ПОЗНИ СРЕДЊИ ВЕК

(12. век -15. век)

Настанак градова
и универзитета
• Од 12. века у Европи почиње период позног средњег века. 
Главне карактеристике овог периода су:

настанак градова
развој занатства и трговине
развој робно-новчане привреде
настанак грађанске класе
настанак универзитета и 
развој сталешке монархије
• Током раног средњег века ,услед
варварских упада, неки римски
градови су разрушени, у другима
је замрла трговина и занатство и
становништво је развило
натуралну привреду.
• Услови за оживљавање  трговине
стичу се престанком норманских
освајања кр.11. века (када су
створили сопствену државу
на Сицилији).
РОБНОНОВЧАНА ПРИВРЕДА
• Натуралну привреду замењује
робноновчана привреда у којој се
вредност робе означава новцем.
 НАСТАНАК ГРАДОВА
• Трговински саобраћај између северне и
јужне Европе до тада се углавном
одвијао долинама великих река и био је
скуп и опасан, због произвољних царина
које су наплаћивали обласни господари
као и због пљачки трговаца.
• Услед оживљавања трговине почињу да
се развијају стари градови још из
римског периода, а долази и до стварања
нових.
•  Градови углавном настају на прометним
местима где се окупљају људи 
• стварају их трговци и занатлије
(кметови који од господара добијају
одређене повластице, а заузврат дају
неку врсту новчане ренте)- нпр. на
раскрсницама путева, поред река, код
цркви и манастира.
• Развојем градова настаје и нови
друштвени слој у средњем веку –
грађанска класа.
 Изглед градова
• Градови су брзо постали
•  У почетку су настајали на малој површини, пренатрпани па су се
која се временом ширила у виду због нехигијенских услова шириле
концентричних кругова. Били су опасани епидемије куге и туберкулозе. Били
зидинама ради одбране. Улице су биле уске,а су и чести пожари јер су претежне
неплански  прављене па су често биле дрвене куће. Од 14. века
завршавале ћорсокацима. Није било граде се и камене куће, посебно
тротоара, нити канализације, а ђубре се
седишта гилди и богатијих
директно бацало на улицу. 
трговаца.
• Средиште града представљао је трг на коме
• Највећи градови су имали од 5 до
су се налазиле најзначајније зграде и
одржавале пијаце. Било је много цркава, 10 хиљада становника.
међу којима најзначајнија катедрална
црква. 
Изглед Сијене у 14. веку
пијаца
 Борба градова за независност
•  Снажењем економске моћи трговци и занатлије су тражили све већу
власт у граду па су стварали КОМУНЕ-савезе грађана који су се борили
за независност градова од црквених и световних власти (феудалних
господара, посебно немачких царева који су владали Италијом).
Поједини градови су се често удруживали са владаром у борби против
феудалаца и зато су добијали статус слободних градова уз обавезу да
плаћају порез и ратују за владара.   Неки градови су се и откупљивали
од феудалаца. Бирали су управу и временом постајало градови-државе.
Када би човек у граду провео годину и један дан добио би слободу па се
говорило да градски ваздух чини човека слободним.
 Еснафи и гилде

• Становници градова су имали право да се удружују у посебна удружења еснафе и

гилде.
•  Еснафи су удружења занатлија исте струке, па је у граду било онолико еснафа колико
је било и заната. Еснаф је имао задатак да штити мајсторе занатлије, пре свега од
конкуренције. Тачно су били одређени материјали, алати и цене за сваки производ.
Међутим то је спречавало усавршавање алата и кочило развој производње.Еснафи су
помагали члановима у случају болести, смрти, негде су се чак и женили у оквиру
еснафа и имали своја гробља.  Сваки еснаф је имао и своју улицу. Еснафи почињу да
се губе крајем 15. века.
•  Гилде су биле удружења трговаца  настале са циљем да штите њихове интересе,
пружају разне услуге осигурања (посебно током путовања) и да спречавају
конкуренцију. временом су постале толико богате и моћне да су у својим рукама
држале управу у градовима.
Грбови еснафа
Развој трговине
Трговачки путеви
 сајмови
• Трговци су се често трговали на организованим сајмовима по којима је
најпознатија била област Шампања у Француској, смештена између
Соме, Сене и Лоаре. Грофови Шампање су организовали велике сајмове,
одржавали безбедност и обезбеђивали мењачнице новца и од тога су
имали велику материјалну корист. На западу је током 12. века створена
читава мрежа сајмова што је довело до размене робе између
италијанских и северно-европских градова. Услед ове трговачке размене
дошло је до стварања банкарства. 
 Bank-клупа

• Већина већих градова, као и феудалци

су ковали свој новац, тако да су
на сајмовима на посебним клупама
(банка- италијански) седели људи који
су мењали све врсте новца за валуту у
тој области. Тако настаје прве банке.
Банкарством су се бавили и витешки
редови
- темплари и хоспиталци нарочито
током крсташких ратова. Јевреји су се
бавили и зеленашењем што их
је довело на удар католичке цркве.
Средином 14. века северно-немачки
градови су створили  Ханзеатску лигу
градова која је контролисала главне
трговинске везе између Италије и
северних градова.
банкарство
 Настанак универзитета

• Услед развоја градова јавља се и потреба

за ученим људима. До тада су средишта
учености били манастири у којима су се
образовали свештеници.  оснивала катедралне школе
• Деца племића образовала су се при
домовима угледних феудалаца, а девојке
су припремане за брак.
•   Грађанству су биле потребне другачије
школе, у којима се фокус образовања
није само вера и духовни живот, већ су
им биле потребне и практичне
дисциплине као математика, право
• Током 11. и 12. века са
настанком градова црква је
које ће бити матрица за
оснивање универзитета.
Универзитети су били
удружења  професора и
студената настала с циљем да
се заштите њихови интереси
 Први универзитети
• Најстарији је универзитет у • Водили су дугу борбу за
Болоњи, затим Сорбона и аутономију од црквених а затим и
 Оксфорд настали кр.12. и поч. 13. краљевских власти током 13.
века.   века.  Ректор универзитета је
имао правосудна овлашћења над
• Училе се дисциплине теологија,
професорима и студентима, као и
филозофија, право, математичке надлежност над гилдама које су
дисциплине, медицина.  снабдевале универзитет.
Универзитет у Болоњи Универзитет у Оксфорду
Универзитет у Паризу
 Сталешка монархија
• Сталешка монархија-
•  облик државног уређења где владар влада уз скупштину сталежа коју
чине представници племства, свештенства и грађанства.