ALBA redovni pravni lek u

parninom postupku
Redovni pravni lekovi su: alba protiv presude i alba protiv reenja. U ZPP redovni
pravni lekovi su uspostavljeni samo radi pobijanja odluka donetih u prvostepenom
postupku.
1. alba protiv presude. alba moe biti izjavljena protiv presude samo ako je presuda
doneta u prvom stepenu. alba ima propisanu formu i treba da sadri: oznaenje
presude protiv koje se izjavljuje alba; izjavu da se presuda pobija u celini ili
odreenom delu; razlog albe; i potpis podnosioca albe. Iako zakon ne trai, po logici
stvari, alilac e rei i ta od vieg suda trai, odnosno da sud preinai ili ukine pobijanu
odluku.
Ako iz albe ne moe da se vidi koja se presuda pobija ili ako alba nije potpisana,
prvostepeni sud e pozvati alioca da u odreenom roku dopuni ili ispravi albu. Ako
alilac ne postupi po ovakvom reenju suda, albu e prvostepeni sud odbaciti kao
nepotpunu. Ovu obavezu sud nema ako stranka ima punomonika koji je advokat. U
tom sluaju sud odmah odbacuje albu. Ovo ne vai kad je alba defektna u tome to se
ne vide razlozi ili nije jasna u kom delu se presuda pobija, jer takvu albu prvostepeni
sud dostavlja viem sudu ne pozivajui alioca da albu u tome dopuni, odnosno
ispravi.
Presuda moe biti pobijana u celini ili u njenom delu.
Najvanije pitanje o albi, kao ustavnoj garantiji u parninom postupku, jeste pitanje
kako zakon blie odreuje razloge zbog kojih se presuda u jednoj parninoj stvari
albom moe pobijati. Po ZPP postoje tri bitna razloga: prvo, bitna povreda odredaba
parninog postupka; drugo, pogreno ili nepotpuno utvreno injenino stanje; i tree,
pogrena primena materijalnog prava. Prvi razlog u teoriji se oznaava kao error in
procedendo, a drugi i trei kao error in judicando.
ZPP naglaava da se presuda zbog proputanja ne moe pobijati zbog pogreno ili
nepotpuno utvrenog injeninog stanja, a presuda na osnovu priznanja moe se
pobijati zbog bitne povrede odredaba parninog postupka ili zbog toga to je izjava
o priznanju data u zabludi ili pod uticajem prinude ili prevare.
Bitna povreda odredaba parninog postupka. Prema podeli ustanovljenoj u nauci,
bitne povrede parninog postupka mogu biti apsolutne i relativne. Apsolutno bitne
povrede odredaba parninog postupka su one koje su takvog znaaja da utiu na tanost
presude u svakoj parnici u kojoj su uinjene. Relativno bitne povrede odredaba
parninog postupka postoje ako sud u toku postupka nije primenio ili je nepravilno
primenio neku odredbu ZPP, a to je bilo, ili je moglo biti, od uticaja na donoenje
zakonite i pravilne presude. Kad te povrede postoje, je faktiko pitanje. Na primer,
nepravilnost u radu suda kad stranke nisu dale zavrnu re ne spada u bitne povrede

odredaba parninog postupka, ako je sud u toku glavne rasprave, omoguio strankama
da iznose injenice i predlau dokaze i raspravljaju o stvari.
Apsolutno bitne povrede odredaba parninog postupka imaju primaran znaaj s obzirom
da na njih pazi vii sud po slubenoj dunosti uvek, i kad se u albi ne navode. U l. 361
st. 2 ZPP nabraja ove povrede od take 1 do take 12.
Bitna povreda odredaba parninog postupka postoji ako sud u toku postupka nije
primenio ili je nepravilno primenio koju odredbu ZPP, a to je bilo ili je moglo biti od
uticaja na donoenje zakonite ili pravilne presude. Bitna povreda odredaba parninog
postupka uvek postoji:

ako je sud bio nepropisno sastavljen, ili ako je sudio sudija koji je po zakonu
morao biti iskljuen ili izuzet ili ako je u donoenju presude uestvovao sudija
koji nije sudelovao na glavnoj raspravi

ako je odlueno o zahtevu koji ne spada u sudsku nadlenost;

ako je odlueno o zahtevu po tubi koja je podignuta posle zakonom propisanog

roka;

ako je sud odluio o tuenom zahtevu za koji je stvarno nadlean vii sud iste
vrste, ili sud druge vrste ili ako je povodom prigovora stranaka sud nepravilno
odluio da je stvarno odluio;

ako je protivno odredbama ZPP sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim

raspolaganjima stranaka;

ako je protivno odredbama ZPP sud doneo presudu zbog proputanja, presudu na
osnovu priznanja ili presudu na osnovu odricanja;

ako kojoj streanci nezakonitim postupanjem, a naroito proputanjem

dostavljanja nije data mogunost da raspravlja pred sudom;

ako je protivno odredbama ZPP sud odbio zahtev stranke da u postupku

slobodno upotrebljava svoj jezik i pismo;

ako je u postupku kao tuilac ili tueni uestvovalo lice koje ne moe biti
stranka u postupku ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlaeno
lice ili ako parnino nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik ili ako
zakonski zastupnik, odnosno punomonik nije imao potrebno ovlaenje za
voenje parnice ili za pojedine radnje u postupku, ukoliko voenje parnice,
odnosno vrenje pojedinih radnji u postupku nije bilo naknadno odobreno, ako
se ovi nedostaci odnose na stranku koja je izjavila albu;

ako je odlueno o zahtevu o kome je ranije ve pravnosnano presueno ili o

kome je ve zakljueno sudsko poravnanje ili o zahtevu po kome ve tee
parnica;

ako je protivno zakonu bila iskljuena javnost na glavnoj raspravi;

ako presuda ima nedostataka zbog kojih se ne moe preispitati, a naroito: ako
je izreka presude nerazumljiva, protivurena sama sebi ili razlozima presude,
ako nema uopte razloga ili u nj nisu navedeni razlozi o bitnim injenicama ili su
ti razlozi nejasni ili protivureni ili ako o bitnim injenicama postupi
protivurenost izmeu onoga to se u razlozima presude navodi o sadrini
isprava, zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili zapisnika
ili izvedenim dokazima.

Pogreno utvreno injenino stanje postoji kad je sud za neku odluujuu injenicu
pogreno utvrdio da postoji ili da ne postoji. Ovaj razlog po pravilu vezan je za
pogrenu ocenu dokaza.
Nepotpuno utvreno injenino stanje postoji onda ako su neka pitanja od
odluujueg znaaja ostala bez odgovora. est je sluaj da do toga dolazi zato to neko
pitanje koje je stranka istakla sud ne smatra relevantnim za reenje spora, pa i ne
utvruje injenice u vezi s tim pitanjem.
Po Zakonu o parninom postupku pogreno ili nepotpuno utvreno injenino stanje
postoji kad je sud neku odlunu injenicu pogreno utvrdio, odnosno kad je nije utvrdio,
i kad na to ukazuju nove injenice ili novi dokazi. Time na posredan nain dozvoljava
da se u albi mogu iznositi nove injenice i predlagati novi dokazi (tzv. beneficium
novorum). U albi se tada iznosi neto to nije ulo u procesnu grau na kojoj se zasniva
presuda i to stranke nisu sudu iznosile, tako da se u ovom sluaju i ne moe govoriti o
pogrenoj presudi. Ovo je posledica primene principa materijalne istine da se presuda
zasniva na potpunoj istini o spornim injenicama.
Pogrena primena materijalnog prava se odnosi na pitanje pravne ocene, pravnog
shvatanja. albe kojima se iskljuivo pobija primena materijalnog prava u stvari su
retke, jer nesporno injenino stanje ne dovodi, po pravilu, do dileme u pogledu
primene prava. Pravna pitanja obino se pokreu u vezi sa netano utvrenim
injenicama.
2. Postupak po albi; granice ispitivanja prvostepene presude. U prvostepenom
sudu, postupak po albi usmeren je u prvom redu na ocenu predsednika vea o
blagovremenosti i doputenosti albe. Primerak blagovremene, potpune i dozvoljene
albe sud dostavlja protivnoj stranci koja moe u roku od 8 dana da podnese sudu
odgovor na albu. Prilikom dostavljanja albe drugostepenom sudu, ZPP nalae
predsedniku vea da povodom navoda albe u kojima alilac tvrdi da su u
prvostepenom postupku povreene odredbe parninog postupka prui objanjenja, a
po potrebi da sprovede i izviaje da proveri istinitost tih navoda u albi.
Po pravilu, u drugostepenom sudu odluuje se o albi bez rasprave. Pred drugostepenim
sudom rasprava se zakazuje kad vee drugostepenog suda nae da je radi pravilnog
utvrivanja injeninog stanja potrebno da se pred drugostepenim sudom ponovo
izvedu ranije izvedeni dokazi. Drugostepeni sud e zakazati raspravu i odluiti o albi i
o zahtevima stranaka kad je u istoj parnici prvostepena presuda ve jedanput bila
ukinuta, a pobijana presuda se zasniva na pogreno i nepotpuno utvrenom injeninom
stanju ili kad su u postupku pred prvostepenim sudom uinjene bitne povrede odredbe

parninog postupka. Na raspravu se pozivaju stranke, odnosno njihovi zakonski

zastupnici ili punomonici, kao i oni svedoci i vetaci za koje sud odlui da se sasluaju.
Ako sa rasprave izostane jedna ili obe stranke, sud e odluiti o albi i doneti odluku
uzimajui u obzir naroito ono to je izneto u albi i u odgovoru na albu.
Rasprava poinje izvetajem izvestioca, koji izlae stanje stvari ne dajui svoje
miljenje o osnovanosti albe. Posle toga ita se presuda ili deo presude na koji se
odnosi alba, a po potrebi i zapisnik o glavnoj raspravi pred prvostepenim sudom. Zatim
alilac obrazlae svoju albu a protivna strana odgovor na albu.
Stranka na raspravi moe iznositi injenice i predlagati dokaze iz albe.
Ako u vezi sa odravanjem rasprave pred drugostepenim sudom nije to drugo
propisano odredbe o glavnoj raspravi pred prvostepenim sudom kao i odredbe l. 323333 i l. 343-345 ZPP, shodno se primenjuju i na postupak i na raspravu pred
drugostepenim sudom.
ZPP precizno utvruje granice ispitivanja prvostepene presude u albenom postupku.
Drugostepeni sud ispituje presudu (prvostepenu) u onom delu u kome se pobija albom,
a ako se iz albe ne vidi u kom delu se prvostepena presuda pobija, drugostepeni sud
e uzeti da se presuda pobija u delu u kome stranka nije uspela u sporu.
Drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u granicama razloga navedenih u albi,
pazei po slubenoj dunosti na apsolutno bitne povrede odredaba parninog postupka
iz l. 361 st. 2 ta. 1, 2, 5, 7 i 9 i na pravilnu primenu materijalnog prava. Ako u albi
nisu navedeni nikakvi razlozi i tada postoji obaveza drugostepenog suda da na apsolutno
bitne povrede odredaba parninog postupka, tj., da li postoje procesne smetnje
odluivanju o zahtevu u sporu, pazi po slubenoj dunosti, a ako tih smetnji nema, da
oceni jo i da li je materijalno pravo pravilno primenjeno.
3. alba protiv reenja. alba protiv reenja prvostepenog suda dozvoljena je, ako u
ZPP nije odreeno da alba nije doputena. Kad nije izriito odreeno da alba nije
dozvoljena, reenje prvostepenog suda se moe pobijati samo albom protiv konane
odluke (uz glavnu stvar). Blagovremeno podneta alba ima suspenzivno dejstvo, ako u
ZPP nije drukije propisano. Reenje protiv koga nije dozvoljena alba moe se odmah
izvriti.
Svojom odlukom o albi protiv reenja prvostepenog suda, drugostepeni sud moe:
albu odbaciti kao neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu; odbiti kao neosnovanu
i potvrditi reenje prvostepenog suda; ili, uvaiti i reenje preinaiti ili ukinuti i kad je
potrebno predmet vratiti na ponovan postupak pred prvostepenim sudom.
Osim odgovora protivne strane na albu i odravanja rasprave pred drugostepenim
sudom, u postupku po albi protiv reenja shodno se primenjuju odredbe koje vae za
albu protiv presude.
4. Odluke drugostepenog suda po albi. Odluke vieg suda o albi zavise od razloga
pobijanja. Ako vii sud utvrdi da ne postoje razlozi izneti u albi niti oni na koje sud
pazi po slubenoj dunosti, alba se odbija kao neosnovana i potvruje napadnuta
presuda. Ako sud u postupku po albi utvrdi povredu materijalnog prava, injeninog

stanja ili povrede postupka, on donosi reenje kojim ukida napadnutu presudu, i zavisno
od povreda, sam odluuje ili vraa predmet niem sudu na postupak i odluivanje. Ako
nema povreda postupka, a injenino stanje je tano utvreno, ili se ono utvrdi na
raspravi pred viim sudom, napadnuta presuda se preinauje.
Drugostepeni sud moe u sednici vea ili na osnovu odrane rasprave: odbaciti albu
kao neblagovremenu, nepotpunu ili kao nedozvoljenu; odbiti albu kao neosnovanu i
potvrditi prvostepenu presudu; ukinuti presudu i uputiti predmet prvostepenom sudu na
ponovno suenje; ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti tubu; preinaiti prvostepenu
presudu i odluiti o zahtevima stranaka.
Drugostepeni sud moe ukinuti prvostepenu presudu i samo u pogledu iznosa tubenog
zahteva kad nae da u pogledu odluke o osnovu tubenog zahteva ne postoje razlozi
zbog kojih se presuda pobija, kao n razlozi na koje pazi po slubenoj dunosti.
Drugostepeni sud nije vezan predlogom albe o tome kakvu odluku treba doneti.
Neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenju albu odbacie drugostepeni sud ako to
nije uinio prvostepeni sud svojim reenjem.
S obzirom da je od najveeg znaaja za teoriju a posebno za praksu, ukidanje i
preinaenje presude, obradiemo ih detaljnije i posebno.
a. Preinaenje presude. Ovom presudom vii sud, po redovnom ili vanrednom
pravnom leku, ukida osporenu odluku i o predmetu spora odluuje svojom odlukom.
Ovako drugostepeni sud postupa ako u postupku po albi utvrdi da je napadnuta odluka
bez nedostataka u injeninom stanju na kome poiva i bez povreda postupka zbog
kojih bi se morala ukinuti, ali je prvostepeni sud pogreno primenio odredbe
materijalnog prava na utvreno injenino stanje. Ovo pravo pripada drugostepenom
sudu ako i sam otvori raspravu i na njoj utvrdi drugaije injenino stanje od onog
sadranog u pobijanoj odluci. Isto tako, ako je prvostepeni sud pogreno ocenio isprave
i posredno izvedene dokaze, a napadnuta odluka je zasnovana na tim dokazima i ako je
prvostepeni sud iz injenica koje je utvrdio izveo pogrean zakljuak o postojanju
drugih injenica, a na tim injenicama je zasnovana prvostepena odluka. Preinaenje u
postupku po vanrednom pravnom leku vri se ako je nii sud pogreno primenio
materijalno pravo, a injenino stanje nema nedostataka koji ga ine nepotpunim ili
nepravilnim. Preinaenje moe obuhvatiti i prvostepenu i drugostepenu presudu, a moe
se odnositi samo na drugostepenu. Preinaenje se uvek vri u obliku presude jer se
preinaenjem odluuje o predmetu spora (tubenom zahtevu), a dejstva pravosnanosti
izvode se iz presude vieg suda.
Drugostepeni sud ne moe da preinai presudu na tetu stranke koja se alila ako je
samo ona izjavila albu.
b. Ukidanje presude. Ovu presudu vii sud donosi u postupku po uloenom redovnom
ili vanrednom pravnom leku, ako utvrdi da postoji bitna povreda odredaba postupka za
njeno donoenje, ili da je injenino stanje napadnute presude nepravilno odnosno
nepotpuno utvreno, osim ako je odluio da sam odri glavnu raspravu i otkloni
nedostatke u injeninom stanju. Istovremeno stavlja van snage napadnutu presudu (u

celini ili u delu), a predmet vraa niestepenom sudu na ponovno suenje u delu u kome
je izvreno ukidanje, ili se tuba odbacuje kao nedoputena.
Drugostepeni sud reenjem ukida prvostepenu presudu ako utvrdi da postoji bitna
povreda odredbama parninog postupka iz l. 361 ZPP i vraa predmet istom
prvostepenom sudu ili ga ustupa nadlenom prvostepenom sudu radi odravanja nove
glavne rasprave. Ovim reenjem drugostepeni sud odluuje i o tome koje se sprovedene
radnje, zahvaene bitnom povredom odredaba ZPP ukidaju. Ako su u postupku pred
prvostepenim sudom uinjene povrede odredaba ZPP iz l. 361 st. 2 ta. 2, 3 i 10,
drugostepeni sud ukida prvostepenu presudu i odbacuje tubu.
Ako je u postupku pred prvostepenim sudom uinjena povreda odredaba iz l. 361. st. 2
ta. 9 drugostepeni sud, s obzirom na prirodu povrede ukida prvostepenu presudu i
vraa predmet nadlenom prvostepenom sudu ili ukida prvostepenu presudu i odbacuje
tubu.
Drugostepeni sud reenjem ukida presudu prvostepenog suda i vraa predmet tom sudu
na ponovno suenje, kad smatra da zbog novih injenice i novih dokaza, radi pravilnog
utvrivanja injeninog stanja treba odrati novu glavnu raspravu pred prvostepenim
sudom. Tako e postupiti i onda kad je zbog pogreene primene materijalnog prava
injenino stanje bilo nepotpuno utvreno. Kad ukine presudu prvostepenog suda i vrati
predmet istom sudu na ponovno suenje drugostepeni sud moe narediti da se nova
glavna rasprava odri pred drugim veem ili sudijom.
Ako je prvostepenom presudom prekoraen tubeni zahtev time to je dosueno vie od
onog to je traeno, drugostepeni sud ukida prvostepenu presudu u delu u kome je
prekoraen tubeni zahtev. Ako je tubeni zahtev prekoraen tako to je odlueno o
neem drugom a ne o onome to je tubom traeno drugostepeni sud ukida prvostepenu
presudu i predmet vraa istom sudu na ponovno suenje.
Drugostepeni sud u reenju o ukidanju moe izneti svoj stav i u pogledu pogrenog
pravnog shvatanja prvostepenog suda, ali prvostepeni sud pravno nije vezan stavom
iznetim u tom reenju, to je posledica naela o nezavisnosti i samostalnosti sudova i
sudija u primeni i tumaenju prava. U praksi, meutim, stvari izgledaju drukije jer nii
sudovi moraju da vode rauna i o pravnim stavovima viih sudova, ako nee da rizikuju
da im presuda bude ukinuta u postupku po novoj albi zasnovanoj na stavu vieg suda,
ili bez obzira na razloge albe izjavljene protiv novodonete presude.
5. Sadrina drugostepene presude; vraanje spisa; postupak pred prvostepenim
sudom. U obrazloenju presude, odnosno reenja drugostepeni sud ocenjuje albene
navode od znaaja i navodi razloge koje je uzeo u obzir po slubenoj dunosti.
Kad se prvostepena presuda ukida zbog bitnih povreda odredaba parninog postupka u
obrazloenju treba navesti sve odredbe koje su povreene, u emu se one sastoje i sve
uoene nedostatke koji su od uticaja za donoenje pravilne odluke.
U reenju kojim se prvostepena presuda ukida zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog
injeninog stanja navodi se u emu se sastoje nedostaci i zato su nove injenice i
dokazi vani i od uticaja za donoenje pravilne odluke.

Kad se prvostepena presuda ukida i predmet vraa prvostepenom sudu na ponovno

suenje, kad je zbog pogreene primene materijalnog prava injenino stanje
nepotpuno utvreno drugostepeni sud je duan ukazati zato su nove injenice i dokazi
od uticaja na donoenje pravilne odluke.
Drugostepeni sud je duan da vrati spise prvostepenom sudu u roku od 30 dana od dana
donoenja odluke, a prvostepeni sud je duan da odmah po prijemu reenja
drugostepenog suda zakae roite za glavnu raspravu i to u roku do 30 dana od dana
prijema reenja drugostepenog suda.
Prvostepeni sud je duan da izvede sve parnine radnje i da raspravi sva sporna pitanja
na koja je ukazao drugostepeni sud u svom reenju,
Na novoj glavnoj raspravi pred prvostepenim sudom stranke mogu iznositi nove
injenice i predlagati nove dokaze.
Ako je presuda ukinuta zbog toga to je doneo nenadlean sud, nova rasprava pred
prvostepenim sudom odrae se po odredbama koje vae za odravanje glavne rasprave
u sluaju kad se promeni vee.