SEMINARSKI RAD

Tema: Kripto ekonomija

Mentor: Student:
Prof.dr. Momčilo Bajac Dalibor Radosavljević
Br.indeksa 4-91-1/2021

Sremski Karlovci, Jun 2022.

1
 SADRŽAJ:

Uvod……………………………………………………………………………..3
1. Ekonomski aspekti digitalnih valuta…….……………………………..4
1.1. Pojmovno određivanje digitalnih valuta…………………………...4
1.2. Pristupačnost digitalnih valuta……………………………………..6
2. Bitcoin-prva valuta bazirana na blockhain tehnologiji……………….8
2.1. Istorijat i razvoj bitcoina……………………………………………
9
2.2. Kriptovalute u Srbiji………………………………………………
12
Zaključak………………………………………………………………………13
Literatura……………………………………………………………………...14

2
 UVOD

Zadnjih nekoliko godina digitalni novac je sve popularniji, a posebno nove digitalne valute
sve više postaju predmet interesa javnosti. Velika praktičnost i brzina obavljanja elektronskih
transakcija u odnosu na klasične, su činjenice koji već sada nesumljivo utiču na porast
popularnosti različitih oblika elektronskog plaćanja. Digitalne valute na ovom polju donose
nove mogućnosti. Postoje naravno i brojni faktori koji koče ili usporavaju trend razvoja
digitalnih valuta. Neki od njih su složenost tehničkih rešenja na kojima su utemeljene
digitalne valute i nerazumevanje načina funkcioniranja spomenutih tehničkih rešenja.
Nepostojanje centralnog autoriteta koji bi stajao iza takvih valuta, i zabrinutost za potencijalne
sigurnosne nedostatke takvog sastava takođe su demotivišući faktor upotrebe za značajan
broj korisnika.

U okviru istraživanja ovog rada postavlja se hipoteza: digitalni novac odnosno digitalne
valute bazirane na Blockchain tehnologiji nude puno novih mogućnosti za unapređenje
dosadašnje uloge novca u ekonomiji i društvu uopšteno. Bez odgovarajućeg pravno-
ekonomskog okvira definisanog od strane institucija, te mogućnosti je teško u potpunosti
iskoristiti.

U prvom delu ovog rada biće reči o ekonomskim aspektima digitalnih valuta i vrstama novca
a u drugom delu o kriptovalutama i bitcoinu kao prvoj valuti

3
 1. EKONOMSKI ASPEKTI DIGITALNIH VALUTA

U ovom poglavlju daje se pojmivo određenje digitalnih valuta, njihova poređenje sa

elektronskim novcem i kategorizacija prema stavovima vodećih europskih i svetskih
finansijskih institucija. Analiziraju se najvažnija obeležja digitalnih valuta, kao i njihova
pristupačnost i praktična upotreba.

1.1. Pojmovno određivanje digitalnih valuta

Da bismo odgovorili na ovo pitanje, potrebno je objasniti neke osnovne pojmove koji se ovde
spominju. U literaturi se koristi nekoliko naziva za digitalne valute. Najčešći su još i
kriptovalute (eng. cryptocurrencies), virtualne valute (eng. Virtual currencies), virtualni novac
(eng. Virtual money), digitalni novac (eng. Digital money), digitalne valute (eng. Digital
currencies). U ovom radu koristi se poslednji termin „digitalne valute“, odabran isključivo po
kriteriju popularnosti na internetu. On se može uzeti kao sinonim za ostale navedene
popularne izraze, kojima se nazivaju valute bazirane na blockchain sastavu.

Europska centralna banka odlučila se za naziv „Virtual currency schemes“ što bi se moglo
prevesti sa „virtualne valutne sheme“. U nazivu je dodana reč šema kako bi se naglasilo da se
radi o sastavu više komponenti, od kojih je jedna (ključna i karakteristična) komponenta i sam
informacijski sastav na kojem se temelji postojanje valute, odnosno bez čije pomoći valuta ne
bi mogla funkcionisati.

Gotovo sve funkcije tog sastava u praksi se moraju obavljati uz upotrebu računara i
telekomunikacijske tehnologije, pa stoga ima smisla posmatrati virtualne valute na ovaj način,
jer drugačije ne mogu postojati. Nasuprot tome, klasični novac može ispuniti svoju funkciju i

4
u digitalnom obliku i u klasičnom obliku, pa za njegovu upotrebu teorijski gledano
informacijska tehnologija nije presudna.

Pojedini korišćeni pojmovi kod različitih autora često nemaju u potpunosti jednaka značenja,
pa ih je potrebno definisatii. Navedene definicije preuzete su od Europske centralne banke:

 Novac je sve što se uobičajeno koristi za razmenu vrednosti. Deluje kao sredstvo
razmene, skladištenje vrednosti i obračunska jedinica. U tom smislu, pojam novca širi
je od pojma valute.
 Valuta je kovani novac, obično ima oblik novčića i novčanica. Kada se odnosi na
(određenu) valutu, poput eura ili američkog dolara, značenje postaje konceptualno, tj.
zastupa vrednosti koje su nastale na osnovu zakona i/ili države.
 Fiducijarna valuta (novac) je valuta bez vlastite vrednosti, ona dobija svoju vrednost
od poverenja koje imaju korisnici u izdavaoca valute.
 Fiat valuta (novac) je uspostavljena od strane vlade ili središnje banke kao jedna
vrsta medija za obavljanje transakcija (npr. euro, dolar, ).
 Virtualna valuta je digitalni prikaz vrednosti, koji ne izdaje centralna banka, kreditna
institucija ili institucija za e-novac, a koja se u nekim okolnostima, može se koristiti
kao alternativa za novac.
 Virtualna valutna šema se koristi za opisivanje oba aspekta prenosa vrednosti,
odnosno virtualnih valuta i izgrađenih tehničkih sastava ili mehanizama koji
osiguravaju da ta vrednost može biti prenesena odnosno korićena.
 Blockchain je dnevnik ili knjiga zapisa svih transakcija, grupisanih u blokove,
napravljenih sa (decentralizovanim) sastavom virtualne valute šeme.

Za kejnzijanske i marksističke ekonomiste, i druge zagovornike državne teorije novca, novac

je ono što država kaže da je novac, i stoga je povlastica države da radi s njim šta želi, što će
neizbežno značiti da ga štampa, da a utroše na postizanje državnih ciljeva. Cilj ekonomskog
istraživanja je, dakle, da se odluči kako najbolje proširiti novčanu masu i u koje svrhe. Ali
činjenica da je zlato korišćeno kao novac hiljadama godina, pre nego što su nacionalne države
ikada izmišljene, sama po sebi je dovoljno opovrgavanje ove teorije. Činjenica da centralne
banke i dalje drže velike količine zlatnih rezervi i da ih i dalje akumuliraju svedoči o trajnoj
monetarnoj prirodi zlata, uprkos tome što nijedna vlada to nije izdala. Ali bez obzira na
istorijske prepirke koje zagovornici državne teorije novca mogu imati sa ovim činjenicama,
njihova teorija je izbrisana pred našim očima tokom poslednje decenije kontinuiranim

5
uspehom i rastom Bitkoina, koji je postigao monetarni status i stekao vrednost koja
prevazilazi vrednost većine valuta koje podržava država, isključivo zbog njegove pouzdane
prodaje, uprkos tome što nijedan autoritet ne nalaže njeno korišćenje kao novac.

Treba napomenuti da se pojmovi virtualnog i digitalnog ili elektronskog novca kod nekih
autora spominju i u kontekstu digitalne odnosno elektronske varijantu klasičnog novca. Kao
primer možemo uzeti sastav elektronskog bankarstva ili sastav kartičnog plaćanja. Takvi
primeri nisu primarna tema ovog rada. Umesto toga, fokus je stavljen na decentralizirane
digitalne valute bazirane na blockchain tehnologiji.

1.2. Pristupačnost digitalnih valuta

Upotreba digitalnih valuta, iako u snažnom porastu, još uvek je ograničena na relativno mali
deo populacije. Pretpostavka je da su to uglavnom korisnici koji dolaze iz tehničkih i
finansijskih područja delatnosti, s određenom razinom tehničkih znanja, ali i razni drugi,
entuzijasti željni upoznavanja novih tehnologija i špekulanti skloni podneti značajne rizike.
Naravno, realno je pretpostaviti da postoji i određeni deo upotrebe u ilegalne svrhe.

Praktičnost, prihvaćenost, visina provizije kod zamene za klasičnu valutu, transakcijske

provizije, raspoloživost bankomata samo su neki su od činjenica koji mogu uticati na
masovnost upotrebe digitalnih valuta. Iako je cirkulacija valute unutar zajednice relativno
jednostavna a transakcije jeftine, akcije ulaska ili izlaska sa tržišta još uvek podrazumeva
određene prepreke. Ovakvu situaciju na tržištu možemo potvrditi na primeru Bitcoin-a, kao
najpopularnije valute, dok je kod altcoin-a ona još izraženija.

Kupovina Bitcoina nije uvek jednostavna kao što možda očekuju novi korisnici. Dobra vest je
da broj opcija stalno raste. Neke čak ne moraju nužno zahtevati elektronski novčanik ili
pristup internetu. Osim dole nabrojanih, ostale opcije uključuju Bitcoin debitne kartice,
fizičke Bitcoin-ove „novčiće“ i tzv. prepaid kartice.

Posebna prodaja dostupna je za one koji žive u sredinama sa većom koncentracijom korisnika,
npr. u velikim svetskim gradovima. Ovaj način prodaje omogućuje najnižu cenu transakcije,
pod uslovom da postoji poverenje između prodavca i kupca.

Menjačnice za Bitcoin i ostale digitalne valute prisutne su u sve većem broju i realizovane
gotovo u pravilu kao internet servisi. Pošto je ceo proces moguće automatizovati, nema

6
potrebe za angažovanjem ljudskog rada, što se povoljno odražava na troškove. Najčešći načini
plaćanja su kreditne kartice. Provizije su relativno velike i najčešće se kreću u rasponu od 3-
10% za kartice, dok se kod bankovnih transfera može postići niži trošak kod nacionalnih
transakcija. Takvu mogućnost je moguće iskoristiti samo ako postoji menjačnica unutar
države, što je slučaj samo u zemljama razvijene ekonomije, dok u većem delu sveta ona nije
dostupna.1

Specijalizovani bankomati ukoliko su dostupni, jednostavna su i praktična opcija za

trgovanje digitalnim valutama. Obavljanje transakcija je relativno brzo i jednostavno a postoji
i mogućnost anonimnosti ako se plaća gotovinom. Provizije za Bitcoin se u najvećem broju
slučajeva kreću u rasponu od čak 0,5% do 10%, zavisno od lokacije i načina plaćanja.
Prosečna prodajna provizija je 6,01%, a kupovna 9,73%. Relativno niske provizije mogu se
pronaći uglavnom samo na jako prometnim uređajima u zemljama sa velikom upotrebom
valute, kao što su Velika Britanija i SAD.

Investicijoni fondovi su još jedna zanimljiva mogućnost ulaganja u digitalne valute. Za

korisnike koji žele uložiti u Bitcoin, a raspoložive metode im se čine komplikovane i
nesigurne, ovakvi fondovi mogli bi ponuditi profesionalnu uslugu. Trenutno je poznato
nekoliko pokušaja osnivanja takvih fondova, Bitcoin Investment Trust.

1
PLASSARAS, Nicholas A., Regulating digital currencies: bringing Bitcoin within the reach of IMF, Chic.
J. Int. Law, sv. 14, 2013, str. 377

7
 2. BITCOIN-PRVA VALUTA BAZIRANA NA BLOCKCHAIN
TEHNOLOHIJI

Bitcoin je digitalna, decentralizirana, pseudo anonimna valuta, koja se ne oslanja na vlade ili
druge pravne osobe, i čija vrednost nije zagarantovana zlatom ili drugim robama. Ona se
oslanja na ravnopravnu mrežu računara i održava integritet uz pomoć kriptografije. Treba reći
da postoje radovi koji proučavaju u kojoj meri je ova definicija ispravna, pogotovo u pogledu
decentraliziranosti i anonimnosti, iako se u načelu ona može prihvatiti kada se uspoređuje sa
klasičnim sastavima plaćanja.2

Bitcoin je složen sastav, a njegova implementacija uključuje kombinaciju kriptografije,

distribuiranih algoritama i usaglašenog ponašanja zajednice korisnika. Štaviše, najnoviji
razvoj događaja ukazuje na činjenicu da Bitcoinove operacije mogu uključivati rizike čija
priroda i udeo su vrlo malo razumljivi.

Njegovi zagovornici tvrde da Bitcoin ima mnoga svojstva koja bi ga mogla učiniti idealnom
valutom za trgovinu. Na primer, bitcoini su vrlo likvidni, imaju niske troškove transakcije,
mogu se koristiti za brzo slanje novca preko interneta, a mogu se praktično koristiti za
obavljanje plaćanja u malim iznosima. Decentralizirano upravljanje valutom koje
onemogućava nekontrolirano emitovanje novog novca i generiranje inflacije, takođe se navodi
kao prednost, mada postoje i mišljenja kako je upravo ta mogućnost regulacije količine novca
bitan mehanizam finansijskog upravljanja društvom, na način da se time uravnotežuju ciklusi
ekonomskih kriza i procvata.

Iako Bitcoin ekonomija cveta, korisnici su zabrinuti za pravni status Bitcoin-a i mogućnost
eventualne zabrane upotrebe od strane vlasti. Američka vlada je npr. procesuirala i zatvorila
kreatore digitalne valute bazirane na vrednosti zlata, e-gold, zbog kršenja državnih i saveznih
propisa, pranje novca, kao i za pružanje usluga koje su klasificirane kao prevare sa kreditnim
karticama, i investicijske prevare.

2
GERVAIS, Arthur i ostali, Is Bitcoin a decentralized currency?, 2014, str. 1

8
 2.1. Istorijat i razvoj bitkoin-a

Trgovanje i “rudarenje” kriptovaluta sve su intenzivniji, a veliki broj ljudi upušta se u ovaj
način zarade i plaćanja. Ipak, pre nego se otisnete u vode onlajn transakcija i zarade, važno je
podsetiti se šta su uopšte kriptovalute i Bitcoin kao najpoznatija među njima.

Kriptovalute predstavljaju “digitalnu imovinu”, odnosno sredstvo za razmenu koje, služeći se

kriptografijom (šifrovanjem kodova radi očuvanja podataka) obezbeđuju transakciju novca i
kontrolišu stvaranje novih jedinica. Kriptovalute su zapravo ograničeni unosi u bazama
podataka, čime se postiže da ih niko ne može promeniti, osim ako se ne ispune određeni
uslovi.

Jedan od najpoznatijih i najkorišćenijih kriptovaluta jeste bitkoin. On predstavlja digitalnu

valutu koja omogućava njenu elektronsku upotrebu. Time se vrši njegova upotreba i
distribucija.

Kao što je slučaj i sa ostalim kriptovalutama, bitkoin nije moguće odštampati u fizički novac
jer je u pitanju digitalni novac. Predstavlja decentralizovanu mrežu koju niko ne kontroliše, ni
pojedinac niti institucija. Ipak, važno je napomenuti da njegova količina nije neograničena jer
je moguće moguće stvoriti samo milion bitkoina.

Verovatno ne postoji osoba koja nije čula za Bitcoin, najpoznatiju kriptovalutu na svetu.
Trgovanje i “rudarenje” kriptovaluta sve su intenzivniji, a veliki broj ljudi upušta se u ovaj
način zarade i plaćanja. Ipak, pre nego se otisnete u vode onlajn transakcija i zarade, važno je
podsetiti se šta su uopšte kriptovalute i Bitcoin kao najpoznatija među njima.

Kriptovalute predstavljaju “digitalnu imovinu”, odnosno sredstvo za razmenu koje, služeći se

kriptografijom (šifrovanjem kodova radi očuvanja podataka) obezbeđuju transakciju novca i
kontrolišu stvaranje novih jedinica. Kriptovalute su zapravo ograničeni unosi u bazama
podataka, čime se postiže da ih niko ne može promeniti, osim ako se ne ispune određeni
uslovi.

9
Domen “bitcoin.org” registrovan je 2008. godine. Najpre je predstavljen kao open source,
odnosno otvoren softver. Navodno, predstavio ga je anoniman programer ili grupa programera
2009. godine, a pseudonim pod kojim je bio potpisan glasio je Satoši Nakamoto.

Procenjuje se da je pre nestanka 2010. Nakamoto izrudario milion bitkoina, a nakon toga ga je
predao u ruke Gejbenu Andersonu. Nakon što ga je preuzeo Anderson, njegov rad je bio
usmren na dalju decentralizaciju bitkoina. Cilj je bio da bitkoin postaje autonoman, i upravo
je ta autonomnost ono što privlači korisnike, jer je nezavisan od korporacija, banaka ili
svetskih vlada. Time je korisnicima omogućena potpuna kontrola nad njihovim finansijama,
što je zbog bezbednosti podataka i novca svima na prvom mestu kada je reč o zaštiti i
sigurnosti.3

Nakon izvršene prve transakcije 2009, čiji je primalac bio izvesni Hal Finej, bitkoin je
nastavio sa rastom. Od 2010. godine prvi veliki korisnici bili su na crnom tržištu. Jedan od
crnih tržišta bio je tzv. Put svile, koji je za 30 meseci postojanja preneo 9,9 miliona bitkoina,
vrednosti oko 214 miliona dolara.

Bitkoin je dalje nastavio sa rastom. Njegova cena, početkom 2011. godine, iznosila je oko
0,30 dolara po bitkoinu, a najveću cenu dostigla je sredinom te godine po ceni od 31,50
dolara. U ovom periodu dolazi i do pojave prvih konkurentskih kriptovaluta kao što su Ripple
i Litecoin, ali ipak nedovoljno jaki rivali.

U 2013. godini cena bitkoina bila je oko 13,30 dolara. Međutim, 2014. dolazi do velikog
pada, za čak 50 posto. Ovo je veoma uticalo na tržište bitkoina koje je, maltene, tek bilo u
povoju. Pad je nastupio usled velikog broja hakovanja, odnosno krađa menjačnica za
kriptovalute. Do 2017. godine vrednost bitkoina popela se na 4.950 dolara, da bi tokom 2018.
godine usledio ponovni pad. Do pada je došlo usled ukidanja transakcija u Kini.4

Vrednost bitkoina veoma varira u poslednjem periodu. Tako je tokom maja ove godine
njegova vrednost pala za 30 odsto i pao na 35.799 dolara. To je bilo upola manje od njegovog
istorijski najniže vrednosti u aprilu mesecu, kada je iznosio oko 65.000 dolara. Ipak, od

3
https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/da-li-ce-bitkoin-da-propadne-ili-postane-glavna-svetska-valuta/
4
https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/da-li-ce-bitkoin-da-propadne-ili-postane-glavna-svetska-valuta

10
početka godine njegova vrednost porasla je preko 100 odsto, tako da trenutno iznosi 60.441
dolar.

Da bi cena bitkoina porasla, ljudi moraju da ga drže kao skladište vrednosti, a ne samo da ga
troše. Bez određenog broja ljudi koji su voljni da drže valutu u značajnom vremenskom
periodu, nastavak prodaje valute će zadržati njenu cenu niskom i sprečiti njenu apresijaciju.5

Ispitivanje podataka o cenama zlata i glavnih nacionalnih i kripto valuta pokazuje značajnu
razliku u promenljivosti tržišne cene ovih valuta. Dnevni prinosi su prikupljani za prethodnih
pet godina za zlato, glavne fiat valute i bitkoin. Svaka od glavnih nacionalnih valuta imala je
standardnu devijaciju više od sedam puta veću od one kod bitkoina. Nestalnost bitkoina
proizilazi iz činjenice da je njegova ponuda potpuno nefleksibilna i ne reaguje na promene
potražnje, jer je programiran da raste unapred određenom stopom. Za bilo koju uobičajenu
robu, varijacija u potražnji će uticati na proizvodne odluke proizvođača robe: povećanje
potražnje dovodi do toga da oni povećaju svoju proizvodnju, ublažavajući rast cene i
omogućavajući im da povećaju svoju profitabilnost, dok smanjenje potražnja bi
prouzrokovala da proizvođači smanje svoju ponudu i omogućila im da minimiziraju gubitke.
Slična situacija postoji i sa nacionalnim valutama, gde se od centralnih banaka očekuje da
održavaju relativnu stabilnost kupovne moći svojih valuta postavljanjem parametara svoje
monetarne politike kako bi se suprotstavili fluktuacijama tržišta. Sa rasporedom snabdevanja
koji potpuno ne reaguje na potražnju i nema centralne banke koja bi upravljala snabdevanjem,
verovatno će doći do nestabilnosti, posebno u ranim fazama kada potražnja varira veoma
neuredno iz dana u dan, a finansijska tržišta koja se bave Bitcoinom su još uvek mlada.6

Ali kako veličina tržišta raste, zajedno sa sofisticiranošću i dubinom finansijskih institucija
koje se bave Bitcoinom, ova nestabilnost će verovatno opasti. Sa većim i likvidnijim tržištem,
dnevne varijacije u tražnji će verovatno postati relativno manje, omogućavajući tržišnim
tvorcima da profitiraju od zaštite varijacija cena i ujednačavanja cene. Ovo će se postići samo
ako i kada veliki broj učesnika na tržištu drži bitkoine sa namerom da ih zadrže na duži rok,
značajno podižući tržišnu vrednost ponude bitkoina i čineći veliko likvidno tržište mogućim
sa samo delićima nabavke. Ukoliko mreža dostigne stabilnu veličinu u bilo kom trenutku,
protok sredstava u i iz nje bi bio relativno jednak i cena bitkoina bi se mogla stabilizovati. U
tom slučaju, bitkoin bi dobio veću stabilnost, a istovremeno bi imao dovoljno likvidnosti da se
ne pomera značajno sa dnevnim tržišnim transakcijama. Ali sve dok bitkoin nastavlja da raste

5
THE BITCOIN STANDARD, Sound Money and Individual Freedom
6
THE BITCOIN STANDARD, Sound Money and Individual Freedom

11
u usvajanju, njegova aprecijacija privlači sve više korisnika, što dovodi do daljeg rasta, čineći
ovaj pad volatilnosti sve dalje. Dokle god bitkoin raste, njegova cena tokena će se ponašati
kao akcija start-up-a koji postiže veoma brz rast. Ako bi se rast bitkoina zaustavio i
stabilizovao, on bi prestao da privlači tokove investicija visokog rizika i postao bi samo
normalna monetarna imovina za koju se očekuje da će svake godine blago rasti.

2.2. Kriptovalute u Srbiji

Interesovanje za posedovanje kriptovalute u našoj zemlji je poraslo nakon što je ona

prepoznata i u srpskom zakonodavstvu. Neke poslednje procene kažu da oko 200.000 ljudi u
Srbiji poseduje neku kriptovalutu. Mi kao kripto menjačnica primećujemo da to tržište raste, i
svakog meseca ove godine mi smo imali ozbiljan rast i kupovine i prodaje kriptovaluta.
Tržište u Srbiji definitivno raste i mi ne zaostajemo za nekim razvijenim svetskim tržištima.
Kripto menjačnica ECD za sada ima privremenu dozvolu da ljudi preko nje mogu da kupuju i
prodaju kriptovalute, a da čekaju zvaničnu dozvolu Narodne banke Srbije kako bi mogli i
drugim biznisima da ponude da svoje usluge i proizvode prodaju preko kriptovalute. bitkoin,
kao jedna od najpoznatijih kriptovaluta, zabeležila rekordan skok tokom pandemije, ali
napominje da su oscilacije u vrednosti kriptovaluta izuzetno velike.

U veoma kratkom vremenskom periodu neka kriptovaluta može da zabeleži skok vrednosti
uz 20, 30, 40 i 50 odsto, a isto tako za smo nekoliko dana može zabeležiti pad vrednosti do
neverovatnih 80 odsto. Trgovanje kriptovalutama može stvoriti potencijalno veliku kapitalnu
dobit, ali s druge strane stvara i potencijalno veliki gubitak. Kada je reč o trgovanju
kriptovalutama u Srbiji, opšti utisak je da interesovanje za kriptovalute raste, a da je tome
doprinelo donošenje zakona koji od skoro kriptovalute tretiraju kao imovinu. Time stvorena
zakonska osnova da se njihovo evidentiranje nađe u bilansima stanja kompanija i institucija,
ili kao kapitalna dobit ili gubitak kao sastavni deo bilansa uspeha, ali i da se oporezuje.

Neophodan element sistema kripto valuta jeste digitalni novčanik (wallet) koji predstavlja
softver koji čuva informacije o količini i iznosu kripto valuta koje su u posedu vlasnika
novčanika. Korišćenje bilo koje kripto valute podrazumeva prethodno registrovanje
novčanika. Pružaoci usluga novčanika su privatne firme koje funkcionišu u sistemu kripto
valuta pa je ovaj deo sistema u određenoj meri rizičan, jer se informacije o vlasništvu nad

12
kripto valutom mogu izgubiti lošim upravljanjem kompanije koja pruža usluge ili tehnološkim
rizicima kojima je ona izložena.7

ZAKLJUČAK

Za sistem kripto valuta se ne može reći da predstavlja realnu opasnost, a da to ne bude

zasnovano samo na pretpostavkama. Takođe, kao što smo već naveli, najveći deo kritika, kao
što su finansiranje terorizma, izbegavanje poreza, itd., nisu realne kritike jer se ovim
problemima bave institucije, a ne novac. Neke od navedenih regulacija su iskazane formalno,
dok je u nekim slučajevima regulacija izvršena jednostavnim prihvatanjem operacija sa kripto
valutama. Nakon regulacija i prihvatanja operacija sa kripto valutama u ovim zemljama teško
je verovati da će druge zemlje u bliskoj budućnosti moći da zabrane upotrebu i ograde se od
tehnološkog razvoja zasnovanog na blockchain tehnologiji i kripto valutama. Ovakva
mogućnost svakako postoji, ali je ona verovatna isključivo na tržištima na kojima trgovina
kripto valutama bude značajno pozitivno odstupala od svetskih trendova, kao što je bio slučaj
sa Kineskim tržištem. Kripto valute predstavljaju značajnu tehnološku evoluciju u okviru
međunarodnog finansijskog sistema. I postojeći sistem zasnovan je na prethodnim
tehnološkim evolucijama, pa je tako i u ovom slučaju potrebno pratiti njen razvoj, prihvatiti i
primeniti sve pozitivne aspekte.

Uključivanje države kroz regulaciju ovde je možda i najpotrebnije. Kao i kod svakog
tehnološkog napretka najveći otpor daljem napretku stvaraju oni koji najviše uživaju u
postojećem sistemu. U slučaju da se pokaže da kripto valute pružaju značajnu korist
građanima na štetu finansijskih institucija ovaj otpor će svakako biti snažan. Videli smo da su
kritike koje se odnose na finansiranje terorizma, pranje novca, itd., neosnovane. Sa druge
strane kritike da se ne radi o novcu su prerane. Klasifikacija kripto valuta kao imovine u ovom
trenutku možda je i opravdana sa aspekta da se njima više trguje nego što se koriste u
trgovini, ali u tom smislu bi i klasifikacija interneta u sličnoj fazi razvoja kao „sistem za
razmenu naučnih informacija“ bila opravdana. Upotreba i mogućnosti kripto valuta tek su u
ranoj fazi razvoja. Kako su kripto valute iskazale otpornost na negativne regulacije, pritisak
velikih igrača na obaranje cena, medijski pritisak ekonomskih analitičara, i opstale kao još
uvek u potpunosti nedefinisani fenomen realno je očekivati da ćemo u narednih nekoliko

7
Primer Mt. Gox, https://en.wikipedia.org/wiki/Mt._Gox

13
meseci videti pozitivne promene u regulaciji kripto valuta kao i verovatno uključivanje berzi u
trgovinu kripto valutama kao imovinom. U srednjem roku ovo bi trebalo da dovede do rasta
vrednosti kripto valuta. U dugom roku kripto valute će preći iz nedefinisane sfere i u funkciji
četvrte industrijske revolucije iskazati svoj potencijal i vrednost.

LITERATURA

1. PLASSARAS, Nicholas A., Regulating digital currencies: bringing

Bitcoin within the reach of IMF, Chic. J. Int. Law, sv. 14, 2013
2. THE BITCOIN STANDARD, Sound Money and Individual Freedom
3. https://www.021.rs/story/Info/Biznis-i-ekonomija/292612/U-Srbiji-oko-
200000-ljudi-poseduje-neku-kriptovalutu.html
4. Primer Mt. Gox, https://en.wikipedia.org/wiki/Mt._Gox
5. https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/da-li-ce-bitkoin-da-propadne-ili-
postane-glavna-svetska-valuta

14