BLOKČEJN KAO PLATFORMA ZA

KIPTOVALUTE
Ljiljana Lučić
Tehnologija decentralizovane poslovne knjige
na mreži
• Vrste tehnologije decentralizovane poslovne knjige na mreži ( DLT-
Distributed Ledeger Technology)*:
1. Sistemi javne, zajedničke decentralizovane poslovne knjige na mreži
za koju nije potrebna dozvola za pristup;
2. Sistemi javne, zajedničke decentralizovane poslovne knjige na mreži
za koju je potrebna dozvola za pristup;
3. Sistemi privatne, zajedničke decentralizovane poslovne knjige na
mreži za koju je potrebna dozvola za pristup
4. Hidbridni sistemi

*Mulligan,C.,Scott,J.Z., Warren,S. Rangaswami JP (2018): „Blockchain

Beyond the Hype“ (World Economic Forum) str.5
 Sistemi javne, zajedničke decentralizovane poslovne
knjige na mreži za koju nije potrebna dozvola za pristup-
primer bitkoina i itirijuma

• Svako može da pristupi mreži i bude aktivan;

• Nema vlasnika;
• Svi učesnici na mreži imaju identičnu kopiju poslovne knjige.
• Zbog odsustva centralnog autoriteta, a da bi se izbegle zloupotrebe
učesnicima nije dozvoljeno samo podnošenje transakcija, nego imaju
obavezu da učestvuju u verifikovanju transakcija;
• Sistemi imaju dodatnu komponenta koja sprečava zlonamerne aktivnosti:
uobičajena metode su razne vrste dokaza;
• Sistem omogućava da veliki broj učesnika sarađuje na osnovu kodova samo
na decentralizovan način;
• Bitcoin i Ethereum su dva najpoznatija primera, ali postoje i mnogi drugi;
 Bitkoin
• Poslednja svetska finansijska a potom i ekonomska kriza dogodila se 2008.
godine, počela je u SAD, a kasnije se proširila na ceo svet; bila je uzrokovana
hipotekarnim kreditima, gde su banke hipoteke koristile više puta za emisiju
obveznica, pod pogrešnom pretpostavkom da će se cene nekretnina stalno
povećavati;
• Iste 2008. godine u oktobru Satoši Nakamoto objavljuje članak “Bitcoin: A Peer-
to-Peer Electronic Cash System“ https://bitcoin.org/bitcoin.pdf
- Sistem elektronskog novca na mreži računara istog prioriteta-
• Cilj uvođenja bitkoina:
- eliminisanje centralne vlasti- centralne banke iz monetarne sfere i sfere
finansijskih usluga;
- Eliminisanje duplog trošenja novca preko kreditne multiplikacije;
- Stvaranje valute bez oslanjanja na poverenje u centralnu vlast nego u
matematiku, kriptografiju i logiku;
 Bitkoin
• Inspirisan libertarijanskim idealima i
sajfapokretom koji je nastao kraja 1980-tih g.;
• Libertarijanska ideologija zalaže se za slobodu
pojedinca i što manju vlast centralnih vlasti i
protiv njihovog mešanja ne samo u slobodu nego
i imovinu pojedinaca; zalažu se protiv socijalne
države;
• Sajfa pokret se zalaže za zaštitu privatnosti
pomoću kriptografije i neki od zagovornika i sami
su pokušali da kreiraju kriptovalutu ;
 Bitkoin
• Zasniva se na nekim prethodnim neuspešnim
pokušajima kreiranja kriptovaluta:
- Digicash- David Shaum
- B-money- Wei Dai
- Bitgold- Nick Szabo
• Prva i najčešće korištena digitalna/virtuelna valuta
– kriptovaluta;
• Alkoini nastali po uzoru na bitkoin; evidencija se
vodi za 100 sa najvećom tržišnom kapitalizacijom;
 5 kriptovaluta sa najvećom kapitalizacijom
na dan 11.02.2020.
Ime Tržišni udeo Cena u SAD$ Novac u opticaju

1 Bitcoin 186.871.791.724 10.260,71 18.212.550 BTC

2 Etherium 26.755.012.174 243,98 109.662.134 ETH

3 XRP 12.340.662.676 0,282339 43.708.646.822 XRP

4 Bitcoincash 8.488.630.176 464,53 18.273.613 BCH

5 BitcoinSV 6734.383.947 368,58 18.271.165 BCV

• file:///C:/Users/bg/Pictures/Cryptocurrency%20Market%20Capitalizations%20_
%20CoinMarketCap.html
 Bitkoin i decentralizacija
• Zamena za centralno bankarski sistem je:
- Blokčejn decentralizovana baza podata koja omogućava vođenje
evidencije na mreži i koja je otporna na falsifikovanje;
- Protokol o konsenzusu koji se naziva dokaz o radu;
To su dve najveće inovacije Satoši Nakamota
• Novac se kuje rudarenjem – rešavanjem složene kriptografske
funkcije;
• Transakcije se obavljaju na mreži računara istog prioriteta (peer-to
peer);
• Mreži mogu da pristupe svi zainteresovani i da je napuste kada to
žele;
• Identifikacija učesnika se vrši preko para ključeva; privatnog i javnog;
 Decentralizacija i identifikacija učesnika
mreže
• Identitet se kreira preko para ključeva: privatnog i javnog;
• Privatni ključ se koriste za korišćenje sredstava
• Javni ključ se koristi za primanje sredstava
• Privatni ključ se stvara nasumice kroz matematičku
funkciju;
• a javni ključ se stvara preko algoritma digitalnog potpisa
eliptične krive (ECDSA) dodavanjem HASH -256 i REPIMD-
160 što daje HASH 160;
• Adresa se dobija enkripcijom javnog ključa;
• Nije moguće iz javnog ključa otkriti privatni ključ;
 Tehnologija decentralizovanog vođenja
evidencije transakcija- blokčejn
• Bitkoin blokčejn – je decentralizovana knjiga koja koristi mrežu
ravnopravnih kompjutera za verifikaciju i odobravanje svakog
bitkoina;
• umesto da pojedinačno skladišti transakcije razvrstava ih u
blokove ugrađene u prethodne blokove i tako se formira blok
struktura podataka;
• Baza podataka je otporna na falsifikovanje, zato što svaki učesnik
„postaje banka“ raspolaže hronologijom transakcija – kopijom
blokčejna; u knjigu se transakcije samo dodaju, a ne mogu se
izbrisati;
• u slučaju neovlaštenog pristupa mreži, svaki učesnik je u stanju
da to vidi i odbaci takvu transakciju;
 Kriptografska haš funkcija
• Bitkoin koristi haš funkciju SHA – 256d ( SHA-256
dva puta) koju je osmislila Državna bezbedonosna
agencija SAD;
• Kriptografske haš funkcije se koriste za proizvodnju
standardizovanih slučajnih otisaka prstiju podataka;
• One su jednosmerne funkcije koje sa jedne strane
imaju ulaz- pretpregled slike a sa druge izlaz - slika
H
x Haš H(x)
funkcija
Pretpregled slike slika
• Koristi se za izradu baze podataka bitkona;
 Blokovi u blokčejnu
• Glavna knjiga bitkoina je skup transakcija
grupisanih u blokove;
• Svaki blok je vezan za prethodni blok i formira
lanac blokčejna;
• svaki blok sadrži informacije o prethodnom bloku,
jer je u svaki blok ugrađen prethodni;
• Ako se menja bilo koji blok, menjaju se
informacije unutar njega i menjaju se svi budući
blokovi;
 Sadržaj bloka u blokčejnu
• 4 glavne komponente:
1. Zaglavlje bloka – odnosi se na sve podatke o
opisu podataka koji su povezani sa svakim
blokom; obezbeđuje lančanje;
2. Merklovo drvo- rezime svih transakcija;
kriptografska struktura svih transakcija;
3. Prethodni blok- sadrži haš prethodnog bloka
4. Polja trenutne upotrebe – fizička manifestacija
dokaza o radu
 Otkrivanje neovlaštenog upada
• Ako se promeni bilo koja transakcija to utiče na Merklov koren i širi se
mrežom;
• Promena bilo kog dela hronologije transakcija menja zaglavlje bloka,
menja sledeće blokove haša predhodnog bloka, što utiče i na ostatak
budućih haševa bloka;
• Ostatak mreže će odbiti predloženu hronologiju zato što se neće složiti
njihove evidencija sa predloženom evidencijom;
• Transakcije u blokčejnu su neporecive/ nepromenljive; svaki neovlašteni
upad može se lako videti;
• U opštem iinteresu rudara je da najduži lanac smatraju istinski validnom
hronologijom transakcije jer je na njoj uloženo najviše rada;
• Ispravan rad Bitkoina zavisi od pretpostavke da je većina učesnika poštena
tako da zlonamerna manjina ne može da preglasa poštenu većinu;
Konsenzus o validnom ažuriranju podataka
• Način na koji se odlučuje da li su ili nisu transakcije ili
blokovi transakcija validni;
• Učesnik koji želi da ažurira transakciju, šalje transakciju
svima u mreži, a ne samo primaocu;
• Svi učesnici mreže glasaju da li je ili nije transakcija
validna;
• Moraju postići konsenzus , moraju se složiti oko ažuriranja
i to oko validnog ažuriranja hronologije transakcija kako bi
bili sigurni da mreža ne priznaje neovlašteni upad;
• Bez dogovora nema decentralizovane baze podataka;
 Glasanje u mreži na bazi jačine CPU
• Učesnici u mreži ne glasaju identitetom nego snagom računara,

• Identitet se može stvarati nezavisno od stvarnog identiteta, ali se kompjuter

ne može kopirati;
• 1 centralni procesor = 1 glas – Nakamoto konsenzus;

• Poseban algoritam konsenzusa nazvan je Dokaz o radu;

• Za podnošenje dokaza o radu potrebno je da se reši haš slagalica radom –

trošenjem računarske snage;
 Dokaz o radu i podsticaji
• Nagrade za rad - za rudarenje je blok;
• Prvih pet godina vrednost bloka* iznosila je 5o
bita;
• Na svakih 210.000 blokova (svake četiri godine)
vrednost bloka se prepolovi;
• Kapacitet bitkoina je ukupna emisija od 21
mln.BTC;
• Nakamoto je i sam istakao deflacijski karakter
bitkoina;
 Bitcoin script
• U bitkoinu sredstva se ne drže na računu i ne troše sa
računa kao u banci – ne postoji stanje na računu;
• sredstva se registruju u UTXO i troše preko UTXO- (Unspent
Transaction Output- Izlaz nepotrošene transakcije);
• Preko UTXO bitkoin efikasno prati pojedinačne transakcije i
sprečava bilo koga od trošenja pogrešnih količina bitkoina;
• Svaki put kada se „izrudari“ novac se stavlja u UTXO;
• Učesnik mreže raspoloživu količinu bitkoina izračunava
sabiranjem vrednosti svake UTXO;
 RUDARENJE
• Tvorac Bitcoin predvideo je da se za rudarenje bitcoin koristi centralna procesorska jedinica
(CPU) – laptopa ili desktop računara; u to vreme rudari su jednostavno pretraživali polje
trenutne upotrebe (nonce) računali linearno SHA 256 u softveru i proveravali da li je rezultat
validan blok;

• U 2015.god, na nivou zahtevnosti(267) za pronalazak validnog bloka u toj godini, na računaru

opšte namene visokog kvaliteta moglo se izračunati oko 20 miliona haševa u sekundi (MH /s).
Pri toj brzini u proseku bi trebalo nekoliko stotinua hiljada godina da se pronađe validan blok;*

• CPU su zamenile grafičke kartice ili grafičke procesorske jedinice (GPU);

• Od sredine 2013. godine bitkoin rudari su profesionalci i koriste ASIC specijalno izgrađene
računare za rudarenje bitkoina; (slika na sledećem slajdu)**

*Narayanan,A., Bonneau, J.,Felten,E., Miller,A., Goldfeder,S., (2016) Bitcoin and Cryptocurrency

Technologies str.139
https://d28rh4a8wq0iu5.cloudfront.net/bitcointech/readings/princeton_bitcoin_book.pdf?a=1 str.143

**Narayanan,A. op.cit. str 144

 Isplativost rudarenja
• Troškovi rudarenja:
- Troškovi opreme
- Potrošnja električne energije za rad računara;
- Potrošnja električne energije za rashlađivanje;
• Procena* je da bitkoin mreža troši energije u visini potrošnje od
najmanje 700 prosečnih američkih kuća do najviše kao ostrvo Kipar;
- Procena* je da Bitkoin mreža troši energije oko 4.409 milijardi
kilovat-časova;
• Potrošnja energije aktuelizuje ekološke teme;
*Tapscott,D.,Tapscott,A.(2017): Realizing the potential of Blockchain
(World Economic Forum) str. 14
 Najvažnije osobine i ograničenja bitkoina
•Sistem je decentralizovan, koristi blokčejn i mrežu ravnopravnih učesnika;
•Sistem je transparentan, ali je identitet učesnika na mreži pod kriptografskim identitetom;
•Sistem je demokratski, odluke se donose konsenzusom- dokazom o radu
•Ima strukturu podataka otpornu na menjanje i falsifikovanje;
•Količina novca u opticaju zavisi od rudarenja;
•Zbog ograničene ponude sistem je otporan na inflaciju, ali je zato deflatoran;
•Limitirana ponuda novca;
•Sporo obrađuje transakcije- Ovo ograničenje dolazi od tvrdo kodiranog ograničenja veličine
blokova. Svaki blok je ograničen na megabajt, oko milion bajtova. Svaka transakcija je najmanje
250 bajtova. Kada se podeli 1.000.000 sa 250, svaki blok ima ograničenje od 4.000 transakcija, i s
obzirom da se blokovi izrudare otprilike svakih 10 minuta, onda mreža može da obradi oko 7
transakcija u sekundi; To je prilično malo u poređenju sa procesorom kreditnih kartica - mreža
Visa obrađuje u proseku oko 2.000 transakcija u sekundi, a sposobna je da obradi u vreme velike
angažovanosti oko 10.000 transakcija u sekundi;*

* Narayanan,A., Bonneau, J.,Felten,E., Miller,A., Goldfeder,S., (2016) Bitcoin and

Cryptocurrency Technologies str.95-96
https://d28rh4a8wq0iu5.cloudfront.net/bitcointech/readings/princeton_bitcoin_book.pdf?a=1
 Itirijum(Ethereum)
- Itirijum kreirao Vitalik Buterin;
- Obrazložio ideju u Dokumentu Ethereum Whitepaper:
A Next-Generation Smart Contract and Decentralized
Application Platform Opens in new window - https://
github.com/ethereum/wiki/wiki/White-Paper

- Itirijum nastao nakon što je Bitkoin zajednica

odbila njegov predlog za primenu kompletnog
Turingovog scripta;
 Bitkoin vs. Itirijum
• Bitkoin je blokčejn platforma za transakcije; njegova osnovna svrha je da deluje
kao sredstvo razmene vrednosti;
- koristi samo deo Turingovog programa;
- zasnovan je na UTXO; privatni ključevi dokazuju vlasništvo nad UTXO; Bitkoin se
troši prvo iz prethodne transakcije, a za računanje salda sabiraju se svi UTXO
kojima se raspolaže;

• Itirijum je blokčejn platforma za pametne ugovore sa etrom kao osnovnom

aktivom za računanje i usklađivanje podsticaja;
- koristi Turingov script u celosti;
- zasnovan na računu; privatni ključevi dokazuju vlasništvo nad računom na kome
se iskazuje saldo stanja;
- Implementira se kao mašina decentralizovanih stanja; čvorovi postižu konsenzus o
stanju globalnog sistema koji uključuje podatke o vlasništvu učesnika;
 Pametni ugovori
• Pametni ugovori su samoizvršni ugovori, pri čemu se uslovi
sporazuma između kupca i prodavca direktno upisuju u kod;
• Nick Szabo definisao pametne ugovore kao protokole
kompjuterizovanih transakcija preko kojih se ispunjavaju
uslovi iz ugovora;
• Ugovor se tretira kao pametan jer je deo koda; sadrži kao i
običan ugovor uslove i rokove koji moraju biti ispunjeni, s
tim što se izvršenje ne vrši preko zakona nego preko
dizajniranog algoritma;
• Pametne ugovore čine transakcije koje su transparentne i
neporecive i koje se mogu pratiti;
 Svrha pametnih govora
• Čuvanje i održavanje podataka;
• Upravljaju ugovorom ili odnosom između
korisnika koji su međusobno nepoverljivi;
• Obezbeđuju funkcije ostalim ugovorima;
• Složena provjera autentičnost;
 Itirijum i računi
• Postoje dve vrste računa: računi u spoljnom vlasništvu i ugovorni računi;
- Računi u spoljnim vlasništvom su u vlasništvu nekog spoljnog subjekta – van mreže;
oni sadrže adresu koja se koristi da bi im druga lica slala etar, i za saldo etra; sa ove
vrste računa mogu da se šalju transakcije za transfer etra ili za aktiviranje ugovornog
koda za ugovorne račune;
- Ugovorni računi su u vlasništvu pametnih ugovora; sadrže adresu, odgovarajući
ugovorni kod i trajno skladištenje; njihov kod pokreće se kada računi u spoljnom
vlasništvu ili drugi ugovorni računi pokrenu poziv funkcije koda;
• Pametni ugovori su poput samostalnih agenata koji se nalaze unutar mreže, dok u
mreži nisu redovni korisnici koji kontrolišu račune u spoljnom vlasništvu;
- reaguju na spoljni svet kada ih pokrenu transakcije, koje pozovu određene funkcije;
- imaju direktnu kontrolu nad unutrašnjim stanjem etra, nad stanjem internog
ugovora, a takođe i trajnog skladištenja;
 Itirijum virtelna mašina
• Programski jezik pametnih ugovora je Solidity
(kombinacija C++ i JavaScrip);
• Pametni ugovori moraju biti sastavljani sa kodom
Itirijum virtuelne mašine (EVM) nakon čega ih
primenjuju svi čvorovi dok imaju ažuriranu verziju
softvera EVM;
• nakon izvršavanja EVM koda, čvorovi dolaze do
konsenzusa o opštem stanju mreže;
• Do konsenzusa se dolazi preko algoritma dokaza o
radu, kao i kod bitkoina, koji se naziva Ethash;
 Gas protiv napada za odbijanje usluga (DoS-
Denial of Services)
• Da se u mreži ne bi pojavio ugovor sa beskonačnim nizom
instrukcija, i zbog toga čvorovi na mreži bili zaglavljeni
rešavajući beskonačnu petlju a napadač aktivirao DoS,
implementirano je rešenje koje se naziva gas;
• Gas je je gorivo za izvršenje datog ugovora; svaki EVM kod
zahteva gas da bi se izvršio;
• Itirijum dozvoljava pojavu beskonačne petlje u pametnom
ugovoru ali da bi napadač koristio mrežu mora platiti
dovoljno etra da finansira DoS- što demotiviše napadače;
 Način funkcionisanja Gasa
• Svaka transakcija određuje dva parametra, "startgas" ili maksimalnu
količinu gasa koju je transakcija spremna da potroši, i „cenu gasa“ ili
naknade u etru koju je ugovor spreman da plati po jedinici gasa;
• Na početku svake transakcije izračunava se (startgas puta cena gasa),
iznos etra koji se oduzima od računa pošiljaoca; Pošiljalac je onaj koji
poziva ugovor slanjem transakcije;
• Ako se ugovor uspešno izvrši, preostali gas se refundira pošiljaocu;
• Ako izvršenje ugovora potroši gas pre nego što se završi, u tom slučaju
izvršenje ugovora se vraća pošiljaocu, ali se iznos etra koji je potrošen
ne refundira;
• Ideja je da se i pored toga što se izvršenje ugovora vraća, novac se ne
vraća zato što je neko na mreži morao da uloži računarsku snagu da
izvrši kod;
 Tri nivoa blokčejna
• Prema Tapskott (op.cit str.9) blokčejn ima 3 nivoa:
1. Prvi nivo je platforma , protokoli blokčejna kao što su primeri
bitkoina i itirijuma;
2. Drugi nivo je aplikativni nivo – to su alati koji se pokreću na
platformama poput pametnih ugovora koji zahtevaju masovnu
saradnju između zainteresovanih strana ili npr. ICO (initial coin
offerings) namenjenih za finansiranje start-up preduzeća;
3. Treći nivo je ukupan ekosistem - regulatorni okvir –zajednički
skup pitanja svih platformi međusobno različitih po izboru
protokola; “moraju se otkriti novi sistemi decentralizovanog
upravljanja koji se mogu lako razviti na vrhu ovih
decentralizovanih infrastruktura”
 Kratak osvrt na blokčejn i poslovni kontekst prema Mulligan,C.,Scott,J.Z., Warren,S. Rangaswami JP (2018): „Blockchain
Beyond the Hype“ (World Economic Forum) str.7

• Blokčejn tehnologija neće biti efikasna za rešavanje svih problema; Blokčejn

je odgovarajuće rešenje za sledeće slučajeve, tamo gde bi :
- bilo jeftinije bez posrednika
- aktiva mogla uspešno da se prezentuje u digitalnom formatu;
- Stalno beleženje podataka, bez brisanja prethodnih, bilo poželjno;
- Brzina transakcija od 2 do 10 min. bila prihvatljiva;
- Podaci koji se uključuju bili isključivo transakcione prirode;
- Učesnici bili bez obaveze prema određenim regulatorima;
- Poslovni problemi bili u vezi sa ugovornim odnosima ili razmenom vrednosti;
- Problem zahtevao pristup zajedničkog pisanja transakcija u blokčejn,
- Tamo gde se akteri/entiteti ne poznaju ili ne veruju jedni drugome;
- Transakcije mogle da se drže javno