Razvoj savremenog novaca

1.Uvod u karakteristike I razvoj savremenog novca

Novac je drutveno-ekonomska kategorija koja je u svom dugom evolucionom procesu
najue vezana za razvoj proizvodnih snaga, robnu proizvodnju I podelu rada dakle za
razvoj druva u celini. n je osnova monetarnog sistema svake privrede. Novac je sve
ono to slui kao opte prihva!eno sredstvo razmene odnosno sredstvo pla!anja. Novac
je imovina koja se uobi"ajeno koristi prilikom nabavke roba I usluga.
# prvoj $azi naturalne privrede I razmene dobara prometna vrednost se odvijala na
principu razmene roba za robu. %o je bila primitivna robna razmena -trampa
R R
&arakteristike ove robne razmene su'
neprakticna, usporava promet, problem uporedjivanja
vrednosti raznovrsnih roba
potrebna dvostruka podudarnost volja
(aljnji razvoj naturalne privrede I razmene dobara je pokazao da su se neka dobra po"ela
vie ceniti u razmeni. %ako se stvara proizvod kojim se moe meriti upotrebna vrednost
vie drugih proizvoda. #mesto prostog ili slu"ajnog oblika vrednosti pojavljuje se
proireni oblik vrednosti.Redovno je neki proizvod bio taj koji se rado primao I nalazio,
nasuprot niza drugih proizvoda. )remenom ta roba koja se izdvaja iz ostalog robnog
sveta, I suprostavlja se svim drugim robama po"inje $uncionisati kaonovac
najprimitivnijeg robnog oblika razvija se novi oblik prometne vrednosti.
*roizvodi koji po"inju cirkulisati kao prvi oblici novca, gube izvesna svojstva I postaju
posebne robe oni postaju opti ekvivalent koji se sve vie upotrebljava isklju"ivo u
procesu razmene ostalih proizvoda.
Razvijeni robni promet
R -N R
&arakteristike ove robne razmene su'
Robni novac -posebna vrsta robe koja slui kao opti
posrednik u razmeni svih drugih roba.
+ake je obaviti dve novcane transakcije nego jednu trampu.
%okom istorije razlicite vrste robe vrile su ovu $unkciju' stoka, maslinovo ulje, gvode,
bakar, srebro, cigarete. ,apaa se da je stoka najvie kori!ena kao sredstvo u razmeni, pa
se "ini da odatle poti"e naziv za novac pecunia -pecus govedo..
/vaka vrsta robnog novca ima svoje prednosti i nedostatke' stoka se ne moe deliti na
manje delove, neke robe su odlone kvarenju, neke nisu pogodne za prenos.
Izdvajanjem robe opteg ekvivalenta iz ostalog robnog sveta, stvara se osnova za
nastanak I razvoj nov"anog oblka vrednosti. # procesu razmene ovaj opti ekvivalent
dobija posebnu drutvenu $unkciju, te svojim 0predmetnim sadrajem1 izraava vrednost
drugih roba.
Roba opti ekvivalent dobija time karakteristike novca u kojem,I preko kojeg u izraene
vrednosti svih ostalih roba. &ada je uloga opteg ekvivalenta pripala jednoj robi o rasla
sa njenim prirodnim oblikom speci$i"ne robe -zlato I srebro., kada je stekla monopol kao
opti ekvivalent onda ona postaje novac. (o 2I2 veka metali preuzimaju u potpunosti
ovu ulogu. Novac je roba, ali istovremeno I poti ekvivalent svih drugih roba. #potrebna
vrednost te robe rezultat je odre3enog konkretnog rada, utroenog u njenu proizvodnju .
(obijaju!i monopol opteg ekvivalenta od strane jedne robe, ova postaje nov"ana roba. Iz
proirenog prometnog oblika vrednosti razvija se nov"ani oblik vrednosti. Novac nastaje
kao neophodan proizvod razvijene robne razmene. 4volucija oblika prometne vrednosti
od jednostavnog preko opteg do nov"anog, u osnovi predstavlja genezu novca.
4volucija novca u sve razvijenijem I masovnijem ostalom svetu roba gubila je iz vida
njegovo preklo, a pre svega u gra3anskoj monetarnoj teoriji vezanoj za slede!e nove
pojave'
5. samostaljenje odre3enih $unkcija novca,
6. ,loupotreba novca, uz njegovo kori!enje za brojne druge ciljeve izvan normalnih
no"anih $unkcija.
7. izvanredan razvoj pojedinih oblika novca -depozitni novac, me3unarodni novac,
elektronski novac
8. nestanak ili 0zakrljavanje1 nekih $uncija novca -novac kao blago, novac kao
mera vrednosti, trans$ormacija svetskog novca. I dr.
2. Novanica ili banknota
Nov"anica predstavlja svaki oblik novca, ili surogat novca, koji se pojavljuje u obliku
papirne cedulje, bez obzira na postanak, ekonomsko zna"enje I pravnu normu. /urogati
novca su zamenici novca koji, kao vrednosni papiri -menice, "ekovi I sl.., sadre pravo
koje imalac tog papia ima na odre3enu koli"inu punovrednog novca -zlata..
Nov"anica nastaje postepeno u toku rzvoja nov"anog sistema, ona postaje surogat pravog
novca, a razvija se zbog potreba prometa. Nov"anice nemaju nikakvu 0unutranju1 ili
materijalnu vrednost, ali zbog "injenice da glase na odre3eni iznos zlata one u prometu
zamenjuju punovredni kovani novac. 9aterijalni zastupnik -surogat. se mogao lako
pretvoriti u odgovaraju"u koli"inu nov"ane robe zlata ili srebra, zavisno od toga koji je
od navedenih metala sluio kao nov"ana roba, odnosno koji je monetarni sistem bio na
snazi. %ime je nov"ani surogat u cirkulaciji zamenik pravog novca. Na temelju
deponovanog zlata, ili metalnog , kovanog, obi"no zlatnog novca, bankari su izdavali
pismene cedulje koje su glasile na odreenog bankara u drugom udaljenom mestu, njemu
se na taj na"in nare3ivalo da isplati odre3eni iznos zlatnog kovanog novca. %e cedulje su
cirklisale I zamenjivale pravi novac. Iz tih papirnih cedulja, koje su izdavale banke,
postepeno se razvila banknota -kao kombinacija menice, banke I "eka..+ice koje je izdalo
cedulju je trasat I trasant. :anknota se puta u promet u po"etku samo u visini
deponovang zlata kod bake. /toga je ona pravi surogat novca, potpuno konvertibilna
svakog momenta u zlato. :anknota se osamostaljuje I sve dok se ne pretera sa emisijom,
u odnosu na zlatno pokri!e ova delimi"na konvertibilnost ne ne!e ni zapaziti. 4konomske
I prometne prednosti, omogu!ile su da se razvije celi sistem emisije I povla"enja baknota.
(oneseni su I posebni propisi o sistemu pokri!a emitovanih nov"anica ili banknota u
zlato. /urogati novca nastaju iz potreba prometa, pre svega zbog nedovoljnog irenja
zlatnog nov"anog opticaja I zbog nesigurnosti transporta zlata I kovanog punovrednog
novca. # slu"aju kada drava zakonski ukida "ak I delimi"nu konvertibinost banknota u
zlato, banknota dobija prisilni te"aj, te postaje zakonsko sredstvo pla!anja I prometa.
:anknota se pretvara u papirni novac.
3. Papirni novac
*apirni novac ne trai se zbog sebe samog vec zbog stvari koje se mogu njime kupiti.
*ogodno je sredstvo razmene, lako nosivo, moguca zatita od $alsi$ikovanja. ,abrana
privatnog tampanja novca cini ga oskudnim.
*apirni novac sam po sebi nema gotovo nikakve vrednosti, njegova vrednost je posredan
I to samo tolika, koliko taj novac predstavlja zlato I druge robe. )rijednost papirnog
novca zavisi od pokri!a robama i masom roba koje stoje nasuprot tom novcu, a ne zlatom
koje reprezentuje.*apirni novac ima vrednost samo zato to $unkcionie u opticaju.
Razvio se zbog potreba prometa i kroz stalne napore usmjerene u pravcu olakanja
prometa 9oderni nov"ani sistem papirnog novca pokazuje da je to de$initivan dravni
novca, koji obavlja $unkciju prometa I pla!anja. %o je papir utvrene $orme I nominal,
bez svoje unutranje vrednosti, lien bilo kakbvog metalnog pokri!a, a danas I bilo kakve
veze sa zlatom. *apirni novac je relativno bezvredan papir, koji se u prometu mora
primiti u neograni"enim koli"inama poto ga je drava proglasila de$initivnim zakonskim
sredstvom prometa I pla!anja. 9onopol na izdavanje papirnog novca dobija drava
odnosno centralna -emisiona. banka. )rednost papirnog novca osigurava se njegovim
prometnim $unkcijam ,odnosno ukoliko se vie raznosvrsnih kvalitetnih roba dobije za taj
novac, utoliko mu je vrednost ve!a. *ored papirnog novca centralne banke, prisilan te"aj
mogu imati I razni oblici dr!avnih vrednosnih papira, obveznice, bonovi I sl. &oji
cirkuliu u prometu I koji se moraju primitu u odre3enom obliku u procesu cirkulacije.
*apirni novac unutar nacionalnih granica svake zemlje u potpunosti je zamenio raniji
punovredni zlatni novac, ali se tu njegova mo! I zavrava. Izvan granica zemlje on
prestaje da $uncionie kao zakonsko I de$initivno sredstvo pla!anja, jer njegovu ulogu u
me3unarodnom prometu I pla!anjima preuzima punovredni robni novac,zlato odnosno
drugi oblici me3unarodnih sredstava pla!anja. %u ulogu jedno vrijeme je obavljalo zlato,
a kasnije konvertibilne valute
4.epozitni novac
(epozitni ili iralni, knjini ili skripturalni odnosno bankarski -kreditni. novac, razvija se
iz; $uncije novca kao platenog srestva, jer je doepozitni novac u osnovi kreditni novac.
Nastaje uglavnom odobravanjem kredita na ra"un korisnika. /avremeni novac je
potraivanje. <otov novac je potraivanje na banku, dok je depozitni novac
potraivanje od depozitne banke.
&omitent -klijent., koji je dobio kredit, ima pravo da raspolae ti nov"anim sredstvima,
pla!anjem drugim komitntima iste ili neke druge banke, ili podizanjem gotovog novca.
:anke se pretvbaraju iz uloge "uvara I posrednika u prometu novcem u stvaraoce novca.
Na toj osnovi je nastao I razvio se poznati preces viestrukog umnoavanja ili
multiplikacije depozita I kredita u bankarskom sistemu. /tvaranje novca od stane banaka
javlja se najpre kod emisije banknote iznad metalnog zlatnog pokri!a. Nov"anice su
vidljive dok je kreditni ili depozitni novac nevidljiv I teko je regulisati volumen
stvorenog depozitnog novca, jer nepostoje ograni"enja u obliku metalnog pokri!a.
grani"enja se ipak nalaze u obliku neophodne likvidnosti banke koji svaka banka -osim
centralne jer ona je nograni"eno likvidna. morauvaavati kao jedan od mnogih principa u
poslovanju.
/tvarajem depozitnog novca, banka mora ra"unati na to da !e se najve!i deo kredita
iskoristiti virmanskim, bezgotovinskim putem, ali da !e uvek jedan deo biti pretvoren u
gotov novac. #koliko se depozitni novac manje trans$ormie u gotov, e$ektivni novac,
pove!ava se kreditni potencijal banke.
(epozitni novac I danas ima ogromno zna"enje u privredi.%o je postao dominiraju"i
sistem pla!anja I novca u svim zemljama. &ovani novac I nov"anice se danas koriste u
manjoj kolki"ini dok je dominiraju"i oblik postao depozitni novac.
Izvori nov"anih sredstava, koji se $ormiraju iz raspodele drutvenog proizvoda, "pine u
bankama, depozite, depozitni ili stvarni novac, a on predstavlja osnovu realnog
kreditiranja privrede, stanovnitva, dravem me3usobnih kredita banaka I dr. %o su
depoziti ekonomskih subjekata kod banke, njihova potraivanja prema banci I obaveze
banke prema deponentima. vim depozitima koji nastaju iz drutvenog proizvoda I
nacionalnog dohotka, kroz proces krunog kretanja, treba dodati I kredite emisione
banke. ,bog toga se novac kod banaka deli na primarni I sekudarni novac -depozite..
9ada je izvor svih depozita, primarni novac centralne banke.
:anke u sistemu kreditiranja stvaraju dodatne sekundarni ili izvedene depozite, znatno
iznad stvarnih depozita.%ime se ukupni depoziti dele na stvarne I izvedene, $iktivne.
snovni izvor novca u opticaju I depozitnog novca su kratkoro"ni bankaraski krediti.
&ada banka odobri kredit preuze!u, preduze!e postaje poverilac bane. =iktivno stvoreni
depoziti banke po"eli su da cirkuliu kao stvarni novac, tim procesom stvorena je osnova
za kreiranje bankarskog kredita. :anke time prestaju da budu samo prera3iva"i novca,
one se stvarno pretvaraju u $abrike novca, u institucije koje su sposobne da samostalno
stvaraju I ponitavaju novac. Nov"ani opticaj se vri kroz kreditnu politiku, a preko
politike regulisanja mase kratkoro"nih bankarskih kradita u privredi. 4$ektivni novac
ostaje I dalje baza depozitnog novca. *o"etak krunog toka novca je gotov novac
centralne banke ali I krajna ta"ka tog toka je gotov novac u koi se trans$ormie depozitni
novac poslovnih banaka nakon izvrenog procesa multiplikacije. 9ultiplikacija novca je
mogu!a u uslovima postojanja bankarskog novca' zato to gra3ani u platnom prometu
koriste novac iz banki, komitenti banke prihva!aju bankovne kredite, a bankarski novac
se vra!a u bankovni sustav.
9onetarni multiplikator'
m > 5?r -stopa obveznih rezervi.
&reditni multiplikator'
k > 5?r - 5
/tvaranjem bankarskih depozita I kredita odreeno je objektivnim granicama materijlne
prozvodnje I raspodele. 4misija novca I kredita ograni"ena je objektivnim potrebama
proizvodnje I prometa. %e se granice ne smeju prekora"iti, ukoliko se ne eli izazvati
nestavilnost u privredi. *reterana emisija bankarskog kredita mora postati snaan $aktor
nesatbilnosti privrede, odnosno ona postaje incijalni $aktor in$lacije. &ao snaan $aktor I
instrument privrednog razvoja, kredit se sve vie koristi za podsticanje stope rasta I
zaposlenosti, ali I u razne druge svrhe izvan normalnih nov"anih $unkcija.
(rava ostvaruje nov"ana sredstva $iskalnom politikom. #koliko zbog nestabilnih
privrednih tokova, ne moe porezima ostvariti dovoljnu koli"inu novca tada dravni
budet ostvaruje de$icit. (rava ne moe bankrotirati i stoga pokriva vlastite gubitke kao
i manjak novca za potrebe budeta kreditnom emisijom novca. %akvi krediti pove!avaju
masu novca u opticaju bez pokri!a u proizvedenoj robi. %ada se u prometu nalazi vie
novca nego to vrijedi privredna produkcija.
*rivreda se brani pove!anjem cijena proizvoda dok se ne uravnotei ponuda i potranja
to stvara in$laciju. In$alacija nadalje zahtjevaju devalvaciju domicilne valute u odnosu
na svjetske valute da bi se uskladila vrijednost proizvedene robe na tritu, odnosno da bi
se uravnoteio promet robe preko dravne granice. (evalvacija lako donosi novo
pove!anje cijena i proces se ponavlja.
In$lacija spre"ava bankrote poduze!a "ime se osigurava produetak proizvodnje ali je
vrijednosni sistem poreme!en. <alopiraju!a in$lacija je prvi put zabiljeena u Njema"koj
po"etkom tridesetih godina a 5@@7 godine je zahvatila Augoslaviju koja je tampanjem
novca prehranjivala narod i spaavala proizvodnju uslijed nametnutih ekonomskih
sankcija svijeta. (rave razvijaju mehanizme odbrane od de$lacije i in$lacije ali pitanje je
koliko su ti mehanizmi e$ikasni da sprije"e tee krize uzrokovane stagnacijom
proizvodnje i potranje koja je prije ili kasnije neminovna.
&oli"ina novca u opticaju je u kapitalisti"kom drutvu veliki problem. Izme3u ostalog,
porast proizvodnje zahtijeva porast koli"ine novca u opticaju da bi se proizvedena roba
mogla kupiti. sim trita koje je "esto nepredvidivo i bolno kapitalizam nema
zadovoljavaju!i mehanizam regulacije koli"ine novca u opticaju. &orisnici emitiranog
novca su duni posu3eni novac vratiti sa kamatom. # slu"aju ekspanzije proizvodnje i
potronje to je mogu!e ostvariti jer se isti novac bre obr!e pa stvara ve!u nov"anu
vrijednost. # slu"aju pada potranje na tritu, opada i brzina obrta novca pa drutvo
naprosto nema dovoljno novca da kupi proizvodenu robu tim vie jer mora vratiti
posu3eni novac sa kamatom. %ako kapitalisti"ki oblik proizvodnje sam sebe gui a
rezultat je naj"e!e bankrot. &apitalizam nema zadovoljavaju!u monetarnu politiku.
*roblem se samo moe odgoditi pomo!u novih kredita. %ako su se zaduile sve zemlje
svijeta a najmo!nija me3u njima /B( je postala najzaduenija zemlja svijeta. Njen dug
ubrzano raste i tako $ormira vrlo neizvjesnu ekonomsku budu!nost.
(rave "esto rjeavaju problem nedostatka novca kontroliranim poklonima novca iz
primarne emisije. #koliko je demokracija u zemlji donekle razvijena onda se takav novac
koristi za zajedni"ke potrebe. %akva mjera unosi nuno potreban novac u opticaj to
pomae ekonomiju.
*apirni novac danas nije zamenljiv za zlato, on zamenjuje stvarni novac, on 0predstavlja
zlato1 koje bi se normalno nalazilo u prometnim kanalima reproducije. *roces odvajanja
papirnog novca od zlata iao je sve bre, sa sve ve!im uplitanjem drave u ure3enje
celokupnog nov"anog sistema a posebno u slede!im sektorima'
kori!enje novca kao sredstva za de$icitno $inansiranje reprodukcije -preterana
emisija novca, budetski de$icitiC.
sve ve!a stopa in$lacije u savremenim privredama koja nov"ane tokove pretvara
sve vie u samostalne tokve sa sve o"itijim nov"nim krizama
poloaj zlata kao nov"ane robe u doma!im robno-nov"anim transakcijama.
*ostoji nekoliko $aktora koji dovode do procesa odvajanja'
stalnost cena zlata I veta"ko odravanje na visini od 7D dolara za uncu
proces obezvre3enja savremenog novca sve vie odvojenog od zlata
odvajanje cene zlata od produktivnosti rada u njegovoj proizvodnji
istisivanje I demonetizacija zlata iz svetskog monetarnog sistema.
%eorija novca I istraivanje uloge novca u proceseu drutvene reprodukcije spadaju u
jedno od najsloenijih, najrazvijenijih teorijskih delova savremene ekonomske teorije
uopte.
Bnaliza novca I nov"ane s$ere repordukcje vezuje se za istraivanej hroni"ne
nestabilnosti savremene privrede, privrednog rasta I zaposlenosti. 9eanje drave u
privredni razvoj postalo je u savremenim privredama dominantno. /avremene drave,
koriste monetarno kreditne mere u regulisanju konjukture, to je pove!alo zna"aj
istraivanja monetarnih problema. &lasi"na teorija je polazila od novca kao neutralnog
$aktora u procesu samoregulisanja privrdnih tokova I stalne ekonomske ravnotee u
privredi. Novac samo olakava I omogu!ava ostvarivanje I o"uvanje stalne ekonomske
ravnote!e I pune zaposlenosti rada I kapitala.
/avremena monetarna teorija ugra3uje novac u cikli"no ponaanje ne samo kapitalisti"ke
privrede ve! I za loe $unkcionisanje nov"anog sistema I slabo vo3enje monetarne
politike. 9oderna monetarna teorija prelazi na aktivnu ulogu novca I monetarne politike
I njihovo delovanje na visinu I raspodelu nacionalnog dohotka, cene zaposlenost,
ponaanje investicije I tednje, platno bilansnu neravnote!u I odnose u eksternoj
ekonomiji.
Regulisanjem nov"ane I kreditne mase reguliu se privredni tokovi, posebno agregatna
tranja, kori!enje kapaciteta, zaposlenost,uvoz, izvoz I dr. &ada se restriktivnom
monetarnom politikom eli stabilizovati privreda, a pretera se sa kori!enjem monetarnog
$aktora, "esto dolazi do in$lacije, depresije I nezaposlenosti. &rajnosti monetarizma I
zlupotreba novca sve su "e!i u monetarnim privredama.
!. "onetarna teorija I agregatna ekonomska teorija
/ve je tee utvrditi granice gde po"inje, a gde se zavrava teorija novca.
Niska, stabilna i predvidiva in$lacija najve!i je doprinos koji monetarna politika moe
dati privredi. 9e3utim, u uslovima visoke dolarizacije -evroizacije. privrede, ograni"eni
su dometi monetarne politike u ostvarivanju tog cilja. &lju"ne komponente monetarne
politike u /rbiji su' -a. rukovo3eni $leksibilni kurs i -b. kontrolisana in$lacija.
Nezavisnost centralne banke neophodan je uslov za sprovo3enje monetarne politike koja
kao rezultat daje stabilnost cena.
9onetarna teorija se ne ograni"ava na vrednosti i promene vrednosti novca, ona je
porirna uklju"uju!i u sebe i agregatnu ekonomsku teoriju. # 9onetarnoj teoriji se dans
sve manje postavlja pitanje ' ta je novacE, ve! kako se stvara, ko njime raspolae i kako
deluje na ekonomsku aktivnost i podsisteme ekonomskog sistema,tj kako njime
upravljati. 9onetarna terorija se sada tretira kao Fteorija o uticaju novca na ekonomsku
aktivnost0. snovno podru"je monetarne teorije je istra!ivanje uzajamnog delovanja
monetarne s$ere i drgih agregata privrede, pre svega promene realnog nacionalnog
dohotka i zaposlenost proizvodnih $aktora, promena nivoa cena, raspodela dohotka i
bogatstva, to predstavlja centralnu $unkciju ove teorije.
9onetarna teorija sve vie istrauje slede!e odnose i vezeG
povezanost mera monetarno-kreeditne politike i promene nov"ane mase u privredi
povezanost promena nov"ane mase i tranje robe i usluga
povezanost izme3u ukupne tranje i dinamika prizvodnje, zaposlenosti i
nominalnih dohodaka s jedne, i nominalne i realne koli"ine novca sa druge strane
povezanost novca, dohotka i kamatne stope
uticaj de$icitarnog $inansiranja na e$ikasnost monetarne politike
9onetarna teorija u istraivanju privrede i delovanja novca, moe tim problemima da
pristupi na dva na"ina' &vantitativno i kvalitativno. Hista monetarna teorija je
istraivala uglavnom kvantitativne osobine novca -priroda novca, oblici novca i njihova
klasi$ikacija, $unkcije novca, kupovna snaga novca i dr., me3utim ona je danas
zamenjena kvantitativnim odnosima i mehanizmom brojnih veza nov"anih i realnih
$aktora u reprodukciji. &vantitativni pristup u monetarnoj teoriji polazi od s$ere nov"anog
opticaja i uticaja novca na razli"ite makroagregate i sektore privrede. #zajamno
delovanje monetarnih i nemonetarnih $aktora, kanali uticaja nov"ane s$ere na realne
$aktore reprodukcije u savremenom regulisanju ekonomije dobijaju posebno mesto.
/pajanje terorije novca sa makroekonomskom terorijom dovodi do pretvaranja novca u
vrlo snaan istrument dravnog itervenicionizma u gotovo svim savremenim
privredama./vakoj privredi bi najvie odgovaralo da se u prometu nalazi upravo onolika
koli"ina novca kolika je vrijednost proizvedene robe. # idealnom slu"aju u kojem
privreda proizvodi upravo ono to drutvo treba, takva koli"ina novca u opticaju
omogu!ava potpuni promet proizvedene robe i ekonomsku stabilnost drutva.
*otroa"i posjeduju veliku masu novca. na je znatno ve!a od vrijednosti teku!e
proizvodnje i znatno manja od ukupne vrijednosti svega to drutvo posjeduje jer su te
vrijednosti nastale obrtanjem istog novca. (io novca se obr!e u svrhu platnog prometa
teku!e proizvodnje, a velika koli"ina nov ca je akumulirana u vlasnitvu gra3ana i
drutva kao $ond rezerve. Bkumulirani novac daje ekonomsku sigurnost pojedinaca i
drutva u cjelini.
#.Istorijat novca $rbije% &rne 'ore i (ugoslavije
0/rpski dinar1 se prvi put pominje u arhivskim dokumentima s kraja 5658. godine, u
vreme /te$ana *rvoven"anog. d tog vremena sve do pada (espotovine 58D@. godine,
dinar su kovali gotovo svi srpski vladari. n je predstavljao jedno od najbitnijih obeleja
samostalnosti i dravnosti srpske drave u srednjem veku. /av srednjovekovni novac
/rbije se, zbog povla"enja zlata iz opticaja pojave karakteristi"ne za taj period svuda u
4vropi kovao isklju"ivo u srebru.
#sled gubitka samostalnosti srpske drave, sve do polovine 2I2 veka u upotrebi je bio
veliki broj razli"itih moneta stranih drava. # periodu turske prevlasti, na teritoriji
dananje /rbije radilo je nekoliko kovnica turskog novca Novo :rdo, &u"ajna i
:eograd. Naziv poslednje vrste turskog srebrnog novca para -od arapske re"i bara - to
zna"i srebro., prisutan je i danas kao naziv stotog dela savremenog jugoslovenskog
dinara.
Kovani novac
# 2I2 veku, u vreme vladavine &ara3or3a i kneza 9iloa, u /rbiji je u opticaju bio
veliki broj razli"itih moneta, od turskih do zapadnoevropskih. %okom tog perioda
koristile su se 87 vrste stranog novca, i to 5I zlatnih, 6J srebrnih i D bakarnih. 9e3utim,
uporedo sa uspenim politi"kim osloba3anjem od turske zavisnosti, po"inju da se "ine
prvi koraci ka uspostavljanju sopstvenog monetarnog sistema, da bi se, najzad, nakon
vie od "etiri stole!a od kovanja poslednjeg srpskog srednjovekovnog novca, u
obnovljenoj /rbiji ponovo po"elo sa njegovim kovanjem. *osle (rugog svetskog rata,
prvi kovani novac Augoslavije emitovan je 5@8D. godine. d tada do danas ostvarene su
brojne emisije kovanog novca, sa vremenom u naprednijim tehnikama izrade, kao i
boljeg kvaliteta legura od kojih je izra3ivan. dgovaraju!im elementima kao to su grb i
naziv drave emitenta registrovane su sve promene u dravnom ure3enju koje su se
deavale tokom proteklog perioda.
*ored redovnih emisija kovanog novca, Narodna banka Augoslavije izdaje i prigodni
kovani novac sa namenom obeleavanja razli"itih mani$estacija, kulturnih, sportskih ili
nekih drugih, od zna"aja za zemlju ili od ireg, me3unarodnog zna"aja. %aj novac se
izdaje tako3e povodom vanih jubileja koji su u vezi sa odre3enom li"no!u, institucijom
ili doga3ajem. d 5@KJ. godine, kada je izdata prva serija prigodnog kovanog novca, do
danas realizovana je 65 emisija tog tipa novca. sobenost takvih izdanja jeste u tome to
se za izradu novca koriste preteno plemeniti metali, ali i legure. ,a razliku od redovnih
izdanja, za prigodni kovani novac naj"e!e se primenjuje specijalna tehnika izrade, koja
obezbe3uje bolji kvalitet i ve!u izraajnost prikazanih motiva.
Nov"anice
%okom 2)III veka u ve!ini evropskih drava iz prometa nestaju zlato i srebro, zbog "ega
se javlja potreba za papirnim novcem. %o predstavlja razlog za pojavu prvog papirnog
novca i kod nas.Na naem podru"ju, prva vrsta papirnog novca, ta"nije nov"ane doznake,
pojavljuje se 5J8J. godine u )ojvodini, u /remskim &arlovcima i /ubotici. %o su bili
asignati, koji su izdavani na osnovu pokri!a nacionalnim dobrima -nepokretnostima i
sl...*rve nov"anice u &neevini /rbiji, tampane 5JLK. godine kao novac <lavne dravne
blagajne za potrebe $inansiranja srpsko-turskog rata, nikada nisu putene u opticaj.
)eruje se da je za njih crtee izradio poznati srpski pesnik i slikar Mura Aaki!.:udu!i da
su 5JJ8. godine, osnivanjem *rivilegovane narodne banke &raljevine /rbije, stvoreni
uslovi za izdavanje nov"anica, iste godine je emitovana nov"anica od 5II dinara. na je
bila plativa u zlatu, a izra3ena je u :elgiji. 9e3utim, naviknut na metalni novac, narod je
tu nov"anicu mahom menjao za zlato, tako da je tek banknota od 5I dinara izdata 5JJD.
godine, plativa u srebru, stekla poverenje gra3anstva i bila iroko prihva!ena, kao i ostale
nov"anice nakon toga, do izbijanja *rvog svetskog rata.,a vreme austrougarske
okupacije, Narodna banka ulae napore da obezbedi rezerve nov"anica tampanjem
dodatnih koli"ina u =rancuskoj i izdavanjem 0ratne1 nov"anice u apoenu od DI dinara, za
koju je nacrt izradila :eta )ukanovi!, akademski slikar. (a bi se spre"ilo unoenje novih
banknota, u okupiranoj /rbiji je u zvani"nom opticaju bio uglavnom novac okupatora'
krune, marke, levi i pe"a!ene dinarske nov"anice.*osle sticanja dravne samostalnosti
5JLJ. godine, Nrna <ora je svoj prvi papirni novac -uputnice koje su u svemu imale
ulogu nov"anica. dobila tek 5@56. godine, sa najmanjom nominalnom vredno!u od 5, a
najve!om od 5II perpera. kupacione vlasti su, kao i u /rbiji, izvrile pe"a!enje
uputnica izdanja 5@56. i 5@58. godine i kao takve ih tokom rata uvela u zvani"an
opticaj.Nakon zavretka *rvog svetskog rata i konstituisanja nove drave, &raljevine
/rba, Orvata i /lovenaca, javlja se problem valutnog arenila i potreba za
ujedna"avanjem nov"anog sistema i nostri$ikacijom nov"anica. 4mitent nove zajedni"ke
valute, dinara, bilo je 9inistarstvo $inansija &raljevine /rba, Orvata i /lovenaca, "ime je
dinar ponovo promovisan u nacionalnu monetu.*rivilegovana Narodna banka &raljevine
/rbije 5@6I. godine prerasta u Narodnu banku &raljevine /rba, Orvata i /lovenaca i ona
iste godine izdaje nov"anice u apoenima od 5I, 5II i 5III dinara./tvaranjem &raljevine
Augoslavije 5@6@. godine, Narodna banka &raljevine /rba, Orvata i /lovenaca postaje
Narodna banka &raljevine Augoslavije i tampa tri nov"anice, i to u ,avodu za izradu
nov"anica %op"ider. (o po"etka (rugog svetskog rata, Narodna banka vri svoju
osnovnu $unkciju emitovanja novca.*osle raspada &raljevine Augoslavije, Narodna banka
&raljevine Augoslavije se trans$ormie u /rpsku narodnu banku, koja proglaava srpski
dinar i onemogu!ava upotrebu stranih valuta na onim teritorijama srpske drave koje su
bile okupirane od susednih zemalja.Izbegli"ka vlada &raljevine Augoslavije 5@87. godine
tampa seriju nov"anica koja nije putena u opticaj.*o zavretku (rugog svetskog rata,
nova vlast uvodi valutnu re$ormu, zamenu okupacijskog novca, i izdaje seriju nov"anica
(emokratske =ederativne Augoslavije, "ije su prve koli"ine tampane u 9oskvi. (inar
ostaje nov"ana jedinica i u novoj dravi. # periodu od 5@8D. do 5@@6. godine u
Augoslaviji je emitovano ukupno 56 serija nov"anica sa KL apoena.%okom perioda
hiperin$lacije, 5@@7. godine, /avezna Republika Augoslavija je izdala seriju nov"anica sa
enormnim nominalnim vrednostima -D.III.III.III, DI.III.III.III i DII.III.III.III
dinara..
).*iteratura kori+,ena pri izradi seminarskog rada
5. 9N4%BRN4 I AB)N4 =INBN/IA4 (r. /.&omazec I (r. Parko Risti!
6. QQQ.nbs.co.;u
7. QQQ.Qikipedia.org
http'??QQQ.besplatniseminarskiradovi.com