ВИСОКА ШКОЛА "АКАДЕМИЈА ЗА

ПОСЛОВНУ ЕКОНОМИЈУ" ЧАЧАК

СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ПРЕДМЕТА

ЕЛЕКТРОНСКО БАНКАРСТВО

КРИПТОВАЛУТЕ

Ментор Студент
Милица Максимовић Марко Покарајац Бр.индекса 25/18

Чачак, 2018. година

САДРЖАЈ

УВОД 3

1. БИТКОИН 4

2. ПРОЦЕС ЗВАНИ „РУДАРЕЊЕ“ 5

3. БЛОКЧЕИН 6

4. АЛТКОИНИ 9

ЗАКЉУЧАК 13

Литература 15
Марко Покрајац Криптовалуте

Увод

Новац служи као средство плаћања или посредник између производа или услуга и
крајњег потрошача. Новац као средство мора имати одређене квалитете као што су
трајност ( новац не мења својства током времена), новац мора бити преносив, мора
бити дељив на довољно ситне делове да може било која количина да се њиме плати,
мора бити фунгибилан то јест свака јединица новца изгледа исто и међусобно се могу
заменити и последње можда и најбитније новац мора бити што отпорнији на
фалсификовање.

Причамо о новцу јер ново време доноси нову врсту „новца“ која се зове криптовалуте.
Криптовалута је средство плаћања које користи криптографију за сигурност
трансакција и контролисање стварања додатних јединица валуте о овоме ће мо мало
више у наставку. Сматра се подврстом алтернативних валута, прецизније дигитанил
валута. Оно што је код криптовалута посебно занимљиво је да њих нити издаје нити
контролише централна банка нити било која друга институција. Криптовалуте
углавном креирају њихови корисници кроз процес који је познат као "рударење".
Биткоин је постао прва децентрализована криптовалута у 2009. Од тада су се појавиле
бројне криптовалуте, податак из Маја 2018. показује да се на берзама тргује са преко
1600 криптовалута.

На примеру Биткоина видећемо како функционише једна дигитална валута,

криптовалута, од настанка па све до садашње популарности која је довела до раста
цена компјутерских компоненти потребних за „рударење“ не само Биткоина него и
других криптовалута које преплављују тржиште у задњих пар година.

3
Марко Покрајац Криптовалуте

1. Биткоин

Биткоин, као концепт, се први пут спомиње 2008. године у чланку "Bitcoin: A Peer to-
Peer Electronic Cash System"[1] издатом од стране аутора познатог једино под
псеудонимом "Satoshi Nakamoto". Почетком 2009. године иста организација покреће
пројекат отвореног кода под називом Bitcoin-Qt и први биткоини се пуштају у промет.
Првих година постојања биткоин није имао скоро никакву вредност а активности су
биле јако слабе и углавном су се сводиле на размене биткоина између криптографских
ентузијаста.

Прва особа која је направила Биткоин трансакцију је корисник мреже под именом
"laszlo". Он је 22.05.2010. за 10 000 Биткоина купио две пице у вредности од 25$. Већ
средином 2011. године Биткоин добија на популарности и цена му достиже 32$ за један
Биткоин. Од тада вредност Биткоина стабилно расте и 2013. износила је 266$,
порастом вреднсоти расте и број трансакција, отварају се прве онлајн мењачнице
криптовалута и прве трговинске радње почињу да прихватају биткоин као средство
плаћања. Крајем 2013. године USS (United States Senate) признаје криптовалуте као
легитимно финансијско средство. Истог дана вредност Биткоина скаче на рекордних
1100$. Ту цену није дуго задржао јер је месец дана после тога Народна банка Кине
забранила употребу Биткоина и тиме избацила тржиште Кине преполовивши вредност
Биткоина на пола. Највећи скандал у вези са Биткоином се десио 2014. када је једна од
највећих мењачница "Mt.Gox" суспендована због техничких проблема. Они су после
пар недеља прогласили банкрот због масивних тужби против њих због сумње да је
цела ствар исценирана и да до хакерског упада није ни било и да је пријављених чак
850.000 Биткоина у вредности од 473.000.000$ у то време. То се одразило на нови пад
цене Биткоина на берзи са 800$ на 400$. Од тада Биткоин бележи мали стабилан раст
све до средине 2017. године када долази до вртоглавог раста цене на берзи да би
15.12.2017. достигао цену од скоро 20.000$. Данас вредност Биткоина је 3.351$ (слика
1.) и у паду је задњих годину дана.

4
Марко Покрајац Криптовалуте

слика 1. приказ вреднсоти 1 Биткоина 17.12.2018.

2. Процес звани „рударење“

Приликом рурења Биткоина користи се Хеш функција SHA256. Хеш функција је

криптографска функција која податке произвољне дужине преноси у податке фиксне
дужине. Произвољни низови се конвертују у низове од 256 бита или 64 карактера у
хексадецималном систему, систему чији се запис састоји од десет цифара од 0-9 и
првих шест слова Енглеског алфабета.

Рудари су људи који поседују или изнајмљују опрему за рударење. Опрема је хардвер
комјутера који решева и обрађује трансакције које су предходно верификоване од
стране чворишта и пакује у блокове. Сви рудари се такмиче у креирању тих блокова.
Један блок не сме бити већи од 1 мегабајта тако да је ограничен број трансакција које
могу стати у један блок. Када неко направи блок шаље га на прверу осталима у peer-to-
peer мрежи на проверу, после провере ако је блок валидан победник добија 12.5
Биткоина + провизије на све трансакције које су ушле у тај блок.

Победник је онај који први креира блок чији Хeш је мањи од задатог броја. Тај задати
број је у директној вези са тежином рударења. Што је већи број рудара и њихова
збирна процесорска снага - то је тежина већа, а задати број мањи. Тај задати број се
аутоматски подешава тако да се блокови креирају у просеку на сваких 10 минута.
5
Марко Покрајац Криптовалуте

Подешавање се врши на сваких 2016 блокова, што је у просеку 2 недеље. Ако је у

претходних 2016 блокова процесорска снага мреже порасла, тај број ће се смањити.
Ако се процесорска снага повећала, тај задати број ће се повећати. • На сваке 4 године
се награда за рударе преполовљава. У прве 4 године, награда је била 50 биткоина по
блоку, затим је пала на 25 Биткоина по блоку, а тренутно износи 12.5 биткоина по
блоку. Један блок се на глобалном нивоу изрудари на сваких 10 минута.

Разлог пада броја Биткоина који се добијају од рударења по једном блоку је формула
коју је оснивач направио да прати пад количине ресурса као што је злато које се копа.
(слика 2.)

слика 2. формула

По тој формули на сваких 210.000 блокова што је отприлике на сваке 4 године број
биткоина који се добијају се смањује за пола прво је био 50 да би сада дошао до 12.5.
Разлог за ово је да ће до 2140. године бити изрударен сваки Биткоин који постоји и тај
број Биткоина неће прећи 21 милион.

3. Блокчеин

Блокчеин је регистар свих трансакција које су се икад десиле у биткоиновом систему.

Сви велики системи воде евиденцију о трансакцијама и то није ништа чудно оно што
блокчејн издваја од ранијих начина праћења је велика иновација у начину на који се
информације о трансакцијама шаљу и складиште. Само име на енглеском када се
раздели на две речи у буквалном преводу значи ланац блокова “Block” (блок) i “chain”
(ланац). Као што смо код рударења видели Биткоин трансакције се пакује у блокове, а

6
Марко Покрајац Криптовалуте

блокови се везују у ланце помоћу криптографије тачније Хеш функција, на тај начин је
немогуће променити садржај једног блока, а да се не промени садржај свих блокова у
ланцу. (слика 3)

слика 3. Ланац блокова

Све инфорамције о свим блокчеиновима икада направљеним су свима доступне и увек

се могу потврдити и верификовати а могу се видети и пратити на blockchain.info.

Биткоин је децентрализован, што значи да нема централне банке или сервера или било
чега сличног што контролише и на шта се корисници повезују. Мрежу праве сви
корисници коју су повезани у peer-to-peer мрежу и сваки корисник представља једно
чвориште (node) те мреже. (слика 4). Као што знамо у peer-to-peer мрежи сваки
корисник је повезан само са неколицином других корисника директно али је са свима
осталима повезан индиректно. Информације путују кроз целу мрежу по принципу,
сваки учесник шаље информације само онима са којима је директно повезан, затим
свако од њих шаље ту поруку даље онима са којима су они директно повезани све док
та порука не стигне до свих корисника мреже. Собзиром да свако може да види све
трансакције и да постоји озбиљна опасност од хакерских напада приликом којих би се
мењале инфомрације у блоковима и на тај начин дошло до злоупотребе и богаћења,
peer-to-peer мрежа има чворишта која се називају “full node”, што би значило да
одређена чворишта имају на свом хард диску комплетан блокчејн свих трансакција
7
Марко Покрајац Криптовалуте

икада начињених и таквих чворишта је на хиљаде. Собзиром да стално комуницирају

они и проверавају веродостојност података сваког блока и да ли се њихов блокчејн
слаже са осталима из мреже.

слика 4. peer-to-peer мрежа

Сваки корисник биткоина има приватни кључ, јавни кључ и биткоин адресу. Јавни
кључ се креира од приватног кључа, али на начин да је немогуће урадити обрнут
процес, то јест, од јавног кључа направити приватни. Затим се од јавног кључа креира
биткоин адреса на коју се примају биткоини и њега нема потребе крити. Са друге
стране, врло је важно да се добро чува приватни кључ. Приватним кључем се
потписују трансакције са биткоин адресе која је за тај кључ везана. Замислите да је
биткоин адреса ваш број банковног рачуна, а приватни кључ ваш пин којим
верификујете плаћања са тог рачуна. Отприлике тако функционише, уз једну врло
битно разлику: Ако изгубите пин којим верификујете трансакције са банковног рачуна,
банка ће вам издати нови. Ако изгубите приватни кључ, изгубили сте заувек биткоине
на адреси за коју је тај приватни кључ везан. Ти биткоини и даље постоје, али им нико
не може приступити без приватног кључа.

Када желим да пошаљем Биткоине некоме, морам да унесем биткоин адресу примаоца,
износ који желим да пошаљем и да трансакцију потпишем мојим приватним кључем.

8
Марко Покрајац Криптовалуте

Затим информацију о тој трансакцији шаљем учесницима са којима сам директно

повезан у peer-to-peer мрежи, да би је они даље проследили све до примаоца. Можда
сте чули да се код Биткоина трансакције шаљу без посредника? Ово је заправо врло
нетачно. Нема посредника у оном класичном смислу у којем доживљавамо посредника
- неко ко шаље нашу трансакцију и који за то узима новац и уноси кашњење, али има и
право да ту трансакцију одбије, замрзне, одложи... Ипак, при слању биткоин
трансакције има посредника, чак хиљаде њих, само је њихова улога мало другачија.

Сваки корисник мреже је посредник и док информација не стигне до сваког корисника

и свко је провери, та трансакција се убацује у блок и самим тим постаје и део
блокчејна. Безбедност блокчејна велика јер да би се нешто у мрежи променило мора да
има подршку преко 50% чланова целокупне мреже, самим тим ако неко покуша да
промени инфомрације нелегално а нема потребну већину неће успети јер ће систем да
ту трансакцију поништи као невалидну, међутим није довољно да само имате већину
да би хаковали систем већ би то морао да буде координисан напад хиљада људи
одједном на тачно одређену трансакцију у тренутку када се она први пут појави.
Собзиром да је немогуће знати када ће се која трансакција десити и како ће изгледати а
чак и да се зна организација више хиљада корисника да у истом тренутку нападну и
измене исту трансакцију и да буду савршено синхронизовани је готово немогуће.
Напад на биткоин мрежу је теоретски могућ, али се у пракси показао као немогућ
пуних 10 година.

4. Алткоини

Назив Алткоин се користи да опише категорију криптовалута, то јест било коју

криптовалуту која је алтернатива Биткоину. Када је Биткоин постао прва успешна
дигитална валута, много других је покушало да се надовеже на његов успех. Генерално
гледано Алткоини покушавају да превазиђу нека ограничења које Биткоин као такав
има, то јест да замене или унапреде бар једну компоненту коју Биткоин има. На
пример, нови и модернији Алткоини излазе на тржиште и померају границе као што су
брзина трансакције, капацитет, приватност...
9
Марко Покрајац Криптовалуте

Алткоини као што су Лајткоин, Зкеш, Деш, Рипл, Итиријум као и многи други боре се
на глобалном новоу за своје место под сунцем. Иако Биткоин идаље држи могло би се
рећи монопол што се тиче количине и цене као и профитабилности на краткорочном
нивоу за неке улагаче на дурогочном новоу би се можда неке мање познате
криптовалуте више исплатиле јер Биткоин има флуктуације на тржишту и ако нисте
вешти у берзанском пословању могли би сте изгубити много новца улагањем у
Биткоине.(слика 5.)

слика 5. приказ вредности са сајта https://coinmarketcap.com/

Једна од Алткоина која ће сунце угледати почетком следеће године је Mooneta као
потпуно ново виђење коришћења једне криптовалуте. Наиме она би требалао да унесе
револуцију у гејминг индустрију и однос између гејмера и компанија које производе
игре. Не само да ће Моонета обезбедити платформу на којој ће се играти већ ће са
својом крипто валутом омогући куповину продају и размену услуга и добара у оквиру
своје мреже. Прва криптовалута намењена директно гејмерима је новитет у пољу
криптовалута и представља знак у коме би се крипто валуте могле кретати и стварати
своје засебне целине у оквиру једног тржишта. Моонета ће у првој фази пустити
милијарду јединица Моонете зване MNTX. У плану је да се почетком 2019. године
крене у развој како софтвера, игара тако и хардвера који ће пратити развој игара и бити
конкуренција до сада неприкосновеним фирмама као што су Sony, Nintendo и

10
Марко Покрајац Криптовалуте

Microsoft, који имају своје играчке платформе и произвођаче који производе игре за
њих.

MNTX има много особина које је издвајају од других виртуелних валута на тржишту.
У складу са циљем пружања слободног и на крају безбедног гејмерског окружење,
MNTX је дизајниран да постигне потпуну стабилност и готово неограничен капацитет
за раст. Mooneta платформа и MNTX криптовалута ће радити заједно да би процес
рударења био једноставан и што више јефтинији, што ће учинити једнако доступним и
за почетнике и ветеранске кориснике. Још једна витална карактеристика MNTX-a је да
ће се користити као валута за готово све игре из нашег програма. Посебна лепота овог
јединственог концепта лежи у чињеници да ће све трансакције ући у “Mooneta Mining
Pool”, што значи да ће на крају корисници профитирати.

Тренутно је на снази прва фаза која траје до краја 2018. године где се могу купити
MNTX токени по цени од 0.00001 BTC. Тиме видимо да је процена висине цене једног
токена око 30 центи. Ако је судити по ономе што творци кажу када буду лансирали
мрежу цена једног токена ће бити 1$.

MNTX ПЛАТФОРМА

Нажалост, традиционалне методе нумеричке калкулације нису довољно транспарентне,

па је код њих и виртуелна имовина недовољно добро заштићена. То у пракси значи да
код стандардних оператера неретко постоји тенденција да злоупотребе своју позицију
и буквално изнуде новац од играча на различите начине. Насупрот тога, Моонета је
играчка платформа која се базира на ЕТХ-у, иновативном, децентрализованом систему
заснованом на блоцкцхаин технологији која омогућава стварање такозваних паметних
уговора (smart contracts) – напредних програма који пружају апсолутно поуздану,
сигурну и крајње ефикасну размену различитих података (као што су, на пример,
финансијске трансакције), при чему се, поврх свега, у читавом овом процесу
елиминише потреба укључивања било каквих посредника. Суштина је да ЕТХ користи
блокчејн мрежу која омогућава складиштење података на такав начин да је апсолутно
немогуће модификовати или кривотворити похрањене податке без покретања
сигурносних протокола и нотификовања других корисника. Не само да ове

11
Марко Покрајац Криптовалуте

карактеристике издвајају MNTX од обичних, просечних платформи, већ, што је

важније, гарантују преко потребне фер играчке услове и успешно елиминишу већину
оних горућих проблема гејминг индустрије.

Моонета платформа користи блокчејн технологију како би обезбедила потпуну

сигурност од свих видова малверзација. Зато се сва основна подешавања и најважнија
правила одређене игре снимају у блокчејн систему, како би читава мрежа могла да
води рачуна о њиховој сигурности. Тиме се обезбеђује апсолутна транспарентност и
објективност у играма које се ослањају на овај систем. Све есенцијалне информације
везане за одређену игру, као што су предефинисани проценти предмета који остају иза
убијених непријатеља (тзв. drop rates), сусрети са непријатељима или, пак, плен
добијен отварањем различитих контејнера ће бити уписане у блокчејн мрежи, чиме се
осигуравају истински отворена, транспарентна правила и у великој мери побољшава
корисничко искуство и поверење у MNTX платформу. Базирајући се на блокчејн
технологији, а уз помоћ карактеристика децентрализације, могуће је креирати
постојану играчку операцију, доступну 24 часа дневно, чиме се елиминишу фактори
нестабилности присутни код традиционалних онлајн игара, као што су чести крахови,
преоптерећења, падови сервера и друго.

За разлику од осталих криптовалута које су на тржишту и чија цена зависи од кретања

цене на берзи Моонета неће изаћи на берзу него ће сами корисници дизати вредност
коришћењем валуте за трансакције унутар игара и самог Моонета система. Што се
више буде користила и што више корисника буде учествовало у трансакцијама брже ће
се дизати цена и стварати нови MNTX коини. Све што имате можете у сваком тренутку
да замените за новац.

Закључак

Криптовалуте иако су се појавиле давно још нису достигле свој максимум нити су
12
Марко Покрајац Криптовалуте

укључене у размену добара и услуга у тој мери да са њиме на свакој локацији можете
платити као што тренутно то можете са папирним и електронским новцем.
Криптовалуте имају доста предности у односу на новац који сада користимо али имају
и доста мана. Предности су: сигурност, нико не може да вам украде ваше коине које
имате, малверзације са трансакцијама су готово немогуће и не може им се ући у траг
што даје пуну анонимност купцу и продавцу, што може бити и предност и мана зависи
шта и ко купује, могућност да своје коине пребаците у новац у сваком тренутку преко
многих мењачница за криптовалуте. Мане су везане највише за то што су тренутно
коини везани за берзу и никада не знате тачно колико ће вредети ваши коини сутра и
да ли вам је боље да сачекате или потрошите, пребаците у друге коине или валуте,
криптовалуте су тренутно у стагнацији или благом расту што се цене на берзи тиче али
никада не знате шта може бити за пар месеци година да ли ће доћи до још једног скока
па се можете обогатити или можда пада где можете изгубити све.

Код нас постоји мењачница на овој адреси https://ecd.rs/ која има и неке уговоре са
одређеним локалима и продавницама где можете плаћати својим коинима услуге које
ти објекти пружају, за сада је мали број локала у којима можете да платите са
криптовалутама али ће у наредном периоду тај број само да расте.

Моонета је један од пројеката у којем ће се по мом мишљењу кретати даље развој

криптовалута где ће се поделити и бити специјализоване за одређени део као што је
Моонета за игрице тако можемо претпоставити да ће се појавити и друге криптовалуте
које ће покрити неке друге делове тржишта и да ће то у догледно времене личити и
имати однос као данашње валуте где ће унутар свог система та валута имати одређену
вредност која ће се одражавати на вредност према другим криптовалутама као што се
одражава у данашњој економији са свим светским валутама.

Можемо очекивати да ће се криптовалуте појављивати у све већем броју и да неће све

успети да се пробију и да њихова вредност неће достићи вреднсот Биткоина или било
које од многих криптовалута које имамо на тржишту. Али као и у свему у животу ако
имате добру идеју и покривате део тржишта који до сада није покривен лако можете да
се обогатите у у свету криптовалута.

13
Марко Покрајац Криптовалуте

У данашње време све су популарнији програми који се баве куповином и продајом

криптовалута, такозвани криптотрејдери (Cryptotrader). Има много сајтова и
апликација које гарантују велику зараду за кратко време али треба бити опрезан и не
залетати се иако сви ти сајтови имају тону позитивних коментара где људи причају да
су од 30 000 динара за мање од месец дана дошли до 250 000 динара профита
захваљујући овој или оној апликацији.

Нико не зна како ће се даље развијати криптовалуте али генерално мишљење је да су

криптовалуте ту и да ће у једном или другом облику остати у друштву, доста земаља
покушава да регулише на неки начин трговину и коришћење криптовалута како би
заштитили своју валуту од одлива новца или робе и спречиле пад своје валуте на
светском тржишту.

Литература

Александар Матановић, Основекриптовалута и блокчеин технологије, Универзитет

14
Марко Покрајац Криптовалуте

Сингидунум

http://onlinetrziste.com/2017/06/investirajte-u-kripto-valute-10-najvrednijih-kripto-valuta/

https://en.bitcoin.it/wiki/

https://www.mojafirma.rs/magazin/kriptovalute-iz-ugla-ekonomiste/

https://coinmarketcap.com/

https://startit.rs/

https://www.blockchain.com/explorer

https://ecd.rs/

15