност доведена у питање,
које нису обухваћене иначе, по природи ствари, таксативно одређеним разлозима за обавезно
изузеће. У таквим случајевима законодавац предвиђа могућност да судија буде изузет –
факултативно изузеће..

У неким случајевима суд одлучује о подобности чињеница да доведу у питање пристрасност

судије (факултативно изузеће), док у другим он мора, када постоје одређене чињенице, да изузме
судију (обавезно изузеће). У нашем праву данас постоје само обавезни и факултативни основи за
изузеће, односно обавезно и факултативно изузеће.

Основи или разлози изузећа су таксативно наведени разлози у Закону због којих би се већ и сам
судија по службеној дужности морао уздржати од учешћа у суђењу. Искључење се односи на цео
поступак или на поједине фазе тј стадијуме. Разлози проистичу из личнеи имовинске
заинтересованости судије за исход поступка или неспојивости судске функције са неком другом
несудском функцијом коју је судија вршио у истој кривичној ствари или из бојазни од
предубеђења формираног код судије у некој ранијој фази кривичног поступка по истој ствари.2

Судија или судија-поротник биће изузет од судијске дужности у одређеном предмету:

1) ако је оштећен кривичним делом;

2) ако му је окривљени, његов бранилац, тужилац, оштећени, њихов законски заступник или
пуномоћник, брачни друг или лице са којим живи у ванбрачној или другој трајној заједници
живота или сродник по крви у правој линији до било ког степена, у побочној линији до четвртог
степена, а по тазбини до другог степена;

3) ако је са окривљеним, његовим браниоцем, тужиоцем или оштећеним у односу старатеља,

штићеника, усвојитеља, усвојеника, хранитеља или храњеника;

1
http://www.besplatnapravnapomoc.rs/prilozi-saradnika/izuzece-sudije-i-na-zahtev-stranke/
2
Опширније у: Момчило Грубач, Увод и општи део кривичног процесног права
4) ако је у истом предмету поступао као судија за претходни поступак или је одлучивао о
потврђивању оптужнице или је учествовао у доношењу мериторне одлуке о оптужби која се
побија жалбом или ванредним правним леком или је учествовао у поступку као тужилац,
бранилац, законски заступник или пуномоћник оштећеног, односно тужиоца или је саслушан као
сведок или као вештак, ако овим закоником није другачије прописано.

Судија или судија-поротник може бити изузет од судијске дужности у одређеном предмету ако
постоје околности које изазивају сумњу у његову непристрасност.

Искључење судије

Судија ће бити искључен од суђења у конкретној правној ствари ако постоји неки од разлога који
самим постојањем према општим мерилима, изазивају сумњу у непристрасност судије. Околности
које доводе до искључења судије таксативно су предвиђене у закону (ЗПП*) и по својој природи су
такве да нема места оцењивању дали судија треба и може да суди.

Разлози за искључење су оне околности које изазивају материјалну, моралну и професионалну

заинтересованост судије за конкретан случај.

Материјална заинтересованост судије ће постојати:

 ако је сам странка, законски заступник или пуномоћник странке, ако је са странком у
односу саовлашћеника, саобвезника или регресног обвезника, или ако је у истом
предмету саслушан као сведок или вештак;
 ако је акционар, члан привредног друштва или члан задруге кад је једна од странака његов
поверилац или дужник;
 ако између судије и једне од странака, законкског засутпника странке, пуномоћника
странке, сродника, супружника, члана породичног домаћинства, штићеника, усвојеника
или усвојиоца тече нека друга парница или између њих постоји сукоб интереса.

Судија је морално заинтересован ако постоје околности које доводе судију у моралну везу са
једном од странака:

 ако му је странка или законски заступник или пуномоћник странке сродник по крви у
правој линији, а у побочној линији до четвртог степена, или му је супружник односно
ванбрачни партнер (садашњи или бивши), сродник по тазбини до другог степена, без
обзира да ли је брак престао или није;
 ако је старалац, усвојилац или усвојеник странке, законски заступник или пуномоћник, или
ако између судије и странке, законског заступника или пуномоћника странке постоји
заједничко домаћинство;
 Судија је професионално заинтересован ако постоји нека околност као што су: испољен
став, дати глас, могућност да дође до изражаја сујета судије и сл.:
 ако је у истом предмету учествовао у поступку посредовања (медијације), у доношењу
одлуке која се побија или у закључењу судског поравнања које се побија у парници;
  ако је у стечајном поступку поводом кога је дошло до спора учествовао као стечајни судија
или члан стечајног већа;
 ако је у истом предмету саслушан као сведок или вештак.

Кад судија сазна да постоји разлог за искључење, он не може више да предузима радње у
поступку јер искучење наступа аутоматски, еx леге. Чим постоје разлози за искључење, судија је
дужан да прекине сваки рад на том предмету и да о постојању разлога за искључење обавести
председника суда, који ће му одредити замену. Захтев за искључење конкретног судије у поступку
може поставити и странка у току читвог поступка. Захтев мора да буде образложен и наведен
конкретан законски разлог, односно околности на којима заснива свој захтев, због којих би
конкретан судија требао да буде искључен.

Ако се догоди да је сам председник суда иудеx инхабилис (неспособни судија), онда ће он сам
одредити који ће судија решавати тај предмет, а за случај да то није могуће (нпр. он је једини
судија у суду), он ће тада о томе обавестити непосредно виши суд, који ће одредити да у том
предмету поступа други стварно надлежни суд (долази до нужне делегације надлежности суда).

Одлука којом се искључује судија има декларативан значај и против ње није допуштена жалба.

У случају да је у конкретном предмету поступао судија који је по закону требао да буде искључен,
односно ако је искључени судија евентуално предузимао неке парничне радње, оне немају
дејство и морају се поновити у наставку поступка пред новим судијом. Одлука коју је донео
искључени судија се може побијати редовним и ванредним правним лековима.

Учествовање искљученог судије у поступку представља битну повредну одредби парничног

поступка и оваква повреда представља разлог за изјављивање редовних правних лекова. Уколико
је донесена пресуда, овај недостатак не може валидирати правноснажност пресуде и он
представља разлог за изјављивање ванредних правних лекова. Међутим, понављање поступка
(један од ванредних правних лекова) се не може тражити само ако овај недостатак није био
изнесен као разлог за побијање одлуке у ранијем поступку и ако странка, без своје кривице, није
могла изнети ту околност пре но што је поступак правноснажно завршен.3

http://www.pravopedia.rs/index.php?title=Isklju%C4%8Denje_i_izuze%C4%87e_sudije_u_parni%C4%8Dnom_post
upku
Поступање судије када сазна за разлог за изузеће (Члан 38)

Судија или судија-поротник чим сазна да постоји неки од разлога за његово изузеће (члан 37. став
1.), дужан је да прекине сваки рад на том предмету и да о томе обавести председника суда, који
ће га решењем изузети и одредити да се предмет додели другом судији по редоследу.

Ако судија или судија-поротник сматра да постоје околности које изазивају сумњу у његову
непристрасност (члан 37. став 2.), обавестиће о томе председника суда.

Ако се ради о изузећу председника суда, њега ће у том случају заменити судија тог суда који је
најстарији по именовању, а ако то није могуће, заменика ће одредити председник вишег суда.4

Осим судије који је у питањеу, дужност је и председника већа да утврди да ли постоје разлози
због којих се чланови већа морају изузети.

Уколико је изузеће на иницијативу судије, поступак изузећа је заправо замена судија и не доноси
се решење о изузећу.5

Захтев за изузеће

До изузећа судије може доћи када постоје неке околности које доводе у питање непристрасност
судије, као што је примера ради: непријатељство или пријатељство са неком од парничних
странака, претходно јавно изјашњавање о исходу спора итд.

Иницијатива за изузеће може потећи од парничних странака али и од самог судије.

Може се тражити изузеће само судије који поступа у одређеном предмету.
Странка је дужна да захтев образложи и наведе околности на којима заснива свој захтев.
Није допуштен захтев којим се генерално тражи изузеће свих судија или неког суда.
Није допуштен захтев у коме није образложен законски разлог због кога се изузеће тражи.
О изузећу судије одлучује председник суда.

До доношења решења о изузећу судија чије се изузеће захтева може предузимати оне радње за
које постоји опасност од одлагања.

Захтев за изузеће судије или судије-поротника странке и бранилац могу поднети до почетка
главног претреса, а ако су за разлог за изузеће сазнале касније, захтев подносе одмах по сазнању.
У захтеву треба да стоји: Ком суду се упућује, име и презиме судије чије се изузеће тражи, назнака

4
Опширније у : Милан Шкулић, Кривично процесно право
5
Опширније у: Момчило Грубач, Увод и општи део кривичног процесног права
предмета у коме судија чије се изузеће тражи поступа, и обавезно образложити захтев разлозима
због којих се изузеће тражи, име и презиме странке која захтева изузеће.6
Странке и бранилац могу тражити изузеће само поименично одређеног судије или судије-
поротника који у предмету поступа.

Захтев за изузеће судије суда који одлучује о жалби, странке и бранилац могу поднети у жалби
или у одговору на жалбу.

Странке и бранилац дужни су да у захтеву за изузеће наведу доказе и околности због којих
сматрају да постоји неки од разлога за изузеће судије, судије-поротника или председника суда. У
поновљеном захтеву не могу се наводити разлози који су истицани у ранијем захтеву за изузеће
који је одбијен, осим ако се поднесу нови докази који подносиоцу раније нису били познати.

Поступање судије када сазна за захтев за изузеће

Кад судија или судија-поротник сазна да је поднет захтев за његово изузеће, дужан је да одмах
обустави сваки рад на предмету, а ако се ради о изузећу због постојања околности из члана 37.
став 2. овог законика, може до доношења решења о захтеву предузимати само оне радње за које
постоји опасност од одлагања.

О захтеву за изузеће из члана 39. овог законика одлучује председник суда.

Ако се тражи изузеће само председника суда или председника суда и судије или судије-
поротника, одлуку о изузећу доноси председник непосредно вишег суда, а ако се тражи изузеће
председника Врховног касационог суда, одлуку о изузећу доноси Општа седница.

Пре доношења решења о изузећу прибавиће се изјава судије, судије-поротника, односно

председника суда, а по потреби спровешће се и друге радње.

Ако је поступљено противно одредбама члана 39. ст. 3. и 5. овог законика, захтев ће се у целини
или делимично одбацити решењем које доноси председник суда, а ако се захтев односи на
председника суда - заменик председника суда. Од отварања заседања такво решење доноси веће
у чијем саставу може бити судија чије изузеће се тражи.

Решење којим се захтев за изузеће одбија може се побијати посебном жалбом о којој одлучује
апелациони суд. Ако је такво решење донесено после подигнуте оптужбе, може се побијати само
жалбом на пресуду.

Против решења председника Врховног касационог суда или Опште седнице којим је захтев за
изузеће одбијен жалба није дозвољена.

Против решења којим се захтев за изузеће одбацује или усваја, жалба није дозвољена.

Одредбе о изузећу судија и судија-поротника сходно се примењују и на јавне тужиоце и лица која
су на основу закона овлашћена да јавног тужиоца замењују у поступку, записничаре, преводиоце,
тумаче и стручна лица, као и на вештаке, ако овим закоником није другачије одређено (члан 116.).

6
http://www.besplatnapravnapomoc.rs/2010/07/sta-zahtev-za-izuzece-sudije-treba-da-sadrzi/
Јавни тужилац одлучује о изузећу лица која су на основу закона овлашћена да га замењују у
поступку. О изузећу јавног тужиоца одлучује непосредно виши тужилац. О изузећу Републичког
јавног тужиоца одлучује Државно веће тужилаца по прибављеном мишљењу Колегијума
Републичког јавног тужилаштва.

О изузећу записничара, преводиоца, тумача, стручног лица и вештака одлучује јавни тужилац или
суд.

Кад овлашћена службена лица полиције предузимају доказне радње на основу овог законика, о
њиховом изузећу одлучује јавни тужилац. Ако приликом предузимања ових радњи учествује
записничар, о његовом изузећу одлучује овлашћено службено лице полиције које предузима
радњу.

ЗАКЉУЧАК

"Странке и остали учесници кривичног поступка предузимају радње регулисане Законом о

кривичном поступку, а свим тим радњама руководи председник већа - судија, као лице изабрано
по одредјеној процедури предвидјеној у Закону о судијама, лице које је положило заклетву,
судија је дужан да у поступку поступа неутрално и непристрасно"1.

У закључку, значи да изузеће као установа кривично процесног права представља пут и начин
помоћу кога се из поступка одстрањује судија када постоје одредјени разлози који га чине
неподобним за вршење судијске функције или побудјују сумњу у његову непристрасност.

Објективност и непристрасност суђења у пракси могу да угрозе разни недопуштени утицаји и

притисци којима је судија изложен, али и одређена својства самог судије, који је иначе способан
да врши судску финкцију могу да изазову сумњу у његову непристрасност и објективност у
кокретном поступку.

Да би обезбедио да судија буде стварно непристрасан, закон предвиђа две посебне иституције –
искључење и изузеће судије о којима смо говорили. Иако оне имају исте циљеве, то су ипак две
различите институције процесног права.

Суштина ових установа је да омогуће да грађанскоправне спрове решавају потпуно

квалификоване судије, објективне и непристрасне. Такође, ове установе омогућавају да се судија
одстрани од вршења судске финкције у конкретном случају, кад је његова непристрасност и
објективност доведена у питање.
ЛИТЕРАТУРА

1. Милан Шкулић , Кривично процесно право

2. Момчило Грубач, Књига прва, Увод и општи део кривичног процесног права
3. Момчило Грубач, Приручник за полагање правосудног испита

Други извори:

 Законик о кривичном поступку

 www.besplatnapravnapomoc.rs
 www.pravopedia.rs
 http://projuris.org/
 http://www.sudije.rs/