УНИВЕРЗИТЕТ „УНИОН-НИКОЛА ТЕСЛА“ БЕОГРАД

ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ И ПРАВО

СМЕР: ПРАВO

ПРЕДМЕТ: ЕЛЕКТРОНСКО ПОСЛОВАЊЕ И Е-ВЛАДА

СЕМИНАРСКИ РАД

ТЕМА:

КРИПТОВАЛУТЕ

Професор: Студент:

Проф. др Маја Анђелковић Данијела Малопарац-Ризовски

БИ:I 368-16

Ужице,мај, 2021.годинe
 Садржај

1. Увод............................................................................................................................................3

2. Основне функције новца .... ....................................................................................................4

3. Еволуција новца и криптовалуте............................................................................................ 4

4. Криптовалуте и Биткоин..........................................................................................................5

5. Процес звани „рударење“........................................................................................................6

6. Blockchain...................................................................................................................................7

7. Алткоини...................................................................................................................................10

8. Монета платна институција ................................................................................................... 11

9. Закључак ...................................................................................................................................12

10. Литература...............................................................................................................................14

2
 1.Увод

Новац служи као средство плаћања или посредник између производа или услуга и
крајњег потрошача. Новац као средство мора имати одређене квалитете као што су трајност
( новац не мења својства током времена), новац мора бити преносив, мора бити дељив на
довољно ситне делове да може било која количина да се њиме плати, мора бити фунгибилан
то јест свака јединица новца изгледа исто и међусобно се могу заменити и последње можда и
најбитније новац мора бити што отпорнији на фалсификовање.

Причамо о новцу јер ново време доноси нову врсту „новца“ која се зове криптовалуте.
Криптовалута је средство плаћања које користи криптографију за сигурност трансакција и
контролисање стварања додатних јединица валуте о овоме ће мо мало више у наставку.
Сматра се подврстом алтернативних валута, прецизније дигитанил валута. Оно што је код
криптовалута посебно занимљиво је да њих нити издаје нити контролише централна банка
нити било која друга институција. Криптовалуте углавном креирају њихови корисници кроз
процес који је познат као "рударење". Биткоин је постао прва децентрализована криптовалута
у 2009. Од тада су се појавиле бројне криптовалуте, податак из Маја 2018. показује да се на
берзама тргује са преко 1600 криптовалута.

На примеру Биткоина видећемо како функционише једна дигитална валута,

криптовалута, од настанка па све до садашње популарности која је довела до раста цена
компјутерских компоненти потребних за „рударење“ не само Биткоина него и других
криптовалута које преплављују тржиште у задњих пар година.

У овом раду ћемо анализирати развој криптовалута, тржишта и трговања. Такође ћемо
анализирати промену вредности криптовалута у протеклом периоду и факторе који су утицали
на осцилацију вредности криптовалута. Осврнућемо се и на ограничења код коришћења
криптовалута, место и улогу криптовалута у односу на традиционални новац, што
детерминише саму вредности криптовалута.

3
 2. Основне функције новца

Новац служи као посредник између производа или услуга којима људи желе да тргују
при чему се временски и просторно одвајају производ или услуга којима људи желе да тргују
и укида међусобна просторна временска зависност. Добро средство размене има неколико
квалитета: трајност (новац не мења својства током времена), дељивост ( дељив на довољно
ситне делова да може било која количина нечега да се плати тим новцем), фунгибилност
(једнинице новца изгледају једнако и међусобно су заменљиве, немогућност фалсификовања
(отпоран на фалсификовање). Новац као мера вредности, представља стандардну меру
вредности робе, услуга, економских активностиимовине и обавеза. Ова улога новца нам
омогућава упоређивање вредности резултатаи величина. Како је свака роба резултат одређене
количине људског рад, постоји елемент упоредивости и самерљивости.

Новац као благо (чувар вредности) представља механизам којим се вредност може
сачувати и повратити у будућност уз одређени степен предвидивости будуће вредности.
Складиштење и очување вредности није функција искључиво валута већ имовине уопште
( злато, дијаманти, сребро, резервне валуте,акције, некретнине идт.)

3. Еволуција новца и криптовалуте

Трампа је једноставно и директно трговање робе или услуга без посредника. Трампа је
доминисрала на локалним сеоским тржиштима и у племенима. Примитивни новац је био
једина форам новца до почетка употреба новчића у седмом веку пре нове ере. Он представља
надградњу система трампе, јер су неки предмети и намирнице постали опште прихваћени као
вредни и лако заменљиви за било шта друго. Метални новац као модерне кованице се
првобитно јавља у древној Кини или Грчкој у зависности од методологије поимања преласка
из примитивног новца у модерне кованице. Папирни новац, коришћен је још од 11 века у
Кини, али је прву јавну, масовну употребу у западном свету добио након оснивања прве јавне
банке у Амстердаму 1609. године. Банка у Амстердаму је прва прихватала локалне, стране и
оштећене кованице и вредновала их по постављеним стандардима, те давала кредите у виду
рачуна у заједничкој вредности (банкарском новцу ) и издавала признанице.Националне
валуте- Банка Енглеске основана 1964. годин, постала је претеча свих савремених и

4
централних банака и вековима је била најважнија Централна банка света, поготово током
периода када је фунта била резервна светска валута. До 20 века, амерички долар заменио је
фунту, као најважнија светска резервна валута и Последично су Федералне Резерве постале
кључна централна банка на свету. Данас је амерички долар сто посто декретна валута без
потпоре у било којој роби и њиме управљају Федералне Резерве, централна банка СА,
финансијска институција у приватном власништву.

Уз развој интернета настао је велики број приватних валута. Већином постоји да би се

избегли ефекти инфлације, да би убрзао проток новца, да би се олакшао приступ и трговина
итд.. Пре Биткоина, приватне валуте су имале централног издавача, чиме је вредност употребе
огранчена на одређен географски регион или интернет окружење. Централизација је такође
учинила приватне валуте изложенијим регулаторним притисцима.Примери су кредити за
Фејсбук, Линден долари за употребу у игрици „Други живот“, па чак и Дизни новчићи, који се
могу заменити у стандардне валуте. Сервиси који су покушали да створе валуте, чија вредност
је пекривена робом, налетели су на озбиљне регулаторне потешкоће, које су довеле до
укидања валуте или чак и криминалних оптужби за издаваче ових валута1.

Криптовалута је средство размене које користи криптографију за сигурност

трансакција и контролисање стварања додатних јединица валуте. Сматра се подврстом
алтернативних валута, прецизније дигиталних валута. Оно што је код криптовалута посебно
занимљиво је да њих нити издаје нити контролише Централна банка, нити било која друга
институција. Криптовалуте углавном креирају њихови корисници, кроз процес који је
углавном познат као „рударење“.Биткоин је постао прва децентрализована криптовалута у
2009. години. Од тада су се појавиле бројне криптовалуте.

4. Криптовалуте и Биткоин

Биткоин је дигитална имовина и платни систем, који је представио анонимни

програмер под псеудонимом Сатоши Накамато. Први пут се као идеја појављује 31. октобра
2008. године, а као отворени софтвер се појавио у јануару 2009. године, кад је и почела
емисија биткоина. У питању је децентрализована, дистрибуирана „пеер то пеер“мрежа, која
функционише помоћу комплексног алгоритма и валута коју та мрежа користи. Трансакције су

1
Poper N., Warning Sings about Another Giant Bitkoin Exchang, чланак објављен 21.11.2017. године
https:/www.nytimes.com/2017/11/2/technolog/Bitkoi/Bitfinetethe.html(26.05.2019)
5
верификоване помоћу мрежних чворова и записане су у главну књигу трансакција која се зове
блокчејн.

Биткоин је прва децетрализована валута и уједно највећа криптовалута по тоталној

тржишној вредности. Нови биткоини су награда за обраду трансакција корисницима
укљученим у активности одржавања биткоин мреже (процес познат као рударење). Биткоин се
осим рударења могу купити новцем на за то предвиђеним берзама и мењачницама или се могу
добити у замену за робу или услугу. Биткоин се уз незнатну накнаду може послати
дигиталним путем, помоћу софтвера познат као „новчаник“, који се може налазити на
рачунару, мобилном уређају или интернету. Биткоин је прва децентрализована дигитална
криптовалута. Основне карактеристике су да је то2:1. Приватна- не издаје је ниједна
институција, 2. Децентарлизована- не постоји централизовани издавач и јединице валуте се
децентрализовано додељују путем алгоритма, 3. Дигитална-потпуно електронска валута, без
неопходне физичке манифестације ни везивања за одређену робу, 4. Криптовалута-
криптографија се користи за верификацију трансакција и контролу генерисања нових јединица
валуте.

5. Процес звани „рударење“

Приликом рударења Биткоина користи се Хеш функција SHA256. Хеш функција је

криптографска функција која податке произвољне дужине преноси у податке фиксне дужине.
Произвољни низови се конвертују у низове од 256 бита или 64 карактера у хексадецималном
систему, систему чији се запис састоји од десет цифара од 0-9 и првих шест слова Енглеског
алфабета.Рудари су људи који поседују или изнајмљују опрему за рударење. Опрема је
хардвер комјутера који решева и обрађује трансакције које су предходно верификоване од
стране чворишта и пакује у блокове. Сви рудари се такмиче у креирању тих блокова. Један
блок не сме бити већи од 1 мегабајта тако да је ограничен број трансакција које могу стати у
један блок. Када неко направи блок шаље га на прверу осталима у peer-to-peer мрежи на
проверу, после провере ако је блок валидан победник добија 12.5 Биткоина + провизије на све
трансакције које су ушле у тај блок. аутоматски подешава тако да се блокови креирају у
просеку на сваких 10 минута. Подешавање се врши на сваких 2016 блокова, што је у просеку 2

2
All Currencies /CryptoCurrencyMarket Capitalization htts://coinmarketca.com/Al/Viev/All/(26.05.2019.)
6
недеље. Ако је у претходних 2016 блокова процесорска снага мреже порасла, тај број ће се
смањити. Ако се процесорска снага повећала, тај задати број ће се повећати.

На сваке 4 године се награда за рударе преполовљава. У прве 4 године, награда је била

50 биткоина по блоку, затим је пала на 25 Биткоина по блоку, а тренутно износи 12.5 биткоина
по блоку. Један блок се на глобалном нивоу изрудари на сваких 10 минута. Разлог пада броја
Биткоина који се добијају од рударења по једном блоку је формула коју је оснивач направио
да прати пад количине ресурса као што је злато које се копа.Победник је онај који први креира
блок чији Хeш је мањи од задатог броја. Тај задати број је у директној вези са тежином
рударења. Што је већи број рудара и њихова збирна процесорска снага - то је тежина већа, а
задати број мањи. По тој формули на сваких 210.000 блокова што је отприлике на сваке 4
године број биткоина који се добијају се смањује за пола прво је био 50 да би сада дошао до
12.5. Разлог за ово је да ће до 2140. године бити изрударен сваки Биткоин који постоји и тај
број Биткоина неће прећи 21 милион.

6. Blockchain

Блокчеин је регистар свих трансакција које су се икад десиле у биткоиновом систему.

Сви велики системи воде евиденцију о трансакцијама и то није ништа чудно оно што блокчејн
издваја од ранијих начина праћења је велика иновација у начину на који се информације о
трансакцијама шаљу и складиште. Само име на енглеском када се раздели на две речи у
буквалном преводу значи ланац блокова “Block” (блок) i “chain” (ланац). Као што смо код
рударења видели Биткоин трансакције се пакује у блокове, а блокови се везују у ланце помоћу
криптографије тачније Хеш функција, на тај начин је немогуће променити садржај једног
блока, а да се не промени садржај свих блокова у ланцу. Све инфорамције о свим
блокчеиновима икада направљеним су свима доступне и увек се могу потврдити и
верификовати а могу се видети и пратити на blockchain.info.

Биткоин је децентрализован, што значи да нема централне банке или сервера или било
чега сличног што контролише и на шта се корисници повезују 3. Мрежу праве сви корисници
коју су повезани у peer-to-peer мрежу и сваки корисник представља једно чвориште (node) те
мреже. (слика 4). Као што знамо у peer-to-peer мрежи сваки корисник је повезан само са
неколицином других корисника директно али је са свима осталима повезан индиректно.
3
https://www.blockchain.com/explorer
7
Информације путују кроз целу мрежу по принципу, сваки учесник шаље информације само
онима са којима је директно повезан, затим свако од њих шаље ту поруку даље онима са
којима су они директно повезани све док та порука не стигне до свих корисника мреже.
Собзиром да свако може да види све трансакције и да постоји озбиљна опасност од хакерских
напада приликом којих би се мењале инфомрације у блоковима и на тај начин дошло до
злоупотребе и богаћења, peer-to-peer мрежа има чворишта која се називају “full node”, што би
значило да одређена чворишта имају на свом хард диску комплетан блокчејн свих трансакција
икада начињених и таквих чворишта је на хиљаде. Собзиром да стално комуницирају они и
проверавају веродостојност података сваког блока и да ли се њихов блокчејн слаже са
осталима из мреже.

слика 1. peer-to-peer мрежа

Сваки корисник биткоина има приватни кључ, јавни кључ и биткоин адресу. Јавни
кључ се креира од приватног кључа, али на начин да је немогуће урадити обрнут процес, то
јест, од јавног кључа направити приватни. Затим се од јавног кључа креира биткоин адреса на
коју се примају биткоини и њега нема потребе крити. Са друге стране, врло је важно да се
добро чува приватни кључ4. Приватним кључем се потписују трансакције са биткоин адресе
која је за тај кључ везана. Замислите да је биткоин адреса ваш број банковног рачуна, а
приватни кључ ваш пин којим верификујете плаћања са тог рачуна. Отприлике тако
4
https://www.blockchain.com/explorer
8
функционише, уз једну врло битно разлику: Ако изгубите пин којим верификујете трансакције
са банковног рачуна, банка ће вам издати нови. Ако изгубите приватни кључ, изгубили сте
заувек биткоине на адреси за коју је тај приватни кључ везан. Ти биткоини и даље постоје, али
им нико не може приступити без приватног кључа.

Када желим да пошаљем Биткоине некоме, морам да унесем биткоин адресу примаоца,
износ који желим да пошаљем и да трансакцију потпишем мојим приватним кључем. Затим
информацију о тој трансакцији шаљем учесницима са којима сам директно повезан у peer-to-
peer мрежи, да би је они даље проследили све до примаоца. Можда сте чули да се код
Биткоина трансакције шаљу без посредника? Ово је заправо врло нетачно. Нема посредника у
оном класичном смислу у којем доживљавамо посредника - неко ко шаље нашу трансакцију и
који за то узима новац и уноси кашњење, али има и право да ту трансакцију одбије, замрзне,
одложи... Ипак, при слању биткоин трансакције има посредника, чак хиљаде њих, само је
њихова улога мало другачија.

Сваки корисник мреже је посредник и док информација не стигне до сваког корисника и свко
је провери, та трансакција се убацује у блок и самим тим постаје и део блокчејна. Безбедност
блокчејна велика јер да би се нешто у мрежи променило мора да има подршку преко 50%
чланова целокупне мреже, самим тим ако неко покуша да промени инфомрације нелегално а
нема потребну већину неће успети јер ће систем да ту трансакцију поништи као невалидну,
међутим није довољно да само имате већину да би хаковали систем већ би то морао да буде
координисан напад хиљада људи одједном на тачно одређену трансакцију у тренутку када се
она први пут појави5. Собзиром да је немогуће знати када ће се која трансакција десити и како
ће изгледати а чак и да се зна организација више хиљада корисника да у истом тренутку
нападну и измене исту трансакцију и да буду савршено синхронизовани је готово немогуће.
Напад на биткоин мрежу је теоретски могућ, али се у пракси показао као немогућ пуних 10
година.

7. Алткоини

http://onlinetrziste.com/2017/06/investirajte-u-kripto-valute-10-najvrednijih-kripto-valuta
5

9
Назив Алткоин се користи да опише категорију криптовалута, то јест било коју криптовалуту
која је алтернатива Биткоину. Када је Биткоин постао прва успешна дигитална валута, много
других је покушало да се надовеже на његов успех. Генерално гледано, Алткоини покушавају
да превазиђу нека ограничења које Биткоин као такав има, то јест да замене или унапреде бар
једну компоненту коју Биткоин има. На пример, нови и модернији Алткоини излазе на
тржиште и померају границе као што су брзина трансакције, капацитет, приватност...

Алткоини као што су Лајткоин, Зкеш, Деш, Рипл, Итиријум као и многи други боре се на
глобалном новоу за своје место под сунцем6. Иако Биткоин идаље држи могло би се рећи
монопол што се тиче количине и цене као и профитабилности на краткорочном нивоу за неке
улагаче на дурогочном новоу би се можда неке мање познате криптовалуте више исплатиле,
јер Биткоин има флуктуације на тржишту и ако нисте вешти у берзанском пословању могли би
сте изгубити много новца улагањем у Биткоине.(слика 2.)

слика 2. приказ вредности са сајта https://coinmarketcap.com/

Једна од Алткоина која ће сунце угледати почетком следеће године је Mooneta као
потпуно ново виђење коришћења једне криптовалуте. Наиме она би требалао да унесе
револуцију у гејминг индустрију и однос између гејмера и компанија које производе игре. Не

6
https://www.blockchain.com/explorer

10
само да ће Моонета обезбедити платформу на којој ће се играти већ ће са својом крипто
валутом омогући куповину продају и размену услуга и добара у оквиру своје мреже.

Прва криптовалута намењена директно гејмерима је новитет у пољу криптовалута и

представља знак у коме би се крипто валуте могле кретати и стварати своје засебне целине у
оквиру једног тржишта. Моонета ће у првој фази пустити милијарду јединица Моонете зване
MNTX. У плану је да се почетком 2019. године крене у развој како софтвера, игара тако и
хардвера који ће пратити развој игара и бити конкуренција до сада неприкосновеним фирмама
као што су Sony, Nintendo и Microsoft, који имају своје играчке платформе и произвођаче који
производе игре за њих. MNTX има много особина које је издвајају од других виртуелних
валута на тржишту. У складу са циљем пружања слободног и на крају безбедног гејмерског
окружење, MNTX је дизајниран да постигне потпуну стабилност и готово неограничен
капацитет за раст. Mooneta платформа и MNTX криптовалута ће радити заједно да би процес
рударења био једноставан и што више јефтинији, што ће учинити једнако доступним и за
почетнике и ветеранске кориснике. Још једна витална карактеристика MNTX-a је да ће се
користити као валута за готово све игре из нашег програма. Посебна лепота овог јединственог
концепта лежи у чињеници да ће све трансакције ући у “Mooneta Mining Pool”, што значи да
ће на крају корисници профитирати.

8. Монета платна иституција

Нажалост, традиционалне методе нумеричке калкулације нису довољно транспарентне,

па је код њих и виртуелна имовина недовољно добро заштићена. То у пракси значи да код
стандардних оператера неретко постоји тенденција да злоупотребе своју позицију и буквално
изнуде новац од играча на различите начине. Насупрот тога, Моонета је играчка платформа
која се базира на ЕТХ-у, иновативном, децентрализованом систему заснованом на блоцкцхаин
технологији која омогућава стварање такозваних паметних уговора (smart contracts) –
напредних програма који пружају апсолутно поуздану, сигурну и крајње ефикасну размену
различитих података (као што су, на пример, финансијске трансакције), при чему се, поврх
свега, у читавом овом процесу. елиминише потреба укључивања било каквих посредника.
Суштина је да ЕТХ користи блокчејн мрежу која омогућава складиштење података на такав
начин да је апсолутно немогуће модификовати или кривотворити похрањене податке без
покретања сигурносних протокола и нотификовања других корисника. Не само да ове

11
карактеристике издвајају MNTX од обичних, просечних платформи, већ, што је важније,
гарантују преко потребне фер играчке услове и успешно елиминишу већину оних горућих
проблема гејминг индустрије.

Моонета платформа користи блокчејн технологију како би обезбедила потпуну

сигурност од свих видова малверзација. Зато се сва основна подешавања и најважнија правила
одређене игре снимају у блокчејн систему, како би читава мрежа могла да води рачуна о
њиховој сигурности. Тиме се обезбеђује апсолутна транспарентност и објективност у играма
које се ослањају на овај систем. Све есенцијалне информације везане за одређену игру, као
што су предефинисани проценти предмета који остају иза убијених непријатеља (тзв. drop
rates), сусрети са непријатељима или, пак, плен добијен отварањем различитих контејнера ће
бити уписане у блокчејн мрежи, чиме се осигуравају истински отворена, транспарентна
правила и у великој мери побољшава корисничко искуство и поверење у MNTX платформу.
Базирајући се на блокчејн технологији, а уз помоћ карактеристика децентрализације, могуће је
креирати постојану играчку операцију, доступну 24 часа дневно, чиме се елиминишу фактори
нестабилности присутни код традиционалних онлајн игара, као што су чести крахови,
преоптерећења, падови сервера и друго.

За разлику од осталих криптовалута које су на тржишту и чија цена зависи од кретања

цене на берзи Моонета неће изаћи на берзу него ће сами корисници дизати вредност
коришћењем валуте за трансакције унутар игара и самог Моонета система. Што се више буде
користила и што више корисника буде учествовало у трансакцијама брже ће се дизати цена и
стварати нови MNTX коини. Све што имате можете у сваком тренутку да замените за новац.

9. Закључак

Криптовалуте иако су се појавиле давно још нису достигле свој максимум нити су укључене у
размену добара и услуга у тој мери да са њиме на свакој локацији можете платити као што
тренутно то можете са папирним и електронским новцем. Криптовалуте имају доста
предности у односу на новац који сада користимо али имају и доста мана. Предности су:
сигурност, нико не може да вам украде ваше коине које имате, малверзације са трансакцијама
су готово немогуће и не може им се ући у траг што даје пуну анонимност купцу и продавцу,
што може бити и предност и мана зависи шта и ко купује, могућност да своје коине пребаците
у новац у сваком тренутку преко многих мењачница за криптовалуте. Мане су везане највише
12
за то што су тренутно коини везани за берзу и никада не знате тачно колико ће вредети ваши
коини сутра и да ли вам је боље да сачекате или потрошите, пребаците у друге коине или
валуте, криптовалуте су тренутно у стагнацији или благом расту што се цене на берзи тиче али
никада не знате шта може бити за пар месеци година да ли ће доћи до још једног скока па се
можете обогатити или можда пада где можете изгубити све. Моонета је један од пројеката у
којем ће се по мом мишљењу кретати даље развој криптовалута где ће се поделити и бити
специјализоване за одређени део као што је Моонета за игрице тако можемо претпоставити да
ће се појавити и друге криптовалуте које ће покрити неке друге делове тржишта и да ће то у
догледно времене личити и имати однос као данашње валуте где ће унутар свог система та
валута имати одређену вредност која ће се одражавати на вредност према другим
криптовалутама као што се одражава у данашњој економији са свим светским валутама. Нико
не зна како ће се даље развијати криптовалуте али генерално мишљење је да су криптовалуте
ту и да ће у једном или другом облику остати у друштву, доста земаља покушава да регулише
на неки начин трговину и коришћење криптовалута како би заштитили своју валуту од одлива
новца или робе и спречиле пад своје валуте на светском тржишту.

13
 10. Литература

1. Poper N., Warning Sings about Another Giant Bitkoin Exchang

2. https://www.mojafirma.rs/magazin/kriptovalute-iz-ugla-ekonomiste/

3. http://onlinetrziste.com/2017/06/investirajte-u-kripto-valute-10-najvrednijih-kripto-valuta

4. https://www.blockchain.com/explorer

5. https://coinmarketcap.com

14