Primarni novac 0

__________________________________________________________________________

SADRŽAJ

UVOD...................................................................................................................1

1.FUNKCIJE I VRSTE NOVCA: NOVAC KAO SREDSTVO RAZMENE,

SREDSTVO OČUVANJA VREDNOSTI , I OBRAČUNSKA JEDINICA
(JEDINICA ZA RAČUNANJE...............................................................................2

1.1 Novac kao sredstvo razmene..............................................................2

1.2 Novac kao obračunska jedinica...........................................................3
1.3 Novac kao sredstvo očuvanja vrednosti..............................................4
1.4 Promene vrednosti novca....................................................................6

2. NOVĆANI AGREGATI-ALTERNATIVNE MERE NOVCA: M1, M2, M3, I

NDA.....................................................................................................................6
2.1 M1-agregat ili novčana masa u užem smislu reči...............................7
2.2 M2-agregat ili novac u širem smislu reči.............................................7
2.3 M3-naširi novčani agregat...................................................................8
2.4 M4 ili NDA- neto domaća aktiva..........................................................8
2.5 Primer analize novčanih agregata.......................................................9

LITERATURA.....................................................................................................11
 Primarni novac 1
__________________________________________________________________________

UVOD
Moja tema za seminarski rad je “Primarni novac“. Pokušaću da objasnim samu
teoriju novca, njeguvu vrednost, kako nastaje i savremene oblike novca kao likvidno
sredstvo.
Na samom početku želim napraviti razliku svatanja novca sa aspekta običnog
vlasnika novca i predmet izučavanja ponašanja novca sa ekonomskog aspekta, a razlog
je vrlo jednostavan:

 Obični ljudi koji svkodnevno razmenjuju novac odnosno kupuju i prodaju

razna dobra (outpute preduzeća u rafovima trgovina), oni imaju jednostavan
pogled na novac (to znači da novca nikada nije dosta, stalna prisutna misao
običnog korisnika ili bolje rečeno vlasnika novca, firme neprestano teže
maksimiranju profita-novca).
 Ekonomisti koji definišu novac i oblikuju razne načine, razmene, pomoću
novca, oni imaju složeniji i definisan način pristupanju novcu kao i njegovim
oblicima o kojima če biti reči. (Tokovi novca , vrste, način stvaranja novca,
novac kao predmet i uloga u monetranoj politici).

Novac je koliko za našu misao jednostavna stvar, papir koji ima vrednost, u isto
vreme i predmet mnogih uspeha, neuspeha, sreća i nesreća. Na jednom članku u
novinama naslov je stajao “Novac glavni motiv kriminala“ , postoji bezbroj dogadjaja u
prošlosti, a i danas koje su motivisane novcem, ustavri ja bih rekao da je „novac
osnovni motiv-pokretač, naših interesa u životu“, čini mi se da su sve druge vrednosti
uslovljene novcem, primera radi, iz ličnog iskustva tvrdim da su se gotovo sve moje
drugarice udale iz interesnog motiva-novac glavni moto „naći nekog bogatog“.

Iz istorije su poznata mnoga dešavanja, pa i čuvena rečenica velikog osvajača

Aleksandra Makedonskog koji kaže „ Nema tvrdjave, koju magarac natovaren zlatom
ne može preskočiti“. Nisam se puno bavio istorijom, ali od onoga koliko znam o istoriji,
imperije su bile kreatori svetskog poretka, ali, se tu opet javlja „novac kao osnovni
motiv-pokretač“, ne nešto drugo već novac.

Danas psihoterapeuti dokazuju reaogovanje mozga na samu pomisao na novac,

istraživanja dokazuju da „mozak se ozari na samu pomisao na novac“ 2. Čak se u
savremenoj psihoterapiji uvodi lečenje odnosno kao savet pacijentima se daje „odlazak
u šoping“ .

Dakle o novcu bih mogao danima da pišem , no to nije moj zadatak u ovom radu
, moj zadatak je da predstavim novac sa ekonomskog aspekta , objasnim pravu ulogu
novca u ekonomiji kao i objasnim savremana gledišta ekonomije na novac i monetarnu
politiku .

Ovo je bio samo uvod , na meni je zadatak da pokažem šta je u stvari(primarni)

novac ,da li je to samo obojeni i dizajnirani papir i reljefno kovana novšanica sa likom ,
ili , novac ima druge oblike i ulogu, u savremenoj ekonomiji.

2
Izvod: časopis „Neuron“ USA
 Primarni novac 2
__________________________________________________________________________

1. Funkcije i vrste novca: novac kao sredstvo razmene,

sredstvo očuvanja vrednosti , i obračunska jedinica (jedinica
za računanje)

U davnoj istoriji ljudima nije bio potreban novac , jer svako je za sebe
proizvodio ono što mu je bilo potrebno ili je neke potrebe nabavljao na neki drugi
način . U ta davna vremena potrebe ljudi su bile veoma male , a viška robe skoro da i
nije bilo.
Vremenom su se formirali razni oblici ljudskih zajednica (plemena) . Neka
plemena su počela da se bave stočarstvom , a neka ratarstvom , ubrzo je došlo do robne
razmene izmedju njih , a razlog je bio višak proizvoda- odnosno ostatak viška
proizvoda . Razmenjivali su stočarske proizvode za ratarske i obratno . Takva
neposredna razmena jedne robe za drugu naziva se trampa . Ljudi su na osnovu toga
utvrdili koliko vredi dati jedne robe za drugu, naprimer za jedan lonac od gline trebalo
dati jedno jagnje, ili , za jedan lonac od bakra dobijalo se 5 jagnjeta . Medjutim vlasnik
bakrenog lonca nije imao potrebu za 5 jagnjeta već bilo mu je potrebno žito , tako je
jagnjetom plaćao drugu robu : nastala je posredna razmena : trgovina . Jednom robom
plaćala se druga roba , a takva roba kojom se može platiti bilo koja druga roba je: robni
novac : To je novac koji se javlja u obliku robe koja ima unutrašnju vrednost . 3

Robni novac je novac koji ima unutrašnju vrednost

Novac koji nema unutrašnju vrednost naziva se dekretni novac ili fiat novac 4 .
Pojam fiat potiše od latinske reči što znači-„neka bude“. Sve to podrazumeva naredbu ,
pa se dekretni novac uvodi dekretom države (naredbom „fiat“ – neka bude) .
Prihvatanje dekretnog novca zavisi i od sporazuma (ili: pogodba , ugovor) između
pojedinih država kojima se regulišu njihove međusobni pravni, politički i ekonomski
odnosi . To znači da društvo sporazumno prihvata , ono sredstvo razmene – novac , koje
je drzava dekretom odredila .

Dekretni (fiat) novac je novac bez unutrašnje vrednosti , koji se kao novac koristi na osnovu
državnog dekreta

1.1 Novac kao sredstvo razmene

Pojavom novca , ovi se problemi jednostavno prevazilaze . Sada se novac

pojavljuje kao posrednik u razmeni pa se prvo roba prodaje za novac pa se onda tim
novcem kupuje željeno dobro. Na taj način , čin prodaje se odvaja od čina kupovine.
Novac u funkciji sredstva razmene u velikoj meri je olakšao razmenu . Bilo je
dovoljno da vlasnik robe pronađe bilo koga kome je njegov proizvod potreban i razmeni
ga za novac , a potom pronađe vlasnika robe koja je njemu potrebna i kupi tu robu , bez
obzira šta treba njenom vlasniku.

3
Izvor : „Osnovi ekonomije“ 2008. god. Prof. Dr. Jovo Jednak str. 399
4
Izvor : „Osnovi ekonomije“ 2008. god. Prof. Dr. Jovo Jednak str. 399
 Primarni novac 3
__________________________________________________________________________

Međutim , pojava novca dovela je do nastanka problema koji nisu postojali u

uslovima trampe . U uslovima razmene se javlja mogućnost da se neka roba proda , ali
se istovremeno ne kupi druga. Proizvođač može odlučiti da privremeno zadrži novac i
za njega ništa ne kupi. To znači da će neko na tom tržištu biti u poziciji da ne uspe
realizovati svoju proizvodnju, a to onda znači da taj proizvođač neće moći nabaviti
dobro za novi ciklus proizvodnje , čime može doći do poremećaja u celom sistemu
društvene reprodukcije.
Mesto prodaje i kupovine ne moraju se uvek poklapati. Roba se može prodati na
jednom, a novac utrošiti na drugom tržištu. To može dovesti do nedostatka novca na
prvom tržištu i do privremenih zastoja u funkcionisanju društvene reprodukcije. Manjak
novca će značiti smanjenu tražnju, što će prisiliti proizvođače da smanje cene. To
smanjenje cena će uticati da robe na tom tržištu postanu privlačnije za druge kupce što
će dovesti do priliva novca sa drugih tržišta i ponovnog uspostavljanja ravnoteže.
Ipak, činjenica da je novac i u savremenim uslovima opstao kao univerzalno
sredstvo razmene, odnosno prometa, pokazuje da su prednosti za ekonomski sistem do
kojih je dovela njegova pojava, bila veća od poremećaja koje je proizveo .
Da bi obavljao ovu funkciju , novac mora biti fizički prisutan, da bi se
vrednost robe mogla realizovati u novcu. 5

Novac kao sredstvo razmene podrazumeva da kupci, kada žele da kupe dobra i usluge, novac
daju prodavcima .

1.2 Novac kao obračunska jedinica

U funkciji mere vrednosti novac svojim različitim količinama. Izražava vrednosti

različitih roba. Zahvaljujući novcu, robe različitih fizičkih osobina (brašno i meso,
automobili i kravate, knjige i zimovanje) se u razmeni ispoljavaju kao kvalitativno
istorodne i količinski usporedive, a ono što se ne može videti iz njihovih fizičkih
karakteristika saznaje se zahvaljujuci novcu.
Zahvaljujući novcu, moguće je upoređivanje vrednosti različitih dobara jer će se
jednostavno uporediti količina novca koju je potrebno dati za jedan proizvod i količina
novca koja je potrebna za drugi proizvod. Količina novca koju je potrebno dati kao
protivvrednost da bi se kupila neka roba, naziva se njenom cenom. Ona je, dakle,
novčani izraz koju vrednost robe dobija u razmeni. Različitim količinama novca koje su
spremni da daju za različite robe, ljudi putem tržišta svakodnevno daju svoje stavove o
njihovim vrednostima. Da bi novac mogao da izražava te razlike u vrednostima mora se
prvo odrediti mera kojom se upoređuju različite količine robe koja funkcioniše kao
novac.
Ta tehnička mera kojom se upoređuju različite količine novca naziva se merilo
cijene. Merilo cene nije funkcija novca, ono je preduslov da bi novac mogao da obavlja
svoje funkcije u ekonomskom sistemu. Merilo cene je u istoriji najčešće određivala
država, odnosno njen vladar, jer je trebalo garantovati da ono što je zakonima propisano
bude u stvarnosti i poštovano. Naziv marka, funta, dinar ili dolar, takođe je posljedica
državnih odluka tako da se u savremenim uslovima može reći da je određivanje merila
cene funkcija države. U funkciji mere vrednosti novac ne mora biti realno prisutan.

5
Izvor : „Osnovi ekonomije“ 2008. god. Prof. Dr. Jovo Jednak str. 400
 Primarni novac 4
__________________________________________________________________________

Ova funkcija novca je pojednostavila razmenu jer je omogućila lakše upoređivanje

različitih roba,odnosno njihovih vrednosti.

Novac je trajan , ne topi se i ne gubi vrednost prebrzo, tako da trajno može da vrši
funkciju obrašunskog sredstva. 6

Obračunska jedinica je merilo na osnovu kojeg ljudi određuju cene, obračunavaju

jedinice i beleže dugove.

1.3 Novac kao sredstvo očuvanja vrednosti

Treća funkcija novca je ona u kojoj novac funkcioniše kao sredstvo za ošuvanje
vrednosti. Činjenica da se nakon prodaje robe novac ne mora odmah potrošiti već se
može zadržati određeno vreme kod prodavca, jasno pokazuje da je taj novac za njega
vrednost i tada se ne upotrebljava u prometu. Novac može biti sredstvo održanja
vrijednosti zbog toga što je univerzalno dobro za koje se uvek može dobiti neka druga
roba. U funkciji očuvanja vrednosti novac više nije u opticaju već se izvlači iz njega i
počinje se skupljati tj. akumulirati.
Različiti su motivi zašto se novac izvlači iz opticaja i zadržava - akumulira. Ta vrsta
dobra traje veći broj godina i zbog toga se ona nazivaju trajna potrošna dobra.Većina
ljudi mora štediti da bi došla mogućnost da kupi neko trajno potrošno dobro. Celo to
vreme dok se skuplja, novac je izvan opticaja i nalazi se u funkciji-očuvanja vrednosti.
Drugi razlog zbog kog ljudi privremeno izvlače novac iz opticaja je želja da budu u
stanju, u slučaju potrebe, izvršiti hitnu nabavku neke robe. Novac je, naime, likvidan što
znači da se odmah može pretvoriti u druge robe. Pod likvidnošću neke stvari,
podrazumjeva se brzina kojom se ta stvar može upotrebiti za kupovinu drugih dobara.
Najlikvidnije ekonomsko dobro je novac.
Funkcija novca kao očuvanje vrednosti proističe i iz potreba proizvodnih jedinica,
odnosno preduzeća. Ona raspolažu opremom tj. sredstvima za rad koja traju većibroj
proizvodnih ciklusa. Ali, u svakom ciklusu ta sredstva se djelimično utroše. Zbog toga
je potrebno izvršiti odvajanje jednog dela prihoda koji se ostvari prodajom proizvoda
kao nadoknadu za utrošene mašinu i opremu.
Država takođe čuva novac u obliku očuvanje vrednosti. Celo vrijeme u trezorima
centralne banke te zemlje mora se nalaziti određena suma stranih sredstava plaćasnja,
što znači da taj novac obavlja funkciju očuvanja vrednosti. U današnjim uslovima, kao
očuvanje vrednosti služe rtazne nekretnine kao što su zemlja, stanovi i slično, jer je
njihova vrednost velika i obično nije podložna velikim promenama cena. Problem sa
ovom vrstom dobara koja služe kao očuvanje vrednosti, ogleda se u činjenici da je
njihova likvidnost manja od likvidnosti novca.
Da bi novac vršio funkciju očuvanja vrednosti, mora imati stalnu vrednost. Problemi
se javljaju kada se u opticaju pojavljuje papirni novac koji nema stvarnu vrijednost. U
slučaju inflacije i rasta cena vrednost papirnog novca drastično opada. Zato se u
zemljama koje su imale negativno iskustvo sa visokim stopama inflacije štednja nastoji
održati ili u stranim sredstvma plaćanja (marka, funta, dolar i sl.) ili u materijalnim
dobrima koja imaju realnu vrijednost (stanovi, zemlja i sl.).

6
Izvor : „Osnovi ekonomije“ 2008. god. Prof. Dr. Jovo Jednak str. 401
 Primarni novac 5
__________________________________________________________________________

Novac kao sredstvo očuvanja vrednosti podrazumeva predmet koji ljudi mogu da upotrebe za
obavljanje budućih kupovina.

Svetski novac: Nema te društvene zajednice ili države koja je u stanju sama da
proizvede sve proizvode koji su nephodni za zadovoljenje potreba njenih stanovnika.
Sve one su nužno upućene na svetsko tržište i na razmenu sa drugim zemljama. U
takvim uslovima javlja se problem svetskog novca ili robe koja će biti opšteprihvaćeno
sredstvo razmjene u različitim zemljama. Nacionalne valute funkcionišu samo na tržištu
nekoliko zemalja.
Uz to formalna vrijednost jedne valute, koju je utvrdila država svojom odlukom
(dekretom) i njena stvarna vrednost na tržištu (crni kurs), mogu se značajno razlikovati.
Isto tako, može se desiti da papirni novac neke države brzo gubi na vrednosti zbog
visoke stope inflacije. Nema privrednog subjekta ili države koji bi prihvatio da se
plaćanje obavi u toj valuti. Zbog toga se i pojavljuje potreba da postoji jedno
jedinstveno sredstvo razmene koje bi bilo prihvatljivo za većinu zemalja.
Ulogu svjetskog novca preuzele su valute ekonomski najjačih zemalja, kao što su
dolar, marka, jen, franak i slično. Nužno je dati odgovor na pitanje kako su to one mogle
kad su u pitanju nacionalne valute.
Jednostavno zbog toga što to više nisu samo nacionalne valute, već je reč o novcu
čija količina i vrednost ne zavise samo od prilika na domaćem tržištu ili samo od odluka
vlade neke zemlje. Vrednost tih valuta zavisi od opšteg stanja svetske ekonomije i
odnosa između različitih valuta.
U funkciji svetskog novca, novac obavlja iste funkcije koje obavlja i unutar zemlje
služi kao mera vrednosti, sredstvo razmene i očuvanje vrednosti, samo što to sada
obavlja na svetskom nivou, tj. u međunarodnim ekonomskim odnosima. Svjetski novac
u funkciji mere vrednosti, čini robe proizvedene u različitim zemljama sveta
kvalitativno jednakim i međusobno uporedivim.
U funkciji sredstava razmene u međunarodnoj trgovini dugo vremena služilo je
zlato. Međutim, međunarodna trgovina se širila , obim razmene povećavao, a zlata nije
bilo dovoljno za sve te činove razmene.
Najrašireniji oblik razmene između privrednih subjekata iz različitih zemalja je
korišćenje jedne od valuta koje imaju karakteristiku svetskog novca čija je vrijednost
duže vrijeme nepromenjena i čije vlade nastoje da ih održe stabilnim.
Postoji potreba da se novac pojavi i u funkciji očuvanja vrednosti na međunarodnom
nivou. U toj funkciji može se pojaviti zlato jer ga mnoge zemlje i danas koriste u
razmeni sa drugim zemljama, ali i valute najrazvijenijih zemalja sveta. Sve zemlje
moraju imati jednu sumu stranih novčanih sredstava u rezervi (devizne rezerve zemlje)
da bi mogle učestvovati u međunarodnoj razmeni. To jednostavno znači da one izvlače
iz međunarodnog prometa jednu količinu stranih sredstava plaćanja i čuvaju ih kao
očuvanje vresnosti. 7

1.4 Promene vrednosti novca 8

7
http://www.znanje.org/i/i21/01iv02/01iv0211m/funkcijenovca.htm
8
http://hr.wikipedia.org/wiki/Novac
 Primarni novac 6
__________________________________________________________________________

Promene vrednosti novca su inflacija, deflacija, devalvacija i revalvacija. To su

reči latinskog porekla.
Ako se prekomerno povećaju emisije novčanica da bi se pokrili neki državni
rashodi, nastaje poremećaj koji se odražava u povišenju cena. To se zove inflacija
(latinski:inflare -naduvavati).
Suprotna je pojava deflacija (latinski: deflare - izduvavanje). To je novčano-
politički potez kojim se smanjuje količina novca da bi se ojačala njegova vrednost i
izazvao pad cena.
Smanji li se novčanoj jedinici vrednost u odnosu prema valutama drugih zemalja
i prema zlatu, nastaje devalvacija (latinski: devalvare = smanjiti vrednost). Njoj je
suprotna revalvacija (latinski: revalvare = vratiti vrednost): povećanje vrednosti vlastitoj
valuti u odnosu na ostale.

2. Novčani agregati – alternativne mere novca:

M1, M2, M3, i NDA

Monetarna politika je skup pravila, propisa, mera i instrumenata kojima se u

monetarnoj sferi društvene reprodukcije reguliše nivo, struktura i dinamika novčane
mase, kao i cirkulacija novca u prometnim kanalima reprodukcije.
Monetarna politika predstavlja primenjenu naučnu oblast koja se sastoji iz
emisione, kreditne i devizne politike, a usko je povezana sa fiskalnom politikom u
sklopu finansijske, odnosno makroekonomske politike.
Monetarnu politiku utvrđuje i sprovodi centralna banka. U Srbiji je to Narodna
banka Srbije: ona tosprovodi preko novčanih agregata. To su: M1- agregat ili
novčana masa u užem smislu reči, M2 – agregat ili novac u širem smislu reči, M3 –
najširi novčani agregat, i M4 ili NDA – neto domaća aktiva.

Novčana masa (M1) je prvi monetarni agregat i koristi se kao indikator ukupne
novčane ponude. Čine ga gotov novac u opticaju i svi transakcioni depoziti (depoziti po
viđenju - tekući i žiro računi privrede, stanovništva i države).
Likvidna sredstva (M2) se sastoji od novčane mase, kratkoročnih oročenih
depozita, kratkoročnih hartija od vrednosti i kratkoročnih depozita domaćih komitenata
u devizama.
Ukupna likvidna sredstva (M3) su monetarni agregat koji osim likvidnih
sredstava obuhvata sredstva rezervi, sredstva za doznake u inostranstvu, sredstva za
pokriće akreditiva i ostale ograničene depozite.
Monetarni volumen - ukupni depoziti (M4) je znatno širi monetarni agregat a
osim kratkoročnih depozita obuhvata još i dugoročne dinarske i devizne depozite,
ostala dogoročno oročena sredstva i dugoročne obaveze po osnovu hartija od
vrednosti. 9

Monetarnu politiku utvrđuje i sprovodi centralna banka

9
Izvor: http://www.srbijanet.rs/ekonomski-recnik.html?func=display&letter=All&catid=133&page=18
 Primarni novac 7
__________________________________________________________________________

2.1 M1- agregat ili novčana masa u užem smislu reči

M1 - novčana masa u užem smislu obuhvata sva finansijska sredstva (potraživanja

prema bankarskom sistemu) nebankarskih subjekata koja se mogu koristiti bez
odlaganja za plaćanje obaveza: 1.likvidna potraživanja nebankarskih subjekata
prema bankarskom sistemu 2.nebankarski subjekti - stanovništvo, preduzeća u
oblasti privrede, država, vanprivredne ustanove, finansijske institucije van
bankarskog sistema i inostranstvo.
Prema tome novčanu masu obrazuju: Gotov novac u opticaju (papirne
novčanice i kovani novac van bankarskog sistema), depozitni novac (tekući i žiro
računi građana i drugi ne bankarski subjekti kod banaka)

Gotov novac (gotovina) su papirne novčanice I metalni novac u rukama šire javnosti.

Medđutim u novčanim tokovima ne koriste samo papirne novčanice i kovani novac,

kupci – platiše obično to svate kada u trgovini plate račun ispisujući ček, platnom
karticom ili kreditnom karticom. Novac koji je na žiro računu može se upotrebiti za
kupovinu robe i usluga, ili, se može zadržati na računu za kasnije potrebe. U tom smislu
tekući račun ima istu ulogu kao i papirni novac iz dzepova ili kovani novac.
Tekući računi takođe mogu da obave istu tržišnu funkciju kao gotovina, sa istim
stepenom likvidnosti.
Platne i kreditne kartice su popularno sredstvo plaćanja , tu treba napraviti razliku,
upotrebom platne kartice, sredstva sa računa se momentalno skidaju, dok kreditne
kartice vrše samo uslugu odloženog plaćanja.
S obzirom da se sredstva sa računa mogu trošiti kao i gotovina , oni se računaju kao
deo zaliha novca. Ukupan zbir (gotovog novca i stanja na žiro računu , odnosno
depoziti po viđenju kod depozitnih institucija – osiguravajuće institucije , banke…itd.)
se definiše kao: Osnovne zalihe novca – skraćeno M1.

2.2 M2 – agregat ili novac u širem smislu reči

Novčani agrgat M2 – (zbir novčane mase M1 i novac nadohvat ruke-depozit po

viđenju, oročeni deposit, kratkoročne hartije od vrednosti-HOV nebankarskog
sektora) Ovde se vidi da žiro računi (prolazni računi) nisu jedina zamena za
gotovinu. I štedni računi mogu da se upotrebe za finansiranje kupovina.
Ovakav način može biti malo komplikovaniji iz razloga što neke banke
zahtevaju odlazak u banku, no, u poslednje vreme je to u većini banaka
pojednostavljeno onlajn (on-line) pristupu svom štednom računu. Ipak nije kod svih
banaka tako jednostavno ipak neke banke zahtevaju minimalni iznos na računu u
određenom periodu.
Ovde je važno znati da ranije povlačenje novca rezultira gubitkom kamate.
Novac koji se drži pod kamatom (na štednom računu) ili kao deposit , ne može da se
automatski prenosi na žiro račun .
 Primarni novac 8
__________________________________________________________________________

Posledice toga : depozit se retko upotrebljava za svakodnevne nabavke. Ipak

takvi računi funkcionišu kao novac nadohvat ruke , pošto štediše mogu da odu
u banku i podignu gotovinu ako žele da nešto da kupe 10

Postoji još nekoliko načina čuvanja novca, kupovina iz uzajamnih fondova

tržišta novca. Depoziti u ovim fondovima se upotrebljavaju za kupovinu hartija od
vrednosti koje nose kamatu., kamata je tipično viša od one koja se plaća kod
redovne štednje.
Ova sredstva iz zajedičkog fonda se mogu povući momentalno, isto kao I kod
prolaznih računa.

Kada je reč o depozitima po viđenju. Novac može da se povuče bez predhodne najave,
a kada su u pitanju oročeni depoziti, koji donose veću kamatu, deponent treba da
najavi povlačenje novca

2.3 M3 – najširi novčani agregat

M3 - ukupni depoziti, zbir M2 i dugoročne dinarske obaveze bankarskog

sistema prema nebankarskim subjektima i dugoročnih i kratkoročnih obaveza u
devizama prema domaćim privrednim subjektima.
Novčani agregat M3 je najkompleksniji , jer obuhvata likvidna sredstva M1 i
novčana sredstva nadohvat ruke M2 I dugoročne dinarske obaveze bankarskog
sistema prema nebankarskim subjektima, kao i kratkoročne i dugoročne devizne
obaveze prema domaćim privrednim subjektima.

2.4 M4 ili NDA – neto domaća aktiva

M3+ neto kratkoročne i dugoročne obaveze bankarskog sistema u devizama prema

inostranstvu. Tu spadaju kratkoročne I dugoročne obaveze u devizama prema
inostranstvu.

 (novčana sredstva M3 + neto-devizna pasiva).

 Obuhvata:
– novčani agregat M3 neto-devizne obaveze bankarskog
sistema prema inostranstvu.
 Tu spadaju kratkoročne i dugoročne obaveze u devizama prema
inostranstvu
– (redovni klirinški računi, obaveze po kreditima,
oročeni depoziti stranih lica i druge obaveze
10 prema inostranstvu).
 Primarni novac 9
__________________________________________________________________________

2.5 Primer analize novčanih agregata

NARODNA BANKA SRBIJE

Sektor za ekonomske analize i istraživanja

Novcani agregati

Novčana masa M1

20007 2008
Dec. Jan. Feb. Mart Apri Maj Jun Jul Avg Sep Okt.
l . t.
Novcana masa M1
77.000 73.86 77.9 70.3 72.4 74.1 69.4 69.2 70.4 71.5 77.2
Gotov novac u opticaju
5 73 36 14 00 95 06 97 61 98
171.873 162.7 161. 156. 153. 156. 155. 144. 147. 150. 145.
Transferabilni depoziti
94 984 873 388 495 985 395 826 407 523
Druge finansijske 4.176 4.007 4.19 3.71 4.02 4.17 4.56 5.29 5.04 6.13 6.55
organizacije 9 2 4 1 6 1 9 6 3
9.998 15.62 18.9 18.3 18.8 15.4 17.3 15.4 13.7 15.4 16.3
Lokalni nivo vlasti
8 96 04 05 52 80 31 04 79 87
14.765 12.23 11.0 11.2 11.7 11.7 10.3 10.1 10.3 10.8 10.2
Javna preduzeca
6 57 94 97 24 98 12 05 53 11
107.999 94.11 89.9 88.9 81.6 87.8 87.3 83.1 87.4 85.4 80.3
Druga preduzeca
3 66 08 91 92 93 21 60 03 86
27.595 29.38 30.6 27.9 29.6 29.2 28.4 26.5 27.3 28.6 28.1
Stanovnistvo
4 73 37 35 73 99 89 88 71 36
Neprofitne I druge 7.340 7.426 7.09 6.71 7.43 7.98 7.74 3.85 3.92 3.86 3.85
organizacije 3 8 6 3 9 1 0 5 0
248.873 236.6 239. 227. 225. 230. 225. 213. 218. 221. 222.
Svega
59 957 209 802 595 480 601 323 968 821

2007. 2008.
Dec. Jan. Feb. Mart April Maj Jun Jul Avg. Sept Okt.
.
936.2 939. 953. 942. 979. 947. 936. 966. 985. 974.
Novcana masa M3 903.871
69 013 522 847 014 205 541 666 134 309
381.4 380. 367. 368. 379. 365. 355. 374. 380. 382.
Novcana masa (M2) 390.485
97 019 648 965 219 834 393 647 015 895
236.6 239. 227. 225. 230. 225. 213. 218. 221. 222.
M1 248.873
59 957 209 802 595 480 601 323 968 821
Gotov novac u 73.86 77.9 70.3 72.4 74.1 69.4 69.2 70.4 71.5 77.2
77.000
opticaju 5 73 36 14 00 95 06 97 61 98
162.7 161. 156. 153. 156. 155. 144. 147. 150. 145.
Depoziti po videnju 171.873
94 984 873 388 495 985 395 826 407 523
144.8 140. 140. 143. 148. 140. 141. 156. 158. 160.
Dinarski oroceni depoziti 141.612
38 062 439 163 624 354 792 324 047 074
554.7 558. 585. 573. 599. 581. 581. 592. 605. 591.
Devizni depoziti 513.386
72 994 874 882 795 371 148 019 119 414
Novčana masa M3
 Primarni novac 10
__________________________________________________________________________

Dinarski primarni novac

(u milionima dinara, stan|e kra|em perioda)
2007. 2008.
Dec. Jan. Feb. Mart APri Maj Jun Jul Avg Sep Okt.
T . t.
169.020 150.1 158. 142. 147. 170. 182. 158. 161. 163. 208.
Dinarski primarni novac 26 115 339 151 346 233 585 777 564 772
77.000 73.86 77.9 70.3 72.4 74.1 69.4 69.2 70.4 71.5 77.2
Gotov novac u opticaju 5 73 36 14 00 95 06 97 61 98
Bankarske dinarske 82.076 60.67 61.1 53.7 55.9 80.8 95.3 74.2 77.9 76.9 115.
rezerve 9 95 27 67 29 93 02 24 91 544
30.393 34.84 44.5 41.7 38.6 65.6 65.9 66.7 64.6 64.6 96.3
Obavezna rezerva3) 4 08 89 76 17 08 22 35 96 33
51.683 25.83 16.6 11.9 17.2 15.2 29.4 7.48 13.2 12.2 19.2
Slobodne rezerve
5 87 38 91 12 85 0 89 95 11
-8.841 1.320 - - - - 7.54 - - - -
Ziro-racuni4) 7.07 9.16 10.6 4.46 0 11.7 5.78 9.56 1.14
3 5 69 1 28 8 5 5
15.614 14.55 12.4 16.1 16.2 15.5 16.9 16.6 14.5 16.7 18.2
Gotovina u blagajni 1 99 08 18 24 89 47 19 18 76
Depozitni viskovi 44.910 9.964 11.2 4.99 11.7 4.14 4.95 2.56 4.55 5.14 2.08
banaka 61 5 42 9 6 1 8 2 0
9.944 15.58 18.9 18.2 18.7 15.4 17.3 15.1 13.3 15.0 15.9
Ostali dinarski depoziti 2 47 76 70 17 45 77 56 12 30
9.939 15.57 18.9 18.2 18.7 15.4 17.3 15.1 13.3 15.0 15.9
Lokalni nivo vlasti 3 39 68 69 16 44 75 56 12 29
Ostali sektori 5 9 8 8 1 1 1 2 0 0 1

NAPOMENE: Od 1. januara 2004. godine stupio je na snagu novi Kontni okvir za

banke i druge finansijske organizacije, uskladen sa Medunarodnim racunovodstvenim
standardima. Decembar 2003. godine uraden po zakljucnim knjizenjima, a stanja na
racunima preknjizena prema novom Kontnom okviru.
1) Metodoloska napomena: definicije monetarnih agregata koje su uradene prema
medunarodnim standardima, uskladena su sa Statistic kim biltenom (videti
Metodoloska objasnjenja tabela).
2) Ukupni dinarski depoziti
3) Od maja 2004. se prikazuje obracunata obavezna rezerva
4) Od maja 2004. godine obavezna rezerva se ne izdvaja na poseban racun, vec se
nalazi u okviru ziro-racuna. Za obracun slobodnih rezervi ziro-racuni umanjeni
su za obracunatu obaveznu rezervu.
Od 1 .jula 2008.godine stupio je na snagu novi Kontni okvir za banke i druge
finansijske organizacije,uskladen sa Medunarodnim racunovodstvenim
standardima

Dozvoljeno je preuzimanje i koriscenje baza podataka, ali NBS iz tehnickih razloga ne

garantuje za njihovu verodostojnost i potpunost.
 Primarni novac 11
__________________________________________________________________________

LITERATURA

1. Prof.Dr.Jovo Jednak „Osnovi ekonomije“2008.god.

2. Časopis „Neuron“ USA

3. http://www.znanje.org/i/i21/01iv02/01iv0211m/funkcijenovca.ht

4. http://hr.wikipedia.org/wiki/Novac

5. http://sr.wikipedia.org/wiki/Новац

6. http://www.srbijanet.rs/ekonomski-recnik.html

7. http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/

8. Prof.Dr. Branko Radulović, Pravni fakultet, Beograd

9. Saša Stefanović, Beogradska bankarska akademija

10. www.ien.bg.ac.rs/bba/2_godina/monetarna_ekonomija