REDOVNI PRAVNI

LEKOVI
ŽALBA NA PRESUDU
ŽALBA NA REŠENJE
 PRESUDE
• Po završetku GP sledi većanje i glasanje, a potom objavljivanje i
dostavljanje presude.
• Presude mogu biti: presuda kojom se OP oglašava krivim, kojom se
oslobađa optužbe, kojom se optužba odbija.
• Ako sud utvrdi da nije stvarno nadležan? Rešenjem odbacuje
optužnicu.
• Ako utvrdi da nije mesno nadležan? Posle potvrđivanja optužnice
mesna nenadležnost nije od značaja.
• Ako sud utvrdi da je nastupila zastarelost? Donosi presudu kojom
optužbu odbija.
• Ako je o istom događaju sproveden prekršajni postupak i učinilac
kažnjen? – Donosi presudu kojom optužbu odbija.
• POGLEDATI SLAJDOVE BR. 11: RADNJE ODLUČIVANJA!!! (I LEKCIJU
U UDŽBENIKU/PRIRUČNIKU)
SADRŽ INA PRESUDE
• Uvod presude sadrži: naznačenje da se presuda izriče u ime
naroda, naziv suda, ime i prezime predsednika i članova veća i
zapisničara, ime i prezime OP, kd za koje je optužen i da li je bio
prisutan na GP, dan GP i da li je bio javan, ime i prezime
tužioca, branioca, zakonskog zastupnika i punomoćnika koji su
bili prisutni na GP i dan objavljivanja izrečene presude, kao i da
li je presuda doneta jednoglasno ili većinom glasova.
• Izreka presude sadrži lične podatke o OP i odluku kojom se optužba
odbija ili se optuženi oslobađa od optužbe ili se oglašava krivim.
• Ako je OP oglašen krivim, izreka presude sadrži potrebne podatke
navedene u članu 424. ovog zakonika, a u slučaju sticaja krivičnih dela,
izreka presude sadrži kazne utvrđene za svako pojedino krivično delo i
jedinstvenu kaznu koja je izrečena za sva dela u sticaju.
• U obrazloženju presude sud će izneti razloge za svaku tačku
presude.
SADRŽ INA PRESUDE
• U obrazloženju presude kojom je OP oslobođen od optužbe ili je oglašen krivim, sud
će izneti činjenice koje je utvrdio u krivičnom postupku i iz kojih razloga ih uzima kao
dokazane ili nedokazane, iz kojih razloga nije uvažio pojedine predloge stranaka,
dajući pri tome naročito ocenu verodostojnosti protivrečnih dokaza, kojim razlozima
se rukovodio pri rešavanju pravnih pitanja, a naročito pri utvrđivanju da li je optuženi
učinio kd i pri primenjivanju određenih odredaba zakona na optuženog i kd.
• Ako je OP oglašen krivim, u obrazloženju će se navesti i koje činjenice je sud
uzeo u obzir pri odmeravanju kazne, kojim razlozima se rukovodio kada je
našao da treba izreći strožu kaznu od propisane, ili da kaznu treba ublažiti ili
optuženog osloboditi od kazne, ili da treba izreći kaznu rada u javnom interesu
ili oduzimanje vozačke dozvole, ili da treba izreći uslovnu osudu ili sudsku
opomenu ili meru bezbednosti, ili oduzimanje imovinske koristi ili oduzimanje
imovine proistekle iz krivičnog dela ili opozvati uslovni otpust.
• Šta još stoji u pismeno izrađenopj presudi? – Pouka o pravu
na žalbu i ozvaničenje (autentifikacija).
OSUĐUJUĆA PRESUDA
• U presudi u kojoj se optuženi oglašava krivim, sud će izreći:
• 1) za koje se delo oglašava krivim, uz naznačenje činjenica i okolnosti koje
čine obeležja kd, kao i onih od kojih zavisi primena određene odredbe
krivičnog zakona;
• 2) zakonski naziv kd i koje su odredbe zakona primenjene;
• 3) na kakvu se kaznu osuđuje optuženi ili se po odredbama krivičnog
zakona oslobađa od kazne;
• 4) odluku o uslovnoj osudi, odnosno o opozivanju uslovne osude ili
uslovnog otpusta;
• 5) odluku o meri bezbednosti, o oduzimanju imovinske koristi ili o
oduzimanju imovine proistekle iz kd;
• 6) odluku o imovinskopravnom zahtevu;
• 7) odluku o uračunavanju pritvora ili već izdržane kazne;
• 8) odluku o troškovima krivičnog postupka.
OSUĐUJUĆA PRESUDA
• Ako je OP osuđen na kaznu zatvora do jedne godine, u presudi se može
navesti da će se kazna zatvora izvršiti u prostorijama u kojima osuđeni
stanuje, sa ili bez primene elektronskog nadzora.
• Ako je OP osuđen na novčanu kaznu, u presudi će se navesti da li je kazna odmerena i
izrečena u dnevnim iznosima ili u određenom iznosu i rok u kome se novčana kazna
ima platiti, kao i način zamene ove kazne kaznom zatvora ili kaznom rada u javnom
interesu u slučaju da optuženi ne plati novčanu kaznu u određenom roku.
• Ako je OP osuđen na kaznu rada u javnom interesu, u presudi će se navesti vrsta i
trajanje rada i način zamene ove kazne kaznom zatvora u slučaju da OP ne obavi rad u
celosti ili u jednom delu.
• Ako je OP osuđen na kaznu oduzimanja vozačke dozvole, u presudi će se navesti
trajanje ove kazne i način zamene ove kazne kaznom zatvora u slučaju da optuženi
upravlja motornim vozilom za vreme trajanja kazne oduzimanja vozačke dozvole.
• Ako je OP izrečena uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom, u presudi će se navesti
sadržina, trajanje i posledice neispunjenja obaveze zaštitnog nadzora.
ŽALBA PROTIV PRVOSTEPENE
PRESUDE
•Redovan, devolutivni, suspenzivni, potpuni pravni lek
stranaka i drugih zakonom ovlašćenih lica kojim se traži od
drugostepenog suda da prvostepenu presudu preinači ili
ukine (u celini ili delimično) i zameni svojom presudom ili
presudom prvostepenog suda, zbog toga što smatra da je
prvostepena presuda nezakonita ili nepravilna.
•Žalba je dopuštena protiv svake prvostepene presude, po
svim osnovima (i pravnim i činjeničnim), u granicama
pravnog interesa stranaka i drugih lica.
•Dopuštena je kako u korist tako i na štetu OP.
ŽALBA PROTIV PRVOSTEPENE
PRESUDE
• Rok: 15 dana od dana prijema prepisa presude.
• U složenim predmetima stranke i branilac mogu zahtevati produženje roka
(najduže za još 15 dana), a o zahtevu odlučuje predsednik veća rešenjem.
• Blagovremeno izjavljena žalba odlaže pravnosnažnost i izvršenje presude
(suspenzivno dejstvo). Izuzetak? – Pritvoreni kome je prvostepenom presudom
izrečena kazna zatvora može (pre pravnosnažnosti) zahtevati da bude upućen na
izdržavanje kazne.
• Žalbu mogu izjaviti: stranke, branilac, oštećeni, lice kome je oduzet predmet,
kome je oduzeta imovinska korist, imovina proistekla iz kd.
• U korist OP još i njegov (van)bračni drug, lice sa kojim živi u trajnijoj zajednici
života, srodnik po krvi po pravoj liniji bez obzira na stepen, zakonski zastupnik,
brat, sestra, usvojilac, usvojenik, hranilac, a rok teče od od dana kada je OP,
odnosno njegovom braniocu dostavljena žalba.
• Da li JT može izjaviti žalbu u korist OP? – Da.
• Šta se dešava ako je izrečena sankcija koja se sastoji u lišenju slobode, a ne može
se dostaviti OP koji nema branioca na adresu o kojoj je obavestio sud? – Postavlja
mu se branilac po službenoj dužnosti.
ŽALBA PROTIV PRVOSTEPENE
PRESUDE
• OŠ može izjaviti žalbu protiv odluke suda o
troškovima postupka i imovinskopravnom zahtevu, a
po svim osnovima ako je bio supsidijarni tužilac od
koga je JT preuzeo gonjenje.
• Ako priznanje OP u odnosu na sve tačke optužbe
ispunjava potrebne uslove, optuženi i dr. mogu
izjaviti žalbu zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog
činjeničnog stanja samo u odnosu na činjenice od
kojih zavisi odluka o vrsti i meri krivične sankcije.
 ?
• Da li branilac i druga lica mogu izjaviti žalbu na presudu protiv
volje OP? – Ne, osim, ako mu je izrečena najteža zatvorska
kazna.
• Da li mogu postojati paralelno žalba OP i žalba branioca? –
Da.
• Ako se OP žali i traži da bude strože kažnjen? – Žalba se
rešenjem odbacuje.
• Ako se OP odrekao prava na žalbu, da li bračni drug može da
izjavi žalbu u njegovu korist? – Ne.
• Da li JT može da se žali na odluku o imovinskopravnom
zahtevu? – Ne.
• Da li PT/ST mogu da se žale u korist optuženog? – Ne.
Odricanje i odustanak od prava
na žalbu
• Optuženi se može odreći prava na žalbu pošto mu je presuda
dostavljena, a pre toga samo ako su se tužilac i OŠ koji može izjaviti
žalbu zbog svih osnova odrekli prava na žalbu protiv osuđujuće
presude kojom OP nije izrečena kazna zatvora.
• Do donošenja odluke drugostepenog suda, OP može odustati od
izjavljene žalbe, kao i od žalbe koju su izjavili njegov branilac ili dr. lica
(bračni drug itd).
• OP se ne može odreći prava na žalbu niti odustati od izjavljene žalbe,
ako mu je izrečena kazna zatvora u trajanju od 30 do 40 godina ili
kazna doživotnog zatvora.
• Tužilac i oštećeni mogu se odreći prava na žalbu odmah po
objavljivanju presude, pa do isteka roka za izjavljivanje žalbe, a mogu
do donošenja odluke drugostepenog suda odustati od izjavljene žalbe.
• Odricanje ili odustanak od žalbe ne može se opozvati.
SADRŽ AJ Ž ALBE
1) označenje presude
2) osnov za izjavljivanje žalbe
3) obrazloženje (razlog, razlozi)
4) predlog (da se pobijana presuda potpuno ili
delimično ukine ili preinači)
5) potpis lica koje izjavljuje žalbu.
• Šta ako je žalilac nepismen ili nije u stanju da se
potpiše?
POSTUPANJE SA NEUREDNOM
ŽALBOM
• Ako je neuredna žalba OP koji nema branioca ili OŠ koji nema
punomoćnika, sud će naložiti ispravljanje (rok je 3 dana).
• Ako žalilac ne postupi po nalogu, žalba će biti odbačena
rešenjem ako je nečitka ili ne sadrži obrazloženje, predlog ili
potpis, a ako ako nema označenja presude, samo ako se ne može
utvrditi na koju se presudu odnosi. Žalbu izjavljenu u korist OP
sud će dostaviti drugostepenom sudu ako se može utvrditi na
koju se presudu odnosi, a odbaciće je ako se to ne može utvrditi.
• Ako je žalbu izjavio ovlašćeni tužilac ili OŠ koji ima punomoćnika,
a žalba je nečitka ili ne sadrži potrebne elemente, sud će odbaciti
žalbu kao neurednu. Žalbu sa ovim nedostacima izjavljenu u
korist OP koji ima branioca sud će dostaviti drugostepenom sudu
ako se može utvrditi na koju se presudu odnosi, a odbaciće je ako
se to ne može utvrditi
BENEFICIUM NOVORUM
• U žalbi se mogu iznositi činjenice i predlagati novi dokazi, kao i
dokazi čije izvođenje je prvostepeni sud odbio, ali je žalilac
dužan da navede razloge zašto ih ranije nije izneo.
• Žalilac dužan da navede dokaze kojima bi se iznete činjenice
imale dokazati, a pozivajući se na predložene dokaze, dužan je
da navede činjenice koje pomoću tih dokaza želi da dokaže.
ŽALBENI OSNOVI
• 1) BITNA POVREDA ODREDABA KRIVIČNOG POSTUPKA
• 2) POVREDA KRIVIČNOG ZAKONA
• 3) POGREŠNO ILI NEPOTPUNO UTVRĐENO ČINJENIČNO
STANJE
• 4) NEPRAVILNA ODLUKA O KRIVIČNIM SANKCIJAMA I
DR. NEPRAVILNE ODLUKE
BITNA POVREDA ODREDABA
KRIVIČNOG POSTUPKA
APSOLUTNO BITNE POVREDE :
1) nastupila zastarelost, ili je gonjenje isključeno usled amnestije
ili pomilovanja ili je stvar već pravnosnažno presuđena, ili
postoje dr. okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje;
2) presudu doneo stvarno nenadležni sud, osim ako je presudu
za kd iz nadležnosti nižeg suda doneo neposredno viši sud;
3) sud bio nepropisno sastavljen ili ako je u izricanju presude
učestvovao sudija/porotnik koji nije učestvovao na GP ili je
pravnosnažnom odlukom izuzet od suđenja;
4) na GP učestvovao sudija/porotnik koji se morao izuzeti;
5) GP održan bez lica čije je prisustvo obavezno ili ako je OP,
braniocu, OŠ ili PT, protivno njegovom zahtevu, uskraćeno da na
GP upotrebljava svoj jezik i da na svom jeziku prati tok GP;
BITNA POVREDA ODREDABA
KRIVIČNOG POSTUPKA
6) protivno ZKP bila isključena javnost na GP;
7) sud povredio odredbe postupka u pogledu
postojanja optužbe ovlašćenog tužioca, odnosno
odobrenja nadležnog organa.
8) presudom nije potpuno rešen predmet optužbe
9) presudom optužba prekoračena;
10) presudom povređena zabrana preinačenja na
štetu OP (zabrana reformatio in peius)
11) izreka presude nerazumljiva.
BITNA POVREDA ODREDABA
KRIVIČNOG POSTUPKA
• RELATIVNO BITNE:
• 1) presuda se zasniva na dokazu na kome se po odredbama ZKP
ne može zasnivati, osim ako je s obzirom na druge dokaze,
očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda;
• 2) izreka presude protivrečna sama sebi ili su razlozi protivrečni
izreci, ili ako presuda nema uopšte razloga ili nisu navedeni razlozi o
odlučnim činjenicama koje su predmet dokazivanja ili su ti razlozi
potpuno nejasni ili u znatnoj meri protivrečni, ili ako o činjenicama
koje su predmet dokazivanja postoji znatna protivrečnost između
onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini isprava ili
zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili
zapisnika, pa zbog toga nije moguće ispitati zakonitost i pravilnost
presude;
• 3) sud u toku GP nije primenio ili je nepravilno primenio neku
odredbu ZKP, a to je bilo od odlučnog uticaja na donošenje zakonite
i pravilne presude.
POVREDA KRIVIČNOG ZAKONA
• Ako je povređen krivični zakon u pitanju da li:
• 1) je delo za koje se OP goni krivično delo;
• 2) je u pogledu kd koje je predmet optužbe primenjen zakon
koji se ne može primeniti;
• 3) je odlukom o krivičnoj sankciji ili o oduzimanju imovinske
koristi ili o opozivanju uslovnog otpusta povređen zakon;
• 4) su povređene odredbe o uračunavanju zabrane napuštanja
stana, pritvora ili izdržane kazne, kao i svakog drugog oblika
lišenja slobode u vezi sa kd.
POGREŠNO ILI NEPOTPUNO
UTVRĐENO ČINJENIČNO STANJE
• Činjenično stanje je POGREŠNO UTVRĐENO kada je sud neku
odlučnu činjenicu koja je predmet dokazivanja pogrešno
utvrdio, a NEPOTPUNO – kada neku odlučnu činjenicu nije
utvrdio.
NEPRAVILNA ODLUKA O KRIVIČNOJ SANKCIJI I
DR. NEPRAVILNE ODLUKE
• Presuda se može pobijati zbog odluke o kazni, uslovnoj osudi
ili sudskoj opomeni kada tom odlukom nije učinjena povreda
zakona, ali sud nije pravilno odmerio kaznu s obzirom na
činjenice koje utiču da kazna bude manja ili veća, kao i zbog
toga što je sud pogrešno izrekao ili nije izrekao odluku o
ublažavanju kazne ili o pooštravanju kazne, o oslobođenju od
kazne, o uslovnoj osudi, o sudskoj opomeni ili o opozivanju
uslovnog otpusta.
• Odluka o meri bezbednosti ili o oduzimanju imovinske koristi,
ako nije povređen zakon, ali je sud pogrešno izrekao ili nije
izrekao mb ili odluku o oduzimanju imovinske koristi od lica na
koje je prenesena bez naknade ili uz naknadu koja ne odgovara
stvarnoj vrednosti.
NEPRAVILNA ODLUKA O KRIVIČNOJ
SANKCIJI I DR.
• Odluka o dosuđenom imovinskopravnom
zahtevu ili odluka o oduzimanju imovine
proistekle iz kd može se pobijati ako je ovom
odlukom povređen zakon.
• Odluka o troškovima krivičnog postupka može se
pobijati ako je sud ovom odlukom povredio
zakonske odredbe, kao i zbog toga što je sud
pogrešno izrekao ili nije izrekao odluku o
oslobađanju optuženog od dužnosti da u celini ili
delimično naknadi troškove krivičnog postupka.
POSTUPAK PO ŽALBI PRED
PRVOSTEPENIM SUDOM
• Žalba se podnosi sudu koji je doneo prvostepenu presudu.
• Neblagovremenu, nedozvoljenu ili neurednu žalbu PV
odbacuje rešenjem.
• Ako su u žalbi iznete činjenice ili predloženi novi dokazi koji
prema oceni predsednika veća mogu doprineti svestranom
raspravljanju predmeta dokazivanja, veće će ponovo otvoriti
GP i nastaviti dokazni postupak, doneti novu presudu (protiv
koje se može izjaviti žalba)!
• Primerak žalbe dostavlja se protivnoj stranci na odgovor, a rok
je 8 dana od dana prijema žalbe.
• Žalba, odgovor i ostali spisi dostavljaju se u dovoljnom broju
primeraka drugostepenom sudu.
POSTUPAK PRED DRUGOSTEPENIM
SUDOM
Koji sud odlučuje o žalbi? – Apelacioni,
izuzetno viši sud (kada je u pitanju kd za koje
je propisana novčana ili kazna zatvora do 5 g)
Koji je sastav veća? – malo veće (3 sudije
po pozivu), a ako je u pitanju delo za koje je
propisana najteža zatvorska kazna ili kd iz
nadležnosti JTPN – veliko veće (5)
POSTUPAK PRED DRUGOSTEPENIM
SUDOM
• Spisi se dostavljaju sudiji izvestiocu (u složenijim predmetima
može biti više njih, o čemu odluku donosi predsednik suda ).
• Ako sudija izvestilac utvrdi da se u spisima nalaze zapisnici ili
obaveštenja koji se moraju izdvojiti...
• Ako se radi o kd iz nadležnosti JT, sudija dostavlja spise
nadležnom JT koji je dužan da bez odlaganja, a najkasnije u
roku od 15 dana (u naročito složenim predmetima - 30 dana)
razmotri spise, stavi svoje predlog i vrati ih sudu.
• Sud donosi odluku o žalbi u sednici veća ili na osnovu
održanog pretresa - izuzetno (tada je sudija izvestilac
predsednik veća).
ZAKAZIVANJE SEDNICE I
OBAVEŠTAVANJE STRANAKA
• Sednicu zakazuje PV i obaveštava JT.
• O sednici se obaveštava onaj OP ili njegov branilac, OŠ kao
tužilac, PT ili njihov punomoćnik koji je u roku predviđenom za
žalbu ili u odgovoru na žalbu, zahtevao da bude obavešten o
sednici ili je predložio održavanje pretresa, a inače – samo ako
je prisustvo korisno za razjašnjenje stvari (isto važi i za
pritvorenog OP/onog koji se nalazi na izdržavanju krivične
sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, koji ima branioca).
• Nedolazak uredno obaveštenih NE SPREČAVA ODRŽAVANJE
SEDNICE.
TOK SEDNICE VEĆA
• Počinje izveštajem sudije izvestioca o stanju stvari u spisima
predmeta, a ako prisustvuju stranke i branilac, izvestilac izlaže
sadržaj presude, a oni, u vremenu koje odredi predsednik
veća, iznose navode žalbe/odgovora na žalbu.
• Veće može zatražiti potrebna objašnjenja od stranaka i
branioca, a stranke mogu predložiti da se pročitaju pojedini
delovi spisa.
• O sednici veća se vodi zapisnik.
• Rešenje o odbacivaju žalbe se može doneti i bez obaveštavanja
stranka i branioca o sednici veća.
PRETRES PRED
DRUGOSTEPENIM SUDOM
• Održava se ako je potrebno da se izvedu ili ponove dokazi koji su
izvedeni ili odbijeni od strane prvostepenog suda, a postoje opravdani
razlozi da se predmet ne vrati provstepenom sudu na ponovni GP.
• Pozivaju se stranke, branilac, oštećeni, z. zastupnik, punomoćnik OŠ,
kao i svedoci, veštaci, stručni savetnici za koje sud odluči da se
neposredno ispitaju.
• U pozivu se OP upozorava da će pretres biti održan u njegovim
odsustvu, ako je uredno pozvan, a izostanak ne opravda. Tada će mu
biti postavljen branilac po službenoj dužnosti (ako nema branioca).
• Ako je OP u pritvoru ili na izdržavanju sankcije koja se sastoji u lišenju
slobode, predsednik veća preduzima radnje da se obezedi njegovo
prisustvo, a ako je to otežano – može OP učestvovati uz pomoć
tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka.
TOK PRETRESA
• Počinje izveštajem predsednika veća (to je sudija izvestilac) koji
izlaže stanje stvari, bez iznošenja svog mišljenja o osnovanosti žalbe.
• Po predlogu stranaka/branioca ili po odluci veća, pročitaće se
presuda ili deo presude, a po potrebi i zapisnik o GP ili deo zapisnika
i pismenih dokaza, a može se izvršiti i uvid u druge dokaze. Nakon
uzimanja izjava od stranaka, veće može odlučiti da se izvrši uvid u
zapisnike o ispitivanju svedoka/veštaka (koji nije prisutan) ili da
predsednik veća pročita ili ukratko iznese njihovu sadržinu.
• Poziva se žalilac da obrazloži žalbu, a onda protivna stranka da
odgovori, ne ponavljajući ono sadržano u izveštaju.
• Ovlašćeni tužilac može izmeniti optužnicu u korist OP ili, ako se OP
saglasi, u celini ili delimično odustati od optužbe. OŠ, u slučaju
odustanka ima pravo da preuzme gonjenje.
• Odredbe o GP pred prvostepenim sudom shodno se primenjuju.
GRANICE ISPITIVANJA
PRVOSTEPENE PRESUDE
• Drugostepeni sud ispituje presudu u okviru osnova, dela i pravca
pobijanja koji su istaknuti u žalbi, a povodom žalbe izjavljene u
korist OP ispituje, po službenoj dužnosti, odluku o krivičnoj
sankciji, ako:
• 1) je žalba izjavljena zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog
činjeničnog stanja ili zbog povrede krivičnog zakona;
• 2) ako žalba ne sadrži osnov i obrazloženje.
• Drugostepni sud može povodom žalbe tužioca na štetu OK
preinačiti presudu i u korist OP u pogledu odluke o krivičnoj
sankciji.
• Na povredu zakona (ako je na GP učestvovao sudija ili sudija
porotnik koji se morao izuzeti) žalilac se može pozvati u žalbi
samo ako tu povredu nije mogao izneti tokom GP ili je izneo, ali
je sud nije uzeo u obzir.
ZABRANA PREINAČENJA NA
ŠTETU OPTUŽENOG
• Zabrana REFORMATIO IN PEIUS
• AKO JE IZJAVLJENA ŽALBA SAMO U KORIST OPTUŽENOG,
PRESUDA SE NE SME IZMENITI NA NJEGOVU ŠTETU U
POGLEDU PRAVNE KVALIFIKACIJE KD I KRIVIČNE SANKCIJE.
PRIVILEGIJA ZDRUŽIVANJA
• BENEFICIUM COHAESIONIS
• AKO DRUGOSTEPENI SUD POVODOM BILO ČIJE ŽALBE
UTVRDI DA SU RAZLOZI ZBOG KOJIH JE DONEO ODLUKU U
KORIST OP OD KORISTI I ZA SAOPTUŽENOG KOJI NIJE IZJAVIO
ŽALBU ILI JE NIJE IZJAVIO U TOM PRAVCU, POSTUPIĆE PO
SLUŽBENOJ DUŽNOSTI KAO DA TAKVA ŽALBA POSTOJI.
ODLUKE DRUGOSTEPENOG SUDA
• Drugostepeni sud će:
• 1) ODBACITI ŽALBU KAO NEBLAGOVREMENU,
NEDOZVOLJENU, NEUREDNU
• 2) ODBITI ŽALBU KAO NEOSNOVANU I POTVRDITI
PRVOSTEPENU PRESUDU
• 3) USVOJITI ŽALBU I UKINUTI PRVOSTEPENU PRESUDU I
UPUTITI PREDMET PRVOSTEPENOM SUDU NA PONOVNO
SUĐENJE ILI USVOJITI ŽALBU I PREINAČITI PRVOSTEPENU
PRESUDU.
• Drugostepeni sud će sam presuditi ako je u istom predmetu
prvostepena presuda već jedanput ukidana!!!
• O svim žalbama protiv iste presude sud odlučuje, po pravilu,
jednom odlukom.
REŠENJE O USVAJANJU ŽALBE
• Drugostepeni sud će REŠENJEM usvojiti žalbu i ukinuti
prvostepenu presudu i vratiti predmet na ponovno suđenje,
1) ako utvrdi da postoji bitna povreda odredaba krivičnog
postupka, osim slučajeva u kojima se donosi presuda o
usvajanju žalbe i preinačuje prvostepena presuda ili
• 2) ako smatra da zbog pogrešnog ili nepotpuno utvrđenog
činjeničnog stanja na koje se u žalbi ukazuje treba narediti novi
GP (može narediti da se održi pred izmenjenim većem).
• Može i samo delimično ukinuti presudu.
• Ako je OP u pritvoru, sud će ispitati da li još postoje razlozi za
pritvor i doneti rešenje o produženju ili ukidanju pritvora,
protiv kog žalba nije dozvoljena.
PRESUDA O USVAJANJU ŽALBE
• Drugostepeni sud će PRESUDOM usvojiti žalbu i preinačiti
prvostepenu presudu ako smatra da s obzirom na utvrđeno
činjenično stanje u presudi postoji povreda krivičnog zakona ili
nepravilna odluka o krivičnoj sankciji ili druga nepravilna
odluka, a prema stanju stvari i u slučaju povrede iz čl. 438. st.
1. t.1), 7), 9) i 10) ZKP (nastupila zastarelost kd itd; povreda
odredbi o postojanju optužbe ovlašćenog tužioca, odnosno
odobrenja nadležnog organa; ako je presudom optužba
prekoračena; presudom povređena zabrana reformatio in
peius).
• Presudu kojom preinačuje prvostepenu presudu doneće i u
slučaju kada postupa na osnovu čl. 451. st. 2. i 3. ZKP. (kad ex
officio ispituje odluku o krivičnoj sankciji).
VRAĆANJE SPISA
PRVOSTEPENOM SUDU
• Drugostepeni sud je dužan da svoju odluku sa spisima dostavi
prvostepenom sudu najkasnije u roku od 4 meseca, a ako je
OP u pritvoru, najkasnije u roku od 3 meseca, od dana kada je
sudija izvestilac primio spise sa predlogom JT.
• U naročito složenim predmetima, rok se može rešenjem
predsednika suda produžiti najviše za još 60 dana, a ako je OP
u pritvoru – 30 dana.
ŽALBA PROTIV DRUGOSTEPENE
PRESUDE
• SAMO PROTIV PRESUDE KOJOM JE DRUGOSTEPENI SUD
PREINAČIO PRVOSTEPENU PRESUDU KOJOM JE OP
OSLOBOĐEN OD OPTUŽBE I IZREKAO PRESUDU KOJOM SE
OGLAŠAVA KRIVIM!
• O žalbi rešava apelacioni sud, shodno odredbama koje važe za
postupak u drugom stepenu.
• Na saoptuženog će se primeniti privilegija združivanja.
Ž ALBA PROTIV REŠENJA
• Protiv rešenja organa postupka donesenih u prvom stepenu,
lica čija su prava povređena mogu izjaviti žalbu uvek kada u
ZKP nije izričito određeno da žalba nije dozvoljena.
• Protiv rešenja veća donesenog u istrazi i u postupku optuženja,
kao ni protiv rešenja drugostepenog suda žalba nije
dozvoljena, osim ako ovim zakonikom nije drugačije određeno.
• Rešenja koja se donose radi pripremanja i održavanja GP mogu
se pobijati samo u žalbi na presudu.
• Protiv rešenja VKS žalba nije dozvoljena.
Ž ALBA PROTIV REŠENJA
• Žalba se izjavljuje organu postupka koji je doneo rešenje, u
roku od 3 dana od dana prijema rešenja i odlaže njegovo
izvršenje, osim ako ZKP nije drugačije određeno.
ODLUČIVANJE O ŽALBI PROTIV
REŠENJA
• Sud ispitije rešenje u okviru osnova, dela i pravca pobijanja istaknutim
u žalbi.
• O žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u
sednici veća, osim ako ZKP nije drugačije određeno.
• O sednici veća mogu biti obaveštene stranke, ako sud smatra da bi
njihovo prisustvo bilo korisno.
• O žalbi protiv rešenja SPP odlučuje vanpretresno veće (član 21. stav
4.) istog suda, ako ZKP nije drugačije određeno.
• Sud može rešenjem odbaciti žalbu kao nedozvoljenu, neblagovremenu
ili neurednu, odbiti je kao neosnovanu ili uvažiti žalbu i rešenje
preinačiti ili ukinuti i, po potrebi, predmet vratiti na ponovno
odlučivanje.
• Sud je dužan da odluku o žalbi sa spisima dostavi organu postupka koji
je doneo rešenje u roku od 30 dana od dana prijema spisa sa
predlogom JT, osim ako ZKP nije drugačije određeno.