Đorđe Marjanović

Investicioni
projekat
Rudarenje Bitcoin-a

20. decembar 2017.

Uvod

Ubrzan razvoj informacinih tehnologija na početku 21. veka doneo je brojne novitete
u ljudsku svakodnenvicu. Jedan od tih noviteta koji pretenduje da postane jedan od
najvažnijih u ne tako dalekoj budućnosti svakako jesu kriptovalute (eng.
cryptocurrencies). U daljem sadržaju, biće opširnije opisan opšti kriptovalute
uopšteno, ali i Bitcon-a konkretno koji trenutno predstavlja najpopularniju kriptovalutu
na svetu kao i valutu čija produkcija je predmet investicije. Termin produkcija u ovom
svetu i nije možda najkorišćeniji, već se u tom kontekstu kao opšte prihvaćen naziv
koristi termin rudarenje (eng. mining) o kojem će takođe biti više reči u daljem teksu.
Važno je napomenuti da zbog brzog razvoja tehnologije, projekat vremenski ograničen
na kraći vremenski period (godinu dana), kao i da se predviđanje glavnih varijabli
zasniva na statističkim podacima u poslednje 2 godine.
Cilj projekta jeste da na osnovu svih ulaznih podataka i proračuna dođemo do
zaključka da li je isplativo ulagati u ovu tehnologiju u sadašnjem trenutku.

1
Kriptovalute

Šta su kriptovalute?

Kriptovaluta je svakako vruća tema debate između preduzeća, vlade i javnosti već
neko vreme. Slična je valutama kao što su dolari i evri u tome što ima vrednost i
omogućava nam kupvinu, ali i sasvim drugačija zbog načina na koji se kreira i koristi.
Najjednostavnije objašnjenje je da su kriptovalute oblici digitalnog novca koji nam
omogućavaju da kupujemo online. Za razliku od redovnih valuta, one žive samo na
internetu i nisu podržane ili kontrolisane od strane banaka i vlada. Ovo ima prednosti
kao i nedostatke, o kojima će kasnije biti više reči.
Kriptovalute su decentralizovane i upravljanje njima se vrši mrežom računara umesto
jedne osobe ili kompanije. Novac koji posedujemo čuva se u digitalnom novčaniku koji
držimo na cloud-u ili offline na računaru i možemo ga poslati nekome preko računara
ili mobilnog uređaja kao što je pametni telefon. Svaka transakcija se beleži u
takozvanom blokchain-u koji je javno dostupan svim vlasnicima valuta.

Šta je rudarenje (mining) ?

Kriptovalute se generišu rudarenjem. Rudarenje rade računari koji pokušavaju da reše

kompleksnu matematičku zagonetku poznatu kao hash.
Ljudi širom sveta se takmiče da budu prvi koji će rešiti hash, a pobednik dobija
određenu količinu kriptovalute koja se rudari. Proces zahteva specijalan hardver koji
će da radi non-stop, pa čak i ako posedujemo računar sa brzim GPU-om, verovatno
neće biti vredno vremena za rudarenje – jednostavno ti algoritmi zahtevaju ogromnu
snagu grafičkih kartica.

2
Međutim, rudarenje nije jedini način na koji se dobijaju kriptovalute. Najlakši način je
da ih kupimo, koristeći svoju lokalnu valutu na online tržištima, gde ih možemo i
prodavati drugim korisnicima. Kao kod zaliha zlata, na primer, vrednost kriptovalute
se određuje kupovinom i tražnjom.
Najskuplji je Bitcoin, koji košta oko 18000 dolara u vreme pisanja. Njegova cena se
drastično povećala tokom godina. Kada je prvi put uveden, jedan smo mogli dobiti za
samo nekoliko centi.

Prednosti i nedostaci kriptovaluta

Jedna od glavnih prednosti kriptovaluta je ta da pružaju anonimnost. Iako je svaka

transakcija zabeležena i prikazana javno, ne moramo da delimo svoje lične
informacije, kao što su puno ime, adresa i slično kada šaljemo i primamo uplate.
Kao što se može pretpostaviti, ovo ima i svoje nedostatke. Kriptovalute su popularne
među kriminalnim organizacijama, jer se ne može pratiti do njih. To je jedan od razloga
zbog kojih vlade nisu veliki fanovi i žele da uspostave transparentniji način korišćenja
kriptovaluta. Neki čak tvrde da je njihova popularnost među sumnjivim licima ključni
faktor za povećanje vrednosti koju smo videli u poslednjih nekoliko godina.
Poslovanje sa kriptovalutama takođe ima prednost a to je da je jeftino. Iako se neke
provizije mogu primeniti, one su niže i sigurno manje od onih koje naplaćuju banke i
druge finansijske institucije. Pored toga, kriptovalute se ne mogu falsifikovati, za
razliku od fizičkih valuta.
Bezbednost naše valute takođe može biti potencijalni nedostatak. Novac koji
posedujemo je uskladišten u digitalnom novčaniku koji se može čuvati u cloud-u, što
znači da neko može da hakuje naš nalog i ukrade ga. Druga opcija je da ga čuvamo
offline na našem računaru, na primer, gde rizikujemo da ga izgubimo u slučaju da
uređaj prestane da radi ili da bude ukraden.
Takođe, treba imati u vidu da su sve transakcije nepovratne i da nema arbitražne
službe ili nadzora gde se mogu uputiti žalbe. Što znači ako radimo sa nepoštenim
prodavcem na internetu i ne dobijemo robu nakon što je platimo, stvarno ne možemo
učiniti mnogo toga. Ovo nije slučaj sa drugim metodama plaćanja, kao što su kreditne
kartice, gde se troškovi učinjeni prevarnim radnjama mogu refundirati.

Najveće kriptovalute za koje treba znati

Bitcoin je najveća i najpoznatija kriptovaluta sa milionima korisnika širom sveta.

Osnovao ga je Satoshi Nakamoto 2009. godine. Pored Bitcoin-a postoji preko 1000
krpitovaluta, neke vredna pomena su Ethereum, Ripple, Bitcoin Cash, Litecoin, Dash,
Neo, Cardano i mnogi drugi.

3
Kao što se da primetiti, Bitcoin je ispred konkurencije i verovatno će ostati
najkorišćenija i najvažnija kriptovaluta na svetu. Mada su mišljenja o tome podeljena,
što je još jedan od razloga da vremenski opseg realizovanja projekta bude
minimizovan.
Kriptovalute su tu da ostanu, i to će sigurno biti tako neko vreme. Iako bi neke manje
mogle umreti, veći igrači na tržištu poput Bitcoin-a i Ethereum-a će opstati duži period.
Kriptovalute mogu biti prilično nestabilne, jer njihova vrednost može da se poveća ili
smanji za stotine dolara u jednom danu, pa i satu. One ne služe samo kao sredstvo
plaćanja, već takođe mogu poslužiti za velika ulaganja. Vredost Bitcoin-a, na primer,
stalno se uvećava od svog pojavljivanja. Međutim, kao što smo rekli kriptovalute su
dosta nestabilne jer im vrednost jeako varira pa čak iz minuta u minut. Moguće je
potencijalno ili dobiti ili izgubiti puno novca u kratom vremenskom periodu. Rizik i
potencijalne nagrade su ogromni.

Šta je Blockchain?

Ne može se govoriti o kritpovalutama a da se ne pomene Blockchain, ali on ima

primenu daleko izvan svih omiljenih kriptovaluta.

Sve počinje sa enkripcijom (šifrovanjem)

Da bismo razumeli blockchain, moramo razumeti kriptografiju. Ideja kriptografije je

daleko starija od kompjutera: to samo znači preuređivanje informacija na takav način
da nam je potreban određeni ključ kako bismo to razumeli. Svako ko pronalazi poruku
bez ključa ne može je pročitati, osim ako nije ,,krekovana’’. Vojska je koristila složeniju
kriptografiju dugo pre računara (Enigma mašina je kodirala i dekodirala poruke tokom
Drugog svetskog rata, na primer).

4
Moderna enkripcija, međutim, u potpunosti je digitalna. Današnji računari koriste
metode enkripcije koje su toliko složene i tako sigurne da bi ih bilo nemoguće razbiti
jednostavnom matematikom koju su činili ljudi. Kompjuterska enkripcijska tehnologija
nije savršena; i dalje može biti ,,krekovana’’ ako dovoljno pametni ljudi napadnu
algoritam, a podaci su i dalje ugroženi ako neko pored vlasnika nađe ključ. Ali čak i
enkripcija na nivou potrošača, kao što je AES 128-bitno šifrovanje koje je sada
standradno za iPhone i Android, dovoljno je dobro da bi onemogućilo pristup podacima
od strane FBI-a.

Blockchain je kolaborativni registar podataka

Šifriranje se obično koristi za zaključavanje datoteka tako da im mogu pristupiti samo

određene osobe. Ali šta ako imate informacije koje treba da vide svi, recimo,
računovodstvene informacije za vladinu agenciju koja mora biti javna po zakonu i koja
proed toga treba biti sigurna? U tom slučaju imamo problem: što je više ljudi koji vide
i uređuju informacije, to je manje sigurno.
Blockchain je razvijen da zadovolji sigurnosne potrebe ovih specifičnih situacija. U
blockchain-u svaki put kada se informacijama pristupa i kada se one ažuriraju,
promena se snima i potvrđuje, a onda se zapečati enkripcijom, koja se ne može
ponovo uređivati. Skup promena se zatim sačuva i dodaje u ukupni zapis. Sledeći put
kada neko napravi izmene, sve počinje ponovo ispočetka, čuvajuči informacije u
novom ,,bloku’’ koji je šifrovan i prikačen na prethodni blok (dakle ,,lanac blokova’’ –
blockchain). Ovaj ponavljajući proces povezuje samu prvu verziju postavljenog
podatka sa najnovijom verzijom, tako da svi mogu videti sve promene koje su ikada
napravljene, ali mogu samo doprineti i uređivati najnoviju verziju.
Ova ideja je otporna na metafore, ali zamislite dokument za kolaboraciju, kao tabelu
u Google dokumentima ili Office 365. Svako ko ima pristup dokumentu može ga
urediti, a svaki put kada se to uradi, promena se čuva i snima kao nova tablica, a zatim
zaključa u istoriji dokumenta. Dakle, možete se vratiti, korak po korak, kroz izvršene
izmene, ali možete samo dodati informacije najnovijoj verziji, a ne menjati prethodne
verzije tabele koje su već zaključane.
Ova ideja o sigurnoj, stalno ažuriranoj ,,knjizi’’ uglavnom se primenjuje na finansijske
podatke, gde to zapravi ima i najviše smisla. Distribuirane digitalne valute kao što je
Bitcoin su najčešća upotreba blockchain-a – ustvari, prvi je napravljen za Bitcoin i ideja
se rasprostirala odatle.

Tehnički podaci: korak po korak, Block po Block

Šta se zapravo dešava na računaru? To je kombinacija kriptografije i peer-to-peer

umrežavanja.

5
Možda ste upoznati sa deljenjem datoteka od jedne do druge: usluge poput BitTorrent-
a koje korisnicima omogućavaju efikasnije prenošenje i preuzimanje digitalnih
datoteka sa više lokacija nego iz jedne veze. Zamislimo sad ,,datoteke’’ kao osnovne
podatke u blockchain-u, a proces prenosa kao kriptografiju koja ga ažurira i
obezbeđuje.
Ili, da se vratimo na primer iz Google Docs-a iznad: zamislite da kolaborativni
dokument na kojem radite nije uskladišten na serveru. Umesto toga, na svakom
pojedinačnom računaru se stalno proveravaju i ažuriraju kako bi se uverilo da niko nije
izmeni prethodne zapiuse. To ga čini ,,decentralizovanim’’.
To je osnovna ideja koja stoji iza bloka: to su kriptografski podaci kojima se stalno
pristupa i obezbeđuje istovremeno, bez centralizvanog servera ili skladišta, sa
evidencijom promena koje se uključuju u svaku novu verziju podatka.

Tako da imamo u ovom odnosu tri elementa. Jedan, mreža korisnika peer-to-peer-a
koji čuvaju sve kopije blockchain-a. Dva, podaci koje ovi korisnici dodaju na najnoviji
,,blok’’ informacija, omogućavajući mu ažuriranje i dodavanje ukupnom zapisu. Tri,
kriptološke sekvence koje korisnici generišu da se slažu o najnovijim blokovima,
zaključavajući ih na mestu u nizu podataka koji formiraju zapis.
Koristeći digitalnu kriptografiju, svaki korisnik doprinosi snagom svog računara kako
bi pomogao u rešavanju nekih od tih super-kompleksnih matematičkih problema koji
čuvaju zapis sigurnim. Ova izuzetno kompleksna rešenja – poznata kao ,,hash’’ –
rešavaju osnovne delove podataka u zapisu, kao npr koji je račun dodao ili oduzeo
novac u knjigovodstvenoj knjizi i odakle je taj novac otišao ili došao. Što su ,,teži’’
podaci, to je složenija kriptografija, a za proces rešavanja potrebno je više procesorske
snage. (Ovde je u igri ideja o rudarenju u Bitcoinu)
Dakle, da sumiramo, možemo da zamislimo da je blockchain deo podatka koji se:

6
  Stalno ažurira. Korisnici Blockchain-a mogu pristupiti podacima u bilo kom
trenutku i dodati informacije najnovijem bloku.
 Distribuirani. Kopije blockchain podataka čuva i obezbeđuje svaki korisnik, a
svi moraju da se slažu o novim podacima.
 Potvrđeni. Obe promene novih blokova i kopija starih blokova moraju biti
dogovorene od strane svih korisnika putem kriptografske provere.
 Sigurni. Uplitanje i pokušaj menjanja starih podataka i promena metoda
obezbeđivanja novih podataka onemogućena je kriptografskom metodom i
decentralizovanim čuvanjem samih podataka.
Koliko god sve ovo delovalo možda komplikovano, ovo je samo osnovna ideja.

Blockchain u akciji

Dakle, uzmimo u obzir primer kako se ovo odnosi na kriptovalute kao što je Bitcoin.
Recimo da imate jedan Bitcoin i želite da ga potrošite na novi automobil. Povežete se
sa decentralizovanim Bitcoin blockchainom s vašim softverom i pošaljete svoj zahtev
za prenos Bitcoin prodavcu automobila. Tada se vaša transakcija prenosi u sistem.
Svaka osoba na sistemo to može videti, ali vaš identitet i identitet prodavca su samo
privremeni potpisi, mali elementi velikih matematičkih problema koji čine srce digitalne
kriptografije. Ove vrednosti su uključene u blockchain jednačinu, a sam problem
rešavaju članovi na peer-to-peer mreži koja generiše kriptografski heš (hash).
Kada se transakcija prover, jedan Bitcoin se pomera od vas do prodavca i snima na
najnoviji blok u lancu. Blok je završen, zapečaćen i zaštićen kriptografijom. Sledeća
serija transakcije počinje, a blockchain raste duže, sadrži kompletan zapis svih
transakcija svaki put kada se ažurira.
Sada, kada pomislite na blockchain kao nešto ,,sigurno’’, važno je razumeti kontekst.
Projedinačne transakcije su sigurne, a ukupan zapis je siguran sve dok metode koje
se koriste za obezbeđivanje kriptografije ostaju ,,nekrekoravane’’. (Treba zapamtiti,
ovo je stvarno teško razbiti – čak FBI to ne može učiniti samo jednostavnim
računarskim resursima) Ali, najslabija karika u bloku je u suštini sam korisnik.
Ako dozvolite nekome drugom da koristi vaš lični ključ za pristup lancu, ili ako ga
pronađu jednostavnim hakovanjem vašeg računara, oni mogu da daju dodatke bloku
sa vašim informacijama i nema načina da ih zaustave. Tako se Bitcoin ,,ukrade’’ u
napadima na glavnim tržištima: to su kompanije koje su delovale na tržištima, a ne
sam Bitcoin blok, koji je kompromitovan. I zato što su ukradeni Bitcoin-i prebačeni na
anonimne korisnike, kroz proces koji je verifikovan od strane blockchain-a i zabeležen
zauvek, nema načina da pronađete napadača ili preuzmete Bitcoin.

7
Šta još može Blockchain uraditi?

Blockchain tehnologija je počela sa Bitcoinom, ali je tako važna ideja da nije dugo
ostala tamo. Sistem koji se stalno ažurira, dostupan svima, verifikovan
decentralizovanom mrežom i neverovatno siguran, ima mnogo različitih aplikacija.
Finansijske institucije poput JP Morgan Chase i Australian Stock Exchange razvijaju
blok-sisteme za obezbeđivanje i distribuciju finansijskih podataka (za konvencionalni
novac, a ne za kriptovalute kao što je Bitcoin). Fondacija Bill & Melinda Gates se nada
da će koristiti blokchain sisteme za pružanje besplatnih, distribuiranih bankarskih
usluga milijardama ljudi koji ne mogu priuštiti redovan bankovni račun.

Open-source alati kao što je Hyperledger pokušavaju napraviti blockchain tehnike

dostupne širokom spektru ljudi, a u nekim slučajevima to rade bez potrebe za
monstruoznim količinama procesne snage koje je potrebno za osiguranje drugih
dizajna. Kolaborativni radni sistemi mogu biti verifikovani i snimljeni blok-tehnikom.
Skoro sve što se mora stalno beležiti, pristupiti i ažurirati može se koristiti na isti način.

Bitcoin

Šta je Bitcoin?

Bitcoin je oblik digitalne valute, kreiran i održavan elektronski. Niko ga ne kontroliše.

Bitcoin-i nisu štampani, poput dolara ili evra – proizvode ih ljudi, sve više preduzeća i
računari širom sveta, koristeći softver koji rešava matematičke probleme.
Bitcoin je prvi primer sve veće kategorije novca poznatog kao kriptovalute.

8
Stav regulatora

Banka Izraela je bila poslednja Centralna banka koja je izdala saopštenje za medije
pokušavajući da definiše šta je Bitcoin ili – bolje – šta nije:
,,Bitcoin i slične virtuelne valute nisu valuta, a ne smatraju se devizama, a treba
ih posmatrati kao finansijsku imovinu’’.
Za državu New York, Bitcoin je:
,,Digitalna jedinica koja se koristi kao sredstvo za razmenu ili oblik digitalnog
skladišta vrednosti’’.
Za nemački BaFin to je:
,,jedinica računa’’ i stoga ,,finansijski instrument’’.
EBA (Evropska bankarska asocijacija) i Banca d’Italia definišu Bitcoin kao:
,,digitalno predstavljanje vrednosti koje nije izdato od strane centralne banke ili
javne vlasti niti nije nužno vezano za dekretne (fiat) valute, ali ga koriste fizička lica ili
pravna lica kao sredstvo razmene i može se preneti, čuvati ili razmenjivati
elektronskim putem’’.
Sasvim suprotno, Banka Engleske i engleska FCA (Financial Conduct Authority) još
nisu zauzeli poziciju. U stvari, FCA je otišao toliko daleko da kaže da ne reguliše
digitalne valute i nema nameru da to uradi.

Novac i valuta istorijski posmatrano

Da vidimo kako monetarna istorija definiše i valutu i novac. Prvo novac.

U istoriji je bilo mnogo oblika novca, ali samo gledajući u moderno doba, u suštini se
mogu identifikovati dva oblika novca: reprezentativni robni novac i dekretni novac.
Kroz istoriju zlato i srebro, kao robni novac, bili su najčistiji oblici novca, zbog toga što
imaju vrednost koja je upotrebna i ne mogu se onesposobiti. Početkom 20. veka, zlatni
standard – robni novac postao je ,,reprezentativni robni novac’’ - koji je bio dekretni
novac pokriven i otkupljiv zlatom. Naš trenutni sitem umesto toga zasniva se isključivo
na dekretnom novcu – koji nema nikakvu upotrebnu vrednost – a čija je vrednost
sankcionisana od strane vlade koja ga čini zakonskim sredstvom plaćanja unutar
jedne zemlje. Novac mora imati neka osnovna svojstva, kao što su:
 Mora biti sredstvo razmene
 Mora biti računska jedinica
 Mora da poseduje vrednost.
Novac takođe mora biti zamenljiv, prenosiv, izdržljiv i prepoznatljiv.
Kada nova cirkuliše unutar ekonomskog sistema i prihvata se kao sredstvo plaćanja
– preko novčanica i kovanog novca – onda je to i valuta. To je u suštini ,,opšte
9
prihvaćeni sistem novca koji cirkuliše unutar ekonomskog sistema’’. Zbog toga možete
imati novac koji je i valuta i novac koji nisu valute. Na primer, novac tipa – zlato i srebro
– bili su i valute tokom istorije sve do Bretton Woods-a. Danas se može reći da više
nisu valuta, ali i dalje ostaju najčistiji oblik novca. Mada, da budemo precizni, neki
zlatni novčići su i danas legalno sredstvo plaćanja u nominalnoj vrednosti u SAD i
stoga i dalje valuta. Godine 1912. J.P.Morgan, kada je pozvan da svedoči pred
američkim kongresom, rekao je njegove poznate reči:
,,Zlato je novac, sve ostalo je kredit’’.
S druge strane, imamo sve te dekretne valute u poslednja 4 veka – holandski gulden,
španski real itd. – koji su bili i novac, kao i rezervne valute u to vreme i čija se vrednost
srušila na nulu i danas ne postoje kao oblici novca.

Novčane karakteristike Bitcoin-a

Da vidimo kako se Bitcoin uklapa u ovaj okvir:

Kao što je priznato od strane EBA, Bitcoin ima karakteristike novca, kao što je
računska jedinica i sredstvo razmene. Jedine sumnje vezane su za posedovanje
vrednosti i karakteristike stabilnosti koje je teže pripisati Bitcoin-u zbog njegove visoke
nestalnosti (volatility). Međutim, može se tvrditi da istu osobinu teško možemo pripisati
bilo kojoj od naših dekretnih valuta, uzimajući u obzir politike centralne banke o
snižavanju vrednosti i monetarnoj inflaciji. Kao dokaz dovoljan je pogled na grafikon
američkog dolara naspram zlata od 1970. do danas, kako bi se shvatilo da američki
dolar konkretno ne poseduje vrednost. Promenljivost Bitcoina-a je takođe posledica
nedostatka likvidnosti, malog tržišta, nedostatka regulacije i mladosti. Sva ta pitanja bi
trebalo da budu rešena vremenom.
 Bitcoin je očigledno zamenljiv, prenosiv, izdržljiv i prepoznatljiv, poput novca.
 Bitcoin, međutim, nije robni novac niti dekretni novac. Ali istorijska definicija
novca ne može se držati nepromenjena u odnosu na tehnološki napredak.
Očigledno, danas je prepoznat digitalni oblik novca. Međutim, ako prihvatimo
sve forme digitalnog novca bilo da su izvedene iz dekretnog novca ili roba, kada
je u pitanju Bitcoin, moramo ići korak dalje. Razlog je taj, što iza Bitcoin-a ne
stoji ni vlada ni roba sa upotrebnom vrednošću. Stoga Bitcoin se oslanja
isključivo na poverenje koje korisnici, investitori, rudari i potrošači polažu u
njega. Iz tog razloga, vrlo je važno analizirati šta to ,,poverenje’’ znači.

Poverenje u novac

Postoje dva oblika poverenja u novac: objektivno ili unutršanje poverenje i subjektivno
ili spoljašnje poverenje. Prvo je ono koje ima roba. Veruje se da si zalihe zlata
ograničene, deficitarne i teške i skupe za vađenje. Objektivno se veruje u njegovu
oskudnost. Ovaj oblik poverenja je uobičajen za plemenite metale. S druge strane je

10
oblik poverenja u dekretni novac koji je subjektivan, spoljašnji, što znači da treba da
verujemo grupi individualaca ili društava - kao što su vlade ili centralna banka – da će
da deluju na način koji ne ugrožava državne finansije i dekretni novac. Banka
Engleske, na primer, objašnjava da se poverenje u GBP zasniva na merama za
onemogućavanje falsifikovanja i niskoj monetarnoj inflaciji. Uprošćeno, verujemo da
vlada neće zloupotrebiti štampače novca i – ukratko – da će biti u stanju da isplati
svoje dugove i ostane solventna. Ukoliko je ovaj tip ,,usađenog poverenja u vladu’’
ono što jedino podržava dekretni novac, da li onda ljudi imaju više razloga da veruju
svojim vladama (tj. dekretnom novcu) ili matematičkom algoritmu (npr. Bitcoin)?
Pitanje je koje ni u kom slučaju nije zanemarljivo.
Teško može da se opovrgne da je objektivni unutršanji oblik poverenja daleko
superiorniji od subjektivno-spoljašnjeg. Ovaj drugi može biti ocenjen samo prema
svom istorijatu. Nažalost, istorijski podaci o dekretnom novcu su prilično loši. Budući
da istorija konačno dokazuje da kad ljudi imaju podsticaje – kao što su vlade, političari
i finansijske elite u stvaranju novca – uvek će se ponašati u skladu sa tim. Rezultat
toga je da nijedna dekretna valuta u istoriji nikada nije preživela svoje neizbežno
snižavanje vrednosti. Ne zaboravimo da se ovaj oblik ,,subjektivnog’’ poverenja lako
može izgubiti, i kada god se to desilo u istoriji, rezultati su bili kolapsi država u prošlosti
– ili u novije vreme – hiperinflacije Vajmarske Republike, Argentine, Zimbabvea ili
Venecuele.
To je osnovni razlog zašto je matematički algoritam – koji osigurava
nemogućnost dupliranja i duplog trošenja, kao i sigurnost i transparentnost u
distribuiranom zapisu – suštinski objektivno pouzdan, dok države i njihove
valute to nisu. I to je veliki argument u korist Bitcoin-a.
Ukoliko se složimo po pitanju ,,poverenja’’, onda digitalni novac kao Bitcoin i nije samo
novac, već je i superioran u odnosu na bilo koji dekretni novac. Nedavno je i Goldman
Saks, globalna bankarska grupacija, promenila mišljenje i sada se slaže da je Bitcoin
novac.

Još nije valuta

Ako je Bitcoin bez sumnje novac, može li se smatrati valutom? Ne još. Ali u budućnosti
može postati valuta, u zavisnosti od toga koliko će bitcoin evoluirati u opšte prihvaćeni
sistem novca u okviru globalnog ekonomskog sistema. Na primer, Ethereum (ETH),
nije samo novac kao i Bitcoin, već je i za sve namenene valuta danas. Jer je to bez
sumnje opšte prihvaćeni sistem plaćanja unutar Ethereum zajednice. Stoga, obavalje
i funkcije (digitalnog) novca i (privatne) valute. Bitcoin međutim – za razliku od ETH-a
za ethereum-sku zajednicu – ne vrši funkciju ,,korisnosti’’ unutar zatvorenog sistema i
iz tog razloga mora biti široko korišten u globalnoj ekonomiji pre nego što se može
smatrati globalnom valutom.

11
Ko ga je stvorio?

Satoshi Nakamoto je pseudonim koji koriste ljudi ili grupa ljudi koji su izmislili Bitcoin.
Satoshi je razvio originalni protokol i blockchain tehnologiju koja je osnova Bitcoin-a,
dok Satoshijev stvarni identitet nije poznat.

Kako funkcionišu Bitcoin transakcije?

Bitcoin transakcije se šalju iz i na elektronske bitcoin novčanike, a digitalno su

potpisani radi sigurnosti. Svako u mreži zna za transakciju, a istorija transakcije može
se pratiti do tačke gde su proizvedeni bitcoini.
Držanje bitcoina je sjajno u slučaju da čekamo da cena poraste, ali cela poenta valute
je da se nekad potroši. Dakle, kad trošimo Bitcoin-e, kako funkcionišu transakcije?

Bitcoin ne postoji, samo zapisi o bitcoin transakcijama

Zanimljivo je to da bitcoin-i u stvari ne postoje nigde, čak ni na hard disku. Govorimo

o nekome ko ime bitcoine, ali kada pogledate određenu bitcoin adresu, na njoj nema
digitalnih bitcoina, kao na primer kada držite funte ili dolare na bankovnom računu. Ne
može se pokazati na fizički objekat, ili čak na digitanu datoteku i reći: ,,ovo je bitcoin’’.
Umesto toga, postoje samo dokazi transakcija između različitih adresa, sa balansima
koji se povećavaju i smanjuju. Svaka transakcija koja se ikada dogodila čuva se u
ogromnoj javnoj datoteci koja se zove blockchain. Ako želite smanjiti bilans bilo koje
bitcoin adrese, informacija o trenutnom bilansu se ne držei na istoj adresi, već morate
izračunati bilans tako što ćemo gledati u blockchain od prve do poslednje transakcije
(to u suštini rade aplikacije, između ostalog).

12
Kako se šalje?

Da bismo poslali bitcoine, potrebne su nam dve stvari: bitcoin adresa i privatni ključ.
Bitcoin adresa se generiše nasumično, i sastoji se od niza slova i brojeva. Privatni
ključ je još jedan niz slova i brojeva, ali za razliku od vaše bitcoin adrese, to se čuva
tajno.
Našu bitcoin adresu možemo posmatrati kao sef sa staklenim frontom. Svako zna šta
je u njemu, ali samo privatni ključ ga može otključati kako bi izvadio stvari ili stavio
stvari u njega.
Kada šaljemo bitcoine, koristimo svoj privatni ključ da potpišemo poruku sa ulazom
(naša adresa), iznosom koji šaljemo i izlazom (adresa primaoca).
Onda ih iz bitcoin novčanika šaljemo na širu bitcoin mrežu. Odatle, bitcoin rudari
potvrđuju transakciju, stavljaju je u blok transakcije i na kraju ga rešavaju. Bitcoin
protokol je postavljen tako da svaki blok traje otprilike 10 minuta. Neki trgovci mogu
čekati dok se ovaj blok ne potvrdi, a sa druge strane, neki neće čekati dok se
transakcija ne potvrdi, već će nam verovati, pod pretpostavkom da nećemo pokušati
da provedemo iste bitkoine negde drugde pre nego što se transakcija potvrdi. Ovo se
često dešava za transakcije male vrednosti, gde rizik od prevare nije toliko veliki.

Rudarenje Bitcoin-a

Rudarenje je s namerom osmišljeno da bude resursno-zahtevno i teško kako bi broj

blokova generisanih svakodnevno ostao stabilan. Jedinstveni blokovi moraju
posedovati dokaz rada da bi se smatrali validnim. Ovaj dokaz rada je verifikovan od
strane drugih računara svaki put kada prime blok. Primarna svrha rudarenja je da se
omogući računarima da dostignu konsenzus po pitanju sigurnosti.
Rudarenje je takođe mehanizam koji se koristi za uvođenje novih Bitcoin-a u sistem:
kada uspešni rudar pronađe novi blok, nagrađen je novokreiranim bitcoin-ima i
provizijom. Trenutno, nagrada iznosi 12.5 novokreiranih bitcoin-a po bloku koji se doda
na blockchain. Da bi se preuzela nagrada, specijalna transakcija, nazvana coinbase
je uključena u blok sa procesuiranim isplatama. Svi bitcoin-i koji postoje su kreirani
ovim putem. Razlog ovakvog uređenja je taj da se motivišu ljudi kako bi obezbedili
sigurnost sistemu. Rudari troše energiju kako bi našli ta kriptografska rešenja za nove
blokove transakcija.
U početku, svako je mogao da zarađuje rudarenjem koristeći najobičniji desktop ili
laptop računar, ali ti dani su davno prošli. Ukupna računarska moć mreže je
eksponencijalno porasla od uvođenja mašina specijalno dizajniranih samo za
rešavanje Bitcion-ovih rudarskih algoritama o dokazu rada i ni za šta drugo.
Mining difficulty predstavlja meru koja pokazuje koliko je teško pronaći hash.

13
Opis projekta

Inputi

Glavna investicija se sastoji u kupovini specijalizovane mašine za rudarenje.

Najefikasniji model trenutno, na svetskom tržiištu jeste ANTMINER S9.
Najznačajnije specifikacije ovog modela su sledeće:
 Hash Rate: 14 TH/s
 Potrošnja energije: 1372 W
 Cena: 4200 evra

Pored same mašine, potrebno je kupiti i Mining Asic naponski kabl čija je cena 18
evra.

Ulaganje u nabavku osnovne opreme EUR

kom cena/kom vrednost
Antminer S9 - Bitcoin SHA-256 miner sa napajanjem 1 4200 4200
Mining Asic naponski kabl 1 18 18
Osnovna oprema ukupno 4218

Celokupna vrednost početne investicije, finansira se iz sopstvenog kapitala u iznosu

od 4218 evra.
Pored ovih početnih ulaganja, postoje još samo troškovi električne energije i interneta.

14
Troškovi energije i ostalih nematerijalnih troškova
Cena/kWh
(uključen
kWh/mes. PDV) mesečno kvartalno godišnje
Troškovi električne energije 987.84 0.076869 75.93425 227.8027 911.211
Internet - NET 100 paket 10.5 31.5 126
Ukupno 86.43425 259.3027 1037.21

Cena Bitcoin-a u trenutku pisanja teksta iznosi 15000 evra, a mining difficulty kao drugi
najznačajniji parametar prilikom obračuna izrudarenih bitcoin-a 1873105475221.61.
Obračunski period će se vršiti kvartalno, odnosno na svaka 3 meseca.
Promena cene, odnosno difficulty-ja na kraju svakog kvartala je dobijena statistički,
izračunavanjem proseka promena po kvartalima, na uzorku od poslednje dve godine.
Podaci se mogu videti na grafikonima koji slede.

Grafički prikaz promene cene

15
 2E+12
1.8E+12
1.6E+12
1.4E+12
1.2E+12
1E+12
8E+11
6E+11
4E+11
2E+11
0
17-10-16

17-09-17
17-01-16
17-02-16
17-03-16
17-04-16
17-05-16
17-06-16
17-07-16
17-08-16
17-09-16

17-11-16
17-12-16
17-01-17
17-02-17
17-03-17
17-04-17
17-05-17
17-06-17
17-07-17
17-08-17

17-10-17
17-11-17
17-12-17
Grafički prikaz promene difficulty-ja

Prosečna promena cene posle proračuna iznosi 77% po kvartalu, a promena difficulty-
ja iznosi 36% za isti obračunski period.

Projekcija priliva vrednosti

Broj zarađenih Bitcoin-a od rudarenja se računa po sledećoj formuli:

𝐻∗𝑡∗𝑅
232 ∗ 𝐷
 H – hashrate mašine u hash/s
 t – vreme rudarenja u sekundama
 R – nagrada po bloku u Bitcoin-ima, inosi 12.5 do 6. juna 2020.
 D – difficulty

16
 Tabela projekcija priliva vrednosti

U formuli su korišćena srednja vrednost difficulty-ja u kvartalu, kao aritmetička sredina

početne i krajnje vrednosti, a za računanje prihoda je korišćena srednja vrednost cene
u kvartalu dobijena na sličan način.

Obračun amortizacije

Amortizacija je računata bez ostatne vrednosti iz razloga što se mašina ne može

koristiti ni za šta drugo osim za rudarenje, a i veoma brzo dolazi do zastarevanja iste
zbog brzog napretka u tehnlogiji.

17
Bilans uspeha

Analizom bilansa uspeha, dolazi se do zaključka da se posle 5 meseci, isplati cela

investicija i na dalje poslujemo sa čistim profitom.

Tok gotovine

18
Analizom toka gotovine, dobijamo da nam NSV (neto sadašnja vrednost) iznosi
11161.62 evra, pri diskontnoj stopi od 8% godišnje, odnosno 2% kvartalno, što znači
da bismo zaradili 11161.62 evra više nego da smo taj novac stavili u banku po toj
kamatnoj stopi.
Takođe dobijamo da nam IRR (interna stopa povrata) iznosi čak 72%, što znači da bi
diskontna stopa kvartalna, morala da bude čak 72% da bi nam NSV bio jednak nuli.

Bilans stanja

U bilansu stanja, prikazani su aktiva i pasiva, odnosno vrednost sredstava koja

posedujemo i njihovi izvori.

Analiza osetljivosti

Analiza osetljivosti nam služi da vidimo kako promena najosetljivijih promenljivih u

našem obračunu utiče na promenu NSV. U ovom slučaju to su svakako promena cene
Bitcoin-a po kvartalu i promena difficulty-ja po kvartalu.

19
Na osnovu analize dolazi se do zaključka da bi NSV bio jednak nuli ako bi promena
cene po kvartalu sa 77% se promenila na -0.381%, a svi drugi parametri ostali isti, ali
s obzirom da pad cene, obično prati i pad difficulty-ja, opet bi bilo prostora za profit.
Za difficulty je slična situacija jer bi morao da sa 36% porast po kvartalu skoči na 136%.

20
Zaključak

Kada bismo uzeli u obzir dobijene cifre prilikom proračuna, došli bismo do zaključka
da je ova investicija veoma isplativa. Međutim ovaj način vrednovanja investicije nije
primenjiv na konkretan projekat zbog velikih i čestih promena u ključnim parametrima,
što nije slučaj u konvencionalnim investicijama. Ipak ako uzmemo u obzir sve
navedeno, kao i činjenicu da vrednost tržišta kriptovaluta trenutno prevazilazi cifru od
500 milijardi dolara, od čega je udeo Bitcoina 35%, možemo zaključiti da su male
šanse da dođe do nekog neočekivanog kolapsa ove tehnologije, što dalje implicira da
svakako postoji prostor za zaradu.

21
Izvori

1. https://www.howtogeek.com/
2. https://www.androidauthority.com
3. https://www.ccn.com
4. https://bitconnect.co
5. https://www.cryptomarket.rs
6. https://www.coindesk.com/
7. https://en.bitcoin.it

22
Sadržaj
Uvod ....................................................................................................................................................... 1
Kriptovalute ........................................................................................................................................... 2
Šta su kriptovalute? ......................................................................................................................... 2
Šta je rudarenje (mining) ? ............................................................................................................. 2
Prednosti i nedostaci kriptovaluta .................................................................................................. 3
Najveće kriptovalute za koje treba znati ....................................................................................... 3
Šta je Blockchain?............................................................................................................................ 4
Sve počinje sa enkripcijom (šifrovanjem) ................................................................................. 4
Blockchain je kolaborativni registar podataka.......................................................................... 5
Tehnički podaci: korak po korak, Block po Block .................................................................... 5
Blockchain u akciji ........................................................................................................................ 7
Šta još može Blockchain uraditi? ............................................................................................... 8
Bitcoin .................................................................................................................................................... 8
Šta je Bitcoin? ................................................................................................................................... 8
Stav regulatora ............................................................................................................................. 9
Novac i valuta istorijski posmatrano .......................................................................................... 9
Novčane karakteristike Bitcoin-a.............................................................................................. 10
Poverenje u novac ..................................................................................................................... 10
Još nije valuta ............................................................................................................................. 11
Ko ga je stvorio? ............................................................................................................................. 12
Kako funkcionišu Bitcoin transakcije? ......................................................................................... 12
Bitcoin ne postoji, samo zapisi o bitcoin transakcijama ....................................................... 12
Kako se šalje?............................................................................................................................. 13
Rudarenje Bitcoin-a ....................................................................................................................... 13
Opis projekta ....................................................................................................................................... 14
Inputi ................................................................................................................................................. 14
Projekcija priliva vrednosti ............................................................................................................ 16
Obračun amortizacije ..................................................................................................................... 17
Bilans uspeha ................................................................................................................................. 18
Tok gotovine.................................................................................................................................... 18
Bilans stanja .................................................................................................................................... 19
Analiza osetljivosti .......................................................................................................................... 19
Zaključak ............................................................................................................................................... 21
Izvori...................................................................................................................................................... 22

23