BANKARSKI SISTEM

RAZVOJ BANKARSKIH POSLOVA I BANAKA

Prvi bankarski poslovi, kako se oni sa sada�njeg stanovi�ta shvataju, nastali

su vec u ranim periodima razvoja ljudskog dru�tva. Zaceci ovih poslova mogu se
istorijski pratiti jo� od 3000. godine pre nove ere, a sigurniji materijalni
dokazi o vrsti i nacinu razvoja bankarskih poslova, od VII veka pre nove ere.U
periodu od VII do V veka pre nove ere, U Vavilonu su se pojavile privatne kuce
koje su se bavile pretecom danacnjih bankarskih poslova, poznati pod nazivom
tezaurisanje, a ljudi koji su se njima bavili zvali su se
� tezauri�( dana�nji pojam tezaurisanje podrazumeva povlacenje i stokiranje novca
ili drugih vrednosti iz predmeta ).

Ti prvi poslovi odnosili su se na organizovano sklanjanje odgovarajuce robe,

obicno �ita ili druge vrste robe na cuvanje. Primljenu robu tezauri su cuvali ili
davali dalje u promet na odredeni rok i uz odgovarajuce priznanice o deponovanim
proizvodima koje su i same postajale predmet samostalnog finansijskog prometa za
obracune i placanja.

U istom razdoblju u staroj Grckoj bankarski poslovi se razvijaju u okviru cuvenih

hramova, posebno hramova u Efesu na ostrvu Rodos. Pojam kovanog novca na ovom tlu,
pocev od VI veka pre nove ere, koje je iozdavao skoro svaki grad ili manja
dr�avica samostalno za svoje potrebe , javljaju se I prvi privatni menjaci,
koji su menjali novac jednoga grada, tj.dr�ave za novac druge, ili su ga davali na
zajam uz kamatu. Svoj posao oni su obavljali na trgu za stolom ili klupi. Kako se
sto na grckom jeziku naziva � trapeza �, tako su oni dobili naziv� trapeziti �, a u
dana�njem smislu trapeza oznacava banku.

U periodu postojanja Rimske imperije sticu se jo� povoljniji uslovi za razvoj

novcanih transakcija i drugih finansijskih poslova. Lice koje se u Rimskoj imperiji
bavi primanjem depozita i uloga, davanjem zajmova i posredovanjem u novcanom
prometu naziva se � angentarijus �. Njihovi poslovi se se u veliko meri
odra�avali na razvoj privrednog �ivota, ali uticaj agentrijusa sve na vlasti i
dr�avne poslove postajao je sve veci.
Mnjacke poslove obavljala su druga lica koja su se zvala �numulatori�.

U ranom feudalizmu paralelno sa odumiranjem trgovackih poslova, zamirao je i

razvoj bankarskih poslova, tj.banaka.U ovom periodu razvoja ljudske istorije
ulogu su imali samo menjacki i emisioni poslovi. Mnostvo moneta razlicitih vrsta
koje se u tom periodu razijaju sve vise, iziskivale su postojanje samo
menjackih poslova. U istom periodu kreditni poslovi se javljaju najvecim
delom u obliku naturalnog kredita, da bi se tokom vremena sve vi�e razvijaokao
poseban novcani kreditni posao koji prati trgovacke transakcije.

str.3

U okviru ovim poslova u trgovackom prometu �iru primenu dobija menica, ( Italija
XII vek ), na osnovu koje se kao instrument placanja uspe�no razvija medunarodni
trgovacki i novcani promet.

Ovaj period je znacajan i po prvim slucajevima � kvarenja novca � , �to

se cinilo odstupanjem u te�ini i sastavu plemenitih metala od kojih je kovan novac,
a ispoljio se u odredenoj stopi inflacije, koja je zasigurno siroma�ila �iroki krug
vlasnika novcane imovine.

Bankarski poslovi ponovo o�ivljavaju u srednjevekovnoj Italiji, kada se

bankarstvo razvija iz potrebe za stalnim kreditima i organiozovaniji je i
sigurniji platni promet. U XII veku na�e ere u Italiji su se razvike pretece
dana�njih banaka, nazvane � montes �.
Prve bankarske instiucije pojavljuju se kao komercijalne i emisione banke,
a medju njima su kao prve najpoznatije Banke di Genove,osnovana 1320.godine i Sasa
di Santa Georgio ,osnovana 1407.godine .Ove banke bavile su se i ziro
prometom,te se stoga smatraju i najstarijim pravim bankama u istoriji bankarstava.U
ovm periodu, razvila se i upotreba menica, koja je vrlo brzo postala vazno
i nezamenjivo sredstvo poslovnog platnog prometa i kreditiranja. Takodje
amsteramska banka uvela je u promet poseban knjizni novac, koji pod nazivom �mark
banko� predstavljao 8.5 g finog srebra.

Osnovi savremenog bankarstva postavljeni su tokom XVIII i XIX veka ,

kada su osnovane velike bankarske institucije ,koje su sopstvenim i tudjim
sredstvima postale vazan factor razvoja privrede i prometa, ne samo u zemljama gde
su se ove banke razvile, nego i u medjunarodnim odnosima. Medju njima su
svakoako najpoznatije: Sverigen Riskbank, osnovana u Svedskoj 1668.
godine,Bank of England , osnovana u Engleskoj 1694. godine,itd. U Srbiji prva
banka je osnovana 1862 . godine , pod nazivomUprava fondova, koja je kasnije
presla u Drzavnu hipotekarnu banku, a od 1883.godine poslovala je kao Privilegovana
Narodna banka Kraljevine Srbije.

POJAM BANKE

Kad govorimo o bankarstvu u svom najelementarnijem smislu, pocecemo od

samog pojma banke . Rec banka potice od latinske reci BANCO koja
oznacava klupu, tezgu,salter postavljen na ulici gde su se razmenjivale razlicite
vrste novca.
U evoluciji banaka , pojam banka je razlicito tumacen zbog razlicitih uslova
sistema u kojima je banka delovala.Kod preuzimanja pojma banke, navode se odredjeni
kriterijumi:

1.ucestvovanje u kreiranju novca

str.4

2.profesionalno bavljenje poslovima,uzimanje i davanje kretita

3.funkcija ostvarivanja ciljeva ekonomske politike

4.funkcija obavljanja platnog prometa

U reprodukciji privrede jedne drzave postojanje novca i mogucnosti

kreditiranja predstavljaju bitne cinioce. U kontekstu ovog kruga, banke imaju
posebno mesto i ulogu,
jer su specijalizovane institucije,cija je osnovna funkcija da privredu i njenu
reprodukciju snabdevaju potrebnom kolicinom novca i kredita. Stoga je
bankarstvo u celini kao specificna privredna delatnost odredjeno vrstom i
sadrzinom bankarskih poslova .Po odredbama Zakona o bankama i drugim finasijskim
organizacijama, banka se osniva kao akcionarsko drustvo ,ugovorom o osnivanju
i obezbedjenjem sredstava za osnivacki kapital banke. Druga finansijska
organizacija,izuzev stedno-kreditnih zadruga,osniva se kao akcionarsko drustvo,
ugovorom o osnivanju i obezbedjenjem srestava u osnivacki
kapital.

Banke i druge finansijske organizacije su pravna lica.

Banku mogu da osnuju domaca i strana fizicka i pravna lica.

Banku mogu da osnuju najmanje dva osnivaca .Strana lica mogu da osnuju
banku po uslovima uzajamnosti.

Ugovorom o osnivanju banke utvrdjuju se narocito:

1.naziv i sediste osnivaca banke

2.naziv i sediste banke

3.Iznos ukupnog osnivackog kapitala banke u nocanom i nenovcanom obliku,kao i udeo

svakog osnivaca u tom kapitalu

4.Rok do koga su osnivaci banke duzni da uplate i prenesu novcana i nenovcana

sredstva u osnivacki capital banke.

5.prava,obaveze i odgovornosti osnivaca banke za obaveze banke

6.uslovi za sticanje i prestanak prava osnivaca

str.5

7.poslove koje banka obavlja

8.nacin rasporedjivanja dela dobiti na osnivace banke

9.nacin snosenja rizika i pokrica gubitaka banke

10.uslovi i nacin povecanja osnivackog kapitala i rezervi banki

11.nacin resavanja sporova medju osnivacima banke

12.uslovi za prestanak rada banke ako ne postoji ekonomski interes

13.nacin odlucivanja o statusnim promenama banke i prava osnivaca banke u slucaju

statusnih promena banke

Osnivaci banke obezbedjuju sredstva za osnivacki capital,koja mogu biti u novcanom

i ne novcanom obliku (zgrade, opreme i druga sredstva).

Novcani deo osnivackog kapitala banke ne moze da bude manji od 1.500.000 americkih
dolara u dinarskoj protivvrednosti, po kursu na dan uplate tih sredstava.

Banka samostalno obavlja delatnost, radi ostvarivanja dobiti.

Banka se moze baviti depozitnim,kreditnim i drugim bankarskim poslovima u zemlji, i
to:

1.primanjem svih vrsta novcanih depozita

2.davanjem i uzimanjem kredita

3.deviznim,devizno-valutnim i menjackim poslovima

4.izdavanjem hartija od vrednosti i novcanih kartica

5.cuvanjem sredstava i hartija od vrednosti i upravljanje njima

6.kupovinom i prodajom hartija od vrednosti

7.izdavanjem jemstva, garancija,avala i drugih oblika jemstva

8.poslovima platnog prometa