UDC 37:929 Obradovi D.

BORAVAK DOSITEJA OBRADOVIA U TRSTU

(od leta 1802. do 13/25. juna 1806)
Nada Savkovi
SAETAK: Neosporni ugled koji je Dositej Obradovi
imao meu sunarodnicima koristio je prilikom boravka u Tr-
stu (18021806) i da ih podstakne da pomau ustanike u Srbi-
ji; uspesi Srba inspirisali su ga da 1804. ispeva himnu usta-
nicima Pjesan na insjurekciju Serbinov. Slobodna luka Trst
privlai nae pisce zbog mogunosti da rade kao kuni uite-
qi kod bogatih Srba, wihovog mecenarstva, kao i zbog blizine
tamparije u Veneciji. Dositej nije tu mnogo pisao, napisao je
Etiku i drugi deo Sobranija; svoju stvaralaku energiju usme-
rio je na ostvarivawe ideje o osnivawu kole i tamparije,
nastojao je da podstakne nae pisce na pisawe niza kwiga naj-
potrebnijih za obrazovawe naroda, koje e moi da se koriste i
kao uxbenici u wegovoj buduoj koli.
KQUNE REI: Dositej, Trst, Prvi srpski ustanak, Pa-
vle Solari, prosvetni plan za Srbiju: kola, tamparija i
kwige za obrazovawe naroda
Pre dolaska u Beograd u avgustu 1807. godine, Dositej Obradovi je
od leta 1802. do 13/25. juna 1806. godine boravio u Trstu. Dva puta je
ve bio posetio ovaj grad, bio je u prolazu pred kraj 1771. a u jesen
1779. godine ostao je tu nekoliko meseci. Dositej u Trst stie na vr-
huncu slave i u poznim godinama (imao je 63 godine); sa svih strana gde
su iveli Srbi stizale su mu pohvale, smatrali su ga srpskim Sokra-
tom. Nadao se da e ovog puta u Trstu imati vie sree i da e pored
posla, koji e mu omoguiti da pie, nai i mecene za izdavawe svojih
kwiga. On u pismu episkopu Mojseju Miokoviu
1
, tada arhimandritu,
objawava svoje namere zbog kojih se obreo u Trstu: Ja elim, ako jot
koje vreme budem na zemqi, meni najdragocenije potomkov naih vospo-
minanije jot boqe zasluiti. Zato i nameravam, po iduem avgustu u
1
Mojsej Miokovi (17701823) je za episkopa gorwokarlovakog posveen 1807.
Uveo je red u eparhiji, mnogo je radio na otvarawu srpskih osnovnih kola; 1820. u Pla-
kom je osnovao bogosloviju. Bavio se i slikarstvom, mnoge ikone koje je naslikao pokla-
wao je crkvama u svom vladianstvu.
Veneciju prei i tu jote to izdavati".
2
Svojim obrazovawem, mudro-
u, ovekoqubqem, plemenitou i druequbivou ostavqao je sna-
an utisak ne samo na svoje sunarodnike, nego i na strance. Jovan
Skerli predoava da je ruski slavista Andrej Kajsarov, koji ga je upo-
znao u Trstu 1805. godine, napisao: To nije obian ovek".
3
Andra Ga-
vrilovi podsea da je tu proveo etiri ugodne i vesele godine ivota,
okruen prijateqima i potovaocima, kao i da je bio u relativno srp-
skom okruewu.
4
Kada je Dositej 1802. stigao Trst u gradu je ivelo 85 srpskih po-
rodica, sa 309 lica, koje su bile lanovi Srpske pravoslavne opti-
ne.
5
Boidar Kovaevi, pak, navodi da je tada u gradu, koji je bez pred-
graa imao oko 33.000 stanovnika, ivelo oko osamsto Srba, najvie
Bokeqa, Hercegovaca, Liana i Krajinika iz Knina; bilo je dosta
radnika, slugu, kalfi i zanatlija, ali i monih trgovaca koji su pri-
padali privredno najjaem sloju.
6
Pavle Solari u svom Zemleopisaniju
(1804) kae da je Trst slavni i vani kupeeski grad"
7
u kojem ivi
32.676 iteqa, da u wemu godiwe pristaje 500 velikih i preko 6000
obinih trgovakih brodova i da je osobita, slobodna luka, jedino pri-
stanite od vanosti, da ima 3 rimske cerkve, 4 monastira, 1 cerkvu
i 1 kapelu serbsku, 1 cerkvu greesku, armensku, takoer ednu evangeli-
esko-luteransku".
8
Istoriar Fabio Kuzin je pisao da je Trst od sre-
dine H do sredine HH stolea bio kosmopolitski grad".
9
Veina
stanovnika je kao glavni jezik za sporazumevawe i poslovawe koristila
italijanski jezik, koji se smatrao jezikom pomorstva i trgovine u nase-
qima na jadranskoj obali i Levantu. Ovakva atmosfera svakako je godila
Dositejevoj otvorenoj prirodi; on je qude potovao bez obzira na pore-
klo, veru ili naciju.
Trst je grad sa dugom tradicijom, nekada je tu postojala ilir-
sko-keltska naseobina Tergeste. Na starovenetskom re tergeste je znai-
la trgovaki grad; terg = trgovina, este = grad. U H stoleu grad je
doiveo ubrzan razvoj, prvenstveno zahvaqujui procvatu svoje luke, ko-
ja je krajem stolea postala centar privrednog ivota grada. Razvitku
luke je doprinelo nekoliko okolnosti: politika i privredna dekaden-
cija Mletake republike, progresivan privredni razvoj transkog za-
608
2
Dositej Obradovi, Sabrana dela, (Pisma Dositeja Obradovia"), kw. , Pro-
sveta, Beograd 1961, 270.
3
Jovan Skerli, Istorija nove srpske kwievnosti, Rad, Beograd 1953, 79.
4
Andra Gavrilovi, Dositije u Trstu", u: Godiwica Nikole upia, kw. HH,
Beograd 1904, 256.
5
Miodrag Al. Purkovi, Istorija Srpske pravoslavne crkvene optine u Trstu,
Srpska pravoslavna crkvena optina u Trstu, Trst 1960, 89.
6
Boidar Kovaevi: Dositej Obradovi u prvom srpskom ustanku, Prosveta, Beo-
grad 1953, 9.
7
Pavle Solari, Novo gradansko zemleopisanie, tamparija Pane Teodosijeva,
Venecija 1804, 105.
8
Ibid, 106.
9
Mita Kosti, Dositej Obradovi u istorijskoj perspektivi H i HH veka, Srp-
ska akademija nauka, Beograd 1952, 81.
lea, poboqavawe saobraajne infrastrukture i, naravno, politika
Habzburgovaca. Grad je od 1382. do 1918. godine, sa izuzetkom tri Napo-
leonove okupacije, bio pod austrijskom, odnosno od 1867. pod austrou-
garskom vlau. Prva francuska okupacija bila je od 23. marta do 24.
maja 1797, trajala je, kau Trani, taman toliko da se isprazni grad-
ska kasa, druga je bila od novembra 1805. do marta 1807, a trea, najte-
a, od maja 1809. do novembra 1813. godine. Iako je doiveo tri fran-
cuske okupacije, koje su bile veoma teke, Trst je pokazao svoju vital-
nost. Austrijanci su ga kao slobodnu luku obnovili 1813, to je utica-
lo na brz oporavak grada.
Car Karlo je smatrao da je za prosperitet austrijskog carstva
vaan razvoj organizovane trgovine, pogotovu pomorske, kao i da je ba
Trst mesto pogodno za ostvarivawe takvih planova. Zato je 1716. poboq-
ao pristup luci, a sledee godine je doneo Patent o trgovini kojim
su proklamovane slobodna plovidba po Jadranu, zatita i garancija
brodovima pod carskom zastavom, kao i mogunost da se kao gusari tre-
tiraju svi koji spreavaju plovidbu. On je 1718. potpisao mir sa Viso-
kom Portom, odnosno turskom vladom, o slobodnoj plovidbi i trgovi-
ni; sledee, 1719. godine Trst je proklamovan za slobodnu luku. Oslo-
baawe robe od carina poelo je da privlai mnogobrojne strane trgov-
ce: Nemce, Grke, Jevreje i, naravno, Slovene sa okupiranih mletakih i
turskih teritorija, meu kojima i Srbe, koji se tu trajno nastawuju od
1736. godine.
10
Srbi, odnosno kako su ih ovde zvali Ilirci, dolazili
su iz Hercegovine, Boke Kotorske, Bosne, Like, ubrzo po nastawiva-
wu ukquuju se u elitne drutvene slojeve grada. Prvi doktor medicine
Srbin, Nikola Nikoli, doao je u grad iz Sarajeva, kako se pretpo-
stavqa 1775. godine. Doseqavawe razliitih nacija uticalo je da grad
poprimi ono to mu i danas pripisuju multietniki potencijal.
Karlo je 19. novembra 1725. godine Trstu odobrio nove povlastice,
to je dalo nov podsticaj napredovawu trgovine.
Marija Terezija, kerka Karla , nastavila je da podrava razvi-
tak Trsta kao lukog, trgovakog centra Imperije, koji je bio privred-
no okrenut ka dunavskog regiji. Konano, 27. aprila 1769. Trst je pro-
glaen slobodnim pomorskim gradom", zbog ega je oslobaawe od ca-
rina vailo za ceo grad, a ne samo za luku. Posledwih godina H
stolea Trst je postao politiki autonoman, imao je guvernera, statute
i zakone, koje je austrijska vlada posebno uradila; on je bio najvanija
luka Bea. Zahvaqujui Poveqi o privilegijama, donetoj 20. februara
1751,
11
Trani razliitih veroispovesti imali su mogunost da imaju
svoje bogomoqe i slobodno ispovedaju sopstvenu religiju i pre izdava-
wa Patenta o toleranciji 1781. godine, kojim se u Carevini proklamo-
vala verska ravnopravnost i omoguavala i nekatolicima sloboda vero-
ispovesti. Prva crkva Svetog Spiridona namewena neujediwenim Is-
609
10
M. Purkovi, Istorija Srpske pravoslavne crkvene optine u Trstu, 7.
11
Mita Kosti, Srpsko trgovako naseqe u Trstu H veka, Srpska akademija nau-
ka Istorijski institut, kw. 17, Beograd 1955, 169, 170; M. Purkovi, Istorija Srp-
ske pravoslavne crkvene optine u Trstu, 4, 5.
tonim Grcima", koja se nalazila na istom mestu gde i postojei monu-
mentalni srpski hram koji moe da primi 1600 vernika, sagraena je
1753. godine uz, izmeu ostalog, i novanu pomo carice Marije Tere-
zije.
12
Jevreji, koji se pomiwu u jednom dokumentu iz 1236. godine, od
1684. do 1785. morali su da ive u okviru geta, gde su imali i sinagogu.
Za trgovaki miqe grada bio je karakteristian jeziki, kulturni
i religiozni pluralizam, o emu svedoi i zahtev direktora Berze i
zastupnika graanskog kora iz 1776. godine u kojem se trai da se ue-
we, kako su to oni govorili, ilirskog jezika uvede u narodne kole.
13
Taj zahtev je bio odraz pragmatizma, jer se elelo da se omogue dobri
trgovaki odnosi sa zemqama jadranske regije. Marko Dogo predoava da
je Dositej u Trstu prevodio trgovake spise, navodi da je u decembru
1805. godine preveo ugovor Jovana i Dimitrija irkovia sa lingua
slavona" na poslovni jezik" Slobodne luke, odnosno na italijanski
(transki dijalekat) da bi se overio u Trgovakom sudu.
14
Da je prevod
bio veran originalu potvrdio je Vientije Raki, koji je za paroha
srpske crkve Sv. Spiridon postavqen 1798. godine. Srbi su u Trstu
1782. osnovali i svoju kolu, koja je od 1. januara 1792. radila s pravom
javnosti; uz krae prekide, radi i danas. kolske 1807/08. godine ko-
lu je pohaalo etrdesetak uenika, deaka i devojica uzrasta od 4 do
12 godina.
15
Neuobiajeno je da je u ono vreme radila meovita kola.
U vreme kada je Dositej boravio u Trstu tamo je bio i Joakim Vuji, ko-
ji je radio kao privatni, kuni uiteq u kui bogatog trgovca Antonija
Kvekia. Od pisaca Dositej je najvie kontaktirao sa Pavlom Solari-
em, Vientijem Rakiem i Atanasijem Stojkoviem.
Iz Dositejeve prepiske
16
saznajemo da je redovno itao novine na
nemakom i francuskom jeziku, imao je prilike da u transkim kafa-
nama ita i italijanske novine. Mogao je da prati ta se deava sa
ustanicima zahvaqujui listu Osservatore Triestino koji je gotovo svako-
dnevno objavqivao dopise iz Zemuna o borbama Srba u toku Prvog srp-
kog ustanaka,
17
kao i bekom Moniteur-u i drugim listovima. Pod uti-
skom tih izvetaja trudio se da podstakne sabrau da se aqe pomo u
Srbiju; on je wihovu hrabru borbu pomogao sa 400 forinti,
18
to je bi-
la polovina wegove imovine. Uspesi u borbama inspirisali su Dosi-
teja da 1804. ispeva himnu ustanicima Pjesan na insjurekciju Serbinov
(Vostani Serbije!), koju je posvetio, kako je napisao, Srbiji i wenim
610
12
ore Miloevi, Il tempio di San Spiridone Trieste Crkva svetog Spiridona Trst,
Bruno Fachin Editore, Trieste s. a., 17.
13
Marta Verginella, Il Nodo di Trieste", u: Maurizio Zacchigna, L'eredit dell'osterica,
Manifestolibri, Roma 2001, 9.
14
Marco Dogo, Una nazione di pii mercanti. La comunit serbo-ilirica di Trieste 1748
1908", Storia economica e sociale di Trieste, urednici Roberto Finzi i Giovanni Panjek, vol. I,
La citt dei gruppi 17191918, LINT, Trieste 2001, (http://www.rastko.org.yu/rastko-it/istori-
ja/mdogo-serbi_t rieste_it.html).
15
Ibid.
16
D. Obradovi, Sabrana dela, kw. , 283.
17
M. Purkovi, Istorija Srpske pravoslavne crkvene optine u Trstu, 80
18
D. Obradovi, Sabrana dela, kw. , 274.
hrabrim vitezovima i sinovima i vojvodi Georgiju Petroviu, t. j. Ka-
raoru.
19
Gavrilovi smatra da mu je to i najlepa pesma. Dositeja je u
Trstu zadesila i druga Napoleonova okupacija grada, koja je uticala na
zamirawe trgovine, veliku skupou; Srpska crkvena optina je Fran-
cuzima morala da plaa posebne doprinose.
20
Uporedo sa privrednim rastom ovog multietinog i multireligio-
znog grada, razvijale su se i mnogobrojne inicijative u oblasti kulture.
U toku vladavine Marije Terezije Trst je izrastao u veliki grad; sredi-
nom HH stolea imao je preko 100.000 stanovnika. Bogati srpski tr-
govci dali su doprinos graditeqskom razvoju grada podiui lepe pa-
late, koje su svedoile o wihovom uspehu, moi, ugledu i bogatstvu. Na
Trgu Ponteroso dominira Palata Kurtovi (1777) koja reprezentuje tr-
govaki uspeh Jove Kurtovia. Na istom trgu je i kua Drage Teodorovi-
a, takoe iz H stolea, trospratna lepa zgrada, skromnija od Kur-
tovieve, u woj je boravio Dositej;
21
Drago Teodorovi je sa porodicom
iveo u drugoj kui. Pretpostavqa se da su Srbi tokom dva veka sagra-
dili ili kupili ezdesetak zgrada i palata, od kojih su neke i danas
simbol ovog grada poput Palate Gopevi (1850). Ovo etvorospratno
zdawe u neoklasicistikom stilu odraava romantiarski duh svog vla-
snika, ukraeno je sa etiri statue, posveene linostima iz kosovske
epopeje: carica Milica, car Lazar, Milo Obili i Kosovka devoj-
ka". Poznata zdawa su i Palata Vueti (1836), Palata kuqevi na
trgu Venecija, danas je vlasnitvo Srpske crkvene optine, kao i ne-
koliko drugih palata Riznia i drugih porodica. Jovan Nikoli je bio
vlasnik itavog bloka zgrada na Trgu San Antonio, gde je i jedan od
najuvenijih transkih kafea Stela Polare (Caff Stella Polare), kako
su ga nai zvali Zvezda Severwaa.
Pravoslavni trgovci i brodovlasnici bili su mona transka
zajednica koja je krajem H stolea posedovala jednu petinu kapaci-
teta slobodne zone. Neki od uglednih transkih Srba bili su izuzet-
no bogati; Dragutin Drago Teodorovi je imao 40 galija, a Stevan Ri-
zni ak 50. Wihovi brodovi su plovili od Amerike do Indije. Od 14
transkih kompanija osam je bilo pod kontrolom Ilira, a od 15 osi-
guravajuih drutava, koliko ih je bilo u gradu 1805. godine, tri su bi-
la u celosti ilirska, tri grka, a tri meovita grko-ilirska; u preo-
stalih est veinski kapital je pripadao drugim nacijama.
22
Koliko su
Srbi bili ugledni i bogati potvruje i podatak da su meu deset trgo-
vaca, koje je francuski general Soliwak 1806. uzeo za taoce dok mu se
ne isplati namet, bili Matija Lazovi, Jovo Kurtovi i jo jedan
611
19
Pesma je prvi put objavqena kao posebno izdawe 1804. u Veneciji u tampariji
Pana Teodosija u 20 primeraka, Dositej ju je izdao o sopstvenom troku, meutim nije sa-
uvan ni jedan primerak. Obino se tampa po tekstu koji je objavio Gligorije Vozarevi
u prvoj esti kwige ivot i prikquenija, Beograd 1933, 135138.
20
M. Purkovi, Istorija Srpske pravoslavne crkvene optine u Trstu, 76.
21
B. Kovaevi: Dositej Obradovi u prvom srpskom ustanku, 10; Dejan Medakovi,
Giorgio Milossevich, I Serbi nella storia di Trieste, Jugoslovenska revija, Belgrado 1987, 147.
22
. Miloevi, Il tempio di San Spiridone Trieste, Crkva svetog Spiridona Trst,
40, 41.
lan ilirske optine. Dvojica pomenutih su, naalost, bili taoci i
prilikom tree francuske okupacije grada; tada je meu taocima bio i
Stevan Rizni. U H stoleu zahvaqujui kumstvima meu srpskim
bogatim porodicama stvorio se najmoniji klub milionera u gradu. Deo
novca oni su odvajali da bi pomagali svoje sunarodnike; Srbi iz Trsta
bili su poznati i kao mecene kwievnosti. Vuk Stefanovi Karaxi
ih je zbog toga smatrao kao najznatnije i najrodoqubivije u rodu svo-
me".
23
Mala ali bogata kolonija srpskih trgovaca i brodovlasnika e, s
jedne strane, podravati nae intelektualce i umetnike u zajednikim
tewama ka pribliavawu i prihvatawu zapadne kulture i savremenih
ideja, a, s druge strane, pomagae oslobodioce u Srbiji. Blizina tam-
parije u Veneciji, mogunost da rade kao kuni, porodini uiteqi i
pomenuto mecenarstvo privukli su vei broj naih kwievnika. Oko
Dositeja se stvorio pesniki krug; Milorad Pavi uvodi pojam tr-
anska pesnika kola i pie o wenom stihu i pesnikim formama.
24
U drugoj polovini H i poetkom HH stolea tu su, pored Dositeja
Obradovia, boravili: Zaharije Orfelin, Atanasije Stojkovi, Jovan
Doenovi, Pavle Solari, Joakim Vuji, Vientije Raki, Vikentije
Qutina, Jeftimije Popovi, Vuk Stefanovi Karaxi, izdava i le-
kar Dimitrije Frui. Frui je uao u istoriju grada jer je kao le-
kar dao izuzetan doprinos izgradwi nove velike bolnice (Ospedale
maggiore) na sanitarnom planu;
25
to je bila najvea i najmodernica bol-
nica, posle beke, u Habzburkoj imperiji. U istoriji Trsta Frui
je zapisan i kao upraviteq kulturnog udruewa Minerva, jednog od naj-
starijih kulturnih drutava u Italiji osnovano je 1810. godine. Za
Pavla Solaria Trst je zavodqiv, san koji traje od detiwstva.
26
Nae
pisce je privlaio kulturni potencijal grada, iz wihovih dela je uo-
qivo da su oni bili potovaoci italijanske poezije, muzike i pozori-
ta. Grad je bio i ostao privlaan piscima, u wemu su kasnije bivali:
Rilke, Xojs, Zvevo, Saba, Ivo Andri Trst je moda jedini itali-
janski grad koji crpe sopstvenu slavu od svojih pisaca", govorio je Eu-
enio Montale.
27
Tipini izgled sa neoklasicistikim zdawima, koja raprezentuju
snagu novog trgovakog centra, Trst je dobio poetkom HH stolea, ka-
da je tu boravio Dositej. Sagraeni su Berza (1802), palate bogatih tr-
govaca, Teatar Verdi (1801). Prvo transko pozorite osnovano je
poetkom veka, 1705. godine; nazvano je San Pjetro po obliwoj paro-
hiji, a predstave su se igrale u sali Gradske palate (Palazzo di Citt).
Sauvani programi ukazuju na velik uticaj venecijanskog pozorita, pa
se imao utisak kao da je ovo pozorite podrunica venecijanskih tea-
612
23
Milorad Pavi, Istorija srpske kwievnosti klasicizma i predromantizma, No-
lit, Beograd 1979, 39.
24
Milorad Pavi, Istorija srpske kwievnosti predromantizma, Dosije Nauna
kwiga, Beograd 1991, 3041.
25
. Miloevi, Il tempio di San Spiridone Trieste, Crkva svetog Spiridona Trst, 42.
26
Pavle Solari: Pesna o puteestviju iz Triesta u vesni 1808", u: Serbski le-
topis (LMS), Budim 1826, etvrta estica, 41.
27
Marija Mitrovi, Sul mare brillavano vasti silenzi, Il Ramo d'Oro Editore, Trieste 2004, 7.
tara San Moize ili San Samuele. Skromna scena nije mogla da zadovo-
qi sve vee pozorine potrebe, te je od 1798. do 1801. sagraen tzv. No-
vi teatar, odnosno kako se i danas zove Teatro Verdi, a staro Pozori-
te San Pjetro je zatvoreno. Poznate srpske porodice: Riznii, Voj-
novii, Jankovii i druge bile su pretplatnici loa u novom pozori-
tu, koje je imalo est galerija. U gradu je postojala duga muzika i po-
zorina tradicija, a u novom teatru su gostovali poznati umetnici i
dobre evropske pozorine trupe, igrani su komadi Goldonija, Gocija,
Voltera, Bomarea, ali i Getea i ilera. Veoma esto su odravane
operske predstave, izvedeno je mnogo opera domaih, transkih kom-
pozitora ali i dela imaroze, Pergolezija i Mocarta.
Koliko su neki od srpskih trgovaca voleli italijansku operu sve-
doi i epizoda iz ivota Jovana Riznia (17931861), sina bogatog tr-
govca Stevana Riznia. Izmeu Trsta i Odese postojale su snane tr-
govake veze, a firma Rizni je izvozila proizvode iz austrijskih ze-
maqa, a uvozila je iz Odese itarice, brano, drvenu grau, duvan i
druge proizvode. Zbog francuske okupacije Jovan je 1809. godine napu-
stio Trst, tamo je uspeno vodio porodine poslove. Milorad Pavi
pie, no ne navodi godinu, da je mladi Rizni
28
sa sobom u Odesu, gde
se nastanio da bi vodio porodinu filijalu u Rusiji, poveo i trupu
italijanskih pevaa. U Odesi je organizovao operu italijanskog tipa
koju pomiwe Pukin u Jevgeniju Oweginu. Jovan Rizni, jedan od najbo-
gatijih trgovaca u Odesi, bio je i poznat mecena. U rodnom Trstu podu-
avao ga je Dositej, koji je oigledno uticao na mladog Riznia da zavo-
li kwigu. Wegov dom u Odesi bio je i poznati kwievni salon, kao
qubiteq kwiga sakupio je bogatu biblioteku koju je kasnije poklonio
Narodnoj biblioteci u Beogradu.
29
Drutveni ivot Trana u Dositejevo vreme odvijao se uglavnom
oko Velikog trga (Piazza Grande), gde se nalazila Lokanda, na ijem pr-
vom spratu je bio Kazino nobile, koji su mogli da poseuju oni sa statu-
som graana, strano plemstvo, slubenici drave i trgovaka aristo-
kratija.
30
U prizemqu Lokande bio je Kafe Karara, koji je bio otvoren
tokom cele noi. Obian narod i mornari poseivali su taverne i ma-
le, ivopisne kafeterije. U gradu su bili esti balovi, a u posledwoj
deceniji H stolea uveden je obiaj, pod uticajem Bea, da se nede-
qom odravaju koncerti simfonijske i simfonijsko-vokalne muzike;
ovaj obiaj je bio nepoznat u drugim italijanskim gradovima.
Naalost, od nekadawe srpske kolonije, koja je bila vidno pri-
sutna u Trstu vek i po, preiveli su retki potomci. Neke od poznatih
porodica su se ugasile jer nisu imale potomstvo, neke su se rasule s
613
28
Jovan Rizni se 1820. godine u Trstu oenio prelepom Amalijom de Rip, u koju
se kasnije zaqubio Pukin; sa enom 1822. odlazi u Odesu. Amalija je volela balove i
pozorite, kao i Pukin. Pesnik joj je posvetio nekoliko pesama, no wihova strasna
qubav imala je tragian kraj, jer je Amalija umrla od tuberkuloze 1825. u 23. godini.
29
Qubivoje Cerovi, Srbi u Ukrajini, Ministarstvo Republike Srbije za veze sa
Srbima izvan Srbije, Beograd 1997, 55.
30
D. Medakovi, G. Milossevich, I Serbi nella storia di Trieste, 36.
ratovima, neke su doivele finasijski krah, neke su, kako to esto bi-
va, asimilovane.
Andra Gavrilovi ukazuje da Dositej, iako je bio nadomak Teodosi-
jeve tamparije u Veneciji, u kojoj su se tampale kwige na irilici,
iako je iveo spokojno, ipak nije mnogo napisao u Trstu, samo Etiku i
drugi deo Sobranija. Po dolasku 1802. u Trst Dositej je s originala na
grkom jeziku preveo izbor iz propovedi Nikifora Teotokisa, astra-
hanskog episkopa poreklom sa Krfa, no prevod nikada nije tampan
moda i zato to mitropolit Stefan Stratimirovi nije dopustio da
se taj prevod koristi.
31
U Veneciji je 1803. objavio delo Etika ili fi-
losofija naravouitelna po sistemu g. profesora Soavi. Dositej je oda-
brao Etiku Franeska Soave (17431816), erudite, univerzitetskog pro-
fesora filozofije i kaluera somaskog reda, koja je imala vie izdawa
i koristila se kao uxbenik na mnogim italijanskim univerzitetima.
On je ovo delo prilagodio srpskim itaocima, izostavio je vie od
dve treine teksta, preuzete ideje tumaio je na svoj originalan i po-
pularan nain",
32
vernije je prevodio samo definicije. Ovakav pristup
je bio u skladu sa Dositejevim opredeqewem da Etika slui za pouku
i za etiko vaspitawe najirih narodnih slojeva".
33
Dositej je odranije
znao italijanski jezik, on kae da je bio nekoliko talijanski nau-
io"
34
u Kninu, znai tokom wegovog prvog boravka u Dalmaciji, i to
pre 1763. godine i odlaska na Krf, jer se tamo sluio ovim jezikom. Na
Krfu je uio i usavrio italijanski jezik.
35
Sero Bonaca predoava
da je Dositejeva kulturna zavisnost od italijanskog jezika trajala dese-
tak godina, do wegovog bekog boravka (17711776) kada je nauio ne-
maki i francuski jezik.
36
On smatra da je italijanska kultura imala
primarnu ulogu za duhovni preokret mladog Dositeja ka kulturi Zapa-
da.
37
Dositej je imao prilike i da prilikom putovawa po Italiji, od
severa ka jugu, upozna i italijansku batinu i kulturu, kao i nain i-
vota. Meutim, na wegovo duhovno formirawe nisu mnogo uticale ideje
italijanske kulture,
38
od etiri tzv. velike evropske kulture: nemake,
engleske, francuske, italijanska, po uticaju, svakako, nije bila na bila
prvom mestu. Najvei uticaj od italijanskih stvaralaca na wega imao je
Franesko Soave, koji je, pak, bio pod snanim Lokovim uticajem.
Zbog tampawa Etike, u jesen 1803. otiao je u Veneciju, gde je
ostao do aprila 1804. Tom prilikom zajedno sa Atanasijem Stojkoviem
614
31
M. Kosti, Dositej Obradovi u istorijskoj perspektivi H i HH veka, 83.
32
Jovan Savkovi, Prilozi prouavawu Dositejeve Etike", Kovei, Beograd 1958,
kw. prva, 35.
33
Ibid, 35.
34
D. Obradovi, ivot i prikquenija", u: Sabrana dela, Beograd 1961, kw. , 189.
35
D. Obradovi, Iica", u: Sabrana dela, Beograd 1961, kw. , 83.
36
Sero Bonaca, Dositej Obradovi i italijanska kultura", u: Dositej Obradovi
ovek i delo meu narodima, Meunarodni slavistiki centar, Beograd 1990, 318.
37
Ibid, 321.
38
Bonaca smatra da su diskusije o odnosu zavisnosti izmeu jezika i intelektual-
nog razvitka, koje su preovladavale u italijanskim lingvistikim krugovima tokom H
stolea, mogle da utiu i na Dositeja i wegovo zalagawe za pisawe kwievnih dela na je-
ziku kojim narod govori.
posetio je u Padovi svog prijateqa Pavla Solaria. Za Solaria su to
bili, kako je napisao,
39
sveti dani u kojima se najvie govorilo o o-
vekoqubqu i o odanosti prema veoma voqenim sunarodnicima. Opisom
susreta u Padovi Solari zapoiwe obimni predgovor na 54 strane za
kwigu Sverh vospitanija k' elovjekoqubiju Petera Viloma, koju je pre-
veo i za koju je smatrao da bi trebalo da se nae u svakom plemenu srp-
skom kao i hleb nasuni. Uoqivo je da je Solari prihvatio Dositeje-
ve ideje u vezi sa razvojem obrazovawa i kulture srpskog naroda. Sola-
ri se direktno obraa svetenicima, koji su vaspitai naroda, zala-
e se da se pored crkvenih kwiga u kolama upotrebqavaju i kwige
iz prirodopisa, geografije, t. j. dela poput wegovog Zemqeopisanija i
Stojkovieve Jestestvenice, kao i dela iz poune filosofije. Zauzima
se, takoe, i za uvoewe narodnog jezika u narodna uilita, kao i da
se saini jedno poteno Serbsko pismo".
40
On se pita dokle e srpske
kwige biti skupe, jer nedostaju tamparije; daje i konkretan predlog
kako bi se mogao sakupiti novac za otvarawe mawe tamparije.
Boidar Kovaevi
41
smatra da su Obradovi, Stojkovi i Solari
u Padovi vodili veoma vane razgovore, koji e ostaviti traga u wiho-
vom kasnijem radu, kao i da je taj susret uticao na Solaria da se sa-
svim posveti kwievnosti, ali i da je Solari ohrabrio Dositeja da
radi na ostvarivawu ideje o osnivawu kole. Planirano je da se pod-
stakne pisawe niza kwiga najpotrebnijih za obrazovawe naroda. Stojko-
vi je ve od 1801. do 1803. objavio i trotomno delo Fizika prostim
jezikom pisana za rod slaveno-serbski", Dositej je tampao Etiku, a
Solari je pisao Novo gradansko zemleopisanije. Te i druge kwige iz
prirode, raunice, razne gramatike trebalo je da budu, kasnije su i bi-
le, uxbenici i u buduoj Dositejevoj koli. Mita Kosti
42
ukazuje da je
Dositej otiao iz Trsta sa ranije osmiqenim prosvetnim planom ko-
ji je uskladio sa realnim potrebama Srbije, a koji je pored osnivawa
vee kole i tamparije podrazumevao izdavawe: opirne kwige o ze-
mqoradwi i seoskom domainstvu koju treba napisati u skladu sa oso-
benostima srpskog zemqita i klime, zatim kwige o zanatstvu i ru-
nom radu, o trgovini i moreplovstvu, kao i iz matematike, opte sta-
tistike, prirodnog prava, opisa naravi, obiaja i ivota stranih na-
roda, putovawa mladog Anaharsisa po Grkoj, prirodnu istoriju o ove-
ku, kao i kritiki napisanu popularnu i opirnu narodnu istoriju.
O neophodnosti pisawa uxbenika za na narod pie i Jovan Do-
enovi, Solariev prijateq, koji je prihvatio ideje Dositeje Obrado-
via o korisnosti prevoewa za bri i intenzivniji razvoj srpske
kwievnosti i nauke. U predgovoru svoje islenice, za koju se pouzdano
zna da se koristila kao uxbenik o raunu u Velikoj koli, Doenovi
poziva na pisawe i prevoewe kwiga o razliitim temama: Naravou-
615
39
Pavle Solari, Predislovje", u: Peter Vilom, Sverh vospitanija k' elovjekoqu-
biju, tamparija pri Panu Teodosiju, Venecija 1809, 5, 6.
40
Ibid, 45.
41
B. Kovaevi, Dositej Obradovi u prvom srpskom ustanku, 12, 13.
42
M. Kosti, Dositej Obradovi u istorijskoj perspektivi H i HH veka, 88.
itelne Nauke, Istorije, Geografije, Zemqadjelstva, Skotovodstva, Gra-
danske dolnosti"
43
i drugih.
Dositej u predgovoru Etike
44
iznosi i stavove u vezi sa razvojem
srpske kulture: on napomiwe da je nepohodno da se stvara i radi dogod
se ivi, da srpski narod treba da trai, voli i potuje nauku i pro-
sveivawe uma kao i svi drugi slobodni narodi. Naveo je imena pisaca
koji su doprineli razvoju i prosveivawu srpskog naroda i wegove kul-
ture: efarovi, Orfelin, Vujanovski, Raji, Julinac, Tekelija, Trla-
ji, Stojkovi, a posebno je istakao zasluge Boidara Vukovia, koji je
u Veneciji otvorio srpsku tampariju. Svi ti qudi za wega su zrak
srpske prosveenosti i zore koja se pribliava, odnosno prolea nae
kulture.
U prolee 1804. Dositej je zapoeo i do juna je napisao devet od
planiranih dvadeset glava druge kwige Sobranija raznih naravouetel-
nih vetej v polzu i uveselenie, koja je trebalo, kako je eleo, da bude
wegova labudova pesma.
45
Do prolea 1806. godine, kako napomiwe Sola-
ri,
46
napisao je ukupno 18 glava, te je Sobranije ostalo nedovreno.
Ovo delo, odraz wegove duhovne i intelektualne zrelosti, s naslovom
Mezimac, posthumno je 1818. objavio Pavle Solari. Ono sadri petna-
est eseja i tri istowake prie (, i glava). Dositej u esejima
pie o vanim temama kao to su: pitawe jezika kao instrumenta kul-
ture i neophodnost uvoewa narodnog jezika u kwievnost; znaaj nauke
i prosvete; uewe istorije; pravilno individualno i drutveno vas-
pitavawe dece; pie o qubavi, istinoqubivosti, pravdoqubivosti, ro-
doqubqu. esta glava sadri tekst O dunom poitaniju k naukam",
koji je Dositej itao 1808. godine prilikom otvarawa Velike kole u
Beogradu. Zanimqivo je da u sve tri istowake prie unosi aluzije o
prilikama u kojima ive Srbi. Koliko su ustanike borbe Srba sna-
no delovale na Dositeja ukazuje i wegovo miqewe o ratnicima, on
ponesen oseawima rodoqubqa ispred filosofa i naunika, koje je
najvie cenio, stavqa ba ratnike, zato to oni ono to je najdrago-
cenije sopstveni ivot daju za otaxbinu.
47
U jesen 1804. Dositej ponovo odlazi u Veneciju, koja mu se vie
dopadala nego Trst, u koji se vratio poetkom 1805. U novembru 1805.
Napoleonove trupe ponovo su okupirale Trst. Promena ivotnih okol-
nosti, posledice okupacije, kao i uspene borbe srpskih ustanika do-
prinele su jo intenzivnijim oseawima rodoqubqa i pripremama za
wegov odlazak u Srbiju. Ovo je uoqivo i u prepisci
48
koju je vodio u
Trstu: pisao je Trlajiu, Stojkoviu, Solariu, sinovcu Grigoriju i
nekim svojim itaocima, svetenicima i trgovcima uglavnom iz Voj-
616
43
J. Doenovi, islenica ili Nauka Rauna, tamparija Kraqevskog ugarskog
univerziteta, Budim 1809, H.
44
D. Obradovi, Sabrana dela, kw. , 413416.
45
D. Obradovi, Sabrana dela, kw. , (Pisma Dositeja Obradovia), 273.
46
D. Obradovi, Sabrana dela, kw. , (predgovor Pavla Solaria Mezimcu), 590.
47
D. Obradovi, Mezimac", glava esta, u: Sabrana dela, 1961, kw. , 320.
48
Sauvano je davedeset Dositejevih pisama iz tog perioda, sva su sem jednog, koje
je napisano u Veneciji, poslata iz Trsta.
vodine. Naziva Srbe milim rodom,
49
pie da zna da su moji Srbqi
krasne i mile due i lepa serdca" te da zato i eli koliko moe wi-
ma na polzu iveti".
50
Sinovcu Grigoriju u junu 1805. pie da bi rado
u zemqu praroditeqa preao".
51
U wegovoj prepisci se uoavaju i pla-
novi u vezi sa otvarawem kole i tamparije u Srbiji.
52
Pored pomenute, himnine pesme ustanicima, Dositej je krajem
1804. napisao i pesmu u kojoj je slavio svog prijateqa Gligorija Trlaji-
a, koji je svojim delom zaduio srpski narod.
53
Pesma glasi:
Umilno je vidit zoru s visokih planina
I umilno roaj sunca iz morskih dubina.
Umiqato stado pase u veseli asi
I svirale umiqato odzivaju s' glasi.
Umilno je vidit kolo kakvog nigdi nema
I devicu kad se wemu s drugaricam sprema.
Al' je meni najmilije rei ime tvoje,
U kom blaga i darovi srbskom rodu stoje.
Tvoje ime srpstvu dika, od sad i do veka,
Pevaj, drue, do samoga ivota sveretka.
Pevaj pesmu, i opevaj sa darovi musu,
Po najluem, jedinstvenom, Terlajia vkusu.
Trlaji mu je uzvratio takoe pesmom: Zdravica Dositeju Obradovi-
u u Trijest, u kojoj preovladava ton izuzetnog potovawa, naklonosti
i prijateqstva.
54
617
49
D. Obradovi, Sabrana dela, kw. , 272.
50
Ibid, 276.
51
Ibid, 285.
52
Pisma: Stefanu i Iliji Gavriloviu (277 str), Spiridonu Miloradoviu Alek-
sijeviu (282 str), Petru Petroviu Wegou (282. i 283. str).
53
Pesmu je, kao i pesmu bez naslova o Etici, prvi objavio Andra Gavrilovi u
tekstu Dositije u Trstu; verovatno je napisana 1804, jer Trlaji pomiwe da je u pismu da-
tiranom 20. decembra 1804. godine, koje je izgubqeno, proitao pesmu. Za drugu pesmu se
ne zna tano kada je mogla nastati, sigurno je da ju je Dositej napisao u toku svog boravka
u Trstu. Obe pesme su navedene u Sabranim delima Dositeja Obradovia iz 1961. na osno-
vu Gavrilovievog teksta na 15. i 16. strani u kw.
54
Najverovatnije je Andra Gavrilovi i ovu pesmu objavio prvi u tekstu Dositije u
Trstu, verovatno je napisana neposredno po prijemu Dositejevog pisma krajem 1804. ili
poetkom 1805. godine kao odgovor na izgubqeno Dositejevo pismo napisano 20. decembra
1804. Braa Jovanovi koji su objavili Trlajieve tekstove tampali su wegovo pismo
Dositeju Obradoviu od 2. aprila 1805. godine, a ovu pesmu ni ne spomiwu. Oni su napo-
menuli da je Trlaji pesme, pisma, jednu besedu i jednu prelekciju objavio u: Srpskom
Letopisu, Golubici, Bakoj Vili i Rodoqupcu", napomiwu da su mu mnoge pesme ostale u
rukopisu, pa su propale" (Skupqeni spisi Glie Trlajia, Naklada kwiare brae Jova-
novia, Panevo s. a., 6).
ZDRAVICA
DOSITEJU OBRADOVIU U TRIJEST
OT
GLIE TERLAIA BAVANINA.
Oj, umno edo Serbskoga Parnasa,
Diko naa, serbske slave glasa!
Kog mi dua s userdijem grli,
Obradovi Dositeju vrli!
U vesequ i u svakoj poti
Zdrav mi budi! I pesmicu proti!
Oj, kad bi bilo da moi imade
Dua kazat' to uvstvovat' znade,
Svet bi uo to nije nikada,
Kako tebe i vazda i sada
Qubim, tebe, Muze izbranika,
to je Srbstvu i ponos i dika!
Oj, Slavjanstva velikome moru,
Gdi kandila Boicama goru,
Rado mislim o imenu tvome,
Najqupem mi u ivotu mome,
Rado mislim, jer za narod isti
Promiq'o si dawu, nou i ti!
Oj, Serbska majka rodila nas oba,
Serbska zemqa da bi dala groba!
Kada doe da pri venom sudu
Nai ini i gresi prebudu,
Laka b' bila ja je elim sebi,
Ka'no to e sreom biti tebi!
Oj, al' o smerti jo ne ima zbora,
Kada Serbqin zaquqava mora,
Srbsku nadu jo da opevamo,
Lako nae kolo poigramo,
Pa tek onda al' e slatko biti!
Zdravstvuj! Brate! I ne prestaj piti!
Dositej je napisao i stihove gospoi Sofiji Teodorovi, mladoj
supruzi trgovca Dragutina-Drage Teodorovia, prema kojoj je gajio iz-
nimnu naklonost. Nakon to je itao i tumaio Etiku u kui wegovog
domaina i dobrotvora kazivao je stihove:
Etika nam pokazuje to jest init runo,
Da se od tog svi klonimo kao da je kuno.
A ta treba ispoqavat, ta pravostju die
To u svakom serdcu treba samo da se pie.
618
Hajd' pogodi, milostiva sad meni gospoe,
to li bedno serdce moje sad initi moe:
Etika mu jedno veli, na pristojnost ui,
A, gle ono to ti misli eli da dokui
Drago Teodorovi (17651818), Dositejev domain, ovek koji je
proputovao Evropu i putovao po svetu, bio je jedan od najveih kwiev-
nih mecena. Jovan Doenovi veoma pohvalno pie o tome;
55
bogati tr-
govac je imao obiaj da se pretplauje na gotovo sve srpske kwige onoga
vremena: uzimao je povei broj primeraka da bi ih kasnije delio onima
koji to sebi ne bi mogli priutiti. Pored Dositeja, Drago Teodorovi
je pomagao i Solaria i Atanasija Stojkovia. Solari e mu posveti-
ti stihove: Poslanica Dragi Teodoroviu Trijeaninu
56
u kojima hvali
mudru Sofiju koja mu dostojno vaspitava decu, hvali wegovu brau i na-
pomiwe da je uzaludno meu Srbima traiti nekog vrsnog poput Drage.
Drago je bio dvadeset godina stariji od supruge Sofije ( 1852), koja je
bila kerka takoe bogatog Teodora Meke. Lepa i duhovita, Sofija je
pored srpskog i italijanskog govorila i nemaki jezik. Dositej je sa
wom voleo da se drui i razgovara, na rastanku ju je molio da mu pie
barem jedamput.
57
Po odlasku iz Trsta Dositej je pisao branom paru
Teodorovi, a kada se nastanio u Beogradu predlagao je da Drago ili
neko od wegove brae kupi kuu u Beogradu.
58
Dositej je u Srbiji nasto-
jao da neguje veze za svojim transkim prijateqima, no naalost sau-
vana su samo retka pisma.
Dositej se od svojih transkih prijateqa oprostio u uvenoj ka-
fani Zvezda Severwaa (Stella Polare), koja i danas, kao jedan od najpo-
znatijih transkih kafea, radi u zgradi u blizini hrama Sv. Spiri-
dona, koju je Aleksandar Vuksanovi zavetao Srpskoj crkvenoj opti-
ni. Wegovi sledbenici priredili su oprotajnu veeru 13/25. juna
1806. godine; ovo vee opisao je Solari u predgovoru Mezimca.
59
On
navodi da se najpre samo wih nekoliko odabranih sastalo na veeri sa
Dositejem u jednom parkiu, u predgrau, kao i da ih je kasnije u uve-
noj srpskoj kafani Zvezda Severwaa bilo vie,
60
te da je neki gospodin
transki primetio da je to neka tajna veera bila" jer ih je bilo
trinaestorica. Predoava da je Dositej govorio kakav bi trebalo da bu-
619
55
Jovan Doenovi, islenica ili nauka rauna, tamparija Kraqevskog Ungarskog
Univerziteta Budim 1809, H, H.
56
Pesma je objavqena u Serbskom letopisu (LMS) Budim 1834. godine u sv. 36. na
stranama od 32. do 36. bez naslova. Zdravko Krstanovi, koji je priredio kwigu Pavla
Solaria Gozba: sabrane pjesme, Srpsko kulturno drutvo Zora", Beograd 1999, smatra da
je Solari pesmu napisao verovatno poetkom 1808. godine. Pesma je uvrtena i u Anto-
logiju starije srpske poezije koju je priredio Mladen Leskovac.
57
D. Obradovi, Sabrana dela, kw. , 298.
58
Ibid, 305.
59
D. Obradovi, Sabrana dela, kw. , 590, 591.
60
Zbog reenice: I eto ih oko vas ba dvanaesterice!", pogreno se navodi da su
susretu prisustvovala dvanaestorica qudi, no bilo ih je ukupno trinaestorica kao i na
uvenoj slici Leonarda da Vinija Tajna veera sa kojom je ovaj susret i poreen.
de poloaj uenih qudi u osloboenoj Srbiji, da treba udesiti da oni
ne ive u bedi i oskudici. Dositej je smatrao da je potrebno objavqiva-
ti kwige iz raznih oblasti: geografije, agronomije, umetnosti, trgovi-
ne, moreplovstva, istorije, o raznim zanatima, matematici itd. Wegov
odlazak bio je inspiracija nekom od naih pesnika da napie pesmu
Na odlazak G-na Dositea Obradovia iz Triesta. Andra Gavrilovi
pretpostavqa da je autor mogao biti Solari, Doenovi, Vientije
Raki ili Toma Milinovi, jer su se svi oni sluili stihovima ili
i pesnici bili".
61
Pesma glasi:
NA ODLAZAK
G-NA DOSITEA OBRADOVIA
IZ TRIESTA
sluiv. v sredu junija 13-go 1806. goda.
Luna sije
Sa visine
Blaga neba zorno gleda,
Gdi i persi serdce preda
U suzam' se sladkim kupa
Jer On od nas sada stupa!
I zorwaa
Vedra lica
Vsu selenu sada zdravi,
I prijaznim vozduh pravi,
Ali jedno samo uje:
S bogom! S bogom on putuje.
Sunce sija
Sa visine
Blaga neba zorno gleda,
Gdi u persi serdce preda,
Uzdah se u dui skrio
Srean put! mu svuda bio!
Pavle Solari je vreme Dositeja Obradovia ocenio kao doba pro-
svetqewa naeg uma, kao doba kada su Srbi o svaemu slobodno misli-
li i kada su poeli upotrebqavati kwievnost.
62
Smatrao je da e i bu-
due generacije neosporno po ovome pamtiti Dositejevo vreme.
620
61
A. Gavrilovi, Dositije u Trstu, 246.
62
Pavle Solari, Predislovje", u: Peter Vilom, Sverh vospitanija k' elovjekoqu-
biju, tamparija Pani Teodosiju, Venecija 1809, 29.
Dr Nada Savkovi
DOSITEJ OBRADOVI'S STAY IN TRIESTE
S u m m a r y
The free port of Trieste attracted our writers because of the possibility to work as
private teachers in the houses of wealthier Serbs, their patronage, as well as the vicinity
of the printing-house in Venice. Dositej Obradovi stayed in Trieste (18021806) for
the same reasons; he used his great reputation among his compatriots to stimulate them
to help the rebels in Serbia. Success of the Serbs inspired him in 1804 to write an
anthem to the rebels Pjesan na insjurekciju Serbinov. Imbued by real patriotism, Dosi-
tej did not write much there, only Etika (Ethics) and the second part of Sobranija; these
works and his correspondence indicate that he directed his creative energy to the pre-
paration of an educational plan according to the needs of Serbia. In addition to the
foundation of a greater school and a printing-house, the plan also included the publica-
tion of a series of different, most necessary books for the education of people, from the
books on agriculture and rural households, to those about statistics and mathematics, as
well as popularly written folk histories. His contemporaries like Pavle Solari and
Atanasije Stojkovi supported him and in their works helped the realization of that
plan.
621