Иван Новчић

ПЕСМЕ О КАВЕЗУ
Библиотека ИНЕ СВЕТЛОСТИ
књига пета

Уредник
Александар Марић

На корицама:
Скулптура Олге Јеврић

2
 Иван Новчић

ПЕСМЕ О КАВЕЗУ

Поетикум 2020.

3
4
I

5
6
КАВЕЗ

Треба ли још једном да кажеш

Да не чупам израслину из груди
И урасле песме под кожом да не дирам
Када пред огледалом испитујем мелодије
И посматрам чир на строфи.

Треба ли још једном да скренеш пажњу

Да смо у кавезу само ти и ја
И да никога нема
Ко би нам испрљао простор.

Остало нам је толико времена

Да се посветимо себи и сновима.

7
8
II

9
10
СИТАН КАВЕЗ

1.

Шетали смо улицом Dieselstraße

Смех Италијана и божур у саксијама
Швабама се некуда журило.

Ко каже да из мржње не ниче љубав

Дупла љубав
У троуглу исписанa.

Тада сам још више оћелавио.

Али срце ми је порасло. Чупави залисци.
На свакој комори по једна шишка.

Зато ми пуца пупољак на стиху

И расте ми и цури смола
И неће да пусти.
И неће да попусти.
И никад неће да сиђе.
Тако је, веруј ми, било у кавезу.

2.

Немају гробља ни споменике.

На свакој раскрсници биста
У част некогa врапца.
Сликају се туристи
Поред статуе непознате девојке.
У Шенџену и Фошану

11
Кинези и Корејанци
Кувају мајмунски мозак
И пију посластицу из цевчице.
Хладан је јул
Као мртвачница свежих болесника.

Ми смо Баварци
А они наши Македонци.
Али зато на свакој кући
По једна застава. Без звездица
На крововима. За сваки случај да се зна.
У инат грађанима света.
Тако је, веруј ми, било у кавезу.

3.

Италијан у пицерији оженио се Мароканком.

Отац му са акцентом Бранда
Из Кума.

Ринтала си у ресторану
А ја сам могао да месим пите
И пишем песме.
Нисам имао ништа.
Али имао сам велико срце –
Заклањало је сунце
Као оне ветрењаче што хватају небо.
Чему ли служе?

Није Војводина само равница

И не дува ветар само у Срему.
И није ми гроб у Кузмину.

12
Купала си ми ноге у Рајни.
Зато сам твоје табане
Ставио у уџбенике
На првој страни –
Кад студенти спремају испите
Да оперишу моје срце.
Тако је, веруј ми, било у кавезу.

4.

Голгота ме прогања.
Пилатова жена ме сања
И соли ми ране.
Кајафа се колебао
Да ли да ме убије.
Вараву су распели у мени,
Разбојника и сецикесу.
Ожиљци ми се цеде
И све бубри и расте
И неће да попусти
И неће да пусти
И никад неће да сиђе.
Тако је, веруј ми, било у кавезу.

5.

Руса нема, Бугара нема, Украјинаца нема.

Расне су теорије наше фантазмагорије.
Пуше наргиле црнци и Арапи
Не разумеју језик мој Хрвати
(Ни ја њихов).
Нека Мира обећава посао у Дувенбеку.

13
Све лудаци око мене.
Љубавник јој шеф треће смене,
Кажу нерадник и олош.
Једном човеку узели пасош
Сад им је слуга
Прети да их побије.

На крају једемо пљескавицу

На Тргу Мајке Терезе,
Овај убица и ја,
Са луком, купусом и укусом
Турчинових руку
Које није годинама прао.
Псује у имбису (на српском).
Некада је радио у Нишу
Бљувач ватре у циркусу.

Гњецаво је све овде.

Само ми је срце порасло
И уздигло се на небо.
Да попусти неће
И да пусти неће
И никад да сиђе.
Тако је, веруј ми, било у кавезу.

6.

И сви живе на фору

Као један азилант
Полу-Циганин, полу-Србин
А неће да буде ни једно ни друго.
Каже: Ницам Цлбин, јос мање Лом.

14
Швабе га мазе по дупету.
Нема овде оне старе: служимо народу!
И не живи се од памети.То је Тесла знао:
Напише стихове, Едисон украде са интернета
Мало преправи, преради, обради
И потпише их као своје.

Живи се од пројеката Уније

По ИПАП-у и Сорошу.
Курвањем се баве само Чехиње
(Цена–ситница)
И усамљени трансвестити
Чије услуге користе само мамини синови.
Тако је, веруј ми, било у кавезу.

7.

И каже Надежда:
Пиши о аутохтоним расама,
Оно што видиш на лицима
Пословних и сексуалних партнера.

Али ја на њима читам само смрт

И повраћам. И враћам се
Одакле сам дошао
Да ме Марија сахрани
Са возном картом за Амстердам.
У којем никад нисам био

А био сам близу

Две станице од Arnhaim Central.
Тако је, веруј ми, било у кавезу.

15
8.

И онда се срце умирило

И није ми се умирало:
Враћам се банкоматима у Србији.
Имају усне као Меланија Кнавс
(Удата Трамп)
Ситне и јебозовне.
Са тим новцем купио сам
Fahrkarten.
И млеко је процурило
Преко уста
И капље на дечје руке
И неће да стане
И неће да пусти
И неће да попусти.
Тако је, веруј ми, било у кавезу.

9.

Има једна будала, Скочајић,

Пише за Политику добре текстове.
Не жели да буде Србин.
То ић му је са мајчине стране,
Од пичић.
Радни наслов му је: Никада не устајем пре 12.
Ко не устане пре 12
Пропада му дан и живот.
Тако су нас училе бабе у социјализму.
А опет, пропало је све.
Сада нас подјебавају прекоокеански дрипци.

16
Тако је, веруј ми, било у кавезу.

10.

Неки Таталовић,
Полагао са мном за виљушкаристу, каже:
Дошла делегација, хоће да нам јебу жене.
А оне као и сваке гуске
Можда и нису хтеле
Него воле комплименте.
Што не питају за мужеве
Као и свако племе?

Касније се убио, тај Таталовић.

Скочио у плитак Ибар
И победио.
Није више излазио.
Нашли су га негде код ушћа
Са згрченом песницом
И кезом до увета.
А у песници ништа.
Тако је, веруј ми, било у кавезу.

11.

Убијали сте ми народ, каже Дитрих,

растројени власник овдашњих болница –
Serben sind Banditen, Eskimos alles gut!
Aussweiss, bitte! Докажи нам порекло!
Урла по мрачним ходницима.
Никад није био у Шумарицама.

17
Обојени возе аутобусе и скачу по акробатској жици
Пољаци крече олињале хаусторе.
До поноћи.
Ко први падне, одштета је мања него за кера.

Тресу нам се берзе и дрма нам се скела.

Долијали сте, фабрички мишеви!

Опет нико не жели да буде Србин.

И вуче ме јесен на дно.

Месец амбасада и лутања
Паковања и тумбања.
И неће да стане
И неће да престане
И неће да пусти
И неће да попусти.
Тако је, веруј ми, било у кавезу.

12.

Подгојени уштогљеници седе у студију

И палацају о миграционим политикама.
Ова слободна телевизија је зла
Колико и масна коса њеног власника.
Научили текстове напамет
Машу рукама као диригенти.
Тете из комшилука кажу да су слатки.
Сукња водитељке дело је свеопштег неукуса.
Прште угојени батаци
Као код баба из мог детињства.

18
Обавезујуће блеје наше су Библије
А апостоли европски комесари.

Вепрове ми постављају у кутије

Са семинара
Да гледам и да им се дивим.
Од пројеката да живим
Скачу ми на леђа и гуше ме пијавице
Наши су богови побегли из луднице.

Промиче Јеванђеље по Пентагону:

Земље Западног Балкана, Словени,
Регион, Исток, Оријент, Дивљаци...
Мир, мир, мир!
Да нико писнуо није!

Нико више не жели да буде Србин

Јер подсећа на срп
Са кога капају крвна зрнца
Осмог путника.

И опет се враћам и повраћам

И кашљем као Бранко
И излази нека слуз
И стихови ми бледе
И бљујем крв немоћних.

Само се Немачка, Француска, Енглеска

Изговарају правим именом.
Румунија – боранија.
И лутам и певам и урлам
И боле ме груди

19
И на њима нека кугла
Која расте и хоће да пукне
И неће да попусти
И неће да ме пусти
И диже се на небо
И неће да стане
И лети и крешти као сврака
А ја још увек жив.

Сад, кад су нас поцепали на сукрвице

Ништа нам друго, веруј ми,
Није остало
До овог ситног кавеза.

20
III

21
22
УРА! УРАНИЈУМСКА ПЕСМА

Попраши ме уранијумом
Чистим, богато опремљеним
Оним што се у малим бочицама крије.

Немој да ми сипаш на главу

Нешто благо и танано, разређено
Да не пролупам заглупљен
Пред претанком силом.

Силуј ме бомбама, просветли и бичуј

Протонима, научи ме
Да се распадам у лонцима
Где се кувају слободе.
Волим кад си груб.

Само тако бићу Европљанин

Добра мета и грађанин света.

Бодоваћу кости седамдесет деветоро деце.

И сушићу сузе
далеко од света
далеко од људи.

23
КУСО И РЕПАТО
Петеру Хандкеу

Kусо и репато
Страни и завичајни
Сунчеве пеге хушкају на нас
Не стижемо да бранимо бојиште
Свакога дана пада нам по један град.

На наше положаје пуцају из примирја:

У сваки освит европског јутра
По један Србин баца пушку
И бежи на страну непријатеља.

А онда изнебуха
У српском рову
Један Шваба
На главу ставља шајку
Кадa је све стало
Заоштреним пером
По лажима рафалом.

Хеј, Шваба на нашој страни?

Ко је то могао да претпостави?

Запрљани Дунав на извору

У Србију носи чистине
Јуродиве истине
Истине.

24
ОВОВРЕМЕНА

И буве и ровци
И понеки стршљен
Сви траже своје.
И Мефисто кезом
Линије ми криви.
И види, види:
Још један обад на главу ми слеће.
Наплаћују заостале рате
То крв ми сишу
Ововремену.
А нигде човека-острва
На видику
Да ми барем раме
У залог понуди.

25
МЕЛИЕЋА У ДЕЦЕМБРУ

Ветар се увлачио у реуматичне кости

Јетке и туробне дријаде походиле су нас
Тих дана.

Личили смо на рециклиране урме

И разговарали о прошлости
Моја драга и ја

Чим поменусмо будућност

Некако нам беше лакше

Хајдемо преко мора

Рече она одједном
Можда тамо има копна
Са њим је увек неизвесно.

26
РИТУАЛ

Било чега да смо имали на столу

Зељаница, купусњача, ћурећих батака
Ако ме је хватала скрибоманија
Никако нисам могао да кусам
Пре него не напишем нешто.

Зато молим Бога да престанем да пишем

Барем док конобарица
Не заврши ритуал приношења
Мирисом подвезица.

27
УЛИЦЕ

Да нам нису уске улице

Не би било окрњених придева на тротоарима
Глагољивих рупа из којих избија мак
Било би слободних места на паркинзима
Више бисмо блебетали на кружним токовима.

Да нам нису уске улице

Не би ме прогониле безименице
Прилози не би јахали предлоге;
На зарђалим заменицама
Не би речце силовале узвике.

ДА СУ НАМ САМО ШИРЕ УЛИЦЕ.

28
КУБА

Ако се већ двоумимо

Да кишобране сместимо у Баварској
Или на чешкој долини хмеља
Да нам остану забодени на ливадама Фризије
(Куће су тамо као плишане тканине)
Зашто онда оклевамо да одемо до Хаване
Где нема чешког пива ни баварске кобасице
Али има сунцобрана и добре траве.

29
30
IV

31
32
ПОД МАСКОМ

На питање пријатељице
Зашто не чита књиге свог мужа
Моја жена је одговорила:

Немам времена, прочитаћу кад умре

И кад дође ред на чишћење полица.

Моја жена је натпросечно интелигентна.

Није луда да једнога јутра кроз папир
Угледа чудовиште.
Овако, под маском, испод које се кезим
Силом прилика
Свако вече има задовољство да гледа принца.

Што је и сан сваке жене.

Зар не?

33
ДЕМОНСТРАЦИЈЕ
(88)
Диктатор и насилник
Продао је непријатељима:
Малу и Велику Моштаницу
Прчањ и Рипањ
Сирчу и Борчу
Дао наређење да се повучемо
Без отпора.

Паликућа и секицеса издао је:

Ујчевину, очевину, дедовину
И три храста у дворишту наше мајке.

Али ови што демонстрирају против њега

Сасвим сигурно продали би:
И Вавилон и Византију и сребро и Антику.

И албум
Jean Michel Jarre, Oxygen
Што стоји на зиду моје загушљиве собе.

34
УПАМТИ...

Када сам слао рукописе издавачким кућама

Само се два уредника нису јавила
(они најкултурнији)
Некако баш у време
Када сам објављивао песме у новинама
Не зато што сам био нико и ништа
Већ управо због тога што сам био
Ништа и нико.

Када сам касније седео

Са једним од њих
У пабу преко пута библиотеке
Прстом којим је чачкао нос
Показао је на пролазника:
Упамти, то је господин Марковић
Недавно је остао без посла
Али брзо смо му нашли ухлебљење.

Иначе, господин Марковић био је

Један од оних чика са камелеонским осмехом
Али и света крава која не сме да остане без хлеба
За разлику од нас који хлеб не једемо.

Не зато што смо нико и ништа

Већ управо због тога што смо
Ништа и нико.

35
НЕМИ КОКОТ

Нем као кокот

Након јутарње шизофреније
Замишљао сам како улазим у њу
Док обријана седи полугола на умиваонику.

Била је жена адвоката-скота.

Жалила се да га нема по неколико дана
Јер је стално парничио
И туђе жене свлачио.

Тешко да може да се објасни тврдоћа тих дана

У мојим панталонама
Када сам гледао како утегнута
Са лицем боје меда
Нашом улицом шета.

Лепша је била од ћерке

Аеросмит фронтмена.

Био сам близу да излечим њену усамљеност

Недостајало ми је оно случајно.

Био сам близу и острва Комино

Тог децембра
Могао да уђем тихо
Али само сам прошао
Пребацивши поглед на другу страну.

36
ОСТАЈТЕ ОВДЕ

Остајте овде
У овим чамотињама
У сиротињским квартовима

Остајте овде
У загнојеним прдеканама
У теретанама
Из којих базде
Знојава међуножја
Влажних мачкица

Али остајте овде

И на овом водопаду
На овим изворима
Што пуни су ракова
Где породица Ротшилд
Још увек није загазила

37
ЈОШ ЈЕДНОМ О КОПОЛИ

Да би опстала породица Корлеоне

На свом платном списку имала је
Адвокате, психологе, саветнике.
Препознатљиви су били
По пригушеним светлима на састанцима
И звекету новца
Којим су потплаћивали чиновнике
Од портира до сенатора.

И по љубавницама са чипкама
Да им олакшају најављену смрт.

38
ВЕЛИКА ДЕЛА

Никада нисам сматрао

Да сам рођен за велика дела
Уосталом, и Хитлер је сматрао да је рођен
Да промени свет.

Као дечак себе сам увек видео на чамцу

На обали сиротињске Сицилије
Или негде у Мексику
На нетакнутој плажи Зихуатанеја
Са осмехом на лицу
Поред њених фино негованих пета
Како чистим тек уловљене рибе
Од крљушти, шкрга и црева.

Онда је дошла олуја

Ту, где сам рођен
Увукла се под нокте
Носимо је као бродови морске болести.

И ево, ја од тада пишем.

Мало пишем
Мало цепам хартију
Па у наступима беса
Све то згужвам и спалим.

Песме су моје крезаве бештије

Са ломаче утекле вештице
На плажама Венере.

39
ИСКУСТВО КАВЕЗА

1.

Трећи дан како ме жига

Испод десног ребарног лука
И како ме боли чеони део главе
А послове нисам завршио,
Башту нисам залио, нити мачке нахранио.

Гле, смрт је, изгледа, близу

Или је то само хистерија
Умишљеног уметника:
Песници воле да пишу о смрти,
Да се умиљавају
Као да им је сестра од тетке.
Један песник умирао је кроз целу књигу:
Пре него што умрем (бла, бла, бла),
Певао је он.
А био је живљи од свих
Који су то срање читали.

Пита ли се неко
Како је у последњим издисајима,
Има ли болова и страха
Или све једноставно личи
На вечерње тонуће у сан?

40
2.

У данима када бих обилно хранио нашу мачку

Знала је шапом да туче своје младунче по глави
Градећи тако жицама
Недодирљиви простор супериорности.

То ме је подсетило на зле чике

Који су у данима када су отварали
Пацифистичке фондове истовремено
Подгрејавали ратове у Палестини и на Косову.

Схватио сам тада: време је да учим од најгорих.

3.

Они који ништа нису знали о поезији

Знали су да нешто пишем.
Hикада их није занимало шта то пишем,
О чему пишем, него су стално запиткивали –

Е, а какав је онај рошави?

Шта знам, нисам ја књижевни критичар,

Знао бих да одговорим..

Ништа се није променило.

Рошави и даље добија награде,
Слика се, јебе, путује.
Скоро да нико не зна шта он то пише.

Данас, чим у кафани заподенемо разговор о поезији

41
Они опет по старом:

Е, а какав је онај рошави?

4.

Село у којем је српски сељак

Спасио дечака од нациста
Зове се Манђелос.

Спавао сам у њему на душеку

Када су рекли да Југославије више нема
И свој задатак испунили.

Дечак је порастао
И данас га прекрштава у Мађало
А ја сам се тамо први пут прекрстио
Знајући да више никад нећу спавати
На такој мекој подлози.

5.

Како смрди тај човек!

Каже један песник за другога
Док му је био у посети
(занимљиво је да је тај други песник одличан,
један од ретких из млађе генерације
који поседује позитивно лудило)
Попишкује каду, тврди први песник,
Врши нужду у лавабоу,
А прљаве гаће му окачене уместо пешкира.

42
Једино му је библиотека чиста
Као санитетско возило донирано из Шведске.

43
44
V

45
46
КРАДЉИВЦИ БИЦИКАЛА

Можеш бициклу везати за дрво

За металну ограду
За стуб
Крадљивци би увек нашли начин
Како да пресеку катанац
Бонсеком раздвојили би чувара
Нашег миљеника
Док нису на оку посматрача
Рукама мађионичара
Који режу тела у кутијама
Спретно измичу нашим очима
Као у сну стопала вољене жене.

47
БЛУДНИК

Mој пријатељ Хозе, Чилеанац без педигреа,

Оправдање зашто у касним сатима гледа порниће
Проналазио би у чињеници
Да такво трошење енергије
Боље делује на његово тело
Него да мрцвари своју Изабел.

Исто тако, сматрао је Хозе,

Самоћа je резервисана за песме и за блуд.

На тај начин бежао је од људи,

Од вести о авионским несрећама
И од пожара у Панами.

Сцена када се тамнопути обдарени појединац

Стропошта на бело тело младе Иркиње
Подсећала га је на тринаести Шекспиров сонет.

48
ЉУБАВНА

Волис Симпсон никада није могла да има

Титулу краљице
Јер то није било по правилима енглеског морала
Али је зато краљ Едвард Осми имао Волис Симпсон
Чинила му се да је Бог
Маскиран у бисерну хаљину.

49
МУЗИКА ЧЕТИНАРА

Не мораш да познајеш ноте и акорде

Да би схватио чари музике
Нити да разумеш диригентску палицу
Старих мајстора

Довољно је да станеш испод четинара

Једног фебруара
Чућеш како се дур и мол
Удружују у твојој самоћи
И певају
Као да бола никад није било.

50
ОБАЛЕ

Како су лепа та острва

На којима никад ниси био.
Слетиш на њих нечујно попут галебова
Угрејеш назебле ноге
И учврстиш своје снове.
Она те заволе и хране се твојим телом
А ти се никада не вратиш.

51
НА ПУШКИНОВОМ ГРОБУ

Лажу хроничари, лажу

Пушкин је писао Татјанина писма
Смиреном руком генија,
Пикову даму грлио је
Лицем робља праоца свог.

Лажу хроничари, лажу

Пушкин је само клонуо
Сможден од љубави
Видевши грубе Дантесове руке
На грудима Гончарове.

Знао је да ће му се тело
Тог дана
Претворити у гроб Владимира Ленског.

Лажу хроничари, лажу

У раку су положили другог.
У тој јазбини лежи француска хуља.
Песник не може да умре.

52
СТОПАЛА

Посматрам стопала свог сина.

Имају сличности
Са стопалима његовог деде и ујака.
Чланковита, заобљена, крупна.
Њихов пут
Не зависи много од мене.

Замишљам их у мојим чизмама

За један број веће
Које су одавно окачене о клин
Неподмазане и прашњаве
И најежим се нa трен.

Пожелим да су у некој лакој обући

Да не газе трнолика места
Да остану слободна и нежна
Као у овој топлој соби
Где је случајно једне ноћи
Заспао поред мене.

53
ОБЕЋАЊЕ

Ко први оде
Да обећа другоме
Да ће се јавити било кад
Било како:
Звуком виолине
Брчкањем шарана
Лицем на прозору.

Ако они тамо не дозволе

(То ће бити једино оправдање)
Онда нека онај који други оде
Тамо не доноси дугове и камате
Ни сузе са хумке –
Само празан кофер са фотографијама.

54
УБИЦА

Сви знају за Џона Кенедија,

Али ко се сећа његовог убице
Харвија Освалда –
Само википедисти и понеки туриста;
Ли је више подсећао на просечног поштара
Него на бившег маринца.

И баке из нашег краја знају за Битлсе,

Али ко памти убицу Ленона
Марка Чепмена –
Психијатријски случај из Тексаса
Избрисан онога дана
Када је пуцао у творца баладе Imagine.

За Величка Керина нико није чуо –

Полувојник псећег имена,
Згажен од руље усред Марсеља.

А за Натурама Годса?
Заборављен док је дух Махатме
Путовао код Брахме.

Са жељом да постану славни

Постали су убице без имена.

Само је Гаврило надживео

Смрт своје жртве
(Олињалог принца)
Крвљу пишући стихове на зиду

55
Из Принципа.

56
VI

57
58
ЕПИЛОГ
(34 минута)

Гледао сам порно филм

У коме набилдовани тип покушава
Да смести свој уд
У извајану црнку са плавим очима.
Његово колосално тело
Није било пропорционално
Његовом сунђерастом ткиву
Које је млатарало
Као жвакаћа гума испод школске клупе.
Зато га је она 17 минута исмевала.

И све је то толико ружно изгледало

Као када се неки трули небодер
Обруши на барокни дворац
Украшен дијамантима.

Не сећам се како се све завршило

И да ли је епилог порно филма
Био злокобан као у животу.

Знам само да му је на крају алат био сув

Као бабин дуван
Када увече припали поред фуруне.

А она се смејала и преосталих 17 минута.

59
ВИНО

Када сам био без новца

Нико ми није помагао.
Јео сам празне шкољке
И пио воду са чесме
Из дворишта баба Бисе.

Када сам имао

Делио сам га често
Психијатријским случајевима,
Песницима клошарима
И Wunderkind пропалитетима.

Мислио сам:
Боље да се бескућници опијају вином
Него да се вино кисели у мојим венама.

60
ЈАКОВ ИЗ ГОРЊЕ БУКОВИЦЕ

Не могу да гледам
Како расипате децу по свету
Чекајући да вам се јаве
Преко округле справе.
Зато их нисам ни правио.

Лепо је имати моћ

Али не желим да трпим као ви
Када вам се клате берзе
И падне цена душе.
Зато се нисам ни женио.

Довољна ми је ова проја

И млеко од козе Станиславе.

А жене?
Биће их ваљда
Доћи ће по вино
Са мојих винограда.

61
ЛЕВИТАЦИЈА

Где год смо се довијали хтели смо да останемо:

На острву Гоцо, ободима Алпа, репу Шри Ланке.
Ни колумбијске плантаже кафе
Нису нам биле стране.

Три пута смо покушавали да одемо где нема људи,

Али увек бисмо каснили на лет, моја жена и ја.

Чак и тамо где нисмо крочили

Маштали смо да нам буде домовина.

Сад спремамо зимницу

У једином мору где смо бацили сидро
Са поприличним борама на лицу
А краставци, паприке и тегле
у мислима лете ка недосегнутим крајевима.

62
МИРИСИ

Мислим да се не варам –
Откад сам изгубио чуло мириса
Чини ми се да су моје песме састављене
Од латица јагорчевине,
Двополних цветова
Са врхова Дурмитора и Сињајевине.
Ништа не смрди, али ништа и не мирише.
Балансирана чулност изједначава
Лукавство и домишљатост
Са наивним, добронамерним погледима.
Понекад, кажу, призива смрт.

63
ПЛЕС

Плес мушкарца и жене није исто као вођење љубави.

У плесу женски атрибути више долазе до изражаја
Него када се знојавим телом одбијају од мужјака.
Код салсе женски кукови подсећају ме
На мадам Шоша, руску кокету заносног струка
Из Чаробног брега;
Ирски плес на бутине риђе Англосаксонке
Из Селенићевог романа
И њене уздисаје после којих се враћала
У озбиљност без дискусије.

Колико ме узбуђују бедра црнкиње

Толико ме пале груди латинке
Док игра у ритму кизомбе.

Кад размишљам о љубави

На памет ми падају пете
Наше учитељице плеса
Која ме прстима мами да дођем на часове.

64
SOMNIA MORTIS

Не волим да сањам и не верујем у магичност снова

Али кад сањам то су обично катастрофе
Поплаве и торнада.

Ноћас сањам
Давим се у септичкој јами
Дозивајући преживеле људе
Да ми додају штап
Са којим ћу се домоћи обале.

Чујем Исуса како каже док играмо шах

Somnia Mortis, пријатељу мој
И односи три пешака, а време на сату смрти тече.

Сањам често распуклу земљу која гута Творца

И оне које је Творац створио, родитеље
Док гледају како ми војнички брица
Скида шишке пре одласка на фронт.
И ако се не вратиш, чека те распремљена соба
Чујем оца како шапуће.

Сањам како водим љубав са женама

Које су отишле, и како ме воле
Као што је Петси Клајн волела Чарлија.

У сновима се расплиће
Све оно што си једном преживео
Само маштовито и лукаво
Препредено и богато испаравањима.

65
То нису моји покрети, моје мисли, моје намере
То нису моје руке ни крила
Радим само оно што ми каже човек
Који држи поводац.

И пре него што заспим

(А иде ми тешко у последњим кварталима живота)
Увек се молим да ништа не сањам.

Јутро ме ионако врати у предионицу

Сневања на јави.

66
ГОДИШЊИЦА МАТУРЕ

Не желим да идем на годишњицу матуре.

Не могу да гледам климактеричне другарице

И крајње сумњиве типове у испегланим оделима
Са бувље пијаце.

Годишњице матура су јубиларне сахране

Без укуса, догореле свеће
И помен без свештеника.

Ко да гледа како се све оне опет врте око Саше

Који је и тада био сероња, који је и данас сероња
И увек ће бити сероња, јер жене воле сероње.

Кезимо се, а довољно се не познајемо.

Ближа ми је Ивет из бордела у Берлину

Од оронулих школских другова
Она барем зна све моје тајне.

Остаћу код куће

Да довршим „Жижак“,
Драму у којој главни јунак
Долази на годишњицу матуре
А никада матурант био није.

67
ДЕЗЕРТЕРСКА

Погини у рату и сасвим сигурно бићеш уклесан

На хладан зид, по абецедном реду,
Стајаћеш у строју са војницима
Истог имена као што је твоје.

Како беше онај – Милорад, Милосав, Миодраг...

Питаће се бескућници и
У твоје име испијати ракију.
Само твоје име које не памте.

Дуго те неће памтити ни жене

Које ће се преудати, њихово тело дираће
Неки нежни људи, неки нови људи
Пребегли из тек пропалих бракова.

Деца ће памтити да си био млад

На фотографијама са мора
Или викенд-планине.
Замениће те за неко ново време,
Неко ново време неких нових очева.

Делегати полагаће цвеће

Чекајући да тог дана
Сланину и пљеске
Залију неким добрим вином,
Неким питким вином.

68
Дезертирај
И сасвим сигурно постаћеш славан
Снимиће по теби трагедију или мелодраму
Са холивудским триковима и осветљењем.
Поносни ће бити мирнодопски комитети
И драга што те чека. Сигурно ће неко,
Сигурно ће неко тога да се сети. Рећи ће:

Био је јебени пацифиста и херој

У времену кад су људи гинули у рату.

69
70
VII

71
72
КЉУЧЕВИ

Мој пријатељ из детињства

Који живи на обали Костарике

Позива да му дођем у госте

На неколико недеља

Каже: Oткада су срушене близнакиње

Никада толико јефтиних летова

(Чека ме барска столица

И флаша чилеанског вина Las Mulas).

Само пожури, пожури!

Каже ми он

Близу је рецесија, а онда

Морамо све испочетка

Хоћу, хоћу!
Одговарам ја

Само да пронађем
Кључеве од кавеза.

73
74
О аутору

Иван Новчић је рођен 1972. године у Краљеву.

Објављене књиге:

Поезија
Ампутација душе (2003)
Шифарник страдања (2008)
После потопа (2018)
Галиција и друге шуме (2019)

Проза
Срем и Суматра (2017)

Студија
Емир Кустурица: поетика порицања смрти (2016)

Награде и признања:

Награда Тома Радосављевић (2015)

Награда Србољуб Митић (2019)

75
САДРЖАЈ

I
7 КАВЕЗ

II
11 СИТАН КАВЕЗ

III
23 УРА! УРАНИЈУМСКА ПЕСМА
24 КУСО И РЕПАТО
25 ОВОВРЕМЕНА
26 МЕЛИЕЋА У ДЕЦЕМБРУ
27 РИТУАЛ
28 УЛИЦЕ
29 КУБА

IV
33 ПОД МАСКОМ
34 ДЕМОНСТРАЦИЈЕ (88)
35 УПАМТИ...
36 НЕМИ КОКОТ
37 ОСТАЈТЕ ОВДЕ
38 ЈОШ ЈЕДНОМ О КОПОЛИ
39 ВЕЛИКА ДЕЛА
40 ИСКУСТВО КАВЕЗА

V
47 КРАДЉИВЦИ БИЦИКАЛА
48 БЛУДНИК
49 ЉУБАВНА

76
50 МУЗИКА ЧЕТИНАРА
51 ОБАЛЕ
52 НА ПУШКИНОВОМ ГРОБУ
53 СТОПАЛА
54 ОБЕЋАЊЕ
55 УБИЦА

VI
59 ЕПИЛОГ (34 минута)
60 ВИНО
61 ЈАКОВ ИЗ ГОРЊЕ БУКОВИЦЕ
62 ЛЕВИТАЦИЈА
63 МИРИСИ
64 ПЛЕС
65 SOMNIA MORTIS
67 ГОДИШЊИЦА МАТУРЕ
68 ДЕЗЕРТЕРСКА

VII
73 КЉУЧЕВИ
75 О аутору

77
 Издавач
Центар за афирмацију стваралаштва
ПОЕТИКУМ

Библиотека
ИНЕ СВЕТЛОСТИ
књига пета

За издавача
Иван Новчић

Уредништво
Александар Марић
Иван Новчић
Драган Грбовић

Лектор и коректор
Надежда Пурић Јовановић

Идејно решење корица

Александар Марић

Контакт редакције
konkurspoetikum@gmail.com

Штампа
Пресинг, Младеновац

Тираж
100

78
CIP - Каталпгизација у публикацији
Нарпдна библиптека Србије, Бепград

821.163.41-1

НОВЧИЋ, Иван, 1972-

Песме п кавезу / Иван Нпвчић. - Краљевп : Центар за афирмацију
стваралаштва Ппетикум, 2020 (Младенпвац : Пресинг). - 79 стр. ; 21 cm.
- (Библиптека Ине светлпсти ; ко. 5)

Тираж 100. - О аутпру: стр. 75.

ISBN 978-86-81722-03-9

COBISS.SR-ID 283469324

79