ССЦ.

“ИСТОЧНА ИЛИЏА”

ИСТОЧНА ИЛИЏА

МАТУРСКИ РАД
Teма: Банке и врсте банака

Ментор: Ученик:
Раденка Шеховац, проф.  Давид Делић IV-4

Источно Сарајево, 25.4.2023

УВОД
Унутар цјелокупног процеса репродукције једне привреде, постојање новца и
могућности кредитирања у великој мјери представљају битне факторе. У контексту
овог круга, банке имају посебно место и улогу јер су специјализоване институције, чија
је основна функција да привреду и њену репродукцију снабдевају потребном
количином како новца, тако и кредита. Стога је банкарство у целини, као специфична
привредна делатност, одређеном врстом и садржином банкарских послова.
Већина људи данашњице је упозната и остварује контакте са банкама, оне су
скоро па одувијек присутне кроз њихов живот, али о њима се дубље не размишља, не
детаљише се о њиховом настанку, поријеклу, значају, па ни функцијама које имају за
цјелокупну привреду једне земље.
Просјечан запослен у једној земљи има:
⚫ текући рачун у некој локалној банци
⚫ кредит за одређено намјену кредитну картицу издату од стране банке
⚫ рачун за општу штедњу код неке регионалне банке
⚫ штедњу за пензију.
Ово значи да једно типично домаћинство у развијеном свету, комбинујући
кредите, штедњу, новац, већ је само за себе један финансијски посредник. Управо
таква домаћинства и јесу мета финансијских институција, од којих банка и јесте
најзначајнија.
Времена се мењају, па банке, са циљем остварења што већег профита све више
шири спектар својих услуга и интересовања. Стога, да би се што боље разумио посао
данашњих банака, кроз рад ће бити представљена четири сегмента. Првенствено ће се
представити развој и појам, односно дефиниција и конкретизација банке као
најзначајније финансијске институције. Затим ће се дефинисати општа подела банака
приказана шемом. По окончању класификације биће дефинисана надлежност и циљеви
Централне банке. Последњим сегментом биће приказане функције које банке поседују
и обављају, а на самом крају изведени закључци и коришћена литература.
Приликом израде рада ће се користити секундарни подаци. Извор поменутих
података представљају књиге, интернет странице, као и остала доступна литература.
1. РАЗВОЈ БАНКАРСКИХ ПОСЛОВА

Први банкарски послови, како се они са данашњег становишта схватају,

насталису већ у раним периодима развоја људског друштва. Зачеци ових послова могу
се историјски пратити још од 3000 година п.н.е., а сигурнији материјални докази о
врсти и начину развоја банкарских послова од VII века п.н.е.

Историјски развој банака одвијао се у неколико фаза:

 Фаза 1- Банке се јављају још у античком добу, са појавом размјене, и то у оним

областима гдје су постојала највећа природна богатства, односно у Грчкој, Риму
и Блиском Истоку. Наиме, послије поплаве настале изливом Еуфрата и Тигриса,
у моћној цивилизацији Бабилона саграђена је прва банкарска зграда. Примарна
сврха зграде била је да се људи моле боговима и да им приносе житве да би их
одобровољили. Дакле, банке су биле у храмовима под заштитом свештеника,
тзв. Тезаури (тезаурирати-имобилизирати, извлачити новац из промета и
гомилати га у трезорима). Жртве и дарови Боговима били су изузетно велики,
тако да се храм из дана у дан богатио. Даље су се та средства позајмљивала са
каматом земљорадницима и трговцима, или су била давана као позајмица
робовима да се ослободе ропства. Наравно, сви ови банкарски послови бивају
обављени у природи, јер новац још увек нијепостојао.

У Грчкој, у VII стољећу п.н.е., први приватни банкари се баве мјењачким

пословима,
чију основу чини развој металног новца који се повезује са конституисањем посебних
држава. Мјењачнице су обављале најприје послове просте размене новца, да би затим
радиле сложеније банкарске послове, као што је примање депозита, давање зајмова,
вршење операција преноса новца.

У старом Риму, III стољеће стр. н. е., развој банкарства достигао је заиста висок
ниво. Римски банкари се називају Аргентариус и представљају људе који се баве
примањем депозита и улоге, давањем зајмова и посредовањем у новчаном промету.
Поред њих као банкари раде и Нумулариус, али више у својству мјењача. По закону је
у старом Риму и женама било забрањено да врше послове. Закон "дванаест таблица" је
био врло стриктан и у погледу одређивања висине камате; међутим, с обзиром да је
контрола каматне стопе била много јача у Риму него у другим градовима, банкари су у
провинцији тражили веће каматне стопе него у Риму. Зајмови су били давани најчешће
са гаранцијом. Поред тога, постојали су и гарантни послови, где је банкар примао на
себе обавезу да плати дуг свог клијента ако га он сам не плати у договореном року.
Инвазијом барбара, око 400. године п.н.е., почиње цијепање медитеранског свијета и
крај мирне владавине Рима, што је уједно био и крај монетарне и кредитне владавине
Средоземљем. Људи се повлаче ван градова и обрађују земљу да би преживели један
тежак период. Масован повратак земљорадњи и крај путовања и трговине свакако
значи и крах банкарства које је познавало античко доба. Банкарство улази у једну
потпуно нову, мрачну фазу.

 Фаза 2- У Италији почетком КСВ вијека у Генови основана је 1407. године, прва
банка у историји банкарства, Цаса де Ст. Георга. Бавила се и платним прометом.
Преко стотину банака основано је у Венецији и Генови у КСВ и КСВИ. У Фиренци
настају Банца ди Генова (1320.), Цаса ди Сант Георио (1401.), Цаса ди Риалто
(1578.), Банца дел Гиро (1617.). Прва модерна банка основана је 1609. године у
граду Амстердаму. Пословала је изразито строго и честито, што значи да су
депозити били светиња и није одобравала кредите.
 Фаза 3- Оснива се Банк оф Енгланд- централна банка Велике Британије.
Основана је 1694. године као приватна банка; заузврат позајмице дате држави,
добила је привилегију емитовања новца. Долази до одвајања новца од металне
подлоге и појаве обвезница (банкнота). Исплата се вршила уз краљево
обећање" Затим се оснива и Банкуе Роиал 1716. године. Поред емисије новца,
ова банка се бавила и кредитирањем државе, као и платним прометом.
 Фаза 4- Почетком КСИКС вијека у Енглеској, а касније и у другим земљама,
банке се оснивају као дионичка друштва са релативно високим почетним
капиталом.
Опћенито посматрајући развојне фазе, може се извести закључак да се прве
двије развојне фазе заснивају на „цурренци тхеори” - назив доктрине оне групе
енглеских банковних теоретичара који су на почетку КСИКС вијека истицали захтјеве да
се у оптицају држи увијек онолико монете колико у том часу има злата, односно да све
новчанице преко унапред утврђеног ограниченог износа морају бити 100% покривене
златом.
Са друге стране, 3. и 4. фазе засноване су на „,банкинг тхеори" - назив доктрине
оних банкарских теоретичара који су, насупрот претходно поменутој школи, одбацили
захтев за потпуним златним покрићем новчаница и истакли схватање да су новчанице
кредитни новац којем обим одређује цена, а не обратно.