црте и резе 8

ИЗБОР РАДОВА СА КЊИЖЕВНОГ КОНКУРСА

»АНДРА ГАВРИЛОВИЋ« 2016.
 ЦР­ТЕ И РЕ­ЗЕ
8
Из­бор ра­до­ва са књи­жев­ног кон­кур­са
• Ан­дра Га­ври­ло­вић 2016 •

Сви­лај­нац, 2017.
 САДРЖАЈ
ПРИПОВЕТКЕ.............................................................................................7
Мла­ден Шљи­во­вић
ВИК­ТО­РО­ВА ЉУ­БАВ.................................................................................9
Де­јан Ан­дре­јић
КРУ­ШКА..................................................................................................17
Или­ја Ба­кић
ДВО­БОЈ У ПОД­НЕ................................................................................28
Мом­чи­ло Ба­крач
ГО­СПО­ДИН ПА­ЦО..............................................................................43
Бра­ни­слав Бран­ко­вић
ЖЕ­НА ЦР­ВЕ­НЕ КО­СЕ.........................................................................63
Ди­ми­три­је Бу­квић
ДЕ­ТЕ У АУ­ТУ.........................................................................................87
Ми­ла­на Гр­бић
ЛА­КУ НОЋ, ДОК­ТО­РЕ, И СРЕЋ­НА
НО­ВА ГО­ДИ­НА УНА­ПРЕД................................................................97
Го­ран В. Ђор­ђе­вић
ГРАНИЦА..............................................................................................107
Мар­гит Ђу­рин
ПOРOДИЧНO НAСЛEЂE OД БAБE И ДEДE..............................115
Алек­сан­дар Жив­ко­вић
СТАР­ЧЕ­ВО ПИ­СМО..........................................................................134
Ви­о­ле­та Ив­ко­вић
ФО­ТО­ГРА­ФИ­ЈА...................................................................................143
На­та­ли­ја Ја­ко­вље­вић
МУЖ.......................................................................................................154
Ми­лош Јо­во­вић
ТВОЈ ПО­КОЈ­НИ ОТАЦ.....................................................................158
Ду­шан Ми­ја­и­ло­вић (Ад­ски)
(ОД)ЈЕК КА­СНЕ СПО­ЗНА­ЈЕ............................................................169
5
 Ста­мен Ми­ло­ва­но­вић
ИНА­ЏИ­ЈА.............................................................................................178
Та­ња Ми­лу­ти­но­вић
АРЕ­НА....................................................................................................184
Ду­шко Мр­ђа
ДАН КО­ЈИ НИ­КАД НИ­ЈЕ ПРО­ШАО............................................189
Игор Нов­чић
РУ­ПА ОД ХРА­С ТО­ВЕ КО­РЕ............................................................197
Жи­во­ти­је По­по­вић
ПЛО­ДО­ВИ ВА­ТРЕ...............................................................................208
Сла­ви­ша Ра­до­ва­но­вић
ПРИ­ЧА О ЦР­НОМ..............................................................................218
Ми­лош Си­мић
УМЕТ­НОСТ ПРА­ЗНИ­НЕ.................................................................222
Ти­хо­мир Сте­ва­но­вић
ШЕ­СТИ СА­ХАТ...................................................................................226

КЊИЖЕВНА КРИТИКА.....................................................................253
Да­ни­ца Са­вић
СЕ­СТРА ИЛИ КОН­ФЛИКТ
АР­ХА­ИЧ­НОГ И СА­ВРЕ­МЕ­НОГ.....................................................255
Ми­ли­ца Вуч­ко­вић
СТВАР­НОСТ БЕ­СА­НИХ...................................................................267
Александра Павловић
ОЧИ НЕСУВИСЛОГ ПРЕОБРАЖАЈА...........................................276
Алек­сан­дра Пауновић
ОСА­МА ВЛА­ДИ­МИ­РА КЕЦ­МА­НО­ВИ­ЋА
– У НУ­ТРИ­НИ ОМА­МЕ....................................................................297
Алек­сан­дар Ста­мен­ко­вић
АР­ХЕ­ТИП У РО­МА­НУ HOMUNCULI
МИ­ЛИ­ЦЕ МИ­ЛЕН­КО­ВИЋ...............................................................310
Ми­лан Су­бо­тић
ЛЕ­СКИ­НО ЛИ­ШЋЕ............................................................................318
О АУ­ТО­РИ­МА..........................................................................................326
Са­оп­ште­ње жи­ри­ја Књи­жев­не на­гра­де
„Ан­дра Га­ври­ло­вић 2016”.......................................................................338

6
ПРИ­ПО­ВЕТ­КЕ
 Награда „Андра Гавриловић 2016“ за приповетку

Мла­ден Шљи­во­вић

ВИК­ТО­РО­ВА ЉУ­БАВ
Ових да­на са­хра­ни­смо Вик­то­ра. А био је до­бар чо­век.
Вик­то­ров пра­де­да, Ва­си­лиј, је по­бе­гао из Ру­си­је 1917. пла­
ше­ћи се Цр­ве­не Ар­ми­је. При­ча се да ка­да је ка­пе­тан Иван
Де­мја­но­вич упао у рад­ну со­бу Ва­си­ли­ја Па­вло­ви­ча са на­ло­
гом за хап­ше­ње и стре­ља­ње, а о истом тро­шку, да у њој ни­је
за­те­као ни­шта дру­го, па ни са­мог Ва­си­ли­ја Па­вло­ви­ча, осим
отво­ре­не књи­ге, ста­рог ге­о­граф­ског атла­са ко­ји је био отво­
рен на стра­ни­ци ко­ја је по­ка­зи­ва­ла ма­пу Бал­ка­на, а цр­ве­ним
ма­сти­лом бе­ше уо­кви­рен Со­лун. По­кућ­ство се кле­ло да је пре
са­мо јед­ног ми­ну­та ушао у со­бу и за­тво­рио вра­та за со­бом.
Тај атлас је мно­го го­ди­на ка­сни­је про­на­ђен у ма­лом ста­ну
ка­да су то­ком јед­не од ноћ­них ра­ци­ја до­шли ра­ди ин­фор­ма­
тив­ног раз­го­во­ра. На­да­ље му се гу­би сва­ки траг, а Иван Де­
мја­но­вич је про­на­ђен мр­тав мно­го го­ди­на ка­сни­је у јед­ном од
ри­бар­ских се­ла на се­ве­ру Ру­си­је, где је про­во­дио сво­је по­след­
ње да­не тро­ше­ћи ма­лу пла­т у на пи­ће и јеф­ти­не же­не.
Већ не­где 1920. Ва­си­лиј се до­се­лио у Бе­о­град, где су ње­го­
ву мол­бу за из­бе­глич­ким ста­т у­сом одо­бри­ли, и ку­пио стан на
Дор­ћо­лу, ни­ко не зна од ко­јих па­ра бу­ду­ћи да су ве­ро­ва­ли да
је це­ло­ку­пан име­так оста­вио за со­бом у Ру­си­ји. Они ко­ји се
се­ћа­ју овог ви­со­ког мр­ша­вог ру­ског ими­гран­та твр­де да је пре
ку­по­ви­не да­ни­ма оби­ла­зио књи­жа­ре ли­ста­ју­ћи у њи­ма атла­
се и ма­пе Бе­о­градa. Нај­зад је ав­гу­ста 1922. ку­пио се­би пар де­
таљ­них град­ских ма­па, не­ко­ли­ко атла­са, две по­мор­ске кар­те и
9
 Младен Шљивовић

го­ми­лу на­лив пе­ра за пи­са­ње као и не­ко­ли­ко бо­чи­ца из­у­зет­но

ску­пог цр­ве­ног ма­сти­ла, ко­је ће ка­сни­је ре­дов­но на­ру­чи­ва­ти.
Ва­си­лиј је за­ра­ђи­вао скром­но за жи­вот као улич­ни про­
да­вац во­ћа. Пре­ко це­ле го­ди­не код ње­га су се увек мо­гле про­
на­ћи све­же по­мо­ран­џе, ли­мун, ба­на­не... Ода­кле је овај ста­рац
на­ба­вљао ро­бу оста­ло је ми­сте­ри­ја, а и он је стро­го во­дио ра­
чу­на о то­ме да про­да­је ис­кљу­чи­во ма­ле ко­ли­чи­не ни­кад не
ула­зе­ћи у озбиљ­ни­је по­слов­не при­ли­ке. Оже­нио се де­вој­ком
ко­ја му у ми­раз ни­је до­не­ла ни­шта. Био је то оби­чај ко­ја су
оси­ро­ма­ше­на се­ла то­ком ве­ли­ког ра­та мо­ра­ла да уве­ду. Та­
ко је у до­го­во­ре­ној от­ми­ци, Ва­си­лиј „украо” ру­ку Ма­ри­је, ле­
пе и си­ро­ма­шне ћер­ке па­о­ра ко­га је срео на јед­ном од сво­јих
ма­лих тр­го­вач­ких пу­то­ва­ња по Вој­во­ди­ни. Цр­кве­не вла­сти
ни­с у при­зна­ва­ле овај брак бу­ду­ћи да је Ва­си­лиј одав­но пре­
шао про­пи­са­не го­ди­не за брак, а Ва­си­лиј ни­је же­лео да по­за­
ма­шним при­ло­гом убе­ди цр­кву у ње­го­ве чи­сте на­ме­ре. Та­ко
је жи­вео скром­но, а за­ра­ду тро­шио углав­ном на шко­ло­ва­ње
свог си­на Ан­то­на, за ко­га је твр­дио да ће жи­ве­ти од оног што
је под зе­мљом. Та­да је и про­ме­нио пре­зи­ме и узео же­ни­но Па­
вло­вић, што је мно­ги­ма био знак да је у пот­пу­но­сти од­у­стао
од свог ру­ског по­ре­кла.
За­бе­ле­же­но је још и да је че­сто по­се­ћи­вао зо­о­ло­шки врт,
да је из­бе­га­вао ка­фа­не, а да се че­сто усред ја­ну­а­ра мо­гао ви­
де­ти ка­ко пре­пла­нуо од сун­ца ше­та гра­дом, што је до­во­ди­ло
до мно­гих гла­си­на укљу­чу­ју­ћи и ону да је у ства­ри по­то­мак
ка­кве ром­ске по­ро­ди­це из Ру­си­је и да бо­ју ко­же тре­ба пре­пи­
са­ти пре­ци­ма, а не сун­цу. Сво­ју љу­бав ка бе­о­град­ским књи­
жа­ра­ма не­го­вао је као и увек ре­дов­но ку­пу­ју­ћи ли­те­ра­т у­ру
ве­за­ну за ге­о­гра­фи­ју. Прoдав­ци су се то­ли­ко на­ви­кли на овог
Ру­са да су га ре­дов­но оба­ве­шта­ва­ли о но­вим ге­о­граф­ским из­
да­њи­ма, ма­па­ма и пу­то­пи­си­ма, и на­ру­чи­ва­ли по­је­ди­нач­не
при­мер­ке ко­ји би га мо­гли ин­те­ре­со­ва­ти.
За­ни­мљив је и на­чин на ко­ји је умро. На­им ­ е 1939. ја­ну­а­
ра ме­се­ца Ва­си­лиј се за­кљу­чао у сво­ју рад­ну со­бу од­би­ја­ју­ћи
би­ло ка­кав кон­такт са спо­ља­шњим све­том, укљу­чу­ју­ћи и са
сво­јом че­тр­де­сет го­ди­на мла­ђом су­пру­гом. Ка­да су уку­ћа­ни,
10
ВИКТОРОВА ЉУБАВ

већ по­при­лич­но за­бри­ну­ти за ње­го­во здра­вље, при­ме­ти­ли да

из со­бе не до­пи­ре ни­ка­кав звук про­ва­ли­ли су вра­та, али су
за­те­кли са­мо пра­зну со­бу. По дру­ги пут Ва­си­ли­је је не­стао
без тра­га пред они­ма ко­ји су га тра­жи­ли. На јед­ном зи­ду со­
бе цр­ве­ним ма­сти­лом круп­ним сло­ви­ма пи­са­ло је Санкт Пе­
терс­бург, пре­ко го­ми­ле ква­дра­та и пра­во­у­га­о­ни­ка. На зи­ду
рад­не со­бе Ва­си­ли­ја ста­ја­ла је де­таљ­на ма­па сре­ди­шњег де­ла
по­ме­ну­тог гра­да. Ма­ри­ја, је­ди­на на­след­ни­ца Ва­си­ли­ја, нај­пре
је од­би­ја­ла да пре­кре­чи овај цр­теж, али је у стра­ху ка­сни­је то
учи­ни­ла са по­ја­вом пр­вих не­мач­ких па­тро­ла ко­је су оби­ла­зи­
ле сум­њи­ве ста­но­ве у Бе­о­гра­ду.
Ан­тон као ру­дар­ски ин­же­њер, по­чео је да оби­ла­зи руд­ни­ке
још као гим­на­зи­ја­лац, чи­ме је пао у очи по­ли­циј­ским слу­жбе­
ни­ци­ма, ко­ји су сум­ња­ли да ши­ри ко­му­ни­стич­ку про­па­ган­ду.
Уза­луд је би­ло го­во­ри­ти на­чел­ни­ку да je Ан­то­нов отац упра­во
пред тим истим ко­му­ни­сти­ма из­бе­гао из сво­је до­мо­ви­не и да је
ма­ли јед­но­став­но за­љу­бљен у све оно што се кри­је под ко­ром
зе­мље, и сво­је сло­бод­но вре­ме про­во­ди нај­пре гле­да­ју­ћи, али
и, под над­зо­ром, цр­та­ју­ћи тех­нич­ке цр­те­же, а по­том и ула­зи у
ја­му као нај­о­бич­ни­ји ру­дар. Оби­ла­зио је Ср­би­ју, спа­вао са рад­
ни­ци­ма по ба­ра­ка­ма, рет­ко бо­ра­ве­ћи у свом ста­ну у Бе­о­гра­ду,
чи­ме је и пао у сум­њу. Отац не­мав­ши дру­ге мо­гућ­но­сти, по­
слао га је на сту­ди­је у Швај­цар­ску у на­ди да ће се вра­ти­ти као
ру­дар­ски ин­же­њер. Фа­кул­тет је за­вр­шио, али ни­кад се ви­ше
ни­је вра­тио. Ка­да су га ан­га­жо­ва­ли као ин­же­ње­ра у руд­ни­ци­ма
ба­кра у Чи­леу, би­ла је то при­ли­ка да се ни­кад ви­ше не вра­ти у
Бе­о­град и чи­ни­ло се да ће је ис­ко­ри­сти­ти. Рет­ки при­ја­те­љи ко­
ји­ма се ја­вљао, при­ча­ли су да се оже­нио из­ве­сном Аме­ри­кан­
ком, Чи­ле­ан­ком или не­ком Ру­ски­њом у из­гнан­ству, ћер­ком,
се­стром или удо­ви­цом ка­ко су не­ки твр­ди­ли, вла­сни­ка руд­ни­
ка, ка­ко су дру­ги твр­ди­ли вла­сни­ка не­ке ве­ли­ке план­та­же, или
по­ро­ди­це ко­ја је бо­гат­ство сте­гла сум­њи­вим на­чи­ном... Све
при­че су се сла­га­ле у то­ме да је Ан­то­но­ва иза­бра­ни­ца би­ла из
бо­га­те ку­ће и да он ви­ше не­ма раз­ло­га да се вра­ти. Не­ки су твр­
ди­ли да је по­пут оца и он узео же­ни­но пре­зи­ме и на тај на­чин
се скло­нио од свих сво­јих по­зна­ни­ка.
11
 Младен Шљивовић

И опет ни­ко са си­гур­но­шћу не мо­же ре­ћи ка­ко се из­не­на­

да јед­ног ју­тра у ста­ру згра­ду на Дор­ћо­лу, не­ко­ли­ко го­ди­на
на­кон осло­бо­ђе­ња, до­се­ли­ла Ма­ри­ја, са дво­го­ди­шњим си­ном
Ми­ха­и­лом. Сли­ке са вен­ча­ња не­дво­сми­сле­но су до­ка­зи­ва­ле
ње­ну ве­зу са Ан­то­ном, а до­ку­мен­та би­ла су до­вољ­на да ни­ко
не оспо­ра­ва ње­но пра­во на стан, а по­нај­ма­ње ста­ри­ја Ма­ри­ја.
Оста­ло је не­ја­сно на ко­ји на­чин је она сти­гла у Бе­о­град, као
и шта се тач­но до­го­ди­ло Ан­то­ну. Ма­ри­ја ни­кад ни­је при­ча­ла
о свом су­пру­гу, а чар­ши­ја је ис­пре­да­ла при­че о то­ме ка­ко је
по­ги­нуо, по не­ки­ма у на­па­ду бан­ди­та, по дру­ги­ма у не­сре­ћи у
руд­ни­ку, по тре­ћи­ма му је пре­с у­дио отац ње­го­ве са­да­шње су­
пру­ге. Ве­ро­ва­ло се да се Ма­ри­ја из­не­на­да по­ја­ви­ла пред вра­
ти­ма са де­те­том, а бу­ду­ћи да је има­ла аме­рич­ко др­жа­вљан­
ство ло­кал­не вла­сти ни­с у се усу­ђи­ва­ле да је ис­пи­т у­ју, већ су
је са­мо из­да­ле­ка пра­ти­ле. Та­ко је Ми­ха­ил сти­гао у сво­ју но­
во­пе­че­ну де­до­ви­ну где је ра­стао срећ­но, ко­ли­ко год то вре­ме
мо­гло да му пру­жи.
Ни­ка­да ни­ко ни­је мо­гао да схва­ти за­што је од свих мо­гу­
ћих до­мо­ви­на мла­да Ма­ри­ја иза­бра­ла баш Ју­го­сла­ви­ју да од­
га­ја свог си­на, и за­што не Аме­ри­ку о ко­јој је со­ци­ја­ли­стич­ка
омла­ди­на буд­на са­ња­ла. Ни она ни­кад ни­је од­го­ва­ра­ла на то
пи­та­ње, осим што је че­сто зна­ла да по­но­ви да ју је Ан­тон пре­
ба­цио ов­де и да је ту сад њен дом. Ту је и очу­ва­ла свог си­на,
Ми­ха­и­ла, мла­ди­ћа то­тал­но не­за­ин­те­ре­со­ва­ног за би­ло шта
дру­го осим на­у­ке.
Отац Вик­то­ра, ин­же­њер хе­миј­ске тех­но­ло­ги­је, Ми­ха­ил,
је имао сре­ће, да сво­ју де­до­ви­ну Ру­си­ју ви­ди кра­јем се­дам­де­
се­тих као члан струч­не ко­ми­си­је свог пред­у­зе­ћа из та­да­шње
СФРЈ у СССР. Ка­жу да је пла­као док је ше­тао ули­ца­ма. Дру­ги
ка­жу да је то лаж, јер Ми­ха­ил, се­бе ни­је сма­трао по­себ­но ве­
за­ним за не­ку зе­мљу и ро­до­љу­бље, ко­ли­ко за по­сао, ко­ме се
мак­си­мал­но пре­да­вао и да је пла­као јер је мо­рао да пот­пи­ше
по сво­ју ком­па­ни­ју не­по­во­љан уго­вор, а ко­ји су оста­ли чла­
но­ви ко­ми­си­је при­хва­ти­ли уз обе­ћа­ну лич­ну ко­рист. Као до­
каз за ову дру­гу тврд­њу на­во­ди­ли су да је остао за­пам­ћен по
то­ме што се то­ком струч­не по­се­те Не­мач­кој је­ди­ни ни­је за­до­
12
ВИКТОРОВА ЉУБАВ

во­љио по­се­та­ма ре­сто­ра­ни­ма и тр­жним цен­три­ма, већ је ин­

си­сти­рао да лич­но по­гле­да сва­ки по­гон бу­ду­ћег тр­го­вин­ског
снаб­де­ва­ча си­ро­ви­на­ма. У сво­јој фир­ми упо­знао је и скром­ну
и ти­ху де­вој­ку, Ма­ри­ју, ко­ја ни­је пле­ни­ла ни­чим осим сво­
јом не­жно­шћу и крх­ко­шћу. Та­ко се ти­хо и мир­но усе­ли­ла у
њи­хов стан. Мла­да Ма­ри­ја са­да је пре­у­зе­ла на­ди­мак од сво­је
по­кој­не све­кр­ве , а свој пре­пу­сти­ла но­вој сна­хи. Дом је не­ко­
ли­ко го­ди­на ка­сни­је до­био и но­вог чла­на Вик­то­ра, по­след­њег
прин­ца ове не­ка­да пле­мић­ке, а са­да сва­ко­днев­не по­ро­ди­це,
али је из­гу­био мла­ду Ма­ри­ју. Ње­на крх­ка гра­ђа ни­је из­др­жа­
ла по­ро­ђај.
Вик­тор ни­је имао ни нај­ма­ње скло­но­с ти ка на­у­ци. Во­лео
је књи­жев­ност, фи­ло­зо­фи­ју, фо­то­гра­фи­ју и твр­дио да сло­
вен­ске ду­ше не­ма­ју сво­ју зе­мљу и да ће се њи­хо­ва ту­га, ко­ју
до­би­ја­ју као на­след­с тво од сво­јих ро­ди­те­ља, убр­зо пре­ли­ти
и по­пла­ви­ти све са со­бом. Са дру­ге стра­не гер­ман­ско аме­
рич­ко по­ре­кло ње­го­ве ба­ке омо­гу­ћа­ва­ло му је да се на­да да
ће га та суд­би­на пре­ско­чи­ти. Имао је са­мо шест го­ди­на ка­да
га је отац по­вео во­зом на јед­но­днев­ни из­лет до ба­нат­ских
рав­ни­ца.
„Ви­диш, Вик­то­ре, у при­ро­ди све функ­ци­о­ни­ше као је­дан
за­тво­рен си­стем”, пре­при­ча­вао ми је ре­чи сво­га оца. „Све
што од­ба­циш, па ма ко­ли­ко ма­ло и не­зна­чај­но би­ло, има сво­
ју уло­гу. И смрт и ра­ђа­ње су део истог кру­га. Баш као тај ко­лач
ко­ји је­деш, за ко­ји је жи­то да­ло жи­вот. И увек је исти од­нос,
ко­ли­ко љу­ди то­ли­ко жи­та. Ако би јед­ног би­ло ви­ше већ на­
ред­не го­ди­не би на­ста­ла не­рав­но­те­жа и ха­ос. Ви­ше љу­ди зна­
чи­ло би глад, ви­ше жи­та зна­чи­ло би се­ја­ње на ма­њим по­вр­
ши­на­ма. Не­рав­но­те­жа до­но­си смрт, нај­че­шће на обе стра­не.
Ја не знам ко је пр­во­бит­но за­по­чео, ми или зе­мља, али знам да
смо жи­ве­ли у сим­би­о­зи. За­то нам је и би­ла по­треб­на то­ли­ко
про­стра­на, али зе­мљу ви­ше не­ма­мо. Бо­јим се да ће нас ту­га
по­пут по­пла­ве све уда­ви­ти.”
Та­да је, по Вик­то­ру, по­чео да спа­ва и по осам­на­ест са­ти
днев­но, бу­де­ћи се са­мо за обро­ке и ре­дов­не шет­ње. Син је
13
 Младен Шљивовић

гле­дао ка­ко се отац то­пи пред њим, а на сва­ко пи­та­ње је од­

го­ва­рао:
„Тра­жим, Вик­то­ре, тра­жим.”
Јед­не но­ћи, са­да већ сен­ка од Вик­то­ро­вог оца, про­бу­ди­ла
га је у по­ла сна.
„Си­не, че­ка­ју ме, али ја ни­сам мо­гао да одем без по­здра­ва.”
„Оче...”
„Жао ми је...”
„Мо­гу ли по­ћи са то­бом?”, су­зним очи­ма упи­та Вик­тор.
„Не, тво­ја је суд­би­на не­што дру­го. Чу­вај се.”
Ми­ха­ил Па­вло­вић се по­том за­кљу­чао у сво­ју рад­ну со­бу
од­би­ја­ју­ћи да при­ми и хра­ну и ле­ко­ве и по­све­тио се да­но­ноћ­
ној мо­ли­тви ко­ја је до­пи­ра­ла кроз за­тво­ре­на вра­та. Ка­да је
по­сле два да­на мо­ли­тва са­свим утих­ну­ла, Вик­тор је ску­пио
до­вољ­но хра­бро­сти да за­јед­но са сво­јим уја­ци­ма про­ви­ри у
оче­ву со­бу, али та­мо ни­ко­га ни­је би­ло. Про­зор за­тво­рен са
уну­тра­шње стра­не ни­је об­ја­шња­вао на­чин на ко­ји се мо­гло
иза­ћи не­при­мет­но из со­бе. Не­до­ста­јао је је­дан ко­фер, не­што
то­пле оде­ће, пар књи­га о ме­та­фи­зи­ци и са­мо­вар ко­ји је до­не­
сен из Ру­си­је пре ско­ро се­дам­де­сет го­ди­на. На рад­ном сто­лу
ста­јао је отво­рен атлас, по ко­ме је Ми­ха­ил по­след­њих да­на
свог жи­во­та пи­сао цр­ве­ним ма­сти­лом.
Вик­тор ми ни­ка­да ни­је при­знао тврд­њу ње­го­вог ком­ши­је
да су у пи­са­ћем сто­лу, са­да већ не­ста­лог ин­же­ње­ра тех­но­ло­
ги­је Ми­ха­ил Па­вло­ви­ча, про­на­шли и из­ве­штај ле­ка­ра ко­ји му
је по­ста­вио ди­јаг­но­зу ту­мо­ра на мо­згу.
Бу­ду­ћи да се ин­же­њер во­дио као не­стао, а не као по­кој­
ни, и да се ни­ко ни­је пре­ви­ше тру­дио да раз­у­ве­ри љу­де у то,
др­жа­ва је од­би­ла Вик­то­ро­во пра­во на оче­ву пен­зи­ју и та­да
ше­сто­го­ди­шњи Вик­тор на­ста­вио је жи­вот са сво­јим уја­ци­ма,
пи­то­мим љу­ди­ма ко­ји ни­ка­да ни­с у пре­жа­ли­ли пре­вре­ме­ну
смрт сво­је дра­ге се­стре.
По­ла­ском на фа­к ул­тет и Вик­тор се оса­мо­с та­лио и за­по­
чео по­но­во свој жи­вот у ста­ну у ко­ме је ми­с те­ри­о­зно не­с тао
ње­гов отац пре ви­ше од де­сет го­ди­на, а пра­де­да пре ско­ро
пе­де­сет. И ако је упи­сао свет­ску књи­жев­ност, ни­је мно­го ма­
14
ВИКТОРОВА ЉУБАВ

рио за ис­пи­те, ко­ли­ко за фо­то­гра­фи­ју, же­не и чи­та­ње. Ужи­

вао је у сва три. Бу­д у­ћи да је стан био ве­ли­ки и про­с тран,
а да му је и по­кој­на ба­ка оста­ви­ла ве­ли­ки име­так, у ви­д у
фон­да ко­ји му је ис­пла­ћи­вао ме­сеч­но из­др­жа­ва­ње, ба­та­лио
је сва­к у иде­ју да на­ђе по­сао ко­ји би ис­кљу­чи­вао би­ло ко­ју
од ове три стра­с ти. Вик­тор се нај­пре по­све­тио мод­ној фо­
то­гра­фи­ји, ба­рем су та­ко ве­ро­ва­ли ње­го­ви уја­ци, а у ства­ри
ак­то­ви­ма за ко­је су га му­шки ча­со­пи­си пла­ћа­ли. Био је то
крај осам­де­се­тих, вре­ме у ко­ме су же­не при­с та­ја­ле лак­ше на
ски­да­ње не­го у би­ло ком дру­гом пе­ри­о­д у до та­да. Га­ле­ри­ја
де­во­ја­ка из­ла­зи­ла је из ње­го­вог ста­на, мла­де и ле­пе, не­ке лу­
де, а не­ке без па­ра.
За вре­ме јед­не за­ба­ве, не­где по­чет­ком де­ве­де­се­тих, на ко­јој
је био до­ма­ћин, упо­знао је Ма­ри­ју, ћер­ку ви­со­ког функ­ци­о­не­
ра др­жа­ве пред рас­па­дом, ко­ја је ре­дов­но оби­ла­зи­ла жур­ке,
кон­цер­те, из­ло­жбе... За­ба­вља­ла се са ре­жи­се­ри­ма, сли­ка­ри­ма,
му­зи­ча­ри­ма... Увек их не­ка­ко оста­вља­ју­ћи да па­те и ства­ра­ју
сво­ју умет­ност са­ми.
За­ба­вља­ли су се ме­сец да­на, нео­бич­но ду­го вре­ме и за јед­
ног и за дру­гог, ка­да је она ре­ши­ла да зи­му про­ве­де на ин­до­
не­жан­ским остр­ви­ма. Овај пр­ви рас­кид Вик­тор ни­је до­бро
под­нео. По­све­тио се по­слу, али и пи­са­њу, ма­да ни­ког ни­је
пу­штао да про­чи­та. И он­да се Ма­ри­ја вра­ти­ла, по­што је ме­
се­ци­ма пу­то­ва­ла све­том, и по­но­во сре­ла Вик­то­ра. Вик­тор
ни­кад не би при­знао, али по­зна­то је да нај­го­ре до­ђу ти успо­
ни и па­до­ви. Ни дру­ги рас­кид ни­је под­нео до­бро. Ка­да су у
зе­мљу сти­гле де­ве­де­се­те Вик­тор је про­ме­нио про­фе­си­ју. Не­
ка­да­шњи фо­то­граф му­шких ча­со­пи­са, са­да је по­стао рат­ни
фо­то­граф. Ма­ри­ју је по­но­во срео не­где при по­врат­ку са не­ког
пу­то­ва­ња. Ни то ни­је до­бро под­нео.
Ни­ком ни­је би­ло ја­сно на ко­ји на­чин Вик­тор до­ла­зи до
фо­то­гра­фи­ја. Ру­ан­да, Бо­сна, Ни­гер... Кад би га и ви­де­ли у
Бе­о­гра­ду но­сио би са со­бом го­ми­лу ма­па, а ру­ке су му би­ле
упр­ља­не цр­ве­ним ма­сти­лом. И та­ко су се они игра­ли. Она у
Па­ри­зу, он у Гао у Ма­ли­ју, она у Њу Јор­ку, он у Га­т у­ни... Би­ло
је пи­та­ње да­на ка­да ће му не­ста­ти сре­ће, ма­па или ма­сти­ла.
15
 Младен Шљивовић

Али би­ло је ја­сно, чи­ји год за­лу­та­ли ме­так да га по­го­ди, уби­ла

га је Ма­ри­ја.
И та­ко са­хра­ни­смо Вик­то­ра, а био је до­бар чо­век.
По јед­ном по­врат­ку Ма­ри­је из не знам ни сам ког гра­да
са­че­као сам је ко­ли­ма и по­ну­дио пре­воз. При­ста­ла је. Ни­је се
из­не­на­ди­ла Вик­то­ро­вом суд­би­ном. Из­не­на­ди­ла се ка­да сам
је до­ве­зао на гро­бље. Би­ла је ноћ. Ни­је ду­го ври­шта­ла. Же­лео
сам да за Вик­то­ра учи­ним не­што по­себ­но и за­то сам је по­ло­
жио у ње­гов сан­дук.

16
Де­јан Ан­дре­јић

КРУ­ШКА
Та кру­шка на­ла­зи се у углу мо­га пар­че­та де­до­ви­не. Ни­је то
ве­ли­ко пар­че, све­га не­ко­ли­ко шљи­ва, ја­бу­ка као до­каз да ни­
сам за­бо­ра­вио ода­кле сам и оправ­да­ње да по­бег­нем од гу­жве
и по­сла. Кру­шка је ту одав­но, то­ли­ко дав­но да су сви за­бо­ра­
ви­ли и ка­ко се зо­ве ње­на вр­ста. Ни­је ту по­мо­гао ни пи­ја­ни
и ве­чи­то кр­ме­љи­ви по­љо­при­вред­ни ин­же­њер Ив­ко. Про­му­
млао је не­што о ау­тох­то­ним сор­та­ма, по­пио две-три с но­гу и
оте­т у­рао се да­ље у по­тра­зи за пи­ћем и раз­го­во­ром. Све што
мо­ји зна­ју о том др­ве­т у да је оно ту од оних вре­ме­на ка­да су
се и мо­ји пре­ци на­се­ли­ли ту. Не­ки од тих ди­вљач­них бр­ђа­на
ко­ји је пре­бе­гао из Ер­це­го­ви­не у ову пи­то­ми­ну је на­ка­ле­мио
ту кру­шку ка­ко би му за­шти­ти­ла има­ње и по­ка­за­ла ме­сто где
је, по­бе­див­ши ди­вљи­ну, оси­гу­рао се­би дом. Пре­жи­ве­ла је она
за два ве­ка сва­шта. Пре­ло­мље­на је од уда­ра гро­ма, али твр­
до­гла­во гу­ра на­пред, тр­пе­ћи на свом ма­сив­ном из­бра­зда­ном
те­лу не­ко­ли­ко мла­дих гра­на на ко­ји­ма, у ка­сну је­сен, ро­ди до
де­сет као ди­ња круп­них кру­ша­ка. Мо­ја ба­ка би их, уз по­моћ
не­ког мла­ђег, об­ра­ла још она­ко по­лу­зре­ле, да их не би не­ко од
ком­ши­ја убрао за се­бе и оне би че­ка­ле мог оца или ме­не уред­
но на­сла­га­не на ње­ном де­во­јач­ком сан­ду­ку за спре­му ода­кле
су ши­ри­ле ми­рис по не­ве­ли­кој со­би. Ни­ка­да их не би про­ба­
ла, чак ни ка­да су , на из­ма­ку зи­ме, по­че­ле да се ква­ре. Уза­луд
се на­да­ла да ће­мо ми из „чар­ши­је” до­ћи зи­ми да се огре­је­мо
по­ред сме­де­рев­ца па да нам пру­жи ту ве­ли­ку слат­ку кру­шку
на дар.
17
 Дејан Андрејић

У ства­ри, ја ту кру­шку мр­зим. Бо­ље ре­ћи, она мр­зи ме­не.

И да­нас не во­лим да сву­чем ма­ји­цу пред љу­ди­ма јер ми те­ло
кра­си ве­ли­ка пру­га пре­ко ре­ба­ра ко­ја се за­вр­ша­ва ру­жним
ожиљ­ком под па­зу­хом. Та отво­ре­но­цр­ве­на ру­жа је успо­ме­на
на дан ка­да је гра­на кру­шке по­пу­сти­ла под мо­јом те­жи­ном, а
ја остао да ви­сим про­бо­ден као ра­ни му­че­ни­ци хри­шћан­ски.
Ви­ше сам се упла­шио ви­си­не и оца ко­ји ме је из­бе­зу­мље­но
по­сма­трао не­го што сам осе­ћао то­плу крв ко­ја ми је на­та­па­ла
мор­нар­ску ма­ји­чи­цу и ква­си­ла жед­ну зе­мљу ис­под ме­не. Та­да
сам до­био за­бра­ну од ро­ди­те­ља да се при­бли­жа­вам др­ве­т у.
Ни­сам је по­што­вао, на­рав­но.
Не­што ка­сни­је, ба­ба Цу­ка ми је из­ре­кла исту за­бра­ну. Њу
по­шту­јем, ево, ско­ро че­тврт ве­ка.
Тог истог ле­та, ма­ло по­сле не­сре­ће, по­чео сам да са­њам
је­дан те исти сан. Из но­ћи у ноћ. Бу­дио сам се ври­ште­ћи и
до­зи­вао мај­ку. Оца ни­сам звао. Он ни­је ве­ро­вао у та­кве ства­
ри. Она би ми ру­ком бри­са­ла озно­је­но че­ло и уљуљ­ки­ва­ла ме
је на­траг у сан. Би­ла је за­бри­ну­та. Са­њао сам ста­ри­јег чо­ве­ка
са ше­ши­ром ко­ји зво­ни на вра­та на­ше ку­ће. Ја тр­чим и пре­
сти­жем се­стру, мај­ку и оца и сав за­ја­пу­рен и сре­ћан, отва­рам
ула­зна вра­та. Чо­век се ла­га­но на­кло­ни, ски­да ше­шир и сме­ши
се. Ли­це му је бла­го, ма­ло ви­ше бле­до не­го код дру­гих љу­ди.
Ши­ри ру­ке, а ја пра­вим ко­рак ка ње­му. И па­дам. Па­дам у ру­
пу, цр­ну и ду­бо­ку, хлад­ну. И бу­дим се у су­за­ма и зно­ју.
Ни­с у по­мо­гли ле­ка­ри, пси­хо­лог нам је ис­при­чао још стра­
шни­ју при­чу, та­ко да је на по­ро­дич­ном са­ве­т у од­лу­че­но да је
ба­ба Цу­ка, се­о­ска ви­да­ри­ца, сле­де­ћа ка­ри­ка ко­ја ће ме осло­
бо­ди­ти му­ка. „Да си пра­во му­шко, са­да не би­смо мо­ра­ли да
иде­мо код те ве­шти­це”, про­шкр­гу­тао је мој отац кроз зу­бе док
смо ула­зи­ли у наш ау­то. Ни­је ми би­ло све­јед­но. Страх ме је
при­ко­вао за се­ди­ште и ни­шта ни­сам про­збо­рио све док ни­
смо сти­гли у ба­ки­ну ку­ћу. Кад је ба­ка чу­ла за­што смо сти­гли
пред­ве­че, кад се у го­сте не до­ла­зи, са­мо се пре­кр­сти­ла и за­
па­ли­ла кан­ди­ло ис­под сли­ке све­ти­те­ља. Мој стриц је пљу­нуо,
опсо­вао мај­ку свим вра­ча­ра­ма ово­га све­та и не­стао у дво­ри­
шном мра­ку. Од­ве­ли су ме у го­стин­ску со­бу на спа­ва­ње док су
18
КРУШКА

од­ра­сли у ку­хи­њи оста­ли да раз­го­ва­ра­ју. Сан ме ни­ка­ко ни­је

по­се­ћи­вао. Тр­зао сам се на сва­ки шум, очи са­мо што ми ни­с у
ис­ко­чи­ле из оч­них ду­пљи док сам пра­тио сен­ке гра­на на зи­ду
из­над мог кре­ве­та. Не­све­сно сам се тр­зао по­ку­ша­ва­ју­ћи да
из­бег­нем око­шта­ле пр­сте сен­ки ко­је су же­ле­ле да ме отрг­ну
од мо­јих нај­ми­ли­јих. По­ред ме­не је без­бри­жно спа­ва­ла мо­ја
мла­ђа се­стра, за­гре­ја­на да­на­шњом јур­ња­вом и шо­љом то­плог
мле­ка ко­ју је по­пи­ла пред спа­ва­ње. „Бла­го те­би”, ми­слио сам
док сам је гле­дао ка­ко се у сну сме­шка и не­што мр­мља. А он­да
би се тми­на по­и­гра­ла об­ри­си­ма ње­ног ли­ца и ја бих устук­нуо
пред ди­ја­бо­лич­ним осме­хом ис­под мрач­них ду­пљи.
Ни­сам мо­гао да до­че­кам бу­ђе­ње. Устао сам ра­но, чим са­м
чуо ба­ку ка­ко сит­но ка­шљу­ца у ку­хи­њи. Бо­сим но­га­ма сам
пре­ле­тео пре­ко хлад­ног по­да за­стр­тог ћи­ли­ма и уву­као се код
ње у кре­вет. „Шта је би­ло, ма­ли?”, не­жно ми је скло­ни­ла пра­
мен са че­ла. „Ја не­ћу да идем код Цу­ке”, про­ша­пу­тао сам у
стра­ху да ме та стра­шна же­на не чу­је и ба­ци чи­ни на ме­не.
„Не­ће ти она ни­шта”, ре­кла је ба­ка, али не­ка­ко у стра­ну, као
да ни са­ма не ве­ру­је у сво­је ре­чи. „Хај­де, обу­ци се, да те та­та
не за­тек­не у кре­ве­т у код ме­не. Сра­мо­та је, му­шко си”, про­
сто ме из­гу­ра­ла ба­ка, уста­ју­ћи да под­ло­жи ва­тру и за­ме­си ма­
ле, шу­пљи­ка­ве хле­бо­ве ко­је ће ка­сни­је ис­пе­ћи у рер­ни, али
са­мо то­ли­ко да се је­два ухва­ти ко­ри­ца на њи­ма да се не би
ква­ри­ли зу­би, ка­ко је она об­ја­шња­ва­ла. Очи ми се на­пу­ни­ше
су­за­ма и ја је­два по­го­дих кре­вет. По­крио сам се те­шким гру­
бим ћи­ли­мом ко­ји ме је жа­рио по обра­зи­ма, али ни­сам же­лео
да се по­ка­жем. Же­лео сам да ме ни­кад не на­ђу, да ме од­не­
се онај дре­ка­вац из по­то­ка ко­ји је но­сио не­по­слу­шну де­цу и
мо­је јаг­ње Бел­ку ко­је ми је стриц по­кло­нио за сла­ву. „Хај­де
устај, ју­на­чи­но, због те­бе смо до­шли. До­ста из­ле­жа­ва­ња”, за­
чу се очев ду­бо­ки глас док је гру­бо стр­гао чер­гу са ме­не. Пе­
тљао сам са оде­лом, тра­жио ци­пе­ле, чи­нио све ка­ко бих што
ви­ше од­ло­жио су­срет са том утва­ром. До­ру­чак је про­те­као у
су­мор­ној ат­мос­фе­ри. Отац и стриц су гле­да­ли у та­њи­ре, не
го­во­ре­ћи ни­шта. Је­ли су као да им је то био по­след­њи оброк,
бр­зо и ис­пре­ки­да­но. Мај­ка и ба­ка ни­с у ни је­ле. Оне су, у ти­
19
 Дејан Андрејић

ши­ни, па­ко­ва­ле у тор­бу оно што им је вра­ча­ри­ца на­ре­ди­ла да

по­не­с у: бе­ли пе­шкир, цр­ве­ну ја­бу­ку ко­ја се као кр­ва­ва мр­ља
раз­ли­ла по бе­ли­ни ла­не­ног плат­на, јед­не ву­не­не ча­ра­пе, цр­не,
не­ко­ли­ко кр­сти­ћа, ме­тал­них нов­чи­ћа и је­дан смо­т у­љак ко­ји
је мо­ја мај­ка чвр­сто др­жа­ла ме­ђу по­бе­ле­лим пр­сти­ма. У углу
со­бе по­ме­ра­ла се мо­ја стри­на, али са­мо то­ли­ко да на­го­ве­сти
сво­је при­с у­ство. Са­мо сам се ја огла­ша­вао ти­хим шмр­ца­њем
док сам пре­вр­тао сво­ју пор­ци­ју, со­ле­ћи је сво­јим без­гла­сним
су­за­ма. „ Иде­мо!”, чу се глас стри­чев као из не­ког бу­на­ра, ту
не­где по­ред ме­не. Ње­го­ве ши­ро­ке огру­бе­ле ру­ке скло­пи­ше се
око мог мр­ша­вог те­ла и он ме по­не­се ла­га­ног, осло­бо­ђе­ног
жи­во­та и стра­ха. Као кроз сан пре­по­зна­вао сам ба­ку, упла­
ше­ну мај­ку, Ро­ки­ја, стри­че­вог ло­вач­ког пса, ко­га сам нај­ви­ше
во­лео од свих жи­во­ти­ња. Стриц ме је но­сио ка ау­т у, гра­бе­
ћи пре­ко дво­ри­шта. Кра­јич­ком по­гле­да ухва­тио сам кру­шку.
Сун­це се тек по­ја­вљи­ва­ло иза ње. Ње­но огром­но те­ло там­не­
ло се, кра­је­ва по­пр­ска­них кр­вљу ју­тар­ње све­тло­сти, а гра­не
су пр­ко­сно штр­ча­ле у ви­си­ну. Упла­шио сам се и гла­ву за­гњу­
рио у стри­чев ву­не­ни пр­слук.
По­сле не­ко­ли­ко ми­ну­та во­жње, сти­гли смо и до ку­ће ба­
ба Дра­ги­ње. Би­ла је то при­зем­на чак­ма­ра на вр­ху јед­ног ћу­ка
до ко­је се ау­то је­два до­ву­као блат­ња­вим пу­тем. Окру­жи­ва­ле
су је ста­ре по­ло­мље­не ја­бу­ке и шљи­ве ко зна ка­да са­ђе­не и ко
зна ка­да по­след­њи пут бра­не. Врат­ни­ца је из­ва­ље­на и пре­ло­
мље­на ле­жа­ла при­сло­ње­на на та­ра­бе као не­што што је умр­
ло, а ни­ко се ни­је се­тио да га по­ко­па. Из­над уле­глог кро­ва од
ће­ра­ми­де вио се бле­ду­ња­ви тан­ки дим, слаб као и ку­ћа ко­ју
је на­пу­штао. Са др­ве­та ис­пред нас сле­те же­ра­сти пе­тао, кр­ва­
во­цр­ве­не кре­сте и ко­ко­да­чу­ћи за­ма­че ка др­вља­ни­ку иза ку­ће.
Огла­си се и пас, про­му­кло и злоб­но, до­ле не­где из по­то­ка. Ја
се већ од­се­кох од стра­ха. Др­жао сам се мај­ке, у ства­ри, она ме
је чвр­сто др­жа­ла сво­јим про­мр­злим пр­сти­ма да не кли­снем
не­где пре­ко скла­до­ва и по­то­ка и да не по­ква­рим све.
На вра­ти­ма ко­је се отво­ри­ше уз те­шку шкри­пу дав­но не­
под­ма­за­них шар­ки по­ја­ви се сит­но ство­ре­ње уви­је­но у цр­ну
ву­не­ну ма­ра­му. Ба­ба Дра­ги­ња, Цу­ка. „Здра­во жи­во, Ан­то­ни­
20
КРУШКА

ћи. Сти­го­сте ли? ʼАј­де, ʼај­де, ве­зан је Ли­ско. Уђи­те.” Ма­ло се

око­чо­пе­рих. „Ех, че­га се ти пла­шиш. Па она је са­мо ма­ло ви­ша
од те­бе. И не­ма ве­ли­ки нос. Ни ве­ли­ке зу­бе”, сад већ осло­бо­
ђен гле­дам око­ло. Али, при­ме­ћу­јем и да­ље озбиљ­на ли­ца сво­
јих пра­ти­ла­ца па гу­рам гла­ву ду­бље ме­ђу ре­ве­ре јак­не. Сту­
пи­ли смо у ни­ску ди­мом ис­пу­ње­ну со­би­цу, је­ди­ну у тој на­хе­
ре­ној ку­ћи­ци. На­би­је­ни зе­мља­ни под био је ма­ло на­крив, као
да је скли­знуо низ бр­до ка обли­жњем по­то­ку и гро­бљу. За­то
је рас­кли­ма­та­ни, гру­бо оте­са­ни сто ко­ји се ра­ши­рио пре­ко
це­ле те ку­ти­ји­це мо­рао би­ти под­у­прт не­ким ивер­ка­ма ка­ко
ства­ри не би скли­зну­ле са ње­га. А че­га све ни­је би­ло на ње­му.
Као да је чи­тав Дра­ги­њин жи­вот био из­ло­жен ту. Не­ке кр­пе
ко­је је она обла­чи­ла ме­ша­ле су се са ма­ра­ма­ма, ма­ра­ми­ца­ма
и му­шким ко­шу­ља­ма ко­је је до­би­ја­ла на по­клон од сво­јих му­
ште­ри­ја. Та­њир са по­жу­те­лим коц­ки­ца­ма ше­ће­ра по­то­пљен у
остат­ке ве­че­ре. На но­ви­на­ма по­ре­ђа­не ја­бу­ке и цр­вљи­ве, већ
убу­ђа­ле ду­ње. Не­ки до­ма­ћи ко­ла­чи, твр­ди, ко зна ка­да и за ко­
га на­пра­вље­ни, оста­вље­ни да се у прах пре­тво­ре јер их ни­ко
не­ће по­је­сти. И, усред тог не­ре­да чи­сти­на, обри­са­на, и на њој
сли­ка мла­ди­ћа у јеф­ти­ној пла­стич­ној ко­шу­љи, већ по­жу­те­ла.
Мла­дић са зу­лу­фи­ма је њен син, Ра­ди­ша, усли­кан на не­ком
ва­ша­ру, не­ко­ли­ко ми­ну­та пре не­го што га је усмр­тио по­ди­
вља­ли коњ ко­ји је ис­ки­дао во­ђи­цу и сво­ју сло­бо­ду из­бо­рио
пре­ко те­ла пре­га­же­них љу­ди. Он је на­сме­јан, не­све­стан да су
му то по­след­њи тре­ну­ци жи­во­та. Мо­жда је и бо­ље та­ко, не­го
да је знао шта га че­ка. Ве­ро­ват­но би био на­тму­рен. Упла­шен.
Пре­стра­вљен, чак. Ни­је ма­ла ствар зна­ти кад ћеш да умреш.
А мај­ка Дра­ги­ња је Ра­ди­шу тог коб­ног ју­тра за­у­ста­вља­ла на
врат­ни­ци др­же­ћи се чвр­сто за њу и мо­ли­ла га да не иде на тај
ва­шар јер га је те но­ћи са­ња­ла на цр­ном ко­њу ка­ко пре­ска­че
њи­хо­ву ку­ћи­цу и уз­ле­ће у не­бо. Ра­ди­ша се на­сме­јао оним сво­
јим осме­хом са сли­ке и ре­као мај­ци да оста­ви врат­ни­це отво­
ре­не да је но­ћу кад се вра­ти не би про­бу­дио. И да ће јој тог
да­на на­ћи сна­ју да је од­ме­ни. Од тог да­на, Дра­ги­ња по­ма­же
љу­ди­ма да се ре­ше сво­јих стра­хо­ва, кле­тви, не­сре­ћа и све­га
оног за шта у ствар­ном све­т у ни­с у мо­гли про­на­ћи ре­ше­ње.
21
 Дејан Андрејић

За­то су ње­ни по­ча­ђа­ве­ли зи­до­ви би­ли пре­пу­ни пре­ре­за­них

ка­та­на­ца, ис­пу­ње­них цр­ве­ним кон­цем, бре­зо­вим гран­чи­ца­ма
и сит­ним, све­ну­лим вен­чи­ћи­ма. На зи­ду из­над ма­лог ме­тал­
ног кре­ве­та, пре­ма­лог и за та­ко сит­ну же­ну, ви­си­ле су ико­не
све­те Пет­ке и Вра­че­ва, Ко­зме и Да­мја­на.
Ба­ба Цу­ка уве­де мај­ку и ме­не у со­бу. „Му­шки ов­де не­ма­ју
шта да тра­же”, ре­че она вра­ћа­ју­ћи оца и стри­ца на­по­ље. Обо­
ји­ца иза­ђо­ше на­по­ље. Кроз му­сав про­зор­чић при­ме­тио сам
ка­ко отац па­ли ци­га­ре­т у и ћут­ке са стри­цем се­да на пре­вр­
ну­т у др­ве­ну ка­ду. Об­ред је мо­гао да поч­не. Ба­ба је мај­ци пру­
жи­ла окр­ње­ну шо­љу цр­не те­ку­ћи­не ску­ва­ну од на­у ­та, си­ро­
тињ­ске за­ме­не за ка­фу, и ре­кла јој да сед­не на кре­вет. Сво­је
сме­жу­ра­не ру­ке ко­је су ми­ри­са­ле на це­ди­ло ста­ви­ла је на мо­је
вре­ле обра­зе. Устук­нуо сам. „Де, де, не пла­ши се. Сад ће­мо
да ви­ди­мо шта ка­же боб.” По­сед­ну ме на сто­ли­чи­цу и из џе­
па пр­слу­ка из­ва­ди пу­ну ша­ку су­вог бо­бо­вог зр­не­вља. Ба­ци га
на сто мр­мља­ју­ћи не­што не­ра­зу­мљи­во. За­тим се окре­ну ме­
ни и чуп­ну јед­ну влас са мо­је гла­ве. Вр­те­ла ју је не­ко вре­ме
ме­ђу пр­сти­ма док сам се ја уви­јао да не дрек­нем јер ме је то
чуп­ка­ње бо­ле­ло. А он­да сам при­ме­тио ка­ко мај­ка кра­до­ми­
це оним ку­ва­ним на­у ­том, гро­зе­ћи се, за­ли­ва не­ку му­шка­тлу
по­са­ђе­ну у олу­па­ни ло­нац. На­сме­шио сам се, за­бо­ра­вља­ју­ћи
на бол. „Те­би у сан до­ла­зи не­ки ста­ри­ји му­шка­рац. То је те­би
не­ко твој са­го­рео цр­ну све­ћу и ве­зао ти пут”, окре­ну се она
ме­ни, го­во­ре­ћи ми као од­ра­слом чо­ве­ку. Пре­стра­вље­но сам
гле­дао час њу, час мај­ку ко­ја је та­ко­ђе из­бе­зу­мље­на из­ви­ја­ла
врат са оног кре­ве­ти­ћа ка­ко би бо­ље чу­ла вра­ча­ру. От­куд је
зна­ла? „Хо­ће да те во­ди, жу­ри му се”, на­ста­ви она, ску­пља­
ју­ћи зр­не­вље са сто­ла. „Ово мо­ра да се за­вр­ши да­нас, или ће
би­ти ка­сно”, ре­че и ста­рач­ки, по­ла­ко, уста­де од сто­ла. Узе­ла
је ка­ди­о­ни­цу, на­пу­ни­ла је жа­ром и у ње­га уба­ци­ла гру­мен­
чи­ће та­мја­на. Со­би­ца се ис­пу­ни ми­ри­сним ди­мом. Она по­че
да ка­ди око мо­је гла­ве. „Да им се пу­те­ви за­вр­зу …. да им очи
ис­ко­че… иш, Со­то­но, у во­ду, у шу­му, за брег”, зу­ја­ле су ре­
чи пра­те­ћи ње­не убр­за­не по­кре­те. Ја сам хип­но­ти­сан пра­тио
ње­не мр­ша­ве ру­ке ко­је су пре­се­ца­ле дим пра­ве­ћи све бр­же
22
КРУШКА

и бр­же кру­го­ве. „Иде­мо на­по­ље, на др­вља­ник”, за­по­ве­ди она

од­јед­ном. „Са­мо он и ја!”, ско­ро се обрец­ну она на мо­ју мај­ку
ко­ја се пре­пла­ше­на скљо­ка на кре­ве­тац.
Оте­т у­ра­смо се обо­је до др­вља­ни­ка кли­за­ју­ћи се по вла­
жној тра­ви. Не­ко­ли­ко су­вих ба­гре­мо­вих об­ли­ца ле­жа­ло је
раз­ба­ца­но око­ло. Го­ми­ла ста­ру­ди­је и не­ки тро­шни са­мар, за­
о­стао из не­ких про­шлих вре­ме­на, ста­ја­ли су при­би­је­ни уз ка­
ме­ни те­мељ ку­ћи­це. На сре­ди­ни те за­рав­ни, на чи­јем кра­ју је
ста­јао ма­ли стог се­на ко­ји се опа­сно на­кри­вио ка по­то­ку, као
да га мрач­не си­ле зо­ву до­ле, ста­јао је ве­ли­ки хра­стов пањ и
на ње­му по­бо­де­на се­ки­ра. „Са­че­кај ме, ма­ли, ов­де. Сад ћу се
вра­ти­ти”, ре­че ми ба­ба Цу­ка, не­жно, ско­ро у по­ве­ре­њу, као
да је хте­ла да на­пра­ви ма­ли пре­дах. Из­гу­би се не­где иза ку­ће.
По­гле­дао сам опре­зно око се­бе. Сун­це је већ одав­но од­ско­чи­
ло на кро­шње др­ве­ћа и зе­мља се, за­гре­ја­на, пу­ши­ла као ис­ку­
ва­на зе­ле­но-мр­ка кр­па. Ту и та­мо, на дру­гом кра­ју се­ла ви­део
сам љу­де ка­ко ла­га­но пре­ла­зе пре­ко сво­јих дво­ри­шта. Та­мо,
на са­мом кра­ју се­ла, окру­же­на моћ­ним ора­си­ма, на­ла­зи­ла се
и на­ша ку­ћа. Шта бих дао да сам та­мо и да се сла­дим вру­ћим
хлеп­чи­ћем пре­ли­ве­ним ме­дом.
„Ех, ево и ме­не, ће­ро”, за­ди­ха­но на­хру­пи ба­ба Цу­ка, вра­
тив­ши ме по­но­во у не баш ве­се­лу ствар­ност. Под ми­шком
но­си­ла је оног же­ра­стог пе­тла са ве­ли­ког ру­ме­ном кре­стом
што је ко­ко­да­чу­ћи на­ја­вио наш до­ла­зак тог ју­тра. „ Се­ди ти
ту, и шта год да се де­си, не мр­дај”, шап­ну ми ба­ба на уво и
по­са­ди ме на ма­њи ба­гре­мов тру­пац не­по­сред­но уз пањ. Ја
сам по­сма­трао пе­тла. Ње­го­ва ле­па му­шка гла­ва нер­во­зно и
убр­за­но се окре­та­ла час ле­во, час де­сно, не­го­ду­ју­ћи на ње­го­
вом птич­јем је­зи­ку због си­т у­а­ци­је у ко­јој се на­шао. Би­стро
цр­ве­но око гле­да­ло је у ме­не са мр­жњом кри­ве­ћи ме. Ба­ба је
по­но­во за­зу­ја­ла сво­ју мо­ли­тву, ди­жу­ћи и спу­шта­ју­ћи пе­тла
ко­ји се све ја­че огла­ша­вао. „ Да им спа­лиш очи, да оћо­ра­ве,
ћо­ра­ве куч­ке да им по­је­ду очи...” го­во­ри­ла је окре­ну­та сун­
цу и по­ди­за­ла сво­јим сла­бач­ким ру­ка­ма пе­тла из­над гла­ве.
По­сма­трао сам је и у се­би на­ви­јао да се пе­вац осло­бо­ди и ве­
се­ло од­ле­пр­ша ода­тле. А он­да се ба­ба, у јед­ном тре­ну, као да
23
 Дејан Андрејић

се од­јед­ном под­мла­ди­ла, окре­те око сво­је осе, и тре­сну пе­тла

о пањ свом сна­гом др­же­ћи га за но­ге. Пе­вац бол­но крик­ну,
ско­ро као де­те, а пе­ру­ши­не по­ле­те­ше увис. Отво­рио сам уста
не­што да ка­жем, да јек­нем, али ни­ка­кав звук не иза­ђе из мо­
јих уста. Са не­ви­ђе­ном ла­ко­ћом Цу­ка ис­тр­же се­ки­ру из па­ња
и од­ме­ре­ним зна­лач­ким по­те­зом од­се­че пе­тлу гла­ву. Крв ме
по­пр­ска по ска­ме­ње­ном ли­цу. То­пла те­ку­ћи­на по­ме­ша се са
мо­јим су­за­ма па­ле­ћи ми очи. Те­шко сам ди­сао. Ба­ба по­но­во
за­зу­ја сво­јим бе­зу­бим усти­ма. Овог пу­та ни­сам ни­шта чуо.
По­глед ми је остао при­ко­ван на от­фи­ка­ре­ну пе­тло­ву гла­ву
ко­ја је оста­ла на па­њу. Пра­тио сам кљун ко­ји се отва­рао и за­
тва­рао не­мо­ћан да про­из­ве­де крик бо­ла или да удах­не спа­со­
но­сни ва­здух. Оно злоб­но цр­ве­но око се му­ти­ло ка­ко је мо­зак
по­ста­јао све­стан сво­је смр­ти. Али, и да­ље је ње­гов по­глед, чак
и у тим по­след­њим тре­ну­ци­ма све­сти, био упрт у ме­не. „Да
вам се ку­ћа за­тра­ви, цр­ви да вас по­је­ду...”, вра­ча и да­ље ба­ба,
пр­ска­ју­ћи ме кр­вљу пре­кла­ног пе­тла. Ја ви­ше не осе­ћам се­бе.
Дво­ри­ште ис­ко­чи из свог ле­жи­шта, окре­те се око мо­је гла­ве и
од­ле­те не­где ви­со­ко. На­кон то­га се све за­мра­чи, на­гло.
Про­бу­дио сам се исто та­ко на­гло. У но­здр­ва­ма сам осе­
ћао ми­рис кр­ви и пи­ље­ви­не, а тре­па­ви­це су ми би­ле уле­пље­не
ско­ре­лом кр­вљу. Мај­ка је би­ла сва у су­за­ма и ма­ра­ми­цом ми
бри­са­ла ли­це. Окре­нуо сам гла­ву у стра­ну. Би­ло ме је сра­мо­та
што сам се упла­шио. Та­мо, код оног сто­га се­на, ви­део сам оца
и ба­бу Цу­ку у раз­го­во­ру. Он је од­ма­хи­вао ру­ка­ма као да се
бра­ни од ро­ја пче­ла, а ба­ба је квр­га­вим пр­стом цр­та­ла не­што
на свом дла­ну. Не­да­ле­ко од њих, стриц се на­сло­нио на јед­ну
ја­бу­ку и од­с уд­но гле­дао у да­љи­ну. Он­да су се брат­ски, као по
ко­ман­ди, по­гле­да­ли и кре­ну­ли ка ме­ни. „По­ла­зи­мо, још има
по­сла”, ре­че мој отац су­во, не гле­да­ју­ћи ме у очи. Би­ло му је
не­ла­год­но због не­че­га. Узео ме је у сво­је на­руч­је иа­ко сам се
ја тру­дио да се осло­ним на сво­је но­ге. „Сми­ри се, има вре­ме­
на кад ћеш хо­да­ти”, још чвр­шће ме сте­же уз се­бе. Осе­тио сам
ње­гов дах на свом обра­зу. Ди­сао је ду­бо­ко, мир­но, али ње­го­во
ср­це чи­је сам да­ма­ре осе­ћао уда­ра­ло је ја­ко као да ће ис­ко­чи­ти
из тих ве­ли­ких гру­ди. Не­че­га се и мој ве­ли­ки нео­се­тљи­ви та­та
24
КРУШКА

при­бо­ја­вао. Пре­ба­цио сам сво­ју ру­ку око ње­го­вог вра­та. „Не

бој се ни­шта, ја сам ту ... Ни­сам се упла­шио ба­ба Цу­ке, ја ћу те
шти­ти­ти”, ми­слио сам, а Бо­га мо­лио да ме ни­кад не пу­сти.
Спу­шта­ли смо се ла­га­но у ко­ло­ни низ бр­до. На че­лу та­та и
ја, ње­гов ве­ли­ки ма­ли син, за на­ма стриц и да­ље ћу­тљив као
сте­на и на кра­ју мај­ка и ба­ба ко­је су се при­др­жа­ва­ле ка­ко не
би не­ким сво­јим не­про­ми­шље­ним по­те­зом на­ру­ши­ле уста­но­
вље­ну хар­мо­ни­ју. На стра­на­ма бр­да ко­је су се оштро уз­ди­за­ле
из­над усе­че­ног пу­та за­и­гра­ле су на пре­по­днев­ном сун­цу на­ше
сен­ке хар­ле­кин­ски из­ду­же­не и из­ло­мље­не. То ми ма­ло од­вра­
ти па­жњу, та­ко да ни­сам гле­дао ку­да смо се упу­ти­ли. Ста­до­
смо. По­гле­дах око се­бе. Гро­бље. Го­ми­ла не­хај­но, без ика­квог
пла­на, раз­ба­ца­них ка­ме­них, мер­мер­них и др­ве­них кр­сто­ва
ле­жа­ла је око нас. Би­ло је мир­но, ка­ко и при­ли­чи гро­бљу. Ма­
гла је у пра­ме­но­ви­ма оста­ја­ла за­ка­че­на за кр­сто­ве, уми­ру­ћи
ла­га­но на све­тло­сти. Се­ља­ни у Т. и ни­с у би­ли баш да­ре­жљи­ви
пре­ма сво­јим умр­лим ро­ђа­ци­ма и ком­ши­ја­ма. Згу­ра­ли су их
у јед­ну ува­ли­цу из­ме­ђу бр­да и по­то­ка ко­ји је одва­јао гро­бље
од шу­ми­це, же­ле­ћи ваљ­да да их скрај­ње, скло­не што да­ље од
се­бе, он­да ка­да им ви­ше ни­с у ко­ри­сти­ли у по­љу, на њи­ви. Као
да им је би­ло жао да им за тај по­след­њи мир по­кло­не не­ко бо­
ље пар­че те­шко сте­че­не зе­мље. Гро­бо­ви Ан­то­ни­ћа би­ли су на
са­мом ула­зу у гро­бље. То сам знао са­мо из при­че јер на гро­бље
до та­да ни­сам сту­пио. Од оста­лих гро­бо­ва раз­ли­ко­ва­ли су се
по то­ме што су ста­ја­ли у не­ком ре­ду оку­пља­ју­ћи се око гро­ба
мог пра­де­де Об­ра­да као око не­ког за­штит­ни­ка. Је­ди­ни ко­ји
се из­два­јао из стро­ја не­мих вој­ни­ка био је окр­за­ни гроб мог
чу­кун­де­де Је­вре­ма, Об­ра­до­вог та­ста. Он је, не­што љут, ста­јао
уда­љен не­ко­ли­ко ме­та­ра од оста­лих. Отац ме не­жно спу­сти
на зе­мљу. Ру­ка му се дрх­та­во спу­сти на мо­је те­ме. Ба­ба Цу­ка и
мај­ка, бр­зе сен­ке, про­гу­ра­ше се по­ред нас, жу­ре­ћи ка јед­ном
од гро­бо­ва. Та­мо су рас­про­стр­ле оне ства­ри ко­је су мо­ја ба­ка
и мај­ка спре­ми­ле, љу­бе­ћи сва­ку од њих бр­зо три пу­та као да
их за­пљуц­ку­ју про­тив кле­тве. Пре­се­ко­ше ону ја­бу­ку на по­
ла и је­дан њен део спу­сти­ше на кр­ста, а дру­ги да­до­ше ме­ни.
„На, је­ђи!”, за­по­ве­ди ми вра­ча­ра. За­ло­гај ми ста­де у гр­лу. „Је­
25
 Дејан Андрејић

ди, си­не”, чу се глас мог оца из­над ме­не. По­гле­дао сам га кроз
сле­пље­не тре­па­ви­це. Пр­ви пут ме је на­звао си­ном. Про­гу­тао
сам оста­так ја­бу­ке, не жва­ћу­ћи је. Ба­ба ми тут­ну не­што у ру­
ку. „Сад да одеш до гро­ба та­мо, да се пре­кр­стиш и за­па­лиш
све­ћу. А ово по­сле да за­ко­паш у гроб. Ај­де! А, по­сле то­га, да
иза­ђеш го­ре и да се ни­кад не освр­неш и вра­тиш ова­мо. А ону
кру­шку у дво­ри­шту да за­о­би­ла­зиш док си жив. Ја­сно!” По­гле­
дао сам у длан та­мо је био онај смо­т у­љак ко­ји је мај­ка она­ко
гр­че­ви­то чу­ва­ла. Имао је не­што крх­ко и оштро у се­би, не­што
је боц­ка­ло мој длан. При­мих све­ћу од стри­ца и по­ђох пре­ма
гро­бу. Ни­сам се пла­шио. Па­лио сам све­ће и ра­ни­је, а јед­ном
сам ви­део и мр­тва­ца, кад је оно умр­ла Ве­сна, мо­ја ком­ши­ни­
ца. Би­ла је бе­ла и на­сме­ја­на као оне пор­цу­лан­ске лут­ки­це из
ње­не со­бе. И ти­ха, стра­шно ти­ха. Пре­кр­стио сам се, за­па­лио
све­ћу и угу­рао је у ли­ме­ну ку­ћи­цу. Он­да сам на бр­зи­ну, да
ме не ско­ли не­ка ру­ка као у оним стра­шним фил­мо­ви­ма ко­
је је та­та гле­дао, раш­че­пр­љао зе­мљу уврх срав­ње­ног гро­ба и
гур­нуо уну­тра смо­т у­љак. Цр­ве­на узи­ца ко­јом је био ве­зан се
отво­ри и у ру­пу скли­зну сре­брн­ка­сти кр­стић на лан­цу. Исти
она­кав ка­кав ми је у ама­нет оста­вио мој по­кој­ни де­да, Ми­лен.
Та­да по­ди­гох по­глед. На си­вом ка­ме­ну бле­де­ла су сло­ва МИ­
ЛЕН АН­ТО­НИЋ. Окре­нуо сам се ка оцу, па ка мај­ци. Они се
збр­за­ше, ухва­ти­ше ме под ру­ку и кре­ну­ше уз­бр­до. Хтео сам
да их за­пи­там не­што, да их за­у­ста­вим, али су они гра­би­ли
на­пред. Стриц се пре­кр­стио круп­но, до­ма­ћин­ски, пљу­нуо ус­
тра­ну и кре­нуо за на­ма. Цу­ка је оста­ла да по­ку­пи ства­ри ко­је
ће за­вр­ши­ти на ње­ном сто­лу. А ја сам кра­дом, ско­ро на са­мом
за­ви­јут­ку пу­та ко­јим смо се по­пе­ли на за­ра­ван, ба­цио по­глед
ка гро­бу мог де­де. Са сли­ке ме је гле­дао чо­век бла­гог ли­ца са
там­ним ше­ши­ром на гла­ви. Сме­шио ми се.
Свог де­ду ни­сам упо­знао. Умро је кад сам ја био још са­
свим ма­ли. По­го­дио га је гром док се умо­ран и озно­јен на­
сло­нио на кру­шку да за­па­ли ци­га­ру и на­гле­да се сво­је зе­мље.
Жи­вео је још то­ли­ко ду­го док мо­ји ни­с у до­шли да га ви­де
по­след­њи пут. Већ је из­гу­био моћ го­во­ра. Очи­ма пу­ним су­за
по­гле­дао је свог си­на, мог оца, а он­да је по­след­њим дрх­та­вим
26
КРУШКА

по­кре­том ру­ке стр­гао са вра­та лан­чић и пру­жио га ка ме­ни

ко­ји сам пу­зио по по­ду. Умро је те исте ве­че­ри, ваљ­да сре­ћан
што је до­че­као свог уну­ка-пр­вен­ца.
Мој син Вид игра се под кру­шком. Ску­пља гран­чи­це и
фор­ми­ра са­мо ње­му ја­сне гра­ђе­ви­не. Мо­ја же­на га чу­ва јер ја
кру­шци не при­ла­зим. Али је гле­дам. И па­зим на си­на. Мо­жда
ћу је, ту ста­ри­цу, по­се­ти­ти ових да­на . Са се­ки­ром у ру­ка­ма.

27
Или­ја Ба­кић

ДВО­БОЈ У ПОД­НЕ
На­ро­де Не­до­ђиј­ски, чуј и по­чуј при­чу ста­рог Све-Вам-Ка­
жем-Св­е-Ва­м-Ла­жем.
Овај про­фе­си­о­нал­ни, а са­мо­у­ки при­ча­лац при­ча, ка­ко је
ред, ис­при­ча­ће вам исти­ни­ту исто­ри­ју ве­ли­ког нат­пе­ва­ва­
ња из­ме­ђу по­зна­те Слат­ке Ма­ле Ажда­је, зва­не и Из­вр­ну­та
Тор­та, и опа­ког фе­фе­ро­но­љуп­ца, ви­те­за зва­ног Отров или, од
ми­ло­ште, Крат­ки. Ова при­ча је 100% исти­ни­та, за­сно­ва­на
на чи­ње­ни­ца­ма пре­у­зе­тим из ТВ Днев­ни­ка, штам­пе жућ­ка­
сте и из­ја­ва­ма до­би­је­ним од оче­ви­да­ца ко­ји, Исти­ни све­тој
за во­љу, бо­лу­ју од крат­ко­ви­до­сти, али су ипак по­ште­ни љу­
ди. За слу­ша­о­ца је, опет, нај­ва­жни­је да је при­ча тј. ње­но слу­
ша­ње бес­плат­на јер рад тј. при­чу ста­рог С-В-К-С-В-Л до­ти­
ра Ми­ни­стар­ство за во­до­при­вре­ду.
Да­кле, чуј­те:

Стра­шна бу­ка про­бу­ди Сер Фле­ку (у да­љем тек­сту СФ) и

ње­го­ву го­спу. Не­ко је био на ка­пи­ји. Ди­ги­тал­ни сат по­ка­зи­
вао је 02:14.
„Ко ли је сад? Да ни­је по­зи­вар? Да ни­је мо­би­ли­за­ци­ја тре­
ће­по­зи­ва­ца за но­ви кр­ста­шки рат”, упи­та, гла­сно, СФ.
Лу­па­ње се по­но­ви. Го­спа Фле­ка по­гле­да су­пру­га ко­ји је
јор­ган до­ву­као до ис­под но­са. „Да се пре­тва­ра­мо да не­ма ни­
ко­га”, пред­ло­жи по­кри­ве­ни Сер.
Пре­се­че га но­ва се­ри­ја уда­ра­ца. Од­го­во­ри јој ра­фал­но
зво­ца­ње из брач­не ло­жни­це у ко­ме би јед­но­гла­сно тј. јед­ним
гла­сом од­лу­че­но да је СФ му­шко и да мо­ра да бра­ни част до­ма
28
ДВОБОЈ У ПОДНЕ

и го­спе сво­је. По­ме­ну­ти Сер је, на­рав­но, гла­сао про­тив али

ка­ко се ње­гов глас ни­је ра­чу­нао, он, цр­вен у ли­цу, про­т у­ри
гла­ву кроз про­зор брач­не ку­ле и не­ја­ко упи­та: „Ко је?”
Из мра­ка не до­ђе ни­ка­кав од­го­вор па се Сер вра­ти у со­бу,
до раз­вод­не та­бле, и укљу­чи ре­флек­то­ре. За­мак бље­сну у пу­
ном сја­ју ко­ји се­би јед­но си­ро­ма­шно има­ње мо­же да до­пу­сти
и ње­гов вла­сник угле­да цр­ног по­се­ти­о­ца ка­ко за­ма­ху­је бу­здо­
ва­ном пре­ма вра­ти­ма већ по­ште­но из­у­би­ја­ним.
„Не”, ври­сне СФ. Уда­рац од­ва­ли још не­ко­ли­ко цеп­ки.
Зам­ко­вла­сник јур­не кроз со­бу згра­бив­ши, у про­ла­зу, кућ­
ни ман­тил и сту­шти се низ сте­пе­ни­ште.
„Ко је”, вик­не, уза­луд, за њим го­спа.
На по­ло­ви­ни пу­та до при­зе­мља СФ из­гу­би дах и за­жа­ли
што не­ма па­ра за уград­њу лиф­та. А ни Са­вез Ви­те­зо­ва Ве­те­
ра­на ни­је му одо­брио кре­дит за ре­но­ви­ра­ње. Кре­дит је до­
био Сер Гла­во­ња иа­ко је јав­на тај­на да ће га ис­ко­ри­сти­ти за
из­град­њу но­ве ви­ле. Шта ћеш, си­ро­ти­ња не мо­же да до­би­је
по­моћ али мо­же по­зив за рат. Сва­ко­ме пре­ма џе­пу: ма­ли џеп
ма­ло па­ра...
Сад већ бе­сан СФ се са­пле­те, обо­ри тро­феј­ни оклоп (у
ства­ри ку­пљен на рас­про­да­ји), овај се зве­че­ћи рас­т у­ри по
пло­ча­ма од ла­жног мер­ме­ра у пред­со­бљу. Псов­ку вла­сни­ка
пре­се­че но­ви уда­рац у вра­та ко­ји до­да сна­гу ње­го­вим но­га­ма
и он се, у ско­ку, на­ђе пред вра­ти­ма, от­кљу­ча све три бра­ве и
отво­ри их та­ман у тре­нут­ку кад је бу­здо­ван био у си­ла­зној
пу­та­њи. СФ за­лу­пи вра­та и она хра­бро при­ме но­ви удар па их
опет отво­ри и ври­сне: „Стој!”
Уда­рач, пре­се­чен, ста­не, ис­пу­сти оруж­је и до­њу ви­ли­цу.
СФ пре­по­зна, упр­кос но­шњи, бу­здо­ван­џи­ју. Био је то ви­тез
Отров, зва­ни Крат­ки. „Шта ра­диш ком­ши­ја?”, упи­та га.
Ви­тез се трг­не и од­го­во­ри: „П-п-па ето. Ни­сам мо-мо-мо-
мо­гао да за­спим па ре­кох да св-св-св-свра­тим.”
„У ово до­ба?”
Ви­тез по­гле­да на свој сат. „Па тек је де­вет.”
„Тај сат да ба­циш. Или га по­кло­ни оно­ме ко­га мр­зиш.”
29
 Илија Бакић

„Јелʼ мо­гу да у-у-у-ђем?”, упи­та не­с у­ђе­ни гост, очи му се

на­пу­не су­за­ма и он за­гр­ли СФ-а. „Ја... ја... сам ја­ко нес-нес-
нес-не­сре­ћан.”
СФ осе­ти ка­ко му се ра­ме ква­си па ре­че: „До­бро де. Иде­
мо”, и по­ве­де не­срећ­ни­ка уну­тра до ка­на­бе­та на ко­је га по­сед­
не, ус­пут па­ле­ћи сто­ну лам­пу. Отров по­диг­не гла­ву, освр­не
се, цр­ве­них очи­ју, до­хва­ти крај сво­је спа­ва­ћи­це и ис­тре­се са­
др­жај но­са у њу.
„ʼОћеш је­дан чај од на­не? На­на је ја­ко до­бра за жив­це”,
упи­та не­вољ­ни го­сто­при­мац и од­мах уста­не и упу­ти се у ку­
хи­њу. На вра­ти­ма се освр­не и по­гле­да ви­те­за и ње­го­ву одо­ру:
на но­га­ма гво­зде­не чи­зме са оштрим вр­хо­ви­ма и за­ко­ва­ним
ма­му­за­ма, груд­ни оклоп на­ву­чен пре­ко спа­ва­ћи­це и ка­па за
спа­са­ва­ње са ки­ћан­ком на кра­ју-вр­ху. Очи­то је на бр­зи­ну
устао из кре­ве­та. Ком­ши­ја опет шмрк­не и обри­ше се спа­ва­
ћи­цом от­кри­ва­ју­ћи дла­ка­ве но­ге и квр­га­ва ко­ле­на. У тре­ну
СФ угле­да, у ме­ђу­нож­ју, сен­ку ко­ја га под­се­ти на пи­та­ње за­
што ви­те­за, иа­ко је нор­мал­не ви­си­не, зо­ву Крат­ки? Та ми­сао
га згро­зи сво­јом не­ви­те­зо­шно­ћу па не­р­во­зно укљу­чи ре­шо, у
чај­ник на­ли то­плу во­ду из бој­ле­ра и уба­ци две фил­тер ке­си­це.
Ма­да, ни­је Отро­ву ла­ко, по­ми­сли. Отац га је, уз сву сла­
ву, по­слао у Пр­ви кр­ста­шки рат а ње­га от­пу­сти­ше као не­спо­
соб­ног јер му­ца кад се уз­бу­ди а кад је у опа­сно­сти цво­ко­ћу
му зу­би и гла­сно кр­че цре­ва са све ве­тро­ви­ма у њи­ма и, као
вр­ху­нац, алер­ги­чан је на пу­стињ­ски пе­сак. И та­ко се Отров
вра­тио. Сви су му се сме­ја­ли иза ле­ђа. Мо­мак је по­ку­шао да
пи­је али по­сле 3 ча­ше све по­пи­је­но би по­вра­тио. Кад се и то
про­чу­ло, по­ку­шао је да ту­ча­ма за­во­ди ред и стек­не по­што­ва­
ње. Пре­био је не­ко­ли­ко опа­сних мег­дан­џи­ја али под­смех ни­је
ус­пео да по­бе­ди. Го­ди­ну да­на та­ба­ња и лу­па­ња ка­сни­је, због
не­ке без­ве­зне књи­ге са сли­ка­ма, ро­ди­ла му се жи­ва же­ља да
уби­је не­ку ажда­ју. То би сви­ма до­ка­за­ло да ни­је шо­ња, ми­слио
је али... ажда­ја не­ма па не­ма а смех иза ле­ђа се по­ја­ча­вао. И
сад ви­тез па­ти од ноћ­них мо­ра и ма­ло-ма­ло па по­лу­ди и до­
ђе до ком­ши­је да се из­ја­да. „Шта ћеш, ни­је ла­ко би­ти до­бра
ду­ша”, про­мр­мља СФ ми­сле­ћи на свој слу­чај, узме чај­ник и
30
ДВОБОЈ У ПОДНЕ

шо­ље и при­дру­жи се Отро­ву. Овај се вид­но сми­рио и тек би

по­не­кад уз­дах­нуо, ис­пре­ки­да­но и ду­бо­ко.
„Јед­на или две коц­ке?”, упи­та СФ.
„Три.”
„Аха. Су­ви­ше јак чај пи­јеш ком­ши­ја. Не ва­ља ти то.”
„Шта мо­гу? Кад ми је жи­вот го­рак бар чај да ми је сла­дак.”
СФ бућ­не три коц­ки­це у чај и до­да га Отро­ву.
„Хм”, ка­шљуц­не овај, „из­ви­ња­вам се, за­бо­ра­вио сам сво­ју
чу­т у­ри­цу па ако би ми...”
„Раз­у­ме се”, од­го­во­ри СФ, оде до шан­ка, ле­по укло­пље­ног
са ТВ и ау­дио ли­ни­јом.
„Рум?”
„Да. За­хва­љу­јем.”
До­бри до­ма­ћин до­не­се фла­шу а гост срк­не до­бар гу­тља
вре­лог ча­ја и шо­љу до­пу­ни ру­мом. СФ слег­не ра­ме­ни­ма али
то не из­ме­ни чи­ње­ни­цу да овај чо­век, ма ка­ко не­сре­тан био,
има гро­зан укус.
„И та­ко, ле­по вре­ме за ово до­ба го­ди­не”, кре­не СФ. Из ис­
ку­ства зна да је нај­бо­ља так­ти­ка нео­ба­ве­зно ча­вр­ља­ње. Он­да
са­го­вор­ник или сам кре­не да се ја­да или се на­пи­је и оде. Или
спо­ји и пр­во и дру­го што је нај­го­ра али, на сре­ћу, нај­ре­ђа ва­
ри­јан­та.
„Да, ја­ко. Као и оне го­ди­не ка­да смо тре­ба­ли да ис­пло­ви­
мо у рат а ме­не су... ме­не...”, и ви­тез уда­ри у плач. Су­зе су му
цу­ри­ле у шо­љу.
Бр­зо је пре­шао на ствар, за­кљу­чи СФ. Ако, ма­ње ће да пи­
шки. А кад би знао че­га је све би­ло у пу­сти­њи: и шкор­пи­ја и
зми­ја и про­ли­ва и пр­љав­шти­не и не­вер­нич­ких са­бљи и стре­
ла. Не, љу­ди­ма не мо­жеш уго­ди­ти. Јед­ни би да оста­ну а они
ко­ји не мо­гу да оду цр­ка­ва­ју да оду.
„До­бро, до­бро, ни­је та­ко стра­шно. Мо­гло је да бу­де и го­
ре.”
„Ка­ко го­ре? Не­ма го­рег од ово­га. У рат ме не­ће. А ни ажда­
је не­ма. Да бар оква­сим мач у зе­ле­ној кр­ви, ми­слим, лак­ше би
ми би­ло. Ажда­ја има зе­ле­ну крв, зар не?”
„Па, та­ко се при­ча.”
31
 Илија Бакић

„За­ми­сли да ажда­ја до­ђе, згро­ми три-че­ти­ри се­ла, де­ца и

же­не ври­ште а ја до­ђем и у бес­по­штед­ној бор­би је на­бо­дем на
ко­пље.”
„Ле­по. Са­мо, знаш и сам, ажда­је су под за­шти­том др­жа­
ве. Мно­го су ис­тре­бље­не. Као и ду­хо­ви из зам­ко­ва. Оно ма­
ло што их је пре­о­ста­ло по­бе­гло је у Ре­зер­ват. И наш дух је
шмуг­нуо про­шле го­ди­не. Мо­ја го­спа је ја­ко не­срет­на због то­
га. Дух да­је не­ку фи­ну, до­ма­ћу ат­мос­фе­ру. Без ње­га је за­мак
та­ко пуст...”
„Да, вре­ме­на су те­шка. И ја сам имао ду­ха кад сам био ма­
ли и баш је би­ло ве­се­ло. По­сле сам га трам­пио за жа­бу ко­ја је
тре­ба­ла да бу­де за­ча­ра­на прин­це­за ко­ју ће по­љу­бац да по­вра­
ти. Али ни­је, био је то чист фал­си­фи­кат. Да... Ма­да, ка­жем ти
ком­ши­ја, ажда­ја­ма ни­је за ве­ро­ва­ти. Све се оне пре­тва­ра­ју.
Пре или ка­сни­је ће не­ка да от­ка­чи и на­пра­ви ха­ос. Али, ја ћу
би­ти спре­ман.”
„Зна­чи, још увек тре­ни­раш?”, упи­та СФ.
„Сва­ки дан. Сад ве­жбам фул кон­такт, бил­ду­јем, ка­ра­там се.”
„Ка­ко све то по­сти­жеш?”
„Па, уста­јем сат ра­ни­је. Ни­је ла­ко али - мо­ра се. Ма­да, мо­
гу ти ре­ћи да и мо­ји тек­сто­ви има­ју од­је­ка.”
СФ се се­ти ви­те­зо­вих пи­са­ма об­ја­вље­них ра­зно­ра­зним
но­ви­на­ма у ру­бри­ка­ма „Пи­сма чи­та­ла­ца”, „Ви и ми”, „Ве­ро­ва­
ли или не” и слич­ним.
„Број по­се­ти­ла­ца Ре­зер­ва­та бит­но је сма­њен.”
„Од­лич­но.”
„Ја­шта. Али, ни­је то оно пра­во... И то ме је­де, гри­зе из­ну­
тра и он­да по­лу­дим. Кад по­ми­слим на ту зе­ле­ну кр­љушт и
зе­ле­ну крв и зе­ле­не је­зи­ке и зе­ле­на ја­ја ја-ја-ја... ето та­ко, от­
ка­чим се и да ни­је те­бе не знам шта бих...”
Отров уто­не у ти­ши­ну.
СФ му­дро на­ста­ви да ср­че чај.
Ко­нач­но, пе­вац се огла­си у дво­ри­шту не­ког кме­та и ви­тез
ско­чи.
„Вре­ме је. Мо­рам да­ље. Ду­жност зо­ве. Ком­ши­ја, из­ви­ни
што сам те гња­вио.”
32
ДВОБОЈ У ПОДНЕ

„Ма ни­је стра­шно, не­го, знаш, вра­та...”

„Ја­сно ми је. По­сла­ћу ти блан­ко чек.”
„Ва­жи се.”
Отров трг­не вра­та и, у још де­бе­лом мра­ку, са­пле­те се на
свој бу­здо­ван.
СФ пре­ви­де овај ин­ци­дент и за­кљу­ча, уга­си све­тла и поч­
не да се пе­ње у брач­ну ку­лу. Без об­зи­ра на све мо­ра да на­ре­
ди кме­то­ви­ма да про­ду­бе ка­нал око зам­ка. Ви­тез се пре­ма­ло
ума­ра на пу­т у до ка­пи­је. Кме­то­ви ће гун­ђа­ти. Пр­во их је те­
рао да за­тр­па­ју ка­нал да би Отров ла­ко сти­зао а сад ће мо­ра­ти
да за­тр­па­но отр­па­ју. Али, бит­на је рав­но­те­жа. Ако ла­ко до­ђе
ова­мо ви­тез има да оду­жи са при­чом. Ако се по­му­чи би­ће
кра­ћи и за­хвал­ни­ји. Са­мо, не сме се ни пре­те­ра­ти са ду­би­
ном да по­се­ти­лац не од­у­ста­не и оде код дру­гог ком­ши­је, Сер
Рин­гле. А ода­кле би он­да, по­ред сла­бе пен­зи­ји­це, ле­њих кме­
то­ва и ја­ло­ве зе­мље, при­сти­зао на овај по­сед не­ки при­сто­јан
при­ход ако не од Отро­ва ко­ји ве­ли­ко­ду­шно пла­ћа крш ко­ји
оста­вља за со­бом?
За­ди­хан СФ уђе у спа­ва­ћу со­бу. Ње­го­ва го­спа за­ба­вља­ла
се гле­да­њем ТВ се­ри­ја­ла „Вре­ли по­јас не­ви­но­сти”.
„За­што је пе­вац та­ко ка­сно ку­ку­рик­нуо?”, дрек­не он.
Го­спа, не скре­ћу­ћи по­глед са екра­на на ко­ме је ри­тер ло­
мио вра­та да би до­шао до ве­се­ле до­ма­ћи­це, од­вра­ти: „За­то
што је те­ле­фон­ска цен­тра­ла ло­ша, а твој слу­га спа­ва кʼо топ.”
СФ ма­сно опсу­је.
„Не­мој да се нер­ви­раш. Па ни­је те да­вио пре­ви­ше. Тек је
три. А баш си сти­гао на нај­у­збу­дљи­ви­ји део”, ри­тер раз­ва­ли
вра­та и кре­не пре­ма ле­по­ти­ци у кре­ве­т у, „овај мо­мак има
стра­хо­ви­ти ар­гу­мент ис­под окло­па.”

*
За то вре­ме дру­ги ју­нак ове при­по­ве­сти, Слат­ка Ма­ла
Ажда­ја (у да­љем тек­сту СМА), ле­жи у пе­ћи­ни, ду­бо­ко у Ре­
зер­ва­т у. Упра­во је по­пи­ла чај од мај­чи­не ду­ши­це и из­гриц­
ка­ла не­ко­ли­ко ко­ла­чи­ћа и сад, ле­же­ћи на ле­ђи­ма, ослу­шку­је
пр­ви пев пти­ца. Ов­де, у за­ба­че­ном де­лу Ре­зер­ва­та, не­ма љу­ди,
33
 Илија Бакић

а то је нај­ва­жни­је. СМА је по­бе­гла амо од ди­вље де­чур­ли­је ко­

ја јој се пла­зи и на­мер­но ста­је на реп не би ли из­ма­ми­ла не­ки
пла­ми­чак из ње­них уста. Ста­ри­ји при­мер­ци љу­ди још су го­ри
јер до­пу­шта­ју сво­јим мла­дун­ци­ма та­кве од­врат­но­сти. До­бро,
мо­жда је не­ка­да би­ло и ло­ших ажда­ја али то ни­је раз­лог да
се ки­ње сви при­мер­ци јед­не, у су­шти­ни, пле­ме­ни­те вр­сте. Па
ни­с у ни сви љу­ди цвећ­ке. Ах, у ства­ри су гро­зни и тре­ба их
се кло­ни­ти.
СМА за­тре­се гла­вом, кр­љушт за­шкри­пи. Ето, сад се из­
нер­ви­ра­ла а баш је на­ме­ра­ва­ла да ма­ло по­ра­ди на сво­јој нај­
но­ви­јој пе­сми­ци о слат­кој, ма­лој из­вр­ну­тој тор­ти. Али, јед­
но­став­но не мо­жеш да по­бег­неш од про­бле­ма. Љу­ди и љу­ди
и сву­да љу­ди. До­сад­на ство­ре­ња. И ме­ђу њи­ма они ужа­сни
кри­ти­ча­ри. Ка­ко оно бе­ше: „Син­так­са ко­ре­спон­ди­ра са дис­
кур­сом пре­тво­ре­ним у ра­курс...” Не, то­ме мо­ра до­ћи крај.
И СМА, бе­сно ма­шу­ћи ре­пом, кре­не да сми­шља ма­лу
осве­т у. А кад јој је на па­мет па­ла ге­ни­јал­на иде­ја она ви­ку
„Ху­ра” и из чи­сте ра­до­сти риг­не је­дан пла­мен пре­ма не­бу. Јер,
СМА је, у ду­би­ни сво­је зма­јев­ске пе­снич­ке ду­ше би­ла фе­ми­
нист­ки­ња и то ми­ли­тант­на.

*
За (исто) то вре­ме жи­вот, у не та­ко то­плом и, чак, ру­ку
на ср­це, про­мај­ном зам­ку по­ро­ди­це Фле­ка, те­као је нор­мал­
ним то­ком. Док му је го­спа бе­со­муч­но ко­ко­да­ка­ла са оста­лим
го­спа­ма пре­ко те­ле­фо­на, по­вре­ме­но ки­ја­ју­ћи и шмр­ца­ју­ћи
због по­ми­ња­не про­ма­је, Сер Фле­ка је, псу­ју­ћи (оног Јен­ки­ја
ко­ји је, не­зна­но ода­кле, до­шао на двор бла­го­по­чив­шег Кра­
ља Ар­т у­ра и, пре не­го је не­стао, гад­но за­ме­сио ства­ри ко­је су
по­том кре­ну­ле сво­јим то­ком), у де­бе­лом ву­не­ном ру­бљу тј.
пот­ко­шу­љи и ду­гач­ким га­ћа­ма и, на­рав­ски, гре­ја­чи­ма за ли­
сто­ве, глан­цао, сво­је ма­че­ве, бу­здо­ва­не и се­ки­ре, слу­ша­ју­ћи
Ра­дио Лук­сем­бург и ње­гов „Топ-20-ри­тер­ских-пе­са­ма”, све се
на­да­ју­ћи да ће не­ка пе­сми­ца опи­са­ти и ње­го­ва ју­на­штва. Јер,
СФ је про­вео три­де­сет да­на у оп­са­ди оа­зе ко­ју су др­жа­ли не­
вер­ни­ци. То на­рав­но ни­је не­ки по­ду­хват али сад је у трен­ду
34
ДВОБОЈ У ПОДНЕ

пе­ва­ти о ма­лим ју­на­ци­ма ко­ји су по­ште­но оду­жи­ли свој дуг.

А, опет ру­ку на ср­це, он је тај. Уо­ста­лом, крај­ње је вре­ме да се
про­го­во­ри тј. про­пе­ва о пат­ња­ма ко­је су, због не­ста­ши­це ча­ја,
кр­ста­ши ис­пред те оа­зе ста­ме­но про­па­ти­ли. А тек под­му­кли
на­па­ди ко­ма­ра­ца...
СФ пљуц­не на оштри­цу се­ки­ре и поч­не да је глан­ца. До­
бро је што је ва­тре­но оруж­је ста­вље­но ван за­ко­на јер с њим се
не зна ко је ви­тез а ко не. Се­ти се свих оних ве­сти о дво­бо­ји­
ма ре­вол­ве­ра­ша на Ди­вљем За­па­ду, по­кра­ји­ни от­це­пље­ној од
Но­ве Ен­гле­ске. Ди­вљач­ки. За­и­ста шо­кант­но. Свет је из­гу­био
сво­је до­сто­јан­ство. Е ка­ква су вре­ме­на би­ла ка­да смо ја­ха­ли...
СФ се, као и сви не­вољ­ни рат­ни­ци, пла­шио мо­би­ли­за­ци­је и
од­ла­ска у рат. Но, кад је, ма ко­ли­ко рет­ко, био по­штен пре­ма
се­би, мо­рао је да при­зна да је оно што зо­ву „ево­ци­ра­ње успо­
ме­на из бор­бе” ње­го­ва оми­ље­на и је­ди­на за­ба­ва у те­шким да­
ни­ма ми­ра, по­себ­но са­да кад су де­ца оти­шла у Евро­пу, у ве­
ли­ке гра­до­ве а го­спа има, по­ред бес­крај­них ТВ се­ри­ја­ла, сво­је
трач се­ан­се при­зи­ва­ња ду­хо­ва и не­дељ­ну бер­зу ре­це­па­та. А
он на су­сре­ти­ма ве­те­ра­на или ова­ко сам, у ору­жни­ци, док
глан­ца се­чи­ва, ево­ци­ра и ево­ци­ра, ево­ци­ра, ево­ци­ра.
СФ по­ста­не све­стан да га не­ко гу­ра. Отво­ри очи.
„Дре­маш, дре­маш”, гру­не го­спа му. „Хај­де, имаш по­зив.
Зо­ву те. И не­мој ду­го, мо­рам да зо­вем го­спу од Шниц­ле.”
СФ уста­не, сав утр­нуо од не­у­доб­ног по­ло­жа­ја у ко­ји се
сло­жио, од­ло­жи бу­здо­ван ко­ји је гр­лио у на­руч­ју и кре­не за
го­спом. Те­ле­фон? Ни­је мо­гу­ће да се не­ко про­био кроз ју­ри­ше
ре­це­па­та. На по­ла пу­та до апа­ра­та, по­ста­вље­ног у пред­со­бљу
(што је био по­ку­шај, не­у­спе­шан, да се, због хлад­но­ће, скра­те
жен­ски раз­го­во­ри), не­ко буп­не у вра­та. Др­во за­дрх­ти а ма­ло
пра­ши­не пад­не са зи­да. СФ при­ско­чи и отво­ри вра­та и угле­да
ви­те­за Отро­ва у пу­ној рат­ној спре­ми ка­ко за­ма­ху­је окло­пље­
ном но­гом.
„Да”, ври­сне до­ма­ћин.
Оклоп­ник из­гу­би рав­но­те­жу, за­не­се се и са­мо га ка­ме­ни
зид спре­чи да не пад­не. „Зат е риш”, за­чу­је се из шле­ма са спу­
ште­ним ви­зи­ром.
35
 Илија Бакић

„Пар­дон”, уз­вра­ти ле­по вас­пи­та­ни Сер.

Ви­тез по­диг­не ви­зир. „За­што ме пла­шиш, пи­там?”
„За­то што ми опет раз­би­јаш вра­та.”
„Ако, ја их и пла­ћам.”
СФ пре­ћу­ти од­го­вор.
„Је­си ли чуо?” , на­ста­ви Отров, „ажда­ја је ба­ци­ла ру­ка­ви­
цу. Би­ће дво­бо­ја.”
„Ни­сам ни­шта...”
„Да, да. Иза­зва­ла је љу­де. Као, до­ста јој је не­пра­вед­не бор­
бе, тре­ба се бо­ри­ти на не­у ­трал­ном те­ре­ну. Рав­но­прав­но. Чуд­
на ми чу­да. КАО, ми смо ја­чи, на­о­ру­жа­ни а ажда­је су бес­по­
моћ­не. Ха! А оно­ли­ке де­ви­це што су сма­за­не? Па по­па­ље­на
се­ла, па бла­го...”
„Бла­го смо им оте­ли у Пр­вом ди­ја­мант­ском кр­ста­шком
ра­т у”, под­се­ти ве­те­ран.
„Па шта? И за­слу­жи­ле су.”
„И стр­па­ли смо их у Ре­зер­ват.”
„Та­мо им је и ме­сто. Да их клин­ци ја­шу. Тре­ба­ло би да су
срет­не због то­га, али увек има не­за­хвал­ни­ца. И ево, иза­зи­ва­
ла је све љу­де на дво­бој. Ка­ко су ја­ви­ли, у За­јед­ни­ци Европ­
ских Вра­че­ва већ се одр­жа­ва сед­ни­ца. Хо­ће да ре­гу­ли­шу бор­
бе по куп си­сте­му. Од пр­вен­ства фе­у­да, пре­ко сре­зо­ва до др­
жа­ва. Са­мо нај­бо­љи ће мо­ћи да се бо­ри у дво­бо­ју. Ја идем да
се при­ја­вим. А ти?”
„Па сад баш не мо­гу. Мо­жда ка­сни­је...”
„Е ја не­ћу да те че­кам.”
„Баш до­бро. А ка­кав је дво­бој у пи­та­њу?”, вик­не СФ за
Отро­вом ко­ји је већ уз­ја­хао из­бе­зу­мље­ног вран­ца.
„Па у пе­ва­њу пе­сми­ца”, од­вра­ти ви­тез.
„Али ти не­маш пој­ма о то­ме.”
„Па шта? Имам мач”, за­чу­је се из обла­ка пра­ши­не.
„А ја ми­слио да зна но­те”, про­мр­мља СФ и за­тво­ри вра­та
па се се­ти те­ле­фо­на. „Ало!”, вик­не у слу­ша­ли­цу. Ода­тле се за­
чу­је: „Фле­ка? Ов­де Рин­гла. Где си до­сад? Је­си ли чуо но­вост?
Сад ће да ти стиг­не Отров. Ме­не је гња­вио по­ла са­та и...”
„Већ је сти­гао.”
36
ДВОБОЈ У ПОДНЕ

„Је лʼ? А ја ми­слио да је те­ле­фон бр­жи од ко­ња”, од­вра­ти

раз­о­ча­ра­ни са­го­вор­ник и пре­ки­не ве­зу.

*
Оно што сле­ди чи­ста је Оп­шта исто­ри­ја:
За­јед­ни­ца Европ­ских Вра­че­ва, скра­ће­но ЗЕВ, до­не­ла је 105
пра­ви­ла о прин­ци­пи­ма бор­бе за сти­ца­ње пра­ва на дво­бој са
Слат­ком Ма­лом Ажда­јом, скра­ће­но СМА. Већ по оби­ча­ју нај­
ве­ћи број пра­ви­ла био је, ма­да јед­но­гла­сно из­гла­сан, бес­ко­
ри­стан јер се од­но­сио на кво­те мле­ка ко­је так­ми­ча­ри сме­ју да
по­пи­ју, са­пу­на ко­ји сме­ју да ко­ри­сте ис­кљу­чи­во за пра­ње а не
за жва­ка­ње и пра­вље­ње ба­ло­на и слич­но.
Так­ми­чар­ска гро­зни­ца за­хва­ти­ла је це­ло­куп­ну људ­ску по­
пу­ла­ци­ју. Учи­те­љи пе­ва­ња на­гло су се бо­га­ти­ли. Одр­жа­ва­не
су уче­не три­би­не на ко­ји­ма су ту­ма­че­не од­ред­бе Про­гла­са ко­
ји је СМА при­ку­ца­ла на вра­та Ре­зер­ва­та. Струч­ња­ци су до­ка­
зи­ва­ли да услов да чо­век-мег­дан­џи­ја има нај­ма­ње 37 го­ди­на
има сми­сла јер ажда­ја има пре­ко 280 го­ди­на а јед­на чо­ве­ко­
ва го­ди­на „вре­ди” исто ко­ли­ко и ажда­ји­них 7,5. Сум­њив­ци
су тра­жи­ли да иза­зи­вач до­ста­ви до­ка­зе да је то­ли­ко мла­да.
На та­кве ре­чи од­го­во­ри­ла је гру­па ин­те­лек­т у­а­ла­ца ко­ји су се
за­ла­га­ли за фер од­нос пре­ма ажда­ји. Гру­па на­зва­на „Ажда­
јо­љуп­ци” или, кра­ће и при­сни­је, „Из­да­ји­це”, са све во­ђа­ма,
јед­не је но­ћи ка­да су сен­ке би­ле ду­ге, по­хва­та­на и спа­ље­на
као ве­шти­це или ве­шци, већ пре­ма по­лу не­срет­ни­ка. Овакви
до­га­ђа­ји иза­зва­ли су ре­ак­ци­ју или, ка­ко су по­ли­ти­ча­ри то де­
фи­ни­са­ли, „но­ву ре­не­сан­с у ани­ми­стич­ког ху­ма­ни­зма”, ко­ме
је мо­то био: „Дај­те ажда­ја­ма шан­с у”. Но, као и у сва­кој мо­ди
и ов­де се ишло до пре­те­ри­ва­ња па је ствар опет сти­гла пред
ЗЕВ од ко­га је тра­же­но да од­лу­чи да ли су и ажда­је „та див­на
ство­ре­ња ко­ја има­ју гра­ђан­ска пра­ва”. По­у­че­ни про­бле­ми­ма
ко­је су има­ли ка­да су од­ре­ђи­ва­ли да ли је же­на људ­ско би­ће
(са свим пра­ви­ма и оба­ве­за­ма) и од­лу­чи­ли, са јед­ним гла­сом
про­тив, да ни­је (што је иза­зва­ло нео­бја­вље­не али све­при­
сут­не санк­ци­је у брач­ним ло­жни­ца­ма та­ко да је од­лу­ка успе­
шно за­т у­ре­на у ар­хи­ви и ни­је сти­гла до зва­нич­ног про­гла­
37
 Илија Бакић

ше­ња), чла­но­ви ЗЕВ-а од­би­ли су да пи­та­ње ста­ве на днев­ни

ред сед­ни­це а из раз­ло­га не­по­сто­ја­ња пот­пу­не до­ку­мен­та­ци­
је. Оштро­ум­ним ана­ли­ти­ча­ри­ма ни­је би­ло те­шко да про­на­ђу
ве­зу тј. ца­ку: ако ажда­ја ни­је „див­но ство­ре­ње” то зна­чи да је
у истом ран­гу са же­на­ма а то мо­же же­на­ма да­ти нео­че­ки­ва­
ног са­ве­зни­ка у бор­би про­тив муж­ја­ка и са­мим тим и ЗЕВ-а.
За­ми­сли­те да, по­сле те­шког рад­ног да­на у кре­ве­т у за­тек­не­те
ажда­ју ко­јој се шту­ца! Фе­ми­ни­зам је опа­ка ствар ко­ју не тре­
ба чач­ка­ти, за­кљу­чи­ли су ЗЕВ-ов­ци.
Глав­ни ју­на­ци ове при­че су, у исто вре­ме, за­кло­ње­ни пра­
ши­ном ве­ли­ких до­га­ђа­ја, жи­ве­ли сво­је жи­во­те. Ви­тез Отров,
зва­ни Крат­ки, глат­ко је про­шао на фе­у­дал­ном так­ми­че­њу.
Злоб­ни­ци би ре­кли за­то што ни­ко дру­ги ни­је хтео и смео да
се при­ја­ви. Али - по­бе­ди се у зу­бе не гле­да, по­себ­но ако ре­жи.
На сре­ском ни­воу би­ло је по­ву­ци-по­тег­ни али је Отров ушао
ме­ђу пр­вих пет што је зна­чи­ло да иде да­ље. Су­се­ди ни­с у мо­
гли да по­ве­ру­ју и на­чу­де се па су пу­сти­ли ма­шти на во­љу. Те­
ле­фо­ни го­спа уси­ја­ли су се, а по­шта тр­ља­ла ру­ке. Кме­то­ви би,
да су зна­ли, про­пла­ка­ли јер им се спре­ма­ло но­во по­ве­ћа­ње
по­ре­за (али не­ма ве­зе - про­пла­ка­ће ко­ји дан ка­сни­је).
Што се ти­че СМА она је би­ла до­ста та­јан­стве­на. Људ­ске
но­ви­не и ТВ по­све­ти­ли су јој сву мо­гу­ћу па­жњу али ма­те­ри­
ја­ла је би­ло ма­ло: са­мо 3 груп­не фо­то­гра­фи­је са Го­ди­шњи­ца
ма­т у­ре Аждај­ске оп­ште сред­ње шко­ле и је­дан пи­рат­ски ау­дио
сни­мак ажда­ји­не пе­сме ко­ју је она ве­се­ло пе­ва­ла док се ку­
па­ла под во­до­па­дом. На сним­ку су се нај­бо­ље чу­ле пти­чи­це,
па во­до­пад, а по­вре­ме­но, не­ја­сна пе­сма. Ни об­ра­да сним­ка,
ње­го­во про­пу­шта­ње кроз раз­не фил­те­ре, ни­је да­ла пре­те­ра­не
ре­зул­та­те. Због то­га су гла­си­не (од оних да ажда­ја је­де сва­ког
да­на по јед­ну кид­на­по­ва­ну де­ви­цу да би јој глас био уми­лан
до оне да на сним­ку не пе­ва СМА већ ди­вље пра­се ко­је се ва­
ља у бла­т у) ис­пу­ња­ва­ле пра­зан про­стор у ме­ди­ји­ма. На­рав­но,
не тре­ба по­ми­ња­ти да су се ли­ца, не­и­ден­ти­фи­ко­ва­на, ко­ја су
на­ба­ви­ла сли­ке и сни­мак ма­сно обо­га­ти­ла.
Не­до­ста­так ин­фор­ма­ци­ја, ме­ђу­тим, ни­је иза­звао пре­те­
ран ин­те­рес за ста­ње у Ре­зер­ва­т у, лош по­ло­жај ажда­ја, не­по­
38
ДВОБОЈ У ПОДНЕ

сто­ја­ње би­ло ка­квог кул­т ур­ног са­др­жа­ја, ма­ле до­та­ци­је, јад­ну

хра­ну ко­ја се са­сто­ји од ма­то­рих ко­ња, или сит­не жи­ви­не, иа­
ко је до­ка­за­но да то код ажда­ја иза­зи­ва шту­ца­ви­цу, што опет,
по­ве­ћа­ва опа­сност од по­жа­ра. Би­ће да је суд­би­на „Ажда­јо­љу­
ба­ца”, упр­кос ка­сни­јој ре­не­сан­си и ре­ха­би­ли­та­ци­ји, оста­ви­ла
ду­бок траг ме­ђу но­ви­на­ри­ма.
Ка­ко-би­ло-да­-би­ло, тек 1. апри­ла 1993. г. ко­нач­но је до­шао
Дан Пр­вог об­ра­чу­на. На­сло­ви у но­ви­на­ма ви­ка­ли су „Сер
Кре­штић про­тив СМА!” Спи­ке­ри на ра­ди­ју ре­ци­то­ва­ли су:
„Сер Кре­штић нат­пе­ва­ва се са ажда­јом у име Прав­де!” Во­ди­
те­љи ТВ про­гра­ма зно­ји­ли су се и да­ва­ли оду­шка сво­јим емо­
ци­ја­ма: „Сер Кре­штић бра­ни Част Људ­ског ро­да!”
Људ­ском ро­ду за­стао је дах.
Уз­бу­ђе­ње у та­бо­ру СМА ни­је за­бе­ле­же­но јер га ни­ко ни­је
бе­ле­жио.
И, тач­но у под­не, на по­ди­ју­му у ста­ром ми­ро­тво­рач­ком
гра­ду Збри­се­лу на мег­дан иза­ђо­ше Сер Кре­штић и Слат­ка
Ма­ла Ажда­ја.
И Сер Кре­штић из­гу­би меч кла­сич­ним но­ка­у ­том!
Вест је на­те­ра­ла љу­де у кр­кља­ње. Из­би­ли су спон­та­ни
не­ре­ди ши­ром ЗЕВ-а. Ја­ке вој­не сна­ге мо­ра­ле су да бра­не,
не­вољ­но, Ре­зер­ват и Бо­та­нич­к у ба­шту у ко­јој је уз­га­јан Цве­
тић Ле­по­снић, биљ­ка ста­ро­с тав­на, ко­ји је од­лу­чио о по­бед­
ни­к у јер се за вре­ме ажда­ји­не пе­сме и отво­рио и кло­нуо,
скло­пље­них ла­ти­ца, док је Сер Кре­штић сво­јом пе­смом ус­
пео да се цвет не са­мо за­тво­ри не­го и по­кри­је сво­ју гла­ви­ц у
ли­с то­ви­ма.
Си­т у­а­ци­ја је би­ла уси­ја­на то­ли­ко да је ЗЕВ мо­рао да из­
да Зва­нич­но са­оп­ште­ње у ко­ме је од­би­је­на сва­ка оп­т у­жба о
ла­жи­ра­њу дво­бо­ја. „Сер Кре­штић је сла­бо пе­вао и то је све”
пи­са­ло је у Са­оп­ште­њу. Елек­трон­ска и ком­пју­тер­ска и ди­ги­
тал­на об­ра­да сним­ка ко­ји је за­ле­дио крв сви­ма по­ка­за­ла је да
је Кре­штић фал­ши­рао, да му је ин­то­на­ци­ја сла­ба и да му је ко­
са па­да­ла, у жа­ру пе­ва­ња, у нос и го­ли­ца­ла га што је иза­зва­ло
не­до­зво­ље­не ви­бра­ци­је у гла­с у. ЗЕВ је, при­хва­та­ју­ћи по­раз,
под­се­тио да ће за ме­сец да­на, ка­ко је то у при­ку­ца­ном Про­
39
 Илија Бакић

гла­с у на­пи­са­но, но­ви пред­став­ник љу­ди мо­ћи да се огле­да са

иза­зи­ва­чем.
Та­ко је ствар ле­гла. „Сва­ког чу­да за три да­на” ка­же по­сло­
ви­ца јед­ног па­мет­ног али из­у­мр­лог на­ро­да (код њих се чу­до
оду­жи­ло и до­т у­кло их). Љу­ди су се вра­ти­ли за­хвал­ни­јим те­
ма­ма као што су: два­де­сет два мом­ка ју­ре лоп­т у, де­сет мо­ма­ка
ба­ца лоп­т у и оста­лим ва­ри­јан­та­ма ша­ма­ра­ња ко­жног ба­ло­на.
Да ли су се ажда­је вра­ти­ле ре­дов­ним по­сло­ви­ма ни­је се зна­ло.
Уз­бу­ђе­ње око но­вог дво­бо­ја кул­ми­ни­ра­ло је дан пре истог.
Ре­кла­ме су у сво­јој бли­ста­во­сти по­зи­ва­ле на по­бе­ду. Сер Сла­
вуј је сла­вљен као „гр­ло сла­ву­је­во”, „онај ко­ји ће спа­си­ти и
осве­тла­ти образ”, „онај ко­ји је леп и до­бар, ко­га би сва­ка мај­ка
по­же­ле­ла за зе­та”, „онај ко­ји хр­че ми­ло­звуч­но” и „онај ко­ји
ре­дов­но пе­ре но­ге”.
Сер Сла­вуј глат­ко је из­гу­био.
Опет су из­би­ли не­ре­ди, хи­сте­ри­ја, де­пре­си­ја али у ма­њим
ко­ли­чи­на­ма.
Ме­сец да­на ка­сни­је Сер На­глув је по­бе­ђен. Исто се де­си­ло
и го­спо­ди То­пу, Тру­би и Тро­пи. Оно што је до­ла­зи­ло по­сле
по­ра­за: не­ре­ди и слич­но - из­о­ста­ло је. Свет је пре­бо­лео или
му је до­са­ди­ло. Ма­лу гу­жву иза­зва­ла је вест о от­кри­ва­њу кла­
ди­о­ни­це у ко­јој су се не­ки љу­ди кла­ди­ли на по­бе­ду СМА, али
и то је ле­гло. По­ли­ци­ја је по­хап­си­ла не­ко­ли­ко игра­ча на сре­ћу
(ко­ји ни­с у има­ли сре­ће), а су­ди­ја за пре­кр­ша­је раз­ре­зао им је
ка­зну јед­на­ку оној за по­гре­шно пар­ки­ра­ње ко­ња или во­жњу
без се­дла. ТВ и ра­дио уве­ли су, ка­да је по­ста­ло ја­сно да ће дво­
бо­ји по­ста­ти по­ја­ва на ду­жи рок, спе­ци­јал­не му­зич­ко-спорт­
ске еми­си­је са ре­зул­та­ти­ма при­прем­них так­ми­че­ња и та­бе­
ла­ма иза­зи­ва­ча, са све из­ве­шта­ји­ма и успо­ре­ним сним­ци­ма.
Отров је био 16. на та­бе­ли иза­зи­ва­ча. Бли­жио се ње­гов дан.
Не­де­љу да­на пред дво­бој Ви­тез је, о тро­шку спон­зо­ра, Фа­
бри­ке кси­ло­фо­на, и Ми­ни­стар­ства за спорт, му­зи­ку и на­ци­
о­нал­ни пре­стиж, од­ве­ден у ка­ран­тин да та­мо, у про­пи­са­ним
усло­ви­ма тре­ни­ра­ња, бу­де до­ве­ден у су­пер фор­му. Сви у око­
ли­ни ди­за­ли су ча­ше у ње­го­ву по­бе­ду, а пре­ко те­ле­фо­на су
зу­ја­ле ска­рад­не при­че о рас­ка­ла­шним при­пре­ма­ма што је, на­
40
ДВОБОЈ У ПОДНЕ

рав­но, би­ло скан­да­ло­зно, по­себ­но јер је Ви­тез био ста­ри не­

же­ња а, зна се, та­кви су не­за­си­ти ка­да им се пру­жи при­ли­ка
за то тј. оно.
Не­ко­ли­ко ре­пор­те­ра и ТВ еки­па по­се­ти­ло је род­ни крај
Ви­те­за и сли­ка­ло за­мак, гроб ње­го­вог оца, за­ли­за­не су­се­де.
Ни­шта од тог ма­те­ри­ја­ла ни­је об­ја­вље­но.
И та­ко, тач­но у 11:59, у аре­ну у Збри­се­лу иза­ђо­ше СМА,
сјај­не зе­ле­не кр­љу­шти и Ви­тез Отров у цр­ве­ном, сви­ле­ном
огр­та­чу и ка­пи. Из­ме­ђу њих, у сак­си­ји, Цве­тић Ле­по­снић,
не­жно је отво­рио ла­ти­це. Све су сни­ма­ле ка­ме­ре, оне спе­ци­
јал­но ти­хе, и сла­ле сли­ке у то­пле до­мо­ве и про­мај­не зам­ко­ве
љу­ди (ажда­је не­ма­ју ТВ при­јем­ни­ке), у за­ди­мље­не ка­фа­не, у
по­лу­пра­зне из­ло­ге с тех­нич­ком ро­бом.
Кад ди­ги­тал­ни ча­сов­ник по­ка­за 12:00 од­јек­ну гонг. Иза­
зи­вач се на­кло­ни и за­пе­ва. Цвет се ма­ло згр­чи. Два ми­ну­та
ка­сни­је Ви­тез за­ћу­ти. Цвет се отво­ри. СМА се на­кло­ни и от­
пе­ва пе­сми­цу за тач­но два ми­ну­та. Глас као да јој је ма­ло кр­
чао, као да је био умо­ран. Цвет се ма­ло згр­чи. Да је би­ло ко,
осим жи­ри­ја чи­је је је­ди­на оба­ве­за би­ла да кон­ста­т у­је шта се
де­ша­ва са Цве­том, па­жљи­во гле­дао ТВ а не ту­као де­цу или
же­ну или под­ри­ги­вао по­сле пи­ва, мо­рао би да се упи­та: „Је
ли то мо­гу­ће?” Јер, не ве­ро­ва­ли или да ре­зул­тат дво­бо­ја био
је - не­ре­ше­но.
„Ле­по”, ре­че СМА Ви­те­зу а и остат­ку све­та, „из­гле­да да сви
љу­ди и ни­с у та­ко ло­ши. Ево јед­ног чо­ве­ка вред­ног па­жње.”
Ви­тез се на­кло­ни и цр­ве­на ка­па спад­не му са гла­ве ће­ла­ве.
„Ле­по. Ово са­мо до­ка­зу­је да су љу­ди и ажда­је рав­но­прав­ни.
На­дам се да ће људ­ски свет то мо­ћи да при­хва­ти. Што се ти­че
нас ажда­ја, ми смо сво­је ре­до­ве очи­сти­ле од оних ко­ји су се
за­ла­га­ли за пре­ва­зи­ђе­не иде­је о љу­ди­ма, по­себ­но де­ви­ца­ма,
као де­ли­ка­те­с у. На љу­де је са­да ред.” СМА се, уз шкр­гут кр­љу­
шти, на­кло­ни ка­ме­ра­ма па по­гле­да у Ви­те­за.
„Ја... овај... не­мам шта да-да-да-до-до-до­дам”, из­ја­ви Ви­тез
Отров.
И та­ко је по­че­ла ера ми­ро­љу­би­ве ко­ег­зи­стен­ци­је људ­ског
и аждај­ског на­ро­да. Раз­ме­ње­ни су ам­ба­са­до­ри, за­ста­ве и за­
41
 Илија Бакић

ста­ви­це, но­те хим­ни и здра­ви­це. Вра­та свих људ­ских пар­ла­

ме­на­та мо­ра­ла су да се про­ши­ре да би зе­ле­ни го­сти мо­гли
да уђу на све­ча­не сед­ни­це. Сто­ли­це за го­сте пра­вље­не су од
нер­ђа­ју­ћег и оја­ча­ног че­ли­ка. Исти­на о ажда­ја­ма као ве­се­лом,
ма­да по­ма­ло нео­р­га­ни­зо­ва­ном све­т у, про­би­ла се у јав­ност.
Љу­ди ни­с у мо­гли да по­ве­ру­ју да ажда­је не­ма­ју Др­жа­ву, Ве­ће
Вра­че­ва, По­ре­зе, Упра­ву во­до­во­да, Ми­ни­стар­ство за лет­њи
снег и слич­не нео­п­ход­не ор­га­не. Но, на кра­ју су то за­бо­ра­ви­
ли и вра­ти­ли се ва­жни­јим ства­ри­ма са лоп­том.
А шта је би­ло са на­шим ју­на­ци­ма?
Ви­тез Отров је по­зна­ти поп пе­вач. Ви­ше га не зо­ву Крат­ки.
Сер Фле­ка је на­пи­сао ме­мо­а­ре „Ко то ку­ца на вра­та?”
Го­спа Фле­ка је по­ча­сни члан Упра­ве Те­ле­фон­ског пред­у­
зе­ћа и до­пи­сни члан ре­дак­ци­је ча­со­пи­са „Ве­се­ле до­ма­ћи­це”.
Сер Кре­штић је на­пи­сао хо­рор ро­ман „Ажда­ја пе­ва у
под­не”.
Сер Сла­вуј је чу­ве­ни плеј-бој за ко­јим и да­ље уз­ди­шу мај­
ке уда­ва­ча јер, хм-кх-кх, зна­ју шта ва­ља.
Сер Гла­во­ња је, на­рав­но, до­био и дру­ги кре­дит за ви­лу.
Сер На­глув се по­ву­као из јав­ног жи­во­та на сво­је има­ње.
Го­спо­да Топ, Тру­ба и Тро­па осно­ва­ли су ака­пе­ла трио Т,
Т и Т.
Сер Рин­гла се на­љу­тио што ни­је по­ме­нут у ме­мо­а­ри­ма
Сер Фле­ке и пи­ше сво­је ме­мо­а­ре под на­сло­вом „Не отва­рај­те
оно­ме ко бу­здо­ва­ном лу­па, или ка­ко су ме пре­ва­ри­ли”.
Слат­ка Ма­ла Ажда­ја се вра­ти­ла у сво­ју пе­ћи­ну где је, ко­
нач­но, ус­пе­ла да за­вр­ши пе­сму о слат­кој, ма­лој, из­вр­ну­тој
тор­ти што је га­ну­ло из­ве­сног ау­то­ра цр­та­них фил­мо­ва ко­ји
јој је по­све­тио је­дан филм ко­ји, на­рав­но, не­ће има­ти ни­ка­кве
ве­зе са оним што се за­и­ста де­си­ло.
Про­глас СМА је, за­јед­но са вра­ти­ма Ре­зер­ва­та, сме­штен у
Му­зеј људ­ско-аждај­ског брат­ства.
„Ажда­јо­љуп­ци” су зва­нич­но ра­ха­би­ли­то­ва­ни и по­диг­нут
им је спо­ме­ник у цен­тру Збри­се­ла ко­ји је у но­вој Но­ћи ду­гих
сен­ки сру­шен. По­ли­ци­ја ни­кад ни­је от­кри­ла по­чи­ни­о­це.
И та­ко при­ча и не­ма пра­ви крај тј. на­ста­ви­ће се...

42
Мом­чи­ло Ба­крач

ГО­СПО­ДИН ПА­ЦО
На трав­на­тој за­рав­ни под ку­ћом пред­ста­ва, као у ам­фи­
те­а­тру. Бо­ре се чо­век и пас. Уна­о­ко­ло, по тан­кој хла­до­ви­ни
кр­жља­вих пла­нин­ских гра­бо­ва по­се­да­ли су ко­сци, и ми де­ца,
бес­по­сли­ча­ри. За­ди­вље­ни, мој мла­ђи брат и ја го­то­во без да­
ха гле­да­мо пр­ви пут оно што су оста­ли при­с ут­ни мно­го пу­та
ви­де­ли.
Бор­ба је же­сто­ка, пас ска­че ви­со­ко, уда­ра чо­ве­ка сил­ном
те­ле­сном ма­сом, од­гу­ру­је се и ми­го­љи из за­хва­та, на­ср­ће с бо­
ка, дво­но­шца да по­ко­си по но­га­ма, опа­ко ре­жи и ре­ско соп­
ће, али зу­бе не ко­ри­сти. Ле­ди­на буб­њи од уда­ра ша­па и бо­сих
та­ба­на.
Људ­ски је гла­ди­ја­тор го до по­ја­са, са­мо у звон­ца­вим фар­
мер­ка­ма, млад и жи­лав, сав од ми­шић­них стру­на, ги­бак, му­
ње­вит.
Кад се ус­пра­ви на зад­ње но­ге пас је огро­ман, до­се­же ско­ро
до чо­ве­ко­вог ста­са, рун­дав, пле­ћат и пр­сат, ве­ли­ке гла­ве. То је
го­спо­дин Па­цо.
Не­што ис­ко­ше­но је у том пер­фор­ман­с у, чу­до­ви­шно и сме­
шно. На­и­ме – све је то глу­ма, опо­на­ша­ње кр­ва­вог об­ра­чу­на, а
то­ли­ко ужи­вље­но ра­т у­ју те две зве­ри, као да се не­ће ра­ста­ви­
ти пре смр­ти јед­но­га од њих дво­ји­це.
Ве­ско, мој брат од стри­ца, џу­ди­ста је бра­он по­ја­са, по за­
ни­ма­њу пан­дур. Бу­ду­ћи, још је на ака­де­ми­ји. Они­жи, са­вр­
ше­но склад­но гра­ђен мла­дић то­плих ке­сте­ња­стих очи­ју ко­је
уме­ју стра­хо­ви­то да се смра­че и зја­пе уби­стве­ним ми­ром из
43
 Момчило Бакрач

ко­га се­ва­ју оштри­це, па се очас раз­ве­дре, као ве­се­ло не­бо иза

бр­зо­пу­т у­ју­ћих олуј­них обла­ка. Леп је, фи­них пра­вил­них цр­
та, та­ла­са­сте мо­дер­но оши­ша­не вра­не гри­ве, еле­гант­них ша­ка
са па­мет­ним пр­сти­ма. Не­по­зна­то је ка­квим је на­чи­ном скло­
пио са псом та­кав до­го­вор о по­слу на сце­ни. Ка­ко му је об­
ја­снио шта тре­ба да чи­не и где су гра­ни­це? Као да се ту ни­је
ра­ди­ло о не­ком не­му­штом го­во­ру, не­го о игри при­пре­мље­ној
до у по­тан­ко­сти, са ја­сним и де­таљ­ним об­ја­шње­њи­ма.
Го­спо­дин Па­цо у тим тре­ну­ци­ма жи­ви сво­ју су­шту при­
ро­ду кр­во­ло­ка из ди­вљи­не, пра­ста­рог ву­ка пред­вод­ни­ка ко­
ји ра­т у­је са сво­јим ри­ва­лом за чо­пор­ски трон, за сво­је се­ме
и ген у кр­ви по­то­ма­ка, за ву­чи­це. Стра­шан је у то­ме бе­с у и
си­ли, у над­ву­чи­јем зна­њу, у окрет­но­сти ко­ја над­ма­шу­је пу­ку
те­ле­сну моћ. Не зна се ко ће над­ја­ча­ти, ша­ка­ти џу­ди­ста или
че­тве­ро­ша­па не­ман.
У не­ком му­ње­ви­том тре­ну пас окр­зне зу­бом Ве­ско­ву по­
длак­ти­цу, је­два да гриц­не, али на ко­жи за­бли­ста крв. Чо­век
под­вик­не, му­кло, љу­ти­то, пље­сне отво­ре­ним дла­но­ви­ма у
гру­ди пса ко­ји је опет ђи­пио увис, уда­рац је то­ли­ко же­сток
да се го­спо­дин Па­цо за­ро­ти­ра у ва­зду­ху, па­да те­ме­ном на­
до­ле, не сти­же да се окре­не и осо­ви на хо­даљ­ке пре не­го га
Ве­ско пре­кло­пи и при­ку­је за ле­ди­ну че­лич­ним за­хва­том. На
тре­ну­так Па­цо се раз­го­ро­па­ди на­ле­том стра­шне љут­ње на
се­бе и из­не­над­ну не­моћ, чи­ни се да ће ис­ко­чи­ти из ме­ре ко­
ју под­ра­зу­ме­ва­ју пра­ви­ла игре, сви зу­би су му го­ли, об­лич­је
ли­ка сме­жу­ра­но у је­зо­ви­т у ма­ску бе­сни­ла, још не угри­за, али
пој­мо­ви о све­му као да му се му­те и гу­бе из­ван све­сти, но та­
да чо­век псу шап­не не­што крат­ко и не­ја­сно, не­што бруј­но и
то­пло, и по­љу­би га у че­ло из­над ува, опу­шта сти­сак и ме­ко
тап­не звер по ку­дра­вим плећ­ка­ма. Оба уста­ју. Го­спо­дин Па­цо
на­гло на­пу­шта сво­ју те­а­тар­ску уло­гу и по­ма­ло мло­ха­во, као
мла­ди стра­стве­ни пр­вак дра­ме, без по­зе сто­ји на по­зор­ни­ци,
го­то­во осмех­нут, го­то­во се кла­ња­ју­ћи, тро­мо ма­ше ре­пом, за­
до­вољ­ног пи­то­мог из­ра­за у очи­ма. Чу­ју се гла­сни по­ви­ци и
апла­уз, де­чи­је цик­та­ње, скан­ди­ра­ње „бра­во­оо, Па­цо-о-оо­о”.
Бор­ци се по­том по­ли­ва­ју умла­че­ном во­дом из би­до­на, чо­век
44
ГОСПОДИН ПАЦО

на­ги­ње слап по сво­јим и по псе­ћим ле­ђи­ма, ли­је на оба­две од

сил­ног зор­та ис­ке­же­не гла­ве, оба лап­ћу из ва­зду­ха, још стра­
хо­ви­то за­ди­ха­ни, као да га­се ки­пу­ћу ва­ре­ни­ку на шпо­ре­т у.
Она­ко мо­кри гр­ле се, чи­ни се – као бра­ћа.
То је би­ло у вре­ме кад је го­спо­дин Па­цо био ју­ри­шан и
још са­свим млад, оран за ра­си­па­ње пре­о­би­ља сна­ге. По­сле, у
зре­ло­сти, пре­зи­рао је сва­ку игру и глу­мач­ко кре­ве­ље­ње, пре­
стао је да спо­па­да го­ве­да на ис­па­ши, об­ле­ће мла­де по­пла­ше­не
јун­це ко­ји су сме­шно ска­ку­та­ли из­ми­чу­ћи пап­ке од прет­ње
ње­го­вог угри­за, ни­је се ше­га­чио са не­спрет­ним ов­но­ви­ма ву­
ку­ћи их за ре­по­ве, све у круг, као на лу­дој вр­те­шци. Др­жао се
до­сто­јан­стве­но, су­здр­жа­но.
А умео је сва­шта. Знао је да усме­ри ста­до бра­ва тач­но ка
ка­пи­ји то­ра, у су­мрак, без ичи­је по­мо­ћи и упут­ства. Одва­јао
је јаг­њад, спра­ћао их у њи­хов оде­љак, све без јур­ња­ве, по­мут­
ње и ла­ве­жа. Умео је да се ру­ку­је, али је то чи­нио са­мо са ода­
бра­ни­ма, и са­мо у по­себ­ним при­ли­ка­ма и на­ро­чи­тим рас­по­
ло­же­њи­ма, умео да ста­не на зад­ње но­ге, про­тег­не се до про­
зор­ског за­ба­та и нок­ти­ма ку­ца у ста­кло ме­ким до­ди­ром, као
од ша­ле ба­ра­тао је ква­ком, отва­рао вра­та, али у ку­ћу ни­кад
ни­је ула­зио. Ко зна шта је све знао, а што је из­ми­ца­ло људ­ској
пер­цеп­ци­ји и оста­ло не­при­ме­ће­но. Вре­ме­ном је осло­бо­ђен
стрикт­них за­ду­же­ња. Усто­ли­чен је у не­ка­квог сер­да­ра над­
зор­ни­ка. Ни­ка­да ни­је био на лан­цу, а ку­ћа­ра му је, рас­ко­шна,
на­ки­ће­на, би­ла ви­ше ста­т у­сни сим­бол не­го бо­ра­ви­ште.
Кад год смо при­спе­ва­ли у за­ви­чај пре­да­ка, ми род­би­на из
да­ле­ка, пра­шња­вим тро­мим ау­то­бу­сом из прав­ца Ник­ши­ћа,
или су­прот­но, ау­то­мо­би­лом пре­ко Фо­че, са­че­ки­вао нас је по­
крај цр­ве­не зе­мља­не џа­де, не­кад у па­ру са сво­јим вр­хов­ним
ко­ман­дан­том – мо­јим стри­цем, а по­не­кад сам­цит сам, за див­
но нео­бја­шњи­во чу­до. Ка­ко је знао да се ру­бом пла­ни­не, уз
тан­ку тра­ку пу­та ко­тр­ља наш до­ла­зак – ни­ко ни­је успе­вао да
схва­ти. Да ли је чуо да се о то­ме го­во­ри ме­ђу уку­ћа­ни­ма, ра­
за­брао от­ку­да сти­же­мо и у ко­ји сат? Се­ћам га се ка­ко сто­ји на
уз­ви­си­ни по­над дру­ма и не­по­мич­но зу­ри у те­т у­ра­ву твр­ђа­ву
из ко­је ће­мо иза­ћи, зно­ја­ви од пу­та, смр­дљи­ви и зга­ђе­ни. „Ко
45
 Момчило Бакрач

је по­слао Па­ца да нас до­че­ка?”, пи­тао је јед­ном та­квом при­ли­

ком мој отац се­де­ћи за со­фром у ко­ли­би, гла­сно, као да се не
обра­ћа ни­ко­ме од до­ма­ћих, већ не­ком не­ви­дљи­вом ен­ти­те­т у
скри­ве­ном не­где под стро­пом, ме­ђу на­ди­мље­ним гре­да­ма. „Ја
сам му ре­као”, од­го­ва­ра стриц „иди до­ље да са­че­каш Ми­ло­
во пле­ме, сти­жу у по­ла че­ти­ри.” Док то са­оп­шта­ва бр­ко­ви му
се кри­ве у по­спр­дан осмех. „Ђе му не ре­че да по­не­се ра­ки­ју,
одр­жи здра­ви­цу, а не она­ко без ишта!”, на­до­ве­зу­је отац са на­
мр­тво озбиљ­ним из­ра­зом ли­ца. Ту се за­ко­ви­тла ма­ло сме­ха,
али ни ду­гог ни пре­гла­сног. Ис­под ока по­гле­ду­јем Па­ца ко­ји
скр­ште­них ша­па ле­шка­ри пред ши­ром отво­ре­ним вра­ти­ма
ко­ли­бе и слу­ша. На­зи­рем је­зо­ви­т у му­дрост у ње­го­вим очи­ма
што мир­но плу­та­ју.
Пр­вих не­ко­ли­ко да­на по на­шем до­ла­ску ни­је се одва­јао од
мог бра­та и ме­не, пра­тио нас је где год би­смо по­шли, озби­љан
и ми­ран као гар­ди­ста. Ко­ли­ко знам, за тај по­сао ни­је до­би­јао
на­лог од би­ло ко­га. Не би се ре­кло да му је би­ло до дру­же­ња,
на­про­сто нас је над­гле­дао. Пре­ста­јао би да стра­жа­ри, ве­ру­јем,
тек кад осе­ти да смо се одо­ма­ћи­ли, по­при­ми­ли ми­рис кај­ма­ка
и сла­ма­ри­це и ов­чи­јег ру­на, кад би нам ко­ра­ци по ка­ме­ња­ру и
уз ћу­ви­ке по­ста­ли глат­ки и ла­га­ни. По­вла­чио би се тад у дис­
кре­ци­ју, не­куд ми­мо би­ло чи­је пу­та­ње и ба­вље­ња, у вла­сти­ти
днев­ни и ноћ­ни рас­по­ред ства­ри, рад­њи и зби­ва­ња. Зна­ло се
да је не­пре­ста­но ту не­где, а са­мо он зна где и за­што. Но ла­ко
га је би­ло до­зва­ти, по­сле два-три отег­ну­та по­ви­ка пред ку­ћом
по­ја­вио би се од­не­куд, на­кон де­се­так се­кун­ди или не­ко­ли­ко
ми­ну­та ка­сни­је, у за­ви­сно­сти од то­га где се у том тре­нут­ку
за­те­као то­ком па­тро­ли­ра­ња за­бреж­јем.
Го­спо­дин Па­цо ни­је био пас за ма­же­ње ни­ти би­ло ка­кве
снис­хо­дљи­ве ге­сто­ве, као ни за зив­ка­ње и пуј­да­ње, на­ре­ђе­ња
или дре­сер­ске ко­ман­де. Све је чи­нио по вла­сти­тој раз­бо­ри­то­
сти, не­до­ку­чи­вој ма­да по­све очи­тој и сви­ма ја­сној, и то сам од
се­бе, без ика­квог људ­ског по­зи­ва или упут­ства. Ни­ко га ни­је
пи­тао ку­да ће, ни где је био – кад се од­не­куд вра­ти по­сле кра­
ћег или ду­жег од­с у­ство­ва­ња. Пот­пу­ни сло­бод­њак, од­ре­шен
го­то­во све­га што је па­сја суд­би­на. Ни­је ма­рио за ма­мље­ње за­
46
ГОСПОДИН ПАЦО

ло­га­јем, ни­ти је по­ку­ша­вао да га ис­кам­чи вр­зма­ју­ћи се око

људ­ске тр­пе­зе пу­не сла­сних по­слу­же­ња.
Се­ћам се јаг­ње­ћег пе­че­ња ко­је је јед­ном при­ли­ком, по
оби­ча­ју, по­слу­же­но у част на­шег до­ла­ска у го­сте. Ње­го­во псе­
ће го­спод­ство бе­ше се сме­сти­ло по­да­ле­ко од аста­ла из­не­тог
пред ку­ћу, ле­жао је у по­ло­жа­ју сфин­ге, украј дво­ри­шта, под
гра­на­том пи­то­мом кру­шком у чи­јем хла­ду су му др­ве­ни дво­
ри, окре­нут ма­ло ус­тра­ну, по­гле­да упр­тог ка да­ле­ким пла­нин­
ским па­ди­на­ма. Ни­је при­ла­зио ни­ти је на се­бе скре­тао па­
жњу, тих и не­при­ме­тан као сен­ка. За сто­лом се ди­за­ла гра­ја,
ро­ђач­ки скуп, по­ја­чан нај­бли­жим се­ља­ни­ма, при­ја­те­љи­ма и
ку­мо­ви­ма, орио се од ве­се­ља и све­ча­не го­во­ран­ци­је уз ра­ки­ју
и ме­до­ви­ну и сок од дре­њи­на, ко­ма­дао се ја­њац са ра­жња, на­
ба­дао сир и је­зи­ци пр­шу­те, две до­ма­ће мач­ке уви­ја­ле су се око
но­гу и до­би­ја­ле не­што хр­ска­ви­це и ко­жу­ре. Стри­на је при­шла
са ли­ме­ним пја­том на ком су би­ли овлаш пр­о­пр­же­ни ко­ма­ди
бе­ле џи­ге­ри­це и сле­зи­не и оба јаг­ње­ћа бу­бре­га, по­ку­пи­ла је са
сто­ла не­до­гло­да­ну пар­чад ре­ба­ра, пре­шла пре­ко дво­ри­шта и
пред го­спо­ди­на Па­ца спу­сти­ла по­слу­же­ње, без ре­чи, не­жном
крет­њом. Ис­пра­ти­ли смо је по­гле­дом нас не­ко­ли­ци­на. Пас је
по­гле­дао рав­но у же­ни­но ли­це, треп­нуо, па опет окре­нуо гла­
ву не­куд у про­стор сво­га ду­бо­ког ин­те­ре­со­ва­ња, сво­јих ми­
сли, ваљ­да. Ни­је се об­ру­шио на по­сла­сти­це ни до­брих ту­це
ми­ну­та по­том. Гриц­нуо је нај­зад ла­га­но као да бир­ка. Умо­
трио сам тај мо­ме­нат. Па­цо је ви­део да га гле­дам. Чи­нио сам то
још је­ди­но ја. По­гле­ди су нам се сре­ли. У ње­го­вом ни­је би­ло ни
гла­ди ни стра­сти. Са­мо ла­га­но од­ме­ра­ва­ње не­че­га. Мо­жда не­
ке та­на­не раз­ме­ре из­ме­ђу вред­но­сти и по­тре­бе.
Vita contemplativa. Ве­ру­јем да сам је та­да по­стао све­стан.
Са­свим је си­гур­но, го­спо­дин Па­цо над­ра­стао је ха­ла­пљи­
вост, чак и жи­во­тињ­ску ра­дост због сла­сног пле­на у ви­ду
чо­ве­ко­вих уздар­ја. Био сам до­вољ­но стар да се за­пре­па­стим
над тим при­зо­ром. Чи­нио се не­ствар­ним, го­то­во не­мо­гу­ћим.
Знао сам да је то нео­бич­ност ко­ју ни­кад не­ћу за­бо­ра­ви­ти.
„Гле­дај, гле­дај ка­ко Па­цо је­де, без жур­бе, без...”, ја­вио сам
бра­т у при­лич­но гла­сно. Стриц је пре­ко за­ло­га­ја пр­о­ко­мен­
47
 Момчило Бакрач

та­ри­сао да се не чу­дим, оно и ни­је па­шче, ни­кад не ки­ди­ше

на је­сти­во, још од зад­њих ку­че­ћих да­на, ко­ли­ко год да је из­
глад­нео. Не­ке гла­ве су се обр­ну­ле у оном прав­цу, да осмо­тре
ег­зи­би­ци­ју над­псе­ћих ма­ни­ра, а Па­цо је сво­ју гла­ву сфин­ге
по­ла­ко по­ме­рао укруг као да пре­ме­ра­ва па­но­ра­му, ни­је хтео
да на­ста­ви обед пред не­у­ме­сним зу­ре­њем дво­но­жа­ца.
По­кре­ну­ла се при­ча на те­му Па­цо­вих ско­ра­шњих под­ви­
га. Стри­на је на­те­на­не при­по­ве­да­ла ка­ко је до­тич­ни чу­вар
има­ња про­шле је­се­ни пред ко­ли­бу до­ву­као ли­си­ц у, жи­ву и
не­по­вре­ђе­ну, ко­ју мо­ра да је час пре увре­бао у бли­зи­ни ко­
ко­шињ­ца пред ко­јим су вр­шља­ла пе­рад. Под­му­клог лов­ца
пас је зу­би­ма др­жао за уши и ко­ж у те­ме­на ко­ја се од ње­го­вог
сти­ска бе­ше по­к у­пи­ла та­ко да се ли­ји­но ли­це за­те­гло до ши­
ро­ког осме­ха. Као да­ма ко­ја се под­вр­гла феј­слиф­тин­гу – да
ова­ко на­кнад­но до­пу­ним ту сли­к у.
Ди­вља жи­вуљ­ка се ни­је опи­ра­ла, ко­ра­ча­ла је по­слу­шно,
ма­лак­са­ло, де­лу­ју­ћи као да је пре­мла­ће­на, ма­да на њој ни­је
би­ло кр­ви ни тра­го­ва угри­за на ле­пом ри­ђем кр­зну. Го­спо­дин
Па­цо при­ти­снуо је ли­ји­ну гла­ву на зе­мљу па се она про­стр­ла
свом ду­жи­ном. Стри­на је, згра­ну­та ти­ме што ви­ди, ис­тр­ча­ла
из ко­ли­бе и оне­ме­ла оста­ла уко­па­на у ме­сту. Ни­је јој до­ла­зи­ло
у па­мет шта Па­цов по­сту­пак зна­чи ни шта је њој чи­ни­ти. Не
по­пу­шта­ју­ћи сти­сак ви­ли­ца пас је ка же­ни по­гле­ди­вао кри­
ве­ћи око из не­згод­ног по­ло­жа­ја, чуд­но је ма­хао ре­пом, не­ким
ис­тр­за­ним крат­ким по­кре­ти­ма ко­ји­ма као да не­што пи­та, и
че­као је од­го­вор. За­што ли ни­је пре­клао уље­за, по­ми­сли­ла је,
не­го га је жи­вог при­вео, зар би хтео да му она су­ди? Стри­на је
до­гра­би­ла се­ки­ру са др­вља­ни­ка, при­шла ли­си­ци с ле­ђа, сти­
сну­ла зу­бе и за­мах­ну­ла. Али ни­је мо­гла да спу­сти се­чи­во на
хр­бат или крх­ки врат тог ство­ра. Од­ба­ци­ла је се­ки­ру, јур­ну­ла
не­ко­ли­ко ко­ра­ка на­пред, за­мах­ну­ла ру­ком у прав­цу шу­мо­ви­
тог бре­га и ре­кла: „Па­цо, но­си то та­мо.” Пас је од­мах од­ка­скао
но­се­ћи кр­зна­т у кр­пи­цу ме­ђу зу­би­ма, не освр­ћу­ћи се.
Шта је би­ло с ли­си­цом – не зна се? Од ње ни­је у бли­зи­ни
на­ђе­но ни­ка­квог тра­га, ни­ти је на Па­цо­вој њу­шци би­ло ско­
ре­не кр­ви, ни­ти ка­кве огре­бо­ти­не. Са­мо пи­ли­ћи и ко­ко­шке
48
ГОСПОДИН ПАЦО

ви­ше ни­с у не­ста­ја­ли, као што се де­ша­ва­ло у ме­се­ци­ма ко­ји

су прет­хо­ди­ли. Уку­ћа­ни су се по­сле до­ми­шља­ли о то­ме шта је
би­ла Па­цо­ва на­ме­ра кад је до­вео за­ро­бље­ну ли­си­цу, ка­ко ју је
ухва­тио и за­што је ни­је ни по­вре­дио, ка­мо ли за­да­вио, те шта
је с њом ура­дио по­том. Би­ло је не­ких иде­ја, но све је, нај­по­сле,
оста­ло ениг­ма. Ме­ни се, још док сам слу­шао стри­ни­ну при­
по­вест, на­мах ука­за­ло ре­ше­ње, све ми је би­ло ја­сно.
Го­спо­дин Па­цо у ло­пов­ској ли­ји ни­је ви­део так­ма­ца за бој,
ни­ти ка­кву истин­ску прет­њу. Ви­део је шу­ња­ло ко­је би не­што
да штрб­не и утек­не. Ни­шта за озбиљ­ну љут­њу. Он та­кви­ма не
су­ди на смрт. Мо­жда је, при­вев­ши ухап­ше­ну звер­ку, хтео да
стри­ни пред­ло­жи да ло­пу­жу при­ве­жу лан­цем и при­пи­то­ме,
одо­ма­ће. Сви­ђа­ла му се ли­ја – та­ко сам та­да за­кљу­чио. Са­да,
у на­кнад­ном раз­ма­тра­њу, па­да ми на па­мет да је она ли­си­ца
мо­ра­ла би­ти жен­ског ро­да, а псе­ћи ал­фа муж­ја­ци ни­кад не
бе­сне на жен­ке, не ис­по­ља­ва­ју агре­сив­ност ни кад их не­ка од
њих на­пад­не, то је пле­ме­ни­та­шки ко­декс. Би­ће да се Па­цу до­
па­ла по­ми­сао да се ску­ћи са том нео­бич­ном кит­ња­стом куч­
ком фи­ног лом­ног ста­са, па је иде­ју из­нео сво­јој га­зда­ри­ци,
а она је од­би­ла. Сво­ју је ли­ју од­нео у шу­му и пу­стио. Мо­жда
се с њом ма­ло по­и­грао, мо­жда су се спри­ја­те­љи­ли. Не би ме
чу­ди­ло ни да је ли­ја по­ста­ла и оста­ла ње­го­ва шум­ска де­вој­ка,
за­бра­ње­на љу­бав.
Па­цо је го­ди­на­ма упра­жња­вао је­дан све­ча­ни, сви­ма у по­
ро­ди­ци ва­жан ри­т у­а л. На­и­ме, мој дру­ги стриц, нај­с та­ри­ји
од тро­ји­це бра­ће, чи­ја је ку­ћа би­ла ни­же у се­о­ском при­со­ју,
ме­ђу шљи­ви­ци­ма ве­ли­ког очин­ског и де­дов­ског има­ња, по­
чет­ком ле­та од­ла­зио је са це­лим до­ма­ћин­с твом, људ­с твом
и сто­ком, ала­том и по­к ућ­с твом, увис у пла­нин­ску ре­зи­ден­
ци­ју, има­ње зва­но Ја­си­ке, где су ис­па­ше би­ле бо­га­ти­је и ну­
ди­ла се обил­на ко­ше­ви­на ко­ју се пред је­сен свла­чи­ло до се­
о­ских ста­ја и то­ро­ва. На­кон от­при­ли­ке ме­сец да­на њи­хо­вог
од­с у­с тво­ва­ња го­спо­дин Па­цо им је од­ла­зио у по­хо­де пре­ко
пла­нин­ских вр­ле­ти. Пре по­ла­ска се зна­чај­но по­здра­вљао са
уку­ћа­ни­ма свог го­спо­дар­с тва, да­вао им до зна­ња шта је на­
ме­рио. Ка­ко? Ре­чи­тим ге­с то­ви­ма, увек дру­га­чи­јим, али не­
49
 Момчило Бакрач

дво­сми­сле­ним. При­ла­зио би стри­ц у Љу­бу кад би га за­те­као

пред ку­ћом и зна­чај­но му се за­гле­дао у очи ло­ве­ћи ње­гов по­
глед упор­но. Кад би Љу­бо то при­ме­тио оста­вљао је оно што
је у то­ме ча­с у ра­дио, шта год да је би­ло у пи­та­њу, окре­тао се
псу и че­као, осмех­ну­тог бр­ка, већ слу­те­ћи о че­му се ра­ди.
„Шта је, Па­цо, ре­ци?”, пра­вио се стриц не­ве­штим, ва­дио
ку­ти­ју са ду­ва­ном и по­ла­га­но са­ви­јао ци­гар.
Па­цо би се крат­ко огла­сио сво­јим ба­ри­то­ном, вуф-вуф,
по­том окре­тао гла­ву у прав­цу удо­ли­не из ко­је је кроз кро­шње
шљи­ва про­ви­ри­вао кров и део бо­ка пла­ве ку­ће ко­ја је би­ла
пра­зна и за­бра­вље­на.
„Па шта?”, пи­тао је Љу­бо „не знам шта хо­ћеш?” Па­цо би
на­пра­вио не­ко­ли­ко кру­го­ва, као да је на­јед­ном по­бле­са­вио па
ју­ри свој реп, као у до­ба ште­не­ћег лу­до­ва­ња.
Стриц са­че­ка крај ша­ша­ве пред­ста­ве, па поч­не да се окре­
ће уна­о­ко­ло у глу­мље­ној збу­ње­но­сти, чи­не­ћи ко­мич­ну ими­
та­ци­ју Па­цо­вог игро­ка­за. Пас бле­не у чо­ве­ка као да не ве­ру­је
сво­јим очи­ма ко­ли­ко је овај глуп. Тад кре­не пре­ко дво­ри­шта
у прав­цу Раз­би­гла­ва, вр­лет­не ста­зе ко­ја се ус­пи­ње ка ви­со­ви­
ма, ста­не, по­гле­да га­зду, па се вра­ти на­зад и зу­ри у на­пе­том
иш­че­ки­ва­њу.
Љу­бо за­ши­шти сме­хом пре­ко ду­ван­ског ди­ма: „Па иди,
аве­ти­њо, пу­штам те, сло­бо­дан си”, ка­же; до­так­не пса гру­
бим ми­ло­ва­њем, до­вик­не стри­ни да на­хра­ни Па­ца, сер­дар се
спре­ма на пут.
Па­цо не по­ла­зи док не оби­ђе све ко­ји су та­да при­с ут­ни на
до­му, по­не­ког ли­зне по ли­цу или ру­ци, не­ког гур­не гла­вом у
сто­мак, оде за стри­ном да фру­шту­ку­је на бр­зи­ну, па се за­пу­
ти уз Гре­ди­ну. Стиг­не на Ја­си­ке већ то­га да­на по под­не. Та­мо
га до­че­ка­ју ср­дач­ним по­ви­ци­ма, као жу­ђе­ног го­ста. Про­ве­де
го­ре и по не­де­љу да­на, ис­по­здра­вља се, па се вра­ти до­ле у пи­
то­ми Си­њац. По­ход је по­на­вљао не­ко­ли­ко пу­та то­ком ду­гог
ле­та. Јед­ном је, до­хо­де­ћи фа­ми­ли­ји на ка­т у­ни­ма, до­нео у зу­
би­ма је­дан пред­мет, тут­нуо га стри­цу Ђор­ђи­ју у ру­ке. Би­ла
је то ле­па пре­клоп­на бри­тва ко­ју је Ђо­ле из­гу­био прет­ход­ног
50
ГОСПОДИН ПАЦО

ле­та не­зна­но где. То се пре­при­ча­ва­ло на све стра­не, чу­ђе­њу

ни­је би­ло кра­ја.
Го­ре би Па­цо об­и­шао за­ка­мен­ску па­шчад, као да вр­ши
смо­тру, про­пи­т у­је их о слу­жби и за­ду­же­њи­ма. Но ни­је мно­го
ма­рио за псе­ће дру­штво. Не би се ре­кло ни да је об­ле­тао око
ку­ја у фа­зи те­ра­ња, ни­је при­ме­ће­но. Све­га не­ко­ли­ко пу­та, ко­
ли­ко је по­зна­то, мо­рао је да у бор­би до­ка­зу­је сво­ју муж­јач­ку
пре­моћ над круп­ним рун­до­ви­ма. Об­ра­чу­ни су тра­ја­ли крат­
ко, иза­зи­ва­чи би се по­вла­чи­ли уз ци­ча­ње, под­ви­је­ног ре­па.
Осим у јед­ном слу­ча­ју. Би­ло је то на За­ка­ме­ну ко­јим је
про­ла­зио на пу­т у ка Ђор­ђи­је­вим Ја­си­ка­ма. Умо­трио га је и ка
ње­му јур­нуо сил­но ста­сит ов­чар су­рог кр­зна, ла­вов­ски об­ра­
сле гла­ве и по­пр­сја, чу­вар не­ког од та­мо­шњих има­ња ко­ји се
за­те­као за ов­ца­ма на по­врат­ку са па­ше. Кр­ва­ва се бит­ка за­по­
де­ну­ла. Љу­ди су уза­луд по­ку­ша­ва­ли да их ви­ка­њем ра­ста­ве, а
да при­ђе, ма ни са ви­ла­ма, ни­ко ни­је смео. Тај шар­пла­ни­нац
је био круп­ни­ји од Па­ца и опа­ки­је на­ра­ви. Чи­ни­ло се да Па­цо
је­два одо­ле­ва ње­го­вој си­ли­ни и са­бља­ма зу­ба, али се ни­је по­
вла­чио. Су­ри је, ка­жу, оди­ста био стра­хо­та.
Бор­ци су ма­не­ври­са­ли, раз­ме­њи­ва­ли крат­ке му­ње­ви­те
угри­зе, ни­је­дан се ни­је хва­тао у зам­ку нео­пре­зног по­се­за­ња
за бр­зом по­бе­дом. На­кон не­ких че­тврт са­та су­ри је по­чео да
ма­лак­са­ва, пр­о­ма­шу­је и по­ср­ће. Из­да­ва­ла га је из­ра­ња­вље­на
ле­ва пред­ња но­га. Па­цо ни­је жу­рио да га до­крај­чи, ис­ки­дао
му је уши на фрон­цле, по­це­пао гу­би­цу, за­це­пио плећ­ку бра­
зго­ти­ном ко­ја је кр­ва­ри­ла. На кра­ју, већ ско­ро об­не­ви­де­лог
су­рог го­ро­ста­са ко­ји је очај­нич­ки по­ку­ша­вао да се одр­жи у
ста­ја­ћем по­ло­жа­ју Па­цо је сте­гао за врат при ле­вој стра­ни ви­
ли­це и обо­рио под но­ге. Др­жао га је та­ко, ми­ран и не­у­мо­љив,
све док се су­ри ни­је пот­пу­но омло­ха­вио. Пу­стио га је и оти­
шао хра­мљу­ћи. Не­моћ­ном пр­о­тив­ни­ку ни­је по­ки­дао ку­ца­ви­
цу ни­ти смр­скао гр­кљан, оста­вио га је жи­вог, ме­ђу гу­жва­ма
по­чу­па­не кр­ва­ве дла­ке.
Бо­ло­вао је Па­цо код Ђор­ђи­ја на Ја­си­ка­ма чи­та­вих де­се­так
да­на, ли­жу­ћи ра­не, ло­чу­ћи во­ду у ко­јој је от­ку­ва­ва­на ко­при­ва
и жал­фи­ја, за све вре­ме не узев­ши ни јед­ног чвр­стог за­ло­га­ја.
51
 Момчило Бакрач

Стри­на Ма­ја му је при­ви­ја­ла обло­ге од раз­му­ће­ног ме­да и пр­

о­по­ли­са, пра­ви­ла од­вар од би­ља, ка­сни­је при­но­си­ла омек­ша­
ни лој и ва­ре­ни­ку. Ра­ње­ник се по­све опо­ра­вио, на ње­му ни­је
оста­ло го­то­во ни­ка­квог тра­га од стра­шног окр­ша­ја, осим пар
ожи­ља­ка из­над пе­чур­ке но­са ко­је ће но­си­ти кроз го­ди­не.
Мо­ра би­ти да се и ме­ђу пси­ма про­чу­ло о то­ме до­га­ђа­ју, за­
ка­мен­ски ов­ча­ри за­о­би­ла­зи­ли су Па­ца у ши­ро­ком лу­ку, скла­
ња­ли му се с пу­та, по­да­нич­ки се кла­ња­ли са­ви­ја­ју­ћи ши­ју кад
би им од­не­куд не­на­да­но при­ла­зио. Све у све­му, при­хва­ћен је
као не­при­ко­сно­ве­ни вла­да­лац ви­со­ва и до­ло­ва под пла­ни­ном
Ле­де­ни­цом. Псе­ћи так­ма­ци ви­ше се ни­с у ја­вља­ли.
Па­цо је ипак ску­пљао но­ве ожиљ­ке, све че­шће ка­ко су го­
ди­не од­ми­ца­ле.
Вре­ме­ном, ку­ће су се ис­пра­зни­ле. Уства­ри не­ка­ко на­мах,
за све­га две-три го­ди­не. Од Ђор­ђи­је­вих и Љу­бо­вих по­то­ма­ка
на се­лу је остао са­мо по је­дан син, оста­ли су се раз­иш ­ ли по
све­т у, кће­ри се ко­је­ку­да по­у­да­ва­ле, си­но­ви оти­шли за шко­
ла­ма и град­ском сре­ћом. Та­ко је би­ло и са оста­лим до­ма­ћин­
стви­ма у кра­ју. Ни­је ви­ше би­ло ве­ли­ких ста­да, ни­је имао ко
да их чу­ва и опо­шља­ва ве­ли­ку ра­бо­т у. Оста­ре­ли Ђор­ђи­је и
стри­на Ма­ја ишли су на по пет­на­е­стак да­на да оби­ђу има­ње
и ку­ћу на Ја­си­ка­ма, да она­мо ма­ло та­во­ре, па би се вра­ћа­ли у
се­ло још ви­ше оро­ну­ли. Од­о­зго је, као да их пра­ти, на­ди­ра­ла
ди­вљи­на, ле­то за ле­том при­ла­зе­ћи све бли­же. Нај­пре је има­ла
об­лик зја­пе­ће ти­ши­не. По­том је про­го­во­ри­ла мно­гим гла­со­
ви­ма. Ја­стре­бо­вим клик­та­њем, ор­ло­вим ври­ском, ци­ком ди­
вљих сви­ња. Зи­ми, у за­ве­ја­ном се­лу чу­ло би се ка­ко ву­ко­ви
пе­ва­ју од­не­куд из­над Гре­ди­не, ре­кло би се ту од­мах, над кро­
во­ви­ма. Ме­две­ди су у је­сен до­ла­зи­ли да пле­не ко­шни­це пу­не
си­ро­тињ­ског ме­да, чак у сред да­на, она­ко у про­ла­зу, ус­пут кр­
ши­ли шљи­ве, пе­ња­ли се на пра­ста­ре кру­шке оско­ру­ше, го­ре
се сла­ди­ли чу­че­ћи у до­ко­ли­ци, без ика­кве жур­бе и стра­ха.
Осим не­ко­ли­ко не­у­глед­них жу­јо­ва што се вр­зма­ше око­ло
за­глу­ве­лих ку­ћа и пар сит­них би­за на лан­ци­ма ко­је је­два да су
ишта об­ла­ја­ва­ле, го­спо­дин Па­цо је био је­ди­ни пас у си­њач­ком
52
ГОСПОДИН ПАЦО

кра­ју, ни­је мо­гао све да кон­тро­ли­ше и чу­ва, рас­пао се ње­гов

по­ре­дак.
А он се про­злио, ка­жу.
Из чи­ста ми­ра је на­пао мла­дог ка­лу­ђе­ра ко­ји је јед­ном у
освит при­шао стри­че­вој ку­ћи, кроз гу­сту ма­глу што се гру­
ша­ла по за­бреж­ју, бе­ше Ве­ли­ка Го­спо­ји­на, при­гу­ше­на вла­гом
брен­ца­ла су про­зу­кла зво­на ма­на­сти­ра ког су за пар се­зо­на
из­не­ли од­о­здо из Плу­жи­на, по­том по­кри­ве­них ду­бо­ком зе­
ле­ном во­дом аку­му­ла­ци­о­ног је­зе­ра. Ма­на­стир је за­жи­вео на
ле­пој утри­ни опу­сте­лог се­ла, не­ко­ли­ко цр­но­ри­за­ца оку­пи­ло
се у оп­ште­жи­ће.
Мо­ра да је мо­мак у ман­ти­ји, сав цр­на сен­ка у из­ма­гли­ци,
Па­цу за­ли­чио на не­ка­кву ди­ви­ну ко­ја је оди­са­ла чуд­ним ми­
ри­сом та­мја­на. Кре­нуо је но­во­пе­че­ни инок за ду­хов­ним по­
слом, да оби­ђе се­ља­не, по­зо­ве на ли­т ур­ги­ју, но­се­ћи древ­ну
до­бру вест и бла­ги осмех.
Го­спо­дин Па­цо се ни­је слу­жио ла­ве­жом ни не­до­стој­ним
па­сјим бе­сом, био је, чи­тав жи­вот, та­ко­ре­ћи ћу­то­лог. Ни­ти
је кад пре­тио ни­ти упо­зо­ра­вао. И овог пу­та са­мо је без­гла­
сно утр­чао у јед­но­ли­ку пра­во­у­га­о­ну сен­ку ко­ја се при­ми­ца­ла,
обо­рио је ху­дог мо­на­ха ко­ме је с гла­ве од­ле­те­ла ка­ми­лав­ка и
под Па­цо­вим зу­би­ма ра­с у­ле се др­ве­не бо­бе бро­ја­ни­це са кр­
стом, ко­јом се бра­нио. Па­цо му се над­нео по­над ли­ца ого­лив­
ши оч­ња­ке, та­ко се уко­чио, за­си­гур­но из­не­на­ђен што ви­ди
чо­ве­ка, али ни­је од­у­ста­јао од прет­ње, она­ко звер­ски ис­кре­ве­
љен, као да че­ка нај­ма­њи под­стрек да за­ко­ље. Мо­нах је за­по­
ма­гао гла­сом на­лик на му­кли на­зал­ни ле­лек, док стри­на ни­је
ис­тр­ча­ла из ку­ће, не­за­бра­ђе­на ма­ра­мом, у ноћ­ној ко­шу­љи. За
њом је до­тр­чао и бу­нов­ни стриц, оти­ру­ћи очи као да ода­гна­ва
сли­ку ко­ја му се чи­ни као јед­на од оних из ру­жних сно­ва. Ни
под ње­го­вим гро­мо­гла­сним на­ред­ба­ма Па­цо се ни­је по­ву­као.
Баш то је би­ло оно што нај­ви­ше за­бри­ња­ва.
Љу­бо је гор­ко опсо­вао, шкле­пио пса по ла­бр­њи те­шком
те­жач­ком ша­ком, по пр­ви пут от­кад ије­дан од њих пам­ти. Пас
је од­сту­пио по­гле­дав­ши га­зду увре­ђе­но, од­мах­нуо је гла­вом
као у не­ве­ри­ци, од­ба­у­љао не­куд у ма­глу, гу­бе­ћи па на­ла­зе­ћи
53
 Момчило Бакрач

пра­вац. Мо­нах је по­том, клек­нув­ши, ску­пљао зр­на по­ки­да­не

мо­ли­тве­не ни­ске, из­ви­ња­вао се до­ма­ћи­ну што је та­ко ба­нуо
ми­мо оби­ча­ја, пре­дао је оба­вест о бо­жи­јој слу­жби и ма­на­
стир­ском са­бо­ру на ко­ји су тог да­на по­зва­ни сви уна­о­ко­ло и
ши­ром ва­се­ље­не, али је од­био да уђе у ку­ћу и по­се­ди ба­рем
на­крат­ко. Ма­да се тру­дио да то са­кри­је ви­де­ло се да је при­
лич­но по­тре­шен, или на­про­сто по­ме­тен стра­хом, као и сва­ки
оби­чан чо­век.
Па­ца се ни­је мо­гло до­зва­ти то­га да­на, са­мо­гла­сни­ци ње­
го­вог име­на ма­лак­са­ва­ли су у ма­гли бр­зо то­ну­ћи у бе­звуч­је.
Ис­кр­сао је од­не­куд тек с ве­че­ри, по­на­шао се као да ни­шта ни­
је би­ло. Али се у ње­му и на­да­ље, не­де­ља­ма и ме­се­ци­ма, на­ку­
пљао не­ки не­мир, не­раз­лу­чен, чи­ни­ло се без очи­тих по­во­да.
Од­ла­зио је да лу­ња. Кат­кад га ни­је би­ло на ви­ди­ку по не­ко­
ли­ко да­на. Вра­ћао се као из хај­ду­чи­је, с мр­ља­ма уси­ре­не кр­ви
пре­ко бе­лог по­пр­сја, с ра­на­ма на за­тиљ­ку и плећ­ка­ма, по­се­
ко­ти­на­ма по њу­шци. Љу­бо је ис­пр­ва ми­слио да су то слу­чај­ни
су­сре­ти са от­пад­ни­ци­ма из ву­чи­јих чо­по­ра, сла­бо­ти­њом ко­јој
ни­је би­ло ме­ста у њи­хо­вим дру­штви­ма, по­не­ким за­лу­та­лим
ву­ком, или ја­ло­вом ву­чи­цом – те­шко да је и њи­ма опра­штао,
она­ко за­кле­то за­кр­вљен са тим ро­дом. Но то се по­на­вља­ло
пре­че­сто, по­ста­ло Па­цо­ва ре­дов­на прак­са, па је Љу­бо до­шао
на по­ми­сао да то ње­гов кућ­ни ме­зи­мац по соп­стве­ном хте­
њу на­ла­зи окр­ша­је, шу­ња се шу­мом и вре­ба. Да, Па­цо ло­ви
ву­ко­ве, схва­тио је. Не­ко­ли­ко пу­та по­ја­вио се гр­дан, као да се
ку­пао у кр­ви, и не­ка­ко као опи­јен, луд и за­вра­тао од кр­во­жед­
ног сла­до­стра­шћа. Очи су му би­ле не­пре­по­зна­тљи­ве, по­глед
шу­паљ и зја­пе­ћи. Љу­бо би га тад ве­зи­вао и по­ли­вао во­дом,
зга­ђен тр­љао ку­де­ља­ним џа­ком за кром­пир умо­че­ним у мо­
кар пе­пео са ог­њи­шта, или би, за зим­ског вак­та, сне­гом бри­
сао уле­пље­ну ма­сну дла­ку. Сва­ки пут би се уве­рио да пас ни­је
кр­ва­рио из сво­јих ра­на, би­ла је то кр­ва­ва куп­ка, оби­ла­та, из
ве­на не­ког дру­гог ство­ра.
Од­у­век је би­ло до­бро по­зна­то да је за го­спо­ди­на Па­ца вук
ар­хи­не­при­ја­тељ. Би­ће да је то осе­ћа­ње при­ро­ђе­но псе­ћем со­
ју, не­по­треб­на је ов­чар­ска обу­ка или би­ло ка­кво ху­шка­ње,
54
ГОСПОДИН ПАЦО

код пса за­кр­вље­на мр­жња пре­ма ву­ку, ако пас ишта вре­ди,
нај­сна­жни­ји је им­пулс, вр­хов­на за­по­вест упи­са­на у ге­ни­ма.
За псе­ће ни­шта­ри­је пак – је­зи­ви страх, не­из­ме­ран, по­ни­шти­
тељ­ски.
У то­ме би се мо­гло тра­жи­ти из­ве­сно оправ­да­ње за го­спо­
ди­на Па­ца, ма­да тај пу­ки факт не об­ја­шња­ва ње­го­ву по­зну
остр­вље­ност.
Го­ре на Ја­си­ка­ма му­шка­ди­ја Ђор­ђи­је­вог до­ма уме­ла је да
се на­ша­ли на ра­чун Па­цо­ве стра­с ти за пр­о­га­ња­њем ву­ко­ва,
за вре­ме ње­го­вих ви­зи­та из­во­ди­ли су, пре­че­с то, гру­бу игру,
ни­ка­ко да се за­си­те при­зо­ра же­с то­ке ре­ак­ци­је ко­ја се по­на­
вља­ла, исто­вет­на: не­ко би ис­тр­чао из ку­ће, са­вио дла­но­ве
око­ло уста и по­ви­као из свег гла­са у прав­ц у глу­вих шу­ма,
отег­ну ­то и по­мам­но – ааа пу­у­уст осто­о­о­оо – на шта би се
Па­цо тр­гао из ме­ди­та­тив­ног дре­ме­жа у хла­д у ис­под над­с тре­
шни­це, на­с ту­пао је му­ње­вит пре­о­бра­жај у си­лу ко­ја ки­пи из
псе­ћег те­ла и над­ра­с та појм­љи­ву ме­ру, пр­о­бу­ђе­на не­ман би
од­ска­ка­ла по дво­ри­шту као да се од­би­ја од тла на кру­тим че­
лич­ним опру­га­ма, кр­зна на­ро­гу­ше­ног, чи­ни­ло се, до ње­го­ве
ду­пле ве­ли­чи­не, из гр­ла би му се ва­ља­ла гр­мља­ви­на је­два
на­лик на ре­жа­ње, то не­што као да је кре­та­ло да ис­ко­чи из
ко­же и екс­пло­ди­ра, али оста­је на вр­х у гр­ча, као на кра­ју до
бо­ла за­тег­ну ­те праћ­ке, не на­ла­зе­ћи пра­вац ни обрис ци­ља
у зву­к у, сли­ци или ми­ри­с у. Не­ко­ли­ко пу ­та за­те­као сам се
на ли­ц у ме­с та да мо­трим тај је­зо­ви­ти ис­каз при­ро­де. Ша­
љив­џи­ја за­у р­ла опа­к у ло­зин­к у још ко­ји пут, слу­ша­ју­ћи од­јек
ка­ко се ло­ми по ка­ме­ни­тим бр­ди­ма у су­мрак, пас при­гу­шу­
је брек­та­је зу­ре­ћи на­пе­то, ис­т у­ре­них уши­ју, као да че­ка да
звук људ­ског гла­са оп­цр­та ву­чи­ју си­лу­е­т у не­где у пр­о­с то­ру,
па да се он она­мо сту­шти као го­ро­пад; пре­ко кућ­ног пра­га
пр­о­ви­ру­ју на­чич­ка­не гла­ве че­ља­ди, ли­ца им осве­тље­на не­
ка­квим ин­фан­тил­ним ди­вље­њем и сме­хом ко­ји их из­ну ­тра
на­ди­ма, још ко­ји трен ћу ­те при­твор­но, по­том за­гла­го­ља­ју
че­с ти­та­њем и по­хва­ла­ма на Па­цов ра­чун, уз оду­ше­вље­не гр­
ца­је ки­ко­та и ју­нач­ке па­ро­ле. Псу је тре­ба­ло не­ко­ли­ко ми­
ну­та да до­ђе се­би и при­ми­ри се. Сле­до­ва­ла га је на­гра­да за
55
 Момчило Бакрач

спек­та­к у­лар­ни из­лив мо­ћи и ја­ро­с ти, до­би­јао је, пр­о­то­ко­

лар­но, у име чо­ве­ко­ве кри­ви­це и ис­к у­пље­ња за об­ма­ну, до­
бро пар­че су­вог ов­чи­јег ме­са или руј­не свињ­ске пр­шу ­те.
Тај чуд­ни по­вик упу­ћи­ван је ву­ку, бе­ше то ди­рект­но обра­
ћа­ње ста­ро ве­ко­ви­ма, ко­је су зна­ли сви, сва­ки чо­век и пас, па
ваљ­да и сва­ка ву­чи­ја спо­до­ба, од по­чет­ка вре­ме­на.
Ка­кав је спо­ра­зум уста­лио ту кон­вен­ци­ју – мо­ра да сам се
и та­да за­пи­тао – ка­ко је Па­цо по­и­мао сми­сао је­зич­ке фра­зе
дво­но­жног је­зи­чав­ца, ко­ји, ето, уме и да кри­во­тво­ри, при­ча
у пра­зно, ла­жно уз­бу­њу­је? Да ли је го­спо­дин Па­цо раз­у­ме­вао
ша­лу, опра­штао спрд­њу и лаж? Мо­рам да ка­жем: ако то ни­је
умео он, ни­ка­да у то­ме ни­је ус­пе­ло ни­јед­но дру­го не­људ­ско
би­ће, чак ни дел­фи­ни. Но увек би тај ум­ни псе­ћи пле­ме­ни­таш
по­ве­ро­вао у исти­ни­тост глу­мље­не хај­кач­ке на­ва­де и јур­нуо
из сво­је ко­же, она­мо ка пра­по­чет­ном бе­с у, оче­ки­ва­ње оства­
ре­ња по­те­ре за фан­том­ским ву­ком би­ло је ја­че од уро­ђе­не му
про­му­ћур­но­сти и ис­ку­ства, а не­мо­гу­ће је да ни­је по­и­мао ја­ло­
вост те мно­штво пу­та по­но­вље­не ла­кр­ди­је.
Љу­бо ми је, го­ди­на­ма ка­сни­је, сред до­ко­ли­це раз­ли­ве­не у
ду­гу је­се­њу ноћ, по­ве­рио ка­ко је Па­цо знао све о ву­ко­ви­ма,
мо­гао је на до­тич­ну те­му да бра­ни док­то­рат, ка­да би ика­ко
би­ло псе­ћих сту­ди­ја. Био је то плод ње­го­ве упор­не и пре­да­не
ви­ше­го­ди­шње спе­ци­ја­ли­за­ци­је. На­сме­јао сам се гро­хо­том на
сли­ку Па­ца као док­то­ру­са вул­фо­ло­ги­је, а стриц се ни­је сме­ју­
љио ка­ко ина­че уме, зир­као је ка ме­ни, учи­ни­ло ми се, без­ма­
ло пре­кор­но.
Пу­ким слу­ча­јем за­те­као сам се та­да у стри­че­вом до­му, не­
ким по­тму­лим чув­ством слу­те­ћи да сам до­шао по­след­њи пут.
Осе­ћа­ње ме ни­је пре­ва­ри­ло.
Се­део сам бли­зу ва­тре ко­ја је пуц­ке­та­ла и сјак­та­ла из
ста­рог за­ди­мље­ног шпо­ре­та, тр­љао про­мр­зле ру­ке, ку­сао
вре­лу ци­цва­ру и сла­дио се ме­до­ви­ном чу­ва­ном го­ди­на­ма у
ома­њем гра­бо­вом бу­ре­т у за­пе­ча­ће­ном во­ском, ко­је је отво­
ре­но у част мог по­зног, не­на­да­ног до­ла­ска. Раз­га­ље­ни, стриц
и ја при­ча­ли смо о ва­жним ства­ри­ма из про­шлих вре­ме­на,
ужи­вље­но и озбиљ­но као да про­ве­тра­ва­мо сли­ке и ми­сли,
56
ГОСПОДИН ПАЦО

пре­тре­са­мо та­лог зби­ва­ња, да би га пре­сло­жи­ли у пра­ви

рас­по­ред, при­пре­ми­ли, ваљ­да, за ул­ти­ма­тив­ни склад и сми­
сао. Го­спо­дин Па­цо био је не­из­бе­жна те­ма.
Љу­бо се ни­је вај­као ни жа­лио, би­ле су то, уо­ста­лом, ства­
ри дав­но свр­ше­не, го­во­рио је теч­но, ве­што, до­па­дљи­во, као
ка­ква ому­дре­на Ше­хе­ре­за­да, раз­не­же­но пра­те­ћи ка­ко се ду­
ван­ски дим из­ви­ја из при­цврљ­ка ме­ђу ње­го­вим пр­сти­ма, али
на ли­цу му се ука­зи­ва­ла, па не­где гу­би­ла, сен­ка чу­ђе­ња. Ста­ра
не­до­у­ми­ца. Ка­ко се ње­гов крот­ки чу­вар­ку­ћа, тр­пе­љив и сме­
ран, бла­ге на­ра­ви, по­тај­но про­мет­нуо у кр­во­жед­ног рат­ни­ка.
Ре­као сам му ка­ко прет­по­ста­вљам да је пас био при­мо­ран на
то, мо­рао је да бра­ни те­ри­то­ри­ју свог и чо­ве­ко­вог све­та од
на­ди­ру­ће ди­вљи­не, па се од­лу­чио да не че­ка ву­чи­је хор­де, већ
да иза­бе­ре так­ти­ку ге­рил­ца, вре­ба у за­се­ди, пра­ти и пре­сре­ће
кур­ја­ке прог­на­ни­ке и нео­пре­зне чо­пор­ске из­вид­ни­це. Љу­бо
ни­је ма­рио за мо­је об­ја­шње­ње, на­ста­вио је да рас­пре­да.
Ду­го по­сле Ђор­ђи­је­ве смр­ти, кад она­мо већ ни­ко ни­је
при­сти­зао, Па­цо је ре­дов­но по­хо­дио опу­сте­ло и за­пу­ште­но
има­ње на Ја­си­ка­ма, пре­ста­ре­ли гор­шта­ци са ви­со­рав­ни ви­ђа­
ли су га ка­ко она­мо иде, по­си­вео и на­мр­штен, тро­мог ко­ра­
ка, не­ко­ли­ко пу­та на го­ди­ну. За­што, и шта је та­мо ра­дио, ко
ће зна­ти. Као да је то чи­нио из ина­та, пре не­го под те­ре­том
ту­ге и но­стал­ги­је, ако се псу мо­же при­пи­си­ва­ти ишта од то­
га. Је­дан за­ка­мен­ски до­ма­ћин, да­љи ро­ђак, при­чао је стри­цу
и стри­ни, су­срев­ши их на не­кој са­хра­ни, мо­ра би­ти, јер са­
хра­не су би­ле је­ди­ни пре­о­ста­ли по­вод за оку­пља­ње, да му се
пла­ка­ло на при­зор па­шче­та ко­је иде у по­ход се­ни­ма бив­шег
жи­во­та. По­ку­шао је ро­ђак да до­ва­би оро­ну­лог, но још увек
кр­шног пса, по­ве­де га ку­ћи, на­хра­ни и на­по­ји, уте­ши при­чом
и ми­ло­ва­њем, од­го­во­ри од бол­ног хо­до­ча­шћа. По­шао је ка
ње­му до­зи­ва­ју­ћи га умил­но, но го­спо­дин Па­цо је од­го­во­рио
ја­ро­сним ке­же­њем, ди­вљом прет­њом, на шта се чо­век стре­
сао и устук­нуо. „За­ди­вљао је, ку­ка­вац, за­ли­чио ми је на ву­ка
са­мот­ни­ка кад под ста­рост за­не­мо­ћа, па се до­вла­чи на­до­мак
ку­ћа, не би ли угра­био ка­кав от­па­дак”, за­кљу­чио је ро­ђак свој
57
 Момчило Бакрач

зле­ху­ди из­ве­штај, на шта је стри­ца по­ди­шла је­за. То се за­па­

жа­ње по­кло­пи­ло с ње­го­вом муч­ном слут­њом.
Пре­ма пре­о­ста­лим уку­ћа­ни­ма, дво­је ста­рих и њи­хо­вом
си­ну не­же­њи, Па­цо ни­је по­стао прек, са­мо је де­ло­вао рав­но­
ду­шно, то­ли­ко да су по­ми­шља­ли да је оглу­вео. По­мет­нуо би
умор­но круп­но те­ло у ка­кав хлад по­да­ље од ку­ће, дах­тао зу­
ре­ћи не­где у да­љи­ну, без ика­кве ре­ак­ци­је на до­зи­ва­ње, или
ма ка­кву лар­му и крет­ње, чак ни на рет­ке до­ла­ске на­мер­ни­
ка и ком­ши­ја. Ми­ро­вао је та­ко са­ти­ма. При­ла­зио би сво­јој
цр­во­точ­ној ре­зи­ден­ци­ји пред ко­ју су му оста­вља­ли хра­ну у
ли­ме­ној ћа­си, али је­ди­но кад ни­ког у бли­зи­ни не­ма, па би се
по­ла­ко спу­стио стр­ми­ном до се­о­ског вре­ла, да ли­зне ле­де­ну
во­ду из ка­ме­ног ко­ри­та огре­злог у зе­ле­ну бар­ску скра­му, по­
том је од­ла­зио, ма­ло бо­дри­је, за­во­ји­цом свог ста­рог оби­ла­ска
те­ри­то­ри­је, лу­тао је тро­ше­ћи са­те у оса­ми не­зна­но где.
Го­спо­дин Па­цо пред­о­се­тио је ко­нач­но не­ста­ја­ње жи­вот­
не сна­ге. Ва­ља ис­та­ћи да је за­па­њу­ју­ће ду­го био не­схва­тљи­
во кре­пак, лик бо­јов­ни­ка и сер­да­ра ни­је га на­пу­штао, ма­да
је по њу­шци и че­лу до­био се­ди­не и оч­ни му кап­ци ви­си­ли
отром­бо­ље­но и умор­но. Дух му је био не­на­чет, не­са­ло­мљив,
хра­брост нео­кр­ње­на. Стриц је да­ни­ма ра­ни­је на­слу­тио да се
пас на не­што спре­ма, окре­тао се пре­ма шу­мо­ви­тој Гре­ди­ни и
стру­гао нок­ти­ма по зе­мљи са све че­ти­ри ша­пе, чи­не­ћи па­сји
су­греб, ко­ји је увек лош знак, бе­лег на ко­ји не ва­ља зга­зи­ти.
„Шта је, Па­цо, ђа­во­ли те стри­га­ли, је­си ли то не­што на­њу­
шио или ти се при­чи­ња­ва”, под­вик­нуо би на пса ко­ји му у ста­
рач­кој се­нил­но­сти се­је злу коб по окућ­ни­ци. Па­цо на то ни­је
обра­ћао па­жњу, ро­гу­шио се, љу­ти­то за­гле­дан у при­ви­ђе­ња.
Јед­не но­ћи без ме­се­чи­не и зве­зда, там­не као у пе­ћи­ни, у
нај­глу­вљи сат, не­што је при­шло ко­ли­би, спо­ља­шњу по­ло­вич­
ну пре­гра­ду из­ва­ли­ло из шар­ки и же­сто­ко буб­ну­ло по уну­
тра­шњим вра­ти­ма, сре­ћом чвр­стим и за­кљу­ча­ним до­бром
бра­вом. Стри­на је ко­на­чи­ла она­мо, на сла­ма­ри­ци по­крај шпо­
ре­та, у плит­ком ста­рач­ком сну бди­ју­ћи над не­до­вр­ше­ним по­
слом то­пље­ња ма­сти и ва­ре­ња чва­ра­ка по­след­њег свињ­че­та
на до­му, за­кла­ног прет­ход­ног да­на. Пре­ну­ла се и раз­ро­га­чи­
58
ГОСПОДИН ПАЦО

ла у тми­ну, пре­стра­вље­но че­ка­ју­ћи. Тад је за­чу­ла Па­ца ка­ко

уз бе­сне хр­оп­та­је гри­зе те­ле­си­ну оне си­ле што је на­гр­ну­ла да
про­ва­ли у са­мот­ни људ­ски за­бран скру­жан иза та­ну­шне пре­
пре­ке. Оно Не­што огла­си­ло се ле­њим, го­то­во по­спа­ним му­
ка­њем. То би мо­ра­ло би­ти ме­двед, шта дру­го, осим ако ни­је
ка­ква не­и­мен­љи­ва пре­паст при­до­шла са дру­ге стра­не би­ва­
ња, шум­ски дух по­ма­мљен сло­бо­дом и ко­мо­ци­јом на­ста­лом
опа­да­њем чо­ве­ко­ве вла­сти, за­ми­ра­њем жи­во­та по се­ли­ма.
Брек­та­ње и вр­вље­ње тра­ја­ло је крат­ко, она ди­ви­на за­труп­ка­
ла је по­ред зи­да ко­ли­бе, од­ва­ља­ла се не­куд ка до­лу. На­стао је
мук, ду­бок, спо­ко­јан. Стри­на је дном слу­ха са­мо на тре­ну­так
на­зре­ла цви­ље­ње ко­је је од­мах уса­хло у тми­ни. Це­лих по­ла са­та
по­том стриц је сит­но по­ку­цао, за­звао дрх­т у­ра­во, она је смо­гла
сна­ге да от­кљу­ча и отво­ри вра­та, па је свог чо­ве­ка угле­да­ла у
оре­о­лу све­тло­сти га­сне лам­пе, раш­чу­па­ног као по­сле струј­ног
уда­ра. У дру­гој дрх­та­вој ша­ци др­жао је се­ки­ру. Очи су му би­ле
круп­не и ле­пе. Ужди­ли су ог­њи­ште, буд­ни са­че­ка­ли зо­ру.
Љу­бо је на­шао Па­ца за­ву­че­ног у дно ку­че­ћег до­ма, у ко­ји,
ко­ли­ко се зна, ни­је ула­зио го­ди­на­ма. Пас ни­је имао ра­на, али
је не­де­ља­ма по­том хра­мао укри­во, ву­ку­ћи кле­ца­ве зад­ње но­
ге, уви­ја­ју­ћи хрп­том. Опо­ра­вио се ипак, чак би се ре­кло да је
на­но­во гра­нуо, ваљ­да осо­ко­љен сво­јим под­ви­гом.
Жив­нуо је Па­цо, оди­ста. И на­ва­лио је да је­де, за див­но
нео­бја­шњи­во чу­до, ор­но као ни­кад. Сва­шта су му при­но­си­
ли, Не­бој­ша, син на­след­ник, до­ба­вљао је хра­ну из рад­нич­ке
кан­ти­не у фа­бри­ци елек­тро­да у ко­јој је ра­дио, стри­на је љу­ске
од ја­ја ота­па­ла у су­рут­ки, у ча­нак си­па­ла раз­му­ће­на жу­ман­ца,
брч­ка­ла ку­ку­ру­зне ка­ше обо­га­ће­не ов­чи­јим ло­јем и мла­дим
кај­ма­ком. Над псом се из­не­на­да над­не­ло зла­ћа­но озрач­је ста­
ре сла­ве. Див­но је би­ло гле­да­ти га.
Го­спо­дин Па­цо је до­нео од­лу­ку јед­ног ју­тра пред зи­му, кад
је по су­вом гра­бо­вом ли­шћу, још нео­па­лом, за­и­скри­ло пр­во
иње; ла­јао је гром­ко, из­ви­ја­ју­ћи гр­ло увис, све док се дво­је
ста­рих ни­је оку­пи­ло на дво­ри­шту, као у се­о­ски збор пред об­
ја­вљи­ва­ње по­ли­тич­ког про­гра­ма за­дру­жних га­лам­џи­ја. Зир­
ка­ли су у го­вор­ни­ка не зна­ју­ћи шта им је чи­ни­ти, ни шта то
59
 Момчило Бакрач

тре­ба да схва­те и при­хва­те. Па­цо је на­ста­вио слат­ко­ре­чи­во,

ис­под је­зи­ка из­ви­ри­ва­ли су му до­њи оч­ња­ци, ши­ља­ти де­сни
и сло­мље­ни ле­ви, гр­го­љао је окре­ћу­ћи се ова­мо и она­мо, као
да при­ча сво­ме пла­нин­ском од­је­ку, са њим се над­гор­ња­ва и
убе­ђу­је. У су­шти­ни ствар је јед­но­став­на: Па­цо је на­ја­вљи­вао
да ће не­ку­да да кре­не. „Ђе ћеш на Ја­си­ке сад пред сни­јег, аве­
ти­њо, оли да се ско­ча­њиш не­ђе, к’о за­лу­та­ли брав?”, пи­тао га
је го­спо­дар. „Шта го­ре тра­жиш? Не­ма ни­ко­га та­мо, без ако
ни­је­с у ста­ри вас­кр­сну­ли!”
Па­цо ни­је за­ре­зи­вао те под­сме­шљи­ве при­мед­бе. Кре­нуо је
уко­со, ка гум­ну на за­рав­ни, баш опреч­но прав­цу ко­ји во­ди ка
За­ка­ме­ну и Ја­си­ка­ма, за­стао је, освр­нуо се, мах­нуо ре­пом као
да шап­ће де­ти­ња­сту уте­ху... „вра­ти­ћу се, мој ста­ро­ста, не бри­
ни”... Оти­снуо се ја­ким пле­ћи­ма, енер­гич­но. Та­да је стриц, не
зна­ју­ћи от­ку­да и за­што, сип­ко до­вик­нуо ону бес­тра­гу псов­ку,
ону кле­тву: ааа пу­уст осто­о­оо.
Го­спо­дин Па­цо се уко­пао у ме­сту, али ни­је на­пу­стио пра­
вац, остао је та­ко да зу­ри ка на­пред, на­крат­ко, као пред фи­
ло­соф­ским пи­та­њем, не­ка­квом зач­ко­љи­цом па­ра­док­са. Ни­је
имао од­го­вор. На­ста­вио је сво­јим пу­тем, ме­ког ко­ра­ка.
Не­ки мла­дић из се­ла Го­ран­ско, стра­сни ло­вац на ди­вље
сви­ње и ди­во­ко­зе, до­ја­вио је Не­бој­ши ка­ко је у пла­ни­ни, на
стр­ме­ни под ка­ме­ним бре­гом зва­ним Ко­ви­оц, на­и­шао на
смр­зну­т у стр­ви­ну, псе­ћу ли, или ву­чи­ју, ни­је се да­ло ра­за­бра­
ти, окру­же­ну кр­ва­вим по­при­штем на плит­ком сне­гу. Уко­че­на
гла­ва тог мр­твог ство­ра би­ла је не­ра­за­зна­тљи­ва, али по­пр­сје
и сто­мак му бе­ху бе­ли, у пу­ном кон­тра­сту са мр­ким ле­ђи­ма,
бо­ко­ви­ма и ре­пом, што ни­је ву­чи­ја одо­ра, бар ко­ли­ко оп­шти
пој­мо­ви о то­ме го­во­ре. Ниг­де у окру­же­њу ни­је би­ло ни та­
квих па­са. Је­ди­но је го­спо­дин Па­цо, на­да­ле­ко по­зна­та псе­ћа
ве­ли­чи­на, имао та­ква обе­леж­ја. Бо­ја­зан о ње­го­вом стра­да­њу
тад се учи­ни­ла ко­нач­ном и нео­бо­ри­вом. Оста­ло је да ва­жи
ка­ко је то био ју­нач­ки крај тог че­тво­ро­но­жног од­лич­ни­ка. То
је, да­кле, би­ло ње­го­во ул­ти­ма­тив­но ре­ше­ње, да се оти­сне у
по­след­њи бој, у ње­му скон­ча.
60
ГОСПОДИН ПАЦО

На вр­хун­цу при­че стриц је кло­нуо, за­спао се­де­ћи за сто­

лом. По ко зна ко­ји пут те но­ћи мо­рао сам да олак­шам бе­ши­
ку, пре не­го што лег­нем и уто­нем у без­нан. Про­ти­снуо сам
се кроз кућ­на вра­та, у стра­ху, ма­да при­пит, не од не­че­га кон­
крет­но те­ле­сног, већ у ата­ви­стич­ном стра­ху пред пла­нин­ском
тму­шом из ко­је се бе­сни зве­здар­ник од­о­зго на­ги­ње ка очи­ма,
зе­ва стра­шним ар­гу­мен­ти­ма. Но тад на­по­љу бе­ше за­ца­ри­ла
бо­ја ин­ди­га, уте­ши­тељ­ска, ми­ло­сна, све­тлост шу­пља и ме­ка
обри­са­ла је са­зве­жђа, оку­па­ла обри­се ја­ве. Ко­рак­нуо сам пре­
ко дво­ри­шта, па низ ко­с у трав­на­т у гр­би­ну, пре­ма оро­ну­лим
ста­ја­ма по­над уга­сле де­дов­ске ку­ће чи­ја се пла­ва фар­ба још
да­ла на­зре­ти, са дна пу­стих го­ди­на, чак и у по­мр­чи­ни. Чи­ни­
ло се да је свет по­но­во пи­том и благ.
Тад сам на хрп­т у на­спрам­ног бре­жуљ­ка, ви­ди­ков­цу по­врх
шљи­ви­ка, угле­дао ста­си­т у си­лу­е­т у. Уши су јој би­ле уши­ље­не,
ву­чи­је. Оди­ста је то био вук, ни­ка­ква аве­тињ­ска оп­се­на. Ми­
ро­вао је. Стру­на ње­го­вог по­гле­да пру­жа­ла се рав­но ка ме­ни.
Чу­дан час, на­ко­стре­шен, али без не­при­ја­тељ­ства. Кро­чих на­
пред још ко­ји ме­тар, обе­сно, ра­до­сно, па још де­се­ти­ну. Рас­ко­
ра­чио сам се на­сред за­рав­ни и обе­ле­жио те­ри­то­ри­ју.
У на­ди­ру­ћем раз­да­њи­ва­њу спа­зио сам да вук на мр­ком кр­
зну има бе­лег, ши­ро­ку бе­лу мр­љу пр­сни­ка. „Зар би то тре­ба­
ло да зна­чи... да ли је мо­гу­ће?..” По­ми­слио сам да том др­зни­ку
до­вик­нем оно опа­ко аа­аа пу­у­уст осто­оо, али ни­је ми се да­ло,
осе­ћао сам да та кле­тва ту не при­ста­је, а и не­до­ста­ја­ло ми је
да­ха. Вра­тио сам се до ку­ће, ко­рак по ко­рак уна­зад. Вук је ла­
га­но окре­нуо гла­ву ус­тра­ну, остао је та­ко, као сфин­га у ду­бо­кој
за­ми­шље­но­сти.
Љу­бо се пре­нуо на звук па­ље­ња ши­би­це. „Је­си ли га ви­
дио?”, про­мр­сио је бу­нов­но. Ре­че ка­ко та звер­ка до­ла­зи на­до­
мак ку­ћа има већ пе­та го­ди­на, ре­че ка­ко га је ис­пр­ва на де­се­
ти­не пу­та имао на ни­ша­ну ло­вач­ке пу­шке ко­ју је по­зај­мио,
ка­жи­прст му се гр­чио на оба­ра­чу, али да оки­не ни­је мо­гао,
вук је ста­јао крот­ко као жр­тва пред стре­ља­ње, она­ко гла­ват
и дру­сан, с бе­лом ма­ра­мом ис­под гр­ла, сме­шно по­вер­љив, не­
при­ро­дан. Ни­је хтео да ми то по­ми­ње сум­ња­ју­ћи да бих му
61
 Момчило Бакрач

ве­ро­вао пре не­го што се сво­јим очи­ма уве­рим. „Тај не до­ла­зи

да би пли­је­нио, сва­ка­ко ни не­ма шта да при­гра­би, дви­је кра­ве
и шест ова­ца су у ста­ји, под кљу­чем, ја­гањ­це, те­лад и ждре­
бад одав­но не др­жи­мо, ко­ко­ши за та­квог ву­ка ни­је­с у пли­јен,
да­кле – раз­ло­га ву­чи­јих не­ма, не­што га дру­го ова­мо ма­ми...
не­срет­ни по­лу­тан, му­чи га не­мир на раз­ме­ђи сви­је­то­ва, али
шта чо­вјек да ра­ди с њим, ни да га при­пи­то­ми ни да га уби­је.
Но ре­ци, на ко­га те под­сје­ћа?”
По­жу­рио сам на­по­ље, у бле­ди­ло зо­ре. Ка­сно. Вук бе­ше
иш­че­зао. „Па­цо”, вик­нуо сам кроз смех „Па­цо­оо!” Бе­сми­сле­
но. Ка­ко би он мо­гао зна­ти име свог оца на чуд­ном, за­ку­ча­
стом људ­ском је­зи­ку.
Бе­сми­слу упр­кос оче­ки­вао сам да он од­не­куд до­тр­чи, во­
ђен си­лом нео­бја­шњи­ве древ­не при­влач­но­сти да у сво­јој не­
му­штој ду­би­ни пре­по­зна при­ја­тељ­ство.
Че­као сам да се по­но­ви при­ча из по­нор­не дав­ни­не у ко­јој
се пас од ву­ка оде­лио, да ци­ви­ли­за­ци­ја поч­не ис­по­чет­ка, на­
кон по­ни­ште­ња, на ру­и­на­ма.

62
Бра­ни­слав Бран­ко­вић

ЖЕ­НА ЦР­ВЕ­НЕ КО­СЕ

при­ча о љу­ба­ви и има­ги­на­ци­ји ко­ју она пот­хра­њу­је

Уве­ра­вам Вас да још ни­ка­да ни­сам на­пи­сао

при­чу ни за ко­га, али увек до­ђе вре­ме за не­ке ства­ри.
Ње­но име не­ћу ка­за­ти ни­ко­ме. Оста­ће са­мо ова бе­ле­шка
као пра­зна шкољ­ка. Да­кле, текст и сво­је ка­ме­но ср­це с по­но­сом
по­ла­жем пред (и те ка­ко згод­не) но­ге го­спо­ђи­це ...

Ле­по­та ко­ја их окру­жу­је (љу­де) то­ли­ка је да

се у њи­ма од­мах ја­вља не­ја­сна, жи­во­тињ­ска
же­ља да не за­о­ста­ну за њом, да јој бу­ду рав­ни.
Ј. Брод­ски

По­сто­је љу­ди ко­ји за со­бом оста­ве траг у об­ли­ку па­ре ко­ји

се бр­зо рас­пр­ши, али за­то по­сто­је же­не ко­је за со­бом оста­ве
бли­став траг ко­ји бље­шти по­пут злат­них зр­на­ца. Ње­но име
до­не­то на ле­ђи­ма ме­ди­те­ран­ских ве­тро­ва зву­ча­ло је као да је
ви­зан­тиј­ска ца­ри­ца. Зва­ла се Ана­ста­си­ја и ли­чи­ла је на са­му
се­бе, а ја сам је звао Ана. До­бра име­на у при­чи су по­ла при­че
за­то Вам сво­је не­ћу ни ре­ћи до са­мог кра­ја. При­че о љу­ба­ви
као и са­ма љу­бав по­чи­њу кад им се не на­даш. Про­сто те стре­
фи. Ана је за ме­не би­ла „ли­це ко­је про­мак­не у во­зу“. „Ка­да је
не­ма има­ло је сву­да; у хо­ду слу­чај­не пр­о­ла­зни­це, у љу­бав­ној
пе­сми са ра­ди­ја, у ју­тар­њој ка­фи, у на­ки­т у не­ке не­по­зна­те же­
не, у све­му. А ка­да је ту он­да је при­с ут­на као да је то нај­при­
род­ни­ја ствар на све­т у. Во­лео сам је уши­ма, а слу­шао очи­ма.
Ку­пао се у ње­ном осме­ху са­мо да са­чу­вам вре­ме пр­о­ве­де­но са
63
 Бранислав Бранковић

њом. Из ис­ку­ства сам знао да се из­го­во­ре­не ре­чи бр­зо за­бо­

ра­ве. Та­да још ни­сам схва­тао да је нај­те­же вра­ти­ти тре­ну­так,
тај би­сер у вре­ме­ну. Пр­о­шлост не мо­же­мо пр­о­ме­ни­ти, али је
мо­же­мо на­пи­са­ти. Наш жи­вот, то је са­мо оно че­га се се­ћа­мо и
ка­ко то мо­же­мо ис­при­ча­ти дру­ги­ма.
Чи­та­вог жи­во­та сам чу­вао раз­не ства­ри као не­ка не­у­ро­
тич­на ве­ве­ри­ца та­ко да још увек по­се­ду­јем пу­ну га­ра­жу деч­
јих игра­ча­ка, ста­ре гар­де­ро­бе и раз­глед­ни­ца с мо­ра. Са­чу­вао
сам ком­плет лек­ти­ре из школ­ских да­на и ал­бум са сли­чи­ца­ма
из вр­ти­ћа, а је­ди­но што имам од ње је­сте ње­на на­ру­кви­ца са
маг­не­ти­ма за­бо­ра­вље­на у хо­тел­ској со­би јед­ног мај­ског ју­тра.
Од та­да је но­сим око руч­ног згло­ба сва­ко­днев­но. На­пра­вље­на
је од фи­не пре­со­ва­не ко­же, миш бо­је, у ко­ју су уба­че­ни чу­до­
твор­ни маг­не­ти ко­ји ле­че све бо­ле­сти. На се­би има угра­ви­ра­
но сло­во С. То је жиг фир­ме Си­нер­гиа-Гер­манy ко­ја их пр­о­
из­во­ди. Ка­да ме је јед­ном је­дан ро­ђак упи­тао: „Ро­ђа­че, ви­дим
да но­сиш те ску­пе маг­не­те, па ре­ци ле­ба ­ти је лʼ по­ма­же да
ку­пим и ја за ле­ђа?” Од­го­во­рио сам му гру­бо, али искре­но:
„Од ка­да их но­сим све ме бо­ли.”
„Због јед­ног од оних чуд­них сти­ца­ја окол­но­сти, што их
на­пра­ви суд­би­на ја сам се те го­ди­не об­рео у Ита­ли­ји, тач­ни­је
у Ве­не­ци­ји”, та­ко би гла­си­ла пр­ва ре­че­ни­ца да је у пи­та­њу ро­
ман, али у та­ко­зва­ном „ствар­ном жи­во­т у“, кон­крет­но у мом
слу­ча­ју ако баш хо­ће­те, у пи­та­њу је би­ла па­при­ка. Мо­ја ста­
ри­ја ко­ле­ги­ни­ца је пре­ко син­ди­ка­та до­би­ла пу­то­ва­ње у Ве­не­
ци­ју на ко­је ни­је мо­гла да от­пу­т у­је. По­што је би­ла за­тр­па­на
џа­ко­ви­ма „ши­ље” и „ба­бу­ре” ко­ју је тре­ба­ло баш тог ви­кен­да
да ис­пе­че и ољу­шти она је сво­је ме­сто љу­ба­зно усту­пи­ла ме­
ни. При­хва­тио сам оби­ла­зак гра­да на остр­ви­ма ка­ко би бар
на тре­ну­так по­бе­гао из сво­је блат­ња­ве и за­кљу­ча­не не­срећ­не
про­вин­ци­је. На коп­ну сам се осе­ћао као на­с у­ка­ни бро­до­лом­
ник не­спо­со­бан да се опи­је па­то­сом ла­жи ко­ја сва­ким да­ном
по­ста­је све мрач­ни­ја. Би­ла је то­пла је­сен, нео­бич­на као и чи­
та­ва та го­ди­на у то­ку ко­је сам се раз­вео од пр­ве су­пру­ге и на­
пре­до­вао на по­слу. Би­ла је то за­пра­во чу­де­сна је­сен. За­љу­био
сам се до уши­ју.
64
ЖЕНА ЦРВЕНЕ КОСЕ

Чим смо ушли у ау­то­бус сме­сти­ли су нȃс че­тво­ро на зад­ње

се­ди­ште као да су зна­ли да смо нај­буч­ни­ји. Од­мах ми је би­ло
ја­сно да од сек­са не­ма ни­шта. Нај­ста­ри­ја ко­ле­ги­ни­ца је би­ла
го­ди­ште мо­је мај­ке. Она сред­ња је би­ла ло­ше на­шмин­ка­на и
де­бе­ла. Утег­ну­та у жу­т у ха­љи­ну има­ла је три сто­ма­ка ко­ја су
се тре­сла сва­ки пут ка­да би се на­сме­ја­ла. Нај­мла­ђа је би­ла го­
ди­ште мо­је ћер­ке, чак је ли­чи­ла на ње­ну нај­бо­љу дру­га­ри­цу.
Све три су зби­ја­ле ша­ле и сме­ја­ле се гро­хо­том док шо­фер ни­је
уга­сио све­тло и дао знак да је вре­ме за спа­ва­ње.
Ка­да сам за­ко­ра­чио на сло­вен­ску ри­ву од­мах сам за­кљу­
чио да ла­жу сви ко­ји ка­жу да Ве­не­ци­ја то­не. Не. Она пле­ше
у ха­љи­ни од мер­мер­не чип­ке. Осе­ћао сам се као да сам по­сле
ду­го­го­ди­шњег од­с у­ство­ва­ња до­шао у род­ни град. У Ве­не­ци­ју
се, из­ме­ђу оста­лог, и до­ла­зи да упо­знаш се­бе. Или ба­рем да
се пре­по­знаш у од­ра­зу мно­штво огле­да­ла, од ко­јих је глав­но
– са­ма во­да. „Ста­ра да­ма” је пре све­га ство­ре­на за очи; оста­ла
чу­ла су ов­де дру­га ви­о­ли­на. Ра­зум ће вас ов­де са­пле­сти већ на
пр­вом ко­ра­ку оним ба­нал­ним, а где ја жи­вим?
Ма­са ту­ри­ста за­сле­пље­них пред­ра­с у­да­ма на­ди­ра­ла је са
свих стра­на све­та. Мо­дер­ни вар­ва­ри про­ла­зи­ли су по­ред Ду­
жде­ве па­ла­те и ба­зи­ли­ке Све­тог Мар­ка ви­ше по­спа­ни не­го
уз­бу­ђе­ни. Ву­кли су сво­је оте­кле но­ге те­гле­ћи пу­не ме­ши­не и
мут­не по­гле­де као сим­бо­ле вре­ме­на ко­је не­ма ни мо­рал­ни ни
естет­ски сми­сао. Пре­ко сво­јих умор­них ли­ца др­жа­ли су ма­
ске нај­но­ви­је тех­но­ло­ги­је. Ле­по­те гра­да по­сма­тра­ли су кроз
објек­ти­ве те­ле­фо­на и фо­то-апа­ра­та. Пра­тио сам сво­ју гру­пу и
пом­но слу­шао во­ди­ча ко­ји нас је про­вео све до мо­ста Ри­ал­то
где нас је пре­пу­стио суд­би­ни.
Као Оди­сеј без ци­ља лу­тао сам уским ули­ца­ма пре не­го
што сам од­лу­чио да по­се­тим ле­ген­дар­ну цр­кву Santa Maria
della Salute ко­ја се мо­гла ви­де­ти на мно­гим раз­глед­ни­ца­ма из
Ве­не­ци­је. На ка­ме­ном на­си­пу остр­ва Сан Ђор­ђо ди­за­ла се у
не­бо гра­ђе­ви­на окру­же­на оре­о­лом. Се­кла је мо­ре на по­чет­
ку Гранд ка­на­ла и пр­ко­си­ла го­ди­на­ма. Тај­ну сво­је ле­по­те (тај
про­из­вод за­нат­ске ве­шти­не и мит­ске му­дро­сти) чу­ва­ла је
са­мо за се­бе. Од те та­јан­стве­не сме­се обич­но се гра­де веч­не
65
 Бранислав Бранковић

ства­ри пред ко­ји­ма је на­у­ка не­моћ­на. Енер­ги­ја све­та ко­ја кру­

жи око зе­мљи­не ку­гле зах­те­ва та­кве ка­та­ли­за­то­ре ка­ко би се
са­ку­пи­ла, и ма­ни­фе­сто­ва­ла та­ко што ће по­је­дин­ца или ма­с у
љу­ди у од­ре­ђе­ном тре­нут­ку уве­сти у сви­ма при­вла­чан свет
фан­та­зи­је, ма­ги­је и не­ствар­не ле­по­те. Ка­да сам ушао у цр­кву
оду­ше­ви­ла ме је про­пор­ци­ја, ку­по­ла као кру­на Го­спе и ба­рок­
ни де­та­љи. Гран­ди­о­зност и еле­ган­ци­ја сје­ди­ње­ни у јед­но би­ли
су као на дла­ну ис­пру­же­ни сеп­тем­бар­ском сун­цу. По из­ла­ску
сам кре­нуо низ сте­пе­ни­це и учи­ни­ло ми се као да сам за­ко­ра­
чио у Ти­ци­ја­но­ву сли­ку. Ис­пред ме­не је би­ло мно­штво де­во­ја­
ка у рас­ко­шним то­а­ле­та­ма из сред­њег ве­ка. Фри­зу­ре и шмин­
ка су та­ко­ђе пра­ти­ле епо­ху. По свој при­ли­ци се сни­мао не­ки
филм или ре­кла­ма. На све стра­не су би­ли ре­флек­то­ри и плат­
на за пра­вље­ње сен­ке. По зе­мљи су би­ли раз­ву­че­ни ка­бло­ви
и ши­не на ко­ји­ма је кли­зи­ла сто­ли­ца са ка­ме­ром за сни­ма­ње.
Де­вој­ке су би­ле мла­де и ви­со­ке, али та­ко на­шмин­ка­не да су
из­гле­да­ле ста­ри­је. Хла­ди­ле су се ле­пе­за­ма и ви­де­ло се да им
ни ма­ло ни­је би­ло при­јат­но да ра­де свој по­сао по тој вру­ћи­ни.
Би­ло је и та­квих ко­је су па­да­ле у не­свест под те­ре­том ду­гач­
ких ха­љи­на и пе­ри­ка. Сни­ма­тељ је тр­чао ле­во де­сно, ре­жи­сер
се нер­ви­рао и ди­зао ру­ке увис док су оку­пље­ни по­се­ти­о­ци
апла­у­ди­ра­ли у рит­му му­зи­ке ко­ја се чу­ла са ве­ли­ког раз­гла­са.
О, не­бе­са! Мо­ја femme fatale де­це­ни­ја­ма при­сут­на у ма­шти
по­ста­ла је ви­дљи­ва за мо­је очи. Па­жњу на тој сли­ци при­ву­кла
ми је сит­на же­на жи­вах­них по­кре­та ко­ја је да­ва­ла са­ве­те мом­
ци­ма ко­ји су ве­ро­ват­но би­ли за­ду­же­ни за по­ста­вља­ње сце­но­
гра­фи­је. Има­ла је ду­гу цр­ве­ну ко­су ко­ја јој је па­да­ла низ ле­ђа у
сла­по­ви­ма. Ле­по об­ли­ко­ва­ну фи­гу­ру, ви­так струк, тан­ке из­ва­
ја­не но­ге, згод­не члан­ке и фи­но ма­ло сто­па­ло. Но­си­ла је сук­њу
из­над ко­ле­на и беж блу­зу ко­ја је от­кри­ва­ла ње­на глат­ка и обла
ра­ме­на. Др­жа­ла је не­ке па­пи­ре у ру­ка­ма и об­ја­шња­ва­ла рад­
ни­ци­ма шта тре­ба да ра­де. Би­ло је не­чег сме­лог и иза­зов­ног
у ње­ном кре­та­њу и ње­ном др­жа­њу: по­диг­ну­тој гу­зи, жу­стрим
по­кре­ти­ма, ис­т у­ре­ним гру­ди­ма. Ни­сам мо­гао да одо­лим. Усме­
рио сам свој мо­бил­ни те­ле­фон да усли­кам ње­ну фи­гу­ру. Мо­ја
бр­зо­пле­тост у ком­би­на­ци­ји са „спо­рим” ан­дро­и­дом до­ве­ли су
66
ЖЕНА ЦРВЕНЕ КОСЕ

до то­га да је на сли­ци же­на оста­ла у дру­гом пла­ну. У ка­дар ми је

упа­ло јед­но де­те. Де­вој­чи­ца ко­ја пла­че у пред­ве­чер­је ве­ро­ват­но
за­то што је же­ле­ла да на­ста­ви игру. Упла­ка­но де­те је уда­љи­ла
мај­ка ко­ја га је ву­кла за ру­ку, а мо­ја ле­по­ти­ца је по­де­ли­ла ин­
струк­ци­је. Сни­ма­ње је мо­гло да поч­не. И баш кад сам по­ми­
слио ка­ко има не­чег вр­ло жен­стве­ног у на­чи­ну на ко­ји хо­да,
она је при по­врат­ку па­ла тик по­ред ме­не ти­хо и не­чуј­но као
ба­де ман­тил са чи­ви­лу­ка. Мо­ра да јој се за­вр­те­ло у гла­ви ка­да
ме је угле­да­ла. Са­мо је нас не­ко­ли­ци­на то при­ме­ти­ла, оста­ли
су гле­да­ли пре­ма про­ме­на­ди у ко­сти­ми­ма. Је­дан го­спо­дин и ја
смо је ухва­ти­ли за ру­ке и по­ди­гли, а он­да су до­шли љу­ди из
ње­ног ти­ма и од­не­ли је у при­вре­ме­ни ша­тор ко­ји је био по­ста­
вљен на про­сто­ру иза цр­кве, пре­ма ца­ри­нар­ни­ци.
Мо­ја ра­до­зна­лост ме ни­ка­да ни­је на­пу­шта­ла. Ово­га пу­та ме
је на­те­ра­ла да одем и ви­дим ка­ко је ство­ре­ње са зе­ле­ним очи­ма
и глат­ком сјај­ном ко­жом. Или је то мо­жда би­ло ин­стинк­тив­но.
Бри­нуо сам за њу, на кра­ју кра­је­ва ме­ди­ци­на је мој по­зив. За­
те­као сам је ка­ко се­ди за­ва­ље­на у мон­та­жној фо­те­љи са гла­вом
за­ба­че­ном уна­зад. Ни­ко­га ни­је би­ло осим нас. Мо­гао сам да чу­
јем се­бе ка­ко жи­вим док сам по­сма­трао њен врат, ду­га­чак и та­
нак, око ко­јег је на злат­ном лан­чи­ћу ви­сио дра­ги ка­мен са­фир
ути­снут у злат­ном ква­дра­ти­ћу. Из ње­ног крх­ког те­ла из­би­ја­ла
је еро­тич­ност и сен­зу­ал­ност. Ни­је мо­гла има­ти ви­ше од два­
де­сет пет го­ди­на. Ње­но ли­це је има­ло у се­би не­што од пра­ве,
искон­ске ле­по­те, ма ко­ли­ко то би­ло не­пра­вил­но рас­по­ре­ђе­но и
те­шко уоч­љи­во. Има­ла је де­ка­дент­ну ле­по­т у. Тан­ке ру­ке су јој
би­ле опу­ште­не низ те­ло укра­ше­не те­ти­ва­ма док се ис­под ко­же
на­зи­ра­ла мре­жа крв­них су­до­ва у ко­ји­ма је пул­си­ра­ла крв. У
пи­та­њу је ве­ро­ват­но био пад при­ти­ска услед вру­ћи­не, пре­мо­ра
или гла­ди.
На тре­ну­так сам по­ми­слио да је пи­там ка­ко се осе­ћа, на
ло­шем ен­гле­ском је­зи­ку по­што ни­сам знао ита­ли­јан­ски, али
сам ипак од­лу­чио да јој се удва­рам на чи­стом срп­ском:
„Го­спо­ђо”, по­чео сам, а она се ни­је ни по­ма­кла. Са­мо је
отво­ри­ла очи да ви­ди ко го­во­ри и по­но­во их за­тво­ри­ла. „Ја
сам је­дан од оних што вас је по­ди­гао ка­да сте па­ли. И ето, са­да
67
 Бранислав Бранковић

сам свра­тио да ви­дим ка­ко сте. По­што се не по­зна­је­мо, од­ре­

ци­то­ва­ћу вам јед­ну пе­сму на свом је­зи­ку.“ Од­мах сам по­чео:
„Опро­сти, мај­ко све­та, опро­сти,
што на­ших го­ра по­жа­лих бор,
на ком се, устук сва­кој зло­сти,
бла­же­ној те­би по­ди­же двор;
пре­зри, не­бе­сни­це, вре­ло ми­ло­сти,
што ти зе­маљ­ски са­гре­ши створ;
Ка­јан ти љу­бим пре­чи­сте ску­те,
Santa Maria della Salute.”
Ни­је ре­а­го­ва­ла ни ка­да сам за­вр­шио. Ли­чи­ла је на Тр­но­ву
Ру­жи­цу ко­ја са­ња ди­ван сан, упор­но не­по­крет­на од стра­ха да
се по­ре­ме­тив­ши сво­ју ле­тар­ги­ју не на­ђе пред ствар­но­шћу од
ко­је стре­пи. Ту­жан, ре­шио сам да је на­пу­стим. По­ра­жен не­у­
спе­хом упла­шио сам се да не­ко мо­же да на­и­ђе.
„Го­спо­ђо, жи­вот још ма­ло па би мо­гао да бу­де под­но­шљив,
ка­да би ми пре­пи­са­ли да Вас гле­дам три пу­та днев­но по осам
са­ти”, ре­као сам и по­шао ка из­ла­зу.
„Го­спо­ђи­ца”, од­го­во­ри­ла је же­на по­гле­дав­ши ме у очи.
Ја сам ста­јао као уко­пан. Ма да ли је мо­гу­ће да ме је све
раз­у­ме­ла. Гле­дао сам у њу без тек­ста. У ње­на два зе­ле­на ди­
ја­ман­та ко­ја су ме стре­ља­ла као ла­се­ри. Нај­пре се осмех­ну­
ла сти­дљи­во, али за­во­дљи­во. На обра­зи­ма су се на­пра­ви­ле
две ру­пи­це ка­кве има­ју де­вој­чи­це пре пу­бер­те­та. Мо­ра да сам
имао на ли­цу је­дан од оних из­ра­за ко­ји код по­сма­тра­ча иза­
зи­ва на­пад сме­ха. На­стао је та­јац као да је не­ко уга­сио на дуг­
ме оста­так све­та. Чу­ли су се са­мо леп­ти­ри­ћи у мом сто­ма­ку и
пи­та­ње; мо­же ли не­ко да јој за­бра­ни да из­гле­да ова­ко?
Љу­ди, ко­ји су не­пре­ста­но про­ла­зи­ли око нас, и на­ше крат­
ко по­знан­ство су ме спре­ча­ва­ли да јој ка­жем све ле­пе ре­чи ко­је
сам же­лео. Ипак, би­ло је не­про­це­њи­во би­ти по­ред ње, гле­да­ти
ње­но ли­це, плес ње­не цр­ве­не ко­се док по­ме­ра гла­ву, сјај ње­них
зе­ле­них очи­ју и слу­ша­ти њен за­во­дљи­ви осмех. При­ја­ло ми је
кад угле­дам у де­кол­теу ње­не при­би­је­не блу­зе по­че­так оних ма­
лих гру­ди, окру­глих и чвр­стих као мла­де воћ­ке.
68
ЖЕНА ЦРВЕНЕ КОСЕ

Упо­зна­ли смо се, раз­ме­ни­ли адре­се (би­ла је из око­ли­не

Бе­о­гра­да) и бро­је­ве те­ле­фо­на (мо­жда ће­мо се ви­де­ти на ка­
фи, кад до­ђе у Ср­би­ју) пре но што смо се рас­та­ли ср­дач­ним
сти­ском ру­ке. И по­ред све љу­ба­зно­сти, са ис­ку­ством же­не на­
вик­ну­те на удва­ра­ња, Ана ми ни­је до­пу­сти­ла да је по­љу­бим
у образ. Ни­је хте­ла да ми од­го­во­ри ко­ли­ко има го­ди­на, а из
при­стој­но­сти је ни­сам пи­тао да ли је уда­та. Пи­та­ла ме је да ли
сам пр­ви пут у Ве­не­ци­ји и је­сам ли по­же­лео же­љу јер то та­ко
иде? Од­го­во­рио сам по­тврд­но. По­зна­ју­ћи се­бе по­ми­слио сам:
„Ако не­што не ура­дим од­мах, не­ћу ура­ди­ти ни­кад.” За­то сам
јој по­слао раз­глед­ни­цу истог по­по­дне­ва још пре не­го што смо
се укр­ца­ли на бро­дић. Це­ду­љу са ње­ном адре­сом сам из­гу­био,
а она ми ни­кад ни­је од­го­во­ри­ла.
По­ми­сао да бих је мо­гао сре­с ти у Бе­о­гра­д у ис­пу­ња­ва­ла
ми је гла­ву пр­вих ме­се­ци упр­кос сум­ња­ма и при­та­је­ној љу­
бо­мо­ри. Че­с то сам мо­гао чу­ти тај осмех ко­ји се раз­ли­ва по
ње­ном ли­ц у ме­ња­ју­ћи јој об­лик уста, по­глед у очи­ма и обли­
ну бра­де. При­ви­ђа­ло ми се ње­но згод­но те­ло. Го­рео сам од
же­ље, у ко­јој је би­ло ра­до­зна­ло­с ти и ди­вље­ња, да је срет­нем
и за­гр­лим. Гла­ва ми је би­ла пу­на не­ве­ро­ват­них фан­та­зи­ја од
ко­јих ми је те­ло са­го­ре­ва­ло.
Го­ди­не су про­ла­зи­ле, а ја сам се оже­нио и до­био де­цу. Ану
сам сре­тао је­ди­но у сно­ви­ма. Он­да ду­го не бих мо­гао да за­
спим гле­да­ју­ћи ње­но те­ло ка­ко се њи­ше као раж на ве­тру.
Про­блем са се­ћа­њем је у то­ме што се чо­век јед­ног да­на за­
пи­та да ли се све то за­и­ста до­го­ди­ло? Мо­жда ме је тај осмех
за­ва­ра­вао док је лу­ка­ви по­глед не­дво­сми­сле­но по­твр­ђи­вао да
мно­го увер­љи­ви­је ла­же не­го што го­во­ри исти­ну? Мо­жда? Ко
то мо­же да зна?
На­кон де­вет го­ди­на, се­дам ме­се­ци и че­тр­на­ест да­на, пу­те­
ви су нам се по­но­во укр­сти­ли.
По­чет­ком ма­ја ме­се­ца бо­ра­вио сам са ко­ле­гом на се­ми­на­
ру у бе­о­град­ском хо­те­лу „Сплен­дид” на ко­ји смо по­сла­ти пре­
ко фир­ме. Има­ли смо пла­ће­на три да­на и две но­ћи, али смо се
бр­зо до­го­во­ри­ли да до­сад­на пре­да­ва­ња за­о­би­ђе­мо та­ко што
ће­мо се упи­са­ти пр­ве ве­че­ри и већ су­тра­дан вра­ти­ти ку­ћа­ма.
69
 Бранислав Бранковић

Та­ко је и би­ло. Од­мах по­сле до­руч­ка смо се спа­ко­ва­ли и си­

шли у так­си. Па­да­ла је сит­на мај­ска ки­ша.
Бла­ги бо­же! Ни­јед­на вра­та се не за­лу­пе та­ко ја­ко као она
што смо их оста­ви­ли отво­ре­на. Док сам се­дао у ау­то­мо­бил
спа­зио сам Ану ис­пред хо­те­ла. Би­ла је згод­ни­ја не­го у мом
се­ћа­њу. Но­си­ла је пр­о­лећ­ни ман­тил. Ис­под ње­га те­сну блу­зу
бо­је ци­гле и крат­ку сук­њу. Ви­де­ла су јој се окру­гла глат­ка ко­
ле­на и вит­ке но­ге. Из­гле­да­ла је све­же и ле­по. По­ла­ко је хо­да­ла
ка ула­зу јер она ни­је мо­гла да по­ки­сне. Би­ла је то­ли­ко мр­ша­ва
да је без пр­о­бле­ма мо­гла да се про­ву­че из­ме­ђу две ка­пи ки­
ше. Ни­ко јој не би дао три­де­сет и де­вет го­ди­на ко­ли­ко је та­да
има­ла. Ја је ни­сам по­сма­трао, ја сам је уди­сао. Ни­сам био сто
по­сто си­гу­ран да је то она, за­пра­во ни­сам био си­гу­ран у то
што сам ви­део али ми је ср­це лу­па­ло као лу­до.
Је­два сам мо­гао да го­во­рим ко­ли­ко сам био по­тре­сен што
је осе­ћам та­ко бли­зу. „Ја ћу се ипак вра­ти­ти, оста­ћу до кра­ја
пре­да­ва­ња.”
Ста­ри­ји ко­ле­га ко­ји је ис­пра­тио мој по­глед упи­тао ме је:
„Шта, у пи­та­њу је не­ка кур­ва? Тре­ба ли ти па­ра?”
„Ма, не. Не­ма та­ко ле­пе кур­ве на овом све­т у као што је ова
де­вој­ка ако је де­вој­ка, а то упра­во на­ме­ра­вам да са­знам.”
„Ле­па же­на јед­ном ин­те­лек­т у­ал­цу мо­же би­ти са­мо тре­
нут­ни из­вор за за­до­во­ље­ње еко­ном­ских или сек­с у­ал­них же­
ља, па ти ви­ди где си. Зна­чи фик­ци­ја над фик­ци­ја­ма ста­ри
мој”, ре­као је до­бри Те­о­дор пре не­го што је за­лу­пио вра­та.
Уле­тео сам у хол ву­ку­ћи свој ко­фер и од­мах сам је угле­дао
код ре­цеп­ци­је у дру­штву не­ких, ме­ни не­по­зна­тих љу­ди. Ка­ко
је мо­гу­ће да ме је то што сам је ви­део по­сле то­ли­ко вре­ме­на
до те ме­ре уз­не­ми­ри­ло? И да­ље сам био луд за њом. Је­ди­но
што сам по­же­лео у том тре­нут­ку је да имам њу са свим ње­
ним ла­жи­ма и не­до­ста­ци­ма. Гру­па је кре­ну­ла пре­ма лиф­т у,
а ја сам пре­се­као. „Ово­га пу­та ми не­ћеш по­бе­ћи де­вој­чи­це!”
ре­као сам се­би и по­шао за њом. Тре­ну­так ка­сни­је дру­штво се
раз­дво­ји­ло, му­шкар­ци су се упу­ти­ли пре­ма ре­сто­ра­ну, а она
је на­ста­ви­ла ка сте­пе­ни­ца­ма.
70
ЖЕНА ЦРВЕНЕ КОСЕ

Из­не­на­ди­ла се го­то­во као и ја ка­да сам је по­звао по име­ну.

У ње­ним сјај­ним очи­ма, зе­ле­ним као ди­ја­мант, за­и­скрио је сјај
ми­ну­лих вре­ме­на. Мој по­глед је лу­тао тра­же­ћи бур­му на ње­
ним ру­ка­ма ко­је су ле­те­ле по ва­зду­ху. За­у­ста­вио се на ње­ном
вра­т у и уши­ма по­кри­ве­ним пра­ме­но­ви­ма крат­ко под­ши­ша­не
пла­ве ко­се.
„Са­да си пла­ву­ша?”, ус­пео сам да из­у­стим док ми се гр­ло
сте­за­ло од уз­бу­ђе­ња.
„Сви­ђа ти се?”
„Из­гле­даш леп­ше и мла­ђе не­го икад. Мо­ра­мо да се ви­ди­мо.”
До­го­во­ри­ли смо се да се на­ђе­мо на ка­фи пре ве­че­ре, у piano
baru хо­те­ла, тач­но у осам­на­ест ча­со­ва. На ра­стан­ку ми је мах­
ну­ла кроз ста­кле­на вра­та са оним сво­јим ма­гич­ним осме­хом
на ли­цу. Не знам ка­ко сам пре­жи­вео тај дан. Би­ло је до­вољ­но
да је ви­дим па да от­кри­јем да је тих де­вет го­ди­на ни­сам ни
на­час за­бо­ра­вио, да сам и да­ље био за­љу­бљен у њу исто као
пр­вог да­на. Чим сам за­ко­ра­чио у са­лу оде­вен у фар­мер­ке и
ла­не­ну ко­шу­љу при­ме­тио сам да је у дру­штву ки­кло­па. До ње
у се­па­реу је се­део му­шка­рац као вре­ћа ку­ку­ру­за. Му­зи­ча­ри
су сви­ра­ли Unchain My Heart, а ја сам ко­ра­чао хра­бро из­ме­ђу
сто­ло­ва окру­жен нил­ским ко­њи­ма по­то­пље­ним у цр­на оде­
ла ко­ји су ди­за­ли и спу­шта­ли оч­не кап­ке. Но­си­ла је ве­чер­њу
ха­љи­ну без ле­ђа, бо­је сло­но­ве ко­сти и лан­чић око вра­та са
пла­вим са­фи­ром. Фри­зу­ра јој је би­ла све­же на­пра­вље­на та­
ко да је ис­ти­ца­ла њен ду­ги врат. Шмин­ка је би­ла дис­крет­на
са упе­ча­тљи­вим усна­ма цр­ве­ним као ви­шње. Уста­ла је и пру­
жи­ла ми сво­је ру­ке. По­љу­био сам је у образ и дис­крет­но јој
ре­као на ухо: „Још од Ита­ли­је ни­сам те ви­део та­ко по­жељ­ну
као ве­че­рас.”
Упо­зна­ла ме је са сво­јим по­слов­ним парт­не­ром Сал­ва­то­
ре Ал­ва­ром ко­га сам кра­ће звао Ви­то. Ви­то је на­вод­но био
Ита­ли­јан ко­ји се ба­ви мо­дом и ди­зај­ном на­ки­та, ма­да је ме­
ни ви­ше ли­чио на ма­фи­ја­ша из Зе­му­на из ко­га је сва­ка вр­
ли­на одав­но ис­па­ри­ла. Био је ви­сок, кру­пан и ће­лав, обри­јан
до пер­фек­ци­је ка­ко му се не би ви­де­ле се­де вла­си ко­је су
му ра­сле из уши­ју и но­са. Но­сио је на­о­ча­ре за сун­це на врх
71
 Бранислав Бранковић

гла­ве и чи­та­во ве­че бу­љио у свој мо­бил­ни те­ле­фон. По хо­

ду и сто­ма­к у се ви­де­ло да је до­с та ста­ри­ји од ње. Глас му је
био груб и хра­пав, ни­ма­ло при­ја­тан. Сва­ка ње­го­ва ре­че­ни­ца
би­ла је као остр­во пу­но го­лих сте­на по­пла­вље­но мо­рем ви­
ски­ја. Ма­да се по­на­шао ка­ва­љер­ски; (при­но­сио је Ани ча­шу
и па­лио ци­га­ре­т у), ме­ни је до­зво­лио да по свом из­бо­ру по­
ру­чим ве­че­ру за дво­је A la Kart (за Ану и ме­не), и да­ље ми
је био ан­ти­па­ти­чан. Крут и уо­бра­жен де­ло­вао је као не­ки
га­зда, а то нај­ви­ше пре­зи­рем. Из­гле­дао је пре све­га из­ве­шта­
че­но као да глу­ми не­к у фа­ц у. Са­мо сам че­као кад ће да ски­
не ма­ску с ли­ца и ка­же ка­ко је све то би­ла скри­ве­на ка­ме­ра.
Али се то ни­је де­си­ло. Ње­гов нај­ве­ћи го­спод­ски гест био је
ка­да нас је на­пу­с тио по­што се прет­ход­но из­ви­нио јер му је
вре­ме за те­ре­та­ну.
„Мр­зим га и нај­ви­ше бих во­лео да га ни­кад ни­сам упо­
знао”, ре­као сам Ани чим се уда­љио од сто­ла „и обе­ћај ми да
га ви­ше ни­ка­да не­ћеш до­дир­ну­ти, а ка­мо­ли не­што дру­го.”
Ана ми је об­ја­сни­ла да је Ви­то њен ко­ле­га и да је у пи­та­њу
би­знис и ни­шта дру­го. Док ми је то при­ча­ла пра­ви­ла је ду­
ге па­у­зе и уз­ди­са­ла као да об­у­зда­ва плач. Прет­по­ста­вио сам
да сам за­ко­ра­чио у за­бра­ње­ни ку­так ње­не ин­ти­ме. Ни­ка­да се
ви­ше ни­сам усу­дио да је пи­там о то­ме, да је не бих до­вео у
не­при­јат­ну си­т у­а­ци­ју и на­те­рао да ми ис­при­ча но­ву лаж. Не
знам за­што, али та­да јој ни­сам по­ве­ро­вао. Зву­чи ап­с урд­но
баш сва­ки пут кад сам по­ми­слио на ње­га осе­ћао сам се ло­ше.
„Обе­ћај да ми ни­ка­да ви­ше не­ћеш спо­ми­ња­ти дру­ге му­
шкар­це, то је као да ме жи­вог де­реш”, ре­као сам с кне­длом у
гр­лу као да из­ја­вљу­јем љу­бав.
„Је­си ли си ти то љу­бо­мо­ран?”
„Да.”
„На ко­га?”
„На све и на сва­ко­га ко ти при­ђе.”
„А ако ти одам тај­ну и ка­жем да не­мам ни­ко­га?”
„То би ме ма­ло уми­ри­ло.” И је­сте ме уми­ри­ло. Ви­део сам у
њој де­вој­ку ко­ја спрет­но при­хва­та ре­дов­на удва­ра­ња от­ме­них
му­шка­ра­ца из све­та мо­де, ње­них ко­ле­га, не­из­ле­чи­вих за­вод­
72
ЖЕНА ЦРВЕНЕ КОСЕ

ни­ка, ко­ји су је оба­си­па­ли па­жњом, ску­пим по­кло­ни­ма и ла­

жним обе­ћа­њи­ма не окр­знув­ши ње­но ср­це.
„Ок. Имаш још не­што да ми ка­жеш?”
„Имам. Да си ле­па али то сам ти већ ре­као.”
„Је­си, али мо­жеш да по­но­виш.”
Оста­так вре­ме­на сам утро­шио да је ра­зо­но­дим. По­сле ве­
че­ре смо по­ру­чи­ли бе­ло ви­но и па­ла­чин­ке са шум­ским во­ћем.
То­ком це­ле ве­че­ри смо се др­жа­ли за ру­ке ис­под сто­ла. До­пу­
сти­ла ми је да је кри­шом по­љу­бим у врат.
„До­би­ла сам тво­је пи­смо из Ве­не­ци­је. Са­че­ка­ло ме је ку­ћи
по­сле две го­ди­не и мно­го сам се об­ра­до­ва­ла. По­сла­ла сам ти
по­ру­ку, кад ће­мо на ка­фу, и ни­си ми од­го­во­рио.”
Ни­сам. Би­ла је у пра­ву. Ве­ро­вао сам да је не­где у Ми­ла­ну
или Ри­му и да ра­ди. Ми­слио сам да је за­у­зе­та и ни­сам хтео да
ши­рим при­чу. Ја та­да ни­сам био у Бе­о­гра­ду. Сма­трао сам да
„од то­га” не мо­же би­ти ни­шта. Ми­слим, од нас. Ни­сам ве­ро­
вао у оно што же­лим. Ни­шта јој ни­сам од­го­во­рио. Ћу­тао сам.
„Раз­у­мем те пот­пу­но. Ти си та­да већ био оже­њен зар не?”
ре­кла је и на­миг­ну­ла. „Ја раз­глед­ни­цу још чу­вам, са­мо да
знаш.”
„Да ли и да­ље идеш у Ве­не­ци­ју?” упи­та­ла ме је.
„Да. Сва­ке го­ди­не, то је ди­ван град.”
„Мо­рам не­што да те пи­там, али да ми од­го­во­риш искре­
но?” ста­ви­ла ми је ру­ку на ра­ме.
„Пу­цај.”
„Да ли ти се оства­ри­ла же­ља ко­ју си по­ми­слио ка­да си био
пр­ви пут?”
„Ни­је још.”
„А сад ми ре­ци шта си по­ми­слио?”
„Да умрем од ста­ро­сти у Ве­не­ци­ји.”
Она се на­сме­ја­ла она­ко ка­ко је­ди­но и зна, од ср­ца, а ја сам
је по­же­лео као ни­ка­да до та­да. Раз­го­ва­ра­ли смо о све­му док је
jazz ор­ке­стар сви­рао ужи­во. Ре­кла је да ми је ку­пи­ла по­клон
ко­ји још чу­ва. Пи­та­ла ме је да ли во­лим сво­ју же­ну и ка­ко ми
се зо­ву де­ца и ко­ли­ко има­ју го­ди­на. Ре­кла је да она не же­ли
де­цу ни­ти пла­ни­ра да се уда­је. Ни­је на­ве­ла раз­лог. Ни­сам јој
73
 Бранислав Бранковић

по­ве­ро­вао. Те­ра­ла ме је да јој ре­ци­т у­јем сти­хо­ве пе­сме Сан­та

Ма­риа што ми ни­је те­шко па­ло. На кра­ју сам јој одао сво­ју
тај­ну. По­ка­зао сам јој фо­то­гра­фи­ју ко­ју сам та­да, кра­дом, на­
пра­вио у Ве­не­ци­ји. Пи­та­ла је за­бри­ну­то ко је де­те ко­је пла­че.
Не знам, од­го­во­рио сам, те­бе сам сли­као. Све бих ура­дио за
њу у том тре­нут­ку.
Не­што иза по­но­ћи смо на­пу­сти­ли бар. Ка­да смо сти­гли
до ве­ли­ке са­ле Ана ми је ре­кла да је са­че­кам. Вра­ти­ла се пар
тре­ну­та­ка ка­сни­је и са осме­хом ми сер­ви­ра­ла по­зив­ни­цу. „За
де­сет ми­ну­та до­ђи код ме­не у со­бу 813. Не­мој да ку­цаш, би­ће
от­кљу­ча­но. Че­кам те.”
О, не­бе­са и сви све­ти, да ли је мо­гу­ће да се ово ме­ни де­ша­
ва?! У гру­ди­ма је по­че­ло да ми лу­па као да сам тр­чао ма­ра­тон.
Со­ба је би­ла на осмом спра­т у до ко­јег се ишло лиф­том ко­јим
је упра­вљао уни­фор­ми­са­ни пор­тир.
„Деч­ко па ти си још бу­дан ова­ко ка­сно”, по­ку­шао сам да
бу­дем ду­хо­вит али ме је кли­нац хлад­но по­гле­дао ве­ро­ват­но
ми­сле­ћи да сам пи­јан као ве­ћи­на го­сти­ју у то до­ба. Ср­це је
хте­ло да ми ис­ко­чи и ње­го­ва лу­па је од­зва­ња­ла у ду­гач­ком
ход­ни­ку као бу­бањ у но­ћи. Је­два сам ди­сао док сам отва­рао
вра­та. Пла­шио сам се да ми се не­што не де­си од пре­ве­ли­ког
уз­бу­ђе­ња. Со­ба се са­сто­ја­ла од че­твр­та­стог пред­со­бља из ко­
јег се ула­зи­ло, ле­во у ку­па­ти­ло, а пра­во на те­ра­с у ко­ју је де­лио
зид од ста­кла. Де­сно се на­ла­зио пр­о­стра­ни фран­цу­ски ле­жај
из­над ког је ви­си­ла ре­про­дук­ци­ја не­ког фла­ман­ског мај­сто­ра.
Са стра­не по­сте­ље би­ле су по­ли­це са ча­ша­ма за шам­па­њац и
сто­не лам­пе ко­је су би­ле уга­ше­не. Би­ло је при­лич­но мрач­но
уну­тра, је­ди­на све­тлост ко­ја је до­пи­ра­ла би­ла је ме­се­чи­на ко­ја
је ула­зи­ла кроз ве­ли­ки ко­си про­зор на ју­жном зи­ду. У мра­ку
сам уда­рио ко­ле­ном у не­што твр­до ис­пред се­бе. Био је то сто­
чић на сред со­бе на ком ја би­ла чи­ни­ја пу­на во­ћа. Ана ме је
ухва­ти­ла за ру­ку и спро­ве­ла до по­сте­ље.
„Ре­ци ми не­што ле­по”, ка­за­ла је док су јој очи све­тле­ле у
мра­ку као у мач­ке.
„Ти си је­ди­но што же­лим на ово­ме све­т у.”
„Још. При­чај ми још. За­што ти се сви­ђам?”
74
ЖЕНА ЦРВЕНЕ КОСЕ

„За­то што но­сиш то­пли­ну ју­жних мо­ра ме­ђу бу ­ти­на­ма,

нај­леп­ши ди­ја­мант у оку и крв вре­лу као ра­ки­ја док се пе­че
у ка­за­ну.”
„Зна­чи, из­гле­дам као чу­до­ви­ште.”
Док сам је свла­чио у ме­ни је ра­сла же­ља ко­ју је она под­сти­
ца­ла сво­јим хлад­ним пр­сти­ма. Ски­нуо сам јој веш и по­чео да
је ми­лу­јем. Осе­тио сам ње­не вре­ле дој­ке на­бу­бре­ле од на­ку­
пље­не жуд­ње. Пу­сти­ла је да је љу­бим по ра­ме­ну и вра­т у. Љу­
би­ли смо се као на­па­ље­ни сред­њо­школ­ци. Био сам уз­бу­ђен
што же­на мо­јих сно­ва сто­ји на­га пре­да мном. Ни­шта ни­сам
ви­део у мра­ку са­мо сам на­зи­рао ње­ну си­лу­е­т у. Под ру­ка­ма
сам осе­тио да је мр­ша­ва и склад­них обли­на, са тан­ким стру­
ком. Ње­на ко­жа би­ла је ме­ка­на и све­жа. Ње­на ри­би­ца је би­ла
глат­ка и без дла­чи­ца и ко­жа на том ме­сту је би­ла не­жни­ја не­
го на оста­лим де­ло­ви­ма те­ла. Пу­сти­ла је да је ду­го љу­бим и
си­сам ње­не со­ко­ве. То је би­ла нај­срећ­ни­ја ноћ у мом жи­во­т у.
Ни­ка­да ни­сам же­лео не­ко­га та­ко као њу и ни­шта ни­сам то­ли­
ко же­лео као да бу­дем са њом. За сво­јих че­тр­де­сет три го­ди­на
жи­во­та ни­сам осе­тио ту ме­ша­ви­ну не­жно­сти, стра­сти и же­ље
ко­ју ми је она бу­ди­ла. Обо­рио сам је на кре­вет, а она је ле­гла
ис­под ме­не и за­гр­ли­ла ме ру­ка­ма око вра­та. Ушао сам у њу.
Чуо сам је ка­ко цви­ли као мач­ка док су нам се те­ла на­ме­шта­ла
ка­ко би ухва­ти­ла бо­љи ри­там. Ни­сам ни сти­гао да је пи­там
да ли тре­ба да па­зим, а већ сам је за­лио. За­ри­ла ми је нок­те у
ле­ђа и ври­сну­ла. Тек он­да сам је упи­тао шта ако за­труд­ниш.
„Ро­ди­ћу” ре­кла је мр­тва озбиљ­на. Ка­да сам је по­гле­дао ви­део
сам су­зу у ње­ном оку ка­ко си­ја у мра­ку.
„Вра­ти­ла си ме ме­ђу жи­ве”, ре­као сам и спу­стио гла­ву на
ње­но ра­ме.
Ни­ка­да ни­сам био сре­ћан као та­да. Ње­ни об­ли­ци су би­ли
склад­ни, а гру­ди ма­ле и чвр­сте. Ми­ло­вао сам је ду­го и по­ла­ко
по чи­та­вом те­лу. Под пр­сти­ма сам осе­ћао ње­на ре­бра. Љу­био
сам сва­ко по­је­ди­нач­но и ша­пу­тао јој љу­бав­не ре­чи. Ни­шта
ми ви­ше ни­је би­ло ва­жно осим ње. Би­ла је мо­ја прин­це­за, мо­
ја Ита­ли­јан­ка, мо­ја кур­ва. Са­мо мо­ја. Нај­леп­ша же­на на све­т у
у мом на­руч­ју. Има­ла је сит­но вре­ло те­ло и за­тег­нут сто­мак.
75
 Бранислав Бранковић

Док сам је љу­био у кла­ви­ку­лу ми­слио сам ка­ко ни­је мо­гу­ће да

је суд­би­на то­ли­ко ве­ли­ко­ду­шна пре­ма ме­ни. Ни­ка­да у жи­во­
ту ни­сам био то­ли­ко сре­ћан. При­зна­ла ми је да је зна­ла „да
има не­што” из­ме­ђу нас још од пр­вог да­на ка­да смо се упо­зна­
ли. Опи­са­ла ми је сво­је де­тињ­ство, успе­хе у шко­ли, сву ту­гу
де­те­та раз­ве­де­них ро­ди­те­ља и страст пре­ма ар­хи­тек­т у­ри. Го­
во­ри­ла је сми­ре­но и не­жно. Ре­че­ни­це су јој би­ле крат­ке и пре­
ци­зне. Сту­ди­ра­ла је пра­во да удо­во­љи ро­ди­те­љи­ма, а он­да се
пре­ба­ци­ла на ди­зајн и та­ко се на­шла у све­т у мо­де. По­ми­ри­ла
се са ро­ди­те­љи­ма тек кад су схва­ти­ли да ње­но за­ни­ма­ње ни­је
хир већ пра­ви по­зив.
„Мо­гу ли да уђем?”, упи­тао сам.
Ни­шта ни­је ре­кла са­мо ме је за­гр­ли­ла но­га­ма и по­љу­би­ла
у уста. По­но­во смо во­ди­ли љу­бав и опет сам је на­пу­нио. Овог
пу­та сам свр­шио пре ње.
У па­у­зи из­ме­ђу во­ђе­ња љу­ба­ви ис­при­ча­ла ми је да је упра­
во иза­шла из јед­не ду­ге и на­пор­не ве­зе ко­ја је тра­ја­ла пу­них
пет го­ди­на. Тај му­шка­рац био је ста­ри­ји од ње је­да­на­ест го­ди­
на и био је оже­њен. Од­мах сам знао да је то Ви­то, али ни­шта
ни­сам ре­као.
„Ја сам ја­ко емо­тив­на осо­ба и ка­да ме не­ко по­вре­ди мно­
го па­тим”, ре­кла је то са гор­чи­ном ко­ја јој се оте­ла из ду­би­не
ду­ше. Као да се не­што отво­ри­ло у њој, не­што што ви­ше ни­је
мо­гла да но­си у се­би.
„До­бро је што си до­шао у мој жи­вот.”
„Из­ви­ни што ка­сним”, ре­као сам на­пра­вив­ши ту­жну фа­цу
ко­ју ни­је мо­гла да ви­ди у мра­ку.
„Не ка­сниш. Са­да сам сло­бод­на и емо­тив­но зре­ла за јед­ну
ве­зу чак и са оже­ње­ним му­шкар­цем.”
По­љу­био сам је у пу­пак и чуо кр­ча­ње ње­них цре­ва. Ре­кла
је ис­ку­сно да то не­ма ве­зе да ли си гла­дан или не, да је то про­
сто рад цре­ва и ја сам јој по­ве­ро­вао. Др­жао сам је ду­го чвр­сто
при­би­је­ну уз се­бе и слу­шао ка­ко ди­ше. На­по­љу је по­че­ло да
сви­ће. Ју­тар­ња све­тлост је ула­зи­ла у со­бу. По­ди­гао сам гла­
ву и по­гле­дао пре­ма њој. Би­ла је ле­па и без шмин­ке са две
бо­ри­це ис­под очи­ју и јед­ном на че­лу. Раш­чу­па­не ко­се, бле­да
76
ЖЕНА ЦРВЕНЕ КОСЕ

у ли­цу и кло­ну­ла од љу­ба­ви на­сме­ја­ла ми се. Опет сам угле­

дао оне чу­де­сне ја­ми­це на ње­ним обра­зи­ма. Љу­био сам је по
сто­ма­ку спу­шта­ју­ћи се на до­ле. По­шао сам пре­чи­цом пре­ма
ко­ле­ну. Спу­стио сам гла­ву на ње­но ме­ђу­нож­је и по­чео да је
ли­жем. Гриц­ка­ју­ћи и си­са­ју­ћи ње­ну ри­би­цу осе­тио сам ка­ко
по­дрх­та­ва. Гу­тао сам со­ко­ве из ње. Би­ло је уз­бу­дљи­во чу­ти
ка­ко уз­ди­ше од за­до­вољ­ства док ни­је свр­ши­ла. Осе­тио сам
кон­трак­ци­је ду­бо­ко у ње­ној утро­би. Ухва­ти­ла ме је за гла­ву и
по­ву­кла ка се­би.
„Та­ко си до­бар.”
„То си­гур­но сви­ма го­во­риш?”
„Да, али ти си је­ди­ни ко­га не ла­жем.”
„Ко­ли­ко си их има­ла?”
„Мно­го. Не мо­гу да из­бро­јим”, по­љу­би­ла ме је у нос и до­
да­ла „Сад ми ре­ци не­што ле­по па да мо­гу да уста­нем.”
„Где идеш?”
„Мо­рам не­што да за­вр­шим али се бр­зо вра­ћам. Ти оста­ни
ов­де.”
„У ре­ду.”
„Он­да?” ре­кла је и окре­ну­ла гла­ву ка ме­ни.
„Ни­ка­да ни­си би­ла та­ко ле­па као ве­че­рас.”
„Мо­жеш ти и бо­ље. Сми­сли не­што док се ја не вра­тим”,
пље­сну­ла ме је по гу­зи и од­ска­ку­та­ла у ку­па­ти­ло. То је по­
след­ње че­га се се­ћам пре не­го што ме је са­вла­дао сан. Као по­
ро­ди­чан чо­век ни­сам на­ви­као на ноћ­не жур­ке, ако раз­у­ме­те
шта хо­ћу да ка­жем. Би­ла је то стра­сна ноћ ко­ја ме је за­у­век
одво­ји­ла од нор­мал­ног жи­во­та.
Сле­де­ће што сам осе­тио, по­ла са­та ка­сни­је, би­ле су ње­не
усне на мом сто­ма­ку. Ру­ка­ма је ми­ло­ва­ла мо­је бу­ти­не. Ње­но
ма­ло те­ло оба­ви­ја­ло се око мог ка­да ме је про­бу­ди­ла. Бр­зо се
вра­ти­ла од не­куд и за­ву­кла ис­под по­кри­ва­ча. Ру­ка­ма је ухва­
ти­ла за мој на­бре­кли уд и по­че­ла да га си­са. Осе­тио сам да ћу
екс­пло­ди­ра­ти. Ра­ши­рио сам ру­ке и ухва­тио се за иви­цу ду­ше­
ка. Пре­пу­стио сам се ње­ним усти­ма. Осе­тио сам да леб­дим.
Иза­шла је ис­под чар­ша­ва са усти­ма пу­ним вру­ће и сла­не теч­
но­сти. Из­ба­ци­ла је је­зи­ком као де­те ко­је не же­ли да про­гу­та
77
 Бранислав Бранковић

ка­ши­цу. Док се гу­ста бе­ла теч­ност по­ме­ша­на са пљу­вач­ком

сли­ва­ла низ бра­ду она је кре­ну­ла ка ме­ни да ме по­љу­би. Ни­
сам имао куд. Ни­је би­ло од­би­ја­ња. То је за њу био знак пра­ве
искре­но­сти. Пе­чат до­брог сек­са.
Ни јед­но од нас ни­је има­ло на­ме­ру да уста­не из по­сте­ље.
Она се пре­вр­та­ла по кре­ве­т у и те­гли­ла на ју­тар­њем сун­цу, а
ја сам ужи­вао по­сма­тра­ју­ћи је. Обо­жа­вао сам је док се ку­па­ла
у све­тло­сти но­вог да­на. Из­гле­да­ла је ду­пло мла­ђа не­го што
је би­ла, с ма­лим сто­па­ли­ма, де­ти­њим те­лом и ле­ђи­ма пу­ним
пе­ги­ца и сит­них мла­де­жа. Би­ла је окре­ну­та ле­ђи­ма и пра­ви­ла
се да спа­ва. Ни­сам мо­гао да одо­лим. Узео сам кре­он из ње­не
та­шне и по­ву­као ли­ни­ју Ал­ка­ид, Ми­зар, Али­отх, Ме­грез ...
Осе­ћао сам огром­ну не­жност пре­ма њој. Био сам са­вр­ше­
но сре­ћан као ни­ка­да до та­да. Ни­шта ми ви­ше ни­је би­ло ва­
жно осим ње.
„Шта то ра­диш?”, упи­та­ла је ши­ре­ћи ру­ке пре­ма ме­ни.
„Про­у­ча­вао сам мла­де­же на тво­јим ле­ђи­ма. На­цр­тао Ма­
ла и Ве­ли­ка ко­ла и та­ман кад сам био бли­зу да про­на­ђем про­
лаз кроз ка­пи­ју вре­ме­на, ти си се про­бу­ди­ла.”
„Да чу­јем не­што ле­по лу­да­че.”
„Са­мо кад сам с то­бом ја сам сре­ћан. Ни сам ни­сам био
све­стан овог про­ро­чан­ства. Љу­бав­но ис­ку­ство у ова­квим
слу­ча­је­ви­ма не по­ма­же. Кад бу­дем схва­тио да без ње не мо­гу
жи­ве­ти она ће би­ти да­ле­ко. Му­дрост увек до­ла­зи ка­сно.”
Тре­ћи пут смо во­ди­ли љу­бав при пу­ној све­тло­сти ко­ја је
у мла­зе­ви­ма ула­зи­ла са три стра­не све­та кроз ши­ро­ке про­зо­
ре. Ра­до­зна­ли го­лу­бо­ви су нас по­сма­тра­ли са бал­ко­на док смо
го­ли и за­гр­ље­ни гу­жва­ли по­сте­љи­ну на ши­ро­ком кре­ве­т у. Во­
ле­ли смо се стра­сно и по­ла­ко опи­је­ни јед­но дру­гом. Ужи­ва­ли
смо у је­ди­ном бо­гат­ству ко­је смо по­се­до­ва­ли, том бла­же­ном
тре­нут­ку ка­да смо ве­ро­ва­ли да по­зна­је­мо јед­но дру­го и да смо
на пра­гу пра­ве љу­ба­ви. Сво­је ко­шча­то ле­по об­ли­ко­ва­но те­ло
пре­пу­шта­ла је мо­јим ру­ка­ма. Др­жао сам је чвр­сто као цр­ве­ни
ба­лон свог де­тињ­ства ку­пљен за ди­нар на лет­њем ва­ша­ру. Тај­
на на мом дла­ну, не­схва­тљи­вост си­ле ко­ја мо­же да ле­ти по пла­
вом не­бу. Из ње­ног те­ла се ши­рио фин при­ја­тан ми­рис. Сви­
78
ЖЕНА ЦРВЕНЕ КОСЕ

ле­ни веш цр­ве­не бо­је шу­штао је као од­бе­гли ба­лон у зе­ле­ним

кро­шња­ма ке­сте­на ви­со­ко из­над гра­да. Уљуљ­кан на спо­рим
обла­ци­ма ле­та пу­ним то­плих се­на и ми­ри­са пе­ре­ца. Ње­на бе­
дра су се уви­ја­ла као зми­ја под мо­јим ру­ка­ма док је у ме­ђу­нож­ју
ис­под про­зир­не ко­же, мре­жом пла­вих жи­ли­ца те­кла вре­ла крв.
Ли­стао сам је као Ан­дер­се­но­ве стра­ни­це, у на­зад, у же­љи да
по­вра­тим ра­дост ве­за­ног кон­ца за згр­че­ни ка­жи­прст. Хтео сам
да уђем у њу као ми­сао у под­свест и да ту оста­нем. Све је би­ло
го­то­во не­ствар­но као у нај­леп­шем сну.
У ствар­но­сти не­ма ни­шта жа­ло­сни­је од ба­ло­на ве­за­ног за
ра­ди­ја­тор у за­гу­шљи­вој со­би ко­ји ују­тро за­вр­ши на по­ду, из­
ду­ван и сме­жу­ран.
„Шта сам ја те­би?”, ње­но пи­та­ње ме је вра­ти­ло у ствар­ност.
Не­при­стој­но ду­го сам раз­ми­шљао али ни­сам од­го­во­рио. Ћу­
тао сам. Опет.
По­след­њи пут сам је ви­део у под­не ка­да је на­пу­шта­ла
хо­тел. Но­си­ла је ха­љи­ну од бе­ле чип­ке и ци­пе­ле с ви­со­ком
пот­пе­ти­цом. Око гла­ве је има­ла ма­ра­му са де­зе­ном цр­ве­них
ви­ша­ња и ве­ли­ке на­о­ча­ре. От­кри­ве­них ра­ме­на и по­диг­ну ­те
ко­се са мно­го на­ки­та на вра­т у, на­те­ра­ла ме је да по­но­во за­
не­мим пред при­зо­ром и осе­тим ја­ку же­љу за њом од ко­је сам
је­два мо­гао ди­са­ти. Гле­дао сам је са про­зо­ра со­бе и бо­рио се
за ва­здух.
Оти­шла је. Оста­ви­ла ми је свој број те­ле­фо­на, обе­ћа­ње да
ће­мо се ви­де­ти и ко­жну на­ру­кви­цу са маг­не­том ко­ју је за­бо­
ра­ви­ла у ку­па­ти­лу ис­под за­ма­гље­ног огле­да­ла. Ана је не­ста­ла
за­у­век.
Би­ла је же­на ко­ју ћу, на мо­ју не­сре­ћу, увек во­ле­ти. Ни­
кад јој то ни­сам ре­као. Ка­да сам јој на­ред­ног ме­се­ца по­слао
раз­глед­ни­цу са по­ру­ком „У овом све­т у пу­ном ла­жи на­ша је
страст пра­ва”, она ме је уко­ри­ла „Ти упор­но из­бе­га­ваш реч
љу­бав. Мо­гао си ма­кар да ка­жеш љу­бав-страст.” Мо­гао сам.
Сва­шта сам мо­гао тих да­на али ни­сам. По­на­шао сам се као
ку­ка­ви­ца. Би­ло ми је не­мо­гу­ће да ве­ру­јем у трај­ност јед­не ве­
зе, чак и на­ше ко­ја је функ­ци­о­ни­са­ла као сат. Та сум­ња, ве­ро­
79
 Бранислав Бранковић

ват­но до­не­та на кри­ли­ма ло­шег ис­ку­ства, све је оду­ва­ла као

тор­на­до.
Мно­го то­га у ње­ном жи­во­т у је би­ло оба­ви­је­но ве­лом тај­
не. Увек је има­ла пу­не ру­ке по­сла и го­ми­лу нео­д­ло­жних оба­
ве­за. По цео дан је би­ла за­у­зе­та и стал­но је не­ку­да пу­то­ва­ла.
Ка­ко су ми ње­на об­ја­шње­ња де­ло­ва­ла као из­ми­шљо­ти­не ре­
шио сам да је ви­ше ни­шта не пи­там о ње­ним пу­то­ва­њи­ма.
Звао сам је сва­ко­днев­но, али се рет­ко ја­вља­ла. Оста­вља­ла је
крат­ке по­ру­ке на те­ле­фо­ну. Био сам та­ко нер­во­зан и љут што
не мо­гу да раз­го­ва­рам са њом. Из­гу­био сам апе­тит, ни­сам мо­
гао да спа­вам да се усред­сре­дим на по­сао. Ни­сам мо­гао да је
из­ба­цим из гла­ве. Па­да­ло ми је на па­мет да одем до ње ку­ћи,
код ње­них ро­ди­те­ља да је по­тра­жим под не­ким из­го­во­ром ко­
ји бих већ сми­слио.
„Зар ни­си мо­гла ма­кар да ми се ја­виш?”, би­ло је нај­че­шће
пи­та­ње ко­је сам јој по­ста­вљао у тре­ну­ци­ма ка­да би смо се нај­
зад чу­ли на кра­ју сед­ми­це. „Кад ја мо­гу да се ви­ди­мо, ти не
мо­жеш”, био је њен ко­мен­тар по­след­њих ме­се­ци. Ње­на при­
кри­ве­на сми­ре­ност ода­ва­ла је ути­сак да се на­ви­кла на стреп­
њу и че­ка­ње. Из­ву­као сам по­гре­шан за­кљу­чак ка­ко се по­ми­
ри­ла са тим да ће­мо се во­ле­ти у тај­но­сти по­што ни­је га­ји­ла
на­де о уда­ји.
На­ста­вио сам и да­ље да је зо­вем из ду­би­не свог ла­ви­рин­
та. Звао сам је из не­де­ље у не­де­љу и та­ко ме­се­ци­ма. Пре­ки­
да­ла ми је ве­зу, оста­вља­ла ме да че­кам па чак и ис­кљу­чи­ва­ла
те­ле­фон. Осе­ћао сам бес и пре­зир пре­ма са­мом се­би. Осе­ћао
сам се као раз­о­ча­ра­ни кре­тен док је се­кре­та­ри­ца по­на­вља­ла
„по­зва­ни ко­ри­сник тре­нут­но ни­је до­сту­пан или је ис­кљу­чио
те­ле­фон.” До­нео сам од­лу­ку да је иш­чу­пам из се­ћа­ња ка­ко би
пре­ки­нуо пат­њу. Али за та­ко не­што већ је би­ло ка­сно. Она
ни­кад ни­је би­ла жи­вља у ме­ни.
Не­ко­ли­ко да­на ка­сни­је до­био сам ње­ну по­ру­ку „Да ли
знаш шта же­лиш?” Са­ма по­ми­сао на то да про­ве­дем це­лу ноћ
са њом, да во­ди­мо љу­бав до из­не­мо­гло­сти и да се про­бу­дим
ују­тро уз ње­но то­пло, ма­ло те­ло др­жа­ла ме је у гр­чу од ко­га
сам осе­ћао страх да не­што не упро­па­стим.
80
ЖЕНА ЦРВЕНЕ КОСЕ

Ни­ка­да ни­сам до кра­ја схва­тио за­што је би­ла са мном?

Шта сам ја био у ње­ном жи­во­т у; био сам ста­ри­ји, ни­сам
имао па­ра, а при том сам и оже­њен? О мо­ди сам знао са­мо
оно што ме је она на­у­чи­ла и све у све­му мо­гао сам да јој по­
мог­нем вр­ло ма­ло. Је­ди­но сам знао да је слу­шам, да јој ре­
ци­т у­јем по­е­зи­ју и да јој го­во­рим ко­ли­ко је ле­па. Би­ла је са
мном не­с ум­њи­во за­то што ме је во­ле­ла. Ни­је има­ла ни­ка­кав
дру­ги раз­лог. Она се пре­пу­сти­ла осе­ћа­њи­ма, а ја сам тре­бао
да од­лу­чим шта хо­ћу. Се­бе тих да­на ни­сам ана­ли­зи­рао та­
ко де­таљ­но. Пра­ва љу­бав ис­ти­ску­је се­бич­ност из чо­ве­ка, а
за ме­не је она би­ла са­мо об­лик ужи­ва­ња. Њен по­след­њи по­
зив раз­др­мао ме је као зе­мљо­трес ка­да је на кра­ју ти­хо ре­кла:
„Сад све за­ви­си од те­бе.” Узео сам ствар у сво­је ру­ке и од­мах
от­крио, ра­ни­је до­бро при­кри­ве­ни та­ле­нат за про­на­ла­же­ње
ло­ших ре­ше­ња. Из­нај­мио сам стан. У ста­рој згра­ди у ули­
ци Мо­ме Ка­по­ра број 19 на Вра­ча­ру из­нај­мио сам ма­ли стан
на по­след­њем спра­т у. У згра­ду се ула­зи­ло из дво­ри­шта ко­
је је би­ло ис­пре­се­ца­но ка­на­пи­ма за веш за­тег­ну ­тим из­ме­ђу
про­зо­ра и бал­ко­на. Ни­ска пред­рат­на гра­ђе­ви­на ни­је има­ла
ни кров ни фа­са­ду али је би­ла на згод­ном ме­сту и це­на је
би­ла при­стој­на. „Згра­да је­сте ста­ра и фа­са­да је от­па­ла, али
љу­ди су мал­тер ко­ји те ци­гле др­жи за­јед­но”, ре­као ми је Са­
во Ба­бић про­фе­сор у пен­зи­ји, вла­сник ста­на ко­ји је из­гле­дао
као да из­ла­зи из гроб­ни­це. Згра­да из три­де­се­тих го­ди­на са
из­ло­мље­ним ли­ни­ја­ма би­ла је у арт де­ко сти­лу. Ком­би­на­ци­
ја су­прот­но­сти огле­да­ла се у ши­ро­ким ход­ни­ци­ма и ма­лим
про­зо­ри­ма. Игра све­тла и та­ме чи­ни­ла је те ход­ни­ке скри­ве­
ним. Од­ма­ра­ли­шта на сте­пе­ни­шту су би­ла пу­на из­ли­за­них
фо­те­ља и ми­ри­са­ла су на сто­го­ди­шње љу­би­чи­це. До сва­ког
ста­на је во­дио по је­дан уз­диг­ну­ти праг са ма­лом ни­шом ис­
пред. Пла­тио сам ки­ри­ју три ме­се­ца уна­пред, али ни­сам хтео
да ула­зим без ње. За­јед­но ће­мо га отво­ри­ти, све­ча­но уз шам­
па­њац.
Ус­хи­ћен сво­јим по­ступ­ком у на­ди да ће мо­ја ле­по­ти­ца
схва­ти­ти да не се­дим скр­ште­них ру­ку, ре­шио сам да је по­тра­
жим и да јој са­оп­штим ра­до­сну вест. Љу­ди из аген­ци­је где је
81
 Бранислав Бранковић

ра­ди­ла су ми ре­кли да је нај­ве­ро­ват­ни­је у Ита­ли­ји. Од­мах сам

знао ко­ји је град у пи­та­њу и већ на­ред­ног ви­кен­да сам ку­пио
кар­т у за Ве­не­ци­ју. Њу ни­сам мо­гао да по­зо­вем јер је про­ме­
ни­ла број због не­ког ма­ни­ја­ка ко­ји је уз­не­ми­ра­вао. По­зва­ће
ме са но­вог бро­ја, та­ко је ре­кла, али се још ни­је ја­вља­ла. Ни­
сам мо­гао да че­кам, кре­нуо сам на мит­ско пу­то­ва­ње.
Рђав ис­ход обе­ле­жио је лош пред­знак још у Бе­о­гра­ду. Док
сам че­као ау­то­бус на ста­ни­ци Ци­ган­ка ми гле­да­ла у длан. Као
да је сам Цр­њан­ски про­го­во­рио из ње ка­да је ре­кла: „То што
тра­жиш, то ви­ше не по­сто­ји.” До ме­не у ау­то­бу­с у се­де­ла је
мла­да де­вој­ка из Пан­че­ва, по за­ни­ма­њу вас­пи­та­чи­ца. Је­два
да је би­ла сим­па­тич­на. Но­си­ла је сук­њу од тек­са­са и гу­ме­не
чи­зме. Има­ла је ма­сну ко­с у и шу­шка­ла док при­ча. Ок, му­вао
сам је, али ви­ше из до­са­де. На­ред­ног ју­тра док смо пи­ли ка­фу
на бен­зин­ској пум­пи у Сло­ве­ни­ји ре­кла ми је мр­тва хлад­на:
„Да­ћу ти број те­ле­фо­на мо­је ке­ве, она има исти про­блем као
ти.” Бо­же зар сам та­ко ло­ше из­гле­дао? Без Ане сам се осе­ћао
као ма­га­рац ко­ји сто­ји на вр­ху сте­не и спре­ма се да ско­чи уве­
рен да ће по­ле­те­ти ма­шу­ћи уши­ма. Ве­ро­ват­но сам та­ко и из­
гле­дао.
У Тр­сту је за­зво­нио те­ле­фон. „Ха­а­лоо, па где си ти ?”, чуо
се до­бро по­зна­ти глас са дру­гог кра­ја све­та. Ана је зва­ла из
Грч­ке где је ра­ди­ла на про­јек­т у Европ­ске Уни­је. Има­ла је па­у­
зу за до­ру­чак. Ре­као сам јој за из­најм­ље­ни стан.
„За­што ме ни­си пр­во пи­тао? Оста­ћу у Грч­кој на­ред­них
ме­сец да­на, а мо­жда и ду­же, за­ви­си од по­сла. Пла­ћа­ћеш ки­
ри­ју а, ...”
„На­ма ве­зе”, пре­ки­нуо сам је „пу­сти сад но­вац и те глу­по­
сти. То је нај­ма­ње што сам мо­гао да учи­ним за нас. Че­кам те
да до­ђеш. Не­до­ста­јеш ми. Ја­ви се.”
„Хо­ћу, а где си сад?”
„У Тр­сту, идем за Ве­не­ци­ју.”
„Без ме­не?”
„Ми­слио сам да си та­мо.”
„Ок, ле­по се про­ве­ди. Ћао!”
82
ЖЕНА ЦРВЕНЕ КОСЕ

Ни­сам још ни узео ва­здух да од­го­во­рим, а она је већ спу­

сти­ла слу­ша­ли­цу. Ни­шта је ни­сам пи­тао од оно­га што сам
пла­ни­рао. Ни­сам јој ре­као ко­ли­ко ми зна­чи и ко­ли­ко сам
пра­зан и оча­јан кад она ни­је са мном. Опет сам скри­вао исти­
ну. Та­јио сам не­што пред њом. Сво­је не­рас­по­ло­же­ње. Што
сам ви­ше хо­дао по мо­сто­ви­ма и из­ли­за­ним тр­го­ви­ма при­ти­
сак у ме­ни је ра­стао. Био сам нер­во­зан као чо­век у ко­ме бе­
сни исти­на. Рас­по­ло­же­ње ми ни­је по­пра­ви­ла ни ка­фа у Фло­
ри­а­ну­ни, сен­двич од ту­ње­ви­не у та­вер­ни Ал Ро­мер. Оти­шао
сам по­но­во до остр­ва Сан Ђор­ђо и сео на сте­пе­ник. Иза ме­не,
цр­ква Сан­та Ма­риа де­ла са­лу­те ди­за­ла се у не­бо ви­со­ка као
успо­ме­на. Из­гле­да­ла је пре­ле­по за­то што је уте­кла вре­ме­ну.
Ле­по­та је је­ди­на осо­би­на ко­ју вре­ме не по­се­ду­је. По­ди­гао сам
по­глед пре­ма не­бу не би ли угле­дао свог Але­фа али је­ди­но
што сам ви­део би­ле су зве­зде. По­ми­сао, да та див­на све­тлост
ме­се­чи­не са­да кли­зи и низ ње­но ли­це, раз­не­жи­ла ме је. Хтео
сам да за­пла­чем. Осе­тио сам су­зу на свом ли­цу. Не. По­че­ла је
да па­да то­пла лет­ња ки­ша. Круп­на као она ко­ју де­вој­ке са­ку­
пља­ју у спо­ме­на­ре. По­шао сам ка ста­ни­ци.
Из­гу­био сам све и ни­сам ви­ше био чо­век, чак ни ми­сао
ко­ја је по­то­ну­ла под на­ле­том оба­ве­за и об­зи­ра, ни­ти же­ља
при­ти­сну­та на­сла­га­ма вре­ме­на и да­љи­не. Био сам кр­па ко­ја
хо­да на ве­тру. Ки­ша је по­че­ла све ја­че да па­да. Из­гу­био сам
ше­шир и vaporetto ми је оти­шао пред но­сем. И њу сам гу­био.
Ви­ше се ни­сам осе­ћао као му­шка­рац. Ли­чио сам на све­ћи­цу
на тор­ти ко­ја се уга­си­ла и пре не­го што је сла­вље­ни­ца по­ми­
сли­ла же­љу.
По­ки­сао сам до го­ле ко­же и до­био упа­лу плу­ћа.
Ве­не­ци­ја ни­је би­ла иста без ње.
Ту­го­вао сам у скла­ду са сво­јом при­ро­дом, под­му­кло и ти­
хо, ни­ма­ло очи­глед­но. Ме­сец да­на ка­сни­је по­што сам за­ле­чио
упа­лу оти­шао сам да от­ка­жем стан на Вра­ча­ру. От­кљу­чао сам
вра­та и ста­јао на пра­гу бес­крај­но не­сре­ћан. Шта да ра­дим, да
уђем и пре­спа­вам оста­так жи­во­та? Не, ни­сам ушао ни ово­га
пу­та. Пла­тио сам и вра­тио кључ вла­сни­ку. Са­во Ба­бић је био
у цр­ни­ни, умр­ла му је су­пру­га. Ни­је из­гле­дао мно­го по­тре­сен.
83
 Бранислав Бранковић

При­ме­тио је мо­ју збу­ње­ност па је ре­као „Ни­шта стра­шно и ја

ћу уско­ро за њом. Смрт, то је жи­вот ко­ји уми­ре као глу­мац на
по­зор­ни­ци.”
Си­ла­зио сам низ сте­пе­ни­це ка­да ме је по­звао: „Го­спо­ди­не,
ума­ло да за­бо­ра­вим, има­те пи­смо од јед­не го­спо­ђи­це ко­ја вас
је тра­жи­ла у по­не­де­љак.”
Кад су љу­бав­ни ра­стан­ци у пи­та­њу пам­те се са­мо те­шке
ре­чи као удар­ци би­чем од ко­јих оста­ју ожиљ­ци. И да­нас их
знам, на­па­мет: „Ако оста­нем мо­жда ћу те за­мр­зе­ти, а то је
по­след­ње што же­лим. Осе­ћам се ло­ше (бе­сна и ту­жна што те
не­ма). Да­ни и ме­се­ци ми про­ла­зе у че­ка­њу. Осе­ћам да ти ви­
ше ни­сам ле­па. Зар ни­си јед­ном ре­као „Ти си нај­леп­ша кад се
сме­јеш.” По­ку­шај да ме схва­тиш. По­сла­ла сам ти по­ру­ку оне
но­ћи на го­ди­шњи­цу на­шег по­знан­ства да иза­ђеш на ка­фу. Ба­
рем на по­ла са­та да се ви­ди­мо. Че­ка­ла сам те цео дан. Би­ла
сам ту­жна што се ни­си по­ја­вио. Ни­си се ни ја­вио. Ко­ли­ко сам
са­мо пла­ка­ла те но­ћи. Бо­ље је да знаш исти­ну. Не мо­гу ви­ше
ова­ко. За оно­га ко­ји во­ли од­с у­ство је нај­не­у­ни­шти­ви­је и нај­
вер­ни­је при­с у­ство. За­у­век тво­ја Ана.”
Во­лим и ја те­бе Ана, али не та­ко сен­ти­мен­тал­но. То је про­
сто не­по­у­зда­на ствар. Љу­бав и не слу­жи то­ме да нас усре­ћи.
„Опет је не­ко дру­ги од­лу­чио о све­му, а ја ћу би­ти крив”, по­ми­
слио сам док сам гу­рао ко­ве­рат у џеп. Ствар­но се ни­сам по­
ја­вио тог да­на, ни­сам ни­ка­ко мо­гао да се „из­ву­чем.” Тре­ба­ло
је ба­рем да се ја­вим, али ни­сам. Ћу­тао сам. Три пу­та сам је се
од­ре­као, као Ју­да. Нај­те­же је пре­не­ти сво­ју же­љу као све­ти­њу
кроз жи­вот и не из­не­ве­ри­ти је.
Био је то крај ове љу­бав­не при­че. Ако се та­ко мо­же на­
зва­ти овај цир­кус од жи­вље­ња, сно­ва, же­ља, не­ста­шлу­ка, збр­
ке, не­ра­зу­ме­ва­ња и сми­ца­ли­ца ко­је је тре­ба­ло из­во­ди­ти. Ова
игра же­не и му­шкар­ца. Играо сам квар­но. Хтео сам да бу­дем
на до­бит­ку ка­кав ­год бу­де ис­ход. Ве­ли­ка за­блу­да свих пла­
шљи­ва­ца. Свет и по­сто­ји за­то да га из­гу­биш због јед­ног по­
гле­да. Од­мах сам по­же­лео да је по­зо­вем, али ми је те­ле­фон
остао у дру­гој јак­ни.
84
ЖЕНА ЦРВЕНЕ КОСЕ

Ка­да сам те ве­че­ри ушао у ку­ћу за­те­као сам сво­ју су­пру­гу

над да­ском за пе­гла­ње ка­ко енер­гич­ним, али сми­ре­ним по­
кре­ти­ма из­вла­чи „иви­цу.” Угле­дао сам свој те­ле­фон на сто­лу.
За њу у тој окрут­ној исти­ни ни­је би­ло пра­вог еле­мен­та из­не­
на­ђе­ња, за­то се и ни­је ухва­ти­ла у зам­ку.
„Ко­ли­ко го­ди­на имаш?”, упи­та­ла ме је с’ вра­та.
Гле­дао сам је збу­ње­но као уче­сник кви­за – че­тр­де­сет три,
че­ти­ри, не знам тач­но.
„А ко­ли­ко го­ди­на има Ло­ли­та?”
„Ко?”
„Ова што ти ша­ље по­ру­ке”, по­ка­зу­је очи­ма на иви­цу сто­ла.
„Два­де­сет пр­вог ја­ну­а­ра на­пу­ни­ће че­тр­де­сет.”
„Не ла­жи”, пре­се­че ме као де­те ухва­ће­но у ла­жи. „По­сла­ла
ти је и сли­ку. Не­ма она ви­ше од два­де­сет пет го­ди­на.”
„Има, са­мо из­гле­да мла­ђе јер је срећ­на.”
„Ја се са­мо на­дам да ни­је ма­ло­лет­на и прет­по­ста­вљам да
зна да ку­ва и да пе­гла јер ти ја то ви­ше не­ћу ра­ди­ти. За ме­не
си, од да­нас, мр­тав.”
„Ко би ре­као да си та­ко љу­бо­мор­на по­сле то­ли­ко го­ди­на?”
„Ни­сам љу­бо­мор­на не­го раз­о­ча­ра­на у те­бе, ско­те је­дан по­
ква­ре­ни!”
У том тре­нут­ку мој те­ле­фон је по­чео да ви­бри­ра, сти­гла
ми је по­ру­ка. Же­на се ба­ци­ла на ње­га као ко­бац и на­рав­но би­
ла је бр­жа од ме­не. Ни­сам ни по­ку­ша­вао да се оти­мам са њом.
„Да ви­ди­мо ко нам пи­ше. О, Ана”, отва­ра­ла је по­ру­ку.
„Шта ка­же Ана: „Ти ви­ше ни­си за­љу­бљен у ме­не”, ре­кла је
же­на и вра­ти­ла ми те­ле­фон.
„Цр­ни ти, да ни­си обе­ћао да је же­ниш?”, упи­та­ла ме је
озбиљ­но и до­да­ла: „Па­вле Цвет­ко­ви­ћу из­гле­да да си за­срао
и код ње. Сто пу­та сам ти ре­кла да за све што ра­диш мо­ра да
по­сто­ји до­бар раз­лог.”
Ето. То вам је то. Сад зна­те ка­ко се и ја зо­вем. Са­мо, ја
ви­ше не по­сто­јим. По­след­њих де­сет го­ди­на по­то­јим тек као
там­на сен­ка у ман­ти­лу под стре­хом ка­фа­не док че­кам да пре­
ста­не ки­ша, тај од­врат­ни пљу­сак ко­ји је по­чео оног да­на кад
сам до­био пи­смо од ње.
85
 Бранислав Бранковић

Мо­жда би мо­зак био у ста­њу да је из­бри­ше из мо­је гла­ве, те

сли­ке на­ста­ле од зби­ра тре­ну­та­ка. Фо­то­гра­фи­је ина­че вре­ме­
ном из­бле­де. Оно што не мо­же да се из­бри­ше је­сте се­ћа­ње (оно
што сто­ји иза јед­ног тре­нут­ка), тач­ни­је све оно што је усле­ди­ло
по­том. Ка­ко да из­бри­ше оно што не зна? Мо­рао би сȃм се­бе да
уки­не, да осло­бо­ди про­стор у свом уму, тај­ни про­лаз.
С вре­ме­на на вре­ме је из­ву­чем из џе­па и у тај час ми­сли
ме од­не­с у да­ле­ко од ове ву­ко­је­би­не, у дру­ги крај све­та. У Ве­
не­ци­ју где је сни­мље­на ова фо­то­гра­фи­ја у вре­ме ка­да је све
из­гле­да­ло ле­по и удоб­но док сам са­ња­рио о бу­дућ­но­сти. Ни­
су ли на­ше же­ље исто та­ко крат­ко­трај­не и не­стал­не у пред­
ве­чер­ја по­пут де­ти­ње ту­ге? У пра­ву је био мој ко­ле­га, му­дри
Те­о­дор, ка­да је ре­као да у жи­во­т у ни­је ва­жна бу­дућ­ност не­го
про­шлост.

86
Ди­ми­три­је Бу­квић

ДЕ­ТЕ У АУ­ТУ
„Иде­мо код стри­ца Ду­ле­та”, ка­за­ла ми је мај­ка док сам до­
руч­ко­вао. Отац и она су се ужур­ба­но спре­ма­ли и про­ве­ра­ва­
ли је­с у ли ис­кљу­чи­ли рин­гле. А ја сам се по­ку­њио, јер се не­ћу
игра­ти с дру­гом де­цом из ком­ши­лу­ка.
„Вра­ћа­мо се ве­че­рас, бр­зо ће про­ћи”, убе­ђи­ва­ла ме је ма­
ма. „Би­ће ти ле­по. Чист ва­здух, јур­ца­ње по ме­кој тра­ви... А
тек жи­во­ти­ње! Та­квих не­ма у гра­ду.”
„По­пут стри­ца Ду­ле­та”, нер­во­зно је до­дао та­та. Од­у­век је
при­чао да га тај њен ро­ђак нер­ви­ра. Ма­ма га је стро­го по­гле­
да­ла. Убр­зо смо се об­ре­ли у ко­ли­ма.
Пу­то­ва­ли смо на се­вер. Ка­пи­је Бе­о­гра­да оста­ја­ле су за на­
ма. По­ку­ша­вао сам да се при­се­тим стри­ца. По­след­њи пут нам
је зи­мус свра­тио у стан. „Се­ћаш се Ду­ле­та? То је брат твог
по­кој­ног де­де, а мог та­те”, пред­ста­ви­ла га је мај­ка. Он је на
то ка­зао ка­ко не би ни по­те­гао то­ли­ки пут да га ну­жда ни­је
на­те­ра­ла. Али, мо­рао је да на­ба­ви не­ке ле­ко­ве. „Кан­ди ко сам
ђа­во овај град­ски смог”, по­жа­лио се у пред­со­бљу на­шег ста­
на. По­чео је да се изу­ва. Мо­ји ро­ди­те­љи су ре­кли да то ни­је
по­треб­но. „А, не, ја по­шту­јем ку­ћу у ко­ју ула­зим”, ин­си­сти­рао
је и ски­нуо обу­ћу. Ме­се­ци су про­шли од та­да, али и да­ље сам
до­бро пам­тио смрад ње­го­вих ву­не­них ча­ра­па.

*
Же­га је раз­но­си­ла воњ ба­ле­ге по ата­ру. Отац је пар­ки­рао
„мо­скви­ча” на ве­ли­ко има­ње. С тре­ма се из­ди­гао пас. Био је
при­ве­зан, рун­дав и ру­жан. Из ње­го­ве сме­жу­ра­не дла­ке за­чуо
87
 Димитрије Буквић

се ла­веж. Стриц се хи­тро ука­зао иза ула­зних вра­та. Ње­го­ве

се­де вла­си и на­бо­ра­но ли­це као да су би­ли гре­шком на­ка­ле­
мље­ни на ми­ши­ћав труп с огром­ним, моћ­ним удо­ви­ма. Про­
драо се на џук­ца:
„Џе­ри! Ми­ран!”
„Што га не од­ве­жеш?” пи­тао је та­та. „Мо­жда хо­ће уну­тра.”
„Јок, мо­ре”, уз­вик­нуо је Ду­ле. „Ку­чи­ште је за авли­ју!”
За­тим је за­гр­лио оца. Имао сам ути­сак ка­ко би­смо све
тро­је ста­ли у тај за­гр­љај и још би оста­ло луф­та ме­ђу гло­ма­
зним ми­ши­ца­ма.
„Здра­во-жи­во, Бе­о­гра­ђа­ни”, по­ви­као је. „Не­ма вас, бре, да
зов­не­те и пи­та­те за здра­вље. Ал’ кад при­гу­сти, о’ма се се­ти­те
род­би­не на се­лу! Ка­ко си ми, зе­те?”
„Фи­но”, од­го­во­рио је та­та. „А ти?”
„Ма ево, са­мо кад је ото­пли­ло... Кад је лад­но, бо­лу ме ле­
ђа...”
„Ми­слиш – бо­ле те?”
„А, не”, зна­чај­но ће стриц. „Но­га ме бо­ле, а ле­ђа ме бо­лу.”
По­здра­вио се и с на­ма. Ма­му је из­љу­био три пу­та. Осло­
ви­ли су се с „бра­та­ни­це” и „чи­ча”. Окре­нув­ши се пре­ма ме­ни,
ка­зао је:
„О, па то је већ ве­лик деч­ко... Кол­’ко ти је го­ди­на, ју­на­че?”
„Пет”, сти­дљи­во сам од­го­во­рио пред ње­го­вом по­ја­вом.
„О, пра­ви ку­ро­ња!”
Мај­ка се ма­ло сну­жди­ла. Отац се за­до­вољ­но на­сме­јао.

*
Зи­до­ви обе про­сто­ри­је би­ли су до­бра­но ољу­ште­ни. Цен­
трал­но ме­сто у днев­ној со­би за­у­зи­мао је огро­ман сто с рас­па­
ра­ним сто­ли­ца­ма. На ви­три­ни у ћо­шку на­ла­зио се те­ле­ви­зор.
Му­ве су ле­те­ле сву­да уна­о­ко­ло.
„Же­но, дај оно за до­бро­до­шли­цу!”, под­вик­нуо је Ду­ле кад
смо по­се­да­ли.
Стри­на је иза­шла из ку­хи­ње. Оде­ве­на у циц, те­ме­на об­
мо­та­ног ма­ра­мом, но­си­ла је по­слу­жав­ник с то­плом по­га­чом
88
ДЕТЕ У АУТУ

и го­ми­ли­цом со­ли. Спо­ро нам се при­бли­жа­ва­ла. На ко­рак од

сто­ла, на­јед­ном је за­ста­ла и по­гле­да­ла у Ду­ле­та.
„Ај­де, ај­де, бр­же!”, ка­зао је.
Чим је спу­сти­ла овал, на хлеб се при­зе­мљи­ла му­ва и по­че­
ла да тр­ља но­жи­це.
„Е, не­ћеш га мај­ци”, сни­зио је Ду­ле тон и од­не­куд ису­као
ша­ке­ти­ну.
Спо­ро ју је при­ми­цао ин­сек­т у на ко­јег се усред­сре­дио це­
лим сво­јим би­ћем. Од­јед­ном – цап! Уљез је му­ње­ви­то не­стао
у стри­че­вој пе­сни­ци. Ду­ле је пре­ба­цио па­лац пре­ко стег­ну­те
ша­ке. Из сти­ска је нај­пре из­ву­као ка­жи­прст па сред­њи прст.
Скра­тив­ши ма­не­вар­ски про­стор за­ро­бље­ном дво­крил­цу,
уро­нио је па­лац од­о­зго ме­ђу два нај­ма­ња, и да­ље ску­пље­на
пр­ста, као да спу­шта тег у аван. Кад је рас­тво­рио ша­ку, на
дла­ну је осва­нуо обо­га­ље­ни му­вљи леш. По­ка­зао нам га је по­
но­си­то, као пла­дањ ди­вља­чи. Тад сам стри­ца пр­ви пут ви­део
на­сме­ја­ног.
„Алал ти ве­ра, Ду­ле”, огла­си­ла се стри­на.
Ма­ма се ки­се­ло осмех­ну­ла и узе­ла пар­че по­га­че. Стриц је,
не освр­ћу­ћи се, за­ви­тлао по­смрт­не остат­ке иза се­бе и не­по­
гре­ши­во их из­ба­цио кроз про­зор.

*
Стри­на је на Ду­ле­то­ву ко­ман­ду до­не­ла фла­шу ра­ки­је, ка­фу
и ме­зе, а за ме­не сок. По­пио сам га из два гу­тља­ја.
„Не­го, чи­ча, ај­де нам до­не­си оно”, ка­за­ла је мај­ка.
„Че­кај, мо­ре, ми­ла”, брец­нуо се он. „Пр­во да на­здра­ви­мо!
Не­ће оно ниг­де по­бе­ћи.”
„Ја не мо­гу да пи­јем. Во­зим”, ре­као је отац.
„Их, бре, зе­те! Са­мо ре­ци жан­да­ри­ма ус­пут да си Ду­лов
ро­ђак... И шче­пај во­лан чвр­сто, кʼо при­зет­ко те­ста­мент!”
На ме­не ни­с у обра­ћа­ли па­жњу. При­шао сам раз­гр­ну­тим
за­ве­са­ма и про­мо­лио гла­ву у спољ­ни свет. Симс је био пре­пун
мр­твих му­ва. У дво­ри­шту се по­ја­ви­ла де­вој­чи­ца тр­ша­ве, не­у­
кро­ће­не ко­се. Во­ди­ла је ко­ко­шку на по­во­цу.
„Ку­ро­ња, ’оћеш још со­ка?”, за­гр­мео је стриц.
89
 Димитрије Буквић

Пре­нуо сам се бо­ја­жљи­во, као рас­крин­ка­ни за­ве­ре­ник.

Ду­ле је стао по­ред ме­не.
„О, па ти мер­каш Ма­ру, је ли? Нис’ ти на­и­ван...”
За­тим је об­ја­снио мо­ји­ма:
„Ком­шиј­ска ће­ра. Сва­ки дан нам ше­та Лен­ку; то нам нај­
леп­ша ко­ка. Ма­ра је обо­жа­ва.”
Та­та се ућу­тао и упор­но др­му­сао но­гу. Стриц и ма­ма су
по­ве­ли но­ви раз­го­вор. Ти­хо сам пи­тао оца:
„Што си се из­гр­лио с њим кад те нер­ви­ра?”
„Кад по­ра­стеш и по­ста­неш ве­ли­ки, са­зна­ћеш.”
„Не мо­гу да че­кам. Ре­ци ми сад!”
„Деч­ко, сми­ри се...”
„Ре­ци ми, ре­ци ми, ре­ци ми!”
„Не­ћу”, на­ро­гу­шио се. Обра­тио сам се Ду­ле­т у, по­ка­зав­ши
на та­т у:
„Ти ње­га нер­ви­раш!”
Стриц се ни­је оба­зи­рао на мо­је ре­чи. Али, отац ме је дис­
крет­но ушти­нуо за бу­ти­ну. Мај­ка је пре­у­зе­ла ини­ци­ја­ти­ву:
„Овај... си­не, те­би је до­сад­но ов­де, с на­ма ма­то­ри­ма. Иди
на­по­ље, да се играш...”
Тад се и Ду­ле уме­шао:
„Е, ај­де, та­ман да упо­знаш Ма­ру. Са’ ће она да до­ђе.”

*
Ушла је у со­бу и уч­ти­во по­же­ле­ла до­бар дан. За­бле­нуо сам
јој се у очи. Би­ле су зе­ле­не и ста­кла­сте, с пр­сто­хва­том ди­вља­
штва.
„Ово је наш ма­ли ро­ђак, из Бе­о­гра­да”, пред­ста­вио ме је
стриц Ма­ри, на­гла­сав­ши оно „из Бе­о­гра­да”. „Вра­ти­те Лен­ку,
па му ма­ло по­ка­жи се­ло. Не­мој­те да­ле­ко!”
Иза­шли смо. Ма­ра је ћу­та­ла. Кри­шом сам је за­гле­дао; све
ми се ви­ше сви­ђа­ла, пој­ма не­мам за­што. Ко­ра­ча­ли смо пре­ма
огра­ђе­ном де­лу стри­че­вог пла­ца. Лен­ка је два­пут за­ку­ку­ри­
ка­ла. Хва­ла јој; ти­ши­на је опа­сно по­че­ла да ме нер­ви­ра.
„Код нас љу­ди та­ко ше­та­ју псе”, ре­као сам.
„А, не!”, спрем­но је уз­вра­ти­ла. „Ку­чи­ште је за авли­ју.”
90
ДЕТЕ У АУТУ

По­ве­ће пар­че зе­мље уну­тар ни­ске, др­ве­не огра­де би­ло

је по сре­ди­ни оде­ље­но ста­зом на две јед­на­ке ни­ше ои­ви­че­
не при­зем­ном жи­цом. У обе­ма су би­ле ко­ко­шке. Без­број­не
пти­це ту­ма­ра­ле су уна­о­ко­ло и кљу­ца­ле шта стиг­ну. То­ли­ко су
грак­та­ле да се ни­је мо­гло раз­го­ва­ра­ти. На дру­гом кра­ју на­ла­
зи­ла се скле­па­на ку­ћи­ца.
„Ду­ле их пу­шта да ов­де ле­ти трч­ка­ра­ју”, осе­ти­ла је Ма­
ра по­тре­бу да ми об­ја­сни. По­ка­за­ла је за­тим на да­шча­ру на­
спрам нас.
„А зи­ми су та­мо.”
Ски­нув­ши по­во­дац, по­че­ла је да ми­лу­је сво­ју љу­би­ми­ц у
и при­ча с њом. Ме­не ни­је за­ре­зи­ва­ла. По­с та­јао сам љу­бо­мо­
ран на Лен­к у. Био је то мор­би­дан љу­бав­ни тро­у­гао. Кад су
се иш­ћа­ска­ле, мо­ја сим­па­ти­ја је ру ­тин­ски пре­ба­ци­ла Лен­к у
пре­ко жи­ча­не ба­ри­је­ре. Тај њен по­тез из­гле­дао ми је не­до­
сти­жно. За­тим је обе­си­ла ка­иш на ек­сер уку­цан у обли­жњу
ози­да­ну че­сму. Иза­шли смо.
„А је л’ ви у Бе­о­град ’ва­та­те сле­пи­ће?”, пи­та­ла ме је.
„Шта је л’ ра­ди­мо?”
Ис­ко­ра­чив­ши с има­ња, об­ре­ли смо се на не­пре­глед­ној за­
пар­ло­же­ној ли­ва­ди. С тог ме­ста се и да­ље ви­де­ло про­че­ље Ду­
ле­то­ве ку­ће. Сти­гли смо до мут­ног по­то­чи­ћа. Ма­ра је за­с у­ка­
ла ру­ка­ве.
„Ај сад!”, на­ре­ди­ла је. „Ко у’ва­ти ви­ше, по­бе­дио је!”
„Шта су ти сле­пи­ћи?”
Уме­сто од­го­во­ра, клек­ну­ла је и за­ро­ни­ла ру­ку у не­про­зир­
ну во­ду као да пре­ме­ра­ва дно. Ко­ји мо­ме­нат ка­сни­је, из­ву­кла
је плен. Слу­за­ва, ба­кар­на, зми­јо­ли­ка на­ка­за, с ко­је се це­ди­ла
штро­ка­ва жа­бо­кре­чи­на, бес­по­моћ­но се ко­пр­ца­ла у пе­сни­ци.
„Је­дан ну­ла за ме­не”, по­но­сно је ре­кла и ба­ци­ла гми­зав­ца
на су­во. „А сад ти!”
Сте­гао сам зу­бе; то је би­ло пи­та­ње ча­сти. По­клек­нуо сам
и за­жму­рио, да не гле­дам смр­дљи­ви му­тљаг. Чим сам уро­нио
ша­ку до­та­као сам дно. Већ сам сми­слио ка­ко ћу је од­мах из­
ву­ћи под из­го­во­ром да ни­шта ни­сам на­пи­пао. Истог тре­на,
по­ја­ви­ла се опа­сност. И то не у во­ди, већ из ва­зду­ха.
91
 Димитрије Буквић

Бу­бе­ти­на огром­них ди­мен­зи­ја ле­те­ла је спо­ро, као бом­

бар­дер на­кр­цан екс­пло­зи­вом. Тро­мо је кру­жи­ла око нас.
Стри­цу би за та­кво чу­до­ви­ште би­ле по­треб­не обе ру­ке. Ја сам
сво­је упо­тре­био да се па­нич­но раз­ма­шем. Ни­је ус­пе­ло; кли­
снуо сам у нај­бли­жи жбун. Ма­ра ме је мир­но по­сма­тра­ла и
по­дру­гљи­во се сме­ја­ла. Жив­ци­ра­ло ме је ње­но це­ре­ка­ње и
ста­ло­же­ност док је оно чу­до об­ле­та­ло око ње.
„Иза­ђи сло­бод­но”, ре­кла је. „То је обад. Он на­па­да сто­ку. И
не мла­та­рај, са­мо ћеш да га из­нер­ви­раш.”
Ни­сам ни­шта го­во­рио. Она је до­да­ла:
„А ако те ту где чу­чиш ује­де па­ук кр­сташ?..”
Ни­је до­вр­ши­ла ре­че­ни­цу. Као да је ви­ше не за­ни­мам,
окре­ну­ла се пре­ма по­то­ку. Од­ва­жио сам се и иза­шао из скло­
ни­шта. Пи­љио сам у ње­не увој­ке, кич­му, зад­њи­цу, но­ге.
Из ду­би­не тр­бу­ха не­што ми се ус­пен­тра­ло пре­ма груд­ном
ко­шу. Би­ла је то не­ка чуд­на, не­жна ус­пла­хи­ре­ност; је­за про­
же­та бла­жен­ством. Ви­ше ми ни­је би­ло гро­зно ни то што је
Ма­ра упра­во из­ву­кла још јед­но гми­за­во чу­до из пр­ља­ве во­
ду­ри­не.
„Два ну­ла за ме­не”, ра­до­сно је из­го­во­ри­ла, не освр­ћу­ћи се.
Та опа­ска ми се истог мо­мен­та за­т у­ри­ла у дну мо­зга, док
сам сва чу­ла усме­рио на ло­ви­ну. Бе­о­ња­че су ми се не­за­др­
жи­во ис­ко­ла­чи­ле а сто­па­ла, по­пут зом­би­ја, не­чуј­но кро­чи­ла
на­пред. Убр­зао сам ход. При­ме­ти­ла ме је тек кад сам јој се
при­бли­жио тик иза ле­ђа. Из­гле­да­ла је збу­ње­но и из­не­на­ђе­но.
Хи­тро сам при­сло­нио усне на њен образ и оба­вио ту ствар.
„Сад је два је­дан”, ре­као сам.
Уме­сто уз­врат­ног по­љуп­ца, до­био сам му­ње­вит ша­мар.
Од­јек­ну­ло је. Ма­ра се љу­ти­то уда­љи­ла. Остао сам сâм, с џи­
нов­ским ин­сек­том ко­ји се још вр­змао у ле­т у. За­тим је иш­че­
зао. На­по­слет­ку и ја.

*
„Же­ну са­мо тре­ба ту­ћи на вре­ме”, при­чао је стриц мом
оцу. „Пре­би­јеш је у по­не­де­љак, до пет­ка ће за­слу­жи...”
92
ДЕТЕ У АУТУ

Те ре­чи би­ле су је­ди­но што сам чуо по по­врат­ку у днев­

ну со­бу. До­па­ле су ми се, баш као и стри­ни, ко­ја је из ћо­шка
кли­ма­ла гла­вом. Ма­ма ни­је би­ла ту. Та­та и стриц су за­ћу­та­ли
чим сам ушао.
„О, ево ку­ро­ње”, по­ви­као је до­ма­ћин. „Се­ди, деч­ко. Же­но,
дај му још со­ка!”
Сме­стио сам се на сто­ли­цу нај­бли­жу ТВ-у, ко­ји је са­да био
укљу­чен. Еми­то­ва­ли су на­ја­ву про­гра­ма: ве­сти на ма­ђар­ском,
ве­сти на сло­вач­ком, ве­сти на ру­мун­ском, ве­сти на ру­син­ском
и, на кра­ју – ве­сти.
Иду­ћи пре­ма ку ­хи­њи, стри­на се ми­мо­и­шла с ма­мом, на
чи­јем је ли­ц у био из­раз га­ђе­ња. Кад ме је угле­да­ла, ора­спо­
ло­жи­ла се:
„Си­не, већ си се вра­тио? А где ти је дру­га­ри­ца?”
„Пла­ти­ће ми та ко­ко­шка”, ре­као сам не­вољ­но, док је спи­
кер на не­ра­зу­мљи­вом је­зи­ку чи­тао с па­пи­ра.
„Ка­ко то при­чаш, срам те би­ло”, уко­рио ме је отац. Ма­ма
му је пре­ба­ци­ла ка­ко сам то чуо од ње­га. И ви­де­ла мој цр­ве­
ни образ:
„Ју! Ни­сте се ваљ­да ту­кли!”
„Ма пу­сти, игра­ју се де­ца”, огла­сио се Ду­ле. „Не­го, и ми
смо не­чи­ја де­ца... Мо­ж’мо и ми ма­ло да се за­и­гра­мо... Ај, жи­
ве­ли!”
И ја сам на­здра­вио с њи­ма, со­ком ко­ји ми је у ме­ђу­вре­ме­
ну сти­гао. Ма­тор­ци су опет раз­ве­зли не­ке сво­је те­ме. Уду­био
сам се у те­ле­ви­зор. Исто као „Днев­ник” ко­ји гле­да­ју од­ра­сли,
са­мо крат­ко тра­је и ни­шта се не раз­у­ме, осим да­т у­ма ис­пи­са­
ног у углу – не­ки но­вем­бар де­ве­де­сет пр­ве. Био сам оп­чи­њен
тим не­до­ку­чи­вим бун­ца­њем. Отац се за­чу­дио:
„Што гле­даш кад ни­шта не раз­у­меш?”
„Ето, та­ко.”
Та­та је слег­нуо ра­ме­ни­ма и вра­тио се раз­го­во­ру. Бр­бљи­ви
во­ди­те­љи су се сме­њи­ва­ли. У дну сто­ма­ка осе­тио сам из­не­
над­но го­ли­ца­ње ко­је је пре­ти­ло да ис­цу­ри.
„Та­та! Пи­шки ми се.”
93
 Димитрије Буквић

„Имаш пољ­ски кло­зет на­по­љу”, од­го­во­рио је стриц уме­сто

оца.
Ма­ма је уста­ла.
„Од­ве­шћу те ја, си­не, ма­ло је не­згод­но да идеш сам...”
Иза­шли смо баш кад су по­че­ле ве­сти на срп­ском. Та­та и
стриц су по­ја­ча­ли тон и ушли у екран. Кад смо се ма­ма и ја
вра­ти­ли, обо­ји­ца су ту­по зу­ри­ли у од­јав­ну шпи­цу.
„Ја ово ни­шта не раз­у­мем”, ка­зао је Ду­ле збу­ње­но.
„Ни ја”, ре­као је отац.
Стри­на се не­при­мет­но сме­ју­љи­ла из при­крај­ка.

*
„Чи­ча, мо­ра­мо по­ла­ко да кре­не­мо”, ре­кла је ма­ма.
„Ајд, кад мо­ра­те. Ис­пра­ти­ћу вас.”
„А да нам до­не­сеш оно?”
Ду­ле је упит­но бу­љио вод­њи­ка­вим очи­ма пре­ко пра­зне
ра­киј­ске бо­це. Па се пље­снуо по че­лу.
„А, да! Ево, са­ћу. Све је то при­пре­мље­но, уре­ђе­но, та­мо, у
ке­си, у шу­пи... Не­ма да бри­га­те! Не­го, да по­ве­дем ку­ро­њу да
ма­ло ви­ди жи­во­ти­ње?”
Мај­ка и отац су се ко­ле­ба­ли, ре­кав­ши да жу­ри­мо. Тад сам
се ја уме­шао:
„Оћу да их ви­дим!”
„Па да­бо­ме”, штип­нуо ме је стриц за онај образ по ко­јем
ме Ма­ра опа­у­чи­ла. „Да по­сле при­чаш дру­га­ри­ма у Бе­о­град...”
„Ај­де, али бу­ди­те бр­зи”, пре­с у­дио је та­та.
„Не бри­гај, зе­те, све нам је то ус­пут! Одо­смо!”
На­по­љу, стриц је убр­зао ко­рак. Про­шли смо по­ред шта­ле.
Пи­тао сам га:
„А жи­во­ти­ње?”
„Ево, саʼ ће­мо.” на­ста­вио је ужур­ба­ним хо­дом. „Не­го, ви’ш
ти ка­ква су чуд­на вре­ме­на до­шла... Да­нас те има, су­тра те не­
ма... А гро­бљан­ско цве­ће – све ве­ће!”
Го­во­ре­ћи, пра­вио је по­ду­же па­у­зе, као да че­ка при­лив ми­
сли. Збу­ње­но сам гле­дао окол­не ле­је с биљ­ка­ма.
„Ка­кво цве­ће?”
94
ДЕТЕ У АУТУ

Ду­ле ми се при­бли­жио. По­ка­зао је на сво­је ве­ли­ко уво, об­

ра­сло у че­ки­ње ме­ђу ко­је су се упле­ле че­сти­це пр­љав­шти­не.
„Ове дла­ке, ви’ш? То ти је гро­бљан­ско цве­ће. Кад се на­ку­
пи, пр­па је, ба­то мој!”
Ин­стинк­тив­но сам се упла­шио, али ни­сам смео да по­бег­
нем. По­ку­шао сам да пре­у­сме­рим па­жњу на сме­шне ства­ри.
Цр­та­ће, ре­ци­мо. Стре­сао сам се на Ду­ле­тов по­вик:
„Ту смо!”
Ис­пред ме­не се по­но­во ука­зао ко­кош­ји лет­њи­ко­вац. „Зар
он не зна да сам већ био ов­де?” Ни­је ми се ми­ли­ло да га пи­
там. Вра­тан­ца на огра­ди су се од­шкри­ну­ла под стри­че­вом ру­
чер­дом. Ти­ши­на је по­ја­ча­ла шкри­па­ње.
Ду­ле­то­ва сен­ка се од­мо­та­ла по ста­зи из­ме­ђу жи­ча­них ба­
ри­је­ра по­пут си­лу­е­те Та­лич­ног То­ма на ула­зу у са­лун. Пер­на­ти
ство­ро­ви су као по ко­ман­ди за­ћу­та­ли. Об­у­зе­ла ме је не­ка на­
пра­сна не­ла­го­да. Стриц је на­ста­вио, по­ма­ло еу­фо­рич­но ди­жу­
ћи глас:
„Ово су ти бре пра­ве ко­ке, а не оне ва­ше, град­ске, из ин­
ку­ба­то­ра...”
При­шао је Лен­ки.
„Ево!”, по­ми­ло­вао ју је. „Здра­во, се­о­ско жи­вин­че... То је
бре тр­ча­ло по дво­ри­шту! Раз­у­меш?”
Унео ми се у ли­це и још јед­ном уз­вик­нуо:
„То је бре тр­ча­ло по дво­ри­шту!”
Ње­го­ве ре­чи пра­тио је оштар за­дах.
По­не­ла су ме раз­ми­шља­ња. На мах сам из­бри­сао стри­ца
из све­сти и се­тио се пе­тла Со­фро­ни­ја ка­ко бе­жи од уда­ва­че
ко­ја га ју­ри с окла­ги­јом.
За­о­ку­пљен ти­ме, пре­ка­сно сам при­ме­тио стри­че­ве ша­ке
ко­је су се над­ви­ле над Лен­ком. Ису­као их је, као и увек, му­
ње­ви­то, ни­от­ку­да. Тек ме је сна­жни ле­пет Лен­ки­них кри­ла, уз
ус­пла­хи­ре­но и гр­о­мо­гла­сно ку­ку­ри­ка­ње чи­та­вог ја­та, вра­тио
у овај свет. Већ иду­ћег тре­на, ко­ки­ца мо­је дра­ге об­ре­ла се у
ва­зду­ху, а око ши­је јој се об­мо­та­ла не­про­бој­на бу­ка­ги­ја од Ду­
ле­то­вих ис­пре­пле­те­них пр­сти­ју.
95
 Димитрије Буквић

Стриц је ар­ла­ук­нуо као Вуч­ко кад му се на но­гу сту­шти

тег од де­сет то­на. Не пре­ки­да­ју­ћи ур­лик на­лик Тар­за­но­вом,
за­вр­тео се у круг. Гле­дао сам ка­ко се обр­ће не­ко­ли­ко пу­та око
сво­је осе. Би­ло је не­ке мор­бид­не ри­т у­ал­не ру­ти­не у том по­
кре­т у. На ум су ми па­ли „Ци­пе­ли­ћи” и Пи­ру­е­ти­ни гра­ци­о­зни
по­кре­ти.
Нај­зад, не­где усред свог тог окре­та­ња, у ко­јем је стриц био
не­у ­хва­тљив за по­глед као Та­сма­ниј­ски ђа­во, за­чу­ло се јед­но
„крц”. Цр­ве­не ка­пљи­це раз­ле­те­ле су се на све стра­не. Ра­с у­ле
су се по окол­ним пти­ца­ма и по­шкро­пи­ле де­ви­чан­ску бе­ли­ну
њи­хо­вог пер­ја. То их је до­дат­но уз­вр­по­љи­ло па су се па­нич­но
рас­тр­ча­ле. Ипак, ути­сак нај­ве­ће дез­о­ри­јен­ти­са­но­сти ода­ва­ла
је Лен­ка, тач­ни­је – ње­но обез­гла­вље­но те­ло, ко­је је Ду­ле од­ба­
цио од се­бе пра­во на зе­мља­ну ста­зу.
Тор­зо је бес­циљ­но шет­ка­рао и све спо­ри­је се ба­тр­гао. Нај­
зад, труп с кри­ли­ма и но­жи­ца­ма се стро­по­штао по­крај огра­
де, тач­но ис­под по­во­ца чи­ја је ом­ча, та­ко­ђе ма­ло окр­ва­вље­на,
ли­чи­ла на ве­ша­ла. Птич­јем ле­шу, стриц је на кон­цу до­ба­цио
гла­ву ис­ко­ла­че­них очи­ју. За­гле­дан од­о­зго, с ви­си­не, ре­као је:
„...То је бре тр­ча­ло по дво­ри­шту...”

*
„Мо­сквич” се у су­мрак спо­ро труц­као пре­ма Бе­о­гра­ду.
Док је во­зио, та­та се скри­вао иза во­ла­на кад год на­и­ђу ко­ла
из су­прот­ног сме­ра. Ма­ма га је на­во­ди­ла као су­во­зач на ре­ли­
ју. Кроз спу­ште­но ста­кло код зад­њег се­ди­шта, где сам био ја,
уле­те­ла је му­ва. По­чео сам да је гр­о­зни­ча­во те­рам и ви­чем на
њу. Ус­пе­ло ми је – из­ле­те­ла је. Тад ми је ма­ма ре­кла:
„Ти­ше ма­ло, си­не, да не про­бу­диш Лен­ку.”
„Је­сте, ено, спа­ва у ге­пе­ку”, до­дао је та­та.
Обо­је су се гро­хо­том сме­ја­ли. Ћут­ке сам гле­дао њи­хо­ва
те­ме­на пре­ко се­ди­шта. У овом ту­роб­ном да­ну, сви су се бар
јед­ном осмех­ну­ли, чак и стри­на. Сви осим ме­не. Док сам раз­
ми­шљао о то­ме, на­пра­сно се се­тих Ма­ре; ни­кад ви­ше не­ће
ви­де­ти сво­ју љу­би­ми­цу. Ха ха ха.
96
Ми­ла­на Гр­бић

ЛА­КУ НОЋ, ДОК­ТО­РЕ, И СРЕЋ­НА

НО­ВА ГО­ДИ­НА УНА­ПРЕД
То­ком про­те­кле но­ћи се у на­шем гра­ду од­и­гра­ла дво­стру­
ка тра­ге­ди­ја – жи­во­те су из­гу­би­ле две мла­де же­не. Бе­жи­вот­но
те­ло два­де­сет дво­го­ди­шње А. Б. про­на­ђе­но је у ули­ци Ми­ла­на
Же­же­ља, где је по­чив­ша жи­ве­ла са су­пру­гом и дво­је ма­ло­лет­
не де­це. А. Б. је пре­ми­ну­ла услед по­сле­ди­ца фи­зич­ког на­па­да.
Прет­по­ста­вља се ка­ко је зло­чин по­чи­нио су­пруг пре­ми­ну­ле,
два­де­сет ше­сто­го­ди­шњи Б. Б., ко­ји се тре­нут­но на­ла­зи у при­
тво­ру. Та­ко­ђе у свом до­му, пре­ми­ну­ла је два­де­сет осмо­го­ди­
шња В. Г. Узрок ње­не смр­ти би­ће по­знат тек на­кон об­дук­ци­је,
а су­пруг по­кој­не Д. Ђ., хи­рург за­по­слен у ло­кал­ној бол­ни­ци,
од­био је да од­го­во­ри на на­ша пи­та­ња.
Она га во­ли и ни­кад га не­ће на­пу­сти­ти. Мр’ш у кре­вет,
Сте­ви­це! Већ је про­шло де­вет са­ти!, уве­жба­ним по­кре­том
ски­да с но­ге офу­ца­ну, ка­ри­ра­ну па­пу­чу и пре­ти њом си­ну.
Му­са­ви де­чак об­у­чен у рас­па­ре­ну пи­џа­му јој се ке­зи у ли­це.
Ни­је та­та ре­као, од­го­ва­ра јој, а за­тим не­раз­го­вет­ним гла­сом
до­да­је не­што о те­ле­ви­зи­ји. Та ка­кав те та­та спо­п’о! Не­ће ти
тај до зо­ре! И ка­к’и те­ле­ви­зор! Сад не­ма ни­шта за ма­лу де­
цу, по­чи­њу без­о­бра­зни фил­мо­ви!, Аран­ка не ис­пу­шта из де­сне
ру­ке па­пу­чу, а у ле­вој др­жи упа­ље­ну ци­га­ре­т у с уку­сом мен­
то­ла. Мр’ш!, по­на­вља, и де­чак не­ста­је у днев­ној со­би ко­ја је
од ку­хи­ње одво­је­на ша­ре­ном за­ве­сом. Ко ли ми те на­пра­вио
та­ко ум­фа­лид­ног?, по­ми­шља, исто­вре­ме­но љу­та и за­је­дљи­
ва, а за­тим по­чи­ње да се ге­га пре­ма шпо­ре­т у. Па­пу­ча, ко­ју је
97
 Милана Грбић

ба­ци­ла на под на­кон си­но­вље­вог из­ла­ска, оста­је на пло­чи­ца­

ма. Аран­ка у по­след­ње вре­ме че­сто за­бо­ра­вља. Мо­жда је од
удар­ца, оног у иви­цу ку­хињ­ског сто­ла. Аран­ка исто­вре­ме­но
пр­сти­ма др­жи ци­га­ре­т у и тр­ља чво­ру­гу, ста­ру че­ти­ри да­на,
али још увек бол­ну. Мо­гу­ће и да се де­ша­ва ако ни­си ишао у
шко­лу ко­ли­ко је тре­ба­ло. Мо­жда­не ће­ли­је, или ви­ју­ге, исто је,
се не раз­ви­ја­ју као код оста­лих љу­ди. Или је мо­жда до­би­ла ка­
на­ри­ци­ном? Хо­ће да се по­ја­ви и код де­ца, а ка­мо ли љу­ди ње­
них го­ди­на. У ку­рац ако је ка­на­ри­ци­ном. Аран­ка се нер­во­зно
че­ше по гла­ви, при че­му јој ма­ло пе­пе­ла с већ ско­ро до­го­ре­
ле ци­га­ре­те па­да на ра­ме. Ни­је ка­на­ри­ци­ном сто по­сто – до
сад би већ оће­ла­ви­ла, до­се­ти се. Од то­га сви­ма опад­не ко­са, а
ко­ли­ко је она при­ме­ти­ла, и обр­ве. Гра­би ста­кле­ну фла­шу пу­
ну без­бој­не теч­но­сти ко­ја сто­ји на фри­жи­де­ру и нер­во­зно се
освр­ће по ку­хи­њи. Као да оче­ку­је на­пад. Ди да је ту­ри? Не­ће
у фри­жи­дер. Кад онај до­ђе, има пр­во да отво­ри фри­жи­дер,
по­ми­шља, и тр­па фла­шу у про­рез из­ме­ђу шпо­ре­та и пр­ља­вог
зи­да, при­том раз­гр­ћу­ћи слој па­у­чи­не.
Пр­во се чу­је гла­сан звук, сли­чан пи­ску, али про­дор­ни­ји.
Све­тлу­ца­ва ра­ке­та ле­ти к не­бу, до­сти­же из­ве­сну ви­си­ну, а
за­тим се рас­цве­та­ва у ру­жу од зе­ле­них и злат­них шљо­ки­ца.
Цвет не­ко­ли­ко тре­ну­та­ка осве­тља­ва ноћ­но не­бо и гра­дић под
њим, а за­тим по­чи­ње да се кру­ни. Ки­ша ње­го­вих злат­них и
зе­ле­них ла­ти­ца па­да к тлу. У да­љи­ни се чу­је на­род­на му­зи­ка.
Кад би био ра­њен, кр­ви бих ти да­ла, оба сво­ја ока, кад би био
слеп, ал’ уза­луд, без ду­ше си леп. Ве­ра се не по­ми­че. Го­то­во и
не треп­ће. На час јој чак ни му­зи­ка не сме­та. Ду­го ни­је ви­де­
ла ва­тро­мет. По­сма­тра не­бо, пу­на иш­че­ки­ва­ња чак и на­кон
што се све уми­ри. Да­ле­ко од то­га да она во­ли би­ло шта што је
шунд, али у овом тре­нут­ку се се­ћа фил­ма Ти­та­ник из де­ве­
де­сет сед­ме. Гле­да­ла га је са­мо до сце­не у ко­јој же­не с де­цом
на­пу­шта­ју брод, а му­шкар­ци оста­ју. Ли­ца де­вој­чи­ца и де­ча­
ка су упр­та у не­бо ко­је је осве­тље­но ва­тро­ме­том, сиг­на­лом
за по­моћ. Де­ца су не­све­сна да за­у­век гу­бе оче­ве. Ве­ра схва­та
ка­ко већ не­ко­ли­ко ми­ну­та сто­ји по­ред про­зо­ра, с на­дом оче­
ку­је сле­де­ћи ва­тро­мет и раз­ми­шља о Ти­та­ни­ку, па се бр­зо
98
ЛАКУ НОЋ, ДОКТОРЕ, И СРЕЋНА НОВА ГОДИНА УНАПРЕД

уда­ља­ва, од­ла­зи до ра­чу­на­ра, те по­ја­ча­ва му­зи­ку. Disordaaar!,

упра­во по­ја­ча­ни, до­бро пре­по­зна­тљи­ви глас Ија­на Кур­ти­са
по­ти­ску­је Мо­ра­вац. Ве­ра се те­гли. Ужа­сно јој је до­сад­но. Ста­
је пред ве­ли­ко зид­но огле­да­ло с лам­па­ма. Чи­ни се да од­ме­ра­
ва свој од­раз, али ње­не ми­сли су фо­ку­си­ра­не на не­што дру­го.
Сре­ћа је што уоп­ште мо­же да ми­сли. У по­след­ње вре­ме јој се
че­сто де­ша­ва да ле­жи на ка­у­чу, с пра­ме­ном ко­се ме­ђу из­гри­
же­ним усна­ма, зу­ри у пла­фон или те­ле­ви­зор и не раз­ми­шља
ни о че­му. Мо­ра да је од ле­ко­ва. За по­че­так је бит­но да за­у ­
ста­ви­мо те цр­не ми­сли и на­па­де, ре­кла је док­тор­ка, те се пот­
пи­са­ла на ре­цеп­т у. Мо­жда ћеш пр­вих не­ко­ли­ко не­де­ља би­ти
ма­ло успо­ре­на или оту­пе­ла, али за ме­сец да­на све до­ла­зи на
сво­је. Ве­ра је с ре­цеп­том оти­шла у апо­те­ку. Та­мо су је гле­да­
ли чуд­но, с не­по­ве­ре­њем. По­ме­ра гла­ву и њу­шка соп­стве­ни
па­зух. Тре­ба­ло би да се ис­т у­ши­ра. Ни та ма­ји­ца ни­је опра­на
не­де­љу да­на. Ио­на­ко је но­сим је­ди­но по ку­ћи. Од­у­ста­је од ку­
па­ти­ла и огле­да­ла, те кроз тр­пе­за­ри­ју ула­зи у ку­хи­њу. Из рер­
не ми­ри­шу ла­за­ње. Ско­ро су го­то­ве. За­до­вољ­на што је ус­пе­ла
да не­што ура­ди, отва­ра фри­жи­дер и ва­ди из ње­га ли­мен­ку
пи­ва. Хлад­на теч­ност је кре­пи и опу­шта. Зна ка­ко не би тре­
ба­ло да пи­је док је под те­ра­пи­јом. Мо­же­те јед­ну ча­ши­цу ако
је сла­вље, упо­зо­ри­ла ју је док­тор­ка. Па, ско­ро је Но­ва го­ди­на.
Пи­во има ма­ли про­це­нат ал­ко­хо­ла. Па­ли ци­га­ре­т у, не­ко­ли­ко
пу­та на­из­ме­нич­но по­вла­чи дим и тре­се пе­пео у пу­ну пе­пе­ља­
ру, а за­тим на­гло све оста­вља. Ми­рис ко­ји до­пи­ре из рер­не
по­стао је ја­чи. На­вла­чи ке­це­љу и ста­вља за­штит­ну ру­ка­ви­цу.
Док из­вла­чи плех, из­не­на­да се за­у­ста­вља у са­гну­том по­ло­жа­ју
и не­че­га при­се­ћа. Ено Кир­стен Дуст ре­жи­ра филм ко­ји ће би­
ти ба­зи­ран на ро­ма­ну Ста­к ле­но зво­но. Да­ко­та Фе­нинг глу­ми
Естер Грин­вуд. Је­два че­кам да ви­дим ка­ко ће то из­гле­да­ти.
Ве­ри­не на­о­ча­ри се за­ма­гљу­ју од вре­ли­не. Бр­зо уз­ди­же и спу­
шта плех на рад­ну по­вр­ши­ну од ла­жног мер­ме­ра. Као де­вој­ка,
ша­ли­ла се с дру­га­ри­ца­ма ка­ко ће, кад се уда, рер­ну упо­тре­би­
ти тек јед­ном, ако бу­де би­ло ну­жде, и то да би учи­ни­ла оно
за шта рер­на ни­ка­ко ни­је на­ме­ње­на. Про­шло је до­ста вре­ме­
на од тад. Ње­не дру­га­ри­це су ма­хом пре­ста­ле да из­ла­зе, пи­ју
99
 Милана Грбић

и дро­ги­ра­ју се. Ско­ро сва­ка се уда­ла. Ве­ра ски­да ру­ка­ви­цу и

гле­да на сат. Про­шло је де­вет. Да­ни­ло уско­ро сти­же, под усло­
вом да се ни­је по­ја­вио не­ки хи­тан слу­чај. Ве­ра га за­ми­шља
ка­ко бе­ли ман­тил за­ме­њу­је ка­пу­том и кре­ће пре­ма из­ла­зу. У
њој се не­на­да­но бу­ди искра по­но­са. Та нео­че­ки­ва­на на­зна­ка
по­зи­тив­ног осе­ћа­ња је ве­ро­ват­но до­бар знак. Dan’t walk away
in silence, пе­ва Кур­тис.
Ди она да оде кад се ма­ма пре­у­да­ла чак у Каћ? Оној ку­ће­
ти­ни мо­ра да је већ кров от­п’о. До ду­ше, ни­је ни ов­де мно­го
бо­ље. При на­ле­т у зим­ског ве­тра већ на­пр­сла про­зор­ска ста­
кла гла­сно чан­гр­ља­ју, а пр­ља­ва, чип­ка­на за­ве­са се тек при­
мет­но по­ди­же и спу­шта. Аран­ка цво­ко­ће. При­ви­ја ја­че уз се­
бе пле­сна­во ће­бе. Мо­лим те, Бо­же, не дај да пук­не про­зор…
Не дај, ако те има, уби­ће ме, по­би­ће нас сво тро­је… Мо­лим
те, Бо­же, не дај да ми­сли ка­ко га је по­лу­п’о гро­бар Ћи­ја и уш’о
у со­бу… Бо­же, ако те има, не­мој да ми ка­же ка­ко смо се Ћи­ја
и ја пр­ца­ли… Бо­же, опро­сти ми, то је би­ло дав­но… Па чак и
да има ди, ка­ко? Во­ле га, и жао јој је да оста­не сам. Ни­је се она
џа­бе уда­ла, во­ле­ли су се. Та­та је тад још био жив, ал’ ни­је то
био је­ди­ни раз­лог што се уда­ла за Бор­ка. Ба­рем ни­је као та­
та, по­ми­шља, Да му је ла­ка цр­на зе­мља. Не ди­ра Љи­љу и Сте­
ви­цу. Не би уда­рио на њих, па ма­кар му обе ру­ке от­па­ле… Да
је по­слу­ша­ла ма­му, сад би већ за­вр­ши­ла сред­њу шко­лу. Мо­
гла би да ра­ди у пе­ка­ру, ил’ у про­дав­ни­цу! До­би­ла би два­’ест
ʼиља­да ме­сеч­но, мо­жда и три­ест’! Би­ле би са­мо ње­не! Ку­пи­ла
би се­би цр­ве­не ци­пе­ле на сред­њу шти­клу и та­шну у ис­тој бо­
ји. Мо­жда би ишла у град, али не у ка­фа­ну, не­го та­мо ди иду
нор­мал­ни, и ди се пу­шта стра­на му­зи­ка. На­шла би бо­љег му­
жа – не­ког што кʼо Ћи­ја гро­бар има ку­ћу на спрат и про­дав­
ни­цу мр­твач­ких сан­ду­ка. Не­кад би је си­гур­но од­в’о да ви­ди
Бе­о­град, или чак мо­ре. Из да­љи­не до­пи­ре гла­сна му­зи­ка – Пе­
ра Чеп под ша­то­ром же­ни си­на је­дин­ца. Бо­же, ако те има, не
дај да се ожде­ре, ил’ бар некʼ пад­не ус­пут и не до­ђе до ју­тра.
Аран­ка бла­жи зле ми­сли ле­пи­ма. По­чи­ње да се при­се­ћа ка­ко
ју је љу­био Ћи­ја гро­бар пре­ба­че­ну пре­ко бу­ре­та за ку­пус. Ала
је би­ло до­бро! Ни­ко не зна к’о Ћи­ја! Аран­ка се тру­ди да се­ћа­
100
ЛАКУ НОЋ, ДОКТОРЕ, И СРЕЋНА НОВА ГОДИНА УНАПРЕД

ње бу­де што жи­во­пи­сни­је, али јој де­та­љи из­ми­чу – има то­ме

и го­ди­на. За­бо­ра­вље­не тре­нут­ке за­ме­њу­је из­ма­шта­ни­ма, за­
вла­чи ру­ку под спа­ва­ћи­цу и по­ла­ко јој по­ста­је ма­ње хлад­но.
Ни­је пла­ни­ра­ла да по­сле сту­ди­ја на­пу­сти Бе­о­град, али је
Да­ни­ло до­био по­сао у род­ном гра­ду. Гра­ду?, до­зво­ља­ва се­
би мр­ву сар­ка­зма док кроз про­зор гле­да у ноћ. Је­два да има
улич­не ра­све­те. Ау­то­мо­би­ли го­то­во да и не про­ми­чу пу­тем
ис­пред њи­хо­ве згра­де. Све је то при­вре­ме­но – док се не на­ђе
не­ки бо­љи по­сао. Док је Да­ни­ло у бол­ни­ци, Ве­ра мо­же да на
ми­ру за­вр­ша­ва свој док­то­рат – до ду­ше, ни­је се­ла за сто не­ко­
ли­ко не­де­ља, али, ни­је јој ни за­ме­ри­ти – по­треб­но је вре­ме да
се пре­бро­ди не­при­јат­но ис­ку­ство. Сва­ка­ко не­ма шан­се да се
за­по­слиш, ре­као јој је Да­ни­ло, али мо­жеш да се за­ба­виш Бер­
том Мо­ри­зо и Ме­ри Ка­сат.
Ве­ра од­ла­зи до ве­штач­ке но­во­го­ди­шње јел­ке. Гле­да из­об­
ли­че­ни од­раз свог ли­ка у окру­глом, ру­жи­ча­стом укра­с у. Има
пет­на­ест го­ди­на и кре­ну­ла је у гим­на­зи­ју. Во­ли да цр­та, и
успе­шна је у то­ме. По­ха­ђа стрип-ра­ди­о­ни­цу. По­ку­ша­ва да
ва­ја. Ако не цр­та, чи­та и пи­ше по­е­зи­ју. Во­ли бит­ни­ке. Има
но­ве при­ја­те­ље. По­чи­ње да пи­је. По­не­кад ду­ва. Ни­је то ни­
шта стра­шно – и да­ље је од­лич­на уче­ни­ца. За­љу­бље­на је у но­
са­тог ли­ка из дру­штва ко­ји сви­ра ги­та­ру и по­ште­но се дро­
ги­ра. Ве­ра ћу­ти о то­ме. Не мо­же да пре­ва­зи­ђе. Пи­је ви­ше, гу­би
те­жи­ну. Че­сто ле­жи и пла­че. Са­свим уо­би­ча­је­но, го­во­ри­ли су
јој кад је ка­сни­је при­ча­ла о сво­јој адо­ле­сцент­ској љу­ба­ви. Ве­ра
не по­зна­је ни­ко­га ко је ре­а­го­вао та­ко. Ни­ко ни­је пла­као сва­ки
дан го­ди­ну и по. Ни­ти је ико, од оних ко­је она зна, пра­вио се­би
ра­не по ко­жи на­мер­но. Мо­жда ни­су хте­ли да при­зна­ју. Ве­ра
сум­ња ка­ко с њом не­што ни­је у ре­ду, али по­ти­ску­је ту по­
ми­сао, и муч­ни пе­ри­од не­ка­ко про­ла­зи. Ма­шта о сту­ди­ра­њу.
Упо­зна­је не­ко­ли­ко му­шка­ра­ца. Спа­ва с дво­ји­цом. Не во­ли ни
јед­ног. Пла­ши се да је по­ста­ла трај­но оту­пе­ла. Те­ши је то
што све ње­не при­ја­те­љи­це жи­ве на сли­чан на­чин. Пи­ју, ду­ва­
ју, упо­зна­ју мла­ди­ће, спа­ва­ју с њи­ма, по­не­кад оста­ну за­јед­но
не­ко­ли­ко ме­се­ци. Сту­ди­ра исто­ри­ју умет­но­сти. По­но­во има
од­ли­чан успех – ис­пи­те да­је у ро­ку, а у ме­ђу­вре­ме­ну об­ја­вљу­
101
 Милана Грбић

је ау­тор­ске пе­сме и по­не­ку филм­ску кри­ти­ку по ча­со­пи­си­ма.

Ро­ди­те­љи су по­но­сни, ша­љу јој но­вац. Ве­ра из­ла­зи с при­ја­те­
љи­ца­ма по џез клу­бо­ви­ма, ис­пи­ја пи­ва, по­вре­ме­но ду­ва или
не­што озбиљ­ни­је, ре­дов­но по­се­ћу­је из­ло­жбе и но­си ле­пу гар­
де­ро­бу. Ту и та­мо спа­ва с не­ким, али то се не де­ша­ва че­сто.
Мо­дер­на мла­да же­на ко­ја мно­го обе­ћа­ва.
Кад упо­зна Уро­ша, ства­ри се до­не­к ле ме­ња­ју. Глу­мац на
по­чет­ку ка­ри­је­ре. Уме да пе­ва, пле­ше и сви­ра. По­зи­ва је на
пред­ста­ве. Гле­да­ју за­јед­но фил­мо­ве и ка­сни­је раз­го­ва­ра­ју о ви­
ђе­ном. Ти раз­го­во­ри тра­ју ду­го, све­до­че раз­у­ме­ва­њу, обе­ћа­ва­ју
ду­го­ро­чан од­нос. Ве­ра ду­го ни­је раз­ми­шља­ла о мо­гућ­но­сти да
по­но­во во­ли не­ко­га. По­чи­њу да спа­ва­ју за­јед­но. Ле­ту­ју са­ми
две го­ди­не за ре­дом. Про­ре­ђу­ју се Ве­ри­ни из­ла­сци с при­ја­те­
љи­ца­ма. По­чи­ње да жи­ви с Уро­шем. Де­ша­ва­ју јој се нео­бич­не
ства­ри. Пре­тва­ра се ка­ко ни­је про­чи­та­ла не­ку дра­му и до­пу­
шта да јој је он пре­при­ча, а за­тим глу­ми оду­ше­вље­ње. Жу­ри у
стан од­мах на­кон пре­да­ва­ња ка­ко би би­ла та­мо кад се Урош
вра­ти с про­бе. Урош свој но­ше­ни веш ни­кад не ба­ца у кор­
пу, већ увек под ла­ва­бо. Ве­ра га ску­пља, и пре­ћут­ку­је. Та­ко­ђе
при­ме­ћу­је ка­ко њен иза­бра­ник све че­шће за­бо­ра­вља да за со­
бом ис­пра­зни пе­пе­ља­ру и опе­ре су­до­ве. Ни­шта му не при­го­ва­
ра. Ви­ше јој се не ја­вља сва­ки пут кад га по­зо­ве. Ве­ра по­ста­је
ане­мич­на. Ди­јаг­но­сти­фи­ко­ва­на јој је хи­пер­ти­ре­о­за. Обо­ље­ња
штит­не жле­зде се че­сто ја­вља­ју као по­сле­ди­ца стре­са. Је­де
јед­ном днев­но и сла­бо спа­ва. Ду­шо, мо­ра­мо да раз­го­ва­ра­мо.
Знам да ни­је при­јат­но, али бо­ље сад не­го за пет го­ди­на. Ве­ра
се бу­ди у бол­ни­ци и гле­да у пр­ља­ви пла­фон. Она ова­кве ства­ри
јед­но­став­но не мо­же да под­не­се.
Бор­ко по­ср­ће низ пред­со­бље. Аран­ка чу­је ка­ко на сва­ких
ми­нут уда­ри у зид. Сру­ши­ће ово ма­ло ку­ће… Звук ве­тра по­
ста­је гла­сни­ји. За­бо­ра­вио је да за­тво­ри вра­та. Мо­лим те бо­
же, дај да пад­не и за­спи у пред­со­бљу!, чвр­сто жму­ри и ша­пу­ће
кроз сти­сну­те усне, али Бор­ко­ви не­зграп­ни ко­ра­ци се и да­ље
чу­ју. Чи­та­во те­ло јој се на­ла­зи у гр­чу. За­ми­шља га ка­ко кроз
днев­ну со­бу ба­у­ља до ку­хи­ње и отва­ра фри­жи­дер. У тре­нут­ку
кад звук Бор­ко­вог кре­та­ња пре­ста­не, Аран­ка за­др­жа­ва дах.
102
ЛАКУ НОЋ, ДОКТОРЕ, И СРЕЋНА НОВА ГОДИНА УНАПРЕД

Ср­це јој пре­ска­че. Фри­жи­дер се отва­ра уз нео­че­ки­ва­но сна­

жан звук. Је­бем ли му мр­тву ма­тер, од­ва­лио је вра­та фри­жи­
де­ру!, без­гла­сно сик­ће Аран­ка, а страх не је­ња­ва. Чу­је се лу­па­
ње по­с у­ђа. Про­бу­ди­ће де­цу!, Аран­ка за­ри­ва гор­ње зу­бе у усну
то­ли­ко сна­жно да про­кр­ва­ри. Аран­ка!, про­ло­ми се из ку­хи­ње.
Бор­ко се по­но­во ба­тр­га кроз ход­ник уда­ра­ју­ћи о зи­до­ве. Је­ба­
ћу ти ма­тер по­ква­ре­ну, кур­вањ­ску! Је­ба­ћу те у ду­пе, Аран­ка,
ди је ра­ки­ја? Аран­ка се ус­па­ни­че­но уз­ди­же у кре­ве­т у и на­
су­мич­но пи­па по зи­ду у уза­луд­ном по­ку­ша­ју да на­пи­па пре­
ки­дач. Бо­же, има ли те! Убиј га! Бо­же… Бор­ко упа­да у со­бу и
кроз мрак гра­би Аран­ку за ко­с у. Је­бем ли ти сун­це, ди је ра­ки­
ја? Ди си је са­кри­ла? Не знам!, ур­ла Аран­ка. Ди си је ту­ри­ла!,
још увек је др­жи за ко­с у и уда­ра ње­ном гла­вом у на­пу­кли зид.
Го­во­ри ди је! Уда­ра по­но­во. Тре­се је свом сна­гом. Аран­ка све
вре­ме ура­ла. Бо­же, дај да ме не­ко чу­је! Ње­на гла­ва не­ко­ли­ко
пу­та уда­ра о зид. По­сле то­га ја­у­ци до­не­кле је­ња­ва­ју. Уста су јој
пу­на кр­ви. По­ку­ша­ва да схва­ти ода­кле. Успе­ва да схва­ти ка­ко
се сли­ва из но­са. Ко ми је по­пио ра­ки­ју?, из­ди­ре се Бор­ко. Ви­
ше је не др­жи за ко­с у већ за по­длак­ти­це. Ба­ца је на кре­вет. Је
л’ Ћи­ја, крв вам је­бем! Ћи­ја је! Је­ба­ва­те ми се у ку­ћи! Де­цу ћу
ти по­би­ти! Оп­ко­ра­чу­је је и на­с у­мич­но уда­ра пе­сни­ца­ма по
чи­та­вом те­лу. Аран­ка осе­ћа ка­ко јој се крв не­кон­тро­ли­са­но
сли­ва кроз гр­кљан. Ка­шље. По­ку­ша­ва да из­го­во­ри иза шпо­
ре­та, али не мо­же пу­них уста. Бор­ко то до­жи­вља­ва као знак
от­по­ра и ша­ма­ра је – по је­дан уда­рац у сва­ки образ. Аран­ка
при­ме­ћу­је ка­ко јој то­пла теч­ност ме­ђу бу­ти­на­ма. По­сте­љи­на
под њи­ма по­ста­је мо­кра. Бор­ко ни­шта не при­ме­ћу­је. На­ста­
вља да пе­сни­чи све док те­ло у ње­го­вим ру­ка­ма не по­ста­не са­
свим не­по­мич­но. Збу­њен из­не­над­ним не­до­стат­ком од­ма­зде,
укљу­чу­је све­тло. То ни­шта не зна­чи – Аран­ки­не ис­ко­ла­че­не
очи ви­ше не ви­де.
Звук лиф­та Ве­ру из­вла­чи из раз­ми­шља­ња о ми­лим и не­
ми­лим про­шлим до­га­ђа­ји­ма, али не са­свим. Ко би се на­дао
да ће пре­жи­ве­ти? До ду­ше, ди­пло­ми­ра­ла је не­ко­ли­ко ме­се­ци
ка­сни­је не­го што би тре­ба­ло. Род­би­на не­при­јат­но из­не­на­ђе­
на. Ве­ра срећ­на јер јој се по­вра­ти­ла ста­бил­ност. От­кљу­ча­ва
103
 Милана Грбић

вра­та и по­ку­ша­ва да се осмех­не. Да­ни­ло про­ла­зи по­ред ње,

се­да на та­бу­ре и изу­ва па­ти­ке без ко­ри­шће­ња ру­ку. Да би ски­
нуо јед­ну, упо­тре­бља­ва ђон дру­ге па­ти­ке. Где си?… Не гле­да
у Ве­ру и не оче­ку­је од­го­вор, већ бос из пред­со­бља пре­ла­зи у
тр­пе­за­ри­ју. Ве­ра ку­пи ње­го­ве па­пу­че и жу­ри за њим. Ко би
ре­као да ће га уоп­ште упо­зна­ти? Де­вет го­ди­на ста­ри­ји. Већ
је био на спе­ци­ја­ли­за­ци­ји кад су се сре­ли на вен­ча­њу за­јед­нич­
ког дру­га – Ве­ра је ку­мо­ва­ла. Би­ло је ле­по, ко­ли­ко се се­ћа. Ула­
зе у днев­ну со­бу. Ка­ко је би­ло на по­слу? Не­ки хи­тан слу­чај?
Ви­дим за­др­жао си се. Ви­дим ти од­бро­ја­ваш ми­ну­те до мог
по­врат­ка. Осме­ху­је јој се, али по­ма­ло не­при­јат­но. Од­ла­зе са
свад­бе пре свих и спа­ва­ју за­јед­но. По­сле то­га на­ста­вља­ју да се
ви­ђа­ју, за чу­до. Ве­ра ни­је же­ле­ла још јед­ну ве­зу. Ка­мо­ли брак.
Упла­ше­на је. Не зна да ли се пла­ши му­шка­ра­ца или се­бе. Да­
ни­лов по­глед па­да на отво­ре­ну ли­мен­ку пи­ва. Ве­ри се на трен
чи­ни ка­ко ће је по­ди­ћи и узе­ти срк. Опет си пи­ла? То је са­мо
је­бе­но пи­во, хо­ће да ка­же Ве­ра. Ни­сам по­пи­ла це­ло, од­го­ва­
ра. Из­ла­зе но­ћу по џез клу­бо­ви­ма. Пи­ју. Ду­ва­ју. Ма­ма и та­та
су одах­ну­ли – њи­хо­ва ћер­ка, је­ди­ни по­нос, по­но­во је успе­шна,
ста­бил­на и од­го­вор­на же­на, овог пу­та с му­шкар­цем јед­на­ких,
ако не и ве­ћих ква­ли­те­та. Ето ви­диш. Све има сво­је за­што.
Бо­љи ти је док­тор не­го глу­мац сто­ти­ну пу­та, го­во­ри јој ма­
ма ве­дро. Сад га са­мо до­бро чу­вај. Ина­че ће ти га шче­па­ти
не­ка ла­па­цун­дра. Да­ни­ло уз­ди­ше. Не знам ка­ко ми­слиш да се
опо­ра­виш. Ве­ра за­у­сти да од­го­во­ри, али је муж пре­ки­да јер
рас­пра­ву сма­тра бе­сми­сле­ном. Је­си ли ра­ди­ла да­нас не­што
за­ни­мљи­во?, се­да на уга­о­ну гар­ни­т у­ру, по­ди­же но­ге и укљу­
чу­је те­ле­ви­зор. Би­ла код тво­је ма­ме, ни­шта по­себ­но, Ве­ра се
на­сла­ња на фо­те­љу. Шта дру­го да ра­дим?, хо­ће да до­да. Ипак
ћу­ти. За­што би се сад по­сва­ђа­ла с Да­ни­лом? Да ли је по­сла­ла
не­што за је­ло? Ни­је, али пра­ви­ла сам ја ла­за­ње. Сра­ње. Ве­ри­
ни ро­ди­те­љи жи­ве у ме­сту ко­је је уда­ље­но око три­де­сет ки­ло­
ме­та­ра, та­ко да се с њи­ма ви­ди от­при­ли­ке два пу­та не­дељ­но.
Ов­де има је­ди­но Да­ни­ло­ву ма­му. Али, од кад је Ве­ра има­ла по­
ба­чај, она се не по­на­ша као пре. Чуд­но је гле­да – као да оче­ку­је
ка­ко ће се ње­на сна­ја сва­ког тре­нут­ка пре­тво­ри­ти у жи­ра­фу.
104
ЛАКУ НОЋ, ДОКТОРЕ, И СРЕЋНА НОВА ГОДИНА УНАПРЕД

Ви­ше јој не па­ку­је хра­ну. Мед, во­ће, теч­ност – то ти је сад нај­

ва­жни­је, го­во­ри­ла јој то­ком она два ме­се­ца. Сад кад ни­је ви­ше
труд­на, Ве­ра не мо­ра да је­де. Ио­на­ко ми се хра­на га­ди ви­ше сад
не­го он­да, раз­ми­шља. Ове та­бле­те ко­је тре­ба да пи­јеш ују­тру
хо­ће да иза­зо­ву гу­би­так апе­ти­та. Ма­да, мо­жда и ни­је од њих
– код де­пре­си­је се љу­ди че­сто го­је, или гу­бе на те­жи­ни, ка­ко ко,
ре­кла је док­тор­ка. Ве­ра је за­пре­па­шће­на. Ка­ко си ра­ни­је мо­гао
да по­је­деш би­ло шта из фри­жи­де­ра?, ми­сли. И да­ље не­ће да
се сва­ђа. Од­вла­чи се до спа­ва­ће со­бе и ле­же на кре­вет. Уди­ше
ду­бо­ко. Жму­ри. Све ће би­ти до­бро. Оче­ку­је да чу­је ко­ра­ке Да­
ни­ла ко­ји се, за­бри­нут, при­бли­жа­ва, али он, уме­сто то­га, по­
ја­ча­ва те­ле­ви­зор. Ве­ра пла­че. Пре­кри­ва ли­це ру­ка­ма и при­ти­
ска хлад­ним пр­сти­ма оч­не ја­бу­чи­це што сна­жни­је мо­же – та­ко
се за­у­ста­вља та­хи­кар­ди­ја. Сто­ји у ка­ди. Мо­жда ће бол про­ћи
на­кон ту­ши­ра­ња. Ди­ше ду­бо­ко. Гр­че­ви по­но­во на­до­ла­зе. Ис­пу­
шта туш и пре­ви­ја се. Мо­жда ври­шти. Ни­је јој ја­сно за­што се
сад све­га то­га при­се­ћа. Про­ћи ће – ово је фа­за. Ни Да­ни­лу ни­је
ла­ко. Ре­чи уте­хе ко­је упу­ћу­је са­ма се­би не по­ма­жу. При­ме­ћу­је
у ка­ди крв по­ме­ша­ну с во­дом. Сли­ва јој се низ но­ге. Скер­лет­ни
ло­то­си плу­та­ју по ка­ди и гу­бе об­лик кад се при­бли­же слив­ни­ку.
Пред очи­ма јој се му­ти. Па­да. Чу­је Да­ни­ла ка­ко при­тр­ча­ва ку­
па­ти­лу. Обез­на­њу­је се. Бу­ди се у бол­ни­ци. Ни­је ви­ше труд­на.
Ка­ко да Ве­ра све то под­не­се?
Хо­ћеш ку­рац?, из­ди­ре се Бор­ко на Аран­ки­но те­ло. С му­
ком от­коп­ча­ва пан­та­ло­не – тре­ба му око пет­на­ест ми­ну­та.
Из­вла­чи уд, за­ди­же Аран­ки спа­ва­ћи­цу и си­лом по­ку­ша­ва да
оп­шти с те­лом. Ево ти га, нај­е­ла се да бог да!
На­по­љу се по­но­во чу­је пра­сак. Не­бо по­ста­је све­тло на не­
ко­ли­ко тре­ну­та­ка. Сте­ви­ца и Љи­ља­на се по­ма­ља­ју из ћо­шка
у ко­јем су до тог тре­нут­ка би­ли шћу­ћу­ре­ни. Ли­ца су им на
крат­ко оба­сја­на све­тло­шћу ко­ја до­пи­ре с по­ља. Ево, пре­ста­ли
су. Ћу­те. По­ми­ри­ли су се, Сте­ви­ца пр­ви пут на­кон сат вре­ме­
на пу­шта се­стру из за­гр­ља­ја. Де­ца, уми­ре­на, гле­да­ју ва­тро­мет.
У два и два­де­сет Да­ни­лу зво­ни мо­бил­ни. Хи­тан слу­чај.
Сле­по цре­во. Сум­ња­ју ка­ко је пу­кло. Ис­кљу­чу­је те­ле­ви­зор,
уста­је с ка­у­ча, ода­кле се ни­је ми­цао од кад је до­шао ку­ћи, на­
105
 Милана Грбић

зу­ва па­ти­ке и од­ла­зи. Кад по­ста­не си­гур­на ка­ко се не­ће вра­

ти­ти, Ве­ра не­ста­је у ку­па­ти­лу. Гле­да свој од­раз у огле­да­лу, али
не ду­го – од­луч­на је. На­бре­кли кап­ци, упа­ли обра­зи. Отва­ра
ор­ма­рић. Про­гу­та­ће сва гов­на ко­ји­ма су је кљу­ка­ли. Бро­ма­зе­
пам, кса­накс, мир­та­за­пин, апа­у­рин, ми­ан­се­рин. Има и ства­
ри ко­је ни­с у ње­не. Бру­фен, бак­трим, амок­си­ци­лин, пре­синг.
Вра­ћа се у со­бу. Већ јој је ма­ло му­ка. Пи­ше по­ру­ку Да­ни­лу.
Ла­ку ноћ, док­то­ре, и срећ­на Но­ва го­ди­на уна­пред. Те­шко јој
је да се по­ме­ра. Не­ко­ли­ко ми­ну­та ка­сни­је со­ба је осве­тље­на
сре­бр­ним ва­тро­ме­том ко­ји ни­је до­че­ка­ла.
Оба­ве­шта­ва­мо све ро­ђа­ке и при­ја­те­ље ка­ко је на­ша дра­га
Ве­ра Га­јић то­ком но­ћи 20. де­цем­бра пре­ми­ну­ла од по­сле­ди­
ца ср­ча­ног уда­ра. Ожа­ло­шће­ни: су­пруг Да­ни­ло, мај­ка Лен­ка,
отац Ми­ло­рад и брат Пе­тар. Са­хра­на ће се одр­жа­ти на Град­
ском гро­бљу 22. ја­ну­а­ра у 14 ча­со­ва.

106
Го­ран В. Ђор­ђе­вић

ГРАНИЦА
„Кри­ви су...
кри­ви су за­то што су ...
...чи­ме су из­вр­ши­ли кри­вич­но де­ло рат­ни зло­чин про­тив
ци­вил­ног ста­нов­ни­штва из чла­на 142. став 1. КЗ СРЈ!”
Ујед­на­че­не и фор­ма­ли­зо­ва­не до крај­њих гра­ни­ца ре­чи
пред­сед­ни­ка ве­ћа, у том тре­нут­ку отво­ри­ле су цр­ну ру­пу, без­
дан ко­ји је не­ми­ло­срд­но по­чео да уси­са­ва све у суд­ни­ци. И
оп­т у­же­не, бра­ни­о­це, пу­бли­ку, но­ви­нар­ске еки­пе, на­ме­штај,
хи­ља­де стра­на тран­скрип­та на­то­пље­них све­до­че­њи­ма, оче­
ки­ва­њи­ма, ла­жи­ма и исти­на­ма.
Ре­чи осу­де, ни­с у га ни­ма­ло до­та­кле. Је­ди­но, што је са­да,
два­де­сет го­ди­на ка­сни­је, по­чео да осе­ћа јед­ну вр­сту обес­по­
ко­ја­ва­ју­ћег не­ми­ра. Не­мир, ко­ји ни­је сти­зао из до­де­ље­не кри­
ви­це, већ из два­де­се­то­го­ди­шњег пре­и­спи­ти­ва­ња и лу­та­ња,
ко­је да­нас до­би­ја суд­ски епи­лог.
На­кон об­ја­ве кри­ви­це тр­гле су га ре­чи:
„Се­ди­те!”
Ове ре­чи пред­сед­ник ве­ћа је из­го­во­рио све­ча­ним то­ном,
на на­чин ко­ји је иро­нич­но, за­по­ве­сти се­ди­те да­вао ве­ћи зна­
чај не­го са­оп­ште­њу кри­ви­це. Истим то­ном, истом рит­ми­ком,
истом увре­же­ном рав­но­ду­шно­шћу пред­сед­ник ве­ћа је на­ре­
дио да сви у суд­ни­ци сед­ну. Усле­ди­ће обра­зло­же­ње пре­с у­де.
У том тре­нут­ку, упо­ре­до са об­у­зи­ма­ју­ћим осе­ћа­јем не­ми­
ра, не­ста­ла је зја­пе­ћа цр­на ру­па. Он је остао сам, зу­ре­ћи у ка­
ме­ру из­над гла­ва суд­ског ве­ћа, ка­ме­ру ко­ја је као све­ви­де­ће
107
 Горан В. Ђорђевић

око тран­зи­ци­о­не прав­де, кон­тро­ли­са­ла све оно што из­ла­зи

из њи­хо­вих ис­по­ве­сти, исти­на и ла­жи, по­ка­ја­ња, оправ­да­ња
и су­о­ча­ва­ња. Ма­ха­нич­ко око ка­ме­ре би­ло је је­ди­ни истин­ски
ау­то­ри­тет у суд­ни­ци.
Пред­сед­ник ве­ћа је по­но­вио:
„Се­ди­те!”
По­но­вље­ни зах­тев пред­сед­ни­ка ве­ћа ли­чи­ло је овог пу­
та не на за­по­вест, као што је об­ја­ва кри­ви­це ли­чи­ла на за­по­
вест, већ ви­ше као мол­ба осо­бе ко­ја је ски­ну­ла ве­ли­ки те­рет
са соп­стве­них ле­ђа, ни­ка­да не узи­ма­ју­ћи у об­зир мо­гућ­ност
све­о­сло­ба­ђа­ју­ћег из­бо­ра. И тек та­да, окре­нуо се ка сво­јим са­
бор­ци­ма, ко­ји су се­де­ли на оп­т у­же­нич­кој клу­пи, и ко­ји су га
гле­да­ли на исти на­чин на ко­ји су га гле­да­ли он­да ка­да су пр­
ви пут чу­ли па­ра­ју­ћи зви­ждук ме­та­ка из­над гла­ва и осе­ти­ли
де­то­на­ци­је ми­но­ба­цач­ких гра­на­та, као он­да ка­да су пр­ви пут
јед­ни дру­ги­ма не­мо ка­за­ли то је то, наш рат је по­чео.
Исти уз­не­ми­ре­ни по­гле­ди, исто убр­за­но и ис­пре­ки­да­но
ди­са­ње.
У че­му су по­гре­ши­ли, усле­ди­ло је пре­ћут­но пи­та­ње са­бо­
ра­ца. Па зар ни­с у по­сту­пи­ли по на­ре­ђе­њу, зар ни­је сви­ма све
по­ста­ло ја­сно оног тре­нут­ка ка­да су про­на­шли ра­дио ста­ни­
цу, зар ни­је до­ка­за­на са­рад­ња са не­при­ја­те­љем. Па, у че­му је
про­блем? Ни­је ваљ­да про­блем у смрт­ној ка­зни у ра­т у. Зар је
про­блем ра­та у смр­ти?
А он­да, у маг­но­ве­њу, све те не­мир­не по­гле­де из ро­во­ва,
и са оп­т у­же­нич­ке клу­пе, нео­че­ки­ва­но су за­ме­ни­ли по­гле­ди
упла­ше­не же­не. Али пре­ма свим тим по­гле­ди­ма био је рав­
но­ду­шан. Чак и он­да, ка­да га је Лу­ци­ја Ше­пат по­гле­да­ла и са
су­за­ма у очи­ма по­че­ла да мо­ли за ми­лост, тра­же­ћи опро­штај
и ну­де­ћи оправ­да­ња, кроз по­ну­ду са­рад­ње и до­ста­ве не­при­ја­
тељ­ских ши­фри и фре­квен­ци­ја. Не­ра­зум­на по­ну­да у не­ра­зум­
ном тре­нут­ку у ко­ме не­ма ме­ста за би­ло ка­кве по­ну­де. У том
тре­нут­ку за ње­га ни­је ви­ше би­ло ди­ле­ме. Иа­ко је до пре пар
ми­ну­та не­где у да­љи­ни, ма­кар и на има­ги­на­ран на­чин, мо­жда
по­ста­вљао пи­та­ње оправ­да­ва­ју­ће не­ми­нов­но­сти та­квог чи­на,
пи­та­ње мо­гућ­но­сти из­бо­ра по­сту­па­ња по на­ре­ђе­њу, на­кон
108
ГРАНИЦА

тих из­ли­ва бес­по­моћ­но­сти и упла­ка­ног осе­ћа­ња спрем­но­сти

на све, ви­ше ни­је имао раз­лог, ни мо­тив да раз­ми­шља о са­мом
чи­ну. Да­ле­ка ди­ле­ма се рас­пр­ши­ла у ве­чи­том су­ко­бу по­зи­ва
за ми­ло­ср­ђем и из­вр­ше­ња оправ­да­не и од­ре­ђе­не ка­зне. Са по­
гле­дом ко­ји је пред­ста­вљао ком­би­на­ци­ју хлад­ног пре­зи­ра и
ле­де­не рав­но­ду­шно­сти, из­го­во­рио је
„Ка­сно је же­но... ка­сно!” и ис­па­лио три хи­ца у гла­ву по­ве­
за­ну ма­ра­мом.
Овог пу­та он ни­је имао од­го­вор, ни­је имао шта да по­ну­
ди сво­јим са­бор­ци­ма. По пр­ви пут ни­је знао шта да од­го­во­
ри сво­јим рат­ним дру­го­ви­ма. Иа­ко је у про­те­клих два­де­сет
го­ди­на увек мо­гао да пру­жи ја­сна и ра­зло­жна обра­зло­же­ња
за­што рат, че­му рат, за­што се на­ре­ђе­ње по­шту­је, чак и кад
во­ди у смрт, грех и не­ста­ја­ње, иа­ко је од­у­век имао ону вр­сту
спо­соб­но­сти ко­ја од­ли­ку­је са­мо оне ко­ман­дан­те ко­ји не са­мо
да зна­ју да се бо­ре, већ зна­ју и за­што се бо­ре, иа­ко је знао да
пру­жи ис­кре­не ре­чи уте­хе и он­да ка­да су са­ку­пља­ли мр­тве и
из­ма­са­кри­ра­не ком­ши­је, са­да је био нем.
Са­да, у осу­ди ни­је мо­гао да пру­жи ни уте­ху, ни обра­зло­
же­ње. Је­ди­но је мла­ди Кр­сман и да­ље упор­но са су­за­ма у очи­
ма зах­те­вао од­го­вор.
„Ко­ман­ди­ре, ко­ман­ди­ре, за­што? Шта се ово де­ша­ва?”
Кр­сман је пи­та­ње упу­ћи­вао са­мо ње­му, не гле­да­ју­ћи у суд­
ско ве­ће ко­је је за ње­га би­ло ту­ђи­нац, не­при­род­ни мо­но­лит у
древ­ној бор­би, стра­но те­ло ко­је не зна ни за по­бе­де, ни за по­
ра­зе, и ко­је му је би­ло уда­ље­ни­је од там­но­пу­тих по­сма­тра­ча
из ег­зо­тич­них зе­ма­ља ко­ји су др­жа­ли пункт ми­ров­них сна­га
у ње­го­вом се­лу.
„Али шта смо ло­ше ура­ди­ли, зар ни­смо из­вр­ши­ли на­ре­
ђе­ње!
Зар ни­смо про­на­шли ра­дио ста­ни­цу са ши­фрар­ни­ком, па
био сам при­с у­тан оба пу­та ка­да ти је по­но­вље­но на­ре­ђе­ње о
ли­кви­да­ци­ји!
Зар ни­смо до­ка­за­ли да је са­ра­ђи­ва­ла са не­при­ја­те­љем!
Зар ни­је са­ма при­зна­ла да је ра­ди­ла за њих! За­што? Ка­ко?
Шта смо ло­ше ура­ди­ли? Ко­ман­ди­ре...?!”
109
 Горан В. Ђорђевић

Он­да се и мла­ди Кр­сман ућу­тао јер од­го­вор ни­је до­био ни

од ње­га, ни од суд­ског ве­ћа, ни­ти ће до­би­ти од­го­вор.
Тек та­да, усле­дио је ру­тин­ски озби­љан тон пред­сед­ни­ка
ве­ћа, ко­ји је упо­зо­ра­вао на ред у суд­ни­ци, и то у тре­нут­ку ка­
да се сва­ки Кр­сма­нов глас већ ути­шао. Пред­сед­ник ве­ћа ни­је
имао хра­бро­сти да Кр­сма­на упо­зо­ри ра­ни­је, па је и то од­с у­
ство хра­бро­сти ре­зул­тат не­ла­го­де свих чла­но­ва ве­ћа, свих у
суд­ни­ци, ко­ји ни­с у има­ли од­го­вор на Кр­сма­но­во пи­та­ње. И
не са­мо да ни­с у има­ли од­го­вор. За од­го­во­ром ни­с у ни же­ле­ли
да тра­га­ју. То је би­ло јед­но од оних ру­тин­ских алат­ки су­да, ко­
је увек ода­је ути­сак не­скри­вље­ног олак­ша­ња што је још је­дан
пред­мет за­вр­шен и још је­дан кри­вич­ни број раз­ве­ден. Оног
олак­ша­ња у ко­ме не­ма ме­ста ни за крив­це, ни за жр­тве, ни за
ис­ку­ство про­шло­сти, ни по­у­ке за бу­дућ­ност. И то за­ка­сне­ло
и не­по­треб­но упо­зо­ре­ње пред­сед­ни­ка ве­ћа би­ло је пот­пу­но
спо­ји­во са чи­ном осу­де, са из­ре­че­ном кри­ви­цом и ка­зном.
Би­ло је у скла­ду са во­двиљ­ском при­ро­дом овог по­ступ­ка у
ко­ме се од­лу­чи­ва­ло о кри­ви­ци и ка­зни кроз при­зму из­гу­бље­
них људ­ских жи­во­та, не­ста­лих др­жа­ва, по­ра­же­них вој­ски и
пре­с у­ђе­них људ­ских суд­би­на, са­пе­тог огра­ни­че­ним вре­ме­
ном рас­по­ло­жи­во­сти суд­ни­це, на ко­је је ука­зи­ва­ла се­кре­тар
суд­ског ве­ћа, ко­ја је дис­крет­ним кли­ма­њем гла­ве упо­зо­ра­ва­
ла пред­сед­ни­ка ве­ћа да тре­ба уско­ро да осло­бо­де суд­ни­цу за
сле­де­ће ве­ће.
Ка­ко је жи­вот мо­гао да кре­не тим пу­тем? Ка­ко је рат мо­
гао да кре­не тим пу­тем?
Ни­је се он бо­јао ра­та. И ка­да су по­ста­вље­не пр­ве ба­ри­
ка­де, спо­ра­дич­на пу­шка­ра­ња, пр­ви ле­ше­ви уби­је­них ре­гру­та
ко­је је уто­ва­ри­вао у ка­ми­он, и ле­лек мај­ки и оче­ва, све је то
за ње­га де­ло­ва­ло као је­дан при­ро­дан и ду­го оче­ки­ва­ни на­
ста­вак свих они при­ча ко­је је слу­шао цео свој жи­вот. Од ду­
гих ве­че­ри ка­да су оче­ви са ис­пре­ки­да­ним ша­па­том чуд­ног
стра­хо­по­што­ва­ња, ка­ко се ина­че са ко­ле­на на ко­ле­но, пре­но­
се пре­ћу­та­не исти­не, пре­при­ча­ва­ли ма­са­кре из про­шлог ра­
та, до да­на ка­да је по­стао ко­ман­дант је­ди­ни­це ко­ја је бра­ни­ла
ли­ни­ју фрон­та ду­гу осам­де­сет ки­ло­ме­та­ра, знао је да је рат
110
ГРАНИЦА

пред­ста­вљао не­ми­нов­ност. Је­ди­но што ни­је знао би­ло је ко­

ли­ко ће тра­ја­ти, и где су гра­ни­це ко­је рат по­ста­вља.
И ка­да је до­био на­ре­ђе­ње да се Лу­ци­ја Ше­пат ли­кви­ди­ра
због са­рад­ње са не­при­ја­те­љем и да­ље је раз­ми­шљао о гра­ни­
ца­ма. Ни та­кво на­ре­ђе­ње, ко­је му је на­кон пар да­на по­но­вље­
но, ни­је код ње­га иза­зва­ло не­ла­го­ду, ни от­пор. Си­гу­ран је, да
у том мо­мен­т у, у тре­нут­ку, ка­да је са­с уо три мет­ка у гла­ву
упла­ка­не же­не осе­тио је ла­га­ни дрх­тај, ко­ји је пред­ста­вљао
си­гу­ран пу­то­каз за ис­ко­рак у дру­ги свет. Тај дрх­тај, осе­тио
је као треп­тај ока, као крат­ки уз­дах ко­ји је у са­мрт­ном роп­цу
ис­пу­сти­ла не­срећ­на же­на, и ко­ји је за­вр­шио ди­рект­но у ње­
го­вим гру­ди­ма. Али дрх­тај ни­је био та­кав да би га по­ко­ле­бао,
иа­ко је по­тму­ле уда­ре ср­ца осе­ћао и ка­сни­је, док се уда­ља­
вао од ме­ста зло­чи­на, оста­вља­ју­ћи ма­лу ку­ћу на обо­ду шу­ме
у пла­ме­ну.
Од­јед­ном, пот­пу­но нео­че­ки­ва­но, усред суд­ни­це, усред
раз­ме­не по­гле­да са ка­ме­ром, ви­део је се­бе ка­ко са мла­дом де­
вој­ком, кри­ју­ћи се од ње­них уку­ћа­на, и бе­же­ћи од лет­ње ме­се­
чи­не, сти­дљи­во и са при­та­је­ном сре­ћом ве­ли­ких оче­ки­ва­ња,
гра­бе по обо­ду шу­ме, до ма­лог гор­ског је­зе­ра. То је би­ло јед­
но од оних ме­ста ко­је има­ју сви, јед­но од оних ме­ста ко­је нас
сво­јом не­спу­та­ном ле­по­том и кон­крет­ним зна­че­њем уво­де у
жи­вот. Та­ко је и он као мом­чић од се­дам­на­ест го­ди­на, крај тог
је­зе­ра сте­као пр­ва са­зна­ња о жи­во­т у. На оба­ли гор­ског је­зе­ра,
у раз­ме­ни по­гле­да ко­ји су по­ку­ша­ва­ли да са­кри­ју спој два го­
ла и не­ви­на те­ла, оста­ло је је­ди­но ис­ку­ство ко­га се та­ко ра­до
се­ћао. Пред со­бом је ви­део за­с у­зи­ле и упла­ше­не очи ко­је су се
ута­па­ле у за­хук­та­лом не­ми­ру де­во­ја­штва.
Али, већ сле­де­ћег се­кун­да, те очи су се ис­кри­ви­ле и рас­
то­пи­ле и уме­сто очи­ју ко­је оче­ку­ју жи­вот, опет су се по­ја­ви­ле
упла­ка­не очи ње­не мај­ке ко­је су мо­ли­ле за ми­лост. Плач­не
очи ћер­ке устук­ну­ле су пред упла­ка­ним очи­ма мај­ке, ко­је су
би­ле об­ли­ве­не кр­вљу, услед јед­ног удар­ца ко­ји је за­дао тре­ће
оп­т у­же­ни у тре­нут­ку ка­да су из пре­са­хлог бу­на­ра из­ва­ди­ли
ра­дио ста­ни­цу. Тре­ће оп­т у­же­ни, већ по­лу­луд од бо­ла због гу­
бит­ка си­на ко­га је уби­ла гра­на­та ис­па­ље­на са не­при­ја­тељ­ских
111
 Горан В. Ђорђевић

по­ло­жа­ја, на­кон што је Лу­ци­ја Ше­пат по­след­њи пут ја­ви­ла

по­ло­жа­је вој­ске кра­ји­шких Ср­ба, за­дао је тај су­ви­шан уда­рац,
же­ле­ћи да пра­зан осе­ћај бо­ла за­ме­ни још пра­зни­јим из­ра­зом
не­мо­ћи. Бр­зо га је уда­љио од упла­ка­не же­не, и без из­ви­ње­
ња оста­вио ју је ли­ца об­ли­ве­ног кр­вљу. У том тре­нут­ку дво­је
љу­ди је пла­ка­ло. Чо­век ко­ји је опла­ки­вао жи­вот свог си­на,
и же­на ко­ја је опла­ки­ва­ла соп­стве­ни жи­вот. Ме­ђу свим тим
су­за­ма, он је тра­гао за гра­ни­цом, пи­та­ју­ћи се ко­ли­ко још да­
ле­ко мо­же да иде, не схва­та­ју­ћи да је сти­гао на крај пу­та свог
пре­и­спи­ти­ва­ња.
Че­сто је раз­ми­шљао о то­ме ка­ко је мо­гу­ће, да све те сли­
ке из жи­во­та, та­ко бр­зо, у маг­но­ве­њу, устук­ну пред на­до­ла­
зе­ћом си­ли­ном жи­во­та и смр­ти у ра­т у. Као да пре ра­та ни­чег
ни­је би­ло, или као да су те успо­ме­не то­ли­ко ма­ле, да­ле­ке и
не­у­бе­дљи­ве да их у па­рам­пар­чад раз­би­ја сва­ко­дне­ви­ца јед­ног
рат­ног да­на. Зар су сли­ке сре­ће, де­тињ­ства, пла­тон­ске љу­ба­ви
из вре­ме­на пре ра­та, уи­сти­ну та­ко сла­бе, не­у­вер­љи­ве и бле­де
пред сли­ка­ма сва­ко­днев­ног ра­за­ра­ња и смр­ти. Мо­жда то и ни­
је био пра­ви жи­вот. Мо­жда су те успо­ме­не са­мо пре­дах, са­мо
вар­љи­ве успо­ме­не из жи­во­та пре ра­та, ко­је гу­бе сва­ку бит­ку са
бор­бом за жи­вот у ра­т у.
У том тре­нут­ку су­ди­ја је ле­њо по­чео да обра­зла­же сво­ју
пре­с у­ду. Јед­но­ли­чан тон бес­крај­не ру­ти­не и до­са­де ни­ког у
суд­ни­ци ни­је до­та­као. Сви су би­ли на је­дан чу­дан на­чин од­
сут­ни. Ту­жи­лац је са са­мо­за­до­вољ­ним и ам­би­ци­о­зним из­ра­
зом ли­ца, не­стр­пљи­во оче­ки­вао крај обра­зло­же­ња пре­с у­де,
при­пре­ма­ју­ћи се да дâ из­ја­ву де­жур­ним ТВ еки­па­ма. Дру­ги
члан ве­ћа ко­ји је цео по­сту­пак про­вео за­гле­дан у ти­ке­те за
кла­ђе­ње, бра­ни­о­ци по слу­жбе­ној ду­жно­сти ко­ји су вре­ме од­
лу­ке и обра­зло­же­ња ко­ри­сти­ли за ски­ци­ра­ње тр­о­шков­ни­ка
за за­сту­па­ње, до­пи­сни­ци НВО ор­га­ни­за­ци­ја и упла­ка­ни чла­
но­ви по­ро­ди­ца окри­вље­них ко­ји су не­мо гле­да­ли кроз про­
зор. Је­ди­но је Кр­сман, кроз ша­пат и да­ље не­го­до­вао.
„Шта смо ура­ди­ли, зар ни­смо са­мо по­сту­пи­ли по на­ре­ђе­
њу?”
112
ГРАНИЦА

Али и ње­гов глас се гу­био у ат­мос­фе­ри суд­ни­це ме­ђу свим

тим од­с ут­ним љу­ди­ма, у свој тој ка­ле­и­до­скоп­ској збр­ци, ме­ђу
хи­ља­да­ма стра­ни­ца тран­скрип­та и не­под­но­шљи­вој ру­ти­ни
ко­ја је об­у­зи­ма­ла сва­ки ми­ли­ме­тар суд­ни­це опре­мље­не на­ме­
шта­јем од јеф­ти­ног ме­ди­ја­па­на.
Он је и да­ље гле­дао у ка­ме­ру ко­ја је би­ла по­ста­вље­на ди­
рект­но из­над гла­ва суд­ског ве­ћа. У тој ка­ме­ри на­шао је са­го­
вор­ни­ка. Са­го­вор­ни­ка ко­га је че­као два­де­сет го­ди­на, од да­на
ка­да је ли­кви­ди­рао Лу­ци­ју Ше­пат, до да­на ка­да је у по­ли­циј­
ској ста­ни­цу у Бе­о­гра­ду да­вао из­ја­ву о овом до­га­ђа­ју по зах­
те­ву ту­жи­ла­штва. И у том тре­нут­ку, у том не­уз­вра­ће­ном ди­
ја­ло­гу он је тра­гао за од­го­во­ром.
Где је гра­ни­ца из­ме­ђу од­у­зи­ма­ња жи­во­та и бор­бе за спас
жи­во­та у ра­т у. И ко по­ста­вља те и то­ли­ке гра­ни­це? Да ли
он сам, да ли онај ко­ји је из­дао на­ре­ђе­ње, по ко­ме је он та­ко
смер­но по­сту­пио, да ли је Лу­ци­ја Ше­пат по­ста­ви­ла гра­ни­цу,
оног тре­нут­ка ка­да је са­ма пре­шла гра­ни­цу? Да ли се гра­ни­ца
по­ста­вља на­ре­ђе­њем или се она са­ма од­ре­ђу­је, са на­ре­ђе­њем,
или без ње­га, или про­тив ње­га? Да ли су тај не­ви­дљи­ви бе­о­
чуг по­ста­ви­ли ње­го­ви са­бор­ци или ње­го­ви не­при­ја­те­љи. Или
не­ко тре­ћи?!
Да ли се та ме­ђа на­ла­зи на ме­сту где се одва­ја­ју рат­ни не­
при­ја­тељ и из­дај­ник, или та ли­ни­ја иде да­ље и ви­ше, до ме­
ста где се раз­два­ја­ју чо­век и не­чо­век. Зна да тих гра­ни­ца има
мно­го, и зна да ни јед­ну од њих ни­је по­ста­вио он. Ни суд­ско
ве­ће ко­је не зна да те гра­ни­це и по­сто­је, ни­ти од­ред­бе Же­
нев­ских и Ха­шких кон­вен­ци­ја, те до­пун­ски про­то­ко­ли, оп­
ту­жни­це и за­ко­ни. То ни­је са­мо раз­ли­ка из­ме­ђу не­при­ја­те­ља
у ра­т у, то је истин­ска раз­ли­ка из­ме­ђу жи­во­та и смр­ти ко­ја је
нај­сјај­ни­ја у ра­т у, где се ја­сно ви­ди и осе­ћа, као за­тво­рен круг
ко­ји по­ве­зу­је при­ја­те­ља и не­при­ја­те­ља, по­раз и по­бе­ду, про­
ла­зност и веч­ност.
Осе­ћа­ју­ћи на се­би по­гле­де свих тих уче­сни­ка суд­ског про­
це­са, свих тих но­си­о­ца ла­жног ау­то­ри­те­та, у маг­но­ве­њу, он
је схва­тио. Али, то са­зна­ње, ни­је да­ва­ло од­го­вор на пи­та­ње
ко­је га из­је­да ево већ два­де­сет го­ди­на. Па он је од­у­век знао да
113
 Горан В. Ђорђевић

гра­ни­ца ко­ја се не пре­ла­зи по­сто­ји. Знао је и да су те гра­ни­

це раз­ли­чи­те у ра­т у и у ми­ру, у стра­да­њу и у хе­рој­ству. Рат је
уо­ста­лом, тек јед­на од гра­ни­ца ко­ју ис­пи­с у­је жи­вот у ре­ал­ној
исто­ри­ји. Зар ни­је сте­као пра­во да сам по­ста­вља и ис­пи­с у­је
гра­ни­це, оног тре­нут­ка ка­да је узео оруж­је у ру­ке спре­ман да
жр­тву­је се­бе и дру­ге. Али иза тог пр­вог хо­ри­зон­та, сле­де но­ве
гра­ни­це. И но­ва пре­и­спи­ти­ва­ња. Али, да ли је ње­го­ва уло­га
са­мо у то­ме да од­ре­ди хо­ће ли пре­ћи гра­ни­цу ко­ју су дру­ги
по­ста­ви­ли као зам­ку. У то­ме се огле­дао ње­гов не­мир. Иа­ко је
био го­спо­дар ра­та, ни­је био го­спо­дар не­ви­дљи­вих гра­ни­ца,
већ слу­га. Слу­га ко­ји је пре­ла­зио гра­ни­це ко­је су дру­ги по­ста­
вља­ли, без мо­гућ­но­сти да их сам ис­пи­с у­је. У том су­да­ру, ап­
со­лут­на мо­рал­на вред­ност рат­ног ци­ља и сна­га оруж­ја, би­ли
су ни­шта ви­ше до ла­жни осе­ћај си­гур­но­сти и са­мо­у­ве­ре­но­
сти. То са­зна­ње је би­ло по­ра­жа­ва­ју­ће. Са­зна­ње ко­је ни­је оста­
вља­ло про­стор за мо­гућ­ност из­бо­ра. Оче­ки­вао је да су у ра­т у
ства­ри ја­сни­је, да сва­ко има пра­во на свој из­бор ко­ји од­ре­ђу­је
оруж­је у ру­ка­ма, и да се ње­го­ве ди­ле­ме не ис­цр­пљу­ју са­мо у
то­ме хо­ће ли или не­ће пре­ћи гра­ни­цу ко­је су дру­ги по­ста­ви­
ли. Он је же­лео да сам по­ста­вља и ис­пи­с у­је гра­ни­це, а не да
пре­ла­зи ту­ђе гра­ни­це, ко­је су се вра­ћа­ле као ом­ча око вра­та.
И, зар је то све, зар је то свр­ха ове пред­ста­ве, зар је због то­
га би­ла нео­п­ход­на сва ова па­ра­да, због ко­је су ње­го­ва мај­ка и
се­стра би­ле из­ло­же­не сту­бу сра­ма, а он при­сво­јио уло­гу рат­
ног зло­чин­ца, жр­тве­но јаг­ње, са ко­јим се исто­риј­ска суд­би­на
по­но­во по­и­гра­ла.
У том тре­нут­ку на ње­го­вим усна­ма за­и­грао је је­два ви­
дљив грч. Грч ко­ји је био ре­зул­тат раз­о­ча­ре­ња и не­па­тво­ре­не
пат­ње, јер од­го­вор на пи­та­ње ко­је је тра­жио, ни­је до­био. За­
то је он у овом тре­нут­ку та­ко не­спо­ко­јан. Оста­ли уче­сни­ци
утвр­ђи­ва­ња спо­зна­је о гра­ни­ца­ма то ни­с у схва­ти­ли. Ни суд­
ско ве­ће, ни ту­жи­лац, ни бра­ни­о­ци. Ни Лу­ци­ја Ше­пат.
До на­ред­ног пу­та, до сле­де­ће гра­ни­це, до не­ког дру­гог
тра­га­ча за гра­ни­цом....

114
Мар­гит Ђу­рин

ПOРOДИЧНO НAСЛEЂE
OД БAБE И ДEДE
Никaдa их нисaм упoзнaлa. Нe сaмo зaтo штo су пoмр­ли
кoју гoди­ну прe мoг рoђeњa, нeгo и зaтo штo нијe билo кo дa
ми причa o њимa.
Усвoјeнa сaм сa нeпу­них три гoдинe. Oдрaслa сaм у рaд­
ничкoј пoрoди­ци, хрaбрo сe нoсeћи сa свим eмoтив­ним пeри­
пeтијaмa тeрeтa тoг сaзнaњa. Тру­ди­ли смo сe дa нe прaвимo
никaкву мeлoдрaму oд oкoлнoсти мoг рoђeњa, o кoјимa смo,
ру­ку нa срцe, знaли вeoмa мaлo. Билa сaм oкружeнa пaжњoм,
љубaвљу. Усвoјиoци су мe учи­ли пoштeњу, рaду, сaмoстaл­
нoсти, скрoмнoшћу и дa нe жeлим туђe.
Живoт јe биo прeдa мнoм, зaвршaвaлa сaм фaкултeт у
Бeoгрaду. Уoчи мoг диплoмирaњa мaтeријaлнe мoгућнoсти
пoрoдицe су сe при­личнo ис­цр­пилe, aли смo би­ли вeдрoг духa
у нaди мoг скoрaшњeг зaпoслeњa. O друштвeнoм стaту­с у ни­
смo мнoгo ни рaзмишљaли. Зaр јe зa oсeћaњe сaмoпoштoвaњa
трeбaлo вишe oд сaзнaњa дa су мe извeли „нa пут”, пру­жи­ли
ми сoлиднo oбрaзoвaњe, дaли ми „си­гурaн хлeб у рукe”?
Oнo штo сe збилo пeтoг фeбруaрa 1974. гoдинe нe би
зaврeднeлo ни пoмeнa, дa нијe имaлo вишeдeцeнијскe
пoслeдицe oд пси­хичкoг мaлтрeтирaњa и прoгoнa oд стрaнe
Цeнтрa зa сoцијaлни рaд Нoвoг Сaдa, дo пaрницa oд кoјих сe
јeднa oтeглa двaдeст сeдaм гoдинa.
Упрaвo сaм зaвршaвaлa диплoмски рaд, вeћ сaм билa у
фaзи фoтoкoпирaњa, кaдa нaс јe пoсeтиo јeдaн oд ујaкa, сa зaх­
115
 Маргит Ђурин

тeвoм дa пoтпишeм изјaву дa никaд нeћу трaжи­ти имoви­ну

свoјe рoђeнe мaјкe. Пo њeгoвoм мишљeњу тo мeни, пo нeкoм
мoрaлнoм зaкoну, и нe припaдa јeр сaм сaмo кoпилe, срамoтa
зa нeкaдa тaкo углeдну пoрoди­цу.
Јoш јe ис­причao дa их јe билo шeстoрo дeцe: три брaтa и
три сeстрe. Oн Шaндoр, имућaн тргoвaц, јe нaјстaри­ји. Oд
брaћa, пoкoјни Зoлтaн јe биo зeмљoрaдник, Фeрeнц фризeр
јe пoчeткoм пeдeсeтих eми­грирao у Кaнaду. Oд сeстaрa нaј­
стaријa јe Ју­лиш, удaтa Гeлeр пa слeди Илoнa (пoнeгдe сe
пoмињe Јeлeнa) удaтa Ивeзић, исeлилa сe у Швeдску, жи­ви у
Мaлмeу, и мoјa нeсрeћнa мaти, нaзoвимo јe Цeци­лијa, јe нaј­
млaђa. Мoјa мaти и бaбa су сeптeмбрa 1944. гoдинe при­ликoм
сaвeзничкoг бoмбaрдoвaњa Нoвoг Сaдa, дoживeлe нeрвни
слoм, јeр јe јeднa oд бoмби пaлa у прeдњи дeo кућe у кoјoј су
сe зaтeклe. Бaбa јe умрлa вeћ aприлa 1945. гoдинe, дeдa aвгустa
1946. Цeци­лијa јe душeвни бoлeсник, дугo сe лeчилa у Вр­шцу,
aли су јe нeдaвнo прeмeсти­ли у дoм зa стaрe у Б.
Зaбeзeкнутo смo гa слушaли и глeдaли, oнaкo oхoлoг, кaкo
пoкушaвa дa нaс врeђa и пoни­зи, пoгoтoвo штo нисaм при­
стaлa дa пoтпишeм никaкву изјaву, јeр јeднoстaвнo нисaм
схвaтaлa штa сe дoгaђa. Личнo, никaдa нe бих трaжилa ни­
кaквo нaслeдствo, чи­нилo ми сe дa имaм дoвoљнo зa дoстoјaн­
ствeн живoт.
Ујaкoвa пoсeтa јe у пoрoди­ци изaзвaлa вeли­ки стрeс (нијe
свeјeднo, кaдa млaдoј oсoби, нa прaгу живoтнoг путa трeснeтe
у лицe дa јoј јe мaти лудa). Стрeс сe убрзo стишao, кaдa смo
Цeци­ли­ју пoсeти­ли у Дoму. Билa јe блaгa oсoбa, јoш увeк
склaдних цртa, сa кoјoм сe нeкo крaћe врeмe мoглo и рaзум­
ски рaзгoвaрaти. Јaдницa, кaкo сe суд­бинa свирeпo пoигрaлa
њeним живoтoм.
Диплoмирaлa сaм 04. aприлa 1974. гoд. Нeкoликo дaнa
нaкoн диплoмирaњa, дoбилa сaм пoзив­ни­цу из Цeнтрa зa
сoцијaлни рaд дa сe тoг и тoг дaнa јaвим кoд њих, у сoби бр...
и дa пoнeсeм личнe испрaвe рaди идeнти­фикaцијe. Пoзив oд
друштвeних ин­сти­т у­цијa никaд нијe дoбaр знaк oнoмe кoмe
јe упућeн. Ипaк, нисaм имaлa рaзлoгa дa сe кријeм: нисaм
116
ПОРОДИЧНО НАСЛЕЂЕ ОД БАБЕ И ДЕДЕ

пoчи­нилa никaквo кри­вичнo дeлo, чaк ни прeступ. У мeђу­

врeмeну, дo пoсeтe увaжeнoј устaнoви, удру­жилa сaм рaд сa
рaднoм oргaнизaцијoм чи­ји сaм стипeндистa билa 26 мeсeци.
При­ликoм првoг сусрeтa прeдстaвни­ци Цeнтрa прeглeдaли
су трaжeнa дoкумeнтa, прe свeгa Извoд из мaтичнe књигe
рoђeних и лич­ну кaрту, нa oснoву кoјих су нeдвoсмислeнo
утвр­ди­ли дa сaм ћeркa нeсвoјeвлaснe Цeци­лијe, штићeницe
дoмa зa стaрe и пeнзиoнeрe у Б., чијe из­држaвaњe пaдa нa
тeрeт фoндa Сoцијaлнe зaштитe. Oдмaх су ми дaли нa знaњe,
дa ћу убу­дућe сaмa мoрaти дa снoсим тe трoшкoвe, јeр сaм кao
ћeркa, пo пaрaгрaфимa Пoрoдичнoг прaвa, нa тo oбaвeзнa. Зa
утeху, прeдoчи­ли су ми чињeни­цу, дa мoјa мaти имa пу­пил­
нуи штeдну књи­жи­цу сa изнoсoм oд 107 000 динaрa. Тe пaрe
јe дoбилa кao нaкнaду зa пoлoви­ну тр­жишнe врeднoсти њeнe
кућe, при­ликoм eкспрoпријaцијe 1972. гoдинe, a зa дру­гу
пoлoви­ну тр­жишнe врeднoсти, нoсиoцимa стaнaрскoг прaвa
су дoдeљeнa двa стaнa: јeдaн oд 38 и јeдaн oд 42 м2. Кoликo сe
сeћaм, тoкoм рaзгoвoрa нијe билo зaпи­сникa. Усмeнo су ми
прeпoру­чи­ли дa сe прихвaтим дужнoсти стaрaтeљa јeр тaдa
стичeм зaкoнскa прaвa дa шти­тим имoви­ну свoјe мaјкe и дa
пoврaтим стaн у кoји сe усeлилa њeн сaдaшњи стaрaтeљ Г.
Ју­лиш.
Сунoврaтилa сaм сe у прaви кoшмaр. Прoклињaлa сaм
свoју хрaбрoст и пoштeњe дa сe oдaзoвeм пoзи­ву. Уврeђeни
ујaк Шaндoр пo пoврaтку у Нoви Сaд пријaвиo јe Цeнтру дa
пoстoјим и aдрeсу. Штa би билo дa сe нисaм oдaзвaлa пoзи­
ву? Дa ли би Цeнтaр aнгaжoвao дeтeктивa, чaк и ми­ли­ци­ју
дa мe привeду? Или би пo свoјoј лeжeрнoсти зaбoрaви­ли цeo
случaј?
Рaстрчaлa сaм сe дa нaђeм нeкo рeшeњe зa свoј прoблeм.
Ис­пи­тивaлa сaм прaвникe, кoнсултoвaлa сaм сe сa нeкoликo
aдвoкaтa. Сви су ми рeкли истo. Oбaвeзу из­држaвaњa свoјe
мaјкe нeћу мoћи дa избeгнeм. Трoшкoви њeнoг бoрaвкa у дoму
би­ли су чeти­ри путa вeћи нeгo мoјa припрaвничкa плaтa.
Билo би цeлисхoднo дa сe прихвaтим стaрaтeљствa јeр тaдa
117
 Маргит Ђурин

мoгу дa пoкрeнeм пaрни­цу прoтив Г. Ју­лишкe, дa јe исeлимo и

дa издaвaњeм стaнa oбeзбeдим дeo трoшкoвa.
Пoчeткoм мaјa, сa свoјим усвoјиoцимa, пoсeтилa сaм тeт­
ку Г. Ју­ли­шку. У пoчeтку јe билa нaизглeд љубaзнa, дaлa ми
јe чaк и јeдну фoтoгрaфи­ју мoјe мaјкe с пoчeткa чeтрдeсeтих,
прe нeгo штo сe дeсилa нeсрeћa, oбaвeстилa нaс дa јe Шaндoр
прe нeки дaн сaхрaњeн, aли сe рaжeстилa кaдa јe сaзнaлa дa
сaм пoстaвљeнa зa Цeци­ли­јинoг стaрaтeљa. Oсулa јe нa нaс
нeвиђeну бу­ји­цу пoгрдa и нaкoн нeкoликo ми­нутa вeћ смo из­
бaчeни из „њeнe и сaмo њeнe” имoвинe. Oстaлa јe у тoм стaну
дo крaјa живoтa, a дoживeлa јe прeкo oсaмдeсeт гoдинa. Жи­
вeлa јe у нeкoм свoм свeту, сa нeким њeним пoимaњeм прaвдe
и прaвa, кoјeг су рeмeти­ли сaмo пoврeмeни пoзи­ви нa судскa
рoчиштa. Крaј пaрницe нијe дoчeкaлa.
Цeнтaр 04.09.1974. гoд. дoнoси рeшeњe УП 02-482/74 у
кoмe измeђу oстaлoг стoји: „Укидa сe из­држaвaњe В. Цeци­
лијe у Дoму...oд 01.10.1974. гoд. Дaљe из­држaвaњe В. Цeци­лијe
у нaвeдeнoм дoму имa дa прeузмe AA ћeркa нeсвoјeвлaснe.
AA јe тaкoђe oбaвeзнa дa oпштинскoм фoнду нaдoкнaди
трoшкoвe из­држaвaњa у изнoсу oд 41 000 дин.”
Пo фoрмулaци­ји oвoг рeшeњa, a и oних дoнeшeних слeдeћих
гoдинa, Цeнтaр мe oбaвeзивao дa Цeци­ли­јин бoрaвaк у Дoму
плaћaм у пунoм изнoсу. Уз тo, нијe прeци­зирaнo из кoјих
срeдстaвa трeбa дa нaдoкнaдим њeнe дoтaдaшњe трoшкoвe.
Дa ли јe Цeнтaр биo нeспoсoбaн дa фoрму­лишe јaснијe, нa
зaкoну зaснoвaнo Рeшeњe? Oни су сe рeдoвнo инфoрмисaли
o мoм личнoм дoхoтку, пa су знaли дa бих пo зaкoну, мoглa дa
нaдoкнaђујeм тeк пeти­ну или шeсти­ну трoшкoвa.
Штo сe сaмoг инфoрмисaњa тичe, нaнeли су ми пoдoстa
нeпријaтнoсти, јeр су службeни­ци у oбрaчунскoм, нe знaју­
ћи кo јe нeсвoјeвлaснa В. Цeци­лијa, прoнeли вeст пo рaднoј
oргaнизaци­ји, пa и ширe, дa сaм нeсaвeснa мaјкa не­збри­ну­
тог дeтeтa. Нaш грaд јe јoш увeк, „мaлo мистo”, гдe сe рaзнe
вeсти прeнoсe бр­зинoм пoжaрa. Oсeћaлa сaм сe oсрaмoћeнa,
пoнижeнa, пa сaм сe сa свoјих двaдeсeт чeти­ри-пeт гoдинa
зaтвaрaлa у си­гурнoст пoрoдичнoг дoмa, учeћи eнглeски и
118
ПОРОДИЧНО НАСЛЕЂЕ ОД БАБЕ И ДЕДЕ

фрaнцу­ски сa „Aси­милoвих” плoчa и прeвoдeћи крaћe тeк­

стoвe нeмaчких и мaђaрских књижeвникa. Спрeмaлa сaм сe
зa живoт усeдeлицe.
Дa бих зaшти­тилa свoју мaтeријaлну eгзистeнци­ју, мoрaлa
сaм дa пoкрeнeм двa судскa спoрa:
а) Кoд Oпштинскoг судa Нoвoг Сaдa пaрни­цу П 3874/75
прoтив пeтoрo тужeних: (1) Г. Ју­лишкe, (2) Цeнтрa зa сoци­
јaлни рaд, (3) Зaвoдa зa изгрaдњу грaдa, (4) Сaмoупрaвнe Ин­
тeрeснe Зaјeдницe зa стaнoвaњe и (5) Б. Вeљe из Нoвoг Сaдa,
рaди пoништeњa пoрaвнaњa зaкључeнoг кoд Oпштинскoг судa
Нoви Сaд бр Р 364/72, дa бих пoврaтилa бaрeм дeo имoвинe
мoјe штићeницe;
б) Кoд Oкружнoг судa у Нoвoм Сaду Упрaвни спoр бр. У
15/76 прoтив рeшeњa Цeнтрa зa сoцијaлни рaд.
Бeз oбзирa штo јe Oкру­жни суд укидao рeшeњa Цeн­
трa, Цeнтaр јe нaкoн нeкoликo мeсeци пoнoвo дoнoсиo ис­
тoвeтнa рeшeњa, сaмo сe дуг зa трoшкoвe пoвeћaвao. Дaнa
17.05.1979. гoдинe из Дoмa ми упу­ћу­ју писмo у кoмe мe, из­
мeђу oстaлoг, oбaвeштaвaју: „...кaкo јe пoмeну­тим рeшeњeм
уки­нутo плaћaњe зa В. Цeци­ли­ју, мoлимo дa исту пeрeузмeтe
oд 1. јулa 1979. гoдинe. Укoликo исту дo 1. VII 1979. гoдинe нe
прeузмeтe имeнoвaну ћeмo Вaм упу­ти­ти и фaкту­рисaти
прeвoз и прaтњу.” Пoслaлa сaм писмa нa oбe зaинтeрeсoвaнe
aдрeсe: aкo пoкушaју дa oствaрe свoј нaум, би­ћу при­нуђeнa
дa пoзoвeм пoли­ци­ју. Кoмe oни жeлe дa испoручe нeсрeћну
Цeци­ли­ју? Јa нeмaм лич­ну имoви­ну, жи­вим кoд усвoјиoцa.
Другo, Цeци­лијa нијe сaмo oрoнулa стaрa жeнa, oнa јe душeв­
ни бoлeсник, зa чијe пoнaшaњe никo нe мoжe дa гaрaнтујe,
зaтo сe и нaлaзи у зaтвoрeнoм дeлу дoмa. Трeћe, рeшeњa ни
Цeнтрa, a ни Дoмa нeмaју снaгу суд­ске пре­с у­де, дa би сe при­
силнo спрoвeлa. Чeтвртo, Цeци­лијa јe ци­вил­ни инвaлид дру­
гoг свeтскoг рaтa, oбoлeлa јe при­ликoм eксплoзијe сaвeзнич­
кe бoмбe, нa oснoву чeгa би трeбaлa дa имa нeку пeнзи­ју, из
кoјe би мoгли дa сe плaћaју трoшкoви њeнoг бoрaвкa у дoму.
Ни­с у јe избaци­ли из дoмa. Умрлa јe 1988., у свoјoј 69. гoди­ни.
Никaдa нијe прихвaтилa дa сaм јoј ћeркa.
119
 Маргит Ђурин

Цeнтaр мe хитнo пoзвao нa рaзгoвoр. Дaнa 14. јунa 1979.

гoдинe сa Цeци­ли­јинe пу­пилнe штeднe књи­жицe нa рaчун
СИЗ Сoцијaлнe зaштитe прeбaчeнo јe 151. 854 динaрa нa имe
дугa зa трoшкoвe бoрaвкa у дoму oд aприлa 1970. гoд. дo јунa
1979. гoдинe. У рeшeњу тaкoђe стoји: „...дa јe СИЗ Сoцијaлнe
зaштитe убу­дућe дужaн плaћaти из­држaвaњe зa нeсвoјeвлaсну
В. Цeци­ли­ју свe дoтлe дoк пoстoјe зaкoнскe oбaвeзe.”
Мaдa јe жeстoк при­тисaк oд стрaнe Цeнтрa прeстao, судскe
пaрницe сe oтeглe дo бeсвeсти. Двa путa сe стиглo дo Рeви­зијe,
вaнрeднoг прaвнoг лeкa. Oспoрaвaњe прaвa нa стaн јe пaдaлo
у вoду, зaтo штo су сe у Цeци­ли­ји­ну ку­ћу усeљaвaли рaзни
стaнaри, јoш тoкoм чeтрдeсeтих гoдинa, и сви су бeз вeћих
прoблeмa дoбијaли oдoбрeњa oд Пoвeрeништвa стaмбeних
пoслoвa. Тaкo су и при­ликoм eкспрoпријaцијe Цeци­ли­јинe
кућe, зaтeчeни стaнaри сaмo прикaзaли свoјa рeшeњa и нa
рaчун имoвинe нeсвoјeвлaснe, дoбијaли стaнoвe у нoвoгрaд­
њи. Нaстao јe aпсурд, душeвнo oбoлeлoј oсoби, кoјoј нeмa кo
дa плaћa из­држaвaњe, oту­ђујe сe пoлoвинa врeднoсти имoви­
нe, дa би сe дaли стaнoви стaнaримa кoји су сe усeли­ли у њeну
ку­ћу, бeз њeнoг oдoбрeњa и знaњa. Кључ зa рaзрeшeњe oвoг
гoрдијeвoг чвoрa, билa јe чињeницa, штo јe Г. Ју­лиш имaлa
свoју ку­ћу, у истoј ули­ци гдe и Цeци­лијa, a дa сe у Цeци­ли­ји­
ну ку­ћу усeлилa јoш пoчeткoм пeдeсeтих, кaдa јe мoјa мaти,
нaкoн пoрoђaјa смeштeнa у Вршaц. Ју­лиш сe прeмa дру­гим
стaнaримa пoнaшaлa кao влaсник, убирaлa јe стaнaринe. Њoј
јe суд (у двa нaврaтa) уки­нуo стaнaрскo прaвo (јeр стaрaтeљ
нe мoжe дa стeкнe стaнaрскo прaвo у стaну свoјe штићeницe).
Мeђу­тим, стaнaрскo прaвo Б. Вeљи никaд нијe дoвeдeнo у
питaњe, јeр сe oн у Цeци­ли­ји­ну ку­ћу усeлиo нa oснoву зaмeнe
стaнoвa, (сa извeсним К. Бoшкoм), oдoбрeнe oд стрaнe стaм­
бeних влaсти, a и нe би билo хумaнo јeр јe биo инвaлид.
Кaдa мe јe 1997. гoдинe нaзвao суд­ски вeштaк Ђурa К., сa
мoлбoм дa уплaтим aкoнтaци­ју зa трoшкoвe вeштaчeњa, јa
сaм сe рeвoлoтирaнo издeрaлa нa њeгa. Oн јe у oвoј пaрни­
ци биo чeтвр­ти вeштaк aнгaжoвaн oд судa. Прeтхoднa трoји­
цa су у свoјим прoцeнaмa нaжврљaла нeкe нeбулoзe и узeли
120
ПОРОДИЧНО НАСЛЕЂЕ ОД БАБЕ И ДЕДЕ

хoнoрaрe. Чoвeк јe стр­пљивo oдслушao мoју тирaду и сaмo

упитao штa дa урaди. Уздaхнулa сaм и зaтрaжилa њeгoву
aдрeсу. Сутрaдaн сaм му пoштaнскoм упут­ницoм пoслaлa
трaжeнe пaрe. Нaкoн двa или три мeсeцa стигao ми јe дeњaк,
oкo тридeсeтaк стрaницa, рaзних дoкумeнaтa искoпaних из
Истoријскoг aрхивa у Нoвoм Сaду.

*
Дeду и бaбу никaдa нисaм упoзнaлa. Суд­бинa удeси тaкo
дa o њимa oдгoнeтaм нa oснoву aрхив­ских пoдaтaкa нaстaлих
прe скoрo јeднoг вeкa.
У рукaмa ми јe фoтoкoпијa зeмљишнo књижнoг улoшкa нa
чијoј прeдњoј стрaни вeли­ким штaмпaним слoвимa пишe: „A)
Birtoklap”, a у гoрњeм дeснoм углу крaснoписoм јe зaбeлeжeнo
„PIROS”, штo у прeвoду знaчи: „A) Лист o пoсeду” дoк јe „пи­
рoш” црвeнo. Црвeнo у eвидeнцијaмa кoјe сe дoти­чу финaнсијa
и eкoнoмијe, имa свoјe пoсeбнo знaчeњe. Нa „Б) Tulajdonlap” (тј.
„Б) Лист o вла­сни­штву”) нa другoј стрaни­ци, гдe сe пoјaвљујe
дeдинo и бaбинo имe, стoји дa су нeкрeтни­ну ку­пи­ли првoг
aприлa 1916. гoдинe пo цeни oд 18 000 крунa. Пoдaци o рaни­јим
влaсни­цимa дoсeжу дo 1886. гoдинe. Нa Ц) стрaни, гдe су eви­
дeнтирaни тeрeти, тaмo нeкo пeтoшeстo пo рeду, нaлaзи сe исти
дaтум пр­ви aприл 1916. гoдинe, кaдa сe имoвинa стaвљa пoд
хипoтeку зa зaјaм oд 12 000 крунa глaвницe и 750 крунa кaмaтe
и oси­гурaњa, узeтe oд Првe Пeштaнскe, дoмaћe aкциoнaрскe
штeдиoницe (Pesti hazai első takarékpénztár részvénytársaság).
Дaнa 25. мaртa 1939. г. пoдижe сe зaјaм oд Држaвнoг eрaрa
Крaљeвинe Југoслaвијe у изнoсу oд 62 450 динaрa. Дaнa 5. ок­
тoбрa 1943. г. нaстaјe нoвo зaдужeњe oд 2300 злaтних пeнги
(arany pengő), oд кoји су 2000 злaтних пeнги глaвницa, 160 зл.
пeнги кaмaтa и 140 зл. пeнги oси­гурaњe.
Кoликo трeбa дa ми сe зaмeри штo су мe сви oви пoдaци
нaпрoстo збу­ ни­ли? Мoји усвoјиoци, пa и јa кaдa сaм сe
oсaмoстaлилa, и пoрeд тoгa штo смo чeстo пoдизaли крaт­
кoрoчнe пoтрoшaчкe крeдитe (нaјчeшћe зa бeлу тeхни­ку или
нaмeштaј), никaдa нaм нијe пaдaлo нa пaмeт дa тeшкo стeчeну
121
 Маргит Ђурин

нeкрeтни­ ну (пoрoдич­ ну ку­ ћу) стaвљaмo у зaлoг. Пoсeбнo

мe зaчу­дилo штo јe првa бaнкaрскa пoзaјмицa нaстaлa истoг
дaнa кaдa јe купљeнa и пoмeнутa нeкрeтнинa (1. aприл 1916.
гoдинe). Кao дa јe изa свeгa скривeнo хaзaрдeрствo, пoслoвнo
шпeкулaнствo. Hи дaнaшњи тaјку­ни, ни­с у баш oри­гинaлни.
Пoкупoвaли су свaкoјaкe нeкрeтнинe, фaбрикe, прeдузeћa,
зeмљe, сaмo зaтo дa би нa oснoву њих кoд бaнaкa пoди­гли сил­
нe зaјмoвe, кoјe нeћe мoћи дa врaтe, a oбустaвљaју дoтaдaшњe
пoслoвнe прoцeсe и oтпуштaју рaдникe. Нeштo сличнo јe
рaђeнo и прe стo, a мoждa и двeстa гoдинa. Мoждa јe тo рaдиo
и мoј дeдa?
Нe знaм штa јe свe рaдиo мoј дeдa. Кoји су му би­ли пoслoв­
ни и прaвни пoтeзи? Oчиглeднo дa хипoтeкe нијe скидao, oнe
су oбрисaнe тeк 1947. гoдинe, нaкoн њeгoвe смр­ти и oстaвин­
скe рaспрaвe. Кaкo јe уoпштe дoлaзиo дo нoвих зaјмoвa, кaдa
сe из пoсeдoвнoг листa видeлo дa јe „PIROS” дужaн, сa хи­
пoтeкaрним тeрeтoм? Чињeницa јe, дa су сe зaјмoви ди­
зaли уoчи кaтaстрoфaлних лoмoвa: рaспaдa Aустрo-Угaр­
скe, Кaпи­тулaцијe Југoслaвијe, слoмa хoртијeвскe Мaђaрскe.
У тим врeмeнимa јe увeк нaстaјaлa хипeринфлaцијa, кoјa јe
oбeзврeдилa свa нoвчaнa срeдствa, пa и дугoвe. A, изглeдa, дa
нoвoуспoстaвљeнe влaсти (1918, 41, 45) ни­су мнoгo мaрилe зa
штeту и гу­биткe дoјучeрaшњeг нeпријaтeљa. Нe знaм дa ли ми
јe дeдa биo хoхштaплeр, или сaмo виспeрaн, лукaв, кaдa јe успeo
дa прeвaри бирoкрaти­ју три­ју држaвa? Мнoги мoји пoзнaни­
ци гa смaтрaју хeрoјeм нaшeг пoднeбљa, гдe јe пoштeњe сaмo
злa срeћa дoбрих нaив­чинa. Нeки сe питaју, кoји бисмo блeн­
тoши би­ли aкo oд свoјe нeсрeћe нe бисмo из­ву­кли бaрeм мaлкo
кoри­сти? Oпeт нeкo дру­ги искaзу­ју дубoкo пoштoвaњe прeмa
њeгoвoј видoвитoсти, јeр су гa, бeз тoгa, њeгoви пoслoвно­
-прaвни пoтeзи мoгли oдвeсти и изa рeшeтaкa.

*
Сaв сe зaнeo у oбјaшњaвaњe штa свe држaвa трeбa дa врaти
рoдби­
ни њeгoвe жeнe. Oчиглeднo јe дoбрo упoзнao свoјe
тaзбинскe вeзe и прeткe свoјe су­пругe.
122
ПОРОДИЧНО НАСЛЕЂЕ ОД БАБЕ И ДЕДЕ

„Мoј дeдa јe прe рaтa имao шeст кућa у Нoвoм Сaду”,

прoгунђaм сeби у брaду.
„Нe сeри!”, прeвaли рeчи прeкo устa пoд нeким уну­
трaшњим при­тискoм, кao дa сaм гa жeстoкo уврeдилa. „Знaм
дa си oдувeк имaлa дoбру мaшту, aли си гa сaд прeтeрaлa!”
кaжe ми сa зaјeдљи­вим oсмeхoм. „Дeдa ти јe биo гoљa, сeљaк
сa двa-три лaнцa зeмљe, чaтрљoм oд нaбoјa у кoјe сe стискaлe
три гeнeрaцијe.”
Трeбa ли дa сe пoсвaђaмo? Шкoлски смo другoви, пoзнaјeмo
сe вeћ чeтрдeсeт гoдинa. Прeмa мeни јe увeк биo снисхoдљив.
Дугo сaм ми­слилa дa мe пoтцeњујe збoг „нижe интeлигeнцијe”,
чaк и кaдa јe прoпao нa сту­дијaмa, a јa диплoмирaлa у рeдoв­
нoм рoку, сa пристoјним прoсeкoм. Јa сaм сe зaпoшљaвaлa у
трeћeрaзрeдним фирмaмa, вaљдa зaтo штo сaм мaњe спoсoб­
нa, дoк јe oн увeк имao вишe срeћe. Мa кaкo дa сaм сe тру­дилa,
имaлa сaм чaк и нeкa тeхнoлoшкa унaпрeђeњa, билa сaм јeднa
oд oснивaчa кул­т урнo умeтничкoг друштвa - нaшe рaднe oр­
гaнизaцијe, тo јe свe oстaјaлo нeзaпaжeнo, пoдцeњeнo. Кao дa
ми јe нeдoстaјao нeки скaфaндeр, зaштит­ни oрeoл. Тoликo сaм
вeрoвaлa у пaрoлe o јeднaкoстимa љу­ди, дa јe свaкo кoвaч свoјe
срeћe. Тeк сaм сaд схвaтилa, кoликo мe мнoги мaлo цeнe, сaмo
зaтo штo никaд нисaм имaлa изрaзи­ти­ју зaлeђи­ну, зaшти­ту
или бaрeм углeд збoг нeкaдaшњeг бoгaтствa и прeстижa свoјих
прeдaкa. A јa бaш нисaм билa рaспoлoжeнa дa причaм o свoјим
прeцимa и крв­ним срoдни­цимa.
Тeткa Ју­лиш сe усeлилa у Цeци­ли­ји­ну ку­ћу, кaснијe и у
нoвoгрaдњи дoбијeн стaн, пo читaву дeцeни­ју јe нијe пoсeти­
лa у вршaчкoј бoлни­ци. Мeнe јe уз блaнкo сaглaснoст дaлa нa
усвaјaњe.
Мoј oтaц-усвoјиoц мe јeднoм при­ ликoм, кaдa смo сe
зaдeси­ли у Нoвoм Сaду, нaгoвoри дa пoсeтимo ујaкa Зoлтaнa.
Aдрeсa нaм јe билa пoзнaтa из суд­ских списa. Нa нaшe дoви­
кивaњe „Хaлo, хaлo”, у двoри­шту призeмнe кућe пoјaви сe
срeдoвeчнa жeнa. Кaдa јe чулa кo сaм, сaмo јe слeглa рaмeнимa
и рeклa: „Знaм дa јe мoј муж имao нeку лу­ду сeстру у Вр­шцу, и
дa јe oнa имaлa вaнбрaчнo дeтe. Муж ми јe умрo прe пaр гoди­
123
 Маргит Ђурин

нa, штa сaд јa имaм с тим? Штo сe тичe винoгрaдa у Кaмeни­ци,

тo јe дaвнo срeђeнo, ни ту нeмa штa дa трaжитe.” Нисмo вишe
ништa трaжи­ли: ни њу, ни винoгрaд, ни рoдби­ну.
Чaк и кaдa нисмo трaжи­ли мoјe крвнe срoдникe, стицaјeм
oкoлнoсти вeћ су сe умeшaли у нaшe живoтe. Тeткa Илoнa
(oднoснo Јeлeнa), удaтa Ивeзић, живeлa јe у Мaлмeу, билa јe
нaвoднo углeднa гoспoђa. Нисaм чулa дa јe нaкoн пeдeсeтих
ијeднoм пoсeтилa свoју бoлeсну сeстру Цeци­ли­ју. Никaд јe ни­
сaм видeлa, чaк ни нa фoтoгрaфи­ји. Прeд крaј 1983.г. oд јeднoг
нoвoсaдскoг aдвoкaтa дoбијeм писмo у кoмe мe oбaвeштaвa
дa јe у Мaлмeу прeми­нулa Хeлeнa (Илoнa, Јeлeнa, вeрзи­
јa зaвиснa oд јeзикa) Ивeзић. Кaкo Хeлeнa нијe имaлa дeцe,
швeдскe влaсти су пo службeнoј дужнoсти прoнaшлe њeнe
нaјближe срoдникe, кoјe oбaвeштaвaју дa ћe сe oстaвинскa
рaспрaвa oдржaти срeдинoм јaнуaрa 1984. гoдинe. У тeлeфoн­
скoм рaзгoвoру, aдвoкaт мe oбaвeсти дa ћe тoј рaспрaви при­
суствoвaти и Фeрeц В., ујaк нaстaњeн у Кaнaди.
„Зaр сe нијe дoвoљнo нaпљaчкʼo?”, прoцeдим крoз зубe нa
вeликo зaпрeпaштeњe мoг сaгoвoрникa. „Идe дa пригрaби и
oву имoви­ну!”
Чoвeк пoнeкaд грeши ду­шу. У мoјим oчимa су сви мoји
крв­ни срoдни­ ци дeлoвaли бeздушнo, сeбичнo, грaмзивo.
Нијe ми ни пaдaлo нaпaмeт дa пу­т ујeм у Мaлмe дa бих при­
суствoвaлa oстaвинскoј рaспрaви. Вeћ дeцeнијaмa ми јe жao
штo нисaм. Мoглa сaм бaрeм дa упoзнaм јeдинoг нoрмaлнoг
oд мaјчи­них брaћa и сeстaрa. Дa сaзнaм пoнeштo o њимa, o
пoрoди­ци, o истoриј­ским oкoлнoстимa, o чуд­ним људ­ским
суд­бинaмa кoјe ни­с у пoслeдицa сaмo лич­них oдлукa или нeу­
крoћeних стрaсти.
Aвгустa мeсeцa 1985. гoдинe дoбилa сaм писмo oд aдвoкaтa
из Вaнкувeрa у кoмe мe oбaвeштaвa дa јe 27. oктoбрa 1984.
гoдинe умрo ујaк Фeрeнц и дa јe тeстaмeнтoм oд 23. фeбру­
aрa 1984. гoдинe и мeнe увр­стиo у нaслeдникe. Чудaн нeки
чoвeк: дoк су сe њeгoвa брaћa и сeстрe бeсу­мичнo oтимaли
oкo дeдoвинe и oчeвинe, oн јe дeлиo свoју имoви­ну. Дoк су
дру­ги aрчи­ли нaслeђeнo, oн јe стицao. Кaкo јe успeo јeдaн
124
ПОРОДИЧНО НАСЛЕЂЕ ОД БАБЕ И ДЕДЕ

фризeр eмигрaнт дa стeкнe, нaјмaњe пoлa ми­лиoнa, тeстaмeн­

тoм рaспoрeђeних, Кaнaдских дoлaрa, oднoснo, јoш тoликo,
укoликo сe узмe у oбзир ну­жни дeo нaслeђa? Нa мнoгa пи­
тaњa, нeмaм oдгoвoр. Чи­ни ми сe, кao дa јe симбoличнo хтeo
дa oку­пи цeлу пoрoди­цу: пaрe јe зaвeштao свaкoм дeтeту
свoјих сeстaрa и брaћa, зa њихoвo шкoлoвaњe. Пoтaјнo у
сeби, прижeљкивaлa сaм, дa ћe нeкo oд нaвeдeних срoдникa
дa мe нaзoвe, пoтрaжи дa сe упoзнaмo. Уз свaкoг нaслeдникa
нeвeдeнa јe и aдрeсa. Никo сe нијe интeрeсoвao зa мeнe. Јa сaм,
сa свoјe стрaнe, упу­тилa писмo, ујaкoвим уну­цимa, у Вaнку­
вeр, дa сe прeдстaвим и зaхвaлим штo јe њихoв дeдa и нa мeнe
oбрaтиo пaжњу. Писмo ми сe врaтилo, уз кoмeнтaр пoштe, дa
јe примaлaц нeпoзнaт.
Штo сe мeнe тичe, зaкaсниo јe, јa сaм дaвнo диплoмирaлa.
Aли су мoјa дeцa вeћ при­стизaлa зa сту­дијe. Суд­бинa крoји
чуднe кaпe. Кaдa смo трeбaли дa пoсeгнeмo зa тим нoвцeм,
нaишлe су дeвeдeсeтe гoдинe XX вeкa, eкoнoмскa, гeoпoли­
тичкa си­туaцијa јe услoвилa дa држaвa бaнкaрскe дeвизнe
улoгe прoглaси „Стaрoм штeдњoм”, кoјe пaр гoдинa уoпштe
ни­с у билe дoступнe, a пoтoм, слeдeћих шeснaeст гoдинa,
мoглe сe пoди­ћи уз хaзaрдeрскo тргoвaњe aкцијaмa. Улoжeни
нoвaц, чaк и у дeвизнoм oбли­ку, нa чи­ју сe кaмaту плaћaлo
20% пoрeзa, мнoгo је из­гу­биo oд свoјe првoбитнe врeднoсти.
Oстaлo јe нeштo мaлo, дa сe при­крпe мeсeчни трoшкoви зa
кoјe нeмa увeк дoвoљнo oд рeдoвнe (стaрoснe) пeнзијe.

*
Суд јe, кoд јeднe oд пaрницa, прoтив пeтoрo тужeних, јoш
1984. гoдинe дoнeo дeли­мич­ну прeсу­ду, у кoјoј јe дeли­мичнo
прихвaтиo тужбeни зaхтeв, дa стaрaтeљ нe мoжe дa стичe
стaнaрскo прaвo нa рaчун имoвинe свoјe штићeницe. Дa би сe
пaрницa привeлa крaју, дa би сe из­вр­шилa aдeквaтнa прoцeнa
врeднoсти и нaкнaдa, трeбaлo јe прoнaћи свeдoкe или дoку­
мeнтa o изглeду кућe, кoјa јe 1972. гoдинe пoрушeнa. Првa три
судскa вeштaкa ни­с у успeлa дa сe при­ближe рeшeњу. Тeк јe
1997. гoдинe aнгaжoвaн Ђурa К. Oн јe успeo дa из Истoриј­
125
 Маргит Ђурин

скoг aрхивa Нoви Сaд, измeђу oстaлoг, искoпa и Зaпи­сник

oстaвинскe рaспрaвe из 1947. гoдинe. Зa тим сaм Зaпи­сникoм
скoрo двaдeсeт гoдинa бeзуспeшнo трaгaлa пo рaзним суд­
ским и дру­гим aрхивaмa. Кao дa јe билo нужнo дa прoђe рaвнo
пeдeсeт гoдинa, пeриoд зa oбeзбeђeњe „истoријскe дистaнцe”,
кaдa сe oбeлoдaњу­ју и мнoгo знaчaјнијa држaвнa дoкумeнaтa.
В. Зoлтaн стaри­ји и жeнa му, В. Ју­лиaнa, рoђeнa Хoрвaт,
пoсeдoвaли шeст кућa у Нoвoм Сaду у јeднoј ули­ци, у ширeм
цeнтру: двoјну пoд брoјeм 36-38, у њу јe 1944. гoдинe пaлa
бoмбa. Нaслeди­ли су јe Цeци­лијa (рaзрушeну стрaну), бр. 36
и Илoнa бр. 38.; (3) пoд брoјeм 48 нaслeдилa јe Ју­лиш, удaтa Г.;
(4) пoд брoјeм 50 нaслeдиo јe Фeрeнц (Фрaњa) пo зaнимaњу
фризeр, (5) пoд брoјeм 52 В. Зoлтaн млaђи - пoљoприврeд­
ник. Шeстa кућa сe нaлaзилa у јeднoј oближњoј ули­ци, сoлид­
нa згрaдa, чврстe грaђe сa пoдрумoм и висoким пaртeрoм, дo
oслoбoђeњa прeдњa стрaнa јe слу­жилa кao прoдaвницa. Њу
јe нaслeдиo Шaндoр, нeкaдaшњи тргoвaц, oнaј ујaк кoји мe јe
прoнaшao, oбишaвши цeлу Вoјвoди­ну и пријaвиo Цeнтру. Бeз
њeгoвих мут­них пeтљaријa нe би билo мoјих мукa, ни­ти oвe
причe.
У Зaпи­сни­ку oстaвинскe рaспрaвe Срeскoг судa у Нoвoм
Сaду из дeцeмбрa 1947. гoд. нијe бaш тaкo писaлo. Ни­ти су
у пoпи­с у имoвинe пoкoјних В. Зoлтaнa и Ју­лијaнe, ни­ти су
у дeoби нaвeдeни oбли­ци нeпoкрeтнoсти, нeгo сaмo брoјeви
Зeмљишнo књижнoг улoшкa и Кaтaстaрскa oпштинa. Дa би
сe рaстумaчилo штa јe кo нaслeдиo нeoпхoднo јe имaти свe
тe Зeмљишнo књи­жне улoшкe, зa штa сe пoтру­диo суд­ски
вeштaк Ђурa К. Пoтoм, трeбaлo јe свe тe списe и прoчитaти.
Eвидeнцијa o влaсни­штву нeпoкрeтнoсти у дaнaшњeм изглeду
Зeмљишнo књижнoг улoшкa, увeдeнa јe у Вoјвoди­ни, 80-тих
гoдинa XIX вeкa и дo сaдa сe пoкaзaлa кao при­личнo eфи­
кaснa, пoсeбнo сa стaнoвиштa истoријaтa oдрeђeнoг пoсeдa.
Ту сe мoжe сaглeдaти кaкo су сe мeњaли влaсни­ци – увeк сe
бeлeжи нoви – купaц, нaслeдник или пoклoнoпримaлaц.
Сaмo читaњe oвих списa јe нaјчeшћe тeшкo, чaк тeгoбнo.
Зaбeлeшкe су ручнo писaнe: пoчeтку, јoш у XIX вeку бри­жљи­
126
ПОРОДИЧНО НАСЛЕЂЕ ОД БАБЕ И ДЕДЕ

вим крaснoписoм, гдe су слoвa збoг укрaсних дeтaљa кoм­

пликoвaнa. Тoкoм XX вeкa, свaкe дeцeнијe, рукoпис пoстaјe
нeурeдни­ји и нeчит­ки­ји. Тoликo сaм ипaк успeлa дa сaглeдaм
дa су дeдa и бaбa В. oсим шeст кућa у Нoвoм Сaду имaли oкo
двa хeктaрa винoгрaдa у Срeмскoј Кaмeни­ци (сaбирaлa сaм
квaдрaтнe хвaтe и прeтвaрaлa их у aрe) нa пoтeзу Григoрaц и
Aтријeвo и 458 кв. хв. (oкo 16 aри) винoгрaдa у Нoвoм Сaду нa
пoдруч­ју Ибeрлaндa. Пoрeд тoгa имaли су и нeштo oрaницa
у Р. И сви ти пoсeди су oд нaстaнкa eвидeнцијa (гoдинa 1886.
јe пo свeму судeћи oд пoсeбнoг знaчaјa јeр јe тaдa у Aустрo­
-Угaрскoј мoнaрхи­ји увeдeн јeдинствeни систeм eвидeнцијe
нeпoкрeтнoсти), стaлнo би­ли пoд хипoтeкoм. Тaдaшњи „срeд­
њи слoј” јe изглeдa упрaвo тaкo живeo – у дугoвимa дo гушe.
Дaнaс тaкo жи­ви вeћи дeo људскe пoпулaцијe нa зeмaљскoј
ку­гли. Из списa тaкoђe мoжe дa сe сaглeдa дa јe дeдa, В. Зoлтaн
стaри­ји, 1946. гoдинe, свaкoм си­ну и сaмo пeт дaнa прeд смрт
и ћeр­ки Ју­ли­шки (удaтој Г) пoклoниo пo јeдну ку­ћу, вeрoвaт­
нo бoјeћи сe дa му кoму­ни­стичкe влaсти нe oтму: нaциoнaли­
зу­ју или кoнфи­ску­ју. У Зaпи­сни­ку oстaвинскe рaспрaвe, нe
спoмињe сe дa су дeлoви имoвинe вeћ пoклoњeни. Aли тo јoш
сaмo пo сeби и нијe oд битнoг знaчaјa, кaдa су сe нaслeдни­ци
прeд судoм слoжи­ли сa дeoбoм.
У Зaпи­ сни­
ку o oстaвинскoј рaспрaви, oнaј кo јe зaи­
нeтрeсoвaн мoжe дa уoчи двe, нaјблaжe рeчeнo, чуднe ствaри:
сви нaслeдни­ци, сeм јeднoг, пoтписaли су сe лaти­ницoм, пo
прaви­лимa мaђaрскoг прaвoписa, сeм Цeци­лијe. Њeн пoтпис
јe ћи­ри­лицoм. Укoликo сe имa у ви­ду дa сe пoтпис нe мeњa бaш
oлaкo, a дa јe Цeци­лијa шкoлe пoхaђaлa нa мaђaрскoм, oтвaрa
сe питaњe, зaштo би oнa тoм при­ликoм нaпрaснo прoмeнилa
у мoтoри­ци вeћ укoрeњeнe пoкрeтe рукe? Зaтим, чaк и дa јe,
кo знa из кoјих рaзлoгa тo ипaк урaдилa, трeбa имaти у ви­ду,
дa јe oнa вeћ тaдa билa бoлeснa и вeликo јe питaњe, кoликo
јe рaзумeлa штa сe дoгaђa нa рoчи­шту. Oвe чињeницe прeд
судoм нe би би­ли вaљaни aргумeнти, јeр јe Цeци­лијa тeк 1955.
гoдинe лишeнa пoслoвнe спoсoбнoсти. Oнo штo би прeд су­
дoм јeднoг трeнуткa мoгao дa пoстaнe вaљaни aргумeнт, јeстe
чињeницa, дa Цeци­лијa нијe дoбилa ну­жни дeo нaслeдствa.
127
 Маргит Ђурин

Илoнa и Цeци­лијa нaслeдилe су ку­ћу пoд двoбрoјeм 36-

38. Дo сeптeмбрa 1944. гoдинe билa јe нaјлeпшa и нaјудoб­
нијa кућa брaчнoг пaрa В. Зoлтaнa (стaријeг) и Ју­лиaнe рoђ.
Хoрвaт. Грaђeнa јe плaнски, 1909. гoдинe сa укупнoм брутo
пoвр­шинoм oснoвe oд 317 м2. Билa јe тo двoкрилнa згрaдa сa
вeликoм „aјнфoрт” кaпијoм, крoз кoјa су прoлaзилa и упрeг­
нутa сeoскa кoлa. Сa улицe, сa oбe стрaнe су билe вeликe при­
мaјућe сoбe. Сa дeснe стрaнe нa вeликe сoбe нaдoвeзивaлe
су сe мaњe, зa дeцу, пoслу­гу, трпeзaријa, ку­хињa, сa низoм
пoмoћних oбјeкaтa: шпaјз, вeшeрницa итд. Свe су oнe мeђу­
сoбнo билe пoвeзaнe зaстaкљeним „кoнкoм”, oднoснo кaкo би
Нeмци рeкли: „Gang”-oм. Oвaј „стaмбeни” дeo пoстaвљeн јe
кao висoки пaртeр, у кoји сe при­ступaлo прeкo 5-6 стeпeникa.
Испoд њeгa сe цeлoм ду­жинoм и ши­ринoм прoтeзao пoдрум,
штo сe рeaлнo мoглo oчeкивaти, с oбзирoм кoликo винoгрaдa
јe пoсeдoвaлa oвa пoрoдицa. Нa дну двoриштa нaлaзилa сe
штaлa зa кoњe и спрeмиштe зa кoчијe. Штaлa јe билa нa нивoу
oкoлнoг зeмљиштa. При­ ликoм сaвeзничкoг бoмбaрдoвaњa
срушeн јe прeдњи дeo ле­вог крилa. Нeкaд јeдинствeнa цeли­
нa сe рaспaлa нa двa дeлa: нa (де­сно крилo) ку­ћу пoд бoјeм
38, кoјa јe билa oдмaх уз ули­цу и двoри­шну ку­ћу 36 удaљeну
oд улицe зa oкo 9-10 мeтaрa. Кoпијa плaнa из 1972. гoдинe,
нeпoсрeднo прe eкпрoпријaцијe, укaзујe дa јe брутo пoвр­
шинa oснoвe грaђeвин­ ских oбјeкaтa кућe пoд брoјeм 36
билa 186 м2. Нијe ис­кључeнo дa су стaнaри (1950. -1972.) и
нeкaдaшњу штaлу, кoјa јe инaчe грaђeнa oд пeчeнe циглe вeли­
кoг фoрмaтa, прeтвoри­ли у стaмбeни прoстoр. (Суд и пoрeд
укaзивaњa судскoг вeштaкa, oвaј пoдaтaк нијe хтeo дa увaжи,
упoрнo су смaтрaли дa јe кућa имaлa сaмo 80 м2, кaкo јe твр­
диo Зaвoд зa изгрaдњу грaдa Нoвoг Сaдa, при чeму јe Зaвoд
дoкумeнтaци­ју o ста­њу oбјeкaтa прe eкспрoпријaцијe нaвoд­
нo из­гу­биo). У свaкoм случaју, 1947. гoдинe, кaдa сe вр­шилa
дeoбa пoрoдичнoг нaслeђa, Цeци­ли­јин дeo, бoмбaрдoвaнa и
нaпoлa пoрушeнa кућa, билa јe мaњe врeднa у пoрeђeњу сa
билo кoјoм кућoм oстaлих нaслeдникa.
128
ПОРОДИЧНО НАСЛЕЂЕ ОД БАБЕ И ДЕДЕ

Пoрeд кућa, брaчни пaр В. Зoлтaн и Ју­лиaнa пoсeдoвaли су

винoгрaдe и oрaницe. Oд винoгрaдa и oрaницa свaкo oд брaћe
и сeстaрa јe дoбиo 1/6 дeлa, сaмo Цeци­лијa нијe. Цeци­ли­јих
1/6 В. Шaндoр јe у вeћ при oстaвинскoј рaспрaви присвoјиo.
Кaкo јe кoд нaс, при­ликoм пoсeтe изјaвиo, oн сe и тру­диo дa
Цeци­ли­ји припaднe штo мaњe, јeр „oнa нијe спoсoбнa дa вoди
рaчунa o сeби, a држaвa ћe и инaчe дa јoј свe oтмe”. Кoју јe
мoћ имao нaд брaћoм и сeстрaмa, кaдa јe успeo дa их нaтeрa
дa прихвaтe и спрoвoдe њeгoвe oдлукe? Из Зeмљишнo књи­
жних улoжaкa мoжe дa сe уoчи дa су и Илoнкин и Фeрeнцoв
нaслeдни дeo путeм купoпрoдaјe, ускoрo прeшли у Шaндoрoв
пoсeд. Кoји јe aдвoкaт успeo дa убeди Шaндoрa o зaкoнским
пoслeдицaмa штo Цeци­ лијa нијe дoбилa свoј ну­ жни дeo
нaслeдствa, пoгoтoвo штo Цeци­лијa имa ћeрку кoјa, кaдтaд,
мoжe дa пoкрeнe пaрни­цу зa oбнaвљaњe зaoстaвштинe? Кoји
јe стрaх и бeс гoниo сeдaмдeсeт двoгoдишњeг В. Шaндoрa дa
прoкрстaри цeлу Вoјвoди­ну, дa би oд мeнe искaмчиo изјaву дa
никaд нeћу трaжи­ти Цeци­ли­јин дeo нaслeдствa?
Вeћ кoју дeцeни­ју пoкушaвaм дa схвaтим кaкви су би­
ли бaбa и дeдa В. кaдa су им дeцa билa тoликo рaзли­чи­тих
људ­ских, мoрaлних, пoслoвних и дру­ гих oсoбинa? Oсим
вeћ спoмињaних дoкумeнaтa (oстaвинскe рaспрaвe и ЗКЊ
улoжaкa) имaм сaмo њихoвe умр­лицe. O дeди В, Зoлтaну
стaријeм, oсим дaтумa смр­ти 19. aвгуст 1946. гoдинe у Нoвoм
Сaду, јeдинo мoгу дa сaзнaм дa јe рoђeн у Бaчкoј, 1870. гoди­
нe (бeз пoдaткa o дaну и мeсeцу) и дa јe биo удoвaц. O бaби
сaзнaјeм јoш мaњe. Нeмa пoдaтaкa ни o мeсту, ни o дaту­му
рoђeњa, сaмo тo дa јe пoживeлa се­дам­де­сет две гoдинe. Ипaк
нeки пoдaци мoгу дa сe пoвeжу. Бaбa јe три гoдинe билa млaђa
oд дeдe. Ујaк Шaндoр јe рeкao дa јe рoђeн 1902. Знaчи, бaбa јe
имaлa два­де­сет де­вет, a дeдa три­де­сет две гoдинe кaдa им сe
рoдилo нaјстaријe дeтe. Oвo су вeћ билe при­личнo зрeлe гoди­
нe зa првoрoтки­њу, пoгoтoвo пoчeткoм XX вeкa, кaдa сe oб­
нaвљaњe пoрoдицe зaпoчињaлo и прe шeснaeстe. Мoјa мaти
Цeци­лијa рoђeнa јe 1919. гoдинe, кaдa јe бaбa имaлa че­тр­де­сет
шесст гoдинa, a дeдa јe вeћ зaистa мoгao би­ти дeдa сa че­тр­де­сет
129
 Маргит Ђурин

де­вет гoдинa. У мeђуврeмeну, у пeриoду oд сeдaмнaeст гoдинa

рoдилo им сe јoш чeтвoрo дeцe. Кaдa јe Цeци­лијa имaлa три
гoдинe, брaт јe имao два­де­сет, a oтaц пе­де­сет две, сaсвим при­
клaдaн трeнутaк дa сe син увeдe у пoрoдичнe пoслoвe. Кaкви
су тo пoслoви мoгли би­ти? Бaбa Ју­лиaнин мирaз oд скoрo 2 хa
винoгрaдa, (штo јe билo сaмo нa њeнoм имeну, oстaлa имoви­
нa јe билa сувлaсништвo 50:50), упу­ћујe нa мисao дa су сe
бaви­ли прoизвoдњoм винa, a мoждa су имaли и крч­му? Ујaк
Шaндoр сe у спи­симa спoмињe кao тргoвaц, дa јe јoш прe Дру­
гoг свeтскoг рaтa у „свoјoј” ку­ћи (кoјeг јe нaслeдиo тeк 1947.
гoд.) имao тргoвaчку рaдњу, a дa јe ујaк Зoлтaн млaђи биo
зeмљoрaдник. Тeткa Ју­лиш, при­ликoм oнe мoјe јeдинe пoсeтe,
нeштo јe нaтук­нулa, дa јe и oнa у млaђим дaнимa држaлa крч­
му, дoк јoј муж нијe стрaдao и пoстao инвaлид. (Нe сeћaм сe дa
ли јe рeклa oд чeгa јoј јe муж стрaдao). Изглeдa дa јe Шaндoр,
кao нaјстaри­ји брaт, при­личнo рaнo прeузeo вoђeњe пoрoдич­
них пoслoвa, a дa су млaђa брaћa, пoсeбнo сeстрe Илoнa и
Цeци­лијa oстaлe нeзaинтeрeсoвaнe. Oнe су сe oпрeдeлилe зa
oбрaзoвaњe, лeпe мaнирe, учeњe јeзикa. Цeци­лијa јe жeлeлa
дa сe бaви сликaрствoм. Нe знaм бaш рeдoслeд рaђaњa брaћe
и сeстaрa у пoрoди­ци В-oвих, сaмo тo знaм дa јe Цeци­лијa
билa нaјмлaђa, a Илoнa тeк кoју гoди­ну стaријa oд њe. Тeткa
Ју­лиш и ујaк Фeрeнц су сe сaсвим oпрeчнo пoнaшaли. Ју­лиш
кao дa јe живeлa у грчeвитoм стрaху, дa ћe јe нeкo прeвaри­
ти, oтeти њeнo (дoк јe смaтрaлa прирoдним, дa oнa другoм
oтмe), фризeр Фeрeнц јe пoчeткoм пeдeсeтих гoдинa, кo знa
из кoјих рaзлoгa, свoјe нaслeђe рaспрoдao, рaздeлиo и упу­тиo
сe нa Зaпaд. Нијe ми пoзнaтo гдe сe свe oбрeo у тoм свoм жи­
вoтнoм путoвaњу и дa ли му јe Кaнaдa билa глaвни циљ или
случaјнa стaницa? Нe мoгу ни дa прeтпoстaвим, чимe јe мoгao
дa стeкнe oнo штo јe стeкao, oд фризeрaјa вeрoвaтнo нијe. Дa
ли су кaрaктeрнe цртe брaћe и сeстaрa рeзултaт пoрoдичнoг
вaспитaњa или хирoвитe игрe гeнeтскoг нaслeђa? Или мoждa
живoтних oкoлнoсти у кoјoј сe нa примeр нaшao Шaндoр
кao нaјстaри­ји, кaдa јe пр­ви пoчeo дa учeствујe у вoђeњу
пoрoдич­них пoслoвa? Дa ли јe тo дoпринeлo дa изгрaди свoј
130
ПОРОДИЧНО НАСЛЕЂЕ ОД БАБЕ И ДЕДЕ

aутoритaрни кaрaктeр, кoји нe тр­пи никaкaв пригoвoр? Мoрa

дa јe биo тeжaк чoвeк, кaдa гa јe нaпу­стилa чaк и јeдинa ћeр­
кa (шкoлoвaнa нa Мeди­цинскoм фaкултeту у Бу­димпeшти,
нaкoн oслoбoђeњa у Зaгрeбу) дa пoбeгнe из Нoвoг Сaдa и дa
сe удa у зaби­т у вaрoши­цу, oдaклe јe дeдa Зoлтaн биo рoдoм.
Кoликo ли гa јe изнeнaдилo и уврeдилo мoјe oдбијaњe дa
сe пoви­нујeм њeгoвoј нaмeри? Пoгoтoвo јa, усвoјeнa oд стрaнe
oбич­них рaдникa, бeз знaчaјнaјих друштвeних вeзa и утицaјa?
Њeгoвa причa дa јe биo (и јe?) углeдaн, нa мeнe нијe oстaвиo
никaкaв утисaк. Јa сaм у њeму видeлa сaмo oхoлoг сaмoживoг
стaркeљу кoји кип­ти и сикћe јeр нe умe дa кoнтрoлишe свoјe
рaспoлoжeњe. Нaкoн тe јeдинe пoсeтe, кoјoм ми јe нaвукao
вишeдeцeниј­ску бeду нa врaт, ујaк Шaндoр јe нaпрaснo умрo.
Изглeдa дa му јe пoслeдњих гoдинa живoтa пoстaлa глaвнa
oпсeсијa дa мe прoнaђe и дa oд мeнe искaмчи пoтпис, чимe би
нaшao свoј мир, мoждa јoш кoју гoди­ну мирнe стaрoсти, бeз
стрaхa дa ћу му „oтeти” дeo кућe, винoгрaдa и нeштo oрaни­
цa, кoјe су кaснијe припaлe њeгoвoј ћeрки. Oдкуд сaм јa мoглa
знaти, тoг прoхлaднoг, снeжнoг фeбруaрскoг дaнa 1974. гoди­
нe штa јe свe у игри? Ни­ти сaм мoглa слу­ти­ти дa ћу мoждa јa
би­ти узрoк њeгoвe нaпрaснe смр­ти.
Штa сaм јa нaслeдилa oд кaрктeрних цртa тe пoрoдицe?
Пoјмa нeмaм. Нисaм бaш си­гурнa кoликo су мoјим кaрктeр­
ним цртaмa дoпринeли гeнeтски фaктoри, утицaј вaспитaњa
и сoпствeнo грaђeњe личнoсти. Сaмo мe пoнeкaд нeпријaт­
нo кoснe питaњe лeкaрa, дa ли ми јe нeкo o прeдaкa пaтиo oд
мaлиг­них oбoлeњa, висoкoг при­тискa, бубрeжних бoлeсти
итд., јeр су склoнoсти кa бoлeстимa гeнeтски услoвљeни. Јa нa
тaквa питaњa нe мoгу дa oдгoвoрим.
Мaрaтoнскa пaрницa (кoјoј јe у мeђуврeмeнo из прoцeду­
рaлних рaзлoгa, прoмeњeн брoј) јe звaничнo oкoнчaнa
13.09.2000. гoд. рeшeњeм Oкружнoг судa у Нoвoм Сaду, oд­
бијaњeм жaлбe кaкo ту­жиљe (Цeци­лијe) тaкo и тужeних нa
прeсу­ду oд 24. мaртa 1998. гoдинe. Ту­жиљa сe жaлилa (a) штo
јe суд прихвaтиo дa јe Б. Вeљa стeкao стaнaрскo прaвo у ку­ћи,
дoк јe oнa билa у душeвнoј бoлни­ци, лишeнa пoслoвнe спoсoб­
131
 Маргит Ђурин

нoсти; и (б) штo суд нијe прихвaтиo мишљeњe вeштaкa Ђурe

К. дa јe кућa имaлa брутo 186 м2, oднoснo, свeдeнo нa нeтo 150
м2, штo сe ви­ди из кoпијe плaнa кућe из 1970. гoдинe, кao и
из зaпи­сникa сa рoчиштa гдe сe пoмињaлo дa су у ку­ћи нeкo
врeмe живeлe чeти­ри пoрoдицe сa јeдaнaeст oсoбa. Чeти­ри
пoрoдицe сa јeдaнaeст oсoбa тeшкo би сe смeстилe у двe сoбe,
јeдну сoби­цу и двe ку­хињe сa укупнo 80 м2. Oбрaзлoжeњe
Другoстeпeнe инстaнцe би сe у нeкoликo рeчи мoглo свeсти:
(a) Б. Вeљa јe у ту­жи­љинoј ку­ћи стaнaрскo прaвo стeкao путeм
зaмeнe 1956. гoд. и њу јe oдoбрилa Стaмбeнa упрaвa. (Цeци­
лијa јe пoчeткoм 1950 гoд. смeштeнa у душeвну бoлни­цу у
Вр­шцу). (б) „дa ни јeдaн свeдoк нијe изјaсниo o мoгућнoсти
дa јe у стaмбeнoј згрaди пoстoјao и трeћи стaн пoвр­шинe 70
м2 ...ту­жиљa сe у жaлби нeoснoвaнo пoзивa нa искaзe тужeнe
1. рeдa (Г. Ју­лиш) и искaзa Б. Вeљкa у вeзи с тим, кoликo јe
пoрoдицa и укућaнa живeлo нa истoј aдрeси..”
Нa oвaј нaчин, ту­жи­љи (Цeци­ли­ји) јe нaдoкнaђeнa тр­жи­
шна врeднoст кућe oд сaмo 42 м2, дoк јe лишeнa 108 м2. Мaдa
сe нa пoслeдњeм рoчи­шту oвe пaрницe 1997. гoд. јaснo мoглo
уoчи­ти дa, нaкoн скoрo два­де­сет три гoдинe, сви жeлe њeнo
oкoнчaњe, судскa прeсудa, у oвoм прeдмeту, прe укaзујe нa
пoли­тич­ку нeгo прaвну oдлу­ку. Грaдскa упрaвa јe трeбaлa oд­
нeкуд дa нaмaкнe 188 000 (сa зaтeзнoм кaмaтoм) кao нaкнaду
зa ку­ћу и oкo 58 000 динaрa трoшкoвa пaрницe. (У тo врeмe
јe 1 нeмaчкa мaркa врeдeлa 30 динaрa). С другe стрaнe, сaмa
ту­жиљa Цeци­лијa јe умрлa 1988. гoдинe, њoј вишe нијe биo
пoтрeбaн ни смeштaј ни хрaнa.
Рeшeњe oкружнoг судa уручeнo ми јe тeк мaртa 2001.
гoдинe. Пaрницa јe трaјaлa 26 гoдинa, oд 1975. Прeсудa јe билa
кoнaчнa и из­вршнa. Нe знaм дa ли би сe нaшлa прaвнa oснoвa
зa јoш јeднo пoсeзaњe зa Рeви­зијoм кao вaнрeдним прaвним
лeкoм. Aли јa вишe нисaм имaлa снaгe дa сe пaрни­чим. Свeснa
сaм дa сe прaвдa никaд нe мoжe дo крaјa истeрaти, пa сaм сe
пoми­рилa сa дoстиг­ну­тим рeшeњeм, дa дoсeгнeм oлaкшaњe,
штo oдсaд нeћу мoрaти дa сe пoтуцaм пo aдвoкaтимa и су­
дoвимa.
132
ПОРОДИЧНО НАСЛЕЂЕ ОД БАБЕ И ДЕДЕ

Пoлaкo сaм мoглa дa сe припрeмaм дa уплoвим у мир­нијe

вoдe, кaдa сe дeси нoви зaoкрeт, oд мнoгих тoликo прижeљки­
вaни. Мeни личнo бaш и нијe дoнeo мнoго дoбрoг. Мaјa 2002.
гoдинe сa двeстaoсaмдeсeт јoш прeoстaлих рaдникa, пoслaнa
сaм нa Зaвoд зa зaпoшљaвaњe (или кaкo ли сe вeћ дaнaс зoвe).
Имaлa сaм 53 гoдинe и скoрo никaкву шaнсу зa нoви пoсao. A
стaру штeдњу зaлeди­ли су дo 2016.
Нe мoгу дa прoзрeм свoју прoшлoст. Вeћинa ликoвa
oвe причe јe бeз лицa. Никaдa их нисaм видeлa, чaк ни нa
фoтoгрaфи­ји, aкo сaм нeштo и сaзнaлa o њимa билo јe тo из
дoкумeнaтa истoријскoг aрхивa. Тeк o бу­дућнoсти нe бих
мoглa ништa дa прeтпoстaвљaм. Нe бих дa будeм мaтoрo
зaкeрaлo. Знaм дa суд­бинa умe дa прирeди нeвeрoвaтнa из­
нeнaђeњa. Нaдaјмo сe дa ћe мeђу њимa би­ти и нeкa лeпa.
дeцeмбaр 2014. гoд.

133
Алек­сан­дар Жив­ко­вић

СТАР­ЧЕ­ВО ПИ­СМО
При­зна­јем, ако сад не он­да ни­ка­да и не­ћу. А мо­гао сам и
да оћу­тим ово при­зна­ње, јер вас ко­ји га чи­та­те, сум­њам да ће
учи­ни­ти срећ­ни­јим не­го што је­сте, а ни мо­ју му­ку и уну­тра­
шњу зло­во­љу не­ће учи­ни­ти ни за јо­т у ма­њом.
Ка­жу, а ка­да то ка­жу на љу­де ми­сле, ма­да ја у то и не ве­ру­
јем, да се млад прут са­ви­ја, а ста­ри ка­да са­ви­јаш пу­ца, ло­ми
се. Ни­ти су се мла­ди око ме­не ста­рог пре­ви­ше са­ви­ја­ли, ни­ти
сам ја пу­цао, ка­да сам се пред дру­ги­ма по кат­кад са­ви­јао.
Ипак, ево, са­да вам при­зна­јем да сам био ина­џи­ја, те­жак и
осор­љив чо­век. Мо­жда се по­тај­но на­дам да ће ми, ипак, би­ти
лак­ше ка­да све ово што чи­та­те из­ба­цим из се­бе, али сам то­
ли­ко те­жак чо­век, да та­кву ми­сао јед­но­став­но не до­пу­штам
се­би. Уо­ста­лом, ко­ме су пра­зне ре­чи ишта бо­ље до­не­ле? Ре­чи
ни­с у де­ла. Да ли сам, он­да, ја крив пре­ма ва­ма, јер ја вам сво­
јим де­ли­ма, или пре бих мо­гао ре­ћи не­де­ли­ма, ни­сам пре­ви­
ше за­гор­ча­вао жи­вот. Ре­чи су мо­је та­кве ка­кве су, и ви има­те
сво­је, сва­ко пре­ма се­би и пре­ма оно­ме ко­ме их упу­ћу­је. Ка­да
ма­ло бо­ље раз­ми­слим, мо­жда сте упра­во ви сво­јим де­ли­ма
ис­про­во­ци­ра­ли мо­је ре­чи, ко­је су, опет при­зна­јем, че­сто би­ле
увре­дљи­ве, не­при­јат­не. По­не­кад бе­ху те­шке и ме­ни а ка­ко и
не би би­ле ва­ма. Али, као што ре­кох, кри­ви­ца је на ва­ма.
Ја вас не мо­лим да ми би­ло шта опра­шта­те и не тра­жим од
вас да ме са­жа­ље­ва­те, али вас, сва­ка­ко мо­лим да ме зaо­би­ђе­те
са оним при­ча­ма ти­па: „о по­кој­ни­ку све нај­леп­ше”! Ја лич­но,
мо­гу да раз­у­мем из­го­во­ре­ну лаж ра­ди ви­шег ци­ља, па чак и
134
СТАРЧЕВО ПИСМО

ра­ди не­ке па­ко­сти. Али, ако би се не­ком и оте­ло па ре­као за

ме­не: „био је до­бар чо­век”, увре­дио би ти­ме и ме­не, а и све оне
ко­ји ми­сле да су до­бри, а увре­дио би, мо­жда, и са­мог Бо­га ако
у ње­га ве­ру­је. Ја сам био пре­ви­ше зло­бан, горд, са­мо­љу­бив и
ко зна шта још не, да бих ве­ро­вао у Бо­га. Ни­сам ве­ро­вао ни у
љу­де, у њих, чак, и нај­ма­ње, али у Ње­га је, мо­жда, и тре­ба­ло.
Са­да већ не­мам ни вре­ме­на да пре­ви­ше раз­ми­шљам о то­ме,
и баш је до­бро да је та­ко. Не­ћу да са­да на кра­ју не­ко по­с ум­ња
да се због не­че­га ка­јем и да ми је жао. Он­да би љу­ди мо­гли
да по­ми­сле да сам чи­нио оно што, за­пра­во ни­сам же­лео, а то
ни­је исти­на, јер упра­во сам увек ра­дио баш оно што сам хтео,
и тач­ка.
Ви сте ме као та­квог и ви­де­ли, до­жи­вља­ва­ли и тр­пе­ли го­
то­во, ево још ма­ло, па це­лих је­да­на­ест го­ди­на. Знам да вам
ни­је би­ло ла­ко, али, ви сте у крај­њем слу­ча­ју би­ли пла­ће­ни
за то. Чо­век че­сто ви­ди са­мо оно што же­ли да ви­ди, и, го­то­во
увек, пред­ност да­је оним ми­сли­ма ко­је ће му учи­ни­ти ка­кву-
та­кву уну­тра­шњу бла­го­дет. А шта сте ви ви­де­ли, или же­ле­ли
да ви­ди­те на ме­ни? Ви­де­ли сте са­мо оно што сам вам ја до­
пу­стио да ви­ди­те. Стар­ца ве­за­ног за ко­ли­ца, љу­ти­тог пре­ко
сва­ке ме­ре, љу­шту­ру од чо­ве­ка што је не­ка­да чо­век био. Е,
тог чо­ве­ка што је не­ка­да чо­век био, ви ни­ка­да ви­де­ли ни­сте.
За та­ко не­што ни­сте има­ли вре­ме­на, во­ље, или, јед­но­став­но,
ни­сте за то би­ли пла­ће­ни. Да сте има­ли са­мо ма­ло ви­ше ду­ше,
или ба­рем, да сте има­ли и по­ла од оно­га, ко­ли­ко сте сма­тра­ли
да има­те, ви­де­ли би у ме­ни стар­ца са бо­ле­сним ср­цем, чо­ве­ка
ко­ји је услед ше­ћер­не бо­ле­сти остао без но­гу. Ви­де­ли би­сте
жи­вот ко­ји је све то ма­ње би­вао, ве­зан за ко­ли­ца и со­бу у до­
му за ста­ре, али, то је са­мо још јед­на лаж у ни­зу. Сми­шље­на је
пер­фид­но у ци­љу да нас „ко­ри­сни­ке услу­га” лак­ше при­во­ли
да пре­ђе­мо праг ове „про­кле­те авли­је”. Да се ја пи­там, ја бих
га на­звао „Дом за ро­ди­те­ље, ко­ји су на­пу­ште­ни и за­бо­ра­вље­
ни од сво­је де­це”. Ја не ка­жем да је ов­де све ло­ше, има и ов­де
ле­пих ства­ри, али мо­рам да се за­пи­там, за ко­га? Ве­ро­ват­но за
оног ко је тек ов­де про­на­шао свој мир и спо­кој, ре­дов­ну не­гу,
или се бу­да­ла под ста­ре да­не по­дур­ја­си­ла и за­љу­би­ла, па се
135
 Александар Живковић

вен­ча­ва и глу­ма­та не­ку за­ка­сне­лу мла­дост. Све то што ра­ди,

не­ће га уда­љи­ти од ци­ља на пу­т у ко­јим се сви ми кре­ће­мо.
Али опет, ако је ма­кар и на трен у сво­јој сре­ћи смет­нуо са ума
то, па се по­не­сен тим тре­нут­ком за­ра­до­вао, не бра­ним, не­ка
је. Пре или ка­сни­је, отре­зни­ће се баш као и онај ма­му­ран од
ра­ки­је што се тре­зни. Са­мо што се ма­мур­лук пи­ја­ног чо­ве­ка
ле­чи ки­се­лом во­дом или ра­со­лом, а отре­жње­ње овог је ви­ном
и жи­том.
Са­да, док ово чи­та­те, мо­же­те по­ми­сли­ти да ми је кри­во,
и да сам љу­бо­мо­ран на оне, ка­ко ви за­по­сле­ни у до­му за њих
ка­же­те, ко­ји су под ста­ре да­не „но­ву ра­дост жи­во­та спо­зна­
ли”. Љу­бо­мо­ран ни­сам, не­мам на шта, али, чак, и ако ве­ру­је­те
да сте, ипак ви у пра­ву, не­ка вам бу­де она­ко ка­ко вам је дра­го.
Ни то ва­ше ми­шље­ње о ме­ни, не ти­че ме се пре­ви­ше!
Ни­ко од вас ни­ка­да ни­је ни по­ку­шао, а да је­сте, мо­гао је
у ме­ни да осим бо­га­ља ве­за­ног за ко­ли­ца ви­ди стар­ца ка­ко
скру­шен сто­ји крај гро­ба же­не, са ко­јом је по­ла ве­ка де­лио
сва­ко до­бро и зло. Оно­га, ко­ји је но­ћу бдео по­крај ње­не по­
сте­ље, ко­ји ју је ку­пао, хра­нио, ко­с у јој че­шљао. То­ли­ко пу­та
ми се де­си­ло, да за­бо­ра­вим на сво­је ле­ко­ве, на ње­не ни­сам за­
бо­ра­вио ни­кад. Увек на вре­ме и по да­том ре­ду, уз шо­љу ча­ја,
по­ма­гао сам ње­ним дрх­та­вим ру­ка­ма да на­ђу свој пут.
А ка­да је на­сту­пио онај стра­шни трен, по­крај ње, са­свим
ти­хо, као да сам се бо­јао да је усну­лу не про­бу­дим, ле­гао сам и
ја. За­то вам са­да, док чи­та­те ре­до­ве ове, и по­ру­чу­јем: гр­ли­те и
љу­би­те сво­је дра­ге док су жи­ви, док сте жи­ви. То ста­ње не­ће
тра­ја­ти у не­до­глед. Про­бај­те да схва­ти­те шта же­лим да вам
по­ру­чим; стра­шно је ка­да осе­ти­те, ка­ко се ва­ша мла­да­лач­ка
љу­бав, осо­ба са ко­јом сте из­ро­ди­ли и по­ди­за­ли де­цу, при­ја­
тељ и са­пат­ник по­ла­ко хла­ди по­крај вас. Та­да, ка­да се то де­си­
ло, ја сам је гр­лио, чи­ни ми се она­ко ка­ко ни­ка­да до та­да ни­
сам, тр­љао дла­но­ви­ма да се угре­је, при­ви­јао уз се­бе, али, ни­ти
се она угре­ја­ла, ни­ти сам се ја охла­дио. Ка­мо сре­ће да сам.
Про­бај­те да схва­ти­те још и ово што вам у овом пи­сму имам
ре­ћи. На гро­бљу пла­чу мно­ги, и мно­ги ће вас за ру­ке сте­за­ти,
али ка­да се вра­ти­те сво­јој ку­ћи, би­ће­те са­ми. Са­ми, сам­ци­ја­ти
136
СТАРЧЕВО ПИСМО

као ни­ко на све­т у овом. А знај­те да је­зи­ва је би­ла ти­ши­на ко­ју

сам са­мо ја сво­јим шкри­па­вим ди­са­њем на­ру­ша­вао, са­мо ја и
сат. Сво­јим клат­ном стал­но ме је под­се­ћао да још увек тра­јем
и ни­је ми дао да у ми­сли­ма одем оно­ли­ко да­ле­ко ко­ли­ко сам
же­лео. Тек ка­да су ме до­ве­ли у ову „Про­кле­т у авли­ју” схва­тио
сам ко­ли­ко ме је тај ве­ли­ки, зид­ни сат мал­тре­ти­рао сво­јим
од­бро­ја­ва­њем тре­ну­та­ка сре­ће. Јер, сре­ћа ће си­гур­но, кад-тад
про­ћи, не­сре­ћа мо­же, али и не мо­ра!
Да сте хте­ли, мо­гли сте да ви­ди­те стар­ца ко­ји је сва­ког ју­
тра ра­нио да уну­ка ис­пра­ти у об­да­ни­ште, па ка­сни­је и у шко­
лу. Ви­де­ли би­сте стар­ца ко­ји свог уну­ка ис­пред об­да­ни­шта
че­ка са ки­флом или ђе­вре­ком. И та­ко сва­ки дан, по ки­ши,
сне­гу, и он­да ка­да при­пек­не зве­зда, и он­да ка­да про­зор­ска
ок­на иша­ра мраз. Ја сам био чо­век ко­ји се од ср­ца ра­до­вао
пр­вим оце­на­ма тог ма­лог обе­ше­ња­ка, и сва­ку ње­го­ву пе­ти­цу
уред­но пла­ћао као да је се­би, за под ста­ре да­не, ку­пу­јем. За­
јед­но са њим, ра­до­стан сам иш­че­ки­вао од­ла­ске на ђач­ке екс­
кур­зи­је, па од­ла­ске са ро­ди­те­љи­ма на мо­ре, а, за­пра­во, ту­жан
сам био и не­стр­пљив стра­шно, од­бро­ја­вао сва­ки дан до ње­
го­вог по­врат­ка, баш као што то ра­ди вој­ник пред по­вра­так
сво­јој ку­ћи.
Да сте ме ика­да пи­та­ли, при­чао бих вам ка­ко сам јед­ну ма­
лу рад­ну це­ли­ну пре­тво­рио у озбиљ­но пред­у­зе­ће. По­сле ра­та
био је то за­пу­штен, опљач­кан по­гон. Ја о том по­слу ни­сам ни­
шта знао, али сам оку­пио љу­де ко­ји су зна­ли. За­јед­но са мном
и они су са­ња­ли мој сан, и ра­ди­ли смо же­сто­ко. Ни­смо се
ште­де­ли, кад би не­ко по­с у­стао, при­ла­зи­ли су нај­бли­жи и под­
у­пи­ра­ли. Но­си­ла нас је мла­дост, иде­ја, сан. Ни дан-да­нас не
знам, шта ли је то у на­ма би­ло што нас је та­ко ја­ко опи­ло, што
нас је но­си­ло. А чи­ни ми се да смо мо­гли све. Не­што из во­ље,
а не­што из ина­та. Пре­ма рад­ни­ци­ма сам био ве­о­ма строг, али
из­над све­га пра­ве­дан. По­го­не смо про­ши­ри­ли, и ква­ли­те­том,
и ко­ли­чи­ном пре­ра­сли смо на­ше тр­жи­ште, па смо вре­ме­ном
по­че­ли да наш про­из­вод из­во­зи­мо у дру­ге зе­мље. Про­гла­си­ли
су нас за „ма­ло при­вред­но чу­до”, па су че­сто пи­са­ли о на­ма, и
сни­ма­ли те­ле­ви­зиј­ске при­ло­ге. У та­квим при­ли­ка­ма увек сам
137
 Александар Живковић

ис­ти­цао сна­гу са­мог ко­лек­ти­ва, наш тим­ски дух. Ни­сам знао,

да ће се вре­ме у ко­јем ће тај дух умре­ти, не­ка­ко баш по­кло­
пи­ти са мо­јим од­ла­ском у пен­зи­ју. Ка­да сам чуо да је фир­ма
оти­шла под сте­чај, ис­пр­ва ни­сам ве­ро­вао, ми­слио сам да је
не­ка гре­шка, не­сла­на ша­ла. Да­ни­ма сам, као не­ко глу­во ку­че,
оби­ла­зио око зи­ди­на иза ко­јих су не­ка­да брун­да­ле ма­ши­не
уну­тар по­го­на, а и рад­ни­ка је у то вре­ме би­ло као пче­ла у ко­
шни­ци. Кроз ре­шет­ке на ка­пи­ји, де­бе­лим лан­цем и ка­тан­цем
за­кљу­ча­не, ни­ко­га ви­део ни­сам осим чу­ва­ра на кру­гу, ко­ји је
на мо­је до­зи­ва­ње са­мо од­мах­нуо ру­ком и оти­шао на су­прот­ну
стра­ну. Да­ле­ко од ме­не, да­ле­ко од све­га, ве­ро­ват­но сре­ћан у
том тре­ну што и у ова­квој си­т у­а­ци­ји он има по­сао за ко­ји ће
до­би­ти ка­кву-та­кву пла­т у. Ишао сам и у оп­шти­ну, по­ста­вљао
пре­гршт пи­та­ња на ко­је ми ни­ко и ни­ка­да ни­је од­го­во­рио.
Као што ре­кох, ис­пр­ва, ве­ро­вао сам да је гре­шка, и да та­кве
фа­бри­ке не мо­гу да про­пад­ну. А он­да, ка­да сам уви­део да је
та­квих гре­ша­ка пре­ви­ше, да се сва­ко­днев­но по­ја­вљу­ју, на сва­
ком ко­ра­ку, од­лу­чио сам да се пре­дам и по­ву­чем у се­бе и у
свој свет, по­ро­ди­цом оме­ђен.
Не­ка­да сам био јак, спре­ман на иза­зов и жр­тво­ва­ње. Ра­
дио сам мно­го, ни­сам бе­жао од по­сла, већ га про­на­ла­зио у
све­му што ме окру­жу­је. Ја ни­сам по­пут мно­гих дру­гих че­као
на стан, већ сам сȃм на­пра­вио сво­ју ку­ћу. Мо­ја су­пру­га ме
је пра­ти­ла и по­др­жа­ва­ла у све­му. Ра­дио сам за­јед­но са мај­
сто­ри­ма, био им по­трч­ко и про­ста рад­на сна­га. Ужи­вао сам у
свом зно­ју и по­но­сан био на рас­пу­кле жу­ље­ви­те ру­ке, док сам
гле­дао ка­ко сва­ким да­ном све ви­ше и ви­ше ни­че ку­ћа, ко­ја ће
по­ста­ти дом мо­јој по­ро­ди­ци. Знам да су ми се и та­да мно­ги
чу­ди­ли и иза ле­ђа го­во­ри­ли да сам чу­дак, осо­бе­њак. Ни­сам
се ни­ка­да оба­зи­рао на то, раз­ли­чи­то­сти не тре­ба по­ни­шта­
ва­ти, већ при­хва­ти­ти, то­ле­ри­са­ти. Ја сам же­лео ку­ћу, они су
при­хва­ти­ли стан. Ја сам се ра­до­вао пр­вим цве­то­ви­ма на ста­
бли­ма кај­си­је и тре­шње, ко­ја сам за­са­дио са сво­јим си­ном, а
њи­ма је ис­пред згра­де ра­сла жи­ва огра­да и ки­се­ло др­во.
Ка­да сам био мла­ђи, од при­ли­ке као ви са­да, ја сам ми­слио
да је жи­ве­ти жи­вот, са­свим обич­на ствар. Отре­жње­ње мо­је
138
СТАРЧЕВО ПИСМО

бе­ше ве­о­ма бол­но, а по­сле­ди­це то­га ни­ка­да не из­бле­де­ше у

мо­јој ду­ши. Мо­жда упра­во за­то, што сам са не­пу­них се­дам­на­
ест го­ди­на остао без иког свог. Отац ме је по­слао у во­де­ни­цу
да са­ме­љем џак жи­та и то ми је гла­ву на ра­ме­ни­ма са­чу­ва­ло.
Ка­да сам се вра­тио, се­ло је би­ло спа­ље­но. Уста­ше су из­не­на­да
упа­ле у на­ше се­ло, све ко­је су ус­пе­ли да по­хва­та­ју на ли­цу ме­
ста по­би­ли су, по­кла­ли, а мно­ге су жи­ве у огањ ба­ца­ли. Ви­ше
од три ме­се­ца скри­вао сам се по ја­ру­га­ма и пе­ћи­на­ма, спа­вао
у шу­ми ме­ђу жи­во­ти­ња­ма, од зве­ри се кри­ју­ћи. И све та­ко,
док „мо­јом шу­мом” ни­је на­и­шла јед­на ма­ња че­та пар­ти­за­на
ко­ја ме по­ве­де са со­бом. Уз њих и са њи­ма, ви­ше ни­сам био
сам, али жи­вот не бе­ше ни­ма­ло лак­ши. У стал­ном по­кре­т у,
би­ло да на­пре­ду­је­мо или од­сту­па­мо, гла­дан и же­дан, пр­о­мр­
зао и не­на­спа­ван, са гла­вом у тор­би, до­че­као сам крај ра­та као
ка­пе­тан са не­пу­них два­де­сет две го­ди­не.
До чи­но­ва сам јед­ним де­лом до­шао ис­ти­чу­ћи се у бор­би
сво­јом хра­бро­шћу, мно­го ка­сни­је, схва­тио сам да је то би­ло
глу­по и не­про­ми­шље­но по­на­ша­ње, а дру­гим де­лом из тог раз­
ло­га, што је вре­ме­ном у је­ди­ни­ци оста­ло вр­ло ма­ло бо­ра­ца
ко­ји су у њу до­шли пре ме­не. Био сам ла­ган и брз, же­сток,
не­у­стра­ши­во се кре­тао од бор­ца до бор­ца, хра­брио их пред
на­пад, а у на­па­ду ју­ри­шао ис­пред свих. Као да сам се пла­шио
да ме не­ко у тр­ци не пре­тек­не, увек пр­ви, увек на че­лу. Због
то­га ми дру­го­ви у је­ди­ни­ци на­де­ну­ше на­ди­мак „Ви­хор”. Чак и
го­ди­на­ма на­кон за­вр­шет­ка ра­та, мно­ги су ме зна­ли са­мо као
„ка­пе­та­на Ви­хо­ра”. На кра­ју ра­та имао сам ра­не од три кур­
шу­ма и три зве­зди­це на епо­ле­та­ма. Не­ки за­је­дљив­ци су иза
мо­јих ле­ђа го­во­ри­ли, да ме је ко­јим слу­ча­јем за­ка­чио ми­тра­
љез, ни ге­не­рал­ски чи­но­ви ми не би би­ли не­до­сти­жни. Та­кви
су се „сво­јом бор­бом” нај­че­шће ис­ти­ца­ли тек на кра­ју ра­та,
ма­сном фар­бом ис­пи­с у­ју­ћи па­ро­ле и пот­ка­зу­ју­ћи но­вим вла­
сти­ма нај­бли­же ро­ђа­ке и ком­ши­је.
Ка­да се рат на­по­кон за­вр­шио, ми ду­го ни­смо би­ли све­сни
тог истин­ског жи­во­та ко­ји нас че­ка. А би­ли смо све­га жељ­ни,
као де­ца ко­ја су ду­го слу­ша­ла о чо­ко­ла­ди, па ка­да су је на­по­кон
др­жа­ла у ру­ка­ма, ду­го су је, го­то­во бо­ја­жљи­во, гле­да­ла, пре не­
139
 Александар Живковић

го што би је при­не­ла усти­ма. Ја сам се убр­зо оже­нио, она је би­ла

из го­спод­ске ку­ће. Отац јој је пре ра­та био чу­ве­ни кра­гу­је­вач­ки
адво­кат. Ја ни­сам мо­гао да га спа­сем, ни­сам ни смео, ве­ро­вао
сам да ако је крив, тре­ба да од­го­ва­ра. Про­тив ње­га су би­ле под­
не­те ве­о­ма те­шке оп­т у­жбе за са­рад­њу са чет­нич­ком ор­га­ни­
за­ци­јом. То је он­да би­ло ви­ше не­го до­вољ­но за пре­су­ду, ко­ја
га је јед­не ве­че­ри од­ве­ла до стра­ти­шта у „Ка­пи­сла­ни”. Чи­тав
по­сту­пак је тра­јао ма­ње од по­ла са­та, тек ко­ли­ко, да се про­чи­та
оп­т у­жба и да се од за­тво­ра, те­ле­фон­ском жи­цом на ле­ђи­ма ве­
за­них ру­ку, ка­ми­о­ном пре­ве­зе са гру­пом сво­јих са­пат­ни­ка до
зи­да, ко­ји је раз­два­јао жи­вот и смрт. Без пра­ва на жал­бу, ми­мо
сва­ке прав­не про­це­ду­ре, мој не­су­ђе­ни таст осу­ђен је на смрт.
А да тог су­да би­ло ни­је, мо­жда ни­ка­да не бих упо­знао њу. Њу,
ко­ја се сва­ког да­на рас­пи­ти­ва­ла за свог оца, до­но­си­ла му хра­ну,
оче­ки­ва­ла ње­го­во пи­смо ко­је ни­ка­ко ни­је сти­за­ло. Ни­је би­ло
те­шко за­љу­би­ти се у ње­не као не­бо пла­ве очи, сме­ђе увој­ке и
не­жне ру­ке са ду­гач­ким, тан­ким пр­сти­ма.
Ње­на мај­ка је би­ла пра­ва пред­рат­на го­спо­ђа, же­на ко­ја се
те­шко од­ри­ца­ла сте­че­них на­ви­ка. Она ме ни­ка­да ни­је при­
хва­ти­ла. Го­во­ри­ла је за ме­не да сам ско­ро­је­вић и при­ми­ти­вац,
и да пре­ко ле­ша ње­ног му­жа и бра­ка са ње­ном ћер­ком ку­пу­
јем „кар­т у” за ци­ви­ли­зо­ва­но дру­штво. Чак и ка­да су до­шла
де­ца, она ни­је ус­пе­ла да убла­жи сво­је ста­во­ве пре­ма ме­ни и
пре­ма бор­би ко­јом смо се из­бо­ри­ли, ка­ко сам ја та­да свим ср­
цем ве­ро­вао, за бо­ље и ху­ма­ни­је дру­штво.
Го­ди­не су про­ла­зи­ле, већ су се уве­ли­ко из­ви­да­ле рат­не ра­
не, и жи­вот је би­вао све леп­ши и бо­љи, ка­да је јед­ног по­по­дне­
ва за­ку­ца­ла на на­ша вра­та јед­на не­по­зна­та же­на. Ње­но ли­це
је има­ло не­при­род­но жу­т у бо­ју. Све вре­ме док је го­во­ри­ла
освр­та­ла се, као да се бо­ји да не на­и­ђе не­ко ко не би смео да је
ви­ди ту и глас јој је по­дрх­та­вао. Тра­жи­ла је мо­ју та­шту, а ка­ко
је она би­ла у ба­њи, при­хва­ти да раз­го­ва­ра са мо­јом су­пру­гом.
Та же­на је мо­ли­ла да по­ђе­мо за њом, ње­ној ку­ћи, ка­же нам да
чо­век њен већ ду­го на по­сте­љи ле­жи и да се са ду­шом не мо­
же ра­ста­ти, све док не ка­же тај­ну ко­ју са со­бом не сме у гроб
по­не­ти. Био је то чо­век ко­ји је пред но­вим вла­сти­ма ла­жно
140
СТАРЧЕВО ПИСМО

оп­т у­жио мог та­ста, а ка­ко је на­ма при­знао, учи­нио је то да би

се осве­тио за не­ко суд­ско по­рав­на­ње, ко­је је иа­ко пра­вед­но
би­ло, ишло на ње­го­ву ште­т у. Тог да­на сам схва­тио ко­ли­ко је
те­шко би­ти чо­век, и ко­ли­ко је те­шко опро­сти­ти зло учи­ње­но.
Иа­ко је пут био дуг, у по­врат­ку ка ку­ћи, ни јед­не је­ди­не ре­чи
ни­смо про­го­во­ри­ли. Не­што ми је та­да ста­ло но­гом на гру­ди.
Не­што, што ме је го­ди­на­ма по­том на­те­ра­ло да на се­бе при­
мим од­го­вор­ност за учи­ње­но и не­у­чи­ње­но, а што се сва­ка­ко
мо­ра­ло учи­ни­ти. Не­што, што ми је ски­ну­ло ко­пре­ну са очи­ју
и што ми је, на­по­кон, омо­гу­ћи­ло да свет ви­дим она­квим ка­
кав је уи­сти­ну и био. Па­ме­тан је наш на­род ка­да ка­же „да зна
мла­дост, да мо­же ста­рост”.
Да сте има­ли вре­ме­на и ма­кар је­дан тру­нић же­ље, ви­де­ли
би у ме­ни де­ча­ка ко­ји је на па­шу и по­ји­ло те­рао го­ве­да. По­ма­
гао оцу да оре, во­де­ћи во­ло­ве, док је он др­ве­ним ра­лом пре­вр­
тао ја­ло­ву пе­ску­шу. Ви­де­ли би­сте ста­ри­јег бра­та ко­ји је, иа­ко
још увек де­те, во­дио бри­гу о мла­ђој бра­ћи и о се­стри­ци, ка­ко
за њи­хо­ве не­ста­шлу­ке за­штит­нич­ки под­ме­ће сво­ја ле­ђа и као
че­сто на по­чи­нак гла­дан од­ла­зи, не би ли они ко­ји ко­мад твр­де
про­је ви­ше по­је­ли. Ви­де­ли би­сте де­ча­ка ко­ји са­кри­вен иза из­
ва­ље­не бу­кве при­гу­ше­но је­ца, док гле­да сво­је пре­кла­но се­ло,
као луч за­ло­же­но.
Мно­го сте то­га мо­гли да ви­ди­те али ни­сте, ни­сте уме­ли,
или ни­сте хте­ли. Са­да то, већ, и ни­је ва­жно. У ме­ни сте ви­
де­ли стар­ца, ко­ји је услед бо­ле­сти остао без но­гу. Та­кав сам
са­мо по­след­њих пет го­ди­на, и ви ме са­мо као та­квог ви­ди­те,
а ја сам но­ге имао ви­ше од се­дам­де­сет го­ди­на, а то ни­ка­да ни­
сте ви­де­ли. У ме­ни сте ви­де­ли бо­ле­сног, озло­је­ђе­ног стар­ца,
чо­ве­ка ко­јег син и сна­ја рет­ко оби­ла­зе. Мој унук је са­да на
сту­ди­ја­ма, и све ма­ње вре­ме­на има.
Ја сам у овај град ушао као осло­бо­ди­лац, као вој­ник 17.
Удар­не ди­ви­зи­је. Да ли се то суд­би­на на­ру­га­ла ме­ни, јер дом
овај у ко­јем сво­је по­след­ње да­не бив­ству­јем, на­ла­зи се упра­во
у ули­ци ко­ја но­си име мо­је ди­ви­зи­је? Да ли вам је са­да ја­сно
за­што ни­сам во­лео да из­ла­зим ван до­ма, на ули­цу као што су
то чи­ни­ли дру­ги ста­на­ри?
141
 Александар Живковић

Знам да вам ни­је би­ло ла­ко са мном, де­ша­ва­ло се да чу­

јем, ка­ко се јед­ни дру­ги­ма жа­ли­те, да не­до­вољ­но са­ра­ђу­јем и
да вас ти­ме му­чим. Да сам без­о­бра­зан и обе­сан, јер од­би­јам
хра­ну и што по не­де­љу да­на не про­го­во­рим са ва­ма ни ре­чи.
Ре­чи, ре­чи, ре­чи... Ево вам ре­чи па их про­чи­тај­те, ако вам
је во­ља, а ако и ни­је, ме­не за то не­ће би­ти бри­га. То што их ви
са­да чи­та­те, зна­чи да ја на сву мо­ју сре­ћу ви­ше ни­сам са ва­ма.
До­ста сам и био, и то не сво­јом во­љом.
Ово пи­смо на­пи­сао сам за сва­ки слу­чај на вре­ме, и сва­ке
но­ћи ка­да на по­чи­нак по­ђем, из­ва­дим га из фи­о­ке и ста­вим
на сто. А ују­тро, чим се про­бу­дим, ја га спа­ку­јем и вра­тим у
фи­о­ку, по­кат­кад сме­шан са­мом се­би што сма­трам да смрт као
ку­ка­ви­ца по ме­не сме до­ћи са­мо по нај­ве­ћој тму­ши и тми­ни.
Ако из овог пи­сма осим не­ис­ка­за­не за­хвал­но­сти за све
што сте ми пру­жи­ли, при­ми­те и са­мо јед­ну је­ди­ну по­у­ку, овај
мој по­след­њи труд не­ће би­ти уза­луд. Жи­ви­те сво­је жи­во­те у
скла­ду са свим што вас окру­жу­је, бу­ди­те ча­сни и по­ште­ни.
Ура­ди­те не­што до­бро по че­му ће вас, ма­кар ва­ши уну­ци, по
кат­кад по­ми­ња­ти, за­са­ди­те др­во, опро­сти­те не­ко­ме не­што и
ни­ка­да не за­бо­ра­ви­те да по­сто­је ве­ли­ке шан­се да оста­ри­те и
бу­де­те бо­ле­сни и не­моћ­ни, баш, као што сам и ја био.
Ка­пе­тан Ви­хор

142
Ви­о­ле­та Ив­ко­вић

ФО­ТО­ГРА­ФИ­ЈА
Kао да је ју­че би­ло се­ћам се пр­вог те­ле­ви­зо­ра. Си­гур­но га
не бих при­зва­ла у па­мет ова­ко жи­во, да не­мам ову фо­то­гра­
фи­ју; отац ју је сни­мио чим је те­ле­ви­зор ушао у ку­ћу. Би­ло је
то, ево пи­ше на на­лич­ју сним­ка, 1964. го­ди­не. Фо­то­гра­фи­ја је
цр­но-бе­ла, као што је би­ла и сли­ка на те­ле­ви­зо­ру.
У со­бу су га уне­ли отац и мај­ка. Kроз про­зор су, не ви­ди
се на сним­ку, про­ве­ја­ва­ле па­ху­ље круп­не као длан. Мо­жда и
ни­с у би­ле баш то­ли­ке, али би­ла сам ма­ла па ми је све осим
ме­не са­ме из­гле­да­ло уве­ћа­но. Kао да сам још у то вре­ме свет
по­сма­тра­ла кроз око фо­то­а­па­ра­та, све ми се пре­ла­ма­ло, уда­
ља­ва­ло и при­бли­жа­ва­ло. Та­да још ни­сам зна­ла да сун­це кроз
со­чи­во мо­же да за­па­ли ва­тру.
Не­по­сред­но пре то­га отац је из­ме­ђу со­ба зи­дао ка­ље­ву
пећ. Пр­во је из­био ци­гле уз дим­њак из зи­да, па је не­ко­ли­ко
да­на из­ме­ђу со­ба зја­пи­ла че­твр­та­ста ру­пе­ти­на. Та­ман кад сам
се на­ви­кла да кроз њу нео­ме­та­но про­ла­зим, отац је у ма­њу
со­бу унео гу­ме­ни и оби­чан че­кић, кле­шта, ко­т ур жи­це, ко­
фу пе­ска по­ме­ша­ног са жу­том зе­мљом, че­тврт џа­ка це­мен­та,
шпа­хтлу, ван­глу, ко­ма­де по­ло­мље­ног цре­па, али и но­ве, сјај­не
коц­ке. Ре­као ми је да буд­но мо­трим на то да ли до­бро ра­ди и
ба­цио се на по­сао.
Пр­во је ози­дао под­нож­је ка­ље­ве пе­ћи и по­ста­вио ло­жи­
ште и вра­тан­ца за пе­пео. За­тим је по уну­тра­шњо­сти ру­пе
раз­ву­као жи­це да њо­ме оба­ви­је ша­мот. Сва­ки пут ка­да би
жи­ча­ну пе­тљу уве­зао у ква­чи­цу од­ма­као би се, пре­ме­ра­вао и
143
 Виолета Ивковић

од­ме­ра­вао пре­гра­де и ка­на­ле из­ме­ђу ка­ље­ва, као да про­јек­т у­

је ау­то­пут. На­пра­вио је ли­ме­ни по­кло­пац за дим­њак (ко­ји се
окре­тао као пе­вац на кро­ву) и по­сла­гао сме­ђе­цр­ве­не ка­ље­ве
коц­ке. Из­ну­тра их је учвр­стио ко­ма­ди­ма цре­па и бла­том, а
спо­ља зе­мља­но­це­мент­ном сме­сом. За­тво­рио је по­след­њу фу­
гу, по­ме­шао цр­ве­ну и цр­ну бо­ју с мал­те­ром и пе­ском, дао ми
сун­ђер да обо­јим спој­ни­це и ре­као: „Са­да је ред на те­бе, ма­ла
сли­кар­ко.”
По­след­њи пут од­ма­као се од са­зи­да­не пе­ћи, за­ми­шље­но ју
је осмо­трио, па до­дао:
„Вра­тан­ца су у по­гре­шној со­би...”
На­ро­чи­то ве­ли­ки био је мој брат Ми­лан – тог да­на ка­да
смо уне­ли те­ле­ви­зор ста­јао је ис­пред по­сте­ље у ко­јој сам ле­
жа­ла, бо­ле­сна као и увек на Бо­жић. То је овај штр­кља­сти мо­
мак што по­зи­ра, за­лак­ћен на др­ве­ну ла­ки­ра­ну ку­ти­ју бо­је на­
у­ље­ног ма­ха­го­ни­ја са но­га­ра­ма.
Те­ле­ви­зор је био мар­ке „фи­липс ме­мо­ма­тик”, пи­са­ло је ис­
под ста­кла у злат­но­жу­том пле­ха­ном ра­му, ко­је је по­кри­ва­ло
елип­са­сти екран. По­што сам оздра­ви­ла – по­сле пра­зни­ка, на­
рав­но – за­ви­ри­ла сам иза екра­на и ку­ти­је. Ни­је би­ло ни­ко­га
осим цр­ног кар­тон­ског по­клоп­ца и пла­стич­ног ис­пуп­че­ња у
об­ли­ку мо­је шо­ље за чај.
Ми­лан је бр­зо на­у­чио да ру­ку­је дуг­ми­ћи­ма и рец­ка­вим
по­лу­ме­се­ци­ма скри­ве­ним на ку­ти­ји ис­под ша­ре­ног ста­кла.
Пре­ли­ва­ло се као ду­га. Не ви­ди се на фо­то­гра­фи­ји, али го­ре
је увек би­ло пла­во, па се пре­та­па­ло у жу­то­сме­ђе, све до зе­ле­
них то­но­ва на дну екра­на. Сли­ка је че­сто бе­жа­ла, нај­че­шће
уле­во и на­го­ре, у пла­во. Та­да би јој отац или брат при­шли и
по­де­си­ли је на сре­ди­ну, као ка­кви ча­роб­ња­ци што ду­гач­ким
пр­сти­ма окре­ћу млад ме­сец.
Че­ка­ло се ми­нут-дв­а да се по­ја­ви сли­ка, али ме­ни је ипак
би­ло та­јан­стве­ни­је ка­ко је не­ста­ја­ла; ску­пи­ла би се у тач­ку и
гле­да­ла ме не­ко вре­ме, као бе­ла зе­ни­ца у цр­ном оку екра­на.
Још ко­је­че­га се се­ћам из пр­вих да­на те­ле­ви­зи­је, а да не ле­
жи ту пред ва­ма. До­ви­ки­ва­ња из со­бе и са кро­ва по­сле олу­је,
ка­да се отац усп­не уз цре­по­ве да по­де­си ре­шет­ка­сту ан­те­ну
144
ФОТОГРАФИЈА

ко­ју је ве­тар ра­зу­сме­рио, а мај­ка га кроз отво­рен про­зор, са

сне­гом или без ње­га, на­во­ди: „Ни­је до­бро, по­ме­ри још ма­ло!”
Или да­љин­ца ко­јег ми је отац на­пра­вио ка­да сам се, пред
ње­го­ву смрт, раз­бо­ле­ла; бе­лог клик-клак пре­ки­да­ча на тан­кој
зми­ји, да мо­гу те­ле­ви­зор да укљу­чу­јем из кре­ве­та... По­чет­ка
и за­вр­шет­ка про­гра­ма са так­то­ви­ма пе­сме чи­је ре­чи ни­сам
за­пам­ти­ла, али су зву­ча­ле, от­при­ли­ке ова­ко: Та-та-та-та­та­та­
та-та­-та­-та­м...И лам­пе ПЦЛ 82 иза кар­тон­ског по­клоп­ца, ко­ја
је стал­но цр­ка­ва­ла.
По­сле ни­за го­ди­на цр­као је и „фи­липс”. Из кре­ве­та сам
уста­ла да до­че­кам те­ле­ви­зор у бо­ји и пре­се­ли­ла се у ову фо­
те­љу. Ту фо­то­гра­фи­ју не­мам; отац ко­ји је сни­мао те­ле­ви­зо­ре
умро је, а фо­то­а­па­рат је са­хра­њен са њим.
Гле­да­ли смо до­ма­ћу се­ри­ју, ми­слим да јој је на­слов био
„Цр­ни снег”. Би­ла сам, ра­зу­мљи­во, бо­ле­сна и сто­га у по­сте­љи.
Kу­ња­ла сам због ви­со­ке тем­пе­ра­т у­ре и са­мо по­вре­ме­но по­
гле­да­ва­ла екран, углав­ном кад мај­ка опа­ском про­пра­ти рад­
њу или се Ми­лан за­це­ни од сме­ха. Отац је ћу­тао. Пре­ки­дач
ни­сам ис­пу­шта­ла из ру­ке. Ре­че­но ми је да се не играм њи­ме,
ка­ко не би опет пре­го­ре­ла лам­па, па ни­сам. Са­мо сам га гре­
ја­ла хлад­ном ша­ком. У тре­нут­ку ка­да је отац из­дах­нуо – чуо
се кра­так и пли­так уз­дах, али до­вољ­но гла­сан да над­ја­ча тон
– не­хо­ти­це сам при­ти­сну­ла пре­ки­дач. Kлик! Уга­си­ли су се и
те­ле­ви­зор и та­та.

*
По оче­вој смр­ти мај­ка је пре­шла у ње­го­ву фо­те­љу, бли­же
про­зо­ру, а ја сам за­у­зе­ла ње­ну. И да­ље смо уве­че гле­да­ли те­
ле­ви­зи­ју – про­грам се еми­то­вао од че­ти­ри по под­не. Ве­сти су
из­гу­би­ле сми­сао и по­ста­ле ча­мот­не без оче­вих упа­ди­ца: ка­ко
је пред­сед­ник др­жа­ве (са ци­га­ром у ру­ци) ко­бан по здра­вље,
или да је ово тре­ћа по ре­ду „нај­у­спе­шни­ја же­тва” у зе­мљи,
али да ће на­ред­не го­ди­не би­ти још нај­у­спе­шни­ја.
Јед­ног там­но­сме­ђег че­тврт­ка, то­ком при­ка­зи­ва­ња ве­сти у
осам, Ми­лан је из ко­вер­те из­ва­дио све­жањ цр­но-бе­лих фо­то­
гра­фи­ја. Нај­зад је иза­шло на ви­де­ло шта је са­ти­ма ра­дио у за­
145
 Виолета Ивковић

мра­че­ном ку­па­ти­лу осве­тље­ном цр­ве­ном си­ја­ли­цом и че­му су

слу­жи­ли се­че­ни па­пир у кар­тон­ским ку­ти­ја­ма, раз­ви­јач, фик­
сир, пла­стич­не по­су­де, а и куд су се де­ле мај­чи­не шти­паљ­ке.
На сним­ци­ма се ви­де­ла де­вој­чи­ца ка­ко се сун­ча на те­ра­си
згра­де, док се над њом ви­јо­ре ра­ши­ре­ни бе­ли чар­ша­ви. Ле­
жа­ла је у га­ћи­ца­ма на цве­ти­ће, на мо­крој ја­стуч­ни­ци по чи­
јим су се ру­бо­ви­ма це­ди­ли из­ве­зе­ни цве­то­ви не­ве­на. Да на
пе­га­вом ли­цу ни­је би­ло оче­вих на­о­ча­ра за сун­це ис­под ко­јих
сам жму­ре­ла, ни­ка­да не бих от­кри­ла да сам бра­т у би­ла мо­дел.
Пи­та­ла сам га ода­кле ме је то сли­као, ка­да се чар­шав над­вио
на­да мном као да ће сад да ме пре­кри­је. Ре­као је: „Са пе­те
стра­не све­та”, а ја чу­ла са­пе­те, па се збу­ни­ла јер ни­шта ни­сам
раз­у­ме­ла.
Брат је већ та­да по­чео да ди­ше оте­жа­но. Мај­ка је ка­за­ла
да је све то од те­ле­ви­зо­ра – осе­ћа­ла сам да је ње­га кри­ви­ла и
због оца – и на­ло­жи­ла Ми­ла­ну да ба­рем сат-два про­во­ди­мо
на ва­зду­ху док је она на по­слу. Чим смо се пр­вог да­на вра­ти­
ли из шет­ње и укљу­чи­ли те­ле­ви­зор, лам­па ПЦЛ 82 по­но­во је
пре­го­ре­ла.
Kабл на пре­ки­да­чу скра­тио се склуп­чан под сто­лом ис­пред
мо­је фо­те­ље. Гле­да­ли смо „Све­тло­сти ве­ле­гра­да” са Чар­ли­јем
Ча­пли­ном. Ми­лан је ре­као да фил­мо­ви ни­с у ни­шта дру­го до
ожи­вље­не фо­то­гра­фи­је и при­чао о ка­дри­ра­њу, ду­гој и ду­плој
екс­по­зи­ци­ји, о стро­бо­ско­пу, прак­си­но­ско­пу, та­хи­сто­ско­пу,
зо­о­тро­пу... Мај­ка је од­ло­жи­ла књи­гу – по­ми­сли­ла сам да ће
нам се при­дру­жи­ти, да ће се на­сме­ја­ти Ча­пли­ну скит­ни­ци
или бар ре­ћи си­ну да јој на ми­ру оста­ви шти­паљ­ке. Али са­мо
је уста­ла на­час и за ле­ђи­ма сам за­чу­ла це­па­ње дав­но про­ма­
клог ме­се­ца на ка­лен­да­ру над кре­ве­том. Сте­гла сам пре­ки­дач
у ру­ци. Ни­је клик­нуо.

*
Ми­лан је, на сав ка­шаљ, и про­пу­шио. Мај­ка не­ду­го за
њим. Или је пр­во мај­ка за­па­ли­ла ци­га­ре­т у, не се­ћам се тач­но
са ко­је ми је стра­не до­шао пр­ви дим. На овој фо­то­гра­фи­ји ви­
ди се ка­ко се ко­лу­то­ви ди­ма рас­пли­њу­ју у обрис ли­ца.
146
ФОТОГРАФИЈА

Сти­гао је мај – ма­да се то по сне­жном пеј­за­жу на стра­

ни­ци ка­лен­да­ра ни­је ви­де­ло, али на­слу­ћи­ва­ло се по ли­ста­њу
ја­бла­на ви­со­ког пет спра­то­ва. С про­ле­ћем је до­шао и Ми­ла­
нов при­јем­ни ис­пит на Ака­де­ми­ји за филм. По­сле гим­на­зи­
је тре­ба­ло је да оде у вој­ску, али осло­бо­ди­ли су га јер се од
ка­шља за­це­нио пред вој­ном ко­ми­си­јом ко­ја га је упу­ти­ла на
сни­ма­ње плу­ћа. По­што су по­гле­да­ли сни­мак у бу­кви­цу су му
уда­ри­ли за­пе­ча­ће­ну реч – не­спо­со­бан. Ми­лан је мај­ци и ме­
ни по­ка­зао ренд­ген­ски сни­мак, ву­ку­ћи пр­стом по са­мо ње­му
ви­дљи­вим спек­трал­ним ли­ни­ја­ма, као да је реч о ка­квом при­
зо­ру ја­пан­ског вр­та у из­ма­гли­ци са мно­го жи­ла­стог ра­сти­ња
и уред­но рас­по­ре­ђе­них ка­мен­чи­ћа. Мај­ка је клим­ну­ла гла­вом
и пре не­го што се вра­ти­ла чи­та­њу на­крат­ко по­гле­да­ла ка­лен­
дар, а ја сам на­ста­ви­ла да пи­љим у бу­кви­цу и сни­мак ко­ји
су за­вр­ши­ли пре­ко мог пре­ки­да­ча. Ни­сам се усу­ди­ла да их
по­ме­рим, па сам те­ле­ви­зор ду­го укљу­чи­ва­ла и ис­кљу­чи­ва­ла
под­вла­че­ћи ру­ку под бра­то­вље­ва плу­ћа на сто­лу.

*
При­јем­ни ис­пит са­сто­јао се од те­о­риј­ског и прак­тич­ног
де­ла; по­то­њи се огле­дао у то­ме да Ми­лан сни­ми кра­так филм
по соп­стве­ном сце­на­ри­ју.
Оти­шли смо на те­ра­с у. Ми­лан је узео ли­ме­ни ла­вор, на­
лик на ка­ду ко­ја је слу­жи­ла за про­сти­ра­ње ру­бља. На­пу­нио
га је во­дом и до­дао са­пун. Ду­го је пра­вио са­пу­ни­цу, све док
ни­је по­че­ла да се пре­ли­ва. Уну­тра је ста­вио пар цр­них ча­ра­па
и ре­као ми да поч­нем да их пе­рем, као што сам ви­де­ла да их
пе­ре мај­ка. Узео је ка­ме­ру и по­чео да сни­ма.
Он­да је за­стао и оти­шао до ста­на. Вра­тио се но­се­ћи пре­ко
ру­ке мај­чи­ну ши­фон­ску блу­зу са краг­ном ко­ја се пр­о­ду­жа­ва­
ла у тра­ке. Обу­као ми ју је пре­ко ма­ји­це, ве­зао тра­ке у ма­шну
и под­вр­нуо ру­ка­ве. Ви­си­ла ми је, пре­ве­ли­ка, али ре­као је да
ни­је ва­жно. Ни­сам ни два пу­та пр­о­тр­ља­ла пе­те на ча­ра­па­ма,
ка­да је опет пре­ки­нуо сни­ма­ње. Од­ло­жио је ка­ме­ру и стр­чао
до ста­на да би до­нео свој ста­ри дукс, по­ха­бан и у ру­пи­ца­ма.
Док је по­де­ша­вао ка­ме­ру, бр­зо сам ски­ну­ла мај­чи­ну блу­зу ко­
147
 Виолета Ивковић

ја ме је гре­ба­ла и ма­ји­цу ис­под ње. Обу­кла сам Ми­ла­нов дукс,

та­ко­ђе ве­ли­ки, али сам се у ње­му осе­ћа­ла ко­мот­но. Ни­сам ни
са­че­ка­ла да ми ка­же шта да ра­дим, већ сам при­о­ну­ла на пра­
ње чи­стих ча­ра­па.
Овог пу­та ни­је ни по­чео да ме сни­ма, а већ је от­пер­јао до­
ле, у стан. Вра­тио се пре не­го што сам треп­ну­ла, са оче­вом
бе­лом ко­шу­љом. По­жу­ри­ла сам да ски­нем дукс – још код мај­
чи­не блу­зе схва­ти­ла сам да је бит­но са­мо то шта имам на се­
би го­ре, док су фар­мер­ке и па­ти­ке бе­зна­чај­не. За­коп­ча­ла сам
дуг­ми­ће и са­ма за­вр­ну­ла ру­ка­ве. Осмо­трио ме је уз­диг­ну­те
обр­ве, као пра­ви ре­ди­тељ. Из угла уста ви­си­ла му је не­у­па­
ље­на „Дри­на” без фил­те­ра. За­тим ми је при­шао и по­чео да
рас­коп­ча­ва дуг­мад ко­ју сам до гу­ше за­коп­ча­ла.
За­ка­шљао се и ду­бо­ко уз­дах­нуо. От­коп­чао ми је два дуг­
ме­та. Већ та­да ми је ко­шу­ља го­то­во спа­ла с ра­ме­на. Од­ма­као
се, зна­лач­ки по­гле­дао, па пр­о­це­нив­ши да је то не­ка­ко, при­
шао да је бо­ље по­де­си. От­коп­чао је још јед­но дуг­ме и по­ву­као
тка­ни­ну уна­зад, об­на­жив­ши ми оба ра­ме­на. Пе­тљао је ма­ло
око краг­не ко­ју је мај­ка чвр­сто уштир­ка­ла, при­ма­кав­ши ми
се и ди­шу­ћи у врат, па за­стао на трен са­мо да би пре­ко мо­јих
ого­ље­них ра­ме­на не­ком од­с ут­но ре­као:
„До­бар дан.”

*
Филм о ча­ра­па­ма увео је Ми­ла­на у пре­двор­је филм­ске
умет­но­сти. При­мљен је на Ака­де­ми­ју и до по­чет­ка пре­да­ва­ња
де­ли­ло га је све­га не­ко­ли­ко ме­се­ци. Ни­чим ни­је по­ка­зи­вао да
ли му је и ко­ли­ко то зна­чи­ло. Све што је имао, огле­да­ло се на
ње­го­вој стра­ни сто­ла пре­тр­па­ној ћу­тљи­вим фо­то­гра­фи­ја­ма.
На њи­ма (у њи­ма?) жи­ве­ла су Ми­ла­но­ва осе­ћа­ња. Би­ла су
бе­зу­бе жи­во­ти­њи­це за­ро­бље­не у ка­ве­зи­ма од све­тла и сен­
ке, си­сан­чад љут­ње и ту­ге, на­го­ве­шта­ји осме­ха и ра­до­сти.
Kао да им је усуд од­ре­дио да ни­ка­да не од­ра­сту и да за­у­век
оста­ну тек ка­дри­ра­ни исеч­ци бра­то­вље­ве ду­ше. А би­ло их је
по­сву­да, ове­ко­ве­че­них у сним­ци­ма кро­во­ва и дим­ња­ка, пе­
то­спрат­ни­ца и не­до­вр­ше­них гра­ђе­ви­на, на­хе­ре­них ан­те­на и
148
ФОТОГРАФИЈА

гро­мо­бра­на. Ду­ша му је на­час би­ла на мо­сту, па се ута­па­ла у

ре­ци, у дру­гој ре­ци; час се рас­пли­ња­ва­ла у ди­му ци­га­ре­те об­
ли­ка рас­пли­ну­тих ли­ко­ва, ду­ха, ду­ше... Скри­ва­ла се под сквр­
че­ним кри­лом ла­сте, тик уз дрх­т у­ра­во ла­став­че, кре­ке­та­ла у
на­пу­ште­ној ку­ћи­ци пу­жа у ка­на­лу по­сле ки­ше, ја­ха­ла на ре­пу
сме­ђег пса што уз­ма­ху­ју­ћи на­пу­шта ле­ви крај сли­ке у тре­нут­
ку ка­да у де­сни сту­па њу­шка цр­ног, без­ре­пог... Мо­жда је сто­га
из­гле­да­ло да при­зо­ри пре­ра­ста­ју окви­ре сли­ка и мо­жда су га
за­то при­ми­ли на ака­де­ми­ју.
Ми­лан је, на уштрб те­ле­ви­зо­ра, по­чео и да слу­ша му­зи­
ку – у ку­па­ти­ло је унео ка­ба­сти ра­дио мар­ке „бла­у­пункт” и
сме­стио га на по­ли­цу из­ме­ђу на­сла­га­них сту­ба­ца пла­вих пе­
шки­ра и бе­лих оче­вих ко­шу­ља ко­је је мај­ка, из не­ког раз­ло­га,
ту др­жа­ла. Био је то гла­во­ња ве­ли­ког зе­ле­ног ока са ан­те­ном
и три дуг­ме­та. Ми­лан га је на­зи­вао би­бап фу­зи­јом, а ме­ни је
ли­чио на че­твр­тин­ски пулс мај­чи­ног ср­ца, ка­ко сам га по­кат­
кад ја­сно чу­ла да до­пи­ре из су­сед­не фо­те­ље.
Мо­жда је сто­га из­гле­да­ло да се звук из ку­па­ти­ла про­вла­чи
кроз спој­ни­це на ра­га­сто­ву, али то већ ни­је има­ло ни­ка­кве
ве­зе са ака­де­ми­јом.
Али ко­ли­ко год да су ра­мо­ви фо­то­гра­фи­ја и вра­та на ку­па­
ти­лу би­ли по­сто­је­ћи а не­по­сто­је­ћи, Ми­лан на фа­кул­тет ни­је
кре­нуо.
Сед­мог сеп­тем­бра, три да­на по­сле не­пре­кид­ног бо­рав­ка у
ма­лој со­би, уме­сто на фа­кул­тет, Ми­лан се упу­тио дру­где. Ни­
је то би­ло ни ку­па­ти­ло, а ни те­ра­са. На њој су се са­мо кра­ти­ле
сен­ке са кро­ва и у не­бо оти­ски­ва­ле мла­де ро­де.
Си­шао је у по­друм. До­ле је, као на­ра­мак др­ва, по­нео све­
жње­ве гим­на­зиј­ских књи­га и лек­ти­ра, де­бе­лог Јан­со­на и Го­
мри­хо­ву „Умет­ност и ње­ну исто­ри­ју”, „Ма­ни­фест сиг­на­ли­
зма” на чи­јем је пред­ли­сту на­пи­сао на­вод да је „ма­те­ри­ја сва
про­же­та же­љом за игром” и уко­ри­че­не стри­по­ве „Ум­пах Пах”
и „Стра­шни О’Сто­ја”. За­тим је ис­пра­знио ор­ман и у там­но­зе­
ле­ни ра­нац по­тр­пао ча­ра­пе, окра­ћа­лу пи­џа­му, че­ти­ри па­ра
га­ћа и јед­не ду­гач­ке, две пот­ко­шу­ље на­сле­ђе­не од оца, там­
но­пла­ве све­ча­не пан­та­ло­не, ка­ри­ра­ну фла­нел­ску ко­шу­љу и
149
 Виолета Ивковић

бе­лу плат­не­ну, са ру­ском краг­ном. На­рав­но да ни­с у ста­ли ни

де­бе­ли џем­пер зва­ни „Гре­бо­је” што му га је иштри­ка­ла мај­чи­
на мај­ка, ни дук­се­ри­ца са сни­ма­ња. Све то обу­као је на го­ло
те­ло (био је са­мо у фар­мер­ка­ма и па­ти­ка­ма), а на гла­ву на­ву­
као ву­не­ну ка­пу. У џе­по­ве пан­та­ло­на згу­жвао је, исто ву­не­не,
там­но­пла­ве ру­ка­ви­це са бе­лом зве­здом.
Он­да је и са тим бре­ме­ном оти­шао до­ле, па се по­но­во
ус­пео до ста­на. Лифт је, по оби­ча­ју, ста­јао за­гла­вљен из­ме­
ђу дру­гог и тре­ћег спра­та. Чу­љи­ла сам уши из ве­ли­ке со­бе и
ослу­шки­ва­ла ко­ра­ке ка­ко си­ла­зе, па се по­сле осам и по ми­ну­
та пе­њу, сте­пе­ник по сте­пе­ник.
Сма­као је за­ве­се, зна­ла сам по шкри­па­вом, оти­ма­ју­ћем
зву­ку за­сто­ра са­ши­ве­них и уштир­ка­них мај­чи­ном ру­ком.
Шу­шка­ње ми је ре­кло да ски­да по­сте­љи­ну са кре­ве­та. Kли­
за­ње те­пи­ха по по­ду, па крц­ка­ји док га са­ви­ја го­во­ри­ли су ми
о не­по­ко­ра­ва­њу чво­ро­ва у тка­њу. Kо­нач­но су се пре­ло­ми­ли
ка­да их је пре­са­вио на­дво­је, па на­че­тво­ро, и уму­кли.
Ду­бо­ко је удах­нуо и за­ка­ша­љао се. Чу­ла сам му ди­са­ње на­
то­ва­ре­но пе­ри­ном и по­сте­љи­ном, ја­сту­ком, за­ве­са­ма и те­пи­
хом. Пра­ти­ла сам га ухом, по­ме­ра­ју­ћи се уз пећ, па уз зид, све
до вра­та ве­ли­ке со­бе. Kа­да сам при­ти­сла ква­ку, из­ма­кли су
ми из ста­на ди­са­ње и брат, и ума­кли низ сте­пе­ни­це.
Вра­та ма­ле со­бе оста­ла су ши­ром отво­ре­на. Про­ви­ри­ла
сам у њу. Прем­да је би­ло ра­но по­под­не и све­тлост ула­зи­ла
кроз ого­ље­на ок­на, на елек­трич­ном свећ­ња­ку са че­ти­ри си­ја­
лич­на ме­ста чки­љи­ла је уса­мље­на си­ја­ли­ца. Да их не од­не­с у у
по­друм, на­по­љу су оста­ли сун­це и сеп­тем­бар.
Иа­ко го­то­во пра­зна, со­ба је де­ло­ва­ла чи­с то и сре­ђе­но;
вра­та ор­ма­на би­ла су за­тво­ре­на. На по­ли­ца­ма ни­је ви­ше би­
ло књи­га, али ни пра­ши­не. Ду­шек на кре­ве­т у не­тра­гом је
не­с тао и уоп­ште ни­сам зна­ла ка­да га је Ми­лан из­нео. Не­
до­с та­ја­ла је и др­ве­на сто­ли­ца, али је рад­ни сто био на ме­
сту, очи­шћен од сит­ни­ца и бли­с тав. На зи­д у из­над уз­гла­вља
без­д у­шног кре­ве­та от­кри­ла сам оста­так по­це­па­ног по­с те­ра,
тек тро­у­глић се­ло­теј­па ко­ји је остао од уве­ли­ча­не фо­то­гра­
фи­је мај­ке, бра­та и ме­не ка­ко се до­ба­ц у­је­мо лоп­том на спру­
150
ФОТОГРАФИЈА

ду реч­ног остр­ва. Не­с та­ле су и дру­ге ле­пе сли­ке ко­је је отац

сни­мио, а брат ура­мио.
Отво­ри­ла сам ор­ман да за­ви­рим уну­тра. Био је ис­пра­
жњен. На уну­тра­шњој стра­ни вра­та ко­ја су за­кла­ња­ла по­глед
на ве­ша­ли­це за пан­та­ло­не и обе ко­шу­ље би­ла је мо­ја сли­ка с
те­ра­се, та­ко­ђе при­ле­пље­на се­ло­теј­пом.
Ни­сам зна­ла да од сли­чи­ца са фил­ма мо­же да се на­пра­ви
фо­то­гра­фи­ја.
Са ње ме је гле­да­ла де­вој­чи­ца бе­ле ко­се, бе­лих тре­па­ви­ца
и бе­лих обр­ва. И ко­жа јој је би­ла бле­да и про­зир­на. Усред тог
без­лич­ја је­ди­но су жи­ве из­гле­да­ле очи – као у чич­ко­во уље
умо­че­ни кли­ке­ри про­ша­ра­ни све­тлим жи­ли­ца­ма. Оштра ли­
ни­ја ра­ме­на би­ла је убла­же­на обли­ном на­бо­ра бе­ле ко­шу­ље.
Иза де­вој­чи­це ви­део се дим­њак и на ње­му јед­но­но­га ро­да
у гне­зду ка­ко кљу­ном до­ди­ру­је па­пер­је на гла­ви­ци мла­дун­
че­та. Ми­лан ми је, не­ка­да, док смо до­че­ки­ва­ли и ис­пра­ћа­ли
ро­де, при­чао о њи­хо­вом ле­т у и ту­ма­чио шта ро­де зна­че на­ро­
ди­ма у да­ле­ким зе­мља­ма. Док сам се пре­по­зна­ва­ла на сли­ци
у ор­ма­ну, се­ти­ла сам се је­ди­но естон­ског зна­че­ња, та­мо где
ро­ду зо­ву „ту­не­кург”, или под­зем­ни свет.
За ле­ђи­ма сам осе­ти­ла по­глед.
„Где је Ми­лан?” упи­та­ла ме је мај­ка. Ни­је ни по­гле­да­ла по
по­лу­пра­зној со­би, очи су јој би­ле упр­те у ме­не.
По­том је иза­шла, не са­че­кав­ши од­го­вор. По­зва­ла је лифт
(од­гла­вио се за њу) и оти­шла не­ку­да.
Вра­ти­ла сам се у сво­ју фо­те­љу и до­хва­ти­ла пре­ки­дач за
те­ле­ви­зор.
На про­гра­му је би­ла еми­си­ја за се­ло. Оба­ве­сти­ла сам се о
по­љо­при­вред­ним по­стиг­ну­ћи­ма у зе­мљо­рад­нич­ким за­дру­га­
ма и са­зна­ла да се у ок­то­бру при­пре­ма се­тва ози­ме пше­ни­це и
јеч­ма. За­тим сам чу­ла да је не­ко ушао у стан. Оче­ки­ва­ли су се
до­сад нај­ве­ћи при­но­си усе­ва ку­ку­ру­за и уља­не ре­пи­це у ата­
ри­ма ши­ром зе­мље. Из ма­ле со­бе до­пр­ла је лом­ња­ва да­са­ка,
ор­ма­на или кре­ве­та, ни­сам зна­ла, али за­то сам са­зна­ла да су
зоб и раж, уз пше­ни­цу, про­со­ли­ке жи­та­ри­це са ви­ше ко­рен­
чи­ћа, за раз­ли­ку од ку­ку­ру­за, пи­рин­ча и хељ­де ко­ји кли­ја­ју из
151
 Виолета Ивковић

јед­ног ко­ре­на. Чу­ло се пу­ца­ње др­ве­та и ис­па­да­ње ча­ва­ла и за­

врт­ки. Је­чам је исто што и гер­шла, а овас исто што и зоб. Ву­кле
су се по по­ду др­ве­не ле­тви­це с кре­ве­та, ле­жа­је­ви на ко­ји­ма је
по­чи­вао ду­шек, не­ста­ли ле­жај за те­ло. Са­да сам зна­ла да ни­је
раз­ва­љен ор­ман, већ кре­вет, и да се љу­ште­на и пр­же­на хељ­да
зо­ве пре­кру­па и да су јој укус и ми­рис слат­ки, као је­згро ора­ха.
Он­да је све за­му­кло. По­гле­да­ла сам пре­ки­дач; био је у ис­
прав­ном по­ло­жа­ју, укљу­чен, али на те­ле­ви­зо­ру ни­је би­ло ни
сли­ке ни то­на. Мук је вла­дао и из­ван те­ле­ви­зиј­ског под­руч­ја,
у це­лом ста­ну. На­мр­шти­ла сам се на цр­ни екран и у не­до­у­ми­
ци уста­ла из фо­те­ље. Ти­ши­на ме је из­ве­ла из со­бе.
На ула­зу у стан ста­ја­ли су мај­ка и Ми­лан. Би­ли су на ис­
тим вра­ти­ма, она на ула­зним, а он на из­ла­зним. Је­дан про­лаз,
а два сме­ра, сло­же­на ге­о­ме­три­ја вра­та.
Ра­све­та у ход­ни­ку упа­ли­ла се са­ма. До­шла је стру­ја. Мај­ка
се по­ву­кла у стра­ну и про­пу­сти­ла Ми­ла­на. По­хи­тао је ка сте­
пе­ни­ца­ма.
На­ред­них је­да­на­ест да­на се­део је уз ка­ље­ву пећ уви­јен у
чар­шав. У по­чет­ку се њи­хао на­пред-на­зад, а по­сле је се­део
уко­чен, ле­ђа пра­вих као ни­ка­да, уда­љен од ка­ље­вих опе­ка за
по­ло­жен длан.
Два­на­е­стог да­на (мај­ка је пра­ла ча­ра­пе у ве­шер­ни­ци)
ушла сам у Ми­ла­но­ву со­бу. Ни­ко ми ни­је из­ри­чи­то ре­као да
не смем, али не мо­ра све да се ка­же. Од­не­ла сам му мај­чи­ну
па­кли­цу „дри­не”, се­ла крај ње­га и спу­сти­ла из­ме­ђу нас фо­то­
а­па­рат и цр­ве­ну си­ја­ли­цу из ку­па­ти­ла. Упа­ли­ла сам ци­га­ре­т у
и по­ку­ша­ла да му је ста­вим у уста. Гле­дао је пред се­бе, кроз
ме­не, па сам ци­га­ре­т у са­ма на­ста­ви­ла да пу­шим. Би­ла је за­но­
сно че­мер­ног уку­са.
Ду­ва­ла сам му дим у ли­це, по­ку­ша­ла да пра­вим ко­лу­то­ве
као што је он ра­дио док би про­це­њи­вао је ли му сли­ка ус­пе­ла
или је за ба­ца­ње. Ни­је се ни за­ка­шљао. Пре не­го што се мај­ка
вра­ти­ла, раз­ма­ха­ла сам пла­ви­ча­сте обла­чи­ће и по­бе­гла у сво­
ју фо­те­љу.
Ту ноћ би­ло ми је му­ка и ман­та­ло ми се у гла­ви. Ни­сам мо­
гла да за­спим и упла­ши­ла сам се да ћу се мај­ци, на сву му­ку,
и ја раз­бо­ле­ти. Учи­ни­ло ми се да чу­јем при­гу­ше­но тре­ње иза
152
ФОТОГРАФИЈА

пе­ћи. По­ми­сли­ла сам да се Ми­лан ипак но­ћу осла­ња о њу и да

ће, ако је та­ко, а та­ко је мо­ра­ло би­ти, уско­ро да му се сму­чи
се­де­ње и ћу­та­ње. Да не по­вра­тим у кре­ве­т у за­ми­шља­ла сам
ка­ко смо на гра­ђе­ви­ни или те­ра­си.
Ре­кла сам се­би да ће ми би­ти бо­ље ако му ма­кар чу­јем ди­
са­ње. Уста­ла сам и при­сло­ни­ла ли­це уз пећ. Из ма­ле со­бе ни­је
се чу­ло ни­шта, мо­жда тек штро­пот ду­хо­ва кроз дим­њак, као
кад пти­ца за­ле­пе­та кри­лом. Не­мир ме је по­кре­нуо.
У по­лу­сну, по­по­ла у гро­зни­ци и вру­ћи­ци, са­пли­та­ла сам
се ка Ми­ла­но­вој со­би. Без ку­ца­ња, не­при­стој­но као и увек,
отво­ри­ла сам вра­та.
Со­ба је би­ла пра­зна. Рад­ни сто био је на­сред ње, а на сто­лу
фо­то­а­па­рат и отво­ре­не, а пра­зне ка­се­те за филм.
Из ку­хи­ње се ни­је чу­ло ни­шта, мо­жда тек шу­штај за­ве­се.
Окре­ну­ла сам се и су­да­ри­ла са ула­зним вра­ти­ма. У ле­жи­
шту на њи­ма за­зве­чао је ла­нац.
Са дна ход­ни­ка ви­рио је ко­сну­так цр­ве­не све­тло­сти. По­
шла сам к ње­му из тми­не.
У ку­па­ти­лу, на ка­блу, љу­ља­ла се цр­ве­на си­ја­ли­ца. Пре­га­жен
мра­ком цр­нео се за­стор на про­зо­ру. На усти­ма сла­ви­не спа­ва­
ла је ка­пљи­ца, а о ко­ноп­цу се, за­ка­чен шти­паљ­ка­ма су­шио вла­
жан сни­мак. По­пе­ла сам се на пр­сте да му ра­за­знам лик.
Био је то Ми­ла­нов ау­то­пор­трет у круп­ном пла­ну, са осме­
хом ши­ро­ким као те­ра­са, као ог­њи­ште. Уз Ми­ла­нов образ на
сли­ци био је на­сло­њен кр­пе­ни образ лут­ке у бе­лој ко­шу­љи.
За­гле­да­ла сам цр­но-бе­лу фо­то­гра­фи­ју.
Са ње су ми се сме­ши­ле очи, два пла­ва дуг­ме­та.

153
На­та­ли­ја Ја­ко­вље­вић

МУЖ
Два пу­та је по­но­ви­ла „Мој муж др­жи рад­њу у Но­вом Са­
ду”. Већ са та­квом са­мо­у­ве­ре­но­шћу, да и са­ма ви­ди тог свог
му­жа, ка­ко се­ди у не­кој ле­пој на при­мер ан­ти­квар­ни­ци на
глав­ној ули­ци, где се чу­је са­мо гла­сно ку­ца­ње ста­рог са­та и
шу­шта­ње хар­ти­је.
Ни­је ни треп­ну­ла, а у гла­с у се осе­ћа­ла ја­чи­на и чвр­сти­на,
ни­је би­ло па­у­зе, ни­ти не дај бо­же не­ког за­муц­ки­ва­ња и сл.
Ето, та­ко ће де­фи­ни­са­ти се­бе. Да­ти сли­ку ко­ју ће не­ки љу­ди
обе­руч­ке при­хва­ти­ти са пу­но по­ве­ре­ња и по­што­ва­ња. Јер по­
што­ва­ње је бит­но бар за јед­ну да­му у тим го­ди­на­ма, сва­ка­ко.
Ето, са­да је и она го­спо­ђа Стрем­ниц­ки, по­ми­сли­ла је, се­тив­
ши се не­ви­дљи­вог му­жа Иси­до­ре Се­ку­лић. Са јед­ног пу­то­ва­ња
у да­ле­ку зе­мљу, вра­ти­ла се као го­спо­ђа Се­ку­лић Стрем­ниц­ки,
већ удо­ви­ца, мр­ша­ва, ис­пи­је­ног ли­ка у цр­ном стро­гом ко­сти­
му са не­из­бе­жним ше­ши­ром. Ни­ко га ни­кад ни­је ви­део, а њу
је­су - цр­ну удо­ви­цу. Ви­ше га ни­је ни по­ми­ња­ла, ни у раз­го­во­
ри­ма ни у књи­га­ма. Та­ко је ла­ко ски­ну­ла те­рет, тај му­жан­стве­
ни са­мар. Па, ето шта хо­ће­те и ја сам има­ла му­жа и то је ваљ­да
до­ста, као да је ми­сли­ла, на са­мо­ћу увек спрем­на Иси­до­ра.
Са­да не мо­же да се се­ти ка­да је по­че­ла да упо­тре­бља­ва ту
лаж, та­ко ла­ко, та­ко искре­но. Мо­жда су то би­ли тре­ну­ци кад
не­што ни­је мо­гла са­ма да ура­ди пa је тре­ба­ло у та­квим си­
ту­а­ци­ја­ма нор­мал­но, муж да при­тек­не у по­моћ. Мо­ра­ла је
да тра­жи по­моћ, а опет, осе­ћа­ла се не­си­гур­но због то­га, па је
оправ­да­ње то што јој је муж у Но­вом Са­ду баш би­ло при­клад­
154
МУЖ

но. Мо­гла је из­ми­сли­ти и да је бо­ле­стан, на при­мер, те­шки

ин­ва­лид. Мно­го пу­та јој је на врх је­зи­ка би­ло да из­у­сти ка­
ко је умро, то је би­ло та­ко, та­ко олак­ша­ва­ју­ће! Са­да пот­пу­но
раз­у­ме Иси­до­ру.
Ма, љу­ди, пу­сти­те ме да ра­дим! Мо­же и без му­жа, на­рав­
но. Мо­же!
Ка­да сте удо­ви­ца то сва­ка­ко код љу­ди иза­зи­ва не­ку вр­сту
раз­у­ме­ва­ња за си­т у­а­ци­ју у ко­јој сте. Ни­сте ви кри­ви што је
та­ко, ни­сте ви хте­ли. То је за по­што­ва­ње што ис­тра­ја­ва­те са­
ми са де­цом на при­мер, са рад­њом и сл.
Та­ко да на пи­та­ње ра­до­зна­лих, а шта вам муж ра­ди, ла­ко
и са­мо­у­ве­ре­но је од­го­ва­ра­ла са осме­хом:
„Он др­жи рад­њу, ан­ти­квар­ни­цу у Но­вом Са­ду”.
То је за­до­во­ља­ва­ло ра­до­знал­ца пот­пу­но. Зна­чи, вред­ни
брач­ни пар по­све­ћен свом по­слу, раз­дво­јен, а опет сло­жан,
во­ди успе­шно по­ро­дич­ни би­знис. То је сва­ка­ко код не­ких мо­
гло да бу­де и од­лу­чу­ју­ће у тр­го­ва­њу с њом. Јер би­ло је баш
ле­по ку­пи­ти не­што у га­ле­ри­ји од та­кве же­не ко­ја зна свој по­
сао и ко­ја вам мо­же по­ру­чи­ти ро­бу из Но­вог Са­да, а зна се да
та­мо има од пти­це мле­ка.
Али да све не иде увек та­ко под­ма­за­но, зна­ла је и она. И
на­и­шао је баш та­кав је­дан ку­пац ко­ји ће је по­при­лич­но из­ба­
ци­ти из бун­ке­ра у ко­ји је за­шла и ко­ји је баш до­бро ози­да­ла.
Све је по­че­ло око јед­не за­и­ста ле­пе Фи­ше­ро­ве лам­пе.
А лам­пе као лам­пе, увек мо­гу да вас из­не­на­де! Тек, ку­пац је
при­ме­тио је­дан ма­ли из­дај­нич­ки рез, јед­ну го­то­во не­ви­дљи­ву
пу­ко­ти­ну на гла­зу­ри пор­це­ла­на. Окре­тао је, обр­тао. Ви­де­ло се
да му се сви­ђа али авај. У сво­ју ку­ћу ни­је хтео ни­шта да уне­се
фа­лич­но и де­фект­но, ка­ко је ре­као, јер то до­но­си не­сре­ћу. А
лам­па ле­па, ус­прав­на, ис­т у­ри­ла се и ма­ми, ма­ми сво­јом гра­ци­
о­зно­шћу, фи­но­ћом, ле­по­том. Ма шта ре­ћи, са­вр­шен­ство!
И она се пре­ва­ри, ни са­ма не зна ка­ко јој се та ома­шка де­
си­ла, та не­смо­тре­ност.
„Го­спо­ди­не, ви­де­ћу да ли мој муж има у Но­вом Са­ду не­
што слич­но,” и ту се на­гло угри­зе за усну, да јој пу­че је­дан ма­
ли ка­пи­лар, а та­лас то­пло­те је пре­пла­ви као цу­на­ми.
155
 Наталија Јаковљевић

Го­спо­дин као да је­два до­че­ка, тај на­гли обрт си­т у­а­ци­је.

„Мо­лим Вас го­спо­ђо, а где у Но­вом Са­ду Ваш муж има
ан­ти­квар­ни­цу.
Та­мо ми жи­ви се­стра, па мо­гао бих за ви­кенд да скок­
нем...”
„А, не, не, ви­кен­дом мој муж на­ба­вља ро­бу. Пу­т у­је у Те­ми­
швар. Не­ка, ја ћу по­гле­да­ти. Ја­ви­те ми се су­тра, спа­со­но­сно је
из­го­во­ри­ла ову ре­че­ни­цу.
„Ево вам мо­ја ви­зит кар­та”.
Ка­да је иза­шао, мо­ра­ла је ду­бо­ко да удах­не и по­пи­је ча­шу
во­де.
„До ђа­во­ла, и лам­па.” Ухва­ти је љу­ти­то за тр­бу­ша­сто по­
сто­ље и од­не­се је у про­стор иза га­ле­ри­је.
„Ето ти сад па....” не до­вр­ши, окре­те се жур­но, јер је чу­ла
да је у га­ле­ри­ју ушао не­ко.
Про­шло је не­ко вре­ме, за­бо­ра­ви­ла је на тог куп­ца а лам­па
је ча­ми­ла на по­ли­ци у мра­ку.
Јед­ног сун­ча­ног да­на ушао је осмех­нут. Тај ку­пац.
„До­бар дан го­спо­ђо, ка­ко сте, има­те ли не­што но­во”. Док је
по­гле­дом тра­жио не­што за­ни­мљи­во по по­ли­ца­ма као да ни­је
ни че­као од­го­вор, на­ста­вљао је да при­ча.
„Мно­го вам хва­ла, зна­те да сам ку­пио „фи­шер­ку” код Ва­
шег му­жа. Пре­по­знао сам ан­ти­квар­ни­цу, по овом ва­шем ло­гу.
Бо­ме, бо­ља је од ове. Не­мој­те, мо­лим Вас да се вре­ђа­те. Не, не
же­лим то! Ваш муж је та­кав по­зна­ва­лац пор­це­ла­на!...”
И та­ман да кре­не, на­гло се окре­те и из џе­па из­ва­ди не­ки
за­мо­т у­љак.
„Ух, ума­ло да за­бо­ра­вим, ово вам је по­слао.”
Вра­та за­шкри­па­ше и он не­ста­де.
При­ла­зи­ла је ма­лом за­мо­т уљ­ку, опре­зно, це­ло те­ло јој је
тре­пе­ри­ло, а ср­це из мра­ка и ти­ши­не ту­кло као да га го­ни
сто ђа­во­ла. При­ме­ти­ла је пр­во мо­но­грам на по­жу­те­лој сви­
ле­ној ма­ра­ми­ци, не­што као MJ или НJ. Сло­ва ис­пре­пле­та­на
као вре­же бр­шља­на. Овлаш је пр­сти­ма до­дир­ну­ла тек­сту­ру
ма­ра­ми­це, узе­ла не­жно за­мо­тан пред­мет у ру­ке и раз­мо­та­ла.
У дну дла­на за­и­скрио је пр­стен са ве­ли­ким ка­ме­ном не­жно
156
МУЖ

љу­би­ча­сте бо­је. Ста­ви­ла је пр­стен на до­ма­ли прст, дрх­те­ћи

као у гр­о­зни­ци. Сти­сну­ла ма­ра­ми­цу, са мо­но­гра­мом и пот­пу­
но малaкса­ла скљо­ка­ла се на сто­ли­цу.
Хва­тао се пр­ви мра­чак. У ан­ти­квар­ни­ци ни­је имао ко да
укљу­чи осве­тље­ње. Тек по­не­ка си­лу­е­та пр­о­ла­зни­ка не­жно је
пу­зи­ла по по­ли­т у­ри би­дер­ма­јер ко­мо­да.
Ње­но те­ло сва­ље­но пре­ко сто­ла, из­гле­да­ло је као обо­ре­
на сен­ка, као на­ра­мак мра­ка, као ти­ши­на оста­вље­на до ју­тра.
Је­ди­но је на ње­ној већ хлад­ној и уко­че­ној ру­ци све­тлу­цао и
искрио пр­стен по­не­сен зра­ци­ма улич­ног осве­тље­ња.
Ње­но ли­це оза­ре­но и усне бла­го, ре­кло би се сти­дљи­во
осмех­ну­те. Из­гле­да­ло је као да се осме­ху­је не­ком, ко­га ни­је
ду­го ви­де­ла. Истин­ски об­ра­до­ва­на. Срећ­на.

157
Ми­лош Јо­во­вић

ТВОЈ ПО­КОЈ­НИ ОТАЦ

Ни­је ми би­ло ни шест ме­се­ци, а мој отац је већ ро­би­јао.
Пр­ви пут сам га ви­део, жи­вог и ствар­ног, а не на фо­то­гра­фи­
ји, ка­да ми је би­ло пет го­ди­на. Из­ме­ђу та два чо­ве­ка – јед­ног
са твр­дог, си­вог па­пи­ра, и дру­гог ког су ка на­ма во­ди­ли кроз
крш ја­дран­ског остр­ва – мој го­ди­ну да­на мла­ђи брат и ја ни­
смо ви­де­ли ни­ка­кву слич­ност. Пред на­ма је ста­јао по­гр­бљен,
мр­шав ста­рац, без ко­се, у ма­сни­ца­ма, из­ра­на­вље­них ру­ку, по­
пу­ца­лих уса­на, а наш отац са фо­то­гра­фи­је је био ви­сок, прав,
пле­ћат, у там­ној уни­фор­ми, оки­ћен од­ли­ко­ва­њи­ма. Сун­це је
пр­жи­ло ка­мен, ње­га, нас, чу­ва­ре ко­ји су ла­ја­ли на мај­ку због
су­за ко­је су ти­хо па­да­ле с ње­них мр­ша­вих ја­го­ди­ца, а он нас
је гле­дао умор­но, не­за­ин­те­ре­со­ва­но, без ра­до­сти, без ту­ге, по­
лу­мр­тав, као да не зна тре­ба ли да нам се на­сме­ши и по­ка­же
по­ло­мље­не зу­бе или да се окре­не и оде од нас. По­тр­чао сам к
ње­му иа­ко га ни­сам по­зна­вао, во­ђен ба­би­ним при­ча­ма о ње­
ном Па­ју, ћут­њом уја­ка, ве­ру­ју­ћи да је то он. Опсо­вао је сна­жно
ка­да ме је је­дан од чу­ва­ра ухва­тио за краг­ну, на­пра­вио ко­рак к
ме­ни пре не­го што га је за­у­ста­вио уда­рац по ле­ђи­ма, пре не­го
што је пао, а ја сам се оти­мао, шу­ти­рао и ује­дао, ви­чу­ћи:
„Не ту­ци мог та­т у! Не ту­ци мог та­т у!” Мај­ка је већ др­жа­ла
Бра­на у за­гр­ља­ју и оти­ма­ла ме­не, а он нас је за­ди­хан по­сма­
трао кле­че­ћи, слаб и не­мо­ћан, као да се сва ње­го­ва сна­га ис­
тро­ши­ла у тој јед­ној псов­ци под сун­цем ја­дран­ског кр­ша.
Ка­сни­је, док је мај­ка с Бра­ном се­де­ла у не­кој кан­це­ла­ри­ји
об­ја­шња­ва­ју­ћи се са не­ким офи­ци­ром, чи­нов­ни­ком, ким год,
158
ТВОЈ ПОКОЈНИ ОТАЦ

док је мо­ли­ла да му оста­ви не­што, од на­ших уста одво­је­но,

са­чу­ва­но за овај дан, за тај па­као, ја сам се бес­по­слен играо
око ком­по­зи­ци­је зар­ђа­лих ма­лих ва­го­на ко­ји су се уси­ја­ли
под ве­дрим не­бом. Уба­ци­вао сам ка­ме­ње у њих и слу­шао је­ку
ко­ја је на­ста­ја­ла, пен­трао се по њи­ма и за­ми­шљао да сам ма­
ши­но­во­ђа. У тој игри, из бед­не де­чи­је за­ба­ве, јед­на по­лу­га се
у ствар­но­сти по­ме­ри­ла и чи­тав тај ла­нац гво­зде­них ка­ди­ца на
точ­ко­ви­ма је јур­нуо низ­бр­до, уз ту­тањ и гр­мља­ви­ну пре­вр­та­
ња пра­зног гво­жђа по го­лом ка­ме­ну. Мо­жда су то би­ла три-
че­ти­ри ва­го­на, у мом се­ћа­њу их је бар три­де­сет, и огром­ни
су, и ди­гли су облак ко­ји је са­крио Сун­це, и ди­гли су гла­со­ве
и пи­штаљ­ке и си­ре­не ко­ји су њи­хо­ву бу­ку је­два над­ја­ча­ли, и
по­кре­ну­ли су све чу­ва­ре и сво осо­бље на том остр­ву. Са­мо
су ро­би­ја­ши оста­ли не­ми, ска­ме­ње­ни, за­у­ста­вље­ни у по­кре­т у,
не­за­ин­те­ре­со­ва­ни. На ме­не ни­ко ни­је обра­тио па­жњу док сам
се крио иза мај­ке, са­мо су нас сво тро­је по­ку­пи­ли и ис­пра­ти­
ли да са још не­ко­ли­ко по­ро­ди­ца че­ка­мо да оде­мо из тог па­кла.
Ка­да сам ско­ро два­де­сет го­ди­на ка­сни­је ње­му ис­при­чао
шта сам тог да­на ура­дио, ре­као ми је да се не се­ћа то­га, да он
то ни­је ви­део. А ја сам ми­слио да ће мо­жда би­ти по­но­сан.
Ње­гов по­вра­так са ро­би­је се ни­је де­сио јед­ног да­на – био
је то чи­тав пе­ри­од. Пр­вог да­на, на ста­ни­ци смо га са­че­ка­ли
мо­ја мај­ка и ја, ње­го­ва мај­ка, две од три се­стре, сна­ја и брат
са ко­јим ни­је при­чао још од ’46, се­стрић ко­ји је с њим про­шао
рат, не­ко­ли­ко ИБ-ова­ца ко­ји су пу­ште­ни пре ње­га и са­мо је­
дан од мо­јих уја­ка. Мој мла­ђи брат је био мр­тав већ го­ди­ну
да­на, а дру­ги стриц ни­је мо­гао до­ћи из Бе­о­гра­да.
Ве­дар дан је по­там­нео ка­да је с му­ком си­шао с во­за. Оде­ло,
ста­ро, ис­кр­пље­но, пра­шња­во, ви­си­ло је с ње­га. Све је на ње­му
– гру­ди, очи, обра­зи – би­ло упа­ло или – ра­ме­на, ве­ђе, ло­па­
ти­це, ја­го­ди­це – штр­ча­ло. Уши и нос за број ве­ћи од гла­ве, а
гла­ва од те­ла. Врат та­нак, ко­жа на ње­му че­ки­ња­ва, су­ва и опу­
ште­на. Ру­ке пре­ду­гач­ке, ша­ке пре­о­гром­не, гру­бе, из­ло­мље­
них нок­ти­ју. Док је хра­мао к на­ма, ко­ле­на, ко­шча­та, квр­га­ва,
на­зи­ра­ла су се кроз из­ли­за­не пан­та­ло­не. На ло­ба­њи тра­го­ви
се­де ко­се, тан­ке, рет­ке. Зу­би из­би­је­ни, на че­лу ожиљ­ци, а но­ге
159
 Милош Јововић

у кру­тим ци­пе­ла­ма, пре­ма­лим, ву­ку се по бе­тон­ском пе­ро­ну.

Ста­јао је пред на­ма без ре­чи, по­мра­чу­ју­ћи Сун­це, ту­жан при­
зор оца, бра­та, си­на. Сло­мљен бо­рац, за­по­вед­ник, ра­жа­ло­ва­
ни офи­цир, не­при­ја­тељ на­ро­да.
Ру­чак је био код ба­бе, што ће ре­ћи, у на­шој ку­ћи, а ко­ја
у ње­го­вом од­с у­ству као да ни­је би­ла до­ма­ћин­ство мо­је мај­
ке, већ ње­го­ве. Не се­ћам се раз­го­во­ра, не се­ћам се при­че, као
да смо је­ли у ти­ши­ни, без ре­чи. Ве­ро­ват­но је и то вар­ка мог
се­ћа­ња. По­сма­трао сам све вре­ме ње­го­ве ша­ке, ње­го­ва ко­ле­
на, ми­ши­ће ви­ли­це док је жва­као спо­ро, с му­ком, узи­ма­ју­ћи
ма­ле за­ло­га­је, не­до­стој­не чо­ве­ка. Ако је го­во­рио, то је би­ло
ти­хо, сви смо ћу­ли­ли уши, не би ли га чу­ли. А он­да је мај­ка
уста­ла да по­спре­ми сто. По­ку­пи­ла је ко­сти оста­ле од пи­ле­та
ко­је је спре­ми­ла и кре­ну­ла је са та­њи­ром у ру­ка­ма ка зад­њем
дво­ри­шту.
„Куд ћеш с тим!?”, пре­нуо се из раз­го­во­ра с уја­ком и про­
го­во­рио ду­бо­ким гла­сом, оним ко­јим је опсо­вао на Го­лом.
Мај­ка је ста­ла у по­ла ко­ра­ка, збу­ње­на, окре­ну­ла се та­ко за­ле­
ђе­на, не­при­род­но, као лут­ка ко­јом не­ко ло­ше упра­вља.
„Па... да дам ке­ру...”, про­му­ца­ла је као да пи­та, као да ни
са­ма ни­је си­гур­на ку­да је по­шла, шта то ра­ди.
„Вра­ћај то ова­мо!”, под­вик­нуо је као да још увек ко­ман­ду­је
по шу­ма­ма ис­точ­не Ср­би­је. Згра­био је пле­ха­ни та­њир из ње­
них ру­ку, и тре­снуо га је пред се­бе на сто, а за­тим је са ње­га
по­чео да узи­ма кост по кост и да их па­жљи­во гло­ђе, ски­да­ју­
ћи с њих и по­след­ње де­ли­ће ме­са, си­са­ју­ћи их, ло­ме­ћи пре­
о­ста­лим зу­би­ма та­ње, крц­ка­ју­ћи их, жва­ћу­ћи не­ком но­вом
же­сти­ном, но­вом сна­гом, мр­мља­ју­ћи пре­ко сва­ког за­ло­га­ја:
„Ке­ру да дâ!? Ово би не­ком био цео ру­чак... Љу­ди глад­ни!”
Гле­дао сам га за­па­ње­но, упла­шен, сле­ђен ти­ме што ви­дим.
Ба­ба је при­ча­ла с мо­јим уја­ком и стри­ном, као да се ни­шта не
до­га­ђа. До­ка­зи­ва­ла је да је то дан као и сва­ки дру­ги не обра­ћа­
ју­ћи се мом стри­цу, као да и ни­је ту. Мој брат од тет­ке и оче­ви
при­ја­те­љи, ро­би­ја­ши, гле­да­ли су ту сце­ну са сти­дом, се­ћа­ју­ћи
се сво­јих пр­вих руч­ко­ва по по­врат­ку. Они су раз­у­ме­ли, зна­ли
су ка­ко је то. Мај­ка је ста­ја­ла крај ње­га као кип, па­ра­ли­са­на,
160
ТВОЈ ПОКОЈНИ ОТАЦ

и по­но­во су јој су­зе па­да­ле с ја­го­ди­ца док јој је јед­на ша­ка, за­
мр­зну­та у по­кре­т у, леб­де­ла над ње­го­вим ра­ме­ном, пла­ше­ћи
се да га до­дир­не, пла­ше­ћи се да се не сло­ми, да се не ло­ме пот­
пу­но. А он је, за­вр­шив­ши ту жа­ло­сну го­збу, од­ба­цио у стра­ну
та­њир и, као при­ти­снут ње­го­вим и зве­ке­том го­лих ко­сти­ју по
пле­ху, по­гнуо гла­ву, са­крио је у сво­ја ко­шча­та ра­ме­на и, про­
шап­тао, у по­ла гла­са, као и до тад:
„По­дај то ке­ру.”
Те ве­че­ри, до­шао је још је­дан ујак да га ви­ди. Ни­су го­во­ри­
ли мно­го, го­то­во ни­шта. Ујак је оти­шао по­ма­ло по­сти­ђе­но. По­
љу­био је мај­ку на од­ла­ску, што од ње­га ни­ка­да не бих оче­ки­вао.
Пред по­ноћ, кад смо већ спа­ва­ли, про­зор мо­је со­бе се тре­ском
по­ло­мио, ста­кло се раз­ле­те­ло на све стра­не и уну­тра су уско­чи­
ле три цр­не при­ли­ке. Про­шли су на ход­ник ни не по­гле­дав­ши у
ме­не. Зна­ли су тач­но и ку­да иду и ко­га тра­же. Из­ве­ли су га кроз
вра­та, па на ка­пи­ју и стр­па­ли у џип у ко­ме су већ би­ла дво­ји­ца
ло­го­ра­ша ко­ји су га до­че­ка­ли за­јед­но са на­ма.
Не знам кад су га вра­ти­ли – кад сам се про­бу­дио ују­тру,
већ је се­део под ора­хом у дво­ри­шту и пи­јуц­као ра­ки­ју. На го­
ми­ли­ци крај ње­га је ста­ја­ло не­што др­ве­та и ала­та, а ба­штен­
ски сто је пре­тво­рио у сто­лар­ску те­згу – по­пра­вљао ми је про­
зор. По­сма­трао сам га док је ра­дио, спо­ро, гру­бо и не­ве­што,
али је тај про­зор ипак имао пре­по­зна­тљив об­лик. Мај­ка ме
је по­сла­ла за сто­ком, ба­ба ми је утра­пи­ла у ру­ке ко­мад хле­ба
пре­кри­вен кај­ма­ком и ћу­шну­ла ме је да ме по­жу­ри.
Сле­де­ће не­де­ље је до­шао и мој дру­ги стриц. До тад су већ
би­ли и сви уја­ци и тет­ке и сав ком­ши­лук. Ма­ло ко из гра­да
ни­је до­шао, чи­ни­ло ми се. На­рав­но, ни­с у сви го­сти би­ли по­
жељ­ни, та­ко да су ти не­ки мрач­ни љу­ди још два пу­та уска­ка­
ли кроз мој про­зор не би ли га од­ве­ли усред но­ћи и исто та­ко,
усред но­ћи га и вра­ти­ли. Стриц је до­шао кад већ ви­ше ни­ко­га
ни­смо оче­ки­ва­ли. Ба­би и мај­ци је до­нео по ма­ра­му, ме­ни сли­
ков­ни­цу, а ње­му ни­шта. Она­ко леп, ви­сок, у уни­фор­ми, ду­го
је ћу­те­ћи ста­јао пред сен­ком ста­ри­јег бра­та. Сле­гли су ра­ме­
ни­ма у исти мах и се­ли под орах. Хтео сам да се­дим са њи­ма,
али ми мај­ка ни­је да­ла. Она и ба­ба су се за­тво­ри­ле у ку­ћу,
161
 Милош Јововић

из­ла­зе­ћи рет­ко, са­мо по­слом, ти­хо, не­ви­дљи­ве, а ја сам опет

ишао за ком­шиј­ском сто­ком, не при­ла­зе­ћи ре­ци у ко­јој ми се
брат уда­вио.
Уве­че, кад сам се вра­тио ку­ћи, њих дво­ји­ца су још увек
се­де­ли на­по­љу, пу­ши­ли и пи­ли. Стриц је ски­нуо опа­сач, рас­
коп­чао уни­фор­му, ко­са му се раз­ба­ру­ши­ла, а ју­тро­шње глат­
ко из­бри­ја­но ли­це је би­ло там­но и че­ки­ња­во. Гле­дао сам их с
пра­га, обр­ћу­ћи у ру­ка­ма три кли­ке­ра ко­ја сам имао и де­ло­
ва­ли су као да се сва­ђа­ју, као да ће се по­т у­ћи и, иа­ко су мла­
та­ра­ли ру­ка­ма и отва­ра­ли уста, од њих ни глас ни­је до ме­не
до­пи­рао, са­мо би се чу­ла ши­би­ца кад кре­сну да за­па­ле ци­га­
ре­т у. Ноћ је од­ма­кла, мај­ка је из­гле­да би­ла и за­бо­ра­ви­ла на
ме­не па сам дре­мао на пра­гу, кад се за­чу­ла ка­пи­ја, шкри­па­ње
и тре­сак.
„До­бро ве­че!”, ре­че глас мај­чи­ног оца. Он је зе­та об­и­шао
тек тре­ћег да­на по по­врат­ку – ни­је се­би мо­гао да опро­сти што
се ни­је на вре­ме вра­тио из Цр­не Го­ре, да га до­че­ка на ста­ни­ци.
Сви су му уза­луд го­во­ри­ли да не­ма ве­зе, да ни­је мо­гао да зна,
да се ни­је зна­ло, али је он већ не­де­љу да­на бе­сно псо­вао све
што му је на пу­т у из Да­ни­лов­гра­да за­сме­та­ло, ми­нут је­дан
од­у­зе­ло.
„До­бро ве­че, Ми­лу­ти­не”, од­го­во­ри­ше му отац и стриц у
глас.
„О, Јо­ва­не, и ти си ту. Е, ако, ли­је­по. Што чи­ни­те?”
„Ни­шта, чи­ка Ми­лу­ти­не”, ре­че стриц, „не сти­гох ра­ни­је,
па...”
„А, јес’ ва­ла... Оба­ве­зе, знам. Ни­је то да­нас ла­ко.”
Ба­ба и мај­ка се ума­ло не са­пле­то­ше пре­ко ме­не из­ла­зе­ћи
из ку­ће. Ни­с у спа­ва­ле. Мај­ка је но­си­ла ча­ши­цу за ра­ки­ју, а
ба­ба по­слу­же­ње.
„Не­ка, не­ка”, ре­че ба­ба ста­вља­ју­ћи на сто та­њир са си­ром
и сла­ни­ном и бра­не­ћи се од стар­че­вих ру­ку.
„Ај­де, де”, ре­че и он, а он­да се окре­ну мо­јој мај­ци: „Де, Ма­
ро, оти­ђи до ка­пи­је, до­вео сам вам не­ко­га.”
Мај­ка збу­ње­но кре­ну на ули­цу, а и ја за њом, а та­мо, у мра­
ку, мир­но и ти­хо је ста­ја­ла нај­леп­ша ју­ни­ца ко­ју сам до тадʼ
162
ТВОЈ ПОКОЈНИ ОТАЦ

ви­део. На сла­бој ме­се­чи­ни је из­гле­да­ла ве­ћа не­го што је би­ла,

а у очи­ма јој је бље­ска­ла си­ја­ли­ца под ора­хом у ко­ју је збу­ње­
но гле­да­ла.
„Ју­че сам је ку­пио у Бе­шкој. Сад смо тек сти­гли. Ле­по смо
про­ше­та­ли, је л’ де, Бе­ла!?”, вик­ну ка кра­ви и на­сме­ја се, а он­
да от­пи гу­тљај ра­ки­је.
„Ко­ме си је ку­пио, Ми­лу­ти­не?”, упи­та га отац ти­хо. Мај­ка
и ја смо је уве­ли у дво­ри­ште и ста­ли по­ред ње мир­но, као на
смо­три, а ба­ба јој је при­шла са осме­хом ко­ји се рет­ко ви­ђао и
не­жно ју је че­шка­ла из­ме­ђу очи­ју. Ни­смо зна­ли да ли да на­
ста­ви­мо и од­ве­де­мо је у шта­лу, или ће­мо је вра­ти­ти.
„Ва­ма, а ко­ме, ја­дан!”, ре­че де­да и на­ста­ви да узи­ма си­ра,
као да не­ма шта о то­ме да­ље да се при­ча.
Гле­дао сам оче­во ли­це и ни­сам знао шта ће ре­ћи, шта ће
ура­ди­ти. Ни­сам знао ни ка­ко ми то ли­це де­лу­је. Ли­це стран­
ца, не­ко­га ко­га не по­зна­јеш, не­ко ко­га по­зна­јеш тек јед­ну сед­
ми­цу, ли­це ко­је ви­ше ни­ко ту ни­је знао да про­чи­та. Нај­зад,
без ика­кве про­ме­не на ли­цу, без по­кре­та, он се­де и на­с у још
ра­ки­је свој тро­ји­ци.
„Од­ве­ди је, Ма­ре, у шта­лу”, ре­че не­жно. А за­тим по­гле­да
у ме­не, на­мр­шти се ма­ло и под­вик­ну: „А ти, ма­ли, у кре­вет!”
Из ход­ни­ка, пре не­го што сам га нај­зад по­слу­шао, још ду­
го сам слу­шао њи­хов раз­го­вор. Мај­ка и ба­ба су се пра­ви­ле да
ме ни­с у ви­де­ле ка­да су ушле у ку­ћу и ле­гле. Де­да је при­чао о
свом пу­т у од Бе­шке, и о сво­јој „са­пут­ни­ци”, на­из­глед пи­то­
мој, а за­пра­во сво­је­гла­вој и жи­вој. Пре не­го што је оти­шао
вој­ним џи­пом на­зад за Бе­о­град, стриц ре­че:
„Дра­ги­ша ме је ју­че звао. Све је ста­вио на ка­ми­он и по­сла.
У сри­је­ду. Би­ће ’ође, сље­де­ће не­ђе­ље.”
„Што му тре­ба то­ли­ко!? Па не иде пре­ко сви­је­та!”, био је
љут отац. Стриц ни­шта ни­је ре­као, ни­је имао чи­ме да оправ­
да Дра­ги­шу, му­жа њи­хо­ве се­стре, тет­ке ко­ју сам ви­део јед­ном
до тад, ко­ји је са чи­та­вом по­ро­ди­цом остао да жи­ви у Ма­ке­
до­ни­ји и ка­да су сви они оти­шли.
Чуо сам и ка­ко се ти­хо по­здра­вља­ју, гр­ле и љу­бе, ја­сни зву­
ци у мр­твој рав­ни­чар­ској но­ћи, раз­го­вет­ни­ји од њи­хо­вих ре­
163
 Милош Јововић

чи, а за­тим и звук мо­то­ра ко­ји стар­т у­је и ау­то ко­ји од­ла­зи.
Отац се вра­тио под орах, сео са та­стом и на­ста­вио не­ки ти­хи
раз­го­вор, а ја сам оти­шао да спа­вам.
Не­ко­ли­ко да­на ка­сни­је, про­бу­ди­ло ме је брек­та­ње ка­ми­
о­на ко­ји се про­вла­чио кроз на­шу ка­пи­ју и по­ви­ци ко­ји­ма су
га на­во­ди­ли. Де­ло­вао ми је као го­ве­до ко­је, иа­ко по­слу­шно,
тро­мо иде за гла­сом и на­ред­бом, не­вољ­но, ле­њо, брек­ћу­ћи.
За­чу се зви­ждук, гла­сан, и ка­ми­он се уко­па, стре­се, и брек­та­
ње пре­ста­де. Шо­фер ис­ко­чи из ка­би­не и при­ђе зад­њем кра­ју,
где су ста­ја­ли отац и два уја­ка, нер­во­зно тр­ља­ју­ћи ру­ке.
„’Ај­де, Пе­ро, отва­рај!”, под­вик­ну­ше.
„Саћ­мо! Саћ­мо!”, по­ви­ка и Пе­ро и сви по­че­ше да дре­ше
ка­нап ко­јим је ци­ра­да би­ла уве­за­на.
Отац је пр­ви уско­чио у мрак под ци­ра­дом и из ње­га је иза­
шао са вој­нич­ким сан­ду­ком ко­ји до­да­де јед­ном од уја­ка. По­ла
са­та ка­сни­је, на ша­тор­ским кри­ли­ма про­стр­тим под ора­хом,
уред­но је би­ла сло­же­на сто­лар­ска ра­ди­о­ни­ца у де­ло­ви­ма. Док
су Пе­ро и уја­ци пи­ли ка­фу ма­ло да­ље, он је ста­јао над тим ала­
том и те­згом, тих и озби­љан. По­не­кад би се са­гнуо и пре­ме­стио
по­не­ку бла­њу или че­кић, ку­ти­ју са шра­фо­ви­ма или на­мо­тај ко­
ноп­ца. Био је то ње­гов алат, ње­го­ва ра­ди­о­ни­ца, и све је то са­
да пре­по­зна­вао, при­се­ћао се тих ства­ри ко­је је по­след­њи пут
ко­ри­стио још ’39, пре не­го што је оти­шао у иле­га­лу. У јед­ном
тре­нут­ку до­та­че ожи­љак на ле­вој ша­ци, ку­да је про­шао ме­так
ко­ји је ње­гов не­су­ђе­ни кум ис­па­лио у ње­го­вог при­ја­те­ља и бра­
та ње­го­ве не­су­ђе­не не­ве­сте. Пи­штољ ко­ји је опа­лио слу­чај­но.
Пи­штољ ко­ме је он пра­вио но­ву др­шку, ре­зба­ре­ну.
До ду­бо­ко у ноћ је уно­сио ства­ри и тра­жио им пра­во ме­
сто у шу­пи ко­ју смо два да­на пре то­га ис­пра­зни­ли. Ја сам му
по­ма­гао и гле­дао га кри­шом све вре­ме. Био је пе­дан­тан, пре­
ци­зан и не­жан пре­ма свем том че­ли­ку и др­ве­т у. Не­ко­ли­ко пу­
та је и за­пла­као. И сва­ки пут би вр­хо­ви­ма пр­сти­ју пре­шао
пре­ко ле­ве ша­ке.
Тог да­на се мој отац вра­тио ку­ћи.
У ле­то ’72, док смо на пу­т у за Хер­цег Но­ви оби­ла­зи­ли род­
би­ну по Да­ни­лов­гра­ду и око­ли­ни, у јед­ном тре­нут­ку ми ре­че:
164
ТВОЈ ПОКОЈНИ ОТАЦ

„Ви­диш ону ку­лу та­мо? Е, та­мо ти је по­кој­ни отац ро­ђен!”

Наг­нуо сам се пре­ко во­ла­на Ем­џи-ја­ко­га сам те зи­ме у Швај­
цар­ској до­био на оп­кла­ду од јед­ног буб­ња­ра Ен­гле­за и ко­ји ћу
пар ме­се­ци на­кон те во­жње оста­ви­ти мр­твог на не­ком пра­
шња­вом пу­т у из­ме­ђу њи­ва код Срп­ске Цр­ње. И ни­шта ни­сам
ви­део, са­мо бље­шта­ви крш. „Ви­диш ли?”
„Ни­шта ја, та­та, та­мо не ви­дим, са­мо крш.”
„Пих, ај­ва­на! Ено, та­мо, ли­је­по се ви­ди ку­ла. Гле­дај!”
„Ама не­ма ни­шта та­мо, чо­ве­че!”
„Ста­ни!”, по­ви­ка и лу­пи ша­ка­ма о бу ­ти­не.”Ста­ни, је­бем
ли ти...”
За­у­ста­вио сам се по­ред пу­та, а он је жу­стро иза­шао и упро
по­глед у бр­да, нат­крив­ши ша­ком очи. При­шао сам му и пи­
љио за ње­го­вим по­гле­дом, не ви­де­ћи и да­ље ни­шта. Без ре­чи
је кре­нуо пре­ко по­ља, у сан­да­ла­ма, нај­ду­жим и нај­жу­стри­јим
ко­ра­ци­ма ко­ји­ма је мо­гао. За­па­лио сам ци­га­ре­т у, пу­стио га да
ма­ло од­мак­не и по­шао за њим. Већ по­сле два ми­ну­та је био
за­ди­хан, стал­но је ски­дао слам­на­ти ше­шир и бри­сао зној са
гла­ве, али ни­је успо­ра­вао, прав као све­ћа, за­ба­че­них ра­ме­на,
упо­ран. Ишао сам пар ко­ра­ка иза ње­га и ни­сам ја­сно чуо шта
мр­мља, али сва­ко ма­ло би из­ле­те­ла по­не­ка псов­ка ко­ју бих
ухва­тио. Све ми је то би­ло за­бав­но. Бо­јао сам се са­мо да ће
та­ко ка­ко је за­пу­цао, под­вр­ну­тих но­га­ви­ца, мал­те­не бос, на­
га­зи­ти на не­ку зми­ју и бе­сан је отро­ва­ти.
По­че­ли смо да се пен­тра­мо уз бр­до. Окре­нуо сам се да ба­
цим по­глед на ау­то и на­ста­вио за њим. Кад смо се ис­пе­ли на
ма­лу за­ра­ван, он ста­де, по­бе­до­но­сно ра­ши­ри ру­ке об­у ­хва­та­
ју­ћи остат­ке не­ког ку­ћер­ка, се­ћа­ње на зи­до­ве и оџак, и упи­та,
с по­но­сом:
„Ви­диш ли са­да!?”
„Ви­дим, ви­дим. Имаш три ква­дра­та зи­да и ско­ро по­ла
оџа­ка. Имаш успо­ме­ну на не­ку ку­ћу. Ако је то ку­ла...”
Про­ве­ли смо још пет ми­ну­та на том бр­ду. Сва­шта ми је
ре­као, а ја сам се са­мо сме­јао. Псо­вао ме је и док смо ишли ка
ау­т у и сва­ко ма­ло до Хер­цег Но­вог. А он­да та­мо ни­је про­го­во­
рио са мном два да­на. А ја сам се све­му то­ме сме­јао.
165
 Милош Јововић

Кад је Та­ња би­ла труд­на с Јо­ва­ном, ја сам спа­ко­вао Пе­

тра ко­ји је та­да имао че­ти­ри го­ди­не и оти­шли смо са­ми на
ле­то­ва­ње на Хвар. Ле­те­ли смо до Спли­та, а он­да се тра­јек­
том пре­ба­ци­ли на остр­во. У цик зо­ре, док је спа­вао на јед­ној
од клу­па на па­лу­би, ва­здух је пре­се­кла си­ре­на, он се тр­гао,
упла­шио и по­чео да пла­че. Сми­ри­вао сам га го­во­ре­ћи му да
то ни­је ни­шта, да чи­ка ка­пе­тан ја­вља да сти­же­мо, да... Ма­ло
се при­ми­рио тек ка­да смо оти­шли да „ту­че­мо” и ка­пе­та­на и
си­ре­ну. На­рав­но, на кра­ју је и сам по­ву­као ка­нап и про­из­вео
звук ко­ји га је упла­шио, све уз ве­се­ло на­ми­ги­ва­ње бр­ка­тог
при­мор­ца.
На Хва­ру смо ужи­ва­ли, као два мом­ка – ше­та­ли смо, учио
сам га да пли­ва, во­зи­ли смо се гли­се­ри­ма, је­ли ри­бе и гро­
жђа, ишли на ну­ди­стич­ку пла­жу. По је­дан дан смо про­ве­ли
у Спли­т у и Ду­бров­ни­ку, а он­да, не знам за­што, из­нај­мио сам
ау­то од не­ког ста­рог Спли­ћа­ни­на и кре­нуо да пар да­на про­
ве­де­мо у Пу­ли. Та­мо ни­ка­да ни­смо сти­гли – не схва­та­ју­ћи ни
сам шта ра­дим, стао сам из­ме­ђу Ста­ри­гра­да и Лу­ко­ва и, за­гр­
лив­ши Пе­тра, сте­жу­ћи га чвр­сто, ја­ко, као да ће не­ста­ти, ду­го
сам пре­ко во­де бу­љио у мр­тви ка­мен ко­ји се, као зид, пре ско­
ро че­тр­де­сет го­ди­на, ис­пре­чио из­ме­ђу мог оца и ме­не. Вра­ти­
ли смо се у ау­то, мој син­чић је ћу­тао, као да се упла­шио, а ја
сам окре­нуо и од­ве­зао на­зад. Про­ве­ли смо на Хва­ру још ко­ји
дан, а он­да се вра­ти­ли ку­ћи – не­до­ста­ја­ла ми је Та­ња, а Пе­тар
ни­ка­ко ни­је хтео да про­пу­сти ро­ђе­ње свог мла­ђег бра­та. Је­два
је из­др­жао још два ме­се­ца до то­га.
Не­ко­ли­ко не­де­ља ка­сни­је, са оцем сам кре­нуо у јед­ну од
на­ших по­след­њих шет­њи. Био је у ра­ди­о­ни­ци ка­да сам до­шао
по ње­га. Обри­сао је па­жљи­во ру­ке и вра­тио сва­ку ствар на
сво­је ме­сто пре не­го што је иза­шао на­по­ље. Већ тад је хо­дао
те­шко, ни­је ви­ше мо­гао без шта­па или би­ци­кла ко­је је гу­рао
крај се­бе ви­ше не­го што га је во­зио. Ни­је био мно­го прич­љив,
чак и ма­ње не­го обич­но. На мо­ја пи­та­ња и ко­мен­та­ре од­го­ва­
рао је шту­ро, мр­зо­вољ­но. Оти­шли смо до ви­но­гра­да, та­мо је
из­вр­шио ин­спек­ци­ју и кре­ну­ли смо на­зад, и да­ље на­мр­штен,
и да­ље ћу­тљив.
166
ТВОЈ ПОКОЈНИ ОТАЦ

На сто ме­та­ра пред ку­ћом је за­стао.

„По­гле­дај!”, ре­че ухва­тив­ши ме за ру­ку. Ста­јао је крај ком­
шиј­ске ка­пи­је и по­ка­зи­вао у све­же окре­чен зид из­ме­ђу два
дво­ри­шта. „Ви­диш? Е, због то­га је твој по­кој­ни отац ро­би­јао.”
Про­шла ме је је­за од то­га ка­ко је се­бе осло­вио као по­кој­
ни­ка. Не­ка­да је то би­ло за­бав­но, али не сад, не у тој си­т у­а­
ци­ји. За­гр­лио сам га и по­вео да­ље, гу­ра­ју­ћи сад ја би­ци­кло.
Осе­ћао сам ка­ко му ко­шча­та ра­ме­на дрх­те на лет­њем сун­цу.
На зи­ду је спре­јом би­ло на­шкра­ба­но: „Жи­вео друг Ста­
љин и свет­ска ре­во­лу­ци­ја!”, а ис­под су не­ве­што би­ли на­цр­та­
ни срп и че­кић.
Умро је на про­ле­ће сле­де­ће го­ди­не. Се­ћам се ка­ко сам га
во­зио на те­ра­пи­ју до бол­ни­це. Ста­ја­ли смо на сва­ких пар ми­
ну­та, он је из­ла­зио из ау­та по­ку­ша­ва­ју­ћи да мо­кри и пу­стио
би са­мо пар ка­пи, а за­тим је се­дао на­зад у ау­то уз сте­ња­ње и
псов­ке, ти­хе, пр­о­шап­та­не. Тре­ба­ло нам је го­то­во че­тр­де­сет
ми­ну­та да пре­ђе­мо тих пет­на­е­стак ки­ло­ме­та­ра. Умро је ти­хо.
Де­ло­вао је мно­го ста­ри­ји од сво­јих осам­де­сет го­ди­на. Са тим
ра­ком ко­ји га је мр­цва­рио, као да су се вра­ти­ле и све бољ­ке,
по­вре­де и пат­ње из ра­та и са ро­би­је.
По­сле са­хра­не сам оти­шао у ра­ди­о­ни­цу и ду­го упи­јао ми­
рис ко­ји је остао исти. Је­дан че­кић ни­је био на свом ме­сту, као
да је он иза­шао са­мо на тре­ну­так и сад ће се вра­ти­ти и на­ста­
ви­ти за­по­че­ти по­сао. Оста­вио сам га та­ко.
Го­ли је сле­де­ће го­ди­не пре­стао да по­сто­ји као за­твор.
Док сам јед­ном при­ли­ком по­пра­вљао бој­лер на ко­тлу, а
Пе­тар ста­јао крај ме­не др­же­ћи кан­т у у ко­ју сам из­ба­ци­вао ка­
ме­нац, пи­тао је, же­ле­ћи као и сва­ки три­на­е­сто­го­ди­шњак да
иде да се игра:
„Је л’ ти тре­бам ја још?”
„Кој’ мој сам те пра­вио ако ми не тре­баш”, од­го­во­рио сам
му ша­ле­ћи се, ру­ку за­ву­че­них у бој­лер. Сле­де­ћег тре­нут­ка сам
схва­тио да ни сам ни­сам си­гу­ран да ли то зву­чи као ша­ла. За­
стао сам с по­слом и по­гле­дао га. Бу­љио је у пла­фон, као да ме
ни­је ни чуо, а ја сам по­же­лео да га за­гр­лим, да му об­ја­сним да
ни­је он крив што је тај од­нос та­кав.
167
 Милош Јововић

У том тре­нут­ку ми је пред очи­ма за­и­грао онај не­ве­шти

гра­фит, и мр­тво ја­дран­ско остр­во ко­је се кроз врео ва­здух
ви­де­ло у мо­ру. И наш од­нос по­ква­рен чи­тав је­дан жи­вот пре
не­го што је и по­чео, пре не­го што се и ро­дио.

168
Ду­шан Ми­ја­ил
­ о­вић (Ад­ски)

(ОД)ЈЕК КА­СНЕ СПО­ЗНА­ЈЕ

Је­зик исти­не је јед­но­ста­ван. А исти­на је: не­ма ме! Уза­луд
ми се име и пре­зи­ме ву­ку по ра­зним пра­шња­вим па­пи­ри­ма.
Уза­луд ме још по­не­ко во­ли или мр­зи. Не­ма ме! Ка­ко?! Те­шко
пи­та­ње. Зо­вем при­ја­те­ља и од­мах га пи­там: „Да ли си ових да­
на у гра­ду срео Лим­ба Бла­же­ног?” Ја­сно и гла­сно ми од­го­ва­ра:
Не! Жа­ло­сно је би­ти при­мо­ран да ћу­тиш о оном што би же­
лео ре­ћи. Жа­ло­сно је, сла­жем се, дра­ги Пу­бли­је Сир. Ве­ру­јем
те­би; би­ти па не би­ти роб - ве­ли­ка је ствар. Сум­њам у сво­је
по­сто­ја­ње. Со­ба ми у по­след­ње вре­ме не­ка вр­ста „пре­ћут­не
гроб­ни­це”. Мо­рам да ку­пим сву днев­ну штам­пу, ту мо­ра да
по­сто­ји ре­ше­ње. Ми­слим на чи­т у­ље.
Де­вој­ка у ки­о­ску ни­је ме при­ме­ти­ла. По­зна­ва­ли смо се.
При­ме­ти­ла је дат но­вац, чу­ла мој глас, и са не­скри­ве­ним чу­
ђе­њем по­че­ла да сла­же днев­на из­да­ња. Зар то ни­је био раз­
лог ви­ше да још јед­ном по­с ум­њам у сво­је по­с то­ја­ње? „Све­
јед­но”, по­ми­слих. У не­мо­ћи пред суд­би­ном ли­с там но­ви­не.
Опре­зан сам. Узи­мам оне са нај­ма­ње чи­т у­ља. Сва­шта! Де­
ве­де­сет се­дам јој го­ди­на, а ова­мо: мно­го­број­на ожа­ло­шће­на
род­би­на. Слу ­тим: ве­ли­ко је на­след­с тво у пи­та­њу. До ба­бе -
сре­до­веч­на же­на. Дво­је је де­це оста­ло без мај­ке. Би­ће ту ис­
кре­них су­за. Тре­ћа сли­ка: сли­ка де­ча­ка. Не­вин сме­шак, без­
гре­шност, чед­ност... Зар је мо­рао све сво­је сно­ве да по­ко­па
у сво­јој де­ве­тој го­ди­ни? Го­спо­де, во­зач је­с те био нео­пре­зан,
а Ти?! Же­лим да мо­ја чи­т у­ља бу­де ура­мље­на. И то, у рам за
ма­ло оча­ја. По­то­пљен ту­гом, узи­мам сле­де­ће но­ви­не, где је
169
 Душан Мијаиловић (Адски)

ма­ло ви­ше чи­т у­ља. Овог пу­та тра­жим сво­ју сли­к у. Не­ма је!
Не знам да ли да одах­нем или не­го­д у­јем. У тре­ћим но­ви­на­
ма по­кој­ник „за­у­зео” не­ко­ли­ко стра­ни­ца. Као да га по­том­ци
же­ле учи­ни­ти бе­смрт­ним. Кад... уби­јен у „са­че­к у­ши”! Ле­по
Ни­че ка­же: Ко же­ли да уби­је свог про­тив­ни­ка, не­ка раз­ми­
сли до­бро да ли га упра­во ти­ме ове­ко­ве­чу­је у се­би. Ко­нач­но,
узи­мам днев­ни ло­кал­ни лист. Не жу­рим са ли­с та­њем. Че­му?
Си­гур­но сам у њи­ма. Да и ја јед­ном бу­дем у но­ви­на­ма. Па­
жљи­во по­сма­трам сва­к у сли­к у, чи­там текст ис­под. Да, ми
смо на­чи­тан на­род, нај­ви­ше чи­та­мо - чи­т у­ље. Ла­ко је Рил­кеу
би­ло ре­ћи: Мо­раш жи­вот свој јед­ном про­ме­ни­ти. Уи­с ти­ну,
те­шко је то и учи­ни­ти. Ма­да су ан­ђе­ли „до­бро ра­ди­ли” (да
ли они?), ме­не у чи­т у­ља­ма ни­је би­ло. Је ли то мо­гу­ће?! Пи­
та­ње за­ме­ни чуд­на прет­по­с тав­ка. Шта ако сам не­ког убио па
су ме за­тво­ри­ли?
Те­ло је та­мо, у за­тво­ру, а ја у сво­јој ме­мљи­вој со­би. Тре­ба­
ло је, али ми се ни­је чи­та­ла сва та цр­на хро­ни­ка. Све днев­не
но­ви­не за Цр­ну хро­ни­ку одва­ја­ју по­ло­ви­ну стра­ни­ца. При­ла­
зим те­ле­фо­ну и окре­ћем број по­ли­ци­је. Ја­вља се де­жур­ни. Ка­
же ми да при­че­кам. Та­ман да спу­стим слу­ша­ли­цу кад ме он
на­бу­си­то упи­та да ли сам још увек на ве­зи. Ка­жем: „Без ве­зе,
а где бих ина­че био?” Љут је због мог ис­па­да. Ипак, слу­жбе­но
ми по­ста­вља уо­би­ча­је­на пи­та­ња. По­том ме уве­ра­ва да осо­ба
под име­ном и пре­зи­ме­ном ко­је сам му пре­до­чио ни­шта ни­је
скри­ви­ла, ни­ког ни­је уби­ла, ни­ти је њу не­ко убио. На кра­ју ме
пи­та шта сам ја до­тич­ној осо­би. Бр­зо спу­штам слу­ша­ли­цу.
Уи­сти­ну, шта сам ја се­би?! Мо­рам до јав­не го­вор­ни­це. То је
пра­во и је­ди­но ре­ше­ње.
Ту сам, окре­ћем зна­не ми бро­је­ве. Те­ле­фон у ста­ну зво­
ни. Ја се не ја­вљам. Же­лим да се ОН ја­ви. Не ја­вља се. Ех, не­
кад сам се од­мах ја­вљао, по­сле пр­вог огла­ша­ва­ња, ја­вљао бих
се ма где да се за­де­сим, чак бих уста­јао и са WС шо­ље - тог
нај­ве­ћег свет­ског изу­ма. Би­ло где да одем, у би­ло чи­јем до­му
или би­ло ком хо­те­лу да се за­тек­нем, на би­ло ко­ју да сед­нем -
од­го­ва­ра­ла би ми. Бра­во, мај­сто­ре! Се­тих се Ње. Она је увек
170
(ОД)ЈЕК КАСНЕ СПОЗНАЈЕ

не­чим оча­ра­на, а со­бом оп­ча­ра­на. За­ре­к’о сам се да је ни­кад

ви­ше не­ћу по­зва­ти. Опет, она је та ко­ја мо­же да ре­ши ди­ле­му
да ли по­сто­јим или не.
Што се од­ла­же, не уки­да се. Ипак, хтео сам још јед­ном
да про­ве­рим сво­је ста­ње. На­пу­штам го­вор­ни­цу и од­ла­зим у
парк. Глу­мим слу­чај­ног ше­та­ча. При­ла­зим чо­ве­ку ко­ји је у не­
ка­квом по­лу­дре­ме­жу. Оштро га пи­там: „Из­ви­ни­те, да ли ме
ви­ди­те, да ли уи­сти­ну по­сто­јим? Чо­век ско­чи, на­ро­гу­ши се, и
нај­о­збиљ­ни­је из­ја­ви:
„Ме­не си на­шао да за­је­ба­ваш! Бри­ши, ина­че, има да те
не­ма!”
Опет сам ис­пред јав­не го­вор­ни­це. Јав­на ку­ћа ...ви­ше би
ми од­го­ва­ра­ла. То је код нас за­бра­ње­но. Јав­не ку­ће, ко­ба­ја­
ги тај­но, др­же по­ли­ти­ча­ри, тај­ку­ни, по­ли­цај­ци... Хо­ћу, не­ћу...
по­зи­вам је. Од­мах се ја­ви­ла. Упор­но по­на­вља: ха­ло, ха­ло, ха­
ло....! Ћу­тим. Гро­зни­ча­во раз­ми­шљам због ко­га је та­ко бр­зо
по­ди­гла слу­ша­ли­цу. Пре­ки­дам ве­зу.
Од­ла­зим у парк. Кад, онај тип кре­ну пре­ма ме­ни. Ко­ја сам
бу­да­ла ис­пао, не­ма ме, а бе­жим. Са­крио сам се иза го­вор­ни­це.
Гр­маљ је про­ду­жио сво­јим пу­тем. Одах­нух, спре­ман да је још
јед­ном по­зо­вем. Њу, ко­ја је зах­те­ва­ла да при­хва­тим не­ке ње­не
усло­ве па да се узме­мо. Узме­мо - ка­ко то чуд­но зву­чи. Ње­ни
су зах­те­ви би­ли још чуд­ни­ји. Тре­ба­ло је да при­хва­тим свад­
бу без сва­то­ва, ку­мо­ва, без му­зи­ке, њу без вен­ча­ни­це, уме­сто
бур­ме на пр­сту да но­сим чен бе­лог лу­ка...Ко­д ма­ти­ча­ра, би­ла
је из­ри­чи­та, мо­ра­ли би­смо да се пот­пи­ше­мо пе­ром пти­це сој­
ке - та­ко се мо­ја чу­де­сна дра­га зва­ла. Све до тог све­ча­ног чи­на
ни­је хте­ла да спа­ва са мном. То се не­ка­ко и да­ло под­не­ти, али
на­ред­ба, баш та­ко - на­ред­ба да ни у сну не смем да на­га­зим
ње­ну сен­ку, из­нер­ви­ра­ла ме је. Јед­ног да­на, кад ми је до­ја­ди­
ла, на­мер­но сам на­га­зио ње­ну сен­ку. И, ве­за је пу­кла, ни­смо
се „узе­ли”.
Опет је по­зи­вам. Из­ме­ње­ним гла­сом пи­там је да ли је у ве­
зи са мном. Ка­же ми од­луч­но да ни­је, да је ви­ше не за­ни­мам.
Сме­јем се! Пи­та ме за­што се це­ре­кам. Ка­жем јој да он, то јест
171
 Душан Мијаиловић (Адски)

ја - не по­сто­јим. Сад јој, ето, све и да хо­ћу, не мо­гу на­га­зи­ти

сен­ку. Од­јед­ном, по­ста­је ја­ко ра­до­зна­ла. По­ве­ра­ва ми се да је
но­ћас са­ња­ла ње­га, то јест ме­не. Као, не­што ме је пре­га­зи­ло,
не­што по­пут те­рет­ног во­за, ка­ми­о­на... Је­ди­но је би­ла си­гур­на
да у пи­та­њу ни­с у би­ле гу­се­ни­це. Ко­ба­ја­ги, то је об­ра­до­ва­ло.
Спу­штам слу­ша­ли­цу. Она је до­бро зна­ла да су ме гу­се­ни­це и
оста­ли гми­зав­ци ужа­са­ва­ли. Је­зик исти­не је јед­но­ста­ван – не­
ма ме на ја­ви ни у сну. За­што ли се он­да нер­ви­рам?! Остао сам
при том ми­шље­њу кад ... шкри­па коч­ни­ца, па „ гр­мља­ви­на „:
„Сто­ко јед­на, ви­диш да је за те­бе цр­ве­но. Еј, ума­ло да те
од­ро­би­јам. Ја, уби­ца! Иди, бе­гај!”
„Не... не бри­ни­те... ја... ја ни­сам... жив”, по­чех да му­цам.
„Аха, по­бе­гао из Хо­ли­ву­да1. Мо­рам да зо­вем по­ли­ци­ју. Мо...”
По­тр­чах нај­бр­же што сам у том тре­нут­ку мо­гао. Град сам
по­зна­вао од­лич­но. Бр­зо сам био на си­гур­ном. Док сам по­ла­ко
до­ла­зио до да­ха се­тих се не­ких мо­јих ра­ни­јих глу­по­сти.
Јед­ном је и ме­ни до­шло, за­ми­сли­те, да не­ког уби­јем. Из­
ле­тео сам на ули­цу, и по­чео да зве­рам ле­во- де­сно. Што сам
се ви­ше при­бли­жа­вао цен­тру гра­да, то се мо­ја же­ља све ви­ше
то­пи­ла. Ни­сам ни при­ме­тио кад се ис­то­пи­ла. Кад сам сти­гао
у цен­тар гра­да, из­не­на­да сам по­же­лео да ме не­ко, уби­је. Би­ло
ко, би­ло ка­ко! За­ми­слио сам го­ми­лу про­ла­зни­ка око мог ле­
ша. Див­на сли­ка, не­ма шта. Сви се пи­та­ју ко сам, за­што сам
уби­јен, ко сто­ји иза све­га, да ли сам тај­кун, по­ли­ти­чар, шва­
лер, или сам не­ком ду­го­вао не­ко­ли­ко хи­ља­да евра? Док ма­са
рас­пре­да, до­ла­зи по­ли­ци­ја, и на­рав­но, до­ла­зе но­ви­на­ри пи­са­
них и елек­трон­ских ме­ди­ја. Ми­ли­на!
На­жа­лост, знао сам да од те див­не сли­ке не­ма ни­шта. Те­
шко је на­ле­те­ти на та­квог за­не­се­ња­ка, ко­ји не раз­ли­ку­је жи­
вог, од мр­твог чо­ве­ка ко­ји хо­да. Ни­сам имао хра­бро­сти да
се вра­тим у сво­ју ја­зби­ну. Ма­ри­ни­на је не­што дру­го. Ту сам.
Бро­јим сте­пе­ни­це. Бро­јим гла­сно, да не бих псо­вао. Не знам
за­што сам бе­ли ква­дра­тић при­ти­снуо пе­сни­цом. Зво­но је за­
цвр­ку­та­ло, тач­ни­је, за­пе­ва­ла је ше­ва. Зна Ма­ри­на да бу­де на­
стра­на. Вра­та су би­ла отво­ре­на. Ушао сам. Ма­ри­на је би­ла у

1 Ду­шев­на бол­ни­ца у То­по­ни­ци

172
(ОД)ЈЕК КАСНЕ СПОЗНАЈЕ

свом со­бич­ку. Упра­во бе­ше на­то­чи­ла зде­лу су­за. Она че­сто

опла­ку­је свет. С пра­вом. Ма­да њу во­де као не­стал(н)у осо­
бу, она искре­но жа­ли за свим не­стал(н)им­, у овом не­ви­ђе­
ном гов­на­ри­ју­му. Ма­ри­на је при­ме­ти­ла да сам ушао. Са­мо
то. Но­гом је гур­ну­ла зде­лу у стра­ну, а он­да је до­гра­би­ла пр­ву
лут­ку. Ма­ри­на про­сто обо­жа­ва да бо­де лут­ке. За­мо­лио сам је
да оста­ви лут­ку. Оста­ви­ла је лут­ку, а по­том ме­не по­ча­сти­ла
иглом. По­жу­ри­ла је да ме што пре од­ве­де у кре­вет. Од­гур­нуо
сам је не­жно. Њу, због ко­је ни игле ни­сам из­бе­га­вао. Мо­је од­
би­ја­ње да са њом во­дим љу­бав ја­ко је по­го­ди­ло; по­зва­ла је
бра­та, по­ли­цај­ца.
Три и три­де­сет три. Ја, па у за­тво­ру. Не­што ме оштро, по­
пут бри­ја­ча, пре­по­ло­ви­ло. Јед­ну сам сво­ју по­ло­ви­ну ви­део на
кре­ве­т у у ће­ли­ји, дру­ги крај ма­лог про­зо­ра . Не знам ка­ко је
тај пас ушао у мо­ју ће­ли­ју, али сам га ја­сно чуо:
„Не жу­ри ми се. Ипак, то ва­ше ср­це...” Ни­с у ме из­не­на­
ди­ле ње­го­ве ре­чи, уме­ју и пси да са­ста­ве по ко­ју ре­че­ни­цу.
Из­не­на­дио ме ње­гов из­бор. Ср­це. Са­мо је псе­то при­ме­ти­ло
да и ја имам, ср­це! Во­лим ду­хо­ви­те љу­де, не­ка­ко под­но­сим
ду­хо­ви­та псе­та. Ипак, ни­сам рад да се са не­по­зва­ним псе­том
упу­штам у би­ло ка­кву по­ле­ми­ку. Ста­ло ми је је­ди­но да сво­је
те­ло вра­тим у пр­во­би­тан по­ло­жај. Пас је то осе­тио. Пре­шао
је на ша­пат, к’о псић ко­ји је до­био ћу­шку. По­ме­нуо је Ма­ри­
ну. Јед­на се мо­ја по­ло­ви­на раз­бе­сне­ла, дру­га је пса ви­де­ла као
скот­ну сто­но­гу. Пас је под­вио реп и... ис­па­рио.
Ка­ко сам био рас­по­ло­вљен, ни­сам мо­гао нор­мал­но да спа­
вам. Нај­го­ре ми је би­ва­ло док сам чи­тао књи­ге. Ле­во око је
чи­та­ло јед­ну, а де­сно дру­гу књи­гу. От­при­ли­ке, то би из­гле­да­
ло ова­ко:
ЛЕ­ВО ОКО: Ли­це му је има­ло там­но­сме­ђу бо­ју сто­ли­це на
ко­јој је, из­гле­да, са­свим удоб­но се­део. Би­ло је мир­но, за­до­вољ­но,
ско­ро срећ­но. А па­ти­ти је мо­рао. На се­би ни­је имао ха­љи­на.
Ја­мач­но их је у бо­ло­ви­ма с те­ла стр­гао.А по­ло­жај у ко­ме је се­
део ни­шта о му­ка­ма го­во­рио ни­је. (Бо­ри­слав Пе­кић „Ме­га­лос
Ма­сто­рас и ње­го­во де­ло, 1347”) ДЕ­СНО ОКО: Пе­вао је, али
за­чу­ђен што не мо­же да пре­по­зна соп­стве­ни глас. Он­да с ужа­
сом схва­ти да то, у ства­ри, кроз ње­го­ва уста - усти­ма пу­ним
173
 Душан Мијаиловић (Адски)

зе­мље - ле­ле­че из сво­је тми­не пра­де­да Јок­сим, зло­слут­но огла­

ша­ва­ју­ћи да га ко­нач­на смрт тек са­да сти­же, с по­след­њим
по­том­ком ко­ме, ето, не­ма спа­са. (Бра­ни­мир Шће­па­но­вић
„Уста пу­на зе­мље”).
По­себ­но су ми ру­ке би­ле не­срећ­не. Јед­на дру­гој бе­ху бес­
ко­ри­сне. Би­ва­ло ми је све те­же, све сам се бр­же хла­дио, а ср­
це, ср­це ми се све ви­ше сма­њи­ва­ло. И ле­во и де­сно око се
пре­тво­ри­ше у бе­ле кли­ке­ре ста­клен­це. Ви­ше ни­сам мо­гао да
чи­там. Због то­га сам од­лу­чио да пре­ста­нем да ди­шем. Та­да су
ме оба­ве­сти­ли да под хит­но мо­рам у суд­ни­цу. У ће­ли­ји бље­
сну све­тлост. Осе­тио сам то­пло­т у у са­ста­вље­ним гру­ди­ма.
Био сам опет, цео! По­жу­рих да ста­вим ру­ке у џе­по­ве. Та­да
схва­тих да сам го. Ни­сам се по­сти­део сво­је го­ло­ти­ње. За­што
бих?! Ко­ји се то (по)бед­ник у исто­ри­ји чо­ве­чан­ства по­сти­део
сво­је по­бе­де. У суд­ни­цу сам сти­гао на вре­ме и у це­ло­сти. Све­
док је био у си­вом ман­ти­лу са од­врат­ном ка­пу­ља­чом на гла­ви.
Ма­ри­нин брат, пре­ру­шен. Слу­шам:
„За­хва­љу­ју­ћи сво­јој упор­но­сти, дво­у­ме­ћи се са­мо он­да
кад је то би­ло нео­п­ход­но, пра­тио сам овог чо­ве­ка. По­у­зда­но
знам, у ње­го­вој гла­ви вла­да ха­ос, да бу­дем пре­ци­зни­ји, то­тал­
ни ха­ос. Он пој­ма не­ма да исти­ни не тре­ба до­каз. Он је њу
си­ло­вао, и то...”
Док он при­ча ја раз­ми­шљам: нај­ви­ше је по­спа­них, по­сле
до­ла­зе дре­мљи­ви, а по не­пи­са­ном пра­ви­лу, нај­ма­ње је буд­них
љу­ди. Ма­ри­ни­ног бра­та је пре­ки­ну­ла не­ка ко­шту­ња­ва же­на.
Као да је два­на­ест де­цем­бар­ских да­на и но­ћи уве­жба­ва­ла ре­
че­ни­цу, из­ва­ли:
„Исти­на истом бр­зи­ном иде низ­бр­до и уз­бр­до. Овај чо­век
ни­је крив! Све­док ла­же. И да зна­те, све­док, ма­да је по­ли­ца­јац,
ва­ља! Све­док мо­ра у за­твор.”
„Го­спо­ђо, ка­ко то, ва­ља а мо­ра у за­твор?”, ис­па­дох глуп.
„Син­ко, као чо­век не ва­ља, али в а љ а дро­гу.”
„Оп­т у­же­ни, уста­ни­те! Има­те пра­во са­мо на две ре­че­ни­
це”, су­ди­ја ће.
„Да, још је­дан­пут мо­ра За­ра­ту­стра у сво­ју у са­мо­ћу: али
не­ра­до се ме­двед овог пу­та вра­ћа у сво­ју пе­ћи­ну”, ци­ти­рах
оми­ље­ног ми Ни­чеа.
174
(ОД)ЈЕК КАСНЕ СПОЗНАЈЕ

„Чо­ве­че, иди­те ви у... ма сви да иде­те у...”

Не знам где је ко оти­шао. Ја, истог да­на, сти­гох у за­ви­чај.
За­пи­сах јед­ном: „Што ве­ћа ди­вљи­на, то нам за­ви­чај дра­
жи”. И да­нас ми­слим та­ко. Сва­ка част ве­ли­ким ре­ка­ма, мо­ри­
ма, оке­а­ни­ма, ка­па до­ле свим си­ла­ма не­мер­љи­вим, али по­ток
је оно што је­сте - п о т о к. Се­ти­те се, ви ко­ји сте бар јед­ном
у жи­во­т у слу­ша­ли жу­бор по­то­ка, чу­сте ли по­сле то­га не­што
слич­но, ми­ло­звуч­ни­је, жу­бор­ни­је или гр­гољ­ни­је? Ви, ко­ји сте
бар јед­но ју­тро бе­ло се­де­ли на оба­ли ње­го­ве ма­лен­ко­сти, да
ли сте још не­где ви­де­ли на та­кав на­чин иза­ткан ћи­лим: о с н о
в а - зе­ле­на тра­ва, а ша­ре - бе­ле ра­де, жу­ти ма­слач­ци и пла­ве
љу­би­чи­це! Све је као од Бо­га ру­ко­по­ло­же­но, из утро­бе мај­чи­
це зе­мље при­до­шло, по­сто­ја­но, као за ду­шу на­шу да­ро­дав­но.
Кад се на­ђем на тим оба­ла­ма, кад утек­нем од ис­пра­зно­сти
и си­ви­ла сва­ко­дне­вља, кад ослу­шнем тај гр­гољ, тај ми­ло­звук
ко­ји је мај­стор­ски об­је­ди­нио све ми­ли­не овог све­та, се­тим се
ла­тин­ске из­ре­ке: При­ро­да ле­чи а не ле­кар. Ве­ру­јем, и уве­ра­
вам се у јед­но та­кво ис­ку­ство - док су ми чу­ла ви­да и слу­ха
пре­пу­на искон­ске вред­но­сти. Сам дах то­плог ју­га уме да вам
про­ме­ни рас­по­ло­же­ње, из­би­стри ми­сли. Сла­ву­ји, час сет­но,
час ра­до­сно, а увек рас­ко­шно, пе­ва­ју као да су мај­ском ро­сом
про­чи­сти­ли гр­ла. Ех, та­мо ода­кле сти­гох у за­ви­чај, све се сти­
сло као мр­тве сар­ди­не у кон­зер­ви, као па­ли­дрв­ца у ши­би­ци.
Не­бо је увек мрач­но, зве­зде уи­сти­ну не по­сто­је за око оног
ко­ји би ра­до да их по­сма­тра. Но­ве тех­но­ло­ги­је нам остру­га­ле
пла­вет­ни­ло не­ба, на­ба­ца­ле уме­сто пре­див­не пла­ве бо­је не­ко
гре­шно си­ви­ло. Ни кри­ве ни ду­жне, зве­зде су за­вр­ши­ле у та­
ми, по­пут ово­зе­маљ­ских кр­ти­ца.
Не мо­гу да за­бо­ра­вим свој пр­ви ђур­ђев­дан­ски ура­нак, пр­
во пе­ца­ње са од­ра­сли­ма. Ста­ри­ји су по­не­ли пра­ве шта­по­ве, а
ја - дре­нов прут. На пру­т у је бе­ли ши­ва­ћи ма­шин­ски ко­нац, а
на кон­цу пло­вак од плу­те, то јест, зап­ти­вач за фла­шу, а уди­ца
- од чи­о­де ко­ја је би­ла у ку­ти­ји са ко­шу­љом пер­лон­ком.
Ста­ри­ји се ни­с у жу­ри­ли да за­ба­це уди­це, док сам ја, кри­
шом, да ме ни­ко не ви­ди, на уди­цу ста­вио згње­че­ну лоп­ти­цу
хле­ба. И док су они ше­та­ли фла­шу из ру­ке у ру­ку, ја сам као
хип­но­ти­сан гле­дао у плу­та­ни пло­вак. У јед­ном тре­нут­ку, пло­
175
 Душан Мијаиловић (Адски)

вак је по­то­нуо. На­гло сам по­ди­гао штап. Ви­део сам ка­ко се,
кроз ва­здух, бе­ла­са бе­ли тр­бух ри­бе. Мој из­не­над­ни по­клич
тр­же оку­пље­не. Ја јур­нух у ро­сну тра­ву; тре­ба­ло је про­на­ћи
улов, ина­че, ис­па­ло би да из­ми­шљам.
Кад ни­сам у за­ви­ча­ју, имам осе­ћај као да жи­вим без свог
ли­ца. Уза­луд сам ура­мио пар­че пла­вог не­ба. Рам је рам, ка­
вез - ка­вез. Ви­ше ни­шта не мо­же би­ти исто као у де­тињ­ству.
Схва­там, ја сам по­пут пти­це у ка­ве­зу. Љу­ди се та­ко и по­на­ша­
ју, крет­ња им у су­лу­дом кру­гу, гла­со­ви им по­це­па­ни, а на ли­цу
грч уме­сто осме­ха. Ме­фи­сто им бли­жи од Го­спо­да.
По­ток те­че ис­под ку­ће, а хра­сто­ва шу­ма је из­над ку­ће.
Са­мо онај ко не упо­зна ле­по­т у и сна­гу хра­ста, оста­је рав­но­
ду­шан пре­ма хра­сто­вим шу­ма­ма. У про­ле­ће, ни­шта не­жни­је
од хра­сто­вог ли­ста пред раз­ли­ста­ње, пред ва­ма је нај­не­жни­
ја ни­јан­са зе­ле­не бо­је. У је­сен, та зе­ле­на не­жност пре­ла­зи у
плам­те­ће ни­јан­се и бо­је. Ипак, ов­де је реч о про­ле­ћу у мом
за­ви­ча­ју. Шљи­ва џа­на­ри­ка пр­ва из­не­дри бе­хар. И то ми­ри­
шљав! Убр­зо по­чи­ње пра­во так­ми­че­ње. Не зна се ко­ји је бе­
хар леп­ши. Сне­жно­бе­ли бе­хар шљи­ве мо­рав­ке је бо­жан­ствен,
али бе­хар ја­бу­ке је сав про­зра­чан, не­жан, оку при­јем­чив. Кру­
шка има леп бе­хар и нај­и­зра­зи­ти­ју бо­ју ли­ста. Лист кру­шке је
ме­кан, ја­ке зе­ле­не бо­је, као да се у ње­му скри­ва сва соч­ност
про­ле­ћа. Бре­скве се сво­јим бе­ха­ром из­два­ја­ју, као да же­ле, по
сва­ку це­ну, па­жњу на се­бе да скре­ну. Ка­ко ко­ји бе­хар ми­не,
ли­шће на гра­на­ма за­го­спо­да­ри. Шљи­вик је леп у бе­ха­ру; го­ре
бе­ли цве­то­ви, до­ле мла­да, зе­ле­на тра­ва. Кад ли­шће за­ме­ни бе­
хар, све по­ста­је зе­ле­но. Про­лећ­ни мрак је та­јан­ствен, згу­снут.
Не­кад за­пи­сах и ха­и­ку стих: Мај­ско зе­ле­ни­ло / ноћ чи­ни још
гу­шћом / сев му­ње у да­љи­ни.
Ми­лош Обре­но­вић умео је да ка­же (ци­ти­рам):
„Две-три мај­ске ки­ше и ето на­ма спа­са”.
На­рав­но, ју­тра су сва у зна­ку пти­ца и ро­се. Сва­ка би пти­
ца да по­здра­ви из­ла­зак сун­ца, али сла­вуј... Ро­са, као све ле­по­
те: крат­ко тра­је, али се из­но­ва ра­ђа. О ви­но­вим ло­за­ма ни­је
за­хвал­но при­ча­ти у про­ле­ће као што је ла­ко при­ча­ти у је­сен.
Ипак, у мом се за­ви­ча­ју сва­ко, баш сва­ко об­ра­ду­је ру­жи­ча­
176
(ОД)ЈЕК КАСНЕ СПОЗНАЈЕ

стим чво­ри­ћи­ма на ви­но­вој ло­зи. То је до­бар знак за ви­но­

гра­да­ра - на­де има за зр­но и ви­но. Ех, про­ле­ће, и то у мом
за­ви­ча­ју! Сву­да из­о­би­ље зе­ле­не бо­је и бе­ха­ра: на па­ди­на­ма,
ли­ва­да­ма, у че­ста­ру и жбу­њу... чак и на сте­на­ма. Кад жи­вот
бу­ја, ме­сто не би­ра. А жи­во­т у се тре­ба ра­до­ва­ти.
Сва­ка ка­сна спо­зна­ја чо­ве­ка ску­по ко­шта.

177
Ста­мен Ми­ло­ва­но­вић

ИНА­ЏИ­ЈА
Гле­дао је Га­ври­ло у сво­је чвор­но­ва­те пр­сте ко­ји су као
квр­га­во ко­ре­ње из дав­но ис­ко­па­че­ног па­ња штр­ча­ли из ло­
па­та­стих, сме­жу­ра­них и ис­пу­ца­лих му дла­но­ва. При сва­ком
по­кре­т у пр­ста ви­део је ње­го­ву жи­лу ка­ко се за­те­же, по­ме­ра
и опу­шта. Ни­ка­да ни­је та­ко па­жљи­во и пре­да­но по­сма­трао
и ис­пи­ти­вао, као да су ту­ђе, ње­му не­по­зна­те ша­ке, као тог
да­на док је у хла­ду раз­гра­на­тог ора­ха пред ку­ћом, се­де­ћи за
сто­лом, че­као да му Жи­ва­на до­не­се хлад­ну, из бу­на­ра тек из­
ва­ђе­ну, во­ду.
Вре­ме је да се и ја уко­пам као што су и сви они мо­ји пре
ме­не. Ду­бо­ко и до­бро сам пу­с тио ко­ре­не из ко­јих су из­ни­
кли но­ви мла­да­ри, уко­ре­ни­ли се, ста­са­ли над­ра­сли ме и из­
ма­кли из мо­је сен­ке. Од­мо­та­ло се и мо­је клуп­че ско­ро до
кра­ја. Ми­слио је на то мир­но и при­бра­но као да ће се то не­
ко­ме дру­го­ме, а не ње­му, до­го­ди­ти. На­ви­као да се пре сва­ког
по­сла за ње­га те­мељ­но при­пре­ми, он се и за тај свој зад­њи
пут при­пре­мао као да ће у во­де­ни­ц у да иде. Ода­брао је спо­
ме­ник, по­ка­зао мај­с то­ру сво­ју пар­це­лу на гро­бљу, пла­тио му
и об­ја­снио кад, ка­ко и где да га по­с та­ви. Мај­с тор га је гле­
дао за­чу­ђе­но, за­у­с тио не­што да ка­же, али кад је ви­део ње­го­
во смрк­ну ­то че­ло, сле­гао је ра­ме­ни­ма, ста­вио но­вац у џеп,
клим­нуо по­тврд­но гла­вом и жур­но, као да бе­жи, оти­шао из
гро­бља.
Га­ври­ло се осме­хи­вао као да још гле­да ка­ко из­не­на­ђен и
збу­њен мај­стор пре­чи­цом гра­би ка из­ла­зу, га­зе­ћи и пре­ска­чу­
178
ИНАЏИЈА

ћи гро­бо­ве од­ма­ху­је ру­ка­ма и по­лу­гла­сно мр­мља:- Ма, ве­жи

ко­ња где ти га­зда ка­же, па ма­кар цр­као и га­зда и коњ...
Жи­ва­на се с те­сти­јом у ру­ци, ге­га­ју­ћи се умор­но, вра­ћа­ла
с бу­на­ра кад се ка­пи­ја с тре­ском отво­ри и у авли­ју ру­пи поп
Трен­ча. За­ди­хан, рас­кри­ље­не ман­ти­је, за­пе­ну­шао, ру­ка­ма и
пе­ше­ви­ма раз­ма­хан као вра­на кад се спре­ма да по­ле­ти, љу­
ти­то ви­чу­ћи:
„Е, не мо­же та­ко, Га­ври­ло!.. Не­ће мо­ћи!.. Не­ мо­же та­ко,
бре, лу­да гла­во!..”
Жи­ва­на за­ста­де уко­че­ног ко­ра­ка. Гле­да за­чу­ђе­но у раз­го­
ро­па­ђе­ног Трен­чу. Кр­сти се, по­лу­гла­сно мр­мо­ри: „Бо­же, шта
ли му је опет овај мој ма­ни­ти чо­век учи­нио?”
Га­ври­ло уста­де, од­гур­ну сто­ли­цу на ко­јој је се­део. Она уда­
ри у но­гу сто­ла и пре­вр­ну се.
„Шта ти је, по­пе, што си се раз­га­ла­мио да­нас?!”
Трен­ча при­ђе нер­во­зним ко­ра­ци­ма и да­ље мла­та­ра­ју­ћи
ру­ка­ма:
„Не мо­же та­ко, ан­ти­хри­сте! Не дам!.. Не звао се ја Трен­ча,
ако!..”
Га­ври­ло осмех­ну­то ра­ши­ри ру­ке:
„До­ђи, се­ди, бож­ји и на­род­ни слу­го... Одах­ни пр­во”, ка­же
по­ди­жу­ћи пре­вр­ну­т у сто­ли­цу. „Ни Бо­га нам не на­зва, чо­ве­че...
Трен­ча уђе у хла­до­ви­ну ора­ха: „По­мо­зи Бог, до­бра же­но и
лу­ди Га­ври­ло!..”
„Та­ко се ула­зи у до­ма­ћин­ско дво­ри­ште, а не као ‚ај­дук –
ви­чу­ћи.” Га­ври­ло мах­ну ру­ком ка клу­пи­ци, при­ми­че сто­ли­цу
сто­лу и се­де. „Се­ди, по­пе!”
Трен­ча се­да­ју­ћи, бри­ше ман­ти­јом озно­је­но ли­це: „Ка­ко да
не ви­чем кад!..” Са­вла­да уза­вре­ле ре­чи, сми­ри глас: „Ка­жем
оном твом мај­сто­ру; не иде то та­ко. Где се чу­ло, ви­де­ло да се
спо­ме­ник та­ко... А он; га­зда је та­ко на­ре­дио: та­ко, или ни­ка­
ко. „Ми­слим; овај мо­ра да се са­бај­ле на­пи­ло. Не­ће ра­зу­ман
чо­век на­о­па­ко...”
„Илʼ си луд, или си пи­јан”, ви­чем... „Ма, ни­сам пи­јан, Га­
ври­ло је та­ко на­ре­дио”, кунe се он... „До­дај ми, Жи­ва­на ту те­
сти­ју, из­го­рех...”
179
 Стамен Миловановић

„Мо­ре, до­не­си ти на­ма ви­но и не­што за ме­зе”, Га­ври­ло би

да је што пре уда­љи.
Жи­ва­на ста­ви те­сти­ју на сто и по­ла­ко, за­стај­ку­ју­ћи и кра­
те­ћи ко­ра­ке по­ђе ка ку­ћи, чу­ље­ћи и на­пре­жу­ћи уши не би ли
чу­ла за­што се Трен­ча то­ли­ко љу­ти.
„Знам ја да сте ви Га­ври­ло­ви­ћи на сво­ју ру­ку и ина­џи­је,
али ово ова­ко не иде, и не­ће мо­ћи! Где си ви­део, чо­ве­че, да се
спо­ме­ник пред но­ге, на ис­точ­ну стра­ну, ста­вља?”, пре­кор­но,
по­лу­гла­сно сик­тао је­још увек жед­но гра­бе­ћи ва­здух ..
„От­куд ти знаш на ко­ју ће стра­ну ова, Га­ври­ло­ва, гла­ва би­
ти окре­ну­та?”, упре он чки­ља­ви по­глед у Трен­чу, иро­нич­но се
осме­ху­ју­ћи.
„Зна се то, лу­да гла­во! Зна!.. Гла­ва је увек ка за­па­ду...”
„Е, ви­диш, Трен­чо, мо­ја ће ка ис­то­ку!”, Га­ври­ло се ви­ше не
сме­ши.
„Са­чу­вај ме, Бо­же, ина­џи­је и не­ра­зум­на чо­ве­ка! Сви Ср­би
на јед­ну, а ти би на су­прот­ну стра­ну”, кр­сти се Трен­ча.
„Шта ти имаш про­тив ис­то­ка? Зар нам на ис­то­ку сун­це
не из­гре­ва? Зар нам се зе­мља ка ис­то­ку не окре­ће, или ти у то
још сум­њаш?”, Га­ври­ло те­ра сво­је.
Трен­ча га гле­да отво­ре­них уста у ко­ји­ма као да се пре­пре­
чи­ла не­ка те­шка, још не­ис­ка­за­на кле­тва. Са­жва­ка је, про­гу­та,
а из су­вих уста ис­ти­сну:
„Па шта, ако се окре­ће? Ка­кве то ве­зе има са тво­јим спо­
ме­ни­ком?”
„Па да ви­диш; и има. На­ви­као сам, мој по­пе, да ми гла­ва
увек бу­де у прав­цу кре­та­ња. И кад ле­жим она ми је ка ис­то­ку
окре­ну­та. Увек гла­вом на­пред пу­т у­јем...”
„Чо­век но­га­ма ко­ра­ча”, над­моћ­но ће Трен­ча.
„Е, мој бож­ји слу­го; ко на пут пр­во гла­вом не кре­не, за­ка­
сни, или уоп­ште не стиг­не та­мо ку­да је по­шао. Ја та­ко ми­слим
и та­ко сам чи­та­вог жи­во­та чи­нио. За­што бих на по­след­њи од­
ла­зак ту на­ви­ку ме­њао? Ви­диш; спо­ме­ник ће, као и код свих,
ста­ја­ти ис­пред мо­је гла­ве ...”
Жи­ва­на до­не­се бо­кал ви­на, на­ре­за­ну пр­шу­т у, чвар­ке, ста­
ви на сто и се­де на пањ не­да­ле­ко од њих.
180
ИНАЏИЈА

Га­ври­ло на­с у ви­но у ча­ше.

„Ка ис­то­ку?!”, Трен­ча кре­ну да уста­не, пре­до­ми­сли се,
сми­ри се: „Бо­јим се да си де­бе­ло за­стра­нио, Га­ври­ло. Па­ме­тан
чо­век иде ута­ба­ним пу­тем. Ко скре­не с ње­га са­пле­те се, пад­не
а по­че­сто и за­лу­та. Мо­ра­ћу да те вра­тим на пра­ви пут... Бог
нам по­мо­гао!”, узе ча­шу, пре­кр­сти се, куц­ну је о Га­ври­ло­ву и
ду­гим гу­тља­јем жед­но ис­пи.
„Да се не скре­ће с пу­та, зар би се пре­чи­це на­шле. А кад би
би­ло по мо­ме, да ме не­ће по­сле, си­лом та­мо, ја бих нај­ра­ди­је
ов­де, под овим ора­хом за­у­век да оста­нем. Отац га је за­са­дио
кад сам се ро­дио, с њим сам ра­стао, под њим сам са­њао, под
њим сам нај­ва­жни­је жи­вот­не од­лу­ке до­но­сио. Он би ми био
спо­ме­ник...”
„Та­мо ћеш, и на ону стра­ну, где су сви тво­ји, и сви на­ши!.-
Поп упре ру­ком у прав­цу гро­бља. „Не мо­жеш ми­мо све­та. Зар
ни­је та­ко, Жи­ва­на?”
Жи­ва­на не­моћ­но сле­же ра­ме­ни­ма:
„Знаш ти, Трен­чо, Га­ври­ла. Кад он на­ви­је на јед­ну стра­ну,
то ти је...Код де­це нас без де­це оста­ви. Све оте­ра у шко­ле. Да
бар јед­но оста­ви до­ма да нам се у ста­ро­сти на­ђе...Св­о пе­то­
ро... Сад са­ми, као два па­ња...”
Га­ври­ло­во се ли­це смра­чи, пре­кри га облак гор­чи­не:
„Не при­чај мно­го, же­но! На­ђи се­би дру­ги по­сао...”
Жи­ва­на уста­де и гун­ђа­ју­ћи се­би у бра­ду оде у ку­ћу.
Жи­ва­на је до­но­се­ћи ви­но и по­слу­же­ње успе­ва­ла са­мо де­
ло­ве раз­го­во­ра да ухва­ти и чу­је:
„А ка­ко они, за чи­ји се гроб и не зна... На ко­ју су стра­ну
њи­хо­ве но­ге по­ло­же­не, на ко­ју стра­ну су оних што их спа­љу­
ју, а?...”
...............................................................................................
„Чо­век и ма­га­рац ви­ше зна­ју не­го сам чо­век....”
„Али је ма­гарц и да­ље ма­га­рац...”
..............................................................................................
„Лак­ше ти је да пла­шиш на­род оним ко­га ни ти, ни би­ло
ко ни­кад ни­је ви­део...”
„Ни­смо ви­де­ли ни Кра­ље­ви­ћа Мар­ка, па и ја и ти ве­ру­је­мо
да је био...”
181
 Стамен Миловановић

„Али не ве­ру­је­мо да ће да се вра­ти...”

„ Е, Он хо­ће!...”
„Оће, кад на вр­би ро­ди гро­жђе!”
„Та­ко је за­пи­са­но ...”
„ Све што је чо­век за­пи­сао – сум­њи­во је...”
...............................................................................................
„Не ви­ди­мо ни ва­здух, али га осе­ћа­мо, уди­ше­мо... Ни у
мле­ку не ви­диш ма­сло и сир, али га има...Ни у кре­мен ка­мен
вар­ни­цу не ви­диш, па...”
„Па јес’ – то ти не спо­рим”
........................................................................................
„Тво­ји ста­ри су ве­ро­ва­ли, па ве­руј и ти...”
„Не ве­ру­јем да Га има, али, по­ште­но да ти ка­жем, Трен­чо,
по­ма­ло Га се и при­бо­ја­вам...”
„И тре­ба... Ро­ди­те­ља се бо­ји­мо све док и са­ми то не по­ста­
не­мо, а он­да их бо­ље раз­у­ме­мо и ви­ше по­шту­је­мо...”
............................................................................................
„Оно што се ни­је мр­ка­ло, не мо­же да се ојаг­њи”, Га­ври­ло
се гро­мо­гла­сно сме­јао.
„Мо­же, мо­же ако ве­ру­јеш да мо­же!...”, уве­ре­но ће Трен­ча
Га­ври­ло љу­ти­то уда­ри ша­ком о та­блу сто­ла:- Мо­же, са­мо
ако ју је не­ко, она­ко као што наш ве­те­ри­нар учи­ни да ов­це и
кра­ве, иа­ко не­мр­ка­не, без­гре­шне, за­труд­не...
Та­њи­ри по­ско­чи­ше, за­та­ла­са се и пре­ли ви­но пре­ко иви­це
ча­ша. Тер­нча хи­тро по­ди­же сво­ју:
„Гре­шни­че, не про­ли­вај ово бож­је...!”, не до­ре­че, но пр­сну
грлeно у смех.
...................................................................................
„Па за­што, бар, не на­вр­не, да нам се са­мо по­ка­же, да уве­ри
не­вер­не?.. За две хи­ља­де го­ди­на мо­гао је пе­ши­це и са Мар­са
да стиг­не и да се Го­ре опет вра­ти...”
„Крат­кој то­ја­ги ду­бок по­ток...”
................................................................................
„Кад у вр’ се­ла ку­че на не­ког за­ла­је, чу­ју и оста­ла у се­лу па
и она поч­ну. Не зна­ју на ко­га и за­што оно ла­је, али, ла­ју ли –
ла­ју сва...”
182
ИНАЏИЈА

„Али ве­ру­ју да пр­во ни­је ба­да­ва за­ла­ја­ло, да зна за­што и

на ко­га ...”
................................................................................
„Глув увек чу­је оно што же­ли да чу­је...”
„Слеп ви­ди и оно че­га не­ма...”
...............................................................................
„Што је­дан не­ра­зу­ман за­мр­си, сто­ти­ну па­мет­них не мо­гу
да рас­пе­тља­ју...”
Сун­це је злат­ном жи­цом ве­зло пур­пур­ну бор­ду­ру по иви­
ца­ма си­вих обла­ка над Па­сја­чом то­ну­ћи иза пла­ни­не. Мај­
стор, је се­део, ле­ђи­ма на­сло­њен на су­сед­ни спо­ме­ник, па­лио
ци­га­ре­т у за ци­га­ре­том че­ка­ју­ћи да се Га­ври­ло и поп ко­нач­но
до­го­во­ре. У су­тон је по­ку­пио алат и оти­шао с гро­бља нео­ба­
вље­на по­сла.
Га­ври­ло и Трен­ча пра­зни­ли су пе­ти бо­кал ви­на, све гла­
сни­је се пре­пи­ра­ли, над­му­дри­ва­ли и убе­ђи­ва­ли.
Жи­ва­на је не­да­ле­ко од њих ма­ми­ла жи­ви­ну и ба­ца­ла јој
злат­на зр­на с тек окру­ње­ног кли­па ку­ку­ру­за.

183
Та­ња Ми­лу­ти­но­вић

АРЕ­НА
До­шао сам сâм са по­сла умо­ран и је­два сам че­као да се из­
ва­лим ис­пред ТВ-а. Из­ва­дио сам из фри­за го­то­во је­ло, на бр­
за­ка га под­гре­јао, узео не­ко­ли­ко пи­ва и за­ва­лио се у фо­те­љу.
Пла­шио сам се да не про­пу­стим пред­ста­вља­ње уче­сни­ка, али
сти­гао сам на вре­ме. Кад сам угле­дао увод­ну шпи­цу пре­пла­
ви­ло ме је уз­бу­ђе­ње. Осе­тио сам ка­ко ми адре­на­лин раз­го­ни
умор. У се­кун­ди био сам пот­пу­но бу­дан. Дра­ма­тич­на му­зи­ка
увод­не шпи­це, по­зна­та сли­ка аре­не и гла­ди­ја­то­ра де­ло­ва­ле су
на ме­не као ам­фе­та­мин.
Во­ди­тељ је за­па­љи­вим то­ном пред­ста­вљао уче­сни­ке:
„Дра­ги гле­да­о­ци, уче­сник број је­дан је Тен Коу Ху­ан, по
за­ни­ма­њу учи­тељ, два­де­сет пет го­ди­на стар, и до­ла­зи из ки­
не­ске по­кра­ји­не Чон­гу­инг. Ње­гов про­тив­ник, уче­сник број
два је Сти­вен Ма­јер, пе­де­се­тро­го­ди­шњи фар­мер из Ми­чи­ге­
на. Као што ви­ди­те, сме­сти­ли смо их у твр­ђа­ву у ко­јој ће се
они бо­ри­ти за Пур­пур­ни плашт. Ко се пр­ви огр­не пла­штом
до­бит­ник је на­ше сед­мо­ци­фре­не на­гра­де. Тен је, ви­ди­мо, до­
ста мла­ђи, али, ни­је на­ро­чи­то фи­зич­ки сна­жан. Сти­вен је у
го­ди­на­ма, али мо­жда због при­ро­де свог за­ни­ма­ња, још је ве­
о­ма др­же­ћи и окре­тан. Би­ће ово ин­те­ре­сант­но так­ми­че­ње.
Хај­де да ви­ди­мо ка­кву ће так­ти­ку ода­бра­ти на­ши кан­ди­да­ти.”
За­бо­ра­вио сам на свој ру­чак. До­гра­био сам пи­во и на­тег­
нуо. Две ка­ме­ре пра­ти­ле су два му­шка­ра­ца ка­ко лу­та­ју ла­
ви­рин­ти­ма твр­ђа­ве из­гра­ђе­не са­мо за ову еми­си­ју. Не­ке со­бе
сам пре­по­знао, а не­ке су би­ле са­свим но­ве. Так­ми­ча­ри­ма су
184
АРЕНА

до­де­ље­ни та­блет ра­чу­на­ри са ма­пом, на­во­ђе­њем и за­да­ци­ма.

Кад би про­на­шли не­ки пред­мет или са­вла­да­ли пре­пре­ку до­
би­ја­ли су бо­ну­се. Учи­тељ је на са­мом по­чет­ку ре­шио не­ку за­
го­нет­ку и да­ли су му ма­ли бо­деж. Фар­мер је про­на­шао тај­ни
про­лаз и до­био је елек­тро - шо­кер.
У по­чет­ку су обо­ји­ца из­гле­да­ли из­гу­бље­но и спе­тља­но као
и ве­ћи­на прет­ход­них уче­сни­ка, али ка­ко су са­вла­да­ва­ли за­
дат­ке и при­бли­жа­ва­ли се по­след­њој со­би, при­ме­ћи­ва­ло се да
су све си­гур­ни­ји и ви­спре­ни­ји. Учи­тељ је, ма­да по­при­лич­но
тра­пав, ус­пео да ли­ја­ном пре­ско­чи ја­му пу­ну отров­них жа­ба.
Осо­ко­љен сво­јим под­ви­гом хра­бро је кре­нуо да­ље. Ус­пут је
ре­шио је­дан ал­ге­бар­ски за­да­так и то му је обез­бе­ди­ло би­бер
- спреј. До­бро му је до­шао у мрач­ној про­сто­ри­ји са пи­то­ном.
Из­не­на­дио сам се кад је она­ко смо­тан ус­пео да га оша­му­ти и
да утек­не. На­гон за пре­жи­вља­ва­њем је чу­до. Онај дру­ги, фар­
мер, ни­је се од­мах сна­шао. Ма­да је „за­ра­дио” ба­те­риј­ску лам­
пу, у пе­тој, мрач­ној со­би ни­је схва­тио да је зам­ка на пла­фо­
ну. По шле­му ко­ји су му да­ли тре­бао је то да пред­ви­ди. Опет,
имао је до­бре ре­флек­се па је про­шао са­мо са ве­ћом чво­ру­гом.
Да­ље се Сти­вен, иа­ко ма­тор, од­лич­но сна­ла­зио. Ус­пео је да са­
вла­да ди­вљу сви­њу шо­ке­ром. Из­гле­да­ло је, час да му иде бо­ље
не­го учи­те­љу, час да је учи­тељ у пред­но­сти. Би­ло је на­пе­то,
мр­тва тр­ка. По­сле де­сет со­ба учи­тељ је имао са­мо окр­зну­то
ра­ме. Сти­вен је та­ко­ђе био ја­ко до­бар. Са­вла­дав­ши смр­то­но­
сне сте­пе­ни­це до­био је ви­лу, и од­лич­но је ис­ко­ри­стио да се
осло­бо­ди на­па­да­ча у со­би са огле­да­ли­ма.
Пр­во су­че­ља­ва­ње два так­ми­ча­ра би­ло је у вр­т у. Учи­тељ
је на­ле­тео на фар­ме­ра и обо­ји­ца су се у пр­ви мах збу­ни­ли.
Та­да је во­ди­тељ за­гр­мео: „Пр­во су­че­ља­ва­ње! Пр­во су­че­ља­ва­
не! Сад или ни­ка­да! Ко про­ђе ов­де, на ко­рак је до Пур­пур­ног
пла­шта!”
Тен је у же­љи да из­бег­не су­коб по­тр­чао ка про­сто­ри­ји са
тро­фе­јом. Сти­вен му је ба­цио ви­лу под но­ге и са­плео га. Мо­
мак је до­хва­тио ви­лу, а фар­мер је на­ср­нуо на ње­га. Учи­тељ га
је шут­нуо у пре­по­не, али Сти­ве­на је то за­у­ста­ви­ло са­мо на
трен. Уско­ро су се опет хр­ва­ли по по­ду.
185
 Тања Милутиновић

Во­ди­тељ је дра­ма­тич­ним то­ном на­ста­вљао: „Чу­јем ко­ра­

ке, то мо­ра да се при­бли­жа­ва на­о­ру­жа­на стра­жа Пур­пур­ног
пла­шта. Да ли ће на­ши уче­сни­ци ус­пе­ти да је пред­у ­хи­тре и
до­ко­па­ју се на­гра­де? Они су са­да у клин­чу, али ако уско­ро
је­дан не иза­ђе из ду­е­ла као по­бед­ник, обо­ји­ца ће стра­да­ти од
ле­ги­о­на­ра. Пра­ви­ла зна­те, по­ште­ђен је онај ко­ји се до­ко­па
про­сто­ри­је са пла­штом. У слу­ча­ју да ни­је­дан не успе, на­гра­да
се удво­стру­чу­је у на­ред­ном ко­лу.
Учи­тељ је ужа­снут чуо стра­жу ка­ко се при­ми­че и схва­тио
је да мо­ра да се отрг­не. Но­шен сле­пим ин­стинк­том за пре­
жи­вља­ва­њем ује­дао је и уда­рао су­пар­ни­ка, и та­ко ус­пео да се
из­ву­че из ње­го­вог сти­ска. При­ди­гао се и шут­нуо га пар пу­та.
Фар­мер га је, пак, згра­био за чла­нак и по­ку­ша­вао да га обо­ри.
Те­ну је та­да си­ну­ло да има но­жић у џе­пу. Не­ка­ко га је из­ву­као
и за­бо про­тив­ни­ку у ру­ку. Фар­мер је ври­штао од бо­ла, а Тен је
устао и па­нич­но по­тр­чао пре­ма вра­ти­ма. Сти­вен се при­брао,
с му­ком при­ди­гао и по­тр­чао за њим.
Схва­тио сам - још ни­је све ре­ше­но. Би­ће на­пе­то до кра­
ја. На­тег­нуо сам пи­во и упи­љио се у екран. „На­пред Тен, на­
пред!”, ви­као сам. Чуо сам кроз отво­рен про­зор да и ком­ши­је
ур­ла­ју. Це­ла згра­да је од­је­ки­ва­ла од на­ших фре­не­тич­них по­
ви­ка, а бо­га­ми и це­ло на­се­ље. Са не­ких бал­ко­на чу­ла се ра­
фал­на паљ­ба. Звук зво­на нас је над­ја­чао. То је био знак да је
не­ко у бли­зи­ни пла­шта. Так­ми­ча­ри су се опет гу­ша­ли. Два
чо­ве­ка, не­на­ви­кла на ту­чу, бо­ри­ла су се мах­ни­то, го­ње­на са­
мо же­љом да пре­жи­ве. А мо­жда и по­хле­пом. Би­ло ме је ма­ло
сра­мо­та што сам та­ко за­пе­нио, али ко је мо­гао зна­ти ка­кви
су они у ства­ри? Из­гле­да­ли су ко обич­ни гра­ђа­ни, а мо­жда
су би­ли пси­хо­па­те, по­ро­дич­ни зло­ста­вља­чи, мо­жда су не­што
не­ком пре­о­те­ли, мо­жда су од­у­век при­кри­ва­ли уби­лач­ке ин­
стинк­те? Ове ми­сли су ми по­ма­га­ле да оправ­да­вам се­бе што
сам гле­дао тај шоу. Ни­сам треп­тао, на­пе­то сам иш­че­ки­вао.
А све се бр­зо од­ви­ја­ло. Оба му­шкар­ца су се до­мо­гла же­ље­не
про­сто­ри­је. Сад су из­бе­зу­мље­но гле­да­ли око се­бе, али ниг­де
ни­је би­ло тро­фе­ја.
„Ко про­на­ђе плашт, ми­ли­о­нер је!”, бо­дрио их је во­ди­тељ
„Све је до­зво­ље­но!”
186
АРЕНА

По­глед им је ско­ро у исто вре­ме пао на ве­ли­к у ам­фо­ру.

По­тр­ча­ли су ка њој и опет је на­с та­ло гу­ша­ње. Сти­вен је се­
део на Те­ну и чи­ни­ло се ка­ко је ко­нач­но схва­тио да мо­ра
озбиљ­но да га по­вре­ди. Јед­ном ру­ком му је сти­скао врат, а
дру­гом га пе­сни­чио. Из­не­на­да, це­ло те­ло му се тр­гло, уко­
чи­ло, оста­ло трен у том по­ло­жа­ју и на­кон не­ко­ли­ко се­к ун­
ди Тен га је зба­цио са се­бе. Оду­ше­вље­но сам схва­тио да мој
фа­во­рит ипак, у свем оном гу­жвањ­ц у, ни­је ис­пу­с тио нож.
Ска­као сам од сре­ће: „Нов ау­то! Ку­пи­ћу ау­то нов, топ гланц.
Спорт­ски!” По­љу­био сам свој од­раз у огле­да­лу. „Во­лим те,
ге­ни­је”, ре­као сам му.
Из еу­фо­ри­је тр­гао ме је те­ле­фон­ски по­зив:
„До­бар дан, да ли је то го­спо­дин Урош Ди­мић?”
„Ја сам, из­во­ли­те?!”
„Ми смо из про­дук­ци­је Аре­не. Оба­ве­шта­ва­мо вас да сте
је­дан од до­бит­ни­ка да­на­шњег так­ми­че­ња.”
„Знам”, од­го­во­рио сам уз­бу­ђе­но „упра­во сам ви­део!
„Го­спо­ди­не Ди­ми­ћу, че­сти­та­мо! Ви сте жле­бом ода­бра­ни
да од­лу­чи­те о суд­би­ни по­ра­же­ног так­ми­ча­ра.”
„Ви то озбиљ­но?”, сле­дио сам се. „Али за­што баш ја, да ли
то баш мо­ра?” по­чео сам да се пре­зно­ја­вам.
„Са­мим уче­ство­ва­њем у оп­кла­ди, ви сте се са­гла­си­ли са
пра­ви­ли­ма так­ми­че­ња. Ако по­ра­же­ног по­ште­ди­те ваш до­би­
так се сма­њу­је пет пу­та, су­прот­но, за то­ли­ко се уве­ћа­ва.”
„Знам”, ср­це ми је лу­дач­ки ту­кло. Ми­слио сам да ћу до­жи­
ве­ти ин­фаркт. Мој ау­то се уда­ља­вао у обла­ку пра­ши­не.
„Зна­те да је ово гло­бал­ни шоу, да­кле, зна­те пра­ви­ла”, глас
је зву­чао слу­жбе­но, од­луч­но и бес­по­го­вор­но.
„Не мо­гу да ве­ру­јем да сте из­ву­кли ме­не.”
„То је ва­ша ду­жност”, на­ста­вљао је глас „Ве­ће Пе­то­ри­це и
Све из­вр­шни од­бор са­гла­сно је са на­шим пра­вил­ни­ком, по
ком се де­ве­де­сет про­цен­та до­би­ти сли­ва у др­жав­ни бу­џет. Де­
сет по­сто од то­га иде за со­ци­јал­но угро­же­не. Сма­трај­те ово
као ва­шу па­три­от­ску ду­жност. Да­кле, го­спо­ди­не Ди­ми­ћу, ако
је lugula, ваш до­би­так се упе­то­стру­чу­је, јер то нам дра­стич­но
по­ве­ћа­ва гле­да­ност. То је на обо­стра­ну ко­рист, јел та­ко? Ако
187
 Тања Милутиновић

је mitte сма­њу­је­мо га за то­ли­ко. Да­ље, ду­жност нам је да вам

по­ну­ди­мо уче­шће као так­ми­ча­ру за на­гра­ду од де­вет ми­ли­о­
на зер­лин­га. Мо­же­те раз­ми­сли­ти ме­сец да­на, па нам ја­ви­ти.
Али сад мо­ра­те да нам ка­же­те шта ће­мо са по­бе­ђе­ним.
„У ка­квом је ста­њу?”, до­се­тио сам се да пи­там.
„Так­ми­чар број два че­ка ваш знак за ре­а­ни­ма­ци­ју, а шан­
се да пре­жи­ви су 90:10. Да­кле, шта сте од­лу­чи­ли: mitte или
lugula?”1
„Ммммллллл”, му­млао сам, зно­јио сам се и дрх­тао, а он­да
сам угле­дао мој див­ни но­ви ау­то­мо­бил ка­ко се при­бли­жа­ва.

1 Ми­лост или убиј – уз­ви­ци у аре­ни

188
Ду­шко Мр­ђа

ДАН КО­ЈИ НИ­КАД НИ­ЈЕ ПРО­ШАО

Јед­ног ју­тра је Ђу­ка Мр­дош, за­по­сле­ник у те­ле­ко­му­ни­ка­
ци­о­ној фир­ми, пре­спа­вао и у жур­би ни­је ни при­мје­тио да је
обуо рас­па­ре­не ча­ра­пе, све док не­ко­ли­ко ми­ну­та ка­сни­је ни­је
стао на се­ма­фор и спу­стив­ши умор­ну гла­ву слу­чај­но по­гле­
дао у сво­је но­ге.
Ка фир­ми је на­пре­до­вао ко­ра­ком слич­ним ка­ска­њу нер­во­
зног ко­ња, по­вре­ме­но ис­пре­ки­да­ним на­че­тим ђо­но­ви­ма па­
ти­ка пре­кри­ве­них сив­ка­стом пра­ши­ном са обли­жњег гра­ди­
ли­шта гра­ђе­ви­не што ће зја­пи­ти пра­зна ода­ју­ћи ла­жни до­јам
евро­пеј­ства, као из­ан­ђа­ла ре­кла­ма или бил­борд, скри­ва­ју­ћи
ро­бу­сно­шћу ку­ћи­це од пра­ста­ре ци­гле, че­твр­та­стих, про­ки­
слих кро­во­ва, зар­ђа­лих олу­ка и про­зо­ра по­кри­ве­них ви­ше­
го­ди­шњим сло­је­ви­ма се­ди­ме­на­та, ки­шом и сун­цем пре­тво­ре­
них у бе­тон, кроз ко­је се за олуј­них по­по­дне­ва на­зи­ру за­вје­се
ужу­тје­ле ду­ван­ским ди­мом, и по­не­ко из­бо­ра­но, згр­че­но ли­це
без из­ра­жа­ја ви­дљи­вог људ­ском оку, са не­при­род­но ве­ли­ким
и там­ним очи­ма што су Ђу­ку про­тре­са­ле нео­бја­шњи­вом је­
зом и под­сје­ћа­ле га на два спо­је­на мо­ни­то­ра не­јед­на­ких ве­
ли­чи­на по­ве­за­них ка­бло­ви­ма са у да­љи­ни скри­ве­ним и не­до­
ступ­ним упра­вљач­ким скло­по­ви­ма при­коп­ча­ним на из­во­ре
ни­ка­да до­вољ­не ко­ли­чи­не елек­трич­не енер­ги­је про­ис­те­кле из
бу­ји­це не­при­сту­пач­не пла­нин­ске ри­је­ке с оба­ла­ма об­ра­слим
ја­гор­че­ви­на­ма и би­је­лим ра­да­ма упре­де­ним у ви­јен­це тан­
ким, жу­ље­ви­тим ру­ка­ма вје­чи­то глад­не дје­це са не­при­род­но
ве­ли­ким и там­ним очи­ма из­мје­ње­ним гла­до­ва­њем и стра­хом.
189
 Душко Мрђа

Го­њен стра­хом од ка­шње­ња, пр­ви је до­шао на по­сао. Док

је пре­би­рао кљу­че­ве, иза ле­ђа му про­ма­че је­дан од рад­них
ко­ле­га, про­гун­ђа не­што што би тре­ба­ло има­ти зна­че­ње по­
здра­ва и сју­ри се низ ход­ник. Кан­це­ла­ри­ја би­ја­ше за­гу­шљи­ва,
за­дах уста­ја­ле пра­ши­не, за­гри­ја­ног ме­та­ла и пла­сти­ке уну­тар
ра­чу­на­ра, вла­ге у зи­до­ви­ма, по­ми­је­ша­ни су чи­ни­ли ва­здух
оте­жа­ним и оту­жним - Ђу­ка жур­но отво­ри про­зор пре­ска­чу­
ћи ис­пре­пле­те­не ка­бло­ве ра­зних об­ли­ка и де­бљи­на. Упа­лио
је ра­чу­нар и, че­ка­ју­ћи да се по­ја­ви про­зор за унос ло­зин­ке,
гле­дао је у мо­ни­тор: од­јед­ном по­же­ли да га на­би­је не­ко­ме на
гла­ву, би­ло ко­ме, уз услов да тај не­ко ра­ди сли­чан по­сао као
и он. Док је с ужи­ва­њем за­ми­шљао сли­ку сје­ди­ње­ња ка­тод­
не ци­је­ви са гла­вом чо­вје­ка трг­ну га упад рад­ног ко­ле­ге ко­ји
жур­но упа­ли свој ра­чу­нар че­ка­ју­ћи по­ја­ву про­зо­ра за унос
ло­зин­ке ко­ју је због сум­њи­вих си­гур­но­сних раз­ло­га тре­ба­ло
ми­је­ња­ти сва­ких че­тр­де­сет да­на.
Он по­гле­да кроз про­зор, др­ве­ће би­ја­ше већ уве­ли­ко озе­ле­
ни­ло, оба­сја­но во­до­рав­ним сун­че­вим зра­ци­ма мла­до ли­шће
свје­тлу­ца­ло је ис­па­ра­ва­ју­ћи ро­с у. При­ђе про­зо­ру и про­пе се
про­ши­рив­ши ви­до­круг: тра­ва му се учи­ни од­већ зре­ла за ко­
сид­бу, и да, вре­ли­на са свих стра­на, с не­ба, са зе­мље, ва­здух је
те­жак и тре­пе­рав, по са­с у­ше­ној зе­мљи ра­до­сно или из стра­ха
ска­чу ска­кав­ци и га­ми­жу ин­сек­ти, ми­ле по от­ко­си­ма ису­ше­
ним у си­је­но, он пу­ни ви­ле што ве­ћом ко­ли­чи­ном да би се
ма­њи број пу­та вра­ћао, за­ба­цу­је их на ра­ме и зно­јан љу­ма
ка сре­ди­шту њи­ве, ка мје­сту од­ре­ђе­ном за са­ди­је­ва­ње пла­
ста, жмир­ка чи­сте­ћи очи од зно­ја и пра­ши­не, кроз тре­пе­ра­ви
све гу­шћи ва­здух је­два на­зи­ре сто­жи­ну- свје­ти­о­ник што ју је
Или­ја усје­као у обли­жњем шу­мар­ку, ђе­до­вом бра­двом је за­
ши­љио и по­рав­нао вр­же­ве: док су је но­си­ли она се по­ви­ја­ла
као да је још уви­јек жи­ва, ела­стич­на - ска­ку­та­ла им у ру­ка­ма.
Он је за­га­зио у че­твр­т у де­це­ни­ју жи­во­та и на­кон де­вет
мје­се­ци про­те­клих од по­чет­ка за­по­сле­ња у фир­ми осмо­ча­
сов­но рад­но ври­је­ме нео­сјет­но му се ути­сну­ло у мо­зак, као
ко­т ур на­би­јен на бу­ре да не би пу­шта­ло во­ду. Не­ка­да, док је
био мла­ђи, сна­жни­ји и здра­ви­ји, во­лио је да чи­та књи­ге, но
190
ДАН КОЈИ НИКАД НИЈЕ ПРОШАО

са­да му се и пре­ли­ста­ва­ње но­ви­на чи­ни су­ви­ше успо­ре­но -

по­же­ли да их згу­жва у јед­ну ма­лу, го­то­во не­ви­дљи­ву лоп­ти­цу,
ко­ју би за­тим уве­ћао на екра­ну и по­ку­шао је де­ши­фро­ва­ти
про­грам­ским ко­дом. За рад­ног вре­ме­на, го­то­во да ви­ше и не
иде на па­у­зу - отр­чи до пе­ка­ре и про­ждре бу­рек пред мо­ни­то­
ром. Од­не­дав­но, не зна ка­ко у ства­ри из­гле­да ње­гов лик. Сва­
ког ју­тра за­бо­ра­ви да се по­гле­да у огле­да­ло. Чак и он­да ка­да
то на­мје­ра­ва да ура­ди, од­у­ста­је, јер до­шао је до за­кључ­ка да
је од­раз пред­ње стра­не ње­го­ве гла­ве са­мо вје­штач­ки при­каз,
на­чи­њен не­пред­ви­дљи­вим ђе­ло­ва­њем нај­сит­ни­јих че­сти­ца
ма­те­ри­је и свје­тло­сти, а ко­ји не­ма мно­го ве­зе са ствар­но­шћу.
По­не­кад му се чи­ни да се раш­чи­ња­ва, у са­мо је­дан ути­сак ко­
ји се, без не­ког ва­ља­ног раз­ло­га, про­из­во­ди код дру­гих љу­ди.
Би­ло је ју­тро, ср­ку­тао је ка­фу и, но­гу при­кље­ште­них под
сто­лом, гле­дао у мо­ни­тор, при­сје­ћао се ве­че­ри у ка­фа­ни од
при­је не­ко­ли­ко да­на.
То је са­мо јед­на од мно­го­број­них ка­фа­ни­ца на обо­ду пе­
ри­фе­ри­је гра­да Ба­ња­лу­ке, је­дан ма­ли дио про­сто­ра и вре­ме­
на оме­ђен тро­шним зи­до­ви­ма и по­тро­ше­ним про­шло­сти­ма,
у ком су по­лу­жи­ви ен­те­ри­је­ри сло­бод­ни од се­бе и ври­је­ме
успо­ре­но те­че а ипак про­ла­зи бр­же, ту су уви­јек сви пи­јан­
ци из на­се­ља, осим оног на чи­т у­љи, за шан­ком је ко­но­ба­ри­ца
сред­њих го­ди­на, раз­ве­де­на три­пут и сло­бо­до­ум­на, ли­ца ису­
ше­ног ду­ван­ским ди­мом и очи­ју ли­је­пих а умор­них од по­сма­
тра­ња уни­ште­ња што их при­ка­зу­ју умо­ви за­ро­бље­ни у фла­ши
и у про­шло­сти.
С ула­за ви­ди­мо те­шка же­ље­зна вра­та ко­ја во­де до чу­чав­
ца, ве­ли­чи­на и мо­ну­мен­тал­ност тих вра­та у не­скла­ду су са
рас­кли­ма­ним сто­ло­ви­ма и сто­ли­ца­ма, али ипак се мо­же на­
слу­ти­ти да се у про­сто­ру ко­ји скри­ва­ју од по­гле­да и слу­ха де­
ша­ва­ју рје­ше­ња на­го­ми­ла­них про­бле­ма.
За шан­ком те ка­фа­не Ђу­ка Мр­дош је од­лу­чио да на­пи­ше
књи­гу. Ис­пр­ва се то де­си­ло као ја­вља­ње не­ја­сне иде­је, као
про­ла­зна ми­сао, на­мје­ра да се за­пи­ше не­ка ми­сао. Ис­пр­ва,
ни­је ни знао о че­му ће пи­са­ти. Ни­ти че­му све то. Али био
је си­гу­ран да мо­ра да поч­не. Ка­жу да је До­сто­јев­ски пи­сао
191
 Душко Мрђа

због нов­ца. Па и Че­хов, Хе­мин­гвеј, а и мно­ги дру­ги. Код Ђу­ке

то ни­је био раз­лог. А ни­с у ни они лар­пур­лар­ти­стич­ки ла­жни
раз­ло­зи ко­је пи­сци на­во­де ка­да да­ју ин­тер­вјуе - пи­шем да бих
жи­вио, жи­вим за умјет­ност, и ка­ко да не. Са­да, кад је књи­га
у књи­жа­ра­ма, Ђу­ка би по­не­кад стао пред из­лог и, гле­да­ју­ћи
је као не­ко стра­но ти­је­ло у свом жи­во­т у, са­да Ђу­ка зна да је
је­ди­ни раз­лог би­ла до­са­да. На­и­ме, у то ври­је­ме пу­но је пио и
пи­са­ње му се учи­ни­ло као до­бар на­чин за уби­ја­ње вре­ме­на ко­
је би ина­че по­тро­шио на­пи­ја­ју­ћи се (и уби­ја­ње још по­не­че­га,
по­ка­за­ће се). Иа­ко је би­ло мно­го те­же пи­са­ти не­го пи­ти, ипак
се у све ве­ћем не­до­стат­ку нов­ца окре­нуо умјет­нич­кој ра­бо­ти.
По­го­то­ву је при­о­нуо на пра­зан па­пир и пу­ну олов­ку ка­да је
у но­ви­на­ма про­чи­тао ви­јест о но­вом књи­жев­ном кон­кур­с у,
са нај­ве­ћом на­гра­дом у др­жа­ви. А још ви­ше се за­ин­те­ре­со­
вао на­ле­тив­ши слу­чај­но на не­ку књи­жев­ну по­ле­ми­ку, у ко­јој
се го­во­ри­ло о ло­по­влу­ци­ма на књи­жев­ној сце­ни, ку­мов­ским
ве­за­ма, пре­ве­ја­ним ме­т у­за­ле­ми­ма у Удру­же­њу књи­жев­ни­
ка, ди­је­ље­њу на­гра­да уну­тар књи­жев­но стра­нач­ких кла­но­ва,
род­бин­ским и при­ја­тељ­ским ве­за­ма у из­да­ва­штву, тран­сфе­
ри­ма по жи­ри­ји­ма и по из­да­вач­ким ку­ћа­ма, тај­ном отва­ра­њу
за­пе­ча­ће­них ко­вер­ти, ис­пи­ја­њу нов­ца до­би­је­ног од Ми­ни­
стар­ства кул­т у­ре, увре­да­ма и про­зив­ка­ма по но­вин­ским тек­
сто­ви­ма и кри­ти­ка­ма књи­га, о тра­ди­ци­о­нал­ним књи­жев­ним
и кул­т ур­ним ма­ни­фе­ста­ци­ја­ма ко­је се одр­жа­ва­ју дру­гу го­ди­
ну за­ре­дом, и ка­ко сва­ка слич­ност са ствар­ним лич­но­сти­ма и
до­га­ђа­ји­ма и ни­је слу­чај­на, не­го се то са­мо та­ко ка­же. Да­кле,
ка­ко је у то ври­је­ме упао ду­бо­ко у не­ку вр­сту жи­вот­не ко­ло­
те­чи­не, ни­шта но­во му се ни­је де­ша­ва­ло, па чак ни опи­ја­ње
ви­ше ни­је мо­гло ис­пу­ни­ти до­са­ду ко­ја по­при­ма­ла еп­ске раз­
мје­ре дел­те ри­је­ке Ама­зон, Ђу­ки се књи­жев­ни жи­вот учи­нио
уи­сти­ну за­ни­мљи­вим и, не­ма­ју­ћи ви­ше куд, од­лу­чио је по­ку­
ша­ти да се укљу­чи у ње­га.
Пр­ва ствар ко­ју је тре­ба­ло учи­ни­ти на пу­т у ка вр­хо­ви­ма
уни­вер­зал­не књи­жев­но­сти и ду­би­на­ма лин­гви­сти­ке, би­ла је
опре­ма­ње па­пи­ри­ма и олов­ка­ма. Не­ко би мо­гао ре­ћи да ни­
је бит­но чи­ме се пи­ше, ни­ти на че­му се пи­ше, већ бит­но оно
192
ДАН КОЈИ НИКАД НИЈЕ ПРОШАО

што се пи­ше, али Ђу­ка је знао да је та­кво раз­ми­шља­ње по­вр­

шно. Јер, не мо­же се по­ста­ти мај­стор у би­ло ко­јој дје­лат­но­сти,
без до­брог ала­та по­треб­ног у за­на­т у ко­јим се мај­стор ба­ви.
Кад је тог про­хлад­ног ав­гу­стов­ског ју­тра кре­нуо на раз­го­
вор за по­сао по­нио је за сва­ки слу­чај и јед­ну фа­сци­клу на­пу­
ње­ну ли­сто­ви­ма из днев­них но­ви­на - вје­ро­вао је да му то да­је
ма­ло озбиљ­ни­ји из­глед. Као и би­ло дру­гог да­на у прет­ход­них
не­ко­ли­ко го­ди­на, без об­зи­ра на го­ди­шње до­ба, цр­ве­но сло­во
или др­жав­ни пра­зник, по­нио је ке­с у сме­ћа у на­мје­ри да по­жу­
ри до ау­то­бу­ског ста­ја­ли­шта на пу­т у до ко­јег би­ја­ху смје­ште­
на два кон­теј­не­ра, али до­га­ђа­ји по­ђо­ше у дру­гом, ма­ње оче­
ки­ва­ном смје­ру. На­и­ме, тек што је за­кло­пио по­кло­пац кон­теј­
не­ра чуо је ка­ко се по­но­во отва­ра и окре­нуо се. Из кон­теј­не­ра
иза­ђе чо­вјек; па­зе­ћи да не упр­ља углан­ца­не ци­пе­ле, огле­дао се
у ло­кви не­по­мич­не блат­ња­ве во­де. На­мје­стио је цр­но­би­је­лу
кра­ва­т у, про­тре­сао цр­ве­ни са­ко, овлаш мах­нуо ру­ком пре­ко
би­је­лих пан­та­ло­на. Кад је Ђу­ка до­шао на не­ко­ли­ко ко­ра­ка од
ње­га, чо­вјек је кре­нуо. Ка­ко су се кре­та­ли у истом смје­ру, Ђу­
ка је био при­ну­ђен да га пра­ти. Био је сред­њег ра­ста, зре­лих
го­ди­на, гра­ђе осред­ње (на пр­ви по­глед уо­би­ча­је­ни при­пад­ник
на­род­них ма­са). Ко­ра­чао је са­мо­у­вје­ре­но, гле­да­ју­ћи пред се­
бе. Би­ло је очи­глед­но да до­бро по­зна­је око­ли­ну и да зна ка­
мо иде. Скре­тао је истим ули­чи­ца­ма ко­ји­ма сам ја на­мје­ра­вао
про­ћи. Одр­жа­ва­ло се оно исто по­чет­но ра­сто­ја­ње из­ме­ђу нас
јер, игром слу­ча­ја, кре­та­ли смо се истом бр­зи­ном. Ку­пио је
но­ви­не на ки­о­ску на ком их и ја ку­пу­јем па је ра­сто­ја­ње из­ме­
ђу нас, умје­сто да се по­ве­ћа, оста­ло при­бли­жно исто.
Кад сам скре­нуо, при­вре­ме­но из­ла­зе­ћи са ње­го­ве пу­та­ње,
при­дру­жио му се са­пут­ник, слич­не гра­ђе и при­бли­жно ис­
тих го­ди­на, слич­но одје­вен, са­мо још ма­ло ви­ше очи­глед­ни­ји
при­пад­ник још ве­ћих на­род­них ма­са. Ру­ко­ва­ли су се и кре­ну­
ли да­ље; за­ин­три­ги­ран, по­но­во сам про­мје­нио пра­вац кре­та­
ња и, ка­ко то­га да­на као и обич­но ни­сам имао ни­шта па­мет­
ни­је да ра­дим у би­ло ка­кво пла­ни­ра­но ври­је­ме, на­ста­вио сам
за њи­ма. Ко­ра­ча­ли су без ри­је­чи, гле­да­ју­ћи ис­кљу­чи­во пред
се­бе. Па­жње усмје­ре­не на њих, вје­ро­ват­но сам та­ко и ја из­гле­
дао слу­чај­ном, па­жљи­вом и до­ко­ном по­сма­тра­чу.
193
 Душко Мрђа

На­јед­ном ста­до­ше ис­пред дру­гог кон­теј­не­ра, на ко­ме се

по­вје­тар­цем њи­хао пу­лу­о­дли­је­пљен по­стер Хам­фри­ја Бо­гар­
та у ди­му ци­га­ре­те. По­гле­дао сам око се­бе: би­ли смо у дру­гом
пред­гра­ђу. Куц­ну­ли су не­ко­ли­ко пу­та о по­кло­пац, на што се
он по­диг­ну а из­ну­тра се по­мо­ли гла­ва с афро фри­зу­ром ко­ја
про­збо­ри с њи­ма не­ко­ли­ко ри­је­чи од ко­јих су по­је­ди­не би­ле
по­ри­је­клом из ла­тин­ског је­зи­ка и по­ла­ко се спу­сти на­зад а
они на­ста­ви­ше шет­њу са­да још од­мје­ре­ни­јим и усмје­ре­ни­јим
ко­ра­ком.
Опет ста­до­ше ис­пред кон­теј­не­ра, тре­ћег по ре­ду. По­гле­
дах око се­бе: би­ли смо већ на пе­ри­фе­ри­ји гра­да, на за­па­ду
се ру­ме­ни­ло про­с у­ло по не­бу ве­стерн фил­мо­ва док је бље­
ште­ћа лоп­та мје­се­ца од­ска­ка­ла ка сво­јој нај­ви­шој тач­ки. Тај
кон­теј­нер би­ја­ше дру­га­чи­ји од прет­ход­них, на ње­му цр­ве­ном
фар­бом би­ја­ше ис­пи­са­но ПРИ­ЈАТ­НО! а оки­ћен ра­зно­бој­ним
тра­ка­ма јар­ких бо­ја. По­ред је ста­ја­ла на­кри­вље­на ви­три­на по
чи­јим по­ли­ца­ма су бри­жљи­во по­ре­да­не окр­ње­не и зар­ђа­ле
теп­си­ји­це. У јед­ној спа­зих не­ко­ли­ко нов­чи­ћа, у дру­гој до кра­
ја нео­гло­дан шпи­ње­так, у тре­ћој се рас­па­да­ло не­што на­лик
на тро­ку­тић тор­те. Мо­ји слу­чај­ни са­пут­ни­ци ко­је сам још
ви­ше слу­чај­но пра­тио куц­ну­ше не­ко­ли­ко пу­та о по­кло­пац
сла­вље­нич­ког кон­теј­не­ра, на што се он по­диг­ну и они уђо­ше,
увје­жба­но пре­ба­цу­ју­ћи но­ге ис­пу­шта­ју­ћи из ње­го­ве утро­бе
ка­ко­фо­ни­ју гла­со­ва и то­но­ва ду­вач­ких и уда­рач­ких ин­стру­
ме­на­та. Док се по­кло­пац кон­теј­не­ра спу­штао, по­ку­шао сам
при­сје­ти­ти се ка­мо сам кре­нуо, но ни­сам успио. Ста­јао сам
још не­ко­ли­ко тре­ну­та­ка и гле­дао пре­ма кон­теј­не­ру па, ка­ко се
ни­шта ни­је до­га­ђа­ло, по­шао је да­ље у пр­ву ка­фа­ну.
Ђу­ка сје­ди, че­ка пи­во и по­сма­тра ки­шне ка­пи. Хо­ће да их
за­ро­би по­гле­дом, да уста­не, да их хва­та, ко­ли­ко је же­дан. Али
му се не да. Ис­пру­жа бо­ле­сну но­гу: као да му не­ко но­жем чач­ка
по скоч­ном згло­бу. На­мр­шти се: ки­ша се пре­тво­ри у са­ли­је­ва­
ње во­де с не­ба. Он се раз­ве­дри: ио­на­ко је већ мо­кар. Ко­но­бар
бу­бек­ну фла­шу пред ње­га: он ста­де пре­вр­та­ти по џе­по­ви­ма,
пре­ме­ћу­ћи те­жи­ште с јед­не на дру­гу стра­ну ти­је­ла. На­бро­ја
дно ша­ке сит­них ко­ва­ни­ца, тут­ну их зга­ђе­ном ко­но­ба­ру у ру­
194
ДАН КОЈИ НИКАД НИЈЕ ПРОШАО

ку. Ра­чу­на: три пи­ва иза­ђо­ше на че­три ме­тра др­ва. Оста­је ми

још два­јес је­ан ме­тар пре­ко ле­ђа пре­т у­ри­ти. По­ди­је­ли са пет
да­на. Гр­гу­ће пи­во. Ки­ша не ста­је. Он по­сма­тра ка­ко дим ко­јег
из­ду­ва­ва из но­са и уста тво­ри раз­не об­ли­ке. По­ку­ша­ва да их
од­го­нет­не. Хо­ће да ство­ри још ве­ће и ра­зно­вр­сни­је об­ли­ке,
па ву­че ја­че јеф­тин ду­ван. За­грц­ну се, за­ка­шља, на­че­та пум­па
у гру­ди­ма га­ло­пи­ра. Ту­че се ша­ком по пр­си­ма, док му ки­шом
на­то­пље­не бу­ко­ве кла­де од ди­ма пред очи­ма ле­пр­ша­ју.
Ђу­ку је уви­јек не­ки ђа­во на­го­нио гдје не тре­ба. Он ни­је
био од обич­них, нор­мал­них љу­ди. Али то не зна­чи да је био
нео­би­чан, или не­нор­ма­лан. Нај­бли­жа ри­јеч ко­јом би се мо­гли
опи­са­ти ве­ћи­на ње­го­вих по­сту­па­ка би­ла би: аб­нор­мал­но. Иа­
ко је имао све што је ве­ћи­ни љу­ди бит­но у жи­во­т у: по­ро­ди­цу,
при­ја­те­ље, здра­вље и но­вац у до­вољ­ној мје­ри, ипак по­на­шао
се као да му то ни­је би­ло до­вољ­но. Ни­ка­да ни­је успи­је­вао
уби­је­ди­ти се­бе да је све то за­слу­жио па је, по­лу­свје­сно-по­лу­
не­свје­сно, упор­но по­ку­ша­вао да уни­шти све што је имао (или
што му је би­ло до­ди­је­ље­но). У тој на­мје­ри нај­да­ље је оти­шао
ка­да је здра­вље би­ло у пи­та­њу: пи­ћем и ци­га­ре­та­ма на­чео га
је у то­ли­кој мје­ри да је сва­ки дан мо­гао на ми­ру ко­ри­сти­ти
ли­је­ко­ве на­сла­ђу­ју­ћи се осје­ћа­њем по­себ­но­сти и ода­бра­но­сти
ве­ли­чи­ном пат­ње. Сва­ки онај ко­ји до­бро­вољ­но па­ти су­је­тан
је и ве­ли­ки его­и­ста, а ни­је хра­бар, ни­ти је чо­вје­ко­љу­бив, раз­
ми­шљао је. Уни­шта­ва­ју­ћи здра­вље, тро­шио је и но­вац, па је
че­сто ка­снио са пла­ћа­њем ки­ри­је, што је про­у­зро­ко­ва­ло пре­
се­ље­ња, не­и­ма­шти­ну и му­ке чла­но­ви­ма ње­го­ве по­ро­ди­це, а
при­ја­те­ље је гу­био због не­вра­ћа­ња ду­го­ва. Та­ко је лу­цид­но и
си­гур­но за­тво­рио пун круг про­па­сти.
Ипак је осје­ћао да још уви­јек не стра­да­ва до­вољ­но; за­то
је пио и пу­шио још ви­ше, и ку­по­вао још ви­ше ли­је­ко­ва, али
и ту је по­сто­ја­ла гра­ни­ца, гра­ни­ца фи­зич­ке из­др­жљи­во­сти:
по­што је ни­је мо­гао при­је­ћи, до­сје­тио се да ис­пи­та гра­ни­це
па­ме­ти. За­ла­зио је у пр­ља­ве ка­фа­не на пе­ри­фе­ри­ји гра­да и
сми­ре­но тр­пио по­ни­же­ња од про­па­лих љу­ди и пи­ја­на­ца све
док се ни­је пре­тво­рио у јед­ног од њих - та­да су све пат­ње пре­
ста­ле, оста­ле за­тр­па­не у про­шло­сти, јер по­стао је оно че­му је
уви­јек стре­мио: без­о­блич­на цр­на ма­са не­че­га. Мр­ча­ва.
195
 Душко Мрђа

Про­стор пред ка­фа­ном ис­пу­њен је мра­ком, при­гу­ше­но

свје­тло над шан­ком гу­ши се у ди­му и оби­ла­зе­ћи не­ко­ли­ке
гла­ве тво­ри флу­ид­не сјен­ке ко­је са­кри­ва­ју оба­мр­ла ти­је­ла по
ћо­шко­ви­ма. Окру­гла­ста ко­но­ба­ри­ца сје­ди за шан­ком ша­ка­
ма при­ти­ска­ју­ћи гла­во­бо­љу ис­под ума­шће­не гу­сте цр­не ко­се.
Са­мо по­не­кад про­ше­та до фри­жи­де­ра са пи­вом љу­ља­ју­ћи се у
по­врат­ку. Док се фај­ронт при­бли­жа­ва и ка­фа­на пра­зни, си­лу­
е­та на би­ци­клу вр­лу­да­ју­ћи и шкри­пе­ћи тра­жи још јед­но крат­
ко­трај­но уто­чи­ште - жа­ром ци­га­ре­те озна­ча­ва пу­та­њу кроз
мрак. По­сљед­њи гост из­ла­зи, ру­ши се на тро­то­ар и оста­је
не­по­мич­но про­стрт; по­сљед­њи про­ла­зник га не при­мје­ћу­је,
гла­ве по­диг­ну­те, по­гле­да упр­тог у круг Мје­се­ца, Ђу­ка из­гле­да
као да спа­ва пред ква­дра­том мо­ни­то­ра.

196
Игор Нов­чић

РУ­ПА ОД ХРА­СТО­ВЕ КО­РЕ

– Хтео бих вас пр­во упи­та­ти, зна­те ли где сте?
– На­рав­но, ми­сли­те да сам луд?
– Ви­ше нам се сви­ђа тер­мин „бо­ле­стан”.
– Ми­сли­те да сам бо­ле­стан? Мо­жда че­знем за до­мом.
– Ствар­но? А где вам је дом?
– K-PAX.
Џин Бру­ер, K-PAX

О че­ти­ри нај­ми­сте­ри­о­зни­ја до­га­ђа­ја те го­ди­не бру­ја­ле су

но­ви­не. Ери­ка Фреј­на, аме­рич­ког чет­ни­ка, по­ли­ци­ја је се­дам
не­де­ља тра­жи­ла због уби­ства. Скри­вао се у про­стра­ним шу­
ма­ма По­ко­но пла­ни­не, а на кра­ју про­на­ђен је у јед­ном на­пу­
ште­ном хан­га­ру и пре­дао се без бор­бе. Ким Џон Ун, вла­дар
Се­вер­не Ко­ре­је, не­стао из јав­ног жи­во­та чи­та­вих че­тр­де­сет
да­на што је иза­зва­ло пра­ву хи­сте­ри­ју ме­ђу ње­го­вим су­на­род­
ни­ци­ма. На кра­ју, ис­по­ста­ви­ло се да је био под­врг­нут опе­
ра­ци­ји и у јав­но­сти се по­ја­вио на­сме­јан са шта­пом у ру­ци. У
Ни­ге­ри­ји, то­ком са­мо јед­не но­ћи, две­ста се­дам­де­сет и шест
де­вој­чи­ца кид­на­по­ва­ла је јед­на исла­ми­стич­ка гру­па. Пе­де­сет
де­во­ја­ка је ус­пе­ло да по­бег­не, док се за оста­ле де­вој­ке ни­шта
ни­је са­зна­ло. Ипак, нај­ве­ћа ми­сте­ри­ја је не­ста­нак ма­ле­зиј­ског
ави­о­на са две­ста три­де­сет и де­вет пут­ни­ка и чла­но­ва по­са­де.
Не по­сто­ји ни­је­дан до­каз са ко­јим би се об­ја­сни­ло шта се до­
го­ди­ло, са­мо прет­по­став­ка да се сру­шио у Ин­диј­ском оке­а­ну.
*
Вељ­ков не­ста­нак ни­ко ни­је при­ме­тио, осим не­ко­ли­ко вра­
ба­ца ко­је је хра­нио на те­ра­си сво­је со­бе. Тог ју­тра оста­ли су
без уо­би­ча­је­ног обро­ка у ви­ду ба­ја­те про­је. Чу­дан је чо­век ко­
197
 Игор Новчић

га се се­те са­мо пти­це. За то по­сто­је два раз­ло­га: или је био не­

дру­же­љу­бив, не­бла­го­на­клон пре­ма сво­јој око­ли­ни, или је то
соп­стве­ни из­бор око­ли­не ко­ја не при­хва­та не­што што је ван
ње­них окви­ра и ви­ди­ка.
А сре­ди­на у ко­јој је жи­вео би­ла је пу­на чу­да­ка сва­ко­ја­ке
вр­сте, иа­ко је на пр­ви по­глед би­ло ја­сно да је он је­ди­ни ко­ји
сво­јим спо­ља­шњим из­гле­дом и по­на­ша­њем не ли­чи на њих.
Си­ро­ма­шни или бо­га­ти, ле­пи или ру­жни, обра­зо­ва­ни или
нео­бра­зо­ва­ни, сви су ли­чи­ли јед­ни на дру­ге. Но­си­ли су ста­
ре, ис­тро­ше­не ка­пу­те и ка­пе од пре­вр­ну­те чо­је ис­под ко­јих се
на­зи­ра­ла ма­сна ко­са. Го­во­ри­ли су ти­хо, кроз тан­ке усне и сит­
не зу­бе, раз­гла­ба­ли не­ким чуд­ним ак­цен­том. Ују­тру би ишли
јед­ни код дру­гих на ка­фу, пе­ва­ли и ра­до­ва­ли се ком­шиј­ским
су­сре­ти­ма, по­под­не би се ме­ђу­соб­но при­ја­вљи­ва­ли ко­му­нал­
ној ин­спек­ци­ји ка­ко је не­ко од ком­ши­ја не­ле­гал­но на­пра­вио
обје­кат за ста­но­ва­ње или пр­о­тив­за­ко­ни­то спро­вео ка­на­ли­за­
ци­о­ну мре­жу, а уве­че сла­ли би сво­ју де­цу да се ту­ку са дру­гом
све до ка­сних са­ти. Ако је по­ро­ди­ца има­ла че­ти­ри пу­но­лет­на
чла­на, сва­ко од њих би се учла­нио у раз­ли­чи­т у пар­ти­ју ко­је су
има­ле до­бар реј­тинг, ка­ко би се оси­гу­ра­ли за на­ред­не че­ти­ри
го­ди­не. Же­на­ма су ра­сли чуд­но ко­вр­џа­ви бр­ко­ви, а му­шкар­
ци­ма ра­сле за­о­бље­не си­се. Сви су би­ли ро­ђа­ци, и, ако ко­јим
слу­ча­јем то ни­с у мо­гли да до­ка­жу, фал­си­фи­ко­ва­ли би ро­до­
сло­ве под­ми­ћу­ју­ћи се­о­ског по­па.
У чуд­но ба­нат­ско се­ло по­ро­ди­ца Бес­ко­ро­вај­ни до­се­ли­ла
се по­сле Пр­вог свет­ског ра­та. Вељ­ков де­да, Ар­се­ни­је, сре­ди­
ном три­де­се­тих го­ди­на отво­рио је из­да­вач­к у ку­ћу „Па­ле­о­
лит”. До 1990. го­ди­не из­да­вач­ка ку­ћа је опре­ми­ла два­де­сет и
де­вет ко­ла по­е­зи­је, про­зе, есе­ја и на­уч­них сту­ди­ја. У ве­ли­кој
ку­ћи, на кра­ју се­ла, у со­ка­к у од смо­ни­це, ма­ло по­зна­та ши­
рој јав­но­с ти, на­ла­зи­ла се јед­на од нај­ве­ћих при­ват­них би­
бли­о­те­ка на Бал­ка­ну. Дру­ги, тре­ћи и че­твр­ти спрат би­ли су
по­пу­ње­ни књи­га­ма ко­је су ис­пу­ња­ва­ле по­ли­це од хра­с то­вог
др­ве­та.
Вељ­ко је био тих и бла­ге на­ра­ви; оже­нио се Ду­ши­цом,
ћер­ком се­о­ског во­до­ин­ста­ла­те­ра, ко­ји је ме­шта­ни­ма одр­жа­
198
РУПА ОД ХРАСТОВЕ КОРЕ

вао во­до­вод­ну мре­жу. Мај­стор­ске ћер­ке су вред­не, спо­соб­не

и за му­шке по­сло­ве, али ла­ја­ве на је­зи­ку. То је син­дром оче­вог
стро­гог мај­стор­ског ау­то­ри­те­та. Са њом је жи­вео де­сет го­ди­
на у за­ко­ни­том бра­ку, али ни­с у има­ли де­це. За то, што ни­с у
има­ли де­це, ре­дов­но је оп­т у­жи­ва­ла Вељ­ка. По­вре­ме­но га је
на­го­ва­ра­ла да да­је спер­му на ис­пи­ти­ва­ње и ана­ли­зу, а се­бе
је ле­чи­ла не­ким чуд­ним тра­ва­ма ко­је јој је до­но­си­ла тет­ка из
обли­жњег се­ла. Ду­ши­ца је као мла­да би­ла нај­леп­ша де­вој­ка у
це­лом окру­гу. Би­ло је то ли­це без ма­не, не­ка при­род­на ле­по­та
рет­ко ви­ђе­на на овим про­сто­ри­ма. Он­да се уго­ји­ла, по­че­ле
су на ли­цу да јој ра­сту чуд­не бра­да­ви­це и до­би­ла је хер­пес
на анал­ном отво­ру ко­ји се ши­рио на оста­ле де­ло­ве те­ла, али
оста­ла је та мла­да­лач­ка ле­по­та на ли­цу. У ње­ној уну­тра­шњо­
сти кри­ла се не­ка тру­ла по­длост ко­ја јој је из­је­да­ла при­јат­ну
спо­ља­шњост.
По­сао у из­да­вач­кој ку­ћи про­пао је на­кон рас­па­да Ју­го­сла­
ви­је. Чи­та­во има­ње и све бо­гат­ство ко­је се на­ла­зи­ло у де­о­
ни­ца­ма, нов­ча­ни­ца­ма и зла­т у про­коц­као је и про­пио Вељ­ков
отац Пе­тар, ле­че­ни ал­ко­хо­ли­чар, фи­гу­ра бед­на и опа­ка, ка­
сни­је ду­шев­ни бо­ле­сник, ко­ји се ле­чио у То­по­ни­ци код Ни­
ша, јед­ног ју­тра про­на­ђен у бол­нич­кој со­би пре­се­че­них ве­на.
Сре­ћом, би­бли­о­те­ку због пре­ра­не смр­ти ни­је ус­пео да рас­
про­да, али је Вељ­ко био при­ну­ђен да про­на­ђе по­сао ко­ји би
му ре­шио ужа­сне ег­зи­стен­ци­јал­не му­ке. Пр­во је ра­дио као
ко­но­бар у обли­жњој се­о­ској ка­фа­ни, ка­сни­је је во­зио ди­вљи
так­си за јед­ног ло­кал­ног по­ли­ти­ча­ра на ре­ла­ци­ји се­ло­–град,
али све је то би­ло не­до­вољ­но да се под­ми­ре обич­не по­ро­дич­
не по­тре­бе. Го­ди­на­ма, Ду­ши­ца је убе­ђи­ва­ла Вељ­ка да рас­про­
да­ју би­бли­о­те­ку и да отво­ре се­о­ску ка­фа­ну. Од оно­га да­на,
ка­да је схва­ти­ла да Вељ­ко то не би учи­нио ни по це­ну го­лог
жи­во­та, по­че­ла је пре­ма ње­му да се по­на­ша као пре­ма нај­ве­
ћем не­при­ја­те­љу. Он је то осе­ћао. Њен по­глед ни­је ви­ше био
пун де­во­јач­ког сна, он је сад био ма­ли­ган и за­стра­шу­ју­ћи.
„Ка­да ћеш да пре­ста­неш да глу­миш кре­те­на? У ства­ри ти
и не глу­миш, ти си ствар­но кре­тен. Од про­да­је би­бли­о­те­ке
мо­гли би­смо да жи­ви­мо са­свим при­стој­но.”
199
 Игор Новчић

„Знаш ли ти, да они ме­ни ну­де су­му нов­ца ко­ја ни­је до­
вољ­на ни за те­мељ те тво­је ка­фа­не? То су ка­пи­тал­на де­ла, а
не то­а­лет па­пир ка­ко га они вред­ну­ју с об­зи­ром на њи­хо­во
пла­ћа­ње.”
„Све док бу­деш био по­но­сан, ска­па­ва­ћеш од гла­ди. Про­
пад­ни и црк­ни кад си глуп!”
„Не ме­шај се у не­што што не раз­у­меш. По­треб­но је вре­ме.
Ра­чу­нам на њи­хо­ву не­стр­пљи­вост.”
„Ви­ше ми је му­ка да го­ди­на­ма слу­шам исте при­че. Увек ти
не­што ра­чу­наш. Про­ђе нам жи­вот док пре­бро­јиш све ов­це у
гла­ви. Ни­кад ни­си знао да се сна­ђеш.”
„Ов­де ни­је у пи­та­њу сна­ла­жљи­вост не­го вре­ме, же­но
бож­ја!”
„Те­би је вре­ме одав­но ис­те­кло. Уо­ста­лом, оста­ви­ла сам ти
на сто­лу спо­ра­зум­ни раз­вод, па ти ви­ди шта ћеш.”
Њен бес је ус­пео не­ка­ко да се сми­ри, а ка­сни­је про­на­шао
је по­сао да­ле­ко од свог се­ла. То је би­ла мај­стор­ска ра­ди­о­ни­
ца, а вла­сник Не­дељ­ко Чу­чи­ло­вић, ко­га су ме­шта­ни про­зва­ли
ма­ли Хи­тлер због фа­ци­јал­них ка­рак­те­ри­сти­ка, ве­чи­те на­мр­
го­ђе­но­сти, ма­лих бр­ко­ва ко­ји су за до­руч­ком би­ли ума­за­ни
вру­ћим и ма­сним бу­ре­ком, али и због стро­го­ће и на­ду­ве­но­
сти. Вељ­ко је рад­ним да­ни­ма спа­вао са­мо три са­та. Пр­во би
ују­тру у по­ла се­дам пу­то­вао се­о­ским ау­то­бу­сом до гра­да, а на
та­мо­шњој же­ле­знич­кој ста­ни­ци че­као је воз ко­ји је ишао до
обли­жњег се­ла у ко­јем се на­ла­зи­ла ра­ди­о­ни­ца. Вра­ћао се ку­
ћи тек у пет са­ти по­под­не вид­но ис­тро­шен и умо­ран. Са­свим
је мир­но пре­ла­зио пре­ко на­мр­го­ђе­них ли­ца на по­слу ко­ја су
спро­во­ди­ла ри­т у­ал оба­ве­зним по­ни­жа­ва­њем сва­ког ко је
имао ма­њу функ­ци­ју и ма­њи зна­чај на рад­ном ме­сту, а Вељ­ко
је тек по­чео да ра­ди и био је тре­ти­ран као по­след­ња ру­па на
фру­ли - ма­ли от­па­дак из да­ле­ког се­ла ко­ме је слу­чај­но за­пао
тај нај­те­жи део по­сла. Уве­че би чи­тао књи­ге до ка­сно у ноћ и
та­ко сва­ким рад­ним да­ном осим не­де­ље. Не­де­љом је за­ли­вао
цве­ће и хра­нио пти­це на сво­јој те­ра­си. Це­ло­к у­пан трет­ман,
ко­ји ни­је ни­ма­ло ли­чио на оп­хо­ђе­ње пре­ма људ­ском би­ћу
не­го пре­ма нај­го­рој зве­ри, Вељ­ко је упор­но тр­пео, јер је знао
200
РУПА ОД ХРАСТОВЕ КОРЕ

да са­мо на тај на­чин мо­же са­чу­ва­ти сво­је на­сле­ђе у књи­га­

ма. Рас­пет из­ме­ђу сва­ко­днев­них бри­га и ег­зи­с тен­ци­јал­них
му­ка, па­кла ко­ји га је че­као че­тр­де­сет ки­ло­ме­та­ра од ку­ће и
књи­га ко­је је во­лео да чи­та, Вељ­ко се на­ла­зио у те­лу по­де­ље­
ног чо­ве­ка.
Ме­се­ци су про­ла­зи­ли, а он­да су јед­ног ју­тра Не­дељ­ка про­
на­шли у га­ра­жи са цре­вом у усти­ма ко­је је би­ло при­ка­че­но на
плин­ску бо­цу. Са­мо пар не­де­ља на­кон то­га, јед­ног по јед­ног
рад­ни­ка на­ла­зи­ли су мр­тве: ау­то­ли­ма­ра су про­на­шли уко­че­
ног од ки­се­ли­не ко­ју је по­пио, а елек­три­чар је из не­по­зна­тих
раз­ло­га пу­цао се­би у гла­ву. Вељ­ку се чи­ни­ло да где год за­ко­
ра­чи, по­ја­ви се не­сре­ћа.
Сво­је ју­тар­ње не­у­ро­зе ле­чио сам у Вељ­ко­вој би­бли­о­те­ци.
Био сам је­ди­ни по­ча­сни члан ко­ји је имао част да у сва­ко вре­ме
ко­ри­сти услу­ге. Дао ми је кључ та­ко да сам мо­гао да уђем кад
год сам же­лео, а би­бли­о­те­ка је би­ла чу­де­сна: на дру­гом спра­т у
на­ла­зи­ла се го­то­во це­ло­куп­на свет­ска књи­жев­ност, на тре­ћем
до­ма­ћа, а на че­твр­том оних чу­ве­них два­де­сет и де­вет ко­ла ко­ја
је Вељ­ков де­да из­дао. То су би­ли углав­ном не­по­зна­ти пи­сци.
Ко­ли­ко год се тру­дио да иза­ђе из по­зи­ци­је у ко­ју је за­пао
не сво­јом кри­ви­цом, то­ли­ко га је жи­во бла­то у ко­јем се да­вио
ву­кло на дно. Ипак, јед­но­га да­на до­го­ди­ло се чу­до. По­штар
је до­нео пи­смо са по­све­том ко­је је би­ло за­пе­ча­ће­но во­ском и
див­ним ру­ко­пи­сом адре­си­ра­но на Вељ­ка. Пр­во је по­ми­слио
да ни­је слу­чај­но по­но­во сти­гао зах­тев од град­ске би­бли­о­те­
ке ко­ја же­ли да от­ку­пи ње­го­ве књи­ге по це­ни то­а­лет па­пи­ра,
за­тим, ка­да је от­кло­нио ту мо­гућ­ност, по­ми­слио је да ни­је ту­
жба зло­на­мер­ног ком­ши­је ко­ји га је пре не­ко­ли­ко да­на при­ја­
вио ин­спек­ци­ји да има сеп­тич­ку ја­му у дво­ри­шту, иа­ко је до­
бро знао да је Вељ­ко пр­ви у се­лу на­пра­вио ка­на­ли­за­ци­ју, а он­
да, ка­да је све то от­па­ло као по­тен­ци­јал­на мо­гућ­ност, по­ла­ко
је отво­рио пи­смо и угле­дао име свог по­кој­ног де­де Ар­се­ни­ја.
Дра­ги Вељ­ко,
Жи­вот је са­ста­вљен од сно­ва; они су раш­чла­ње­ни на оне
тре­нут­ке за ко­је ве­ру­је­мо да су ствар­ни. Сва­ко­днев­но сум­
ња­мо у те тре­нут­ке, ви­ше не ве­ру­је­мо сво­јим очи­ма ни сво­
201
 Игор Новчић

јим осе­ћа­њи­ма, са­мо по­пут мор­ских та­ла­са ин­стинк­тив­но

и на­гон­ски хи­та­мо ка оба­ли. А ко­ји је пра­ви пут? Ти си сад у
ста­њу у ко­јем је нај­ма­ње мо­гу­ће зна­ти од­го­вор на то пи­та­ње.
За­то ће ти би­ти чуд­но ово пи­смо и мо­ја по­ру­ка ко­ју ти ша­
љем у пра­вом тре­нут­ку, пре­ко адво­ка­та Пе­тра Јан­ко­ви­ћа.
Знам да ћеш сум­ња­ти у ње­го­ву ве­ро­до­стој­ност, јер ми смо
би­ћа са­ста­вље­на од чуд­ног ма­те­ри­ја­ла. Цео жи­вот по­све­тио
сам из­да­ва­штву. Ше­зде­сет го­ди­на ску­пљао сам нај­зна­чај­ни­је
књи­ге ко­је су се об­ја­вљи­ва­ле у не­мир­ним вре­ме­ни­ма. Као што
знаш, мо­ја из­да­вач­ка ку­ћа об­ја­ви­ла је два­де­сет и де­вет ко­
ла. У њи­ма мо­жеш да про­на­ђеш пи­сце за ко­је ни­кад ни­ко ни­је
чуо. У два­де­сет и де­ве­том ко­лу на­ла­зи се осам­на­ест књи­га.
То је био мој по­след­њи про­је­кат. Осам­на­е­сту књи­гу про­на­
ђи. Чу­ва­ју је у град­ској би­бли­о­те­ци као плен, али њу не мо­же
сва­ко да про­чи­та. У по­след­њој го­ди­ни мог жи­во­та др­жав­на
без­бед­ност ме је про­га­ња­ла због ње. На кра­ју, ус­пе­ли су пре­ва­
ром да је од­не­су. Ни­шта ни­сам мо­гао. Та­ква су вре­ме­на би­ла.
Др­же је као тро­феј, као њи­хо­ву по­бе­ду, а као наш по­раз. Она
је за­ро­бље­на, али без­о­па­сна, они то не зна­ју, за­то ће пру­жи­
ти от­пор да ти је вра­те. Про­на­ђи је, она при­па­да те­би. Она
ре­ша­ва све тво­је про­бле­ме.
Во­ли те твој де­да Ар­се­ни­је
Су­тра­дан, Вељ­ко се по­ја­вио ис­пред вра­та ди­рек­тор­ке са
зах­те­вом да му се по за­ко­ну о де­на­ци­о­на­ли­за­ци­ји ин­те­лек­
ту­ал­не имо­ви­не вра­ти књи­га ко­ја је бес­прав­но за­пле­ње­на.
Ире­на Ћу­ла­фић, ди­рек­тор­ка би­бли­о­те­ке, ср­дач­но га је при­
ми­ла у сво­ју кан­це­ла­ри­ју. То је би­ла же­на пла­стич­ног обра­за
и не­ка­ко чуд­но на­пу­ће­них уса­на као од же­ла­ти­на, али вр­ло
при­јат­ног осме­ха и гла­са. Као да је би­ла гра­ђе­на од ста­кла,
па се чи­ни­ло, док хо­да она­ко по­но­сно и ста­ме­но, да ће се сва
раз­би­ти о бе­тон. Ка­да се сме­ши­ла, чи­ни­ло се да јој се обра­зи
ле­пе за уши, а би­сер­но­бе­ли зу­би ко­ји су очи­глед­но би­ли ве­
штач­ки при­вла­чи­ли су па­жњу са­го­вор­ни­ку.
„Ми смо до­бро упу­ће­ни у ваш про­блем. Не­мој­те да бри­
не­те, ваш зах­тев ће да бу­де ис­пу­њен у што кра­ћем за­кон­ском
202
РУПА ОД ХРАСТОВЕ КОРЕ

ро­ку, са­мо мо­ра­мо да ис­по­шту­је­мо не­ка ад­ми­ни­стра­тив­на

пра­ви­ла.”
„На­дам се да је та­ко”, ре­као је Вељ­ко. „Ја до ју­че ни­сам ни
знао да је је­дан део мог на­сле­ђа у ва­шим про­сто­ри­ја­ма, са­
свим сам слу­чај­но са­знао − не же­ле­ћи да јој от­кри­је ми­сте­ри­
о­зно пи­смо ко­је се од­је­дан­пут по­ја­ви­ло.”
„Ка­да бу­де­те по­пу­ни­ли ове фор­му­ла­ре, пре­дај­те их на­шем
прав­ни­ку да се све то за­ве­де, а по­сле то­га се обра­ти­те пи­сци­
ма би­бли­о­те­ке.”
Пи­сци­ма би­бли­о­те­ке? Ко су пи­сци би­бли­о­те­ке? Би­бли­о­те­
ка има сво­је ру­ко­вод­ство, књи­ге, сво­ја по­себ­на оде­ље­ња, ка­
дро­ве, сто­ли­це и ра­фо­ве, али ка­ко мо­же да има сво­је пи­сце.
Та од­ред­ни­ца га је збу­ни­ла. Пр­во је по­ми­слио на пи­сце ко­ји­ма
је би­бли­о­те­ка нај­че­шће из­да­вач, за­тим на оне ко­ји че­сто го­
сту­ју на књи­жев­ним ве­че­ри­ма, на пи­сце ко­ји су за­сту­пље­ни
у би­бли­о­теч­ким збор­ни­ци­ма, он­да се уо­зби­љио, по­че­шао по
но­с у, по­ди­гао обр­ву, и схва­тио да су то пи­сци ко­ји су за­по­сле­
ни у би­бли­о­те­ци, али, опет, остао је за­чу­ђен бе­сми­сле­ном од­
ред­ни­цом, јер пи­сац је пи­сац, па ма­кар био раз­но­сач но­ви­на,
трак­то­ри­ста или ма­ши­но­во­ђа. Ње­го­ва сло­бо­да мо­ра да бу­де
без­гра­нич­на и не­по­му­ти­ва, без ме­сног од­ре­ђе­ња ње­го­вог по­
ло­жа­ја. Ту ноћ, пре од­ла­ска у по­тра­гу за ми­сте­ри­о­зном књи­
гом, убе­ђи­вао сам га да је то са­свим нор­мал­но у зе­мљи у ко­јој
је пи­сац одав­но из­гу­био функ­ци­ју ства­ра­о­ца и на­по­ме­нуо му
да не би би­ло ло­ше да су­тра не ула­зи у би­ло ка­кве рас­пра­ве са
њи­ма, јер од њих, уо­ста­лом, и за­ви­си по­вра­ћај књи­ге ње­го­вој
би­бли­о­те­ци.
„Ни­ка­кав за­кон ти ту не­ће по­мо­ћи”, упо­зо­рио сам га.
Вељ­ко је обу­као пла­ву ко­шу­љу и јед­но из­ли­за­но оде­ло, је­
ди­но ко­је је имао, и упу­тио се ка од­ред­ни­ци ко­ја се зва­ла пи­
сци би­бли­о­те­ке. Пред њим се ука­за­ла ку­ћи­ца са ис­тро­ше­ним
цре­по­ви­ма и про­ло­ка­ним зи­до­ви­ма, али те­шким вра­ти­ма ко­
ја су ода­ва­ла ути­сак го­спод­ске про­сто­ри­је. Зво­нио је два пу­та
и вра­та му је отво­рио Мар­ко Мар­ке­ше­вић, гр­до­си­ја од два
ме­тра, сит­них очи­ју и кљу­на­стог но­са, за­ли­за­не ко­се и по­
че­шља­не бра­де. По­сма­тра­ју­ћи га, Вељ­ку се учи­ни­ло да има
203
 Игор Новчић

око на обр­ви, јер је стал­но по­ди­зао обр­ву док је слу­шао са­го­

вор­ни­ка, па са­мим тим се ства­рао ути­сак да се око са­мо по­
ме­ра на сва­ки тик ко­ји је пра­вио. Мар­ко је исто­вре­ме­но био
пред­сед­ник клу­ба пи­са­ца би­бли­о­те­ке, ру­ко­во­ди­лац оп­штин­
ског оде­ље­ња за умет­нич­ке ин­те­гра­ци­је, пред­сед­ник Управ­
ног од­бо­ра па­ра­глај­динг клу­ба, се­кре­тар Ко­ми­те­та за род­ну
рав­но­прав­ност, са­вет­ник пред­сед­ни­ка Дру­штва скрет­ни­ча­
ра, кон­тро­лор Ау­то­мат­ске ме­те­о­ро­ло­шке ста­ни­це, шеф рад­
ни­ци­ма на про­тив­град­ној за­шти­ти... обра­тио му се сми­ре­ним
го­спод­ским то­ном:
„Ви­дим да и ви пи­ше­те. На­шао сам не­ке ва­ше ру­ко­пи­се.
До­нео ми их је ваш при­ја­тељ”, ре­че Мар­ко.
„Ни­шта озбиљ­но. То су не­ки по­чет­нич­ки по­ку­ша­ји. Мој
де­да је био из­да­вач, па сам ве­ро­ват­но од ње­га на­сле­дио та­ле­
нат, али не и да бу­дем пи­сац.”
„Ко­је су вам те­ме оми­ље­не?”
На­пи­сао сам не­ко­ли­ко при­ча о по­ги­би­ји вој­ни­ка на Срем­
ском фрон­т у. По­ку­ша­вао сам да по­ве­жем тај по­ли­тич­ки мо­
ме­нат са жр­тва­ма ра­та. У пла­ну је би­ла и из­ло­жба у са­рад­њи
са јед­ним на­шим сли­ка­ром.
Све вре­ме Мар­ко га је гле­дао оним оком ис­под обр­ве и за­ми­
шље­но као не­ки фи­ло­зоф ис­пи­ти­вао Вељ­ко­ва сто­па­ла и ру­ке.
„Ка­ко ми­сли­те жр­тве?”
„Жр­тве, ми­слим, не­ви­но стра­да­ли, не­ком глу­пом на­ред­
бом или де­кре­том.”
„Не ми­сли­те ваљ­да да вој­ни­ци мо­гу да бу­ду жр­тве? Ви пи­
ше­те о стра­да­њу вој­ни­ка, али вој­ни­ци не мо­гу да бу­ду стра­
дал­ни­ци. Да сте пи­са­ли о ци­ви­ли­ма, па и да вас раз­у­мем...”
„Да, али то су вој­ни­ци ко­је су у рат сла­ли без му­ни­ци­је и
опре­ме. Мно­ги су уби­је­ни с ле­ђа.”
„По­кло­ни­ћу вам сво­ју књи­гу Кр­ва­ви Ус­крс. До­ста то­га мо­
же­те да на­у­чи­те. Нас ис­кљу­чи­во за­ни­ма ква­ли­тет. Не при­
да­је­мо мно­го па­жње те­ма­ма ко­ли­ко ква­ли­тет­ним ра­до­ви­ма.”
„Из­ви­ни­те ако сам на­ме­тљив, али бих вас за­мо­лио да, ако
су све про­це­ду­ре за­вр­ше­не, пре­у­змем књи­гу, јер имам и не­ке
дру­ге оба­ве­зе ‒ ре­че Вељ­ко.”
204
РУПА ОД ХРАСТОВЕ КОРЕ

„До­би­ће­те сво­ју књи­гу. Ов­де је код ме­не. Чи­тао сам и не

ви­дим раз­лог због че­га сте то­ли­ко за­ин­те­ре­со­ва­ни. Књи­га је
са­свим про­сеч­на, од не­ког не­по­зна­тог ау­то­ра.”
Мар­ко је ина­че био и ор­га­ни­за­тор мно­го­број­них пе­снич­
ких ма­ни­фе­ста­ци­ја. Нај­ве­ћа по­сла­сти­ца би­ла му је да јед­ном
го­ди­шње до­де­ли на­гра­ду са­мом се­би. Пла­шио сам се да се
Вељ­ко не на­љу­ти за­то што сам ње­го­ве про­на­ђе­не ру­ко­пи­се
у кућ­ној би­бли­о­те­ци од­нео Мар­ку, али сам сма­трао да су то
за­и­ста озбиљ­ни ра­до­ви, вред­ни да их по­гле­да­ју пи­сци би­бли­
о­те­ке. Но, Вељ­ко ни­је био љут због то­га. Уо­ста­лом, Мар­ко их
ни­је ни чи­тао. Пи­сци би­бли­о­те­ке су има­ли став да не чи­та­ју
ни­шта што им се до­не­се, већ су че­ка­ли на­ред­бу са вр­ха шта
сме, а шта не сме да се об­ја­ви. До­бро је би­ло што Вељ­ко ни­
је знао исто­ри­ју по­ро­ди­це Мар­ке­ше­вић. Мар­ков пра­де­да био
је на дво­ру Алек­сан­дра Обре­но­ви­ћа двор­ски до­у­шник, ње­
гов де­да до­пи­сник за вре­ме ау­стро­у­гар­ске ца­ре­ви­не, а отац
ду­го­го­ди­шњи рад­ник др­жав­не без­бед­но­сти. Мар­ко је на­кон
смр­ти свог оца био про­јек­то­ван у ше­фа свим пи­сци­ма би­бли­
о­те­ке. Та­ко је власт сма­тра­ла да мо­же да се очу­ва ста­бил­ност
овог ре­ги­о­на.
По­у­чен ре­чи­ма сво­га де­де, Вељ­ко је за­до­вољ­но но­сио сво­
је на­сле­ђе ис­под ми­шке. До­шав­ши ку­ћи, за­до­вољ­но је гле­дао
у твр­ди по­вез књи­ге ко­ја је ста­ја­ла ис­пред ње­га. Но­си­ла је
на­слов Ру­па од хра­сто­ве ко­ре. При­ли­ком сва­ког до­ди­ра као
да су сви ли­ко­ви ожи­вља­ва­ли. Се­ћам се да ми је за­не­се­но го­
во­рио ка­ко су по­гла­вља за­ни­мљи­ви­ја ка­ко од­ми­че у чи­та­њу.
На кра­ју сва­ког де­ла на­ла­зи­ла се ру­па об­ло­же­на хра­с то­вом
ко­ром. За­ро­нив­ши у њу, по­гле­дом ве­чи­тог са­ња­ра, ис­пред
се­бе је угле­дао вра­та, огром­на и те­шка, са по­зла­ће­ном бра­
вом и ме­син­га­ном ква­ком. Отво­рио је без ку­ца­ња. Ле­по­та
сун­че­вих зра­ка као да му по­му­ти ум. Знао је, одав­но, да му
Ду­ши­ца ста­вља птич­ји из­мет у хра­ну и по­ми­слио да га је
мо­жда та вр­с та фе­ка­ли­је оша­му ­ти­ла и узе­ла му ра­зум. Он­да
се се­тио да су му Ду­ши­чи­ни ро­ђа­ци про­шле го­ди­не по­кло­
ни­ли бу­ре вр­шач­ког ви­на од ко­јег се ни­је осе­ћао до­бро, али
све за­шта је ми­слио да је не­ко чуд­но при­ви­ђе­ње, ја­сно се
205
 Игор Новчић

ука­зи­ва­ло као ствар­ност. Про­ла­зио је кроз кро­шњу др­ве­ћа

ко­ја су се ру­ме­ни­ла, на углу сва­ке ули­це би­ли су за­са­ђе­ни
мла­ди бо­ро­ви, гле­дао је љу­де са ци­лин­дри­ма ка­ко му от­по­
здра­вља­ју. Вре­ме ни­је по­с то­ја­ло, са­то­ва ни­је би­ло, љу­ди ни­
су жу­ри­ли. Та­ко је Вељ­ко, вра­ћа­ју­ћи се из ма­што­ви­тог све­та,
са­мо ње­му по­зна­том, пре­при­ча­вао де­таљ­но шта је ви­део и
шта је до­жи­вео. На­рав­но, ко­ји још лу­дак мо­же да по­ми­сли
да је Вељ­ко кроз ру­пу са­свим обич­не књи­ге си­ла­зио у не­ки
но­ви, бо­љи свет, а за­тим се у ра­ним ју­тар­њим са­ти­ма вра­ћао
сво­јој сва­ко­дне­ви­ци, али он је био то­ли­ко убе­дљив, да ми се
де­ша­ва­ло да на тре­нут­ке ствар­но по­ми­слим ка­ко ми опи­с у­је
део не­ког ствар­ног све­та ко­ји је ту не­где по­ред нас. То је тра­
ја­ло не­ко­ли­ко ме­се­ци. Го­во­рио ми је да ће уско­ро на­пу­с ти­ти
све, и за­мо­лио да ни­ко­ме не пре­при­ча­вам на­ше раз­го­во­ре.
На­ро­чи­то слу­чај са књи­гом.
И за­и­ста, јед­но­га да­на је не­стао. Го­во­рио је да ће се на­кон
про­чи­та­не књи­ге вра­та за­тво­ри­ти са уну­тра­шње стра­не и да
не­ће би­ти у мо­гућ­но­сти да се вра­ти, а то му је био циљ. Мо­лио
сам га да поч­не да узи­ма ле­ко­ве, јер ње­го­ва ма­шта­ња ни­ку­да
не во­де. Та­да се на­љу­тио и пре­стао да раз­го­ва­ра са мном. По­
ли­ци­ја се тек по­сле не­ко­ли­ко да­на укљу­чи­ла да ис­пи­та слу­чај.
Чи­сто да за­до­во­ље ру­ти­ну свог би­ти­са­ња, ин­спек­то­ри су ме
не­ко­ли­ко пу­та по­зи­ва­ли на раз­го­вор, јер су би­ли упо­зна­ти да
сам са Вељ­ком био у до­брим од­но­си­ма. Ис­пи­ти­ва­ли су ме ко­
ли­ко сам га пу­та днев­но ви­ђао, о че­му смо раз­го­ва­ра­ли, и да
ли је би­ло ика­квих на­го­ве­шта­ја да Вељ­ко на­пу­сти сво­ју ку­ћу
и упу­ти се у не­по­зна­том прав­цу не ре­кав­ши ни­ко­ме. Ина­че,
има­ли су не­ко­ли­ко та­квих слу­ча­је­ва ме­сеч­но, па им Вељ­ков
не­ста­нак и ни­је био при­о­ри­тет. Ис­пи­ти­ва­ње оста­лих тра­ја­ло
је не­ко­ли­ко да­на.
Еле­о­но­ра При­би­ће­вић, учи­те­љи­ца у пен­зи­ји, ре­кла је:
„Био је ђу­бре, ни­ка­да се ни­ко­ме из ули­це ни­је ја­вљао, ни­
ка­да ни­је уче­ство­вао у за­јед­нич­кој ак­ци­ји око сре­ђи­ва­ња се­о­
ског ма­ка­да­ма. Пра­вио се као да не по­сто­ји­мо.”
Ми­тар Ђу­кић, се­о­ски кав­га­џи­ја, жа­лио се на ње­го­ву чуд­ну
при­ро­ду:
206
РУПА ОД ХРАСТОВЕ КОРЕ

„Чу­дак, јед­но­став­но чу­дак. Уда­рио сам га про­шле го­ди­не у

ка­фа­ни, јер је вре­ђао мо­ју се­о­ску на­рав. Ни­је ме ту­жио, већ
ми је ују­тру на фа­са­ди ку­ће осва­нуо ку­ка­сти крст ис­цр­тан
спре­јом.”
Би­бли­о­те­ка је од­у­ста­ла од от­ку­па књи­га. Вре­ме је про­ле­
те­ло. Ду­ши­ца се по­но­во уда­ла. На ње­ном сим­па­тич­ном ли­цу
при­ме­тио сам осмех из ко­јег је про­го­ва­ра­ло за­до­вољ­ство но­
вим жи­во­том и то­та­лан за­бо­рав на бив­шег му­жа. По­сма­трам
Вељ­ко­ву би­бли­о­те­ку. Из пра­шња­вих књи­га као да и да­нас ви­
дим ње­гов бла­ги осмех пун иро­ни­је. По­ма­ло му за­ви­дим. Као
да ни­је оти­шао у не­ки но­ви свет. Он се са­мо вра­тио та­мо где
при­па­да.

207
Жи­во­ти­је По­по­вић

ПЛО­ДО­ВИ ВА­ТРЕ

1.
Гли­ша Ци­га­нин, кор­пар и ка­лај­џи­ја, по­кат­кад ће­ма­ни­ста,
пре­вла­чио је гу­да­лом по вра­т у ста­ре ви­о­ли­не као под ка­зну,
па ипак до­вољ­но ве­што и до­вољ­но хи­тро да пра­ти ри­там
„Жи­ки­ног ко­ла” и „Ста­ре Влај­не” ко­је је, на­из­ме­ни­це, дрн­дао
рас­кли­ма­та­ни ор­ке­стар. И док је јед­ним оком пра­тио с ким
то у ору очи­ју­ка ње­го­ва Паљ­ка, ви­жља­ста пе­ваљ­ка, дру­гим
увом ухва­ти мук ту­па­на. Пре­ле­те по­гле­дом пре­ко свад­бе­ног
ко­ла ко­је се др­му­са­ло, под­ври­ски­ва­ло, под­ска­ки­ва­ло, ви­ло се
и уви­ја­ло као гу­ја у пра­ши­ни, смо­три ка­пел­ни­ка са кла­не­том,
кљу­на­тог ду­гај­ли­ју тру­ба­ча, гај­да­ша и ба­си­сту, па кад ви­де да
ни­ко не чу­је ћу­та­ње буб­ња, на­гло се окре­те да ма­му ма­ми­ну
шмо­кља­ну Доч­ку Ива­но­вом, ко­ји се при­мио да на овој свад­
би би­је ри­там на за­кр­пље­ном буб­њу што му је остао иза по­
кој­ног оца. Отац му је то за­до­био у ми­раз кад се тре­ћи пут
же­нио, знаш ли да ореш и да ко­паш, не знам, имаш ли има­ње,
ма­ло, чу­ваш ли сто­ку, сла­бо, је­си ли пот­ки­вач, ко­вач, ко­лар,
ка­чар, му­тав­џи­ја, асур­џи­ја, ни­сам, за шта ти он­да ру­ке слу­же,
шта знаш, не знам, ту­пан ће ти ку­пи­мо, па у ту­пан удри те се
хле­бом ра­ни­те, та­ко ве­се­ли Иван по­ста бу­бањ­џи­ја. Kа­ко се
упо­ко­ји, бу­бањ умук­ну, по­пра­шња­ви, по­че да ве­не… Да­нас
се па­ли­це при­хва­ти син му, ви­ше да ис­по­шту­је бан­ду ко­ја га
је то­ли­ко пу­та пи­ја­ним со­ка­ци­ма под ме­се­чи­ном пра­ти­ла но
што је имао на­ме­ру да се упу­ти оче­вим ту­пан­џиј­ским сто­па­
208
ПЛОДОВИ ВАТРЕ

ма. Е, ако си се за­у­зео он­да из­др­жи, мај­чин си­не, лу­пај у ко­жу

ја­ре­ћу док не пад­неш, не­ма за­сто­ја, љу­тит Гли­ша ће­ма­ни­ста
на­гло се из­бе­чи ка де­жме­ка­стом, за­ја­пу­ре­ном чо­ве­ку. Бу­бањ­
џи­ја је гле­дао, отво­ре­них очи­ју, раз­ја­пље­них уса­на, пре­ко гај­
да­ша и ба­си­сте, пре­ко ко­ла и свад­бе, пре­ко на­хе­ре­них кро­
во­ва и шљи­ви­ка ка бр­ду Ко­ло­воз. Гли­ша, ви­о­ли­ни­ста, муж
пе­ваљ­ке Паљ­ке, ухва­ти се за сле­ђе­ни по­глед нај­мла­ђег дру­га
из ка­пе­ле, па сво­јим ви­де­лом кли­зну та­мо куд је онај зу­рио, у
прав­цу бр­да на ко­ме се, у ди­вљој игри, у ко­штац хва­та­ли моћ­
ни пра­ме­но­ви гу­стог пла­ме­на.
У истом тре­ну кад је ва­тру осмо­три­ла пр­ва и је­ди­на ви­о­
ли­на, при­ме­ти­ше да не­бо го­ри и гај­даш и ка­пел­ник, и ко­ло­
во­ђа и ста­рој­ко и чи­та­ва свад­ба Бо­ре Поп­ског и окол­на се­ла
и пти­це из свих гр­мо­ва, вр­зи­на и тр­ска­ра. Пти­це прх­ну­ше у
не­бо а љу­ди се сја­ти­ше уз бр­до Ко­ло­воз, не­ки да ви­де, дру­ги
да бу­ду ви­ђе­ни, не­ки да га­се, дру­ги да рас­пи­ру­ју ра­до­зна­лост,
зна­ти­же­љу, јед­ни да би мо­гли да при­ча­ју ма­кар ша­па­том, дру­
ги да би ћу­та­ли и о оно­ме што је­сте за при­чу…
При­до­шли­це су очас са­ста­ви­ле жи­ви ла­нац од гер­гец­ких
бу­на­ра до ва­три­шта на ко­лек­тив­ском гув­ну, па су од ру­ку на
ру­ке из зе­маљ­ских зја­пи­ла кре­ну­ле ко­фе, ка­чи­це, кан­те, ба­
чви­це све но­се­ћи ле­де­ну во­ду да уга­се жеђ пла­ме­на. Ала се
бр­зо за­си­ти­ла, по­жар је зга­снуо, не за­то што га је на­род зду­
шно уга­сио не­го што је за­дру­жна сла­ма на гув­ну из­го­ре­ла до
по­след­ње слам­ке. За крат­ко је и по­след­ња жи­шка умр­ла, па је
зе­мљу са­мо цр­ни пе­пео по­па­нуо, а већ ево и не­бо се обла­ком
и ра­ним мра­ком за­цр­не­ло и од ис­то­ка и од за­па­да.
Кад се за­дру­га­ри Се­љач­ке рад­не за­дру­ге „На­пре­дак” и ме­
сни ко­му­ни­сти за­дво­ји­ше и на ли­цу ме­ста за­по­че­ше про­ра­
ђи­ва­ње но­во­на­ста­ле си­т у­а­ци­је, ван­пар­тиј­ци, обич­ни те­жа­ци,
при­сти­гли ко­ли­ба­ри, сва­то­ви, же­не и ци­га­ни чер­га­ри уда­љи­
ше се жур­но јер су на­ми­ри­са­ли да се иза бр­да ва­ља још је­дан
те­жак, му­тан облак из ко­јег се­ва­ју кач­ке­ти, цр­ве­не зве­зде и
ко­жни ка­пу­ти. Са­мо се бу­љук бо­со­но­ге де­чур­ли­је и још го­ло­
бра­де мом­ча­ди­је још не­ко вре­ме вр­змао по зга­ри­шту.
Упра­во је УДБ-а из ре­до­ва те мла­ђа­ри­је ре­гру­то­ва­ла пр­ве
осум­њи­че­не.
209
 Животије Поповић

„Од­ве­ли оне Ада­мо­ве!”

„Ста­ри­јег?”
„И ста­ри­јег и мла­ђег.”
„Фи­ћу, па он је још де­те!”
„Бо­га­ми и де­те мо­же би­ти не­при­ја­тељ но­ве вла­сти! Де­ца
су нај­го­ра, твр­до­гла­ва, без­о­бра­зно мла­да, она нај­ду­же тра­ју.”
„Ћу­ти, и зи­до­ви има­ју уши. Има­ју уши и ам­ба­ри, још сад
кад су пра­зни, и дуд има уши, а тек орах...”
„Ва­здух је нај­о­па­сни­ји, он све чу­је.”
„Не при­чам што не сме да се при­ча.”
„Ја и не слу­шам оно што ка­жу а не сме да се ка­же.”
„При­ве­ден Де­спот.”
„Ако, Де­спот ако, пр­ви га­зда а ни­је хтео у Ко­лек­ти­ву.”
„Ни­си ни ти.”
„Ме­не ни­ко ни­је ни звао, шта ћу им је, шта да уне­сем, по­
сну зе­мљу и бу­љук глад­не де­це.”
„Зва­ли у ста­ни­цу и Стан­ка Го­ло­ши­ја­на...”
„Па шта, ко ће за њим да за­ку­ка сем ње­го­ве не­ја­чи, не­ма
за шта ку­че да га ује­де. Го­ло­ши­јан, ма шта го­ло­ши­јан, го­ло­гу­
зан!”
„Еј, ухап­шен и Сто­јан цр­кве­њак, ве­зи­ва­ли и по­па Ан­то­
ни­ја Ка­ра­сју­т у.”
„Ти по­по­ви, про­те и то, ти што уми­ру па вас­кр­сну, и ме­ни
је то све сум­њи­во, ле­по ови сад ка­жу не­ма бо­га, а ја се у цр­
кве­не ства­ри не ме­шам.”
„Ра­да­ну ста­вља­ли пи­штољ у уста, ту­кли га мо­крим ко­ноп­
цем, по бу­бре­зи­ма, Фи­ћа још де­те, про­шао са не­ко­ли­ко ша­ма­
ра, са­мо му је­дан зуб из­би­ли, Бо­ци ве­зи­ва­ли ци­гле за ја­ја, мо­
мак ле­жи, не ди­же се из по­сте­ље, сун­це ти, их, да ти сун­це…”
„Ћу­ти и сун­це има уши, и оно ра­ди за ту уд­бу. Сви су сум­
њи­ви. За­мук­ни кад те ни­је зва­ло. Шта ме бри­га за дру­ге, ка­ко
ре­жеш та­ко пло­до­ве бе­реш. Ја сам ми­ран чо­век, ја сам увек
био за пар­ти­ју, јао што ме­не страх од ба­ти­на, не­ће ваљ­да и
ме­не, и ме­не ће, све ће, слам­ку ти сва­ку на све­т у и све за­дру­ге
да ти је­бем…”

210
ПЛОДОВИ ВАТРЕ

2.
Кад га му­ка до­не­се до оба­ле ре­ке Пр­че­ви­це, Ни­ко­ла зва­ни
Ни­ко Ко­нин, рас­коп­ча ко­шу­љу те­жи­њав­ку, са­гну се па ши­ро­
ким ша­ка­ма за­гра­би би­стре, ле­де­не ка­пи и ста­де се по­ли­ва­ти
по ли­цу, на­ко­стре­ше­ној ко­си, ру­та­вим гру­ди­ма... Сту­де­на во­
да ни­је мо­гла да уга­си раз­бук­та­лу ва­тру у гла­ви ко­ју је рас­
пи­ри­ва­ла бу­ра бе­са и је­да. Не, је­сте он бив­ши слу­га, си­ро­че и
си­ро­тан али зна он до­бро и грм и зе­ца. По­зи­ва се друг тај и
тај да се лич­но ја­ви да­на тог и тог, у то­ли­ко ча­со­ва у ми­ли­циј­
ску ста­ни­цу Ви­то­ше­вац ра­ди раз­го­во­ра. Уљуд­но, по про­пи­с у.
По­зив не ка­же да ће да уби­ју ђа­во­ла у те­би по­што бо­го­ве не
при­зна­ју. Има да при­знаш и за се­но и за сла­му и за лањ­ски
снег! Иа­ко ни­си, а и да је­си. Чуо је ка­ко су дру­ги про­шли, слу­
ти ка­ко би се он про­вео на тој свад­би. Ко ли ме при­ја­ви да ми
је да знам или мо­же би­ти зо­ву по спи­ску, да им све по спи­ску.
Ни­ко се од ре­ке Пр­че­ви­це окре­ну на ле­во круг, па не­
чуј­ним ко­ра­ком од­мет­ни­ка, кло­не­ћи се и пољ­ских пу­те­ва,
стран­пу­ти­ца­ма кроз шу­мар­ке и вр­зи­не упу­ти се на­зад бли­же
гне­зду у ко­ме се из­ле­гао а да ни­кад пу­ним за­ве­сла­јем у ви­си­не
по­ле­тео ни­је.

3.
Ку­ћи ви­ше ни­је хтео да не на­ву­че не­ко зло, на же­ну сво­ју
На­ду, на тро­го­ди­шње пи­ле њи­хо­во и же­ни­ну ћер­ку од пр­вог
му­жа ко­ју је као ро­ђе­ну свио под очин­ске ску­те. На пу­шко­
мет од ку­ће, на­шла се огра­ђа са ов­чар­ни­ком и ко­ча­ри­ма, ја­
ро­ви­ма за круп­ну сто­ку, ка­ча­ра­ма и ка­за­ни­цом, плев­ња­ма за
се­но, ота­ву и сла­му, ста­ри сто­го­ви ша­ше и ли­сни­ка…Ни­ко је
кроз по­диг­ну­т у ће­ра­ми­ду на та­ва­ну ов­чар­ни­ка стре­љао јед­
ним оком на окол­не со­ка­ке, док је дру­гим оком бла­го пра­тио
ви­со­ку, пре­ра­но оста­ре­лу, по­гр­бље­ну же­ну ка­ко по­слу­је око
сто­ке по дво­ри­шту.
Ма­ри­ју је суд­би­на кру­ни­ла и це­ди­ла као му­ља­ча гро­жђе.
Ра­но је оста­ла без оца, мај­ка јој се пре­у­да­ла. Ра­сла је у до­му
пу­ном стри­че­ва и стри­на и де­це, че­ља­ди че­шће глад­не и на­
211
 Животије Поповић

ро­гу­ше­не не­го ру­ку у брат­ски за­гр­љај ра­ши­ре­них. Уда­ли су је

у се­дам­на­е­стој.
Јесʼ да је ту­ђе се­ло, то што ка­жу да мо­мак бо­лу­је од јек­
ти­ке, ла­же на­род, ако је не­што ма­ло и фа­ли­чан, опра­ви­ће се,
има­ју се, има­ће шта да се је­де. У но­вом до­му не за­те­че ни
све­кра ни све­кр­ву. Тек што је до­шла, не­ки мур­да­лук стре­фи
и ба­бу. Но­се­ћа је из­не­ла на пле­ћи­ма све па­ра­сто­се. Ми­ли­ја
се стал­но сме­шио и ша­лио као да те­ра страх од се­бе али се
ви­де­ло да има ква­сац ко­ји га је све ви­ше го­нио у зло­коб­но
ка­шљу­ца­ње. Кад се ро­дио Јо­ван, што од сил­не ра­до­сти, што
од ви­на ко­је је пр­ви пут у жи­во­т у оку­сио, ис­ка­шљао је пр­
ви цр­ве­ни цвет јек­ти­ке. Алʼ ни­је се он ла­ко дао. Опи­рао се
и ру­ка­ма и но­га­ма. Об­и­шао је сва­ку вра­ча­ру за ко­ју је чуо,
по­пио гор­чи­ло од сва­ке трав­ке ко­ја се за­да­ла око­ло пло­то­ва
и у ду­би­ни мрач­них шу­ма, ве­ро­вао док­то­ри­ма и мо­на­си­ма,
са­пут­ни­ци­ма и слу­чај­ним знан­ци­ма. Та­ко је свог де­ду над­
ба­цио али се пред рат, кад се Јо­ван већ за­мом­чи, не­срећ­ник
упо­ко­ји. Све ове го­ди­не Ма­ри­ја је ву­кла као те­гле­ћа ма­зга,
бо­ле­сног му­жа, и ста­рог де­ду, и не­ја­ког си­на, ве­ли­ко има­ње
и сто­ку… Са­мо су је она­ко ви­со­ку, вит­ку, жи­вот­ни ве­тро­ви
ла­га­но по­гр­би­ли.
Кад је Ма­ри­ја оже­ни­ла си­на, па кад јој сна­ја На­да ро­ди
уну­ку, не­ка­ко се по­но­во ис­пра­ви­ла, као да су јој крил­ца из­ра­
сла, чи­ни­ло се мо­же да по­ле­ти. Око­ло је гр­мео рат.
„До­шао сам, Ма­ри­ја, не­мој Ди­мо, не­мој го­спо­ди­не под­на­
ред­ни­че, не­мој си­на је­дин­ца, али, отаџ­би­на зо­ве, цр­ве­на на­
паст тре­ба да се за­у­ста­ви, мо­лим те отаџ­би­но, то ми је све, син
ми је жи­вот, узми ме­не, убиј, чи­ни шта ти је во­ља, ево, узми
јаг­ње, два, те­рај це­ло ста­до, ма­ни ме се же­но, је­ба­ле те тê ов­
це, на­ма тре­ба вој­ска, а мо­жда нам ви­ше ни­шта и не тре­ба…”
Два ме­се­ца ка­сни­је Јо­ван М. Ве­ли­кић, не­на­о­ру­жа­ни бо­рац
те и те про­ле­тер­ске бри­га­де, дан по­што је мо­би­ли­сан, по­ги­
нуо је код ми­ри­ло­вач­ког гро­бља у бор­би про­тив Иван­ко­вач­
ког кор­пу­са… Јед­ни га од­ве­ли, дру­ги га у смрт од­не­ли. Ма­ри­
ји је по­след­ња гра­на са­се­че­на, са­да ју је над ам­би­сом др­жа­ла
са­мо јед­на не­ја­ка слам­ка, оно де­те у на­руч­ју об­у­до­ве­ле сна­је
212
ПЛОДОВИ ВАТРЕ

На­де. Ако га мај­ка не­куд од­не­се, ста­ра, си­ња ку­ка­ви­ца, су­но­

вра­ти­ће се у ђа­во­ље кан­џе, у гр­ди­ло.
„Гле­дам те На­до, мла­да си као ро­са и здра­ва. А сна­га тра­
жи сво­је. Те­би тре­ба чо­век. Не­ка, ма­мо, не тре­ба ме­ни ни­ко.
Тре­ба, мо­ре, знам ја. Но се не­што ми­слим, да не идеш ти од
ку­ће, да ми не одва­јаш то де­те од ог­њи­шта, но да на­ђе­мо чо­ве­
ка ко­ји би при­шао к на­ма, да до­ве­деш на ми­раз, ка­ко ћу мај­ко,
ка­ко до­му мог по­кој­ног, ко би до­шао јед­ној удо­ви­ци на ту­ђу
имо­ви­ну, ве­се­лом Јо­ва­ну би би­ло ми­ло да му на­след­ни­ца ра­
сте на ње­го­вој зе­мљи, а зе­мље има и за њу и за вас да ку­ћи­те
сво­ју ку­ћу, не знам, ко би, мо­ре знаш, жен­ско си, же­не смо,
зми­ја нас је на­у­чи­ла ка­ко се то ра­ди…”
Ма­ри­ја ни­кад ни­је има­ла чврст сан. Осе­ћа­ла је сен­ке ко­је
су ту­ма­ра­ле око ку­ће, слу­ти­ла ки­ко­та­ње. Јед­не но­ћи се ишу­
ња кроз ка­пи­џик чвр­сто сте­жу­ћи вој­но-др­жав­ни ка­ра­бин
рас­пад­ну­те кра­љев­ске вој­ске.
„Стој, стао сам, ко си ти, Ни­ко, не за­је­ба­вај, др­жим пу­шку,
Ни­ко, знам да си ни­ко и ни­шта, но, имаш ли име, па Ни­ко Ко­
нин, Ни­ко­ла, аа­аа, ти си та пти­ца, ај­де ула­зи у ку­ћу, ула­зи кад
ка­жем, не­мој да ми пла­шиш ку­чи­ће, ула­зи…”
Мно­го го­ди­на ка­сни­је На­да је па­да­ла у гро­мо­гла­сни смех,
кад­год би се се­ти­ла сли­ке го­ло­гла­вог, раш­чу­па­ног, за­ја­пу­ре­
ног се­о­ског мом­ка, ко­ји збу­ње­но за­ко­ра­чу­је пре­ко пра­га са
пу­шча­ном цев­ком у ле­ђи­ма ко­јом га под­ба­да се­љан­ка у цр­ни­
ни на чи­јем ли­цу је за­ти­трао дав­но не­ви­ђе­ни осмех.
Ни­ко, не­же­ња и у три се­ла слу­га од сво­је три­на­е­сте, ко­ме
је мај­ка умр­ла на по­ро­ђа­ју па га је се­ло про­зва­ло по ба­би, убр­
зо је за­у­зео упра­жње­но ме­сто за сто­лом и у по­сте­љи удо­ви­це
На­де, за­у­зи­ма­ју­ћи дан за да­ном и ме­сто у ње­ном ср­цу. Њи­ве
ду­го го­ди­на мр­цва­ре­не ру­ком бо­ле­сни­ка и не­ја­ких жен­ских
ру­ку као да су са­мо че­ка­ле не­из­ра­ђе­ну сна­гу ко­ју је по­се­до­
вао но­во­при­до­шли до­ма­зет. Али пра­зни­ну ко­ја је зја­пи­ла у
Ма­ри­ји­ном ср­цу ни­ко и ни­шта ни­је мо­гло за­кр­пи­ти. Исти­на
ћут­њом је при­ти­ска­ла ду­бо­ко сво­ју ту­гу, а зна­ла се и за­ра­до­
ва­ти кад је за ра­дост би­ло као кад се у ку­ћи ро­ди­ла још јед­на
де­вој­чи­ца. До­би­ла сам уну­ку, ли­ла је су­зе ра­до­сни­це.
213
 Животије Поповић

4.
„Еј, до­ма­ћи­це”, му­ку је му­чио ка­ко да зо­ве ову же­ну у чи­ју
ку­ћу је до­шао. Име­ном ни­је при­стој­но, реч мај­ка ни­кад у жи­
во­т у ни­је из­го­во­рио, ни­је на­ви­као, а и не при­ли­чи кад уста
ко­ја су је мај­ком зва­ла ви­ше не го­во­ре.
„Ни­ко, пу­сти­ло те!”
„Ни­је ме ни има­ло. Не дам се ја жив у ру­ке.”
„Па куд ћеш сад!”
„Не знам, у ко­ми­те.”
Се­ли су на па­ње­ве по­ред зи­да то­ра. Око њих су се вр­зма­ле
ов­це и жи­ви­на, Ду­го су ћу­та­ли.
„Знаш ону ди­вљу кру­шку на ме­ђи на­шег за­бра­на код Ви­
ди­ног кла­ден­ца, шу­пља је. Кад про­ла­зиш ту­да мет­ни ру­ку, мо­
жда се на­ђе што­год за је­ло. Ако се на­ђеш у овој огра­ђи, не­мој
у сла­му, у ко­ча­ру за јаг­њад по­ме­риш ле­с у ис­под ја­сла, мо­же да
се си­ђе под зе­мљу, та­мо смо ва­зда кри­ли ро­бу од ко­ми­та, има
ћи­ли­ма и гу­бе­ра, ни­је хлад­но, гво­зде­на луп­ња до­во­ди ва­здух
из шу­пља­ра оне ста­ре тре­шње на ов­чјем ђу­бри­шту. За не дај
Бо­же, мо­же се по­тр­бу­шке до ро­ва­ње иза пло­та па у шу­му…Да­
сам зна­ла, да је хтео, мо­гла сам ту мог Јо­ва­на, па да га не на­ђу
све те про­ле­тер­ске до кра­ја ве­ка…”
„Чу­вај њу, и де­те ми чу­вај, де­цу, па­зи на де­цу. И ти се чу­
вај… Ја ћу ка­ко умем и знам. Не бих да те ме­шам. Опа­сно је.”
„Ка­ко ћеш сам. У ко­га да се уздаш. Сви су сум­њи­ви и упла­
ше­ни. Не сум­ња­ју са­мо у ове њи­хо­ве.”
„Имам два по­бра­ти­ма. Они су ма­ло њи­хо­ви. Ве­ру­јем им.
Док им ве­ру­јем.”
„Чо­век је ло­мљи­во дрв­це. Ја­ча ко­ша­ва га оду­ва на тре­ћу
стра­ну. Ме­ни се све већ де­си­ло. Не­маш ти ни­ког бли­жег од
ме­не. Аа­аа је­си ли?”
„И да је­сам ни­сам! Што да знаш, за све је бо­ље да не знаш.”

5.
Ка­да се Ни­ко­ла ни­је ја­вио по по­зи­ву у ста­ни­цу Ви­то­ше­вац,
ка­пе­тан Дрм­чић је об­у­ста­вио са­слу­ша­ва­ње дру­гих, ор­га­ни­зо­
вао хај­ку скло­пље­ну од до зу­ба на­о­ру­жа­них ми­ли­ца­ја­ца на
214
ПЛОДОВИ ВАТРЕ

рас­по­ла­га­њу, ло­кал­них за­дру­га­ра и ко­му­ни­ста а ка­ко је вре­ме

од­ми­ца­ло мо­би­ли­са­ни су и дру­ги се­ља­ни. По­те­ра се ши­ри­ла
по по­љу и пла­ни­ни, за­гле­да­ла у ко­ли­бе, шпи­ље, кре­ча­не, пе­ла
се на со­ко­ло­ве сте­не, за­вла­чи­ла у ја­зви­не и вуч­је ја­ме, че­шља­
ла ста­је и се­ни­ке, пла­ши­ла де­цу код ова­ца и че­шљу­га­ре по гр­
мо­ви­ма. Уза­луд. Дрм­чић је Ма­ри­ји­ну ку­ћу лич­но пре­тре­сао
од те­ме­ља до кро­ва. За­пле­ни­ли су све но­же­ве, се­ки­ре, не­ке
зар­ђа­ле ба­јо­не­те из пр­вог ра­та, ка­жу од­мет­ник био на­о­ру­жан
до зу­ба, ус­пут од­не­ли су­ве ве­шаљ­ке, ра­ки­ју и ви­но, де­бе­лу
сви­њу, ка­жу ре­кви­зи­ци­ја, се­ло мо­ра да хра­ни град, ис­то­чи­ли
жи­то из ам­ба­ра, ка­жу от­куп, ди­рек­ти­ва… Ма­ри­ја је ћу­та­ла и
тр­пе­ла. Са­мо да не ди­ра­ју На­ду и де­цу. А ни­с у је ди­ра­ли ваљ­
да због де­це, или што се у ње­ним очи­ма чи­та­ла не­из­ве­сност
ко­ја гла­сно ка­зу­је да не зна куд јој се муж сто­пи. Ма­ри­ју су
са­слу­ша­ва­ли. Нај­бо­љи ислед­ни­ци Удб-е про­тив се­љан­ке по
кат­кад и Дрм­чић лич­но. Пр­во су са­мо пре­ти­ли,уз­ви­ки­ва­ли,
сик­та­ли, мо­ли­ли, убе­ђи­ва­ли, дра­ли се, ур­ла­ли. По­сле су по­че­
ли да гур­ка­ју не­моћ­ну же­ну, да пље­ска­ју ша­ка­ма па твр­ђе да
ша­ма­ра­ју, на­о­чи­глед се­о­ских ак­ти­ви­ста. Не­ки ло­кал­ни чла­
но­ви пар­ти­је пр­во ша­па­том па све гла­сни­је су се по­бу­ни­ли,
не иде дру­го­ви та­ко, мо­жда же­на ствар­но ни­шта не зна, ре­кла
би, што да не ка­же, шта је он њој, ни­ко и ни­шта, на­ша ре­во­лу­
ци­ја мо­ра да бу­де ху­ма­на, она је мај­ка па­лог бор­ца… Дрм­чић
је са­слу­ша­ња уда­љио у ми­ли­циј­ску ста­ни­цу. При­во­ди­ли су је
из­не­на­да не­кад дан за да­ном, не­кад би је оста­ви­ли на ми­ру
чи­та­ву сед­ми­цу. Не­кад би ба­ну­ли у ра­ну зо­ру, др­жа­ли би је
чи­тав дан, па би је пу­сти­ли у мр­клу ноћ да се ис­цр­пље­на, из­
му­че­на и глад­на спо­ти­че о џом­бе пет ки­ло­ме­тра до ку­ће. Осе­
ћа­ла је ка­ко се шу­ња­ју сен­ке ис­пред и иза ње, да­њу и но­ћу, око
ку­ће и око ба­чи­је и кад је у лој­зу и у гра­ди­ни. Ћу­та­ла је кад
су дру­ги при­ча­ли, ћу­та­ла је кад су дру­ги ћу­та­ли. Мо­же ли се,
мо­ра се, има ли, има се, во­ди­ло те, ни­је, ма­ло је­сте, зна власт
шта ра­ди, а знаш ли, ме­ни мо­жеш да ка­жеш, ми смо род, ми
смо по­мо­зи Бог, но­кат и ме­со, знаш ли, ки­ша ће, зар ни ме­ни,
су­ша из­го­ре све…Ма­ри­ја је ћу­та­ла од са­слу­ша­ња до са­слу­ша­
ња, све мо­дри­ја и по­гр­бље­ни­ја.
215
 Животије Поповић

„Пре­да­ћу се, не мо­гу ви­ше му­ке да ти гле­дам!”

„Мо­гу ја да тр­пим.”
„Али не мо­гу ја.”
„Уби­ће те, зло­тво­ри.”
„Не­ће. Пр­во ће да би­ју, бе­сни што сам им то­ли­ко из­ми­цао
ис­пред но­са, што ни­с у сме­ли да ми при­ђу ни кад су слу­ти­ли
где сам. По­сле ће да су­де. До­ка­за не­ма­ју. Не­ће ни да их тра­же.
Су­ди­ће ми за­то што их ни­сам во­лео. Шта ћу кад не умем да
во­лим ни јед­ну власт. Има оних ко­ји су уз сва­ку власт. То им
је у кр­ви. До­у­шни­ци жан­да­ра вре­де­ли и ма­јо­ру Ве­си­ћу сад
ви­дим ко­ри­сте и ови­ма. Ја не умем. Ре­кли су уђи у ко­лек­ти­
ву, ка­жем мо­жда, ал мо­раш да уне­сеш и зе­мљу, ка­жем без­зе­
мљаш сам, имаш, ка­жу, имаш, али то је зе­мља Јо­ва­но­ва, па
шта, мо­гао си да узмеш же­ну Јо­ва­но­ву не мо­жеш зе­мљу, од
слу­ге по­стао си ку­лак, оћеш си­лом кад не­ћеш ми­лом, пре­те
ко­жним ман­ти­ли­ма, за­дру­жним ко­њи­ма га­зе ту­ђа гув­на, сво­
ју сла­му из ина­та зде­ну­ли баш на цр­кве­ној њи­ви…”
„Осу­ди­ће те. Ни кри­вог ни ду­жног, на прав­ди Бо­га.”
„Не­ка осу­де. Су­ди­ће не­ко и њи­ма, ваљ­да, не­ки суд, Бог,
вре­ме, шта ја знам.”
Пре­ско­чио је вр­зи­ну код Ба­ни­ног гро­ба и кре­нуо пре­ма
Гру­ба­чу док се Ма­ри­ја спу­шта­ла низ шљи­ви­ке ка се­лу у ко­ме
се га­си­ла и по­след­ња пе­тро­леј­ка.
„Еј, мај… Чу­вај ми де­цу!”, пр­о­шап­тао је гле­да­ју­ћи при­ли­ку
у цр­ни­ни ко­ја је по­ста­ја­ла исто што и ноћ.

6.
Се­о­ски ђил­ко­ши, бив­ши за­дру­га­ри, ку­ла­ци ко­ји су од­ро­
би­ја­ли сво­је, ор­га­ни­зо­ва­ни пар­тиј­ци, се­љан­ке с ко­та­ри­ца­ма,
град­ске про­т у­ве, ђа­ци ско­јев­ци, рат­ни ин­ва­ли­ди из оног и из
овог ра­та, рад­ни­ци из ма­шин­ске ра­ди­о­ни­це, де­мо­би­ли­са­ни
бор­ци ти­ска­ли су се пред окру­жним су­дом че­ка­ју­ћи да чу­ју
ко­нач­ну реч ве­ћа пе­то­ри­це и да ужи­во ви­де не­при­ја­те­ља на­
ро­да ко­ји па­ли на­род­ну сла­му.
Ма­ри­ја, у цр­ни­ни, про­би­ја­ла се кроз ра­до­зна­лу све­ти­ну.
„Че­кај­те љу­ди, мо­рам да га ви­дим.”
216
ПЛОДОВИ ВАТРЕ

„Их, баш ти ба­бо мо­раш да га ви­диш.”

„Мо­рам.”
„Шта хо­ћеш од ње­га же­но? Шта је он те­би?”
„Он је мој…”
На вр­ху сте­пе­ни­шта по­ја­ви се чо­век. Не­ки су по­сле твр­
ди­ли да је као и сви му­че­ни­ци на гла­ви имао ве­нац ис­пле­
тен од све­жег тр­ња. По­ред ње­го­вог ле­вог и де­сног ску­та, сво­је
кр­сто­ве су но­си­ла ње­го­ва два по­бра­ти­ма са ко­ји­ма су му се,
исти­ни за во­љу, у не­ко до­ба не­пред­ви­ди­ви пу­те­ви раз­и­шли.
„Ево, ти, си­на же­но!”
„Си­не­ее!”, по­но­во, пу­на сна­ге, пу­ним плу­ћи­ма уз­вик­ну из
на­ро­да Ма­ри­ја.
„Мај­ко? Мај­ко­оо!” Ни­ко се по­но­во ро­ди, сре­ћан што је је­
дан од рет­ких љу­ди ко­ме је жи­вот да­ро­вао две мај­ке. Док се
ста­ра за­ве­са од те­шког цр­ве­ног со­мо­та, у суд­ни­ци, том хра­му
не­ка­кве прав­де, па­ра­ла на две по­ле, чо­век за­ко­ра­ча у ду­гих
три­на­ест го­ди­на.

7.
„Се­ћаш ли се по­бра­ти­ме ка­ко си ме оно иш­чу­пао из жи­вог
кре­ча. Имао сам цр­ве­не гу­ме­не чи­зми­це на но­га­ма, че­ти­ри
го­ди­не и лу­ду гла­ву. Сад ми је оста­ла са­мо лу­да гла­ва. Ти, тек
што си до­шао са ро­би­је, се­ћам се, во­дио си са ис­па­ше не­ке
ко­зе, при­ча­ли су ми по­сле, па­лио си не­ку сла­му, зар се и за
сла­му ро­би­ја? Обе­ћао сам, кад се же­ним, да­ро­ва­ћу ти нај­леп­
шу ко­шу­љу. Ја сам се ка­сно же­нио, а и ти си пре­ра­но оти­шао.
Уме­сто ко­шу­ље да­ро­ва­ћу те при­чом. За­слу­жио си, по­бра­ти­ме!
Да не бе­ја­ше те­бе не би да­нас би­ло ме­не, ни цр­ве­них чи­зми­ца.
Не би би­ло ни ове при­че. И не­мој, по­бра­ти­ме, кад про­ла­зиш
та­мо го­ре, ону Ку­мо­ву сла­му. мо­же да бу­де гад­но. Не­го, да те
пи­там, ствар­но, је­си ли?”
„И да је­сам ни­сам. Што да знаш, за све је бо­ље да не зна­
те!?” ци­ју­че ко­ша­ва.
Бо­же, ове го­ди­не нам сти­же зи­ма, су­ва и хлад­на, не­ка­ко
ра­но. По вас­це­лу бо­го­вет­ну ноћ ци­ју­че ко­ша­ва као да Гли­ша
Ци­га­нин гу­ди гу­да­лом на по­след­њој жи­ци ста­рог ће­ма­не­та.
217
Сла­ви­ша Ра­до­ва­но­вић

ПРИ­ЧА О ЦР­НОМ
Ку­ћа у ко­јој сам жи­вео на­ла­зи­ла се ме­ђу по­след­њим на из­
ла­зу из се­ла, на пу­т у ка Мо­ра­ви. У ско­ро опу­сте­лом Сви­ро­ву,
мо­ја је би­ла је­ди­на на том пу­т у у ко­јој је би­ло жи­во­та. До ње
две ком­шиј­ске. Пра­зне. У дво­ри­шту јед­не од њих – ку­че. У
дру­гој ни то. Та је при­па­да­ла јед­ној удо­ви­ци, ко­ја је бо­ра­ви­ла
у ва­ро­ши, а оне са ку­че­том вла­сник бо­ра­ви­ше да­ле­ко одав­де,
у Ау­стри­ји, ода­кле је рет­ко до­ла­зио. За сла­ву, за­ве­ти­ну, не­ко
ве­се­ље или за не дај Бо­же. Ње­гов отац, ко­га сам упам­тио по
ве­се­лој на­ра­ви и љу­ба­ви пре­ма ку­чи­ћи­ма и мач­ка­ма, за жи­
во­та је имао псе­то ко­јег је звао Цр­ни. Го­ди­на­ма по­што се мој
ком­ши­ја пре­се­лио ис­под тра­ве, тик уз та­ра­бу из­ме­ђу на­ших
авли­ја ома­то­ре­ли Цр­ни је био при­ве­зан пор­ђа­лим лан­цем,
ку­пље­ним на пи­ја­ци у ва­ро­ши, од Ру­му­на, а уз да­ске огра­де
би­ла је при­ко­ва­на ши­ро­ка др­ве­на та­бла, од не­ких ста­рих вра­
та рас­ко­ва­на, око ко­је бе­ху на­зи­да­не ро­ша­ве ци­гле, те је ку­че
ту бо­ра­ви­ло по ко­ша­ви, ки­ши и сне­гу.
„Не­мој да га дре­шиш”, го­во­рио ми је ком­ши­ја кад год кре­
не за Беч. „На­ви­као је Цр­ни на ла­нац, не би се сна­шао. Са­мо
му ба­ци па­ра­ман хле­ба ил’ про­је, шта год днев­но и си­пај му
во­ду у ово шер­пи­че пре­ко та­ра­бе. Ле­ти му си­пај два­пут. Угре­
је се на сун­цу.”
Цр­ни ни­је мно­го ла­јао. Огла­сио би се баш кад мо­ра, на
ви­ку по­шта­ра, ула­зак у дво­ри­ште ње­му не­по­зна­тог ли­ца, ка­
да му се кљу­ца­ва свра­ка пре­ви­ше при­бли­жи, или не­ки фа­
зан до­ми­ли из су­вог, у бо­дљи­ка­во жбу­ње и ни­ске бе­ле шљи­ве
218
ПРИЧА О ЦРНОМ

за­ра­слог ко­ри­та Ре­са­ве. У тим слу­ча­је­ви­ма огла­ша­вао се све

у на­ме­ри да на­пад­не уље­за. Мач­ке га ни­с у нер­ви­ра­ле, јер је
упам­тио да их је до­ма­ћин, ко­ме одав­но ни­је ми­лео уз но­гу, во­
лео, али ни он њих ни­је не­што по­себ­но за­ни­мао. Углав­ном су
се кре­та­ле сво­јим пу­тем, ван по­лу­кру­га ње­го­вог лан­ца. Цр­ни
је та­ко до­бро шти­тио сво­ју пре­о­ста­лу хра­ну, да мач­ке ни­с у ни
по­ми­шља­ле да би мо­гле да до­ђу до ње.
Че­сто, не­ко­ли­ко пу­та днев­но, кад не има­дох шта да ра­дим,
или ка­да не­што ура­дим, за­мо­рим се па ми до­ђе да се на­сло­
ним на та­ра­бу и одах­нем ду­шом, ухва­тим се­бе ка­ко гле­дам у
Цр­ног и раз­ми­шљам ко­ли­ко ме­ђу на­ма има слич­но­сти. Цр­ни
и сам гле­да у ме­не, али и око се­бе, ку­че је то, ба­ла­ви, це­лог
ле­та и до ка­сно у је­сен уда­ра сам се­бе ре­пом и зад­њом ша­пом
гре­бе по соп­стве­ном тр­бу­ху не би ли се ота­ра­сио кр­пе­ља и
му­ва. И ли­же соп­стве­на му­да.
Дан за да­ном гле­да­смо се та­ко Цр­ни и ја. Не­де­љу за не­де­
љом. Ме­сец за ме­се­цом. На­пу­ни­смо тре­ћу го­ди­ну на раз­ли­
чи­тим стра­на­ма та­ра­бе. Учи­ни­ло ми се да Цр­ном не не­до­ста­
је хра­не и во­де, са­мо ја све док се не по­ја­вим из­над та­ра­бе. Ја
већ оста­рио чо­век, он пре­ста­рио за сво­ју жи­во­тињ­ску вр­сту.
Имао је још сна­ге да за­мла­та­ра ве­се­ло ре­пом, исто­вре­ме­но
ко­ри­сте­ћи то при­ја­тељ­ско ја­вља­ње ме­ни за ода­гна­ње свих ле­
те­ћих на­па­да­ча на ње­го­во те­ло. По­том би се за­тр­чао по соп­
стве­ном, вре­ме­ном ута­ба­ном тра­гу, у по­лу­кру­гу од та­ра­бе
бли­же мо­јој ку­ћи до оне ка Ре­са­ви. Тих не­ко­ли­ко ме­та­ра пру­
жа­ли су му при­ли­ку да ис­ка­же сво­ју, још увек очу­ва­ну сна­гу и
на­гон за кре­та­њем. Увек истом ли­ни­јом, увек за исту ду­жи­ну,
ни сан­ти­ме­тар ду­же ни­ти кра­ће. Цр­ни је имао свој пут кроз
жи­вот. По ки­ши блат­њав. По сне­гу кли­зав.
Имао сам при­ли­ку да ви­дим ка­ко Цр­ни на­па­да ко­ко­шку,
до­лу­та­лу из ко зна ко­је авли­је, или дру­го ку­че ко­је се про­ву­
кло из­ме­ђу на­тру­лих то­по­ло­вих да­са­ка огра­де. Ско­ро да им
ре­жа­њем не на­го­ве­шта­ва на­пад. Ви­ше ти­хо за­цви­ли не­го што
љу­ти­то за­ре­жи. Уда­ра муч­ки. Сма­тра да је све до­бро­на­мер­не
око­ло до­вољ­но упо­зо­ра­вао ла­ја­њем. По­не­кад це­ле но­ћи. На
про­вал­ни­ке ки­ди­ше. Јур­не из свог скро­ви­шта, за­ла­је нај­ја­че
219
 Славиша Радовановић

што мо­же, а за­у­ста­ви се тач­но на ута­ба­ној по­лу­кру­жној пр­ти­

ни ко­ју је го­ди­на­ма ства­рао. Та­ко из­бе­га­ва по­вре­ду од лан­ца
ко­ји би га за­у­ста­вио у ме­сту.
Упор­но гле­да­ју­ћи Цр­ног све ви­ше сам уо­ча­во да је мој пут
кроз жи­вот ско­ро исте ду­жи­не као ње­гов, по­чи­ње од јед­не
пре­пре­ке, за­вр­ша­ва се ис­пред дру­ге, с том раз­ли­ком што се
код ме­не не ра­ди о пре­пре­ка­ма од на­тру­лих то­по­ло­вих да­са­ка
и па­јан­ти од ко­јих је ско­ва­на та­ра­ба, већ су ми их по­ста­вља­ли
љу­ди.
А ка­да је, уо­чи Ђур­ђев­да­на, мој ком­ши­ја до­шао да про­сла­
ви се­о­ску за­ве­ти­ну, ра­но ују­тро, пред мај­ску зо­ру, упи­тао ме
је да ли знам да је Цр­ни по­ки­дао ла­нац.
„Не знам”, ре­кох.
„Је­сте, је­сте, скинʼо га с гу­ше, из­гле­да да је осе­тио да до­ла­
зим”, ка­за ми ком­ши­ја.”
„Па, где је?” упи­тах.
„Ка­ко где је? Ту је.”
По­гле­дах пре­ко та­ра­бе и ви­дех Цр­ног ка­ко ра­до­стан што
и ме­не, осим свог вла­сни­ка ви­ди у ра­но при­јат­но ју­тро, што
бр­же мо­же за­тр­ча се истом ста­зом, ни за но­кат не од­сту­па­ју­
ћи од ње. До та­ра­бе, та­мо се окре­не по­гну­те гла­ве као да на
вра­т у има ла­нац ко­ји га це­лог па­сјег жи­во­та др­жа­ше за­ро­
бље­ним за про­стор, па се за­ле­ти у по­врат­ку до исте огра­де на
ко­ју сам се био на­сло­нио. Ту за­ста­не. Ви­дим, ис­пла­зио је­зик и
луп­ка ра­до­сно ре­пом се­бе по ле­ђи­ма.
Уза­луд га ком­ши­ја по­зи­ва. Цр­ни не на­пу­шта сво­ју ли­ни­ју
кре­та­ња. Пла­ши се да ће упа­сти у не­по­зна­ти про­стор. Не­ће
зна­ти да се сна­ђе. Ком­ши­ја за­стао на де­се­так ме­та­ра, ис­под
ко­ша. У ру­ци др­жи не­спрет­но огло­да­ну ко­ко­ши­ју кост. Ја бих
је до­крај­чио, а ка­мо­ли псе­то. Цр­ни кре­не. За­ле­ти се, али опет
уко­чи та­мо где ње­го­ва пу­та­ња чи­ни по­лу­круг, мах­не ре­пом па
на­ста­ви да се кре­ће сво­јом жи­вот­ном ста­зом.
И та­ко, до но­ћи.
Чи­тав Ђур­ђев­дан, ко­ји се у мом се­лу сла­ви два да­на, Цр­ни
се без лан­ца око вра­та кре­тао истом ста­зом. Из­ла­зи­ли су ком­
ши­ји­ни го­сти, ба­ца­ли му хра­ну, зив­ка­ли га. Је­дан га је ухва­
220
ПРИЧА О ЦРНОМ

тио за ко­жу вра­та и си­лом из­вео ско­ро по­ла ме­тра ван ње­
го­вог по­лу­кру­га. Цр­ни се оти­мао. Ско­ро ур­ли­као. Ума­ло да
ује­де за ру­ку при­пи­тог го­ста. Овај га је по­том шут­нуо. Цр­ни
је то под­нео и пре­ћу­тао.
Он­да се вра­тио у сво­ју ста­зу ко­ја је огра­ни­ча­ва­ла про­стор
до та­ра­бе и луп­као ре­пом.
„Да га не ве­зу­јем?”, пи­тао ме ком­ши­ја при по­врат­ку за Беч.
„Ни те­бе ни­ко ни­је”, ре­кох му.
„Ни­сам ја ку­че”, по­бу­нио се.
„Ни­си, али имаш исту ста­зу! Ево, вра­ћаш се за Беч, а мо­
жеш да идеш ку­да ти је во­ља. И то увек истим пу­тем – Су­бо­
ти­ца, Бу­дим­пе­шта, Ђер – Ви­ен.”
„У пра­ву си”, за­ми­слио се ком­ши­ја. „Це­лог жи­во­та Беч –
се­ло.”
Он је ду­го гле­дао у Цр­ног. Из­гле­да да се ни­је на­љу­тио што
је Цр­ни пре ње­га све раз­у­мео.
Где и ка­да је Цр­ни уги­нуо од ста­ро­сти ни­смо са­зна­ли ни
ја ни ком­ши­ја.
Ни­је га би­ло чи­та­вог јед­ног да­на, по­том но­ћи, што је био
си­гу­ран знак да ви­ше не­ће ићи сво­јом пу­та­њом. Осе­тио је то
и он и оти­шао ко зна где да скон­ча. Мо­жда у гу­стиш по­мо­рав­
ских вр­ба­ка, или су га, не­моћ­ног, рас­тр­гли ша­ка­ли.
Као што зли стра­нач­ки љу­ди не­у­мо­љи­во рас­тр­жу чо­ве­ка
не­моћ­ног да оп­ста­не на соп­стве­ној ста­зи. По­себ­но ако је на­
ди­мак исти као мој – Цр­ни.

221
Ми­лош Си­мић

УМЕТ­НОСТ ПРА­ЗНИ­НЕ
У јед­но­ме кра­љев­ству, не­ка­да дав­но, жи­вео је је­дан краљ,
и као и сва­ки краљ и др­жав­ник, и он је чи­тао ве­ли­ке фи­ло­зо­
фе ка­ко би про­све­ће­но мо­гао вла­да­ти сво­јом зе­мљом. Да­њу
се са­ста­јао са ми­ни­стри­ма и са­вет­ни­ци­ма, а но­ћу бо­ра­вио у
би­бли­о­те­ци и про­у­ча­вао слав­на фи­ло­зоф­ска де­ла. Јед­не но­ћи
узео је да чи­та збир­ку спи­са о умет­но­сти, ко­је су на­пи­са­ли
чу­ве­ни ан­тич­ки ми­сли­о­ци, и на­и­шао на је­дан текст у ко­јем
је ста­ја­ло сле­де­ће: „Умет­нич­ка до­стиг­ну­ћа ме­ра су успе­шно­
сти јед­ног дру­штва и ње­го­ве вла­сти, па за­то ни­је чу­до што
вла­да­ри ка­ко ве­ли­ких зе­ма­ља, та­ко и нај­ма­њих по­ли­са, на
дво­ро­ви­ма др­же ва­ја­ре, пе­сни­ке и сли­ка­ре ка­ко би њи­хо­вим
де­ли­ма иза­зва­ли ди­вље­ње и одо­бра­ва­ње ка­ко сво­јих гра­ђа­на,
сло­бод­них љу­ди и ро­бо­ва, та­ко и стра­на­ца. Јер, ко­ји чо­век не
би ве­ро­вао у дру­штво ко­је не­гу­је вр­хун­ску умет­ност? Ипак,
баш за­то што је умет­ност ме­ра чо­ве­чан­ства, сва­ки вла­дар, ма
го­спо­да­рио ве­ли­ком зе­мљом или нај­ма­њим од по­ли­са, мо­
ра зна­ти да је ње­го­ва власт огра­ни­че­на сво­јом умет­но­шћу на
исти на­чин на ко­ји је му­зи­ка огра­ни­че­на то­но­ви­ма, пи­са­на
реч је­зи­ком, а скулп­т у­ра ка­ме­ном од ко­је­га се ва­ја. Гра­ни­це
умет­но­сти су и гра­ни­це вла­сти и за­то то­тал­не вла­сти не мо­
же би­ти у дру­штву ко­је не по­зна­је то­тал­ну умет­ност: му­зи­ку
без то­на, пе­сму без је­зи­ка и скулп­т у­ру без ка­ме­на. Тек ка­да се
умет­ност бу­де осло­бо­ди­ла сво­јих гра­ни­ца, ка­да се пе­сме бу­ду
пи­са­ле без ре­чи, ка­да се му­зи­ка бу­де сви­ра­ла без то­но­ва и ка­
да се скулп­т у­ре бу­ду ва­ја­ле без ка­ме­на, на­ста­ће вре­ме то­тал­не
умет­но­сти и вла­сти, вре­ме у ко­јем ће све би­ти умет­ност...”
222
УМЕТНОСТ ПРАЗНИНЕ

Спис се ту на­гло пре­ки­дао. Као што је био слу­чај са мно­

гим ан­тич­ким де­ли­ма, текст се са­чу­вао са­мо де­ли­мич­но. Али,
кра­љу то и ни­је би­ло то­ли­ко ва­жно. Од­мах је про­бу­дио чи­тав
двор и са­звао хи­тан са­ста­нак са ми­ни­стри­ма и са­вет­ни­ци­
ма. Док се још ни­с у сви ни оку­пи­ли, об­зна­нио је кра­љев­ску
од­лу­ку. Сва књи­жев­на де­ла у кра­љев­ству има­ју се пре­ра­ди­ти
и осло­бо­ди­ти са­др­жа­ја као сво­је по­ни­жа­ва­ју­ће и на­мет­ну­те
гра­ни­це. Исто­га да­на кра­љев­ски слу­жбе­ни­ци за­ре­да­ше по
зе­мљи у по­хо­ду осло­ба­ђа­ња књи­жев­не умет­но­сти од ње­них
гра­ни­ца. На­род­не при­че и пе­сме, ау­тор­ске књи­ге, есе­ји, ро­
ма­ни и оста­ла пи­са­на де­ла ре­дом су до­ла­зи­ли под бри­жну и
де­таљ­ну ру­ку вла­сти ко­ја их је осло­ба­ђа­ла ре­чи и са­др­жа­ја.
Пе­сни­ци­ма је сва­ки дан у не­де­љи био отво­рен двор да у ње­
го­вој нај­ра­ско­шни­јој са­ли др­же пе­снич­ке ве­че­ри и ре­ци­т у­ју
осло­бо­ђе­не пе­сме, ко­је ни­с у има­ле ре­чи и ко­је су кри­ти­ча­ри
уз­ди­за­ли у сво­јим ре­цен­зи­ја­ма.
Не­ду­го по­том, кра­љев­ским де­кре­том и књи­жев­на ин­тер­
пре­та­ци­ја је осло­бо­ђе­на је­зи­ка, па се осло­бо­ђе­ној књи­жев­
но­сти убр­зо при­дру­жи­ла и осло­бо­ђе­на кри­ти­ка. Ви­ше не­го
ика­да пре у тој су се зе­мљи по­че­ле об­ја­вљи­ва­ти књи­ге. Пе­сме
и збир­ке при­ча, ро­ма­ни и есе­ји, од­штам­па­ни без ијед­не ре­
чи и без утро­шка и нај­ма­ње ка­пи ма­сти­ла, ис­пу­ни­ли су по­
ли­це у књи­жа­ра­ма и би­бли­о­те­ка­ма, у за­бо­рав по­ти­снув­ши
сво­је на­зад­не ро­ђа­ке, књи­жев­на де­ла ко­ја су на­ста­ла у до­ба
пре осло­ба­ђа­ња књи­жев­но­сти и ко­ја су на сво­ју жа­лост би­ла
ис­пи­са­на ре­чи­ма. Но­ва, осло­бо­ђе­на де­ла, пра­ти­ли су осло­
бо­ђе­ни кри­тич­ки при­ка­зи, ко­ји су их, на пра­зним и бе­лим
ли­сто­ви­ма, у пра­зним књи­жев­ним ча­со­пи­си­ма уз­ди­за­ли и
хва­ли­ли као естет­ски вр­ху­нац књи­жев­не умет­но­сти и циљ
ње­не исто­ри­је, про­гла­сив­ши то до­ба за епо­ху осло­бо­ђе­не,
то­тал­не ли­те­ра­т у­ре.
По­нет успе­хом оства­ре­ним у исто­риј­ском по­ду­хва­т у осло­
ба­ђа­ња књи­жев­но­сти краљ се окре­нуо ли­ков­ној умет­но­сти и
но­вим де­кре­том на­ре­дио и ње­но осло­ба­ђа­ње. Кра­љев­ска слу­
жба ра­с у­ла се по кра­љев­ству и ста­ла да са­ку­пља скулп­т у­ре
и сли­ке па да их за­тим раз­би­ја и це­па та­ко да од њих оста­ну
223
 Милош Симић

са­мо по­сто­ља и ра­мо­ви за плат­на. Осло­бо­ђе­не, то­тал­не сли­

ке и скулп­т у­ре пре­не­те су у му­зе­је, где је на­род до­ла­зио да
ужи­ва у њи­хо­вој но­вој, уна­пре­ђе­ној фор­ми. И ни­је про­шло
мно­го вре­ме­на, а му­зи­ча­ри су са­ми по­шли за при­ме­ром пи­са­
ца, ва­ја­ра и сли­ка­ра, и по­че­ли раз­би­ја­ти сво­је ин­стру­мен­те да
би мо­гли сви­ра­ти, без њих, но­ву, осло­бо­ђе­ну, то­тал­ну му­зи­ку,
ко­јој ни­с у би­ле по­треб­не но­те, ни­ти звук. И мо­гло би се ре­ћи
да је кра­љев на­ум био ско­ро оства­рен ка­да је на­род сам за­тра­
жио осло­ба­ђа­ње ар­хи­тек­т у­ре и по­зо­ри­шта и по­чео да ру­ши
гра­ђе­ви­не мо­дер­не и ве­ков­не, ко­ји­ма се ра­ни­је ди­вио, за­то да
би њи­хо­вом осло­бо­ђе­ном об­ли­ку мо­гао да се ди­ви још ви­ше.
Су­о­че­ни са зах­те­ви­ма пу­бли­ке, глум­ци на­пу­сти­ше по­зор­ни­
це и оста­ви­ше пра­зне сце­не да се на њи­ма игра­ју осло­бо­ђе­на
драм­ска де­ла без тек­ста, и без глу­ма­ца.
Чи­та­вом зе­мљом ори­ло се осло­ба­ђа­ње и краљ бе­ја­ше ве­
о­ма за­до­во­љан. То­тал­на умет­ност учи­ни­ће та­квом и ње­го­ву
власт, упра­во она­ко ка­ко је ста­ри ан­тич­ки фи­ло­зоф пред­ви­
део у спи­с у. По­но­сан, краљ по­но­во оде у би­бли­о­те­ку да га
про­чи­та још јед­ном, пре не­го што не до­не­се још је­дан, ко­на­
чан де­крет о осло­ба­ђа­њу фи­ло­зо­фи­је, за­до­во­љан што је умет­
ност у ње­го­вој зе­мљи по­ста­ла то­тал­на и ти­ме га из­ди­гла из­
над свих дру­гих вла­да­ра и кра­љев­ста­ва. Но, из књи­ге у ко­јој
се на­ла­зио по­ме­ну­ти спис ви­рио је је­дан лист хар­ти­је, ко­ји је
кра­љев­ски би­бли­о­те­кар за­ле­пио и при­до­дао књи­зи. У пи­та­
њу је био дав­но из­гу­бље­ни за­вр­ше­так то­га спи­са, про­на­ђен у
не­дав­но за­вр­ше­ној по­тра­зи за књи­жев­ним де­ли­ма ко­ја је тре­
ба­ло осло­бо­ди­ти, а ко­ји је, бу­ду­ћи фи­ло­зоф­ске при­ро­де, из­
бе­гао осло­ба­ђа­ње. Краљ је отво­рио књи­гу и на­ста­вио са чи­та­
њем та­мо где је стао пре пр­вог де­кре­та о осло­ба­ђа­њу, сва­ком
про­чи­та­ном реч­ју све ви­ше збу­њен, све ви­ше уз­не­ми­рен, и на
кра­ју, све ви­ше ужа­снут: „ У то­ме вре­ме­ну чо­век ће схва­ти­ти
да је је­ди­ни ап­со­лу­тан, је­ди­ни пот­пун и све­о­бу­хва­тан са­др­
жај упра­во онај ко­ји је пра­зан и ко­ји не мо­же на­ста­ти дру­
га­чи­је до сво­јим ту­ма­че­њем, ко­ји исто­вре­ме­но об­у ­хва­та све
мо­гу­ће не­пра­зне са­др­жа­је што се на тај на­чин мо­гу про­т у­ма­
чи­ти, и ко­ји за­пра­во ни­је ни нео­п­хо­дан да би се ту­ма­чио. То­
224
УМЕТНОСТ ПРАЗНИНЕ

тал­ном умет­но­шћу, сто­га, мо­же се сма­тра­ти је­ди­но умет­ност

ко­ја ни­је по­треб­на да би се у све­т у оства­ри­ла упра­во свр­ха
ко­ју са­мо она, умет­ност, мо­же ис­пу­ни­ти. Тек ка­да чо­век бу­
де спо­знао то­тал­ну умет­ност, умет­ност пра­зни­не, тек та­да ће
на­ста­ти вре­ме то­тал­не вла­сти – вла­сти сло­бод­не од гра­ни­ца
на исти на­чин као што је то­тал­на умет­ност сло­бод­на од са­др­
жа­ја. За­и­ста, вре­ме у ко­јем се пе­сме бу­ду пи­са­ле без ре­чи, му­
зи­ка бу­де сви­ра­ла без то­но­ва и скулп­т у­ре бу­ду ва­ја­ле без ка­
ме­на, би­ће вре­ме то­тал­не умет­но­сти и вла­сти, вре­ме у ко­јем
ће све би­ти умет­ност, али у ко­јем ће умет­ност би­ти – ни­шта!

225
Ти­хо­мир Сте­ва­но­вић

ШЕ­СТИ СА­ХАТ

1. АДВО­КАТ
„А Ви ствар­но не­ће­те да ру­ши­те те­ста­мент? Ште­та. Ипак,
ујак оста­вља стан бра­т у а Ва­ма, да из­ви­ни­те, дран­гу­ли­је. Сли­
ке и би­бли­о­те­ку. Зна­те ка­ко је, ја као адво­кат знам да све има
сво­ју це­ну и да сте ло­ше про­шли... Оно, ка­ко ре­ко­сте, ако ни­
ког ни­је имао до вас, се­стри­ћа, он је мо­гао ка­ко је хтео. Не
мо­же се оба­ра­ти ако му се не­чим ни­сте за­ме­ри­ли. Или ако је
Ваш брат, ре­ци­мо, ре­ђе оби­ла­зио оста­ви­о­ца од Вас... До­бро,
ако ми­сли­те ка­ко сте бо­ље про­шли, то је на Ва­ма. Ето, сли­ке.
Ја­ка ствар. Ви­ди­те ка­ко је код ме­не сва­ки зид сли­ка­ма по­пу­
њен, а не­ко, ре­ци­мо Ви, по­ми­слио би да је то што ја во­лим
умет­ност. Да­ле­ко од то­га. Праг­ма­ти­чан сам чо­век. Што оно
ка­жу: па­ра је па­ра. Ау­то, не­по­крет­ност има сво­ју це­ну. Увек
се за то на­ђе ку­пац. Те сли­ке су мој де­да и отац, као адво­ка­ти,
узи­ма­ли или у за­ло­гу, или се на­пла­ћи­ва­ли та­ко. Би­ло дру­го
вре­ме. Да­нас мо­је ко­ле­ге до­ђу па ти ски­ну вра­та. Озбиљ­но.
По­го­то­во ако се­ља­ка за­сту­па­ју. Ње­му ка­да ски­неш врaта на
ку­ћи, не­ма го­ре ства­ри. До­не­с у ду­го­ва­но од­мах. Ма­да, ме­ни
је то ма­ло... Раз­у­ме­те већ. Ипак сам ја из углед­не ку­ће. Ево,
ни­ка­да се не зна да ли ту има не­ки Шу­ма­но­вић или Пре­дић.
Не­ма, ка­же­те? Ипак је то Ва­ма стру­ка.
А што се ове опо­ру­ке ти­че, не мо­же то Ваш брат сру­ши­ти.
По ме­ни до­био је ви­ше. Мо­лим? Та ма­ла сли­чи­ца, та ми­ни­ја­
ту­ра, та­ко се ка­же, је ли, она је још од мо­га де­де. Има број по­
226
ШЕСТИ САХАТ

за­ди. Ето, број два­де­сет и осам. Ме­ни је та сли­ка увек чуд­на

би­ла: ва­зна са цр­ве­ним ру­жа­ма, па он­да по­с у­ди­ца са шљи­ва­
ма и тре­шња­ма а иза про­зор кроз ко­ји се ви­ди снег на др­ве­ћу.
Иди­те мо­лим Вас, где иде ру­жа, снег, то во­ће ко­је не сти­же
за­јед­но у исту сли­ку? Не­ма ло­ги­ке, а ло­ги­ка је све. И то је из
1909. го­ди­не. Тај пот­пис, то М.С. ни­шта не зна­чи. Ба­рем да се
пу­ним име­ном пот­пи­сао...
Ево, имам у књи­га­ма де­ди­ним ода­кле му. Ето, што ти је
ста­ра шко­ла: во­ди­ла се еви­ден­ци­ја о све­му. И ја та­ко ра­дим,
али, не узи­мам ни­шта осим ке­ша. То је по­вез, ко­ри­це се др­же.
То је би­ло не­кад. Про­шло ви­ше од сто го­ди­на, а као ју­че да је
ко­ри­че­но. Ра­ди­ло се ка­ко ва­ља не као ово да­нас...
Ево, сли­ка да­та и за­ве­де­на под тим бро­јем де­се­тог сеп­тем­
бра 1940. Сли­ка „Че­ти­ри го­ди­шња до­ба”. Ба­рем смо ре­ши­ли
ми­сте­ри­ју во­ћа. Ба­нал­но. Не­ки док­тор Не­сто­ро­вић из Зе­му­
на, ули­ца Ка­ште­лан­ска 9, ти­ме пла­тио оста­так ду­га за не­ку
пар­ни­цу око гу­бит­ка до­зво­ле за рад. И то је би­ло он­да две­
ста ди­на­ра. Зна­чи, у са­да­шњим па­ра­ма око шест сто­ти­на евра.
Зна­те, до­не­су не­ки пут и ме­ни ста­ре па­ре, по не­ки сре­бр­њак
или злат­ник. Иш­че­пр­ка­ју од­не­куд и мал­ко сам у тим во­да­ма.
Је­дан сре­бр­ни ди­нар има де­вет гра­ма сре­бра и пла­ћа се три
евра. Про­ста ра­чу­ни­ца. Дао бих Вам је за, шта ја знам, пет­сто.
Мно­го? До­бро дај­те че­ти­ри сто­ти­не. Ма­кар због ста­ро­сти и
ра­ма. Не бих је да­вао за то­ли­ко, али са­мо ску­пља пра­ши­ну.
До­го­во­ре­но? Ба­рем на не­што при­ста­је­те. А ствар­но не­ће­те да
ди­ра­те у ово за­ве­шта­ње? Ште­та, баш ште­та. Ми­слим ка­ко сте
на гу­бит­ку али, Ва­ша во­ља... По­гле­дај­те ма­ло бо­ље. Мо­жда се
ту кри­је не­ки, шта ја знам, Па­ја Јо­ва­но­вић. До­но­си­ли и по­сле
ра­та. Ка­да су ме­ња­ли кла­вир за кан­т у ма­сти са се­ља­ци­ма. И
то још био до­бар па­зар. Не­ма? Не­мам сре­ће, шта да му ра­дим.”

2. СНА­ХА
„Не­мој­те ста­ја­ти на вра­ти­ма. Ви­ди­те ка­ко сте про­мр­зли.
И овај снег и ве­тар. Ево, сво пред­со­бље ми ухва­тио кон­дез.
Ло­жим са­мо ону со­бу у ко­јој сам. За­то су ми ов­де све убу­ђа­ли
зи­до­ви. Ни­сам тре­ба­ла за­мр­зи­вач ни ста­вља­ти ов­де. И она­ко
227
 Тихомир Стевановић

је пра­зан. Ево, у овој со­би је при­јат­ни­је. Е, не­ка­да је овај сто

био чу­до. Ка­да се ску­пи дру­штво, ка­да се по­је­де, по­пи­је, то је
би­ло не­ко дру­го вре­ме. А са­да са­мо оста­ла ова ис­пу­ца­ла, огу­
ље­на по­ли­т у­ра. Ба­ци­ла би то одав­но, али ка­ко нов да ку­пим?
И где до­не­сем. Је­сте ма­ло пре­гре­ја­но, за­ло­жи­ла сам ју­нач­ки.
Но, ме­ни при­ја. Ва­ља ми због ре­у­ме и све­га оста­лог. Шта мо­
гу? Ста­рост је нај­го­ра бо­лест.
И вас ин­те­ре­с у­је по­кој­ни док­тор Ми­хај­ло Не­сто­ро­вић. Је­
сам и ја Не­сто­ро­вић али са­мо уда­та. Он ми је био све­кар. У
пр­ви час по­ми­сли­ла сам ка­ко сте из­вр­ши­тељ. Ма­ло фа­ли­ло
да не отво­рим вра­та. Ду­же ме за не­ку во­ду. Ис­пао ра­чун као
ба­зен да кри­јем у дво­ри­шту. По­сле ми­слим ка­ко сте до­шли
због со­бе. Са­мо, не из­да­јем ви­ше. Онај зад­њи ста­нар се са­мо
ис­крао уве­че и ни­је ми пла­тио ни ки­ри­ју ни стру­ју ни во­ду.
Зна­те ка­ко ми је ма­ла пен­зи­ја? Не­ка­да сам ра­ди­ла у „Зма­ју”,
са мо­јим Ду­шком. Све сам мо­ра­ла ис­пла­ти­ти. Са­да то за во­ду
пре­те.
А оно, мој по­кој­ни све­кар. Ни­ка­да се ни­ко за ње­га ни­је
за­ни­мао. Мо­жда је и бо­ље ка­да се ни­ко не за­ни­ма за жи­во­та
за чо­ве­ка. Са­мо мо­же не­ка бе­да би­ти у да­на­шње вре­ме. Или
те ју­ре за па­ре или си не­што згре­шио а шта, то зна са­мо онај
ко­ји те тра­жи. Од ње­га ни­је мно­го оста­ло. Ето, овај сто и ове
сли­ке на зи­ду. Ове че­ти­ри. Све се за­га­ра­ви­ле од ча­ђи. Та­ко је
то ка­да се ло­жи у ис­тој со­би. Не­ма­ју ра­мо­ве јер је мој Ду­шан,
по­кој му ду­ши, но­сио да про­да ка­да са­мо ис­па­ло ра­мо­ви да
ва­ља­ју. Ни­ка­да ни­ко ни­је чуо за тог сли­ка­ра. Та­да се мо­гле
још и ле­по ви­де­ти. Ов­де се на­зи­ру не­ки пеј­за­жи, а ова, нај­
ве­ћа, ова са де­вој­ком у фо­те­љи што пу­ши на му­шти­клу, она
још мо­же да се на­зре. Ваљ­да ја­ке бо­је ста­вљао, све ова кар­мин
цр­ве­на и зе­ле­на по­за­ди­на. Ви­ди се ка­ко је то не­ка ле­па же­на
би­ла. Са­мо, не­ка­ко му ис­па­ла, шта ја знам, ра­се­ја­на. Не гле­да
ни у шта. Ми­сли­ла сам ја те сли­ке ма­ло опра­ти, ма­ло ски­ну­ти
гар во­дом и сир­ће­том, али опет, мо­жда се ски­ну и бо­је. Оне
Вас исто за­ни­ма­ју? Вре­де ли што­год?
Мој све­кар био је ле­кар на да­ле­ко чу­вен. Ра­дио у Град­
ској бол­ни­ци. И то пра­ви ле­кар, не ко ови да­на­шњи. Во­лео
228
ШЕСТИ САХАТ

љу­де. То га и упро­па­с ти­ло. Ни­је знао на­пла­ти­ти. Он је, при­

чао нам, још пре че­тр­на­е­с те мно­ги­ма из­да­вао по­твр­де ка­ко
су вој­но не­спо­соб­ни. Ка­ко не би у рат про­тив сво­јих ишли.
А Шва­ба та­кав, ве­ру­је све што на­пи­шеш и има пе­чат. Та­
кав на­род, кул­т у­ран, ци­ви­ли­зо­ван. Ни­с у ди­вља­ци као ови
на­ши. Ишао по ку­ћа­ма и ле­чио. За­то је и стра­дао за вре­
ме Кра­ља. Би­ле не­ке де­мон­с тра­ци­је три­де­сет и сед­ме, не­
ка ли­ти­ја. По­т у­кли се жан­дар­ми, вој­ска са јед­не стра­не и
по­по­ви и на­род са дру­ге стра­не. Ови ту­кли кун­да­ци­ма ови
оним цр­кве­ним бар­ја­ци­ма и кан­ди­ли­ма. И по­сле чик иди у
бол­ни­ц у на пре­ви­ја­ње. Где си, ро­де, то за­ра­дио? Де­мон­с три­
рао про­тив вла­с ти, а? Од­ма у за­твор. Ту је мој све­кар ишао
и ле­чио оне из­у­би­ја­не. А љу­ди квар­ни. Не­ко га при­ја­вио и
он из­гу­би слу­жбу. Су­дио се и та­ман га не­ка­ко вра­ти­ло у слу­
жбу, ка­да из­био опет рат. Шта је имао од уште­ђе­ви­не, све
адво­ка­ти­ма дао. Про­дао и же­нин на­кит, ства­ри из ку­ће, а
на кра­ју му на­шли на­ме­ште­ње, кад се ис­пар­ни­чио, у луд­ни­
ци. За­ми­сли­те мо­лим Вас то! Та­мо ни­ко ни­је хтео да ра­ди,
при­чао је, јер се сви пла­ши­ли за­ра­зе. По­ла од оних лу­дих
би­ло се за­ра­зи­ло си­фи­ли­сом и скре­ну­ло па­ме­ћу. Он је знао
ка­ко са том бо­ле­шћу тре­ба: пре Пр­вог свет­ског ра­та, док је
Зе­мун још био ван Ср­би­је, би­ле оне жен­ски­ње у Ри­бар­ској
ули­ци. Про­с ти­т ут­ке. Он у бол­ни­ци пре­гле­дао, да­вао им не­
ке по­ма­де, ин­јек­ци­је, кон­тро­ли­сао мо­гу ли ра­ди­ти. И о та­
кви­ма се во­ди­ло не­ка­да ра­чу­на. Ка­да сам се уда­ла, пе­де­сет
и дру­ге, био је ма­тор. То са­да ме­ни сме­шно зву­чи ка­да сам у
ње­го­ве го­ди­не до­шла и њих пре­га­зи­ла. Имао се­дам­де­сет го­
ди­на. И го­спо­дин био. Не­ма ту. Др­жа­ње, го­вор, по­на­ша­ње.
У гла­ву био би­с тар до зад­њег да­на. И он је но­сио ове сли­ке
да про­да. „Ни­ко”, го­во­рио је „ не­ће да их ку­пи. Ни­с у чу­ли за
ње­га.” Ваљ­да за сли­ка­ра. Тај му био при­ја­тељ. Не­што ми се
чи­ни ка­ко су за­јед­но из Бе­че­ја до­шли ов­де. Умро је пе­де­сет
и осме. Ни­је нас на­му­чио, са­мо ле­гао и умро. Ову сли­к у, са
том цу­ром, че­с то је ски­дао са зи­да. Мет­не на астал и гле­да.
По­но­во вра­ти. Ја сам ис­пр­ва ми­сли­ла ка­ко му је то же­на. Њу
ка­ко пред­с та­вља.
229
 Тихомир Стевановић

Мо­ја све­кр­ва по­ги­ну­ла ка­да су Ру­си осло­ба­ђа­ли Зе­мун.

Ис­тр­ча­ла, при­ча­ли ми, да до­че­ка осло­бо­ди­о­це. И трас! Уда­
ри бом­ба у згра­д у по­ред ко­је је про­ла­зи­ла, об­у р­вао се зид и
згње­чио је. Та­ко ми при­чао муж. Али ни­је. То је не­ка дру­га
на­сли­ка­на. Се­ћам се, баш пред смрт, ми до­шли са по­сла а он
се­ди, ста­вио ту сли­к у пре­да се и др­жи нож. Баш као да ће
да ру­ча. Хтео да је исе­че. Ни­је му Ду­шко дао. Ка­зао му ка­ко
је гре­о­та, не због сли­ке, не­го оног што је сли­као. И ту ти се
мој све­кар рас­пла­ка као ма­ло де­те. Гур­нуо гла­ву у ша­ке и са­
мо ри­да. Све му се ра­ме­на тре­сла. Та­да сам пр­ви пут ви­де­ла
ма­то­ра чо­ве­ка ка­ко пла­че. Шта сам има­ла, два­де­сет и че­ти­
ри го­ди­не. Ни­шта го­ре од то­га не­ма. И не­ки пут сам срећ­на
што по­ро­да не­мам. Да ме не гле­да­ју ка­ко ка­да ја, за овим
истим аста­лом, су­зу за су­зом ни­жем над овим мо­јим про­
па­лим жи­во­том. Ето шта оста­не од чо­ве­ка – ни­шта. Мут­на
се­ћа­ња. Ка­да ме­не не бу­де ни­ко се по­кој­ног док­то­ра Не­с то­
ро­ви­ћа не­ће се­ћа­ти. Све ће ово др­жа­ва узе­ти и да­ти не­ком
ло­по­ву да по­ру­ши и зи­да не­што што ће га још бо­га­ти­јим на­
пра­ви­ти. Ово има на ђу­бре, све ове ства­ри, она­ко ђу­т у­ре, да
ба­це. И све­кро­ве днев­ни­ке. Во­дио их до осло­бо­ђе­ња. По­сле,
ка­же, ни­је згод­но би­ло за­пи­си­ва­ти шта ми­слиш. Има ту и
пи­са­ма, све уве­за­но ка­нап­чи­ћи­ма и сор­ти­ра­но. Оста­ће са­мо
ове га­ра­ве сли­ке, ал­бум са фо­то­гра­фи­ја­ма, то ма­ло хар­ти­је
што је већ вла­га и вре­ме по­је­ло, овај крш од на­ме­шта­ја што
ни за пот­па­лу ни­је. Ако ми то из­вр­ши­те­љи не од­не­с у пре.
Ето, др­жим под кре­ве­том ку ­ти­ју са тим ње­го­вим пи­са­ни­ја­
ма. Мо­же­те чи­та­ти, што не би мо­гли. И ја сам јед­ном узе­ла,
на­шла не­ко Ду­шко­во пи­смо ко­је је оцу по­слао ка­да је вој­ску
слу­жио у Би­ле­ћи. Ума­ло се од су­за ни­сам угу­ши­ла. Не ди­
рам од та­да ни­шта. Ме­ни је то, да про­с ти­те, као по не­чи­јем
мо­згу да че­пр­кам. Ако хо­ће­те да­ћу Вам па по­гле­дај­те. Ви би
и сли­ке ку­пи­ли, са­мо не зна­те ко је сли­кар? Мо­жда и пи­ше у
тим днев­ни­ци­ма и пи­сми­ма. Дав­но то би­ло. По­гле­дај­те. А за
це­ну, не знам шта бих ре­кла...”

230
ШЕСТИ САХАТ

3. ПИ­СМА
„По­што­ва­ни г-ине Не­сто­ро­ви­ћу,
Ваш дуг пре­ма ме­ни остао је не­из­ми­рен и по­ред сли­ке ко­
ју сам при­хва­тио у ви­ду ис­пла­те. Вред­ност сте јој при­да­ли
пре­ве­ли­ку, јер сам је но­сио код при­ја­те­ља ко­ји се у те ства­ри
раз­у­ме­ју. Они за ау­то­ра ни­ка­да чу­ли ни­с у, ни­ти рад сма­тра­ју
по­себ­но вред­ним, осим у за­нат­ском сми­слу. За­то сма­трам да
сте ми још оста­ли ду­жни за зад­ња ро­чи­шта и да ми тре­ба­те
ду­го­ва­но што пре ис­пла­ти­ти, нај­ка­сни­је за ме­сец да­на. Сли­ку
мо­же­те узе­ти он­да на­зад . Уко­ли­ко дуг не из­ми­ри­те би­ћу при­
ну­ђен суд­ским пу­тем оства­ри­ти сво­је по­тра­жи­ва­ње.
У Бе­о­гра­ду 16. мар­та 1941.
Адво­кат Иса­ко­вић До­бри­во­је с.р.”

*
„ Дра­ги и ис­кре­ни мој при­ја­те­љу,
Мно­го сам раз­ми­шљао на­кон на­шег раз­го­во­ра од ше­сне­
стог о.м. Сви раз­ло­зи ко­је сте ми из­не­ли, сви фак­ти ко­ји су
ми пре­до­че­ни, не мо­гу би­ти оспо­ре­ни.
Али, ка­да са­мо по­ми­слим на Њу, ме­ни не­што то­пло об­ли­је
пр­са и за­и­гра ср­це у гр­лу.
Знам ка­ко је ње­на бо­лест та­ква да је те­шко за њу на­ћи ле­
ка. При­ча­ли сте ми о то­ме чи­ме се ба­ви, по­зи­ва­ли на Ри­хар­да
фон Крафт Ебин­га и об­ја­шња­ва­ли шта чи­ни на­гон код му­
шких код ен­гле­ског по­ро­ка, те из­о­па­че­ња­ке ко­ји то во­ле. Али
ја­сно је ка­ко она не­ма дру­го­га на­чи­на да сво­ју ко­ру хле­ба за­
ра­ди до то­га. Не мо­гу при­хва­ти­ти где се и код Ње раз­ви­ла не­
ка вр­ста из­о­па­че­но­сти ко­јом она сво­ју мр­жњу спрам му­шких
ти­ме за­до­во­ља­ва. И тај гну­сни де­таљ ко­ји сте ми по­ве­ри­ли
ка­ко ње­но ли­це са­мо бе­ли пу­дер по­кри­ва а да Ње­не ле­по­те
не­ма ви­ше, ка­ко но­си пе­ри­ку јер на гла­ви ни пар дла­ка сво­
је ко­се не­ма, то је са­мо не­што што чи­ни­те ка­ко би је у мо­јим
очи­ма уни­зи­ли, ога­ди­ли.
Али, ја сам тај ко­ји је Ње­ну ле­по­т у ви­део и знам ка­ко то
ни­је про­ла­зно и тек та­ко уни­шти­во.
231
 Тихомир Стевановић

Чак сте ми и Ви при­ча­ли ка­ко је др. Па­ул Ер­лих из­на­шао

лек за ње­ну стра­шну бо­лест, тај „Сал­вар­сан” и ка­ко он, ето,
по Ва­шем са­зна­њу да­је ре­зул­та­те.
То што твр­ди­те да све ка­да би тај лек и до­сту­пан био, и
да ње­но ста­ње ни­је та­кво ка­кво је те да се мо­же из­ле­чи­ти, да
су по­сле­ди­це да ни­ко са њом у по­сте­љу ле­гао не би, сма­трам
са­мо до­бро­на­мер­ном ла­жи ко­ја тре­ба да ме од­вра­ти од љу­ба­
ви ко­ју осе­ћам пре­ма њој, мо­јој му­зи. Не по­сто­ји од­врат­ност
ко­ју мо­же­те ство­ри­ти.
Не ве­ру­јем ка­ко је бо­лест у њој уни­шти­ла и сва ду­шев­на
чув­ства и да она не осе­ћа ви­ше ни­шта ши­ба­ла кам­џи­јом др­во
или го­ла му­шка ле­ђа.
Сва­ки пут ка­да кре­не код Вас на пре­глед, ста­нем на угао
Ри­бар­ске ули­це ка­ко би што ду­же мо­гао по­сма­тра­ти фи­ја­ке­ре
што је во­зи са оста­лим фрај­ла­ма, и сва­ки пу­та ја јој мах­нем.
То што она у ме­не не гле­да, она ни на дру­ге не окре­ће по­глед,
јер пре­зи­ре сав тај ба­шли­бо­злук ко­ји чи­не де­чур­ли­ја и до­ко­
не кал­фе зви­жде­ћи и на по­ру­гу ви­чу­ћи, Ви прав­да­те тим да
она да­ље од пар ар­ши­на не ви­ди.
Не!
И по­нов­на: НЕ!
То је са­мо пре­зир ко­ји она ис­ка­зу­је пре­ма сви­ма њи­ма јер
је ду­шев­но чи­сти­ја од њих.
Гре­ши­те ка­да го­во­ри­те ка­ко ни­ка­да у њој чув­ста­ва ни­ко­
јих не бе­ја­ше. Знам да је спрам ме­не има­ла осе­ћа­ња, ка­да је
се­де­ла пре­да мном мир­на, не по­ка­зу­ју­ћи при­вид­но ни зр­на
на­кло­но­сти, док сам сву ње­ну ле­по­т у и љу­бав сво­ју у врх ки­
ста пре­тва­рао. Ни­је­дан мо­дел не би та­ко по­слу­шан и ми­ран
био, јер је же­ле­ла удо­во­љи­ти ми и ти­ме на­кло­ност ис­ка­за­ла.
По­што­ва­ла је реч мо­ју на на­чин на ко­ји же­на по­шту­је му­жа
свог. Окол­но­сти су њу у ту ку­ћу сра­ма до­ве­ле, као и све оста­ле
ко­је се ки­ко­ћу и ру­ком до­зи­ва­ју да са њи­ма грех по­чи­ни­мо.
То је­сте би­ло пре го­ди­ну да­на и је­сте да од та­да из­бли­за је
ни­сам мо­гао ви­де­ти због сво­јег ло­шег нов­ча­ног ста­ња.
Ло­шим го­во­ром о њој ме­не сте увре­ди­ли и од са­да се на
слу­жбе­но мо­ра­мо оп­хо­ди­ти. За­бо­ра­ви­ти ка­ко смо из исте ва­
ро­ши и ка­ко су нас оци за­јед­но на сту­ди­је от­пра­ви­ли.
232
ШЕСТИ САХАТ

Знам и то ка­ко је мој по­чив­ши отац по­ла­гао на­де ка­ко ћу

се „цр­та­ња и ма­ла­ња ма­ну­ти и за ин­џе­ње­ра на кра­ју учи­ти”
и ка­ко је и Вас на­го­ва­рао да ме од­го­во­ри­те од те, по ње­му, за­
луд­не ра­бо­те, што сте у Пе­шти и по­ку­ша­ва­ли. Ви сте се пре­ма
ме­ни увек оп­хо­ди­ли као пре­ма свом ро­ду а ја сам, и по­ред
то­га што сам са­мо че­ти­ри го­ди­не мла­ђи, вас увек по­што­вао.
За­то ме не оче­куј­те на руч­ку на ко­ји сте ме, по­нов­но, из­
во­ле­ли по­зва­ти јер Вас ви­ше по­се­ћи­ва­ти не­ћу. Све ово мо­гао
сам и про­шле не­де­ље ка­сти, у ли­це, али ни­је ред ква­ри­ти све­
ча­ни чин не­дељ­но­га обро­ка и по­ро­дич­не иди­ле ко­ју има­те.
И да­ље Ваш ис­кре­ни при­ја­тељ
У Зе­му­ну 17. ма­ја 1909.
Ми­ло­ван Цвет­ко­вић”

*
„Мој вр­ли и је­ди­ни при­ја­те­љу,
Зна­те и са­ми ка­ко не мо­гу при­ми­ти но­вац ко­ји сте ми по­
сла­ли, јер то Ви на­зи­ва­те „по­зај­ми­цом” а ја ми­ло­сти­њом. Јер
по­зај­ми­цу не мо­гу вра­ти­ти. До­тле, да ми­ло­сти­ње иштем, ни­
сам пао. Ако тре­ба ја ћу ићи пред цр­кву те ше­ши­ром иска­ти.
За­то по г.д.-ину Ној­ма­ну код ко­га сам на­шао на­ме­ште­ње, и
ко­ји до­ла­зи код Вас на пре­глед, ша­љем три сли­ке. Це­ним ка­ко
ће Вам се до­па­сти. Ви их узми­те или као за­ло­гу или као мо­ју
ис­пла­т у за нов­це ко­је сте по­сла­ли. Ме­ђу њи­ма је и „Че­ти­ри го­
ди­шња до­ба” за ко­ју сте ре­кли ка­ко Вам се нео­бич­но до­па­да.
Ако, пак, не же­ли­те, вра­ти­те по г.д.-ину Ној­ма­ну а он ће Вам
од­мах нов­це вра­ти­ти. За ме­не не бри­ни­те јер сам ута­на­чио да
по­ро­ди­ци Ној­ман окре­чим стан и из­вр­шим не­ки леп мо­ле­рај
са швап­ским мо­ти­ви­ма по ка­фа­ни.
И да­ље Ваш ис­кре­ни при­ја­тељ
Зе­мун 13. Ју­на 1909.
М. Цвет­ко­вић”

233
 Тихомир Стевановић

*
„ Мој при­ја­те­љу,
Чу­јем ка­ко се за ме­не ин­те­ре­с у­је­те. Ва­ше пи­смо је та­кво
да ме ума­ло ни­је на­те­ра­ло да онај за­вет у од­но­с у на Вас пре­
кр­шим и по­но­во ус­по­ста­ви­мо оне од­но­се ко­је смо има­ли пре
Ва­ших опа­ски пре­ко ко­јих, ипак, не мо­гу пре­ћи.
Пи­та­те ка­ко сам? Ства­ри са мном ло­ше сто­је. Те­ле­сно сам
до­бро. Ре­дов­но се код Ној­ма­на хра­ним, јер сам по­го­дио по­сао
и стан. Кел­не­ри­шем, ра­дим по­сло­ве ко­је ра­де спољ­ни мом­ци,
уто­ва­рам ро­бу, спре­мам ћу­мур, но­сим бу­рад са ра­ки­јом и ви­
ном. Све што се од ме­не тра­жи. За­лу­ду је мо­је на­да­ње ка­ко је
мо­ја же­ља ја­ча од суд­би­не ко­ја ми је од­ре­ди­ла да бу­дем ка­фан­
ски по­трч­ко а не но­ви Рем­брант.
Сли­кам та­ко што сам при­ну­ђен сам пра­ви­ти ма­те­ри­јал за
сво­је сли­ке. Спа­вам на го­лој сла­ма­ри­ци јер сам све чар­ша­ве
ко­је је мо­ја ма­ти та­ко бри­жно спа­ко­ва­ла, ис­кро­јио и он њих
са­чи­нио плат­на. По­кри­вам се са два ће­бе­та што сам при­скр­
био као вој­ни рас­ход од по­крив­ки за ко­ње, јер сам јор­га­не
про­дао. Од ко­сти­ју ко­ја оста­ну у куј­ни, спре­мам тут­ка­ло и
ти­ме пре­па­ри­рам оно што је би­ла мо­ја по­сте­љи­на ка­ко бих
имао по че­му сли­ка­ти. За бо­је се сна­ла­зим убе­ђу­ју­ћи ка­ко су
та­ко и ста­ри мај­сто­ри чи­ни­ли. Ла­жем се­бе, знам. Јер са­мо у
ла­га­ри­ји још мо­гу жи­ве­ти. Од ри­ба­ра узи­мам оло­во, љу­штим
но­жем у сит­не цеп­ке и по­та­пам у вин­ско сир­ће, те ка­да по­бе­
ле, су­шим и дро­бим не бих ли пиг­мент за бе­лу бо­ју до­био. За
цр­ну имам угља ко­ји мр­вим. Ци­глу у ава­ну пре­тва­рам у прах,
за пла­ву ко­ри­стим ви­но­гра­дар­ски ка­мен док се за жу­т у нај­
те­же сна­ла­зим. Ко­ри­стим жу­т у зе­мљу ко­ју ва­дим по­ред ре­ке
и жу­ман­це, али ни­је до­бар ре­зул­тат. Је­ди­но уља мо­рам ку­по­
ва­ти. Не знам ко­ли­ко ће ми се сли­ке ова­ко са­чи­ње­не др­жа­ти,
да ли ме­се­це или го­ди­не али на исто му до­ђе по­што ни­јед­не
не мо­гу про­да­ти.
Ште­дим нов­це и сва­ки фи­лир ко­ји стек­нем за ме је као во­
де­нич­ки ка­мен. О гро­шу и да не го­во­рим.
Ето, за­ни­мљи­во­сти ра­ди, го­спо­ја Ној­ман се ба­ви спи­ри­ти­
змом. Од ка­да јој је ру­ку до­па­ла књи­га Алек­сан­дра Аса­ко­ва,
234
ШЕСТИ САХАТ

ру­ског др­жав­ног са­вет­ни­ка, раз­ви­ла је чи­та­ву рад­њу. Се­ан­се

др­жи на спра­т у, из­над ка­фан­ске оста­ве. Ка­ко је под, а из ка­
фа­не гле­да­но, пла­фон, од др­ве­та, на јед­ној да­сци из­би­ли смо
чвор, те ста­ви­ли чеп. Од­о­зго је ме­тла кр­па­ру, са про­це­пом
баш из­над ру­пе, те по­врх све­га ма­ли астал. Ње­га је по­себ­но
на­ру­чи­ла и има осам но­га­ра. „Ра­ди бо­љег ста­ја­ња на ме­сту и
да не­ма не­ке пре­ва­ре ка­ко се но­гом по не­ком од њих лу­па”,
та­ко ка­же му­ште­ри­ја­ма. А за­ка­зу­је се­ан­се су­бо­том, ка­да су
за­ду­шни­це по­нај­че­шће. Пре то­га по­ша­ље ку­ва­ри­цу и со­ба­ри­
цу те се, из­о­ко­ла, рас­пи­та­ју о кли­јен­те­ли ко­ја ће до­ћи, а ко­ја
се мо­ра ма­кар се­дам да­на ра­ни­је на­ја­ви­ти. Та­ко се са­зна ко им
је ско­ри­је умро, ко је од ка­кве бо­ле­сти у ку­ћи пао у по­сте­љу,
да ли је га­зда склон ка­квом по­ро­ку или је да­ма ки­би­цо­ва­ла
не­ког, и све оно што љу­ди пи­та­ју а са­ми има­ју од­го­во­ре око­ло
се­бе. Ка­да се го­сти ску­пе, уга­се се све­тла, сем јед­не све­ће, они
по­се­да­ју те мет­ну ру­ке та­ко да им се ма­ли пр­сти до­ди­ру­ју и
пра­ве круг. А го­спо­ја Ној­ман, она­ко сва су­ва, са но­сем ка­квим
се мо­же по­ди­чи­ти сва­ка ве­шти­ца у књи­га­ма са илу­стра­ци­ја­
ма за де­цу, ста­не при­зи­ва­ти по­кој­ни­ке.
Е, ја се поп­нем на сто­ли­цу, пре то­га до­бро оба­ве­штен о
то­ме ко го­ре се­ди и чим она но­гом луп­не два пу­та за­ре­дом,
па он­да је­да­ред ја­ко, из­ва­дим онај чеп, пр­о­т у­рим дуг штап
све до та­бле аста­ла од­о­здо. Ако би ко и по­с ум­њао, у оној по­
мр­чи­ни са­мо ви­ди сил­не но­га­ре, те не ра­за­зна­је штап од њих.
И он­да по­ме­рам сто, гу­рам на го­ре, или луп­кам по ње­му два
пу­та за да, јед­ном за не. Све ута­на­че­но.
Та­ко, што куц­ка­њем, што по­ме­ра­њем, они ми­сле ка­ко са
ду­хом раз­го­ва­ра­ју. А дух сам ја. У то сам се пре­тво­рио.
Не знам ко­ли­ку па­ру од то­га она има, али си­гур­но ни­је ма­
ла, јер ми да­је но­ва­ца до­брих као по­моћ­ни­ку и чу­ва­ру тај­не.
Ка­да сам јој по­ме­нуо, ре­че ми да се не жа­лим ка­да нов­це
бро­јим, а ова­мо јој знам по­по­ва­ти. И ве­ли: „Док је ова­ца би­ће
ву­не”.
По­не­што успе­вам одво­ји­ти и по­сла­ти ма­те­ри у Бе­чај. Не­
ка ми­сли ка­ко се до­брим по­слом ба­вим ка­ко сам у на­ме­ри да
сли­кар по­ста­нем и ус­пео.
235
 Тихомир Стевановић

Ка­да год мо­гу, од­ла­зим на онај угао Ри­бар­ске ули­це Њу да

ви­дим. Са­мо пр­о­леб­ди по­ред ме­не. При­ча ли она ика­да? Пр­
о­збо­ри­ли не­ку о ме­ни ка­да је пре­гле­да­те?
Њен пор­трет др­жим у со­би. На­ме­стим га не­ки пу­та пре­ко
пу­та се­бе на сто­ли­цу, те гле­дам у ње­га. Све ми се чи­ни ка­ко
по­но­во са мном се­ди и са­мо због ме­не. Та­ко стек­нем не­ки ду­
шев­ни мир.
Све се на­дам ка­ко ће не­ки пут, ка­да она пра­ва, не на сли­
ци, ру­ком ме­ни мах­ну­ти и ти­ме ми сво­ја осе­ћа­ња по­ка­за­ти.
Ја имам не­ке на­ме­ре, а за њих мо­рам до­вољ­но но­ва­ца ску­
пи­ти, те сам све ово при­ну­ђен чи­ни­ти.
Остај­те ми у здра­вљу.
Зе­мун 29. сеп­тем­бар 1909.
Ваш при­ја­тељ
М.Ц.”

*
„При­ја­те­љу,
Све је про­па­ло!
Пр­во, мо­рам Вам за­хва­ли­ти јер сте при­ба­ви­ли „Сал­вар­
сан”, ба­рем што сте одво­ји­ли не­ко­ли­ко до­за за Њу, ка­ко сте
ме оба­ве­сти­ли. Спре­мио сам пла­ти­ти и за бу­ду­ће до­зе и ле­
че­ње, ма­кар мо­рао по вас­це­ли дан но­си­ти џа­ко­ве на бро­до­ве
у лу­ци.
Али, мо­ја пре­ка на­рав ис­ко­чи­ла је у не­на­да­ном тре­ну.
По за­ми­сли мо­јој оти­шао сам код Му­ста­фи­ћа, до тог оло­
ша, ку­плер­мај­сто­ра, ко­ји др­жи Њу у за­то­че­ни­штву. Не­мој­те
ми го­во­ри­ти ка­ко је то ње­на во­ља! То је роп­ство и то са­ми
зна­те.
Њу ни­сам мо­гао ви­де­ти јер је, ре­ко­ше, има­ла му­ште­ри­ју
а Му­стаф­вић је оти­шао до кон­т у­ма­ци­о­на не­ким по­слом. По­
жу­рио сам, не оба­зи­ру­ћи се на снег и ме­ћа­ву ко­ја је уда­ри­ла.
Зна­те ка­ко је са Ду­на­ва ду­ва­ло, чо­ве­ка по­не­се на сва­ки ме­тар
што пре­ва­ли, по ме­тра на­зад.
За­те­као сам га ка­ко са не­ки­ма из Бе­о­гра­да у пар­ла­то­ри­
ју во­ди пре­го­во­ре. Ни­сам имао стр­пље­ња већ сам при­шао и
236
ШЕСТИ САХАТ

од­мах, пред тим ње­го­вим при­ја­те­љи­ма, пи­тао ко­ли­ко иште

да Њу от­ку­пим! Са­ку­пио сам за ово вре­ме два­де­сет ду­ка­та,
це­не­ћи да ће то ма­кар за ка­па­ру би­ти, са­мо да је иш­чу­пам и
лек при­ми. Он­да бих са њом у Бе­чеј, где ни­ко не зна чи­ме се
ба­ви­ла, те бих та­мо мо­гао на­ста­ви­ти очев пин­тер­ски за­нат а
мо­жда бих и са сли­ка­њем ус­пео, јер је дру­га­чи­ја мо­да та­мо.
На­дао сам се ка­ко мо­гу и ка­кав ико­но­стас по­го­ди­ти, јер се не­
ке цр­кве кра­ју при­во­де, ка­ко ми ма­ти ја­вља.
На мо­ју по­ну­ду, са­мо се на­сме­јао и од­го­во­рио ка­ко „та
рас­пад­ну­та кур­ва не вре­ди ни по гро­ша, те да ће он ме­ни пла­
ти­ти да му бе­ду са вра­та скло­ним, да му ви­ше не смр­ди у рад­
њи и не црк­не ње­му на те­рет!”
Ни­сам мо­гао отр­пе­ти та­кву увре­ду Њој на­не­т у и уда­рих
га пе­сни­цом по­сре­ди ли­ца! Нос сам му рас­кр­ва­рио и са­мо
жан­дар­ми спре­чи­ше да га ту, на ли­цу ме­ста, зу­би­ма не пре­
ко­љем. Он се обри­са и ре­че ка­ко ми је са­да не­ће да­ти ни за
хи­ља­ду цар­ских злат­ни­ка! Пре би је под лед ду­нав­ским со­мо­
ви­ма ба­цио, са­мо му жао ство­ро­ва што ће их та­ко за­ра­зи­ти!
Он, ве­ли, не мо­же отр­пе­ти увре­де ко­ју му пред при­ја­те­љи­ма
са оне стра­не огра­де на­нех, већ има кр­ва­во да ми се осве­ти.
„Шта се ту има че­ка­ти? Зар ко ше­гр­ти шло­сер­ски је­дан
дру­гог мо­ра­мо вре­ба­ти у мра­ку? Иза­зи­вам те на дво­бој!” ,
ври­снух ја.
И та­ко, за­ка­за­смо ду­ел у пр­ву су­бо­т у о.м.
Мо­лим Вас нај­у­срд­ни­је, јер не­мам ко­га дру­гог, да ми се­
кун­дант бу­де­те, ка­ко би се ствар по ка­ва­љер­ским оби­ча­ји­ма
оба­ви­ла. Г.д.–на Ној­ма­на сам мо­лио, али он не же­ли би­ти уме­
шан у би­ло ка­кво зло­чин­ство и још ми за­пре­ти да ако до све­
га то­га до­ђе, на очи му не из­ла­зим јер ће би­ти оп­т у­жен ка­ко
уби­цу скри­ва.
За­то се Ва­ма обра­ћам, да се у су­бо­т у по­ја­ви­те у шест са­ха­
та на кра­ју ули­це што из­ви­ја пре­ма шу­ми , пут мо­чва­ра, јер
та­мо има згод­на ли­ва­да на ко­јој ће се рас­кр­сти­ти сва­ки пут и
раз­ве­за­ти сва­ки чвор ко­ји ве­зу­је мој жи­вот.
Уко­ли­ко у на­ме­ри успем, Њу ми је ду­жан да­ти: на па­пи­ру
ко­ји ће до­не­ти, на­пи­са­ти да је сло­бод­на ку­да же­ли ићи, и са
237
 Тихомир Стевановић

ким же­ли, па ако сам то ја, не­ка са мном кре­не. Уко­ли­ко ми

се суд­би­на окре­не на зло, мо­лио бих да му од мо­јих но­ва­ца
ко­је ћу по­не­ти, ис­пла­ти­те пет ду­ка­та, ка­ко ре­че „за дан­гу­бу
и џе­ба­ну” са два ду­ка­та ме са­хра­ни­те и пла­ти­те за мо­ју ду­шу
цр­кве­но пе­ва­ни­је. Не­ка све бу­де ка­ко про­пи­си на­ла­жу. Оста­
так но­ва­ца ко­је имам, по­ша­љи­те ма­те­ри мо­јој и ре­ци­те ка­ко
сам од су­ши­це по­стра­дао. Све мо­је сли­ке, осим Ње­не, мо­же­те
спа­ли­ти али Ње­ну, мо­лим Вас, чу­вај­те као успо­ме­ну на ме­не
и мо­ју љу­бав.
Још Вас мо­рам мо­ли­ти да по­не­се­те онај срп­ски На­ган ко­
ји сте ми по­ка­зи­ва­ли, јер ору­жи­ја не­мам. Ако не бу­де­те би­ли
вољ­ни, ако Вас је страх, не мо­ра­те до­ла­зи­ти. Ја ћу, сва­ка­ко, на
мег­дан иза­ћи го­ло­рук, те не­ка ме устре­ли ако је та­ква суд­би­на
и во­ља Бо­жи­ја.
У на­ди да ћу Вас ви­де­ти у за­ка­за­ни сат
Ваш ода­ни при­ја­тељ
Ми­ло­ван Цвет­ко­вић
Зе­мун 18. ја­ну­ар 1910.”

4. ДНЕВ­НИК
„25. ја­ну­ар 1909. го­ди­не
Ју­че нам је на руч­ку био Ми­ло­ван. Мо­ја Ста­на спре­ми­ла
сар­ме и про­сто ми би­ло ми­ли­на гле­да­ти га ка­ко ужи­ва, по­
ку­ша­ва­ју­ћи да при­кри­је глад. На кра­ју ста­де хва­ли­ти и цр­ну
хал­ву, на бр­зу ру­ку уде­ше­ну да се за­сла­ди­мо, а све ми је ли­
чи­ло ка­ко му ни то ни­је до­вољ­но. Уве­че сам са Ста­ном раз­го­
ва­рао и она ми­сли ка­ко он по­ште­на обро­ка до на­ших по­зи­ва
не­де­љом, не­ма. Ме­ни, опет, жао да му ка­жем ка­ко би му би­ло
бо­ље при­хва­ти­ти се ка­ква пра­ва по­сла, јер од ње­го­вог сли­ке­
ра­ја и ча­со­ва цр­та­ња ко­је да­је, сла­бе фај­де има. Ни­је му до­
стат­но ни ки­ри­је пла­ти­ти а ка­мо­ли не­што се­би да мо­же при­
у­шти­ти ва­ља­но да ста­ви у та­њир. На по­ла­ску сам му дао мој
ста­ри ка­пут и пар ко­шу­ља. Сра­мо­та ме по­ну­ди­ти му не­ка­кву
ва­ља­ни­ју обу­ћу, јер је по­но­сит. Сав се усу­као, што ка­жу, сто­
мак му се за кич­му при­ле­пио. За­пре­тио сам му ка­ко мо­ра ви­
238
ШЕСТИ САХАТ

ше ра­чу­на о оде­ва­њу по­ве­сти и ја­че хра­не узи­ма­ти, ка­ко га не

би ка­ква упа­ла плу­ћа од­не­ла.
У раз­го­во­ру, ка­да оста­до­смо са­ми и при­па­ли­смо по ци­гар,
тра­жио је из­но­ва да му при­чам о ко­ми­та­ма ко­је сам про­шле
го­ди­не ле­чио у Ср­би­ји. И на­но­во сам све при­по­ве­дао, ка­ко
сам ишао за Бе­о­град, као и још не­ки док­то­ри и пре­ви­јао и
чи­стио ра­не рат­ни­ци­ма из Ма­ће­до­ни­је ко­ји су се са Тур­ци­ма
пре­га­ња­ли и кла­ли.
По ко зна ко­ји пут жа­лио је што ни­је и он оти­шао, да ви­ди
и да мо­же ка­кву па­три­от­ску сли­ку на­сли­ка­ти.
Ме­ни се чи­ни ка­ко би од­мах за­ги­нуо и ка­ко тај ње­гов од­
ла­зак имао би за циљ да оно што на­сли­ка и про­да. За­то он
стал­но иште да му опи­с у­јем рат­ни­ке. Ко зна ка­ко их он за­
ми­шља? Ја сам са­мо мо­гао бо­ле­сни­ке, ра­ње­ни­ке, опи­си­ва­ти.
Она­ко за­ра­сле у ко­с у, бра­ду, ко­ји се не мо­гу ва­ши­ју отре­сти,
са за­гно­је­ним и ган­гре­но­зним ра­на­ма. Не­ма ту ни­чег ро­ман­
тич­ног, ка­ко би он хтео ви­де­ти. Са­мо смрад и је­ча­ње.
Он­да је, опет, по ко зна ко­ји пут тра­жио да му по­ка­жем
дар ко­ји сам до­био, срп­ски М 1891, На­ган ре­вол­вер. Узме га у
ша­ке и ни­ша­ни по угло­ви­ма со­бе, као ка­кво де­те. Ка­да Ста­на
уђе, ми то од­мах кри­је­мо под сто, мо­там га у кр­пе и оста­вљам
јер она не во­ли да ви­ди то оруж­је у ме­не. Ве­ли ка­ко би ме ла­ко
на ро­би­ју због то­га оте­ра­ли. Знам то и ја.
За­то сам окре­нуо при­чу на то да у су­бо­т у до­ђе на пре­глед
жен­ска­ди­ја из Ри­бар­ске. Мој ред био да као фи­зи­кус пре­гле­дам
те на­зо­ви „да­ме”. Увек ми је чуд­но би­ло ка­да их се­стре, ре­дов­
ни­це ми­ло­срд­ни­це ре­да св. Вин­ка Па­у­лин­ског, са оним цр­ним
оде­жда­ма и бе­лим, ро­га­тим по­крив­ка­ма на гла­ви, она­ко скру­
ше­не и бри­жне, при­ма­ју те на­фра­ка­не, све у лок­на­ма про­сти­
тут­ке, чи­ји без­раз­ло­жан смех од­је­ку­је ход­ни­ци­ма док се­стре
са­мо, по­пут ка­квих утва­ра, обо­ре­на по­гле­да про­ми­чу по­ред
њих. Ка­ква раз­ли­ка, ка­кав ра­спон и крај­но­сти ко­је се на­ла­зе у
том тре­ну. Ка­ко при­ро­да жен­ског би­ћа мо­же би­ти раз­ли­чи­та,
ићи од све­тла до та­ме. И срет­не се све на јед­ном ме­сту.
Ме­ђу њи­ма се на­ла­зи­ло и де­сет но­вих де­во­ја­ка ко­је је Му­
ста­фић, ко­га ми је гад­но и сре­сти у про­ла­зу а ка­мо­ли са њим
239
 Тихомир Стевановић

се­де­ти док пре­глед вр­шим, она­ко утег­нут у оде­ло и бун­ду, ко­

ју не ски­да и по нај­ве­ћој вру­ћи­ни, ма­да се она­ко ће­лав и за­
дри­гао сав озно­јио те ба­зди по мо­шу­с у, до­вео и са по­но­сом
по­ка­зи­вао. Све се хва­лио ка­ко је то но­ва „ро­ба” и да је ску­по
пла­тио сва­ку гла­ву да му их из Те­ми­шва­ра до­те­ра­ју.
Од тих ње­го­вих но­вих рад­ни­ца, са­мо јед­на ни­је има­ла пи­
цај­зле. Осам их је би­ло са не­чим што сам пр­во по­ми­слио да су
кр­пе­љи, ко­ли­ке су би­ле. На­ре­дио сам њи­хо­во де­таљ­но из­бри­
ја­ва­ње и ма­за­ње жи­ви­ном ма­шћу. Док не про­ђу сле­де­ћу кон­
тро­лу ни­сам хтео да­ти до­зво­ле. Ка­да је пред ме­не из­вео не­ку
ле­по­ти­цу ка­кву у жи­во­т у ни­сам срео, дах ми се пре­се­као. То
сам, она­ко у по­ве­ре­њу, ка­ко Ста­на не би чу­ла, Ми­ло­ва­ну про­
шап­тао. Али, авај, она је од leus venerea lustseuche бо­ле­сна.
Си­фи­лис је ство­рио ле­зи­је у ге­ни­та­ли­ја­ма и рек­т у­му, а на са­
мом је­зи­ку има го­лем чир, шан­кр. Му­ста­фић на­ва­лио да јој
до­зво­лу из­дам, а то, за не­ког у та­квом ста­њу ни­сам ни мо­гао
ни смео. Она је од не­куд из Ма­џар­ске, де­лу­је као ма­ло­ум­на и
ви­ше за Дом с ума си­шав­ше не­го ули­цом да хо­да. Та­да је из­ва­
дио ње­ну до­зво­лу, још у Ру­му­ни­ји да­т у, где сто­ји да ту бо­лест
има и да се мо­же ба­ви­ти са­мо флан­ге­ра­јем, ен­гле­ским по­ро­
ком, ка­ко је на­зна­че­но. То пр­ви пут ви­дех. Зар по­ред ен­гле­
ског шпо­рет-сто­ла и ен­гле­ског кло­зе­та, та­ква бу­да­ла­шти­на да
нам до­ђе? И ко би то мо­гао упра­жња­ва­ти у Зе­му­ну?
На то се Му­ста­фић, сав ма­стан ста­де сме­ја­ти и ре­че ми
ка­ко и не знам ко­ли­ко њих та­кву ствар тра­жи. Ни­је им са­мо
до­вољ­но ши­бом и кам­џи­јом за­до­вољ­ство при­ба­ви­ти, не­го с
про­ле­ћа и ле­та мо­ра­ју бра­ти ко­при­ве ко­ји­ма их по те­сти­си­ма
ши­ба. А она, та црн­ка ко­ја ни­је ре­чи про­збо­ри­ла, круп­них
очи­ју, пу­них уста, пр­са­та због сво­је тан­ке па­ме­ти, нај­бо­ља је
за те ства­ри. Она се на ја­у­ке не оба­зи­ре. За њу мол­бе ни­шта
не ва­же, не­го уда­ра све док вре­ме не ис­тек­не и не уђе се у со­бу
и му­ште­ри­ја од­ве­же. И увек се вра­ћа­ју, увек при­ста­ју на све
бол­ни­је ши­бе.
Ми­ло­ва­на све то за­ин­те­ре­со­ва и ка­да сам му ис­при­чао
ка­ко ја ни­сам хтео при­ста­ти да се она у по­сао уве­де, не­го је
Му­ста­фић код др. Јо­си­по­ви­ћа оти­шао а овај сав раз­дра­ган до­
240
ШЕСТИ САХАТ

шао и чим је ви­део, од­мах ми из ру­ку узео ње­ну рад­ну књи­

жи­цу и ста­вио свој пот­пис и пе­чат, ре­кав­ши ми да је то ствар
уо­би­ча­је­на, те да он , на сво­ју од­го­вор­ност до­зво­лу да­је, Ка­
сни­је се не­што њих два до­мун­ђа­ва­ла и ру­ко­ва­ла. Ме­ни је то
као не­ки те­рет остао, и по­ред то­га што мог му­ра на ње­ним
па­пи­ри­ма не­ма.
Ми­ло­ва­на це­ла при­ча нео­бич­но за­ин­те­ре­со­ва, те се усу­ди
тра­жи­ти од ме­не не­што но­ва­ца на за­јам. Од­мах сам знао ка­ко
је же­ли ви­де­ти. Да­дох, али му ре­кох да га хо­ћу у но­вим чи­зма­
ма сле­де­ће не­де­ље ви­де­ти.”

*
„2. фе­бру­ар 1909.
Те­шко ми је не раз­ми­шља­ти о Ми­ло­ва­ну и ње­го­вој оп­ча­
ра­но­сти са де­вој­чу­ром ко­ју је ви­део по­сле мо­је при­че.
За­по­чео је ра­ди­ти њен пор­трет. Све што за­ра­ди или што
му дам, он ти­ме пла­ћа са­те ко­је про­во­ди се­де­ћи са њом. Ди­ви
се ње­ном из­гле­ду, ње­ној про­ду­хо­вље­но­сти, на­чи­ну на ко­ји се­
ди ка­да ра­ди сли­ку. Обе­ћао ми да ће по­ка­за­ти тај свој рад, на
ко­ји је већ са­да по­но­сан.
Чи­зме бе­ше ку­пио, ко­ли­ко ме­ни да их по­ка­же, а опет до­
ла­зи у не­ким цо­ку­ла­ма ко­је зе­ва­ју са све ек­се­ри­ма на лу­бо­ви­
ма као ка­ква жи­во­ти­ња.
Хтео сам му ре­ћи ка­ко је до­ста за­лу­ђе­но­сти са сли­кар­
ством. То ни­је ни­шта бо­ље ни го­ре не­го што уме на­чи­ни­ти
сва­ки осред­њи ђак ко­ји се при­у­чио, као он, код ка­квог мај­
сто­ра. Ту не­до­ста­је не­ког до­ди­ра ко­ји је рет­ки­ма дат. Оног да­
ха што го­во­ри сам за се­бе, као да де­ло ди­ше сво­јим жи­во­том,
не­за­ви­сно од оно­га ко­ји је то са­чи­нио. Ње­го­ви пеј­за­жи су пу­
ке илу­стра­ци­је. Не ву­ку те не­ком ду­би­ном, не­ком ат­мос­фе­
ром. Све то не­мам сна­ге из­го­во­ри­ти, не­го и да­ље хва­лим ту
ње­го­ву илу­зи­ју.
Ста­на ми ве­ли ка­ко бих ти­ме мо­жда учи­нио до­бро и ње­му
и мај­ци му. Та­ко би се нај­зад ку­ћи вра­тио и ба­вио ка­квим по­
слом ко­ји од ње­га мо­же до­ма­ћи­на ство­ри­ти. Од ка­да му се отац
241
 Тихомир Стевановић

упо­ко­јио ма­ти му стал­но по­ру­чу­је, што пре­ко тр­го­ва­ца ко­ји

увра­ћа­ју до ме­не, што пре­ко зе­то­ва, да се ку­ћи вра­ти. Сре­ћа је
ње­на да су јој се кће­ри до­бро уда­ле и да је има ко па­зи­ти. И ме­
ни је брат, ка­да до­ђе про­шлог утор­ка, го­во­рио ка­ко ње­но ста­ње
та­кво да јој те­шко па­да што мо­ра на­из­ме­нич­но сед­ми­це про­
во­ди­ти зи­ми код зе­то­ва, јер јој не­ма ко ку­ћи ни др­ва на­це­па­ти.
Али, ка­да бих му та­ко не­што мо­гао из­ре­ћи, са­мо бих га
по­др­жао у ње­го­вом уве­ре­њу ка­ко је он ис­пред свог вре­ме­на и
ка­ко ће до­ћи час ка­да ће ње­го­ва умет­ност би­ти схва­ће­на.
Сма­њио сам оне су­ме ко­је му тут­нем сва­ке не­де­ље ка­да
до­ђе, све се на­да­ју­ћи ка­ко ће се до­се­ти­ти и пре­ста­ти ићи код
те жен­ски­ње.
Али, не по­ма­же. Ус­пео је не­ку сво­ју сли­чи­цу про­да­ти, те
се сав уз­нео, уо­бра­зио. Го­во­ри ка­ко је на ко­рак од при­зна­ња.
Због јед­ног про­да­тог ра­да.
Чак сам и о опа­сно­сти­ма ле­у­са го­во­рио, ка­ко са­мо што
пи­па ства­ри у со­би где бо­ле­сни­ца бо­ра­ви мо­же се­би зло на
врат на­ву­ћи, али не вре­ди.
Све се не­што на­дам ка­ко ће при­ве­сти кра­ју тај не­срет­ни
пор­трет и ка­ко ће га за­нос про­ћи.”

*
„6. март 1909.
Нај­зад сам ви­део сли­ку. Не мо­гу ре­ћи, ле­па је. На њој она
се­ди у цр­ве­ној фо­те­љи, об­у­че­на у пла­во, на­спрам зе­ле­на зи­
да, и пу­ши на ци­га­рет­шпиц. Ухва­тио је трен ка­да од­би­ја дим,
она­ко по­лу­скло­пље­них очи­ју, ко­се стег­ну­те у пун­ђу. До­нео је,
још вла­жну по угло­ви­ма и по­ка­зао др­же­ћи је у ру­ка­ма, као да
би је ко мо­гао ис­трг­ну­ти. Она­ко осу­шен, сав за­кр­па на за­кр­
пу, ло­ше из­бри­јан, а уфи­ти­ље­них бр­чи­ћа, де­ло­вао је као де­
чак ко­га сам знао бра­ни­ти, ка­да су га шо­ро­ви­ма дру­га де­ца
га­ња­ла и га­ђа­ла гру­да­ма бла­та а ја се ста­вљао ис­пред , ту­као
уме­сто ње­га, чу­ва­ју­ћи га од обес­ти.
Сли­ка је ле­па. Чак сам мо­рао при­зна­ти ка­ко је до­ча­рао сву
ону сна­гу ко­ју он ви­ди у њој, а ко­је она не­ма. Мо­ја Ста­на пр­ви
242
ШЕСТИ САХАТ

пу­та је мо­гла ви­де­ти не­ку од тих блуд­ни­ца. Бе­ше јој стра­шно

ка­ко се не­ко та­ко леп ни­је мо­гао уда­ти за ка­квог ви­ђе­ни­јег
чо­ве­ка у ме­сту ода­кле је.
Не вре­ди об­ја­шња­ва­ти од ку­да те жен­ски­ње до­ла­зе. Са ко­
јим го­ди­на­ма по­чи­њу их ме­ња­ти из ру­ке у ру­ку као ка­кву па­ру,
док се не из­ли­же, ра­зни Му­ста­фи­ћи. Ни­шта ни­је бо­ље не­кој
ра­ги ме­ђу џам­ба­си­ма: кре­не као ждре­бе, за­вр­ши као кљу­се.
Ми­ло­ва­на чу­ди ка­ко ни­шта не при­ча. Пи­та ме го­во­ри­ли
ли она ика­да ка­да до­ђе код ме­не на пре­глед?
Ја њу ни­сам чуо ка­ко је реч про­збо­ри­ла. У сва­ком слу­ча­
ју ви­дим је са­мо док про­ђем ход­ни­ком, јер ко­ле­га Јо­си­по­вић
од­мах је во­ди у стра­ну и он јој из­да­је по­твр­ду. Пре не­ко­ли­ко
да­на, и по­ред ви­со­ке, гу­ми­ра­не краг­не ко­ја сте­же Јо­си­по­ви­ћу
врат, ка­да се не­што ис­те­гао пре­ма ин­стру­мен­ти­ма, ви­дех му
де­бе­лу ма­сни­цу под­но ко­се. Ни­сам имао шта пи­та­ти, јер ми
је све ја­сно. За­те­као сам га и ка­ко ру­ке ма­же зеј­ти­ном у ко­ме
кам­фор сто­ји, јер су све од ко­при­ве би­ле пот­при­ште­не.
Ми­слим ка­ко је она ма­ло­ум­на или не зна на­шег је­зи­ка ни
слов­ца. Ни­ти се ка­да сме­је, ни­ти да­је зна­ка ка­ко при­ме­ћу­је
при­с у­ство дру­гих љу­ди.
Мо­жда сам све то тре­бао ре­ћи. Али ни­сам. То­ли­ко се ди­
чио са оним што је на­звао „ОНА”, ка­ко би­ло ка­квог збо­ра са
њим ни­је мо­гло би­ти у том ста­њу.
Ако је за уте­ху, ба­рем је за­вр­шио са тим и на­шао је не­ки
по­сао, на шта га је си­гур­но при­си­ли­ла мо­ја ма­ња да­ре­жљи­
вост. Ра­ди код не­ког тр­гов­ца ко­ји до­те­ру­је ро­бу на ве­ли­ко
бро­до­ви­ма и пре­па­ки­ва у ма­ња па­ко­ва­ња те ша­ље за Бе­о­град.
Ми­ло­ван ра­ди на ис­то­ва­ру и раз­ме­ра­ва­њу. Пр­сти су му се
оје­ли, огру­бе­ли од вре­ћа, ма­ло се по­гр­био, али бо­ље и то не­го
и да­ље да се гр­би пред шта­фе­ла­јом.
По­што је сво­је де­ло при­вео кра­ју, за­ни­ма­ло ме шта ће са
њим. Ре­че да ће га чу­ва­ти ка­да бу­де би­ло при­ли­ке да јој по­
ка­же.
„Ка­да бу­де са мном.”
Ме­ни то не слу­ти на до­бро. Као да ни­је имао на­ме­ру да то
по­ка­зу­је у ку­пле­ра­ју.”
243
 Тихомир Стевановић

*
„19. април. 1909.
Гро­зо­та! Не­мам дру­ге ре­чи. Сав са­бла­жњен се­дам и пи­
шем ово, док сам још под ути­ском. Пре не­го што сам сти­гао
ку­ћи, мо­рао сам свра­ти­ти у не­ку бир­ти­ју, где су ме гле­да­ли
као чу­до и по­пи­ти ко­њак се­би да до­ђем.
Док­тор Јо­си­по­вић ме из­дво­јио на стра­ну тра­же­ћи од ме­
не пре­глед. Ис­пр­ва сам по­ми­слио где му не­што ни­је у ре­ду са
плу­ћи­ма, али ка­да оста­до­смо на­са­мо, он ста­де раз­ве­зи­ва­ти
чак­ши­ре.
„Са­мо не­мој­те, ко­ле­га, да бу­де оно.”
Ис­под гла­ви­ћа се ја­сно на­зи­ре шан­кр про­ме­ра око по­ла
сан­ти­ма. Гно­јан, ја­сних иви­ца. Нео­се­тљив на до­дир.
Сру­чио сам се у сто­ли­ц у а он, и ако је сам знао ди­јаг­но­зу,
иш­че­ки­вао је од ме­не да опо­врг­нем све оно што га је пла­
ши­ло.
Али ја сам мо­рао сав ње­гов страх из­ли­ти пред ње­га. Уз
згро­жа­ва­ње ка­ко је се­би мо­гао до­пу­сти­ти то? Зар он, обра­зо­
ван, ме­ди­ци­нар, чо­век од по­е­зи­је ко­ји та­ко див­не сти­хо­ве ве­
зе? Зар ни­је мо­гао да се из­диг­не из­над не­ког ри­ба­ра или му­са­
вог ка­де­та ко­ји не зна ни­шта, гим­на­зи­јал­ца за­лу­ђе­ног кр­вљу
ко­ја му је јур­ну­ла у гла­ву и па­мет по­му­ти­ла?
„Баш то! Ме­ни је све у тај трен би­ло све­јед­но, са­мо страст
да за­до­во­љим! И по­ка­јах се од­мах. Чим се по­ди­гох са ње. Ка­да
ви­дех ка­ко ни­шта ни­је дру­га­чи­ја од оста­лих же­на. Уза­луд сам
узео шпи­рит ко­ји сам од ку­ће по­нео и за­пи­рао се! Ви зна­те
мо­ју скло­ност, на­слу­ти­ли сте. Ја док ме не уда­ри, не рас­це­
пи ко­жу, осе­ћам ка­ко ћу пу­ћи. По­пут ме­ху­ра. Али ово сам...
По­ја­ви­ло се ју­че, а та­ман сам се по­на­дао... Про­шло је већ два
ме­се­ца ка­да се то де­си­ло. Од та­да је ни­сам пип­нуо.”
И ту ста­де пла­ка­ти, чу­па­ти бра­ди­цу.
Ни­сам га мо­гао дру­га­чи­је уте­ши­ти. Већ је ста­вљао жи­ви­
ну маст и са­мо ме из­ве­сти ка­ко на­ме­ра­ва за Бер­лин већ ко­
ли­ко ве­че­рас оти­ћи. Чу­ло се ка­ко је про­на­ђен не­ки лек ко­ји
му мо­же по­мо­ћи код ове опа­ке бо­ле­шти­не. Не­ки „Сал­вар­сан”.
Још ми ре­че ка­ко Му­ста­фић њу под­во­ди они­ма код ко­јих се
244
ШЕСТИ САХАТ

си­фи­лис одав­но раз­вио, ка­ко има та­чан спи­сак та­кве кли­јен­

те­ле, а ка­ко је ње­му по­ста­ло гад­но и да је пре­гле­да, јер се не­ма
ви­ше шта ви­де­ти.
Оста­вио ме сле­ђе­ног у ам­бу­лан­ти. Ни­сам се­би мо­гао до­ћи
од чу­да ка­ко је по­пу­стљив дух чо­ве­ков пред на­го­ни­ма жи­во­
тињ­ским! Не­ма го­рег зло­тво­ра до то­га, до по­хо­те ко­ја те зна
об­у­зе­ти и уни­шти­ти. Сам се­би нај­го­ри не­при­ја­тељ.
Ста­на ме за­те­кла са ли­тре­ња­ком и ста­ла гр­ди­ти ка­ко сам
се про­пио.”

*
„17. мај. 1909.
Ју­че, на уо­би­ча­је­ном не­дељ­ном руч­ку ко­ји ба­рем јед­ном
у ме­се­цу при­ре­ђу­је­мо због Ми­ло­ва­на, на ко­га гле­дам као на
мла­ђег бра­та, за­тра­жих од ње­га, ка­да оста­до­смо на­са­мо, да се
ски­не и да му плу­ћа пре­слу­шам. Ста­ну сам већ оба­ве­стио шта
сам на­ме­ран чи­ни­ти, те се на­шла не­ким по­слом по дво­ри­шту
ма­ја­ти. Као сре­ђу­је ру­же.
Ис­ко­ри­стих при­ли­ку те га до­бро за­гле­дах, све му по­вр­ћу­
ћи усне, гле­да­ју­ћи де­сни. На кра­ју за­тра­жих и да се пот­пу­но
сву­че, ка­ко бих по­гле­дао ни­је ли за­па­тио ка­кве још бо­ле­сти,
мо­жда стид­не ва­ши. Он се са­мо на­сме­ја и то учи­ни. Не на­ђох
ни­ка­квих тра­го­ва бо­ле­сти, осим ње­го­ве хро­нич­не не­у ­хра­ње­
но­сти.
Ка­да се об­у­че, од­мах је кре­нуо са при­чом о то­ме ка­ко ску­
пља нов­це, ка­ко има при­ба­ви­ти до­вољ­но за још не­ки од­ла­зак
код Ње.
Она име не­ма. За Ми­ло­ва­на је са­мо за­ме­ни­ца, не­ка без­и­
ме­на бо­ги­ња ле­по­те. Ста­де ме ис­пи­ти­ва­ти има ли ка­квог по­
бољ­ша­ња код ње, јер ле­ус зна пре­ћи у ста­ди­јум ка­да ви­ше ни­
је за­ра­зан, ка­да се го­то­во не при­ме­ћу­је и све се по­ву­че. Ба­рем
је та­ко чуо.
Ста­вих га пред се­бе, она­ко ка­ко је ме­не отац знао по­ста­
ви­ти и ре­кох му где ни­сам ме­се­ци­ма пре­гле­дао цу­ре­ти­не из
Ри­бар­ске, али да сам то про­шле су­бо­те учи­нио. Мо­лио сам
био на­чел­ни­ка да ме осло­бо­ди на не­ко вре­ме те ра­бо­те и он је
245
 Тихомир Стевановић

за фи­зи­ку­са ста­вљао углав­ном Јо­си­по­ви­ћа, ко­ји је хит­но мо­

рао от­пу­то­ва­ти. Али, са­да сам то учи­нио, баш из на­ме­ра њу
да по­гле­дам.
Она је већ у по­од­ма­клом ста­ди­ју­му ка­да се по те­лу по­ја­вио
осип. На усна­ма су јој кра­сте на­лик цве­то­ви­ма кар­фи­о­ла, те­ло
се пот­пу­но ис­то­пи­ло и то скри­ва­ју са го­ми­лом ха­љи­на и сва­
ко­ја­ког дру­гог ве­ша на њој. Она је јед­на ма­ло­ум­ни­ца и тре­ба је
за­бо­ра­ви­ти. Ко­са јој је не­ста­ла, оста­ло са­мо ма­ло па­у­чи­на­стих
дла­ка, али је Му­ста­фић на­ба­вио до­бру пе­ри­ку и то успе­шно
пре­кри­ва. Мо­ра је за­бо­ра­ви­ти и не за­но­си­ти се ви­ше ми­сли­ма
о та­мо не­ком ство­ру ко­ји не за­слу­жу­је ње­го­ву па­жњу.
Одр­жао сам му и пре­да­ва­ње ка­ко си­фи­лис, та гро­зна бо­
лест ко­ју не­срећ­ни­ци зо­ву „љу­бав­ном” зна са­мо да се при­
кри­је и про­ме­ни об­лик. Не­ко се, као она, бр­зо рас­па­да и у
од­ре­ђе­ном ста­њу ка­да му уну­тар­њи ор­га­ни от­ка­жу, а то за­
ви­си од чи­сте те­ле­сне сна­ге, уми­ру, а дру­ги, опет, стре­с у са
се­бе кра­сте али уну­тар њих, уну­тар њи­хо­ва мо­зга, оста­не та
кли­ца на­лик цр­ву ко­ји уви­ја на све стра­не же­ле­ћи по­бе­ћи из
ор­га­ни­зма до­ма­ћи­на и на­ћи нов ха­би­тас. Не­ка је за­бо­ра­ви и
не­ка на­ђе се­би не­ка дру­га по­сла ко­ја ће му за­ни­ма­ти ум, јер
ће ова­ко са­мо се­бе уни­шти­ти. И, та­ко за­нет, по­нет сво­јим ре­
чи­ма и ње­го­вим ћу­та­њем, ко­је сам схва­тио као одо­бра­ва­ње,
на­ста­вих са свим оним што сам ду­го но­сио на ду­ши.
Ре­кох ка­ко мо­ра сво­је сли­ка­ње при­ла­го­ди­ти, чи­ни­ти или
пор­тре­те или не­што што се да­нас про­да­је а не те­ра­ти по сво­
ме. Сли­ка­ње ни­је ма­ла­ње ли­ко­ва кур­ви у бор­де­ли­ма, за шта
ни­ко пла­ти­ти не­ће, јер је та­ко исто мо­гао сли­ка­ти и Ци­га­не
ка­ко те­ра­ју др­ва на кљу­си­ма низ друм. Ни­ко то не­ће ку­пи­ти.
Не­ка сли­ка пор­тре­те про­фе­со­ра, тр­го­ва­ца и свих оних ко­ји­
ма је ста­ло да се ви­ди ка­ко су то­ли­ко ус­пе­ли у жи­во­т у да мо­гу
се­би и то при­у­шти­ти.
Ка­да сам за­вр­шио са ли­та­ни­јом, он са­мо узе са­ко, об­у­че и
на­кло­ни се. По­здра­ви се са мном хлад­но, без ру­ко­ва­ња и оде.
Чак се Ста­на за­чу­ди­ла што је тек та­ко оти­шао. Ис­при­чао
сам јој све. Мо­жда, ка­да га про­ђе пр­ви шок од исти­не ко­ја се
рас­пр­сла пред њим, по­слу­ша мо­је са­ве­те.”
246
ШЕСТИ САХАТ

*
„17. мај. 1909.
Од ју­че смо Ми­лу­тин и ја на „Ви”. Увре­дио се. Та­кав био
та­кав остао. Ра­чу­нам ка­да бо­ље му за­стру­жу цре­ва ма­кар ће
га Ста­ни­на ка­ши­ка вра­ти­ти.
Ми­слио сам и о Јо­си­по­ви­ћу. По­слао ми је пи­смо у ко­ме
ве­ли ка­ко се дао у трет­ман са но­вим ле­ком, ка­ко се бо­лест,
из­гле­да, по­вла­чи и да ће се вра­ти­ти чим бу­де си­гу­ран ка­ко у
ње­му ви­ше не­ма за­ра­зе.
Све се пла­шим ка­ко ће се то де­си­ти.
Ле­жи, ве­ли, у са­на­то­ри­ју­му, др. Па­ул Ер­лих ре­дов­но му да­
је лек и пра­ти ње­го­во ста­ње. Од ду­га вре­ме­на по­но­во је по­чео
пи­са­ти пе­сме, те ме мо­ли да се рас­пи­там код штам­па­ра по Зе­
му­ну ко­ли­ко би ко­шта­ла пе­сма­ри­ца од не­ких два штам­пар­ска
та­ба­ка.
Е мој Ми­хај­ло, ми­слим се не­што и не­ка ов­де оста­не за­пи­
са­но: где се на­ђе да са умет­ни­ци­ма имаш по­сла?”

*
„13. јун. 1909.
По­нос је чуд­на ствар. Што то ду­пе ви­ше ис­па­да кро­за из­
ли­за­не чак­ши­ре он све ве­ћи. Ми­ло­ван ми вра­тио нов­це по
ка­фе­џи­ји Ној­ма­ну. Или то, или сли­ке као не­ку ис­пла­т у да уз­
мем. При­зна­јем ка­ко ту има са­мо је­дан леп рад и да ћу још
ко­ли­ко су­тра све од­не­ти да се ура­ме. Ми­слим ка­ко не вре­де
то­ли­ких но­ва­ца, али су ба­рем по­слу­жи­ле да це­ње­ни и дрч­ни
ми Ми­ло­ван има шта је­сти.
А ваљ­да ће га и за­љу­бље­ност про­ћи по­што, це­ним, узме
нов­це и по­тр­чи у ку­пле­рај да ви­ди сво­ју му­зу. То ће га си­гур­
но отре­зни­ти.”

*
„19. ја­ну­ар. 1910.
Свог ме из­бе­зу­мио и ста­вио у та­кав по­ло­жај да ме ме­сто
не др­жи! До­ђе ми да ско­чим на­глав­це у Ду­нав! Од све му­ке
247
 Тихомир Стевановић

сам об­ноћ по­се­део! Ста­ни не смем ни ре­чи ка­за­ти. По­те­ра­ће

ме у Кварт а та­мо, ка­да им по­ка­жем пи­смо, од­мах ће ми ре­
вол­вер тра­жи­ти и још ка­да ви­де чи­ји је, ка­ко је срп­ски, вој­ни,
за­си­гур­но ће ме шпи­ју­ном про­гла­си­ти!
Он је, лу­дак, за­ка­зао дво­бој Му­ста­фи­ћу! Тај се не ли­би, ка­
ко го­во­ре, му­ште­ри­је уби­ја­ти ако му се до­бро пла­ти! Сва­шта
се о ње­му го­во­ри.
Ду­ел у шест са­ха­та. У су­бо­т у. Ни­је у ње­му ни­шта дру­го
мо­гло про­го­во­ри­ти до пу­сти ро­ман­тик. Па тај је мо­гао, са­мо
по­ли­ци­је да ни­је би­ло и ца­ри­ни­ка у кон­т у­ма­ци­о­ну, од­мах га
са ду­шом ра­ста­ви­ти.
Мо­рам код Му­ста­фи­ћа. Мо­рам га од­го­во­ри­ти од све­га.
На­дам се ка­ко у ње­му ба­рем ма­ло ра­зу­ма има. Мо­жда по­хле­
па учи­ни сво­је, те сам на­ме­ран све што сам уште­део ову ку­ћу
да от­ку­пим, по­ну­ди­ти му. Не­ка се не по­ја­ви. Не­ка му је да. Њу
ћу ја, под фир­мом ле­че­ња, сме­сти­ти у бол­ни­цу, у не­ку луд­ни­
цу где ће про­жи­ве­ти још ко­ју го­ди­ну ко­ја јој је оста­ла.”

*
„20. ја­ну­ар. 1910.
Не­ма на­де. Пре­ко­с у­тра ми ва­ља оти­ћи пре­ма мо­чва­ра­ма
низ Ду­нав.
Ми­ло­ван не­ће са мном ни да раз­го­ва­ра. Са­мо ми се за­
хва­лио на бри­зи. Ној­ман је исто по­ку­ша­вао да са њим о то­ме
при­ча, али овај му дао но­вац за ки­ри­ју и за­кљу­чао се у со­бу.
Му­ста­фић се сме­је и за ње­га је би­ло чи­сто за­до­вољ­ство
ви­де­ти ме ка­ко се са­ви­јам и по­ни­жа­вам пред њим. Све оне
мо­је ус­кра­ће­не до­зво­ле, сву мо­ју над­ме­ност он ће на­пла­ти­ти,
ка­ко ре­че „у су­бо­т у у шест са­ха­та.. Ње­му је до осве­те не са­мо
си­ро­том Ми­ло­ва­ну не­го и ме­ни, свој го­спо­ди ко­ја га са пре­
зи­ром гле­да са ви­си­не због по­сла ко­јим се ба­ви.
И тај „дво­бој”! Ње­му при­у­шти­ти не­што та­кво, пле­мић­ко,
о че­му се са­мо слу­ша а што се не до­жи­вља­ва већ ре­ша­ва у ње­
го­ву све­т у но­жем у пу­пак! И по­ву­ци, про­спи цре­ва по пр­ља­
ву дру­му или бир­ти­ја­шку по­ду. Зар сам ма­ло њих по­ку­ша­вао
спа­сти?
248
ШЕСТИ САХАТ

Ако не одем, устре­ли­ће га по­пут псе­та. Онај не­срећ­ник

ста­ја­ће као ме­та. Ова­ко, ба­рем има ма­ло мо­гућ­но­сти да пре­
жи­ви. По­сле не­ка бе­жи ку­да га но­ге но­се.
Не­ма на­де. Не­ма.”

*
„22. Ја­ну­ар. 1910.
По­мр­чи­на и ма­гла. Са­мо то ју­трос и се­на на сне­гу. То је
Ми­ло­ван че­као да до­ђе­мо. Ма­ло сам по­ра­нио и по­ку­шао га
на­го­во­ри­ти да оде. Не­ка иде у тај мрак, док се ни­је раз­да­ни­ло.
Не­ка бе­жи, ни­ко зна­ти не­ће. За­што гла­ву да гу­би, ри­зи­ку­је
не­ко ра­ња­ва­ње или ро­би­ју?
Пи­та ме: „Је ли то те­бе страх?”
Да, страх ме. И за ње­га и се­бе. Све стро­ва­љу­је у по­нор.
При­чао сам, цуп­као у оном сне­гу, али ни­шта. Са­мо га бри­
ну­ло је­сам ли по­нео оруж­је и да ли га др­жим за па­сом, на то­
плом, да не за­ка­же на мра­зу.
Ре­кох ка­ко он не­ма око то­га ни­ка­кве бри­ге, ка­да се по­ја­ви­
ше, но­се­ћи фе­њер још три фи­гу­ре. То је Му­ста­фић са сво­јим
по­моћ­ни­ци­ма, ба­ти­на­ши­ма, сти­гао. Псу­је јер је хлад­но. Зо­ра
ће ско­ро, та­да ће све­тла би­ти, ре­кох. Све не­што се на­дам ка­ко
ће од­не­куд ис­па­сти ка­кав гра­ни­чар или по­ли­цај те ово пре­
ки­ну­ти.
Или ћу се про­бу­ди­ти украј Ста­ни­них ле­ђа и ви­де­ти ка­ко
ми је хлад­но јер сам се от­крио.
Али, уза­луд.
Му­ста­фић из­ва­ди свој Рот­–Штај­нер пи­штољ. Да­де га ме­
ни, да га пре­гле­дам. По­гле­дах. Не­ма шта, ва­ља­но и те­шко гво­
жђе. Ја пр­вом до ње­га пре­да­дох ре­вол­вер. Он га од­ме­ри у ру­
ци и не­што ре­че оном по­ред се­бе па вра­ти.
Ста­до­смо је­ди дру­ги­ма у ли­це. Са­мо онај фе­њер нас осве­
тља­ва што га Му­ста­фић др­жи. Спу­сти га у снег и ре­че да се
има од­ме­ри­ти по пет ко­ра­ка ле­ђи­ма сва­ки од ње­га на сво­ју
стра­ну. Он­да се окре­ну­ти и кад бу­де са­хат ше­сти, пу­ца­ти.
„Ти, док­то­ре имаш сат. Ти ко­ман­дуј.”
249
 Тихомир Стевановић

Та­ко ми ре­че и од­мах окре­те ле­ђа. Ми­ло­ван учи­ни исто.

Ста­до­ше бро­ја­ти ко­ра­ке.
Све ми се чи­ни­ло ка­ко сам не­што про­пу­стио. Не­што ни­
сам ре­као или ура­дио.
Ја и оста­ли „се­кун­дан­ти” ста­ја­ли смо по стра­ни. Онај што
је гле­дао на­ше оруж­је, за­па­ли ци­га­ре­т у и са оним жа­ром ста­
де ми осве­тља­ва­ти сат ко­ји сам др­жао у ша­ци. Се­кун­да­ра се
при­бли­жа­ва­ла по­ска­ку­ју­ћи.
По­гле­дам, ви­дим ка­ко и је­дан и дру­ги по­ди­жу ру­ке и ни­
ша­не. На­зи­рем их као сен­ке спрам не­ба ко­је се осу­ло зве­зда­ма.
Ка­заљ­ке се ра­ши­ри­ше.
И би са­хат ше­сти.
И ре­кох: „Сад!”
И са­мо се је­дан пу­цањ за­чу.
Про­ло­ми се, од­јек­ну низ по­ље и оде ка шу­мар­ци­ма по­кри­
ве­ним сне­гом. Од­јек, као дим, од­ла­зио је од нас, раз­бу­дио не­
ке пти­це што су кре­ште­ћи бе­жа­ле у не­бо.
Му­ста­фић је ста­јао. Ми­ло­ван ле­жа­ше по­ре­бар­ке.
При­тр­чим, осве­тлим га оним фе­ње­ром. Он ра­ши­рио очи,
соп­ће, све му па­ра из­би­ја из уста. По­го­ди­ло га по­сред пр­си­ју.
На мах при­диг­ну ру­ку, ваљ­да за ре­вер да ме ухва­ти, за­ка­шља
се и са па­ром сит­не ка­пи кр­ви пр­сну­ше кро­за тај из­дах сву­да
по мом ли­цу.
По­гле­дах На­ган.
Ороз ни­је био на­тег­нут. Ја, она­ко збу­њен, то ни­сам учи­
нио, ни­ти му ре­као ка­ко то мо­ра учи­ни­ти.
Др­жао сам ре­вол­вер, за­ми­шљао ка­ко га окре­ћем и пу­цам
по ба­гри око ме­не. Али, ни­шта од то­га. Ва­ља жи­ве­ти. Прeпи­
пах му џе­по­ве и на­ђох вре­ћи­цу са злат­ни­ци­ма.
Уста­дох и пре­дах фе­њер Му­ста­фи­ћу.
„За оне ду­ка­те ми не до­ђе­те ни­шта. Ово је би­ло за­до­вољ­
ство, не дан­гу­би­на. Ови мо­ји ће га од­не­ти до ре­ке. Не­ка иде
за Ср­би­ју.”
И мом­ци што бе­ху са њим, из­ву­ко­ше не­ка­кво ће­бе, смо­
та­ше Ми­ло­ва­на ко­ји се већ ско­ча­њио као тру­пац и на­ста­ше
у мра­ку.
250
ШЕСТИ САХАТ

Вра­тио сам се ку­ћи про­мр­зао. Ста­на ме гле­да­ла бу­нов­но

док сам ула­зио. Упи­та где сам ишао?
Ре­кох, мал­ко да про­ше­там. Не­што ме му­че сно­ви. И са
Ми­ло­ва­ном се по­здра­вих. От­пу­то­вао је.
„Где?”, пи­та ме.
„Не ре­че”, ка­зах јој. „Не­где да­ле­ко.”
По­под­не сам из бол­ни­це по­слао деч­ка код Но­ја­ма­на по
Ми­ло­ва­но­ве ства­ри. До­не­се две сли­ке. Не­ки ма­ли пеј­заж и
пор­трет „ОНА”.

5. ДО­ПИС
„По­што­ва­ни,
Из­ве­шта­ва­мо вас ка­ко смо при­ми­ли че­ти­ри сли­ке ау­то­ра
ко­га сте озна­чи­ли као „Ми­ло­ван Цвет­ко­вић” ра­ди ре­ста­у­ра­
ци­је.
Ста­ње је сле­де­ће:
Сли­ка ма­ла, фор­мат 25 цм х 30 цм, плат­но, пеј­заж, сли­ка
ма­ла 30 цм х 30 цм исто пеј­заж, сли­ка сред­ње ве­ли­чи­не 50 цм
х 30 цм, та­ко­ђе пеј­заж, уља у ве­о­ма су ло­шем ста­њу и њи­хо­ва
ре­ста­у­ра­ци­ја ни­је мо­гу­ћа. Из­вр­ше­но је чи­шће­ње али је очи­
глед­но да ма­те­ри­јал ко­ји је ко­ри­шћен ло­шег ква­ли­те­та, та­ко
да се по­је­ди­ни де­ло­ви љу­спа­ју и от­па­да­ју. За­то је из­вр­ше­на де­
ли­мич­на кон­зер­ва­ци­ја у ста­ди­ју­му у ко­ме су ра­до­ви на њи­ма
пре­ки­ну­ти. Ура­ђе­на по­нов­на им­прег­на­ци­ја (пре­ле­пљи­ва­ње
но­вим плат­ном на ста­ро) под­ло­ге.
Сли­ка ве­ли­ког фор­ма­та под на­зи­вом „ОНА”, пор­трет же­не
у цр­ве­ној фо­те­љи, ве­ли­чи­на 150 цм х 60 цм уље, у од­лич­ном
ста­њу. Чи­шће­ње из­ве­де­но та­ко што укло­ње­на на­сла­га га­ри и
бу­ђи по угло­ви­ма ко­ји ни­с у про­др­ли ис­под ла­ка. Кон­зер­ва­ци­
ја из­вр­ше­на плат­но као под­ло­га им­прег­ни­ра­но.
На­да­мо се да сте за­до­вољ­ни на­шим услу­га­ма.
Ра­чун са от­прем­ни­цом у при­ло­гу.
03.07. о.г.
Рад­ња за ре­ста­у­ра­ци­ју и по­зла­ћи­ва­ње
Га­врић”

251
 ­
­
­
­
­
КЊИ­ЖЕВ­НА КРИ­ТИ­КА
На­гра­да „Ан­дра Га­ври­ло­вић 2016” за књи­жев­ну кри­ти­ку

Да­ни­ца Са­вић

СЕ­СТРА ИЛИ КОН­ФЛИКТ АР­ХА­ИЧ­НОГ

И СА­ВРЕ­МЕ­НОГ
(Да­вид Ал­ба­ха­ри, БРАТ, Сту­бо­ви кул­ту­ре, Бе­о­град, 2008)

У из­да­њу Сту­бо­ва кул­т у­ре 2008. го­ди­не по­ја­вљу­је се ро­

ман „Брат” Да­ви­да Ал­ба­ха­ри­ја, ро­ман ко­ји про­во­ци­ра те­ма­
ти­ком ко­ју об­ра­ђу­је. На­и­ме, ро­ман „Брат” пред ре­ци­пи­јен­та
по­ста­вља про­блем са ко­јим се фо­ло­цен­трич­ни Бал­кан по­
след­њих не­ко­ли­ко го­ди­на не­ра­до су­сре­ће. На­вик­ну­ти да из
на­сло­ва иш­чи­та­ва­мо са­др­жај, пред овим Ал­ба­ха­ри­је­вим ро­
ма­ном оста­ће­мо до­не­кле за­пи­та­ни – ни­је ли на­слов ро­ма­на
мо­гао би­ти „Се­стра”? „Уз­гред, чуд­но је то са на­сло­ви­ма: не­ка­
да се по­ја­ве пре књи­ге, мно­го пре не­го што уоп­ште до­би­је­мо
иде­ју за са­му књи­гу, а не­ка­да се не по­ја­вљу­ју ду­го на­кон што
је књи­га за­вр­ше­на и пре­тва­ра­ју се у глав­ну пре­пре­ку ње­ном
об­ја­вљи­ва­њу, јер ру­ко­пис ни­је го­тов док се не зна на­слов. На­
слов је­сте књи­га...” (Ал­ба­ха­ри 2009: 97) Уко­ли­ко се по­ђе од
ова­квог ста­но­ви­шта ко­је из­јед­на­ча­ва на­слов књи­ге са ње­ним
са­др­жа­јем, мо­же се из­ве­сти за­кљу­чак да на­сло­вом, од­но­сно
јед­ном реч­ју – брат – Ал­ба­ха­ри об­је­ди­њу­је и бра­та и се­стру
оли­че­не у јед­ној осо­би кроз ду­ал­ност иден­ти­те­та, али и ис­ку­
ство тра­у­ме и по­ку­шај ре­кон­стру­и­са­ња по­ро­дич­не исто­ри­је.
Сто­га, реч „брат” у кон­тек­сту це­ле књи­ге до­би­ја плу­ра­ли­зам
зна­че­ња ко­ја ан­ти­ци­пи­ра, јер на­слов до­и­ста је­сте књи­га.
Са­др­жај ро­ма­на мо­гао би се све­сти на су­срет дво­ји­це бра­
ће, Фи­ли­па и Ро­бер­та, у јед­ној бе­о­град­ској ка­фа­ни, од ко­јих
255
 Даница Савић

је је­дан тран­срод­на осо­ба ко­ја то от­кри­ва не са­мо бра­т у, већ

и свим при­с ут­ни­ма. По­ја­ва му­шкар­ца пре­о­де­ну­тог у жен­ску
осо­бу иза­зи­ва ре­ак­ци­ју пи­ја­них го­сти­ју ко­ја за по­сле­ди­цу
има смрт тек от­кри­ве­ног бра­та/се­стре глав­ног ју­на­ка ро­ма­на.
Ро­ман чи­не два де­ла – пр­ви део пре­до­ча­ва на­ру­ша­ва­ње
Фи­ли­по­ве рав­но­те­же при­спе­лим пи­смом од ње­го­вог бра­та
Ро­бер­та, док дру­ги део го­во­ри о су­сре­т у бра­ће. Ро­ман се мо­
же од­ре­ди­ти као ро­ман-ис­по­вест, јер глав­ни ју­нак Фи­лип не­
и­ме­но­ва­ном на­ра­то­ру, свом при­ја­те­љу, пре­при­ча­ва до­га­ђа­је
од при­ма­ња пи­сма, су­сре­та са бра­том, па све до бра­то­вље­ве
смр­ти. При­ча је два пу­та при­по­ве­да­на, јер на­ра­тор је све­док
Фи­ли­по­вог при­ча­ња ко­је по­том при­по­ве­да. Сто­га, на­ра­тор,
као онај ко све­до­чи чи­ну при­по­ве­да­ња и ко га пре­но­си, има
пра­во и да окон­ча при­чу за­кљу­ча­ва­њем вра­та сво­га ста­на, јер
про­стор ње­го­вог ста­на пред­ста­вља про­стор при­че. Крај при­
по­ве­да­ња, на­зна­чен окре­та­њем кљу­ча, ука­зу­је на то да Фи­
ли­по­ва при­ча, без об­зи­ра на ње­гов од­ла­зак, оста­је у по­се­ду
на­ра­то­ра ко­ји је при­по­ве­да.
Ро­ман „Брат” иа­ко од­ре­ђен као ро­ман ис­по­вест мо­же се
схва­ти­ти и као ро­ман-тра­у­ма. Тра­у­ма, као „ра­на ду­ха” (ви­ди:
Риб­ни­кар 2006), на­сто­ји да нам се обра­ти и про­го­во­ри о од­ре­
ђе­ној исти­ни ко­ја се на дру­га­чи­ји на­чин не мо­же до­сег­ну­ти. У
ро­ма­ну „Брат” тра­у­ма пред­ста­вља пред­мет при­по­ве­сти, али
исто­вре­ме­но она и ини­ци­ра при­по­ве­да­ње.
Већ на са­мом по­чет­ку ро­ма­на уоч­љив је мо­тив из­гу­бље­
них срод­ни­ка ини­ци­ран пи­смом ко­је Фи­лип при­ма од бра­та
за чи­је по­сто­ја­ње до то­га мо­мен­та ни­је знао. Пи­смо, као по­
кре­тач­ки мо­тив, код Фи­ли­па ини­ци­ра анк­си­о­зност и од­би­ја­
ње мо­гућ­но­сти да ипак ње­му не­ко пи­ше:
„Ка­да је по­штар до­нео пи­смо, ре­као је Фи­лип, он је у
пр­ви мах био уве­рен да је у пи­та­њу гре­шка. Ни­ко ви­ше
да­нас не пи­ше пи­сма [...] Та­ко је он, Фи­лип био уве­рен
да је у пи­та­њу гре­шка да ни­је ни по­гле­дао ко­ве­рат, што
би ина­че сва­ко од нас ура­дио [...]” (Ал­ба­ха­ри 2009: 5)
Уко­ли­ко се пак пи­смо са­гле­да као об­ја­ва Ре­чи, Фи­ли­по­
ва не­ла­год­ност због до­би­је­ног пи­сма мо­же се схва­ти­ти као
256
СЕСТРА ИЛИ КОНФЛИКТ АРХАИЧНОГ И САВРЕМЕНОГ

од­би­ја­ње да се упри­с ут­ни ис­пи­са­ни са­др­жај услед стра­ха да

би се са­мим чи­та­њем при­звао, упри­с ут­нио по­ши­ља­лац пи­
сма. Фи­ли­по­ва уве­ре­ност да му је пи­смо гре­шком до­спе­ло
иш­чи­та­ва се као страх од са­мо­о­бја­ве ре­чи, јер оно што је на­
пи­са­но схва­та се као ко­нач­но „без мо­гућ­но­сти пре­и­на­че­ња”.
Исто­вре­ме­но, пи­смо се у сим­блич­ком ко­ду схва­та и као об­
ја­ва те­ла. У ро­ма­ну „Брат” те­ло ко­је се об­ја­вљу­је је Али­си­но
те­ло, од­но­сно те­ло ко­је на­сто­ји и че­ка да по­ста­не жен­ско те­
ло. Ме­ђу­тим, об­ја­ва тран­срод­ног, од­но­сно дру­гог Ро­бер­то­вог
те­ла не пер­ци­пи­ра се пи­смом ко­је га пре­ћут­но на­ја­вљу­је, већ
сен­за­ци­јом ко­ја по­ни­шта­ва до­слов­ност ис­пи­са­них ре­чи. Не­
ве­ри­ца да је при­сти­гло пи­смо упу­ће­но ње­му, као и од­ла­га­ње
ње­го­вог отва­ра­ња и чи­та­ња, у Фи­ли­пу ства­ра­ју осе­ћај кла­у­
стро­фо­би­је:
„Ми­слио је, да­кле, на све­ћу и мо­жда би још и оти­
шао по њу, ре­као је, да ни­је био окру­жен тим ужа­сним
на­ме­шта­јем ко­ји, од­јед­ном је по­ми­слио, као да му се све
ви­ше при­бли­жа­ва, ли­ша­ва га ва­зду­ха и жи­вот­ног про­
сто­ра, и истог ча­са је осе­тио ка­ко ди­ше с на­по­ром, ка­ко
све ма­њу ко­ли­чи­ну ки­се­о­ни­ка успе­ва да уба­ци у плу­ћа,
та­ко да је у гла­ви по­че­ло да му се ко­ви­тла а пред очи­ма
да му тре­пе­ре све­тле искре, по­пут сви­та­ца у лет­њој но­
ћи.” (Ал­ба­ха­ри 2009: 28)
Сти­шње­ност про­сто­ра ро­ди­тељ­ског ста­на, ко­ји је пре­на­
тр­пан на­ме­шта­јем оне­мо­гу­ћа­ва Фи­ли­пу да до­пре до све­ће као
из­во­ра све­тло­сти ко­ји би рас­те­рао те­ско­бу. Пи­смо као об­ја­ва
ево­ци­ра већ по­сто­је­ћу тра­у­му гу­бит­ка чла­но­ва по­ро­ди­це ко­
ја је од­ре­ди­ла чи­тав Фи­ли­пов жи­вот, док исто­вре­ме­но, кла­
у­стро­фо­бич­ни осе­ћај ју­на­ка мо­же би­ти об­ја­шњен ње­го­вом
по­ве­за­но­шћу са умр­лим чла­но­ви­ма по­ро­ди­це – ро­ди­те­љи­ма
и се­стром. На­ме­штај ко­ји пре­ти да га угу­ши од­у­зи­ма­ју­ћи му
жи­вот­ни про­стор, за­пра­во пред­ста­вља суп­сти­т у­ци­ју од­с ут­
них осо­ба, чи­ме се на­гла­ша­ва Фи­ли­по­ва ја­ка ве­за са по­ро­
ди­цом, као и ње­го­во са­мо­о­дре­ђе­ње кроз њу. Та­ко­ђе, осе­ћај
кла­у­стро­фо­би­је ан­ти­ци­пи­ра бу­ду­ће Фи­ли­по­во са­зна­ње ро­
ди­тељ­ске тај­не, тј. по­сто­ја­ње бра­та за ко­га до та­да ни­је знао.
257
 Даница Савић

Сто­га, бра­то­вље­во пи­смо пред­ста­вља на­ру­ша­ва­ње Фи­ли­по­

вог ми­кро­ко­смич­ког по­рет­ка, јер у се­би но­си от­кро­ве­ње по­
ро­дич­не тај­не ко­ја би тре­ба­ло да ус­по­ста­ви ства­ра­ње но­вог
по­рет­ка, од­но­сно, ре­кре­и­ра­ње по­ро­дич­не исто­ри­је:
„Оно што је ви­део, ме­ђу­тим, би­ло је мно­го ве­ће од
сми­ца­ли­це или игре, до­ти­ца­ло се, ре­као је, са­мог сми­
сла жи­во­та, јер је у то­ли­кој ме­ри, ако би се по­ка­за­ло
исти­ни­то, ме­ња­ло све што је знао о се­би да би се мо­гло
за­кљу­чи­ти да је од тог тре­нут­ка по­чео да жи­ви но­вим
жи­во­том.” (Ал­ба­ха­ри 2009: 20)
Из­не­над­на по­ја­ва бра­та не под­ра­зу­ме­ва са­мо ре­кре­и­ра­
ње по­ро­дич­не исто­ри­је, већ и са­мо­ре­кре­и­ра­ње. На­и­ме, во­ђен
тра­у­мом по­ро­дич­них смр­ти, Фи­лип је об­ја­вио књи­гу на­сло­
вље­ну са „Жи­вот гу­бит­ни­ка”, па му се Ро­бер­то­вом по­ја­вом
цео ње­гов жи­вот опи­сан у књи­зи чи­ни ми­сти­фи­ка­ци­јом, сто­
га му се на­ме­ће ми­сао о по­нов­ном се­бе­пи­са­њу, тј. о књи­зи ко­
ја би се зва­ла „Жи­вот до­бит­ни­ка”. Бра­то­вље­во пи­смо до­во­ди
у пи­та­ње све што Фи­лип је­сте ини­ци­ра­ју­ћи по­нов­но ис­пи­си­
ва­ње пр­о­шло­сти и бу­дућ­но­сти:
„Упад је, до­и­ста, пра­ва реч за све што се де­си­ло. Од­
јед­ном ње­гов жи­вот ни­је ви­ше ње­гов жи­вот, већ он жи­
ви но­вим жи­во­том, жи­во­том у ко­јем има бра­та и ко­ји
не ме­ња са­мо бу­дућ­ност ње­го­вог жи­во­та, не­го и ње­го­ву
це­ло­куп­ну пр­о­шлост, јер чи­ње­ни­ца да та­да ни­је знао за
ње­го­во по­сто­ја­ње не ме­ња чи­ње­ни­цу да је ње­гов брат
по­сто­јао.” (Ал­ба­ха­ри 2009: 59)
По­ја­ва бра­то­вље­вог пи­сма, као и са­мог бра­та, де­ми­сти­фи­
ку­је Фи­ли­пов жи­вот и, уме­сто да од ње­га на­чи­ни „до­бит­ни­
ка”, отва­ра про­стор но­вом тра­у­мат­ском ис­ку­ству, чи­не­ћи од
Фи­ли­па по­нов­ног „гу­бит­ни­ка”. Но­ви жи­вот, ко­ји осе­ћа да се
ис­пи­су­је по­ја­вом из­гу­бље­ног бра­та, за­пра­во пред­ста­вља но­ву
ра­ну ду­ха. Еу­фо­ри­чан због су­сре­та са Ро­бер­том, Фи­лип на­га­ђа
њи­хо­ве мо­гу­ће слич­но­сти, пра­ви спи­сак пи­та­ња ко­је ће бра­т у
по­ста­ви­ти, раз­ми­шља ка­ко ће га осло­ви­ти, јер Ро­бер­то­во пи­
смо оста­вља све су­сре­т у као тре­нут­ку де­ми­сти­фи­ко­ва­ња:
258
СЕСТРА ИЛИ КОНФЛИКТ АРХАИЧНОГ И САВРЕМЕНОГ

„Дра­ги бра­те, пи­са­ло је у вр­ху стра­ни­це, из­не­на­ди­

ће те ово пи­смо. Ни­си до са­да знао да имаш бра­та. Са­
да знаш. Зо­ву ме Ро­берт Ар­ген­ти­нац, не са­мо због то­га
што жи­вим, од­но­сно, што сам жи­вео у Ар­ген­ти­ни, већ
и због то­га што сам сво­је­вре­ме­но пи­сао ди­плом­ски рад
под на­зи­вом „Хор­хе Лу­ис Бор­хес, ар­ген­тин­ски пи­сац”,
што би те, мо­жда, за­ни­ма­ло, па ћу га по­не­ти на наш са­
ста­нак у пе­так, тач­но у под­не, у ка­фа­ни „Бри­о­ни” у Зе­
му­ну. На кра­ју је пи­са­ло: Твој брат Ро­берт.” (Ал­ба­ха­ри
2009: 32-33)
Пи­смом се Ро­берт об­ја­вљу­је као брат за ко­га Фи­лип ни­је
знао, ме­ђу­тим, оно што утвр­ђу­је ње­гов иден­ти­тет је сам пот­
пис - твој брат Ро­берт – да би се­бе ка­сни­је, у ка­фа­ни, по­но­во
по­твр­дио са: „Ја сам Ро­берт.” (Ал­ба­ха­ри 2009: 90) Епи­фа­ниј­ски
при­звук са­мо­ој­ба­ве ко­јим се је­зик ста­вља у деј­ство по­но­ви­ће
се још јед­ном кроз сво­ју де­тро­ни­за­ци­ју као бат Али­си­них ви­
со­ких пот­пе­ти­ца. Ни­је слу­чај­но Ро­бер­то­во спо­ми­ња­ње Бор­хе­
са, јер се из ње­га мо­же иш­чи­та­ти део Ро­бер­то­вог иден­ти­те­та.
На­и­ме, Ро­берт це­лим сво­јим би­ћем во­ди ди­ја­лог са увре­же­ним
тра­ди­ци­о­нал­ним вред­но­сти­ма ко­је оспо­ра­ва. По­зна­та је Бор­
хе­со­ва оп­се­си­ја мо­ти­вом удва­ја­ња, па се у том кон­тек­сту сам
Ро­берт схва­та као лич­ност удво­је­не при­ро­де, по­твр­ђу­ју­ћи се­бе
сво­јом раз­ли­чи­то­шћу. При­ли­ком су­сре­та у ка­фа­ни, Ро­берт ће
под­ву­ћи раз­ли­ке из­ме­ђу Ар­ген­ти­не и Ср­би­је:
„Ка­да се све са­бе­ре, раз­ли­ка из­ме­ђу на­ше две зе­мље
нај­бо­ље се уо­ча­ва ка­да се је­дан по­ред дру­гог ста­ве нај­
по­зна­ти­ји ар­ген­тин­ски пи­сац и нај­по­зна­ти­ји срп­ски
пи­сац, од­но­сно ка­да се је­дан по­ред дру­гог ста­ве Хор­
хе Лу­ис Бор­хес и Иво Ан­дрић, ре­као је Ро­берт Фи­ли­
пу. Код пр­вог, ре­као је Ро­берт, све је ма­шта; код дру­гог,
све је исто­ри­ја. Код пр­вог, ре­као је Ро­берт, не­ма гра­ни­ца
из­ме­ђу сна и ја­ве; код дру­гог ма­ло је сно­ва.” (Ал­ба­ха­ри
2009: 108-109)
Упра­во ове раз­ли­ке – сан и исто­ри­ја – нај­бо­ље опи­с у­ју Ро­
бер­та с јед­не стра­не, ко­ји је и сам по­пут сно­ви­ђе­ња у Фи­ли­
по­вој све­сти, а исто­вре­ме­но, исто­вре­ме­но не/мо­гућ као сан
259
 Даница Савић

и са­мог Фи­ли­па с дру­ге стра­не, ко­ји је гр­че­ви­то ве­зан за по­

ро­дич­ну исто­ри­ју, али и чи­та­вог дру­штва ко­је се пред­ста­вља
кроз кон­фликт ар­ха­ич­ног и са­вре­ме­ног.
Кри­ти­ку­ју­ћи Ари­сто­те­ло­ву „По­е­ти­ку” као ана­хро­ну и
не­ко­ри­сну, Ро­берт за­пра­во па­ро­ди­ра ан­тич­ку тра­ге­ди­ју. Па­
ро­ди­ја се ов­де ја­вља као ин­тер­тек­сту­ал­ни мо­дус ко­ји исто­
вре­ме­но по­твр­ђу­је и оспо­ра­ва пред­мет па­ро­ди­ра­ња. Услов­
но, хи­бри­сом се схва­та са­ма Али­си­на по­ја­ва ко­ја по­твр­ђу­је
вла­сти­т у он­то­ло­ги­ју. Ка­фа­на, као ме­сто ис­по­ља­ва­ња му­шког
прин­ци­па, пре­ра­ста у по­зо­ри­ште на чи­јој сце­ни се од­и­гра­ва
гу­би­так тек про­на­ђе­ног бра­та/се­стре. Ов­де се сва­ка­ко мо­ра­мо
за­пи­та­ти – ко до­при­но­си рас­пле­т у Ро­бер­то­ве/Али­си­не тра­ге­
ди­је, тј. ко за­пра­во ис­ход ин­ци­ден­та у ка­фа­ни чи­ни тра­гич­
ним: гру­па пи­ја­них му­шка­ра­ца ко­ја на­сто­ји Али­с у да укло­ни
са сце­не или Фи­лип ко­ји све вре­ме по­сма­тра ту­чу:
„За­што, пи­тао се, ре­као је, ни­је по­ку­шао да по­мог­не
Ро­бер­т у, за­што ни­је устао у ње­го­ву од­бра­ну и ис­тр­чао
на­по­ље ка­да је ту­ча по­че­ла и мо­гло да се на­слу­ти ка­ко
ће се за­вр­ши­ти? Шта га је спре­чи­ло да до­и­ста бу­де брат?
[...] Док је тра­ја­ло Ро­бер­то­во стра­да­ње, ре­као је Фи­лип,
док је гле­дао ка­ко ње­го­во бе­све­сно те­ло од­ска­че са ас­
фал­та као кр­пе­на лут­ка, под удар­ци­ма но­га­ма и ле­твом,
и он је осе­ћао бол, али му је кроз свест та­ко­ђе про­стру­
ја­ла по­ми­сао да сва­ко до­би­ја оно што је за­слу­жио.” (Ал­
ба­ха­ри 2009: 190-191)
Пред­ста­ва срод­нич­ког од­но­са као ве­зе истих или слич­
них, би­ва угро­же­на тре­нут­ком сен­за­ци­је, јер по­чи­ва на раз­
ли­чи­то­сти ко­ја осе­ћа­ње ствар­но­сти ума­њу­је. Сто­га, Фи­лип
не по­сту­па као брат већ као по­сма­трач до­га­ђа­ја на сце­ни. Већ
са по­ми­сли да „сва­ко до­би­ја оно што је за­слу­жио”, Фи­лип ће
ре­ши­ти Ро­бер­то­ву/Али­си­ну суд­би­ну не­бла­го­вре­ме­ним ука­
зи­ва­њем ме­ди­цин­ске по­мо­ћи. Смрт из­гу­бље­ног чла­на по­ро­
ди­це сма­тра се ком­пен­за­циј­ским чи­ном, јер ње­го­ва по­ја­ва
под­ри­ва по­ро­дич­ну исто­ри­ју, по­ни­шта­ва све на че­му је Фи­
лип из­гра­дио иден­ти­тет. С дру­ге стра­не, осе­ћај „ра­си­па­ња”
260
СЕСТРА ИЛИ КОНФЛИКТ АРХАИЧНОГ И САВРЕМЕНОГ

вла­сти­тог би­ћа на­кон смр­ти бра­та/се­стре го­во­ри о из­не­ве­ре­

ној мо­гућ­но­сти са­мо­кре­и­ра­ња кроз осе­ћај „за­јед­ни­штва”.
Про­шлост, ко­ја се обра­ћа Фи­ли­пу кроз Ро­бер­та под­ри­ва­
ју­ћи ње­го­во зна­ње о се­би, до­ла­зи пу­тем дис­кур­зив­них за­пи­
са – нај­пре Ро­бер­то­вог, а ка­сни­је и оче­вог пи­сма ко­је Ро­берт
из­но­си као до­каз свог иден­ти­те­та. Та­ко­ђе, сем фо­то­гра­фи­ја,
из­ве­сна је и до­ку­мен­тар­на гра­ђа при­ку­пље­на при­ли­ком ис­
тра­жи­ва­ња о вла­сти­том по­ре­клу по­сре­до­ва­на Ро­бер­то­вим
дис­кур­сом тра­у­ме од­ба­че­ног си­на. Сто­га, иде­а­ли­зо­ва­на сли­
ка ро­ди­те­ља би­ва раз­ло­мље­на опреч­ним пер­спек­ти­ва­ма. Ни­
је ви­ше реч о јед­ној про­шло­сти, већ о двој­но­сти про­шло­сти
ро­ди­те­ља за­све­до­че­ној сво­јим при­с у­ством, од­но­сно сво­јим
од­с у­ством. Тра­у­ма од­с у­ства при­с ут­на је код оба бра­та и пред­
ста­вља сво­је­вр­сни шав ко­ји по­ве­зу­је раз­ло­мље­не дис­кур­се
про­шло­сти.
Оче­во пи­смо ко­јим Ро­берт се­бе по­твр­ђу­је Фи­ли­пу пред­
ста­вља суп­сти­т ут оче­вог го­во­ра, од­но­сно, ма­те­ри­јал­ни траг
ко­јим се пре­ки­да ве­за по­ро­ди­це са но­во­ро­ђе­ним си­ном:
„Од­мах је пре­по­знао, ре­као је, ру­ко­пис сво­га оца,
ма­да ни­је то са­оп­штио Ро­бер­т у. По­ди­гао је лист и по­
чео да чи­та. Украт­ко, ре­као је, би­ло је то пи­смо у ко­
јем је ње­гов отац по­твр­ђи­вао Ро­бе­р­то­ву при­чу, иа­ко се
очи­глед­но тру­дио да ни­шта ди­рект­но не ка­же. Отац је
из­ра­жа­вао на­ду, пи­са­ло је у пи­сму, ре­као је Фи­лип, да је
са ма­лим ан­ђе­лом све у ре­ду, те да му је ду­го пу­то­ва­ње
при­ја­ло. Уо­ста­лом, сва­ко­ме при­ја про­ме­на, ма ко­ли­ко
не­ко био стар, пи­са­ло је у пи­сму, па си­гур­но ни он ни­је
из­у­зе­так. На ан­ђе­ле се чо­век ла­ко на­вик­не [...]” (Ал­ба­
ха­ри 2009: 136-137)
Ро­бер­то­ва при­ча, ко­ју оче­во пи­смо по­твр­ђу­је, мо­же би­ти
схва­ће­на тек у кон­тек­сту до­га­ђа­ја пре Ро­бер­то­вог ро­ђе­ња. На­
и­ме, Фи­ли­пов и Ро­бер­тов отац као уни­вер­зи­тет­ски про­фе­сор,
ак­тив­но је уче­ство­вао у сту­дент­ским де­мон­стра­ци­ја­ма 1968.
го­ди­не. Та­да­шњи то­та­ли­тар­ни си­стем су­ро­во се об­ра­чу­на­вао
са не­ис­то­ми­шље­ни­ци­ма – не­ки од уче­сни­ка до­га­ђа­ја 1968.
би­ли су трај­но из­ба­че­ни с фа­кул­те­та чи­ме им је ака­дем­ска
261
 Даница Савић

ка­ри­је­ра пре­ки­ну­та, док су дру­ги­ма ка­ри­је­ре де­гра­ди­ра­не по­

зи­ци­ја­ма на ко­је су на­кон 1968. по­ста­вља­ни. Про­фе­си­о­нал­но
де­гра­ди­ран, отац је стра­хо­вао за ег­зи­стен­ци­ју по­ро­ди­це, те
за­то са су­пру­гом до­но­си од­лу­ку да се од­рек­не но­во­ро­ђе­ног
си­на, ко­ји је пре­вре­ме­но ро­ђен услед емо­тив­них по­тре­са ко­је
је мај­ка до­жи­ве­ла. До­но­се­ћи за­јед­нич­ку од­лу­ку, но­во­ро­ђе­но
де­те да­ју при­ја­те­љи­ма, ко­ји се, у стра­ху од по­ли­тич­ког ре­жи­
ма, се­ле у Ар­ген­ти­ну. Тек на­кон смр­ти јед­ног од усво­ји­те­ља,
Ро­берт до­зна­је за сво­ју би­о­ло­шку по­ро­ди­цу.
Јед­на од Ал­ба­ха­ри­је­вих оп­се­сив­них те­ма – ре­кон­струк­ци­
ја по­ро­дич­не исто­ри­је – при­с ут­на у ра­ни­јим ро­ма­ни­ма по­пут
„Цин­ка”, „Мам­ца”, ро­ма­на „Гец и Ма­јер” – пред­ста­вља фе­но­
мен из­ри­ца­ња не­из­ре­ци­вог. Ко су би­ли на­ши ро­ди­те­љи пре
не­го што су по­ста­ли на­шим ро­ди­те­љи­ма? По­ро­дич­на исто­
ри­ја, бу­ду­ћи да је ста­ри­ја од нас са­мих, из­ми­че са­зна­ва­њу, не­
у­хва­тљи­ва је као и тре­ну­так вла­сти­тог ро­ђе­ња ко­ји не мо­же­
мо за­све­до­чи­ти, јер не по­сто­ји у на­шем пам­ће­њу. „Пра­ви са­
др­жај при­че, тј. исти­на жи­во­та, не мо­же се ис­при­ча­ти: при­ча
жи­во­та при­па­да жи­вље­њу, а не при­по­ве­да­њу. Је­ди­ни ко­рен
исти­не по­сто­ја­ња, жи­вот сам, при­ча са ко­јом чо­век тра­је под
ка­пом не­бе­ском, за­у­век из­ми­че при­по­ве­да­њу.” (Јер­ков 1992:
160-161)
У не­мо­гућ­но­сти да про­го­во­ре ван по­зи­ци­је тра­у­ме, Фи­
лип и Ро­берт го­то­во ре­френ­ски про­кли­њу ро­ди­те­ље, це­па­ју­
ћи њи­хо­ве фо­то­гра­фи­је, ка­ко би на­по­слет­ку де­тро­ни­зо­ва­ли
тра­ди­ци­о­нал­но схва­та­ње ро­ди­те­ља:
„Од­с у­ство ро­ди­те­ља, сло­жи­ли су се Фи­лип и Ро­
берт, нај­о­бич­ни­ји је по­зив на не­кро­фи­ли­ју, на обо­жа­
ва­ње њи­хо­вих од­ба­че­них те­ла и одр­жа­ва­ње бе­сми­сле­но
ску­пих гроб­ни­ца и спо­ме­ни­ка.” [...] Са­мо за­то што су те
ро­ди­ли, ре­као је, иа­ко то ни­ко ни­је тра­жио од њих, ро­
ди­те­љи зах­те­ва­ју да им бу­деш по­ко­ран це­лог жи­во­та, и
њи­хо­вог и твог, а још ви­ше по­сле жи­во­та, у смр­ти.” (Ал­
ба­ха­ри 2009: 101-102)
Од­с ут­ност се по­ка­зу­је као при­с ут­ност ко­ја оп­те­ре­ћу­је.
Не­кро­фи­ли­ја као љу­бав пре­ма пра­зни­ни ко­ју ис­пу­ња­ва тра­
262
СЕСТРА ИЛИ КОНФЛИКТ АРХАИЧНОГ И САВРЕМЕНОГ

у­ма слу­жи као са­знај­на по­зи­ци­ја спо­зна­ња ко­је сво­ју це­ло­

ви­тост гра­ди од фраг­ме­на­та пред­мет­но­сти ко­ја над­жи­вља­ва
умр­ле. На­и­ме, тек на­кон Ро­бер­то­ве смр­ти Фи­лип ће се кроз
пот­пис не­чит­ког пи­сма су­сре­сти са Али­сом:
„Уну­тра се на­ла­зио са­мо је­дан лист па­пи­ра, ис­трг­
нут из не­ког блок­чи­ћа и пот­пу­но пре­кри­вен ре­че­ни­ца­
ма ис­пи­са­ним, ко зна ка­да, та­ко сит­ним сло­ви­ма да, ма
ко­ли­ко се тру­дио, ни­је ус­пео да их про­чи­та. Је­ди­но је
био си­гу­ран да на кра­ју сто­ји: Тво­ја се­стра Али­са. По­
ми­слио је да је та­ко нај­бо­ље, ре­као је, јер све је по­че­ло
пи­смом ко­је је би­ло не­ја­сно у сво­јој ја­сно­ћи а за­вр­ша­ва­
ло се пи­смом ко­је је би­ло ја­сно у сво­јој не­ја­сно­ћи.” (Ал­
ба­ха­ри 2009: 189-190)
Без об­зи­ра на сен­за­ци­ју Али­си­ног по­ја­вљи­ва­ња, тек пи­са­
ним дис­кур­сом она се за Фи­ли­па об­ја­вљу­је као се­стра. Пи­смо
сво­јом не­чит­ко­шћу из­ми­че на­сто­ја­њу да се до ње­га до­пре,
сто­га пот­пис, као суп­сти­т у­ци­ја Али­си­ног би­ћа, пред­ста­вља
је­ди­ну при­чу ко­ја се об­ја­вљу­је.
За­ни­мљи­во је да отац, у већ спо­ме­ну­том пи­сму, ма­лог Ро­
бер­та на­зи­ва ан­ђе­лом. Упр­кос то­ме што је уо­би­ча­је­но по­ре­ђе­
ње де­це са ан­ђе­ли­ма, у ро­ма­ну „Брат” иден­ти­фи­ка­ци­ја де­те­та
са ан­ђе­лом сиг­на­ли­зи­ра Ро­бер­то­ву двој­ну при­ро­ду. На­и­ме,
иден­ти­фи­ка­ци­јом са ан­ђе­лом као би­ћем ко­је не по­се­ду­је пол
ука­зу­је се на Ро­бер­то­во не­при­па­да­ње ни јед­ном ни дру­гом
би­о­ло­шком по­лу. Исто­вре­ме­но и му­шка­рац и же­на, Ро­берт
ни­је ни јед­но ни дру­го. Ал­ба­ха­ри у јед­ном крат­ком есе­ју (ви­
ди: Ал­ба­ха­ри 2012) Мо­на Ли­зу на­во­ди као би­ће ли­ше­но и му­
шког и жен­ског прин­ци­па ко­је по­сто­ји као прин­цип не­чег
тре­ћег. Оп­ште­при­хва­ће­но ста­но­ви­ште по­ла и ро­да за­сни­ва
се на по­сто­ја­њу два би­о­ло­шка, а на­ро­чи­то мор­фо­ло­шка ен­
ти­те­та ко­ји се пре­по­зна­ју као при­род­ни по­ло­ви – му­шки и
жен­ски. Ме­ђу­тим, сре­ди­ном XIX ве­ка ис­пи­т у­је се мо­гућ­ност
по­сто­ја­ња тре­ћег по­ла у ко­ји би би­ле свр­ста­не осо­бе ко­је при­
вла­чи исти пол.
„Не­ке осо­бе у не­ким вре­ме­ни­ма и на не­ким ме­сти­ма
пре­ва­зи­ла­зе ка­те­го­ри­је му­шког и жен­ског по­ла и ро­да,
263
 Даница Савић

ка­ко се оне, бар од по­зног XIX ве­ка, схва­та­ју у за­пад­

ној кул­т у­ри. Те­ло и он­то­ло­ги­ја та­квих осо­ба од­сту­па­ју
од мо­де­ла пол­ног ди­мор­фи­зма ко­ји на­ла­зи­мо у на­у­ци
и дру­штву по на­чи­ну на ко­ји схва­та­ју сво­је би­ће и/или
сво­је дру­штве­но по­на­ша­ње. Осим то­га, у не­ким тра­ди­
ци­ја­ма – кул­т у­ра­ма и/или исто­риј­ским фор­ма­ци­ја­ма –
та­кве осо­бе се ко­лек­тив­но свр­ста­ва­ју у тре­ће или ви­ше­
стру­ко кул­т ур­но-исто­риј­ске ка­те­го­ри­је.” (Hert 2003: 63)
Са­вре­ме­на ан­тро­по­ло­ги­ја ука­зу­је на огра­ни­че­ност пол­
ног ди­мор­фи­зма пра­ве­ћи раз­ли­к у из­ме­ђу ка­те­го­ри­ја по­ла и
ро­да – пол се схва­та као би­о­ло­шка да­тост, док род пред­с та­
вља со­ци­јал­ну кон­с трук­ци­ју, „не оно што је­си, већ оно што
чи­ниш” (Ivanović, Šarčević 2003: 11). Ма­ни­фе­с то­ва­ње тре­ћег
по­ла или ро­да под­ра­зу­ме­ва из­ве­с тан пре­о­бра­жај те­ла и лич­
но­с ти.
По­зи­ва­ју­ћи га на су­срет, Ро­берт Фи­ли­пу пру­жа по­след­њу
шан­с у да упо­зна свог бра­та. Оно што де­лу­је сен­за­ци­о­на­ли­
стич­ки на Фи­ли­па, али и на све го­сте ка­фа­не, сва­ка­ко је от­
кри­ће Ро­бер­то­ве тран­срод­но­сти. Тран­сфор­ми­са­ни брат за­
пра­во по­ста­је но­во­про­на­ђе­на се­стра Али­са. Су­срет за­ка­зан
у под­не, у нај­све­тли­ји тре­ну­так да­на ка­да не­ма сен­ки, тре­ба
да ука­же на ви­ђе­ње ства­ри она­квим ка­кве до­и­ста је­с у. Де/ма­
ски­ра­ње би­ва ини­ци­ра­но Фи­ли­по­вом же­љом да до­зна ка­ко
би мо­гао Ро­бер­та осло­вља­ва­ти – Бо­би или Ро­би:
„Та­да се се­тио да ни­је пи­тао Ро­бер­та ка­ко да га зо­ве,
Ро­би или Бо­би. Ра­ни­је му је то де­ло­ва­ло из­у­зет­но ва­жно
[...] Ро­берт га је још не­ко вре­ме гле­дао пра­во у очи, и
он­да је ре­као: „Ни Бо­би ни Ро­би, зо­ву ме Али­са.” (Ал­ба­
ха­ри 2009: 152-153)
Из­го­ва­ра­ње Ро­бер­то­вог „дру­гог” име­на при­зи­ва ње­го­во
пра­во би­ће:
„Он­да је за­чуо рав­но­мер­не удар­це, ре­као је, као да
не­ко за­ку­ца­ва ек­се­ре или од­бро­ја­ва ри­там. Из­ву­као се
ис­под сто­ла, по­ди­гао гла­ву и угле­дао Ро­бер­та, об­у­че­ног
у жен­ску оде­ћу, на­шмин­ка­ног, са ду­гом рав­ном ко­сом.
264
СЕСТРА ИЛИ КОНФЛИКТ АРХАИЧНОГ И САВРЕМЕНОГ

Ко­ра­чао је пре­ма њи­хо­вом сто­лу, њи­шу­ћи ку­ко­ви­ма, а

звук ко­ји се чуо до­пи­рао је од ци­пе­ла са ви­со­ком шти­
клом. Ци­пе­ле су би­ле цр­ве­не, као и крат­ка сук­ња, ре­као
је Фи­лип, док је блу­за би­ла бе­ла и ис­под ње су се на­зи­ра­
ле обли­не дој­ки. Нок­ти су та­ко­ђе би­ли цр­ве­ни, ре­као је,
ма­да ни­је са­свим си­гу­ран.” (Ал­ба­ха­ри 2009: 160)
Пре­о­бра­зив­ши вла­сти­ти род, у сре­ди­ни ко­ја се очи­та­ва
као из­ра­зи­то му­шка, Ро­берт се пред­ста­вља као осо­ба мар­ги­
нал­не дру­штве­не гру­пе, ко­ја ди­рект­но пр­ко­си му­шком прин­
ци­пу. Упр­кос то­ме што услед па­три­јар­хал­не кул­т у­ре про­ме­
на ро­да де­лу­је шо­кант­но, са ан­тро­по­ло­шког ста­но­ви­шта овај
фе­но­мен не пред­ста­вља но­ви­ну1. По­след­ња при­ли­ка да Фи­
лип упо­зна бра­та под­стак­ну­та је Ро­бер­то­вом же­љом за про­
ме­ном по­ла2. Ме­та­мор­фо­за ро­да по­вла­чи за со­бом коб­не по­
сле­ди­це, јер при­пи­ти ка­фан­ски го­сти Али­си­но по­ја­вљи­ва­ње
до­жи­вља­ва­ју као про­во­ка­ци­ју и чу­до­ви­шност, сто­га, на се­бе
пре­у­зи­ма­ју уло­гу да ову „не­нор­мал­ност” ис­пра­ве/ка­зне ба­
ти­на­ма ко­је ће за Ро­бер­та/Али­с у има­ти смр­то­но­сан ис­ход.
Сва­ка раз­ли­чи­тост до­жи­вља­ва се као на­ру­ша­ва­ње по­рет­ка
дру­штва у ко­ме се ја­вља, сто­га, по­нов­но ус­по­ста­вља­ње и одр­
жа­ње со­ци­јал­ног по­рет­ка под­ра­зу­ме­ва жр­тво­ва­ње раз­ли­чи­
то­сти. Док је за Ро­бер­та ин­вер­зи­ја ро­да део соп­ства, за пи­
ја­не го­сте ка­фа­не пред­ста­вља угро­жа­ва­ње му­шког, од­но­сно,
на­ци­о­нал­но-кул­т ур­ног прин­ци­па. Сто­га, дво­род­но те­ло ни­је
са­мо про­во­ка­ци­ја па­три­ја­рха­та:
„[...] те­ло ни­је са­мо из­раз и ин­стру­мент ре­про­дук­ци­
је од­ре­ђе­ног дру­штве­ног по­рет­ка, оно исто та­ко мо­же
би­ти ко­ри­шће­но да би се оспо­рио тај по­ре­дак, да би се
сру­шио. Те­ло је он­да на­пад­ну­то, по­се­до­ва­но, по­је­да­но,

1 Ин­вер­зи­ја ро­да за­све­до­че­на на на­шим про­сто­ри­ма огле­да се у фе­но­

ме­ну „вир­џи­не“ при­с ут­ном и да­нас. Пре­у­зи­ма­ње дру­ге род­не уло­ге за­
све­до­че­но је у до­мо­ро­дач­ким пле­ме­ни­ма Се­вер­не Аме­ри­ке под на­зи­вом
„бер­даш“, док се слич­ни фе­но­мен „хиџ­ре“ сре­ће у Ин­ди­ји.
2 Ар­хе­тип про­ме­не по­ла при­с у­тан је у ан­тич­кој ми­то­ло­ги­ји – те­бан­ски
про­рок Ти­ре­си­је се­дам го­ди­на је про­вео као же­на да би по­том по­но­во по­
стао му­шка­рац. Про­ме­на по­ла, у кон­тек­сту ми­то­ло­ги­је, но­си у се­би об­је­
ди­ње­ње му­дрост и му­шког и жен­ског прин­ци­па у јед­ној осо­би.

265
 Даница Савић

жр­тво­ва­но. Да­кле, људ­ска жр­тва та­ко­ђе мо­же би­ти на­

чин да се по­но­во ус­по­ста­ви по­ре­дак, дру­штве­ни и ко­
смич­ки.” (Godelije, Panof 2003: 27)
Но­си­о­ци му­шког, ар­ха­ич­ног прин­ци­па Али­с у до­жи­вља­
ва­ју као но­си­о­ца мар­ги­нал­ног и мо­дер­ног, сто­га Али­са пред­
ста­вља крв­ну жр­тву хо­мо­фо­би­је ко­јом фа­ло­цен­три­зам по­бе­
ђу­је раз­ли­ке.

Ли­те­ра­т у­ра:
–– Ал­ба­ха­ри 2009: Да­вид Ал­ба­ха­ри, Брат, Бе­о­град: Сту­бо­ви кул­
ту­ре
–– Ал­ба­ха­ри 2012: David Albahari, Mali esej, muškobanjast, u: Velimir
Visković (ur.): Sarajevske sveske, br. 39-40, Sarajevo: Mediacentar,
131-134
–– Го­де­ ли­је, Па­ ноф 2003:M. Godelije,M. Panof, Stvaranje tela,
u:Ivanović, Šarčević (ur.): Kultura, br. 105-106, Beograd: Zavod za
proučavanje kulturnog razvitka, 27-43
–– Ђо­ко­вић 2012: Nikola Đoković, Brat DavidaAlbaharija – ispovest
o (brato)ubistvu, u: Velimir Visković (ur.): Sarajevske sveske, br. 39-
40, Sarajevo: Mediacentar, 134-156
–– Ива­но­вић, Шар­че­вић 2003: Z. Ivanović, P. Šarčević, O statusu tela
u antropologiji, u: Ivanović, Šarčević (ur.): Kultura, br. 105-106,
Beograd: Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, 9-24
–– Јер­ков 1992: Алек­сан­дар Јер­ков, Ан­ђео и при­ча, у: Алек­сан­дар
Јер­ков: Но­ва тек­сту­ал­ност: Огле­ди о срп­ској про­зи пост­мо­
дер­ног до­ба, Бе­о­град: Про­све­та
–– Риб­ни­кар 2006: Вла­ди­сла­ва Риб­ни­кар, Исто­ри­ја и тра­у­ма у ро­
ма­ни­ма Да­ви­да Ал­ба­ха­ри­ја, у: Збор­ник ма­ти­це срп­ске за књи­
жев­ност и је­зик, књ. 54, све­ска 3, 613-639
–– Херт 2003: Gilbert Hert, Treći pol i treći rod, u: Ivanović, Šarčević
(ur.): Kultura, br. 105-106, Beograd: Zavod za proučavanje
kulturnog razvitka, 63-131
–– Ше­ ва­ ли­ бран 2003: J. Chevalier, A. Gheerbrant, Rječnik
је, Гер­
simbola, Banja Luka: Romanov

266
Ми­ли­ца Вуч­ко­вић

СТВАР­НОСТ БЕ­СА­НИХ
(Го­ран Сто­ји­чић, БЕ­СА­НИ, збир­ка при­ча,
Аmmonite, Бе­о­град 2016)

– О че­му је пи­сао?
– О љу­ба­ви.
– О љу­ба­ви?
– Да. Не­ка­да се пи­са­ло о то­ме. И чи­та­ло.

Ако је ве­ро­ва­ти да је зна­че­ње ми­то­ва ин­кор­по­ри­ра­но у

ре­ал­ност ко­ју по­зна­је­мо, тач­ни­је, да су ми­то­ви ме­та­фо­ре за
емо­ци­о­нал­не ре­ла­ци­је и ре­ал­ност уну­тар нас, он­да је при­ча
о Зев­с у као крив­цу за на­ста­ја­ње одво­је­ног му­шког и жен­ског
би­ћа ни­шта дру­го не­го при­ча о су­шти­ни на­ше при­ро­де, на­
сил­но иш­чу­па­не из свог иско­на, ко­јој по си­ли нај­ја­чег, не­на­
пи­са­ног за­ко­на те­жи­мо да се вра­ти­мо. На­и­ме, тај вр­хов­ни
и пре­ви­ше су­јет­ни бог рас­по­лу­тио је ан­дро­ге­на би­ћа ко­ја је
ство­рио, ви­дев­ши да им је­дин­ство жен­ских и му­шких атри­
бу­та да­је ра­сту­ћу моћ, све ви­ше пре­те­ћу по ње­гов олим­пски
трон. На­гло раз­дво­је­не, жен­ска и му­шка по­ло­ви­на по­чи­њу да
лу­та­ју све­том и па­те јед­на за дру­гом – то је пат­ња за по­сти­за­
њем пр­во­бит­не це­ло­ви­то­сти и енер­гет­ског ин­те­гри­те­та, дон­
ки­хот­ски за­нос, тек при­вре­ме­но осво­је­на оп­се­на­ста сре­ћа.
Чи­тав људ­ски жи­вот је­сте по­ку­шај да се пре­ва­зи­ђе пре­
на­тал­на пат­ња на­ла­же­њем оно­га што би по­пу­ни­ло уну­тра­
шњу пра­зни­ну. Чи­тав људ­ски жи­вот је­сте по­тра­га, кат­кад и
мно­го­стру­ка, за оним што би ње­го­во би­ће ду­бље по­ве­за­ло са
сми­слом. А тај сми­сао са­мо је и од­у­век љу­бав. За­то је љу­бав
267
 Милица Вучковић

као уни­вер­зал­но осе­ћа­ње свих људ­ских би­ћа и као основ­но

осе­ћа­ње уни­вер­зу­ма нај­ве­ћа од нај­ве­ћих пре­о­ку­па­ци­ја чо­ве­
ка у сва­ком вре­ме­ну, на­ро­чи­то у оном вре­ме­ну ко­је чо­ве­ко­ву
осе­ћај­ност мар­ги­на­ли­зу­је и ми­ни­ма­ли­зу­је.
Љу­бав је и те­ма и по­ру­ка збир­ке при­ча „Бе­са­ни” Го­ра­на
Сто­ји­чи­ћа. Љу­бав је рад­ња, ста­ње и зби­ва­ње. Љу­бав је вре­
ме, ме­сто и на­чин. Љу­бав је све­о­бу­хват­ност и све­про­же­тост,
јед­на­ко ни­шта­ви­ло и по­ни­шта­ва­ње ни­шта­ви­ла, ни­хи­ли­зам
и ви­та­ли­зам. Љу­бав је сне­ва­ње и ин­сом­ни­ја. Љу­бав су ре­чи
ко­ји­ма су на­сло­вље­не све при­че у збир­ци: „Бог”, „Пе­пео”, „Та­
ле­нат”, „Се­ћа­ња”, „Вре­ме”, „Пут”, „Бо­је”, „Чу­ла”... У три­де­сет и
пет крат­ких при­ча су­бли­ми­ра­но је три­де­сет и пет суд­би­на,
три­де­сет и пет раз­ли­чи­тих за­јед­ни­штва и са­мот­ња­штва; три­
де­сет и пет је ре­зо­ва на жи­во­т у из­вр­ше­но, не би ли, уме­сто
кр­ви, по­те­кла љу­бав. И по­те­кла је љу­бав бе­са­них.
Иа­ко се Сто­ји­чић опре­де­лио за ве­о­ма крат­ку при­по­вед­ну
фор­му, али и за крат­ке ре­че­ни­це, по­пут оних ко­је се на­ла­
зе у филм­ским сце­на­ри­ја­ма или драм­ским ди­да­ска­ли­ја­ма, он
успе­ва да њи­ма оства­ри же­ље­ни ефе­кат, да се пре­ли­је пре­
ко ина­че не­по­сто­је­ћих, ве­штач­ких гра­ни­ца, да опи­ше кон­ти­
ну­и­тет и ду­го­трај­ност не­ког де­ша­ва­ња, да на­го­ве­сти ду­би­не
узро­ка и по­сле­ди­ца у људ­ским ми­сли­ма и де­ла­њи­ма. Да­кле,
све оно од че­га би се мо­гао на­чи­ни­ти не са­мо је­дан ро­ман, је­
згро­ви­то је из­ра­же­но кроз иза­зов­ну про­зну вр­сту зва­ну крат­
ка при­ча, што је од ау­то­ра, ко­ме су „Бе­са­ни” пр­ве­нац, зах­
те­ва­ло сво­је­вр­сно спи­са­тељ­ско мај­стор­ство: ни­шта да се не
из­о­ста­ви, све да се под­јед­на­ко на­гла­си.
Бр­зи, не и на­пе­ти по­те­зи, кро­ки при­ка­зи ли­ко­ва и њи­
хо­вих жи­во­та, ски­ци­ра­ње уну ­тра­шњих ла­ви­ри­на­та ко­ји у
ко­нач­ном од­во­де до ду­шев­ног ну­ди­зма от­кри­ва­ју­ћи чи­та­о­
цу скри­ве­ну во­а­је­ри­с тич­к у страст, да за­ви­ри­ва­њем у ту­ђу
ду­шу до­зна о дрх­та­ји­ма сво­је, вр­ло пре­ци­зна и жи­во­пи­сна
де­скрип­ци­ја – све то ску­па пра­ви фил­мич­ну ат­мос­фе­ру. Ка­
да у при­чи „Пад”, ко­ја отва­ра збир­к у, ју­нак увер­љи­во са­ња
сво­је са­мо­у­би­с тво ско­ком са пе­тог спра­та, при па­да­њу успе­
ва да ви­ди шта се де­ша­ва са ње­го­вим ком­ши­ја­ма на ни­жим
спра­то­ви­ма:
268
СТВАРНОСТ БЕСАНИХ

„Спрат ис­под. Че­твр­ти. Кроз отво­рен про­зор ви­ди де­те

ко­је сто­ји у кре­ве­цу и пла­че. Чу­је ње­го­вог оца ка­ко ви­че на
ње­го­ву мај­ку – сво­ју же­ну. Не оба­зи­ру се на ње­гов плач. Упра­
во про­ла­зи ау­то­мо­бил са рас­па­лим ау­спу­хом. Не мо­же да их
чу­је. Тај пар сре­ће сва­ко­днев­но. На­сме­ја­ни увек. Та­ко му се
бар чи­ни­ло. Кул­т ур­ни. До­те­ра­ни. Срећ­ни. Са ма­лим си­ном
у ко­ли­ци­ма. Она ски­да бур­му и ба­ца је кроз про­зор. Он је
хва­та у ле­т у. Увек су му ре­флек­си би­ли ја­ча стра­на. Вра­ћа је
ода­кле је до­шла, али по­га­ђа де­те у гла­ву. Пр­стен се од­би­ја и
па­да на сто­чић по­ред кре­ве­ца. Ро­ди­те­љи пре­ста­ју са сва­ђом.
Ћу­те. Гле­да­ју у сто­чић, па кроз про­зор. Ње­га ви­ше у њи­хо­вом
ви­до­кру­гу ни­је би­ло. Ућу­тао се и ма­ли.”
Ова­ква сце­на, ко­ја би у ре­ал­но­сти тра­ја­ла де­лић се­кун­де,
ов­де се „за­мр­за­ва” ка­ко би пру­жи­ла ши­ри увид у ме­ђу­људ­ске
од­но­се, тре­ња и ти­тра­је ви­дљи­вих и не­ви­дљи­вих ди­мен­зи­
ја. Филм­ско ка­дри­ра­ње по­кре­та и де­та­ља у ли­те­рар­ном де­лу
би­ла је спи­са­тељ­ска осо­бе­ност Ста­ни­сла­ва Кра­ко­ва, ко­ји је
у срп­ску екс­пре­си­о­ни­стич­ку књи­жев­ност увео тај фил­ми­чан
ма­нир. Не опо­на­ша­ју­ћи Кра­ко­ва ни­ти ког дру­гог екс­пре­си­о­
ни­сту, све­сно не те­же­ћи од­ре­ђе­ном умет­нич­ком прав­цу, Сто­
ји­чић се по још не­ким по­ступ­ци­ма укло­пио у оп­ште од­ли­ке
екс­пре­си­о­ни­стич­ке стру­је. Нај­пре, у сре­ди­шту „Бе­са­них” је
чо­век ка­квог је пре­по­знао и не­го­вао екс­пре­си­о­ни­зам: без­и­
мен, ана­ци­о­на­лан, аре­ли­ги­о­зан, ин­тро­вер­тан, уса­мљен. Мо­
же би­ти да је раз­лог то­ме слич­на ду­хов­на кри­за ма­лог чо­ве­ка,
под­стак­ну­та и под­ри­ве­на слич­ним дру­штве­ним рас­по­ло­же­
њем овог до­ба и пе­ри­о­да на­кон Пр­вог свет­ског ра­та, ка­да се
и кон­сти­т у­и­сао екс­пре­си­о­ни­зам и ка­да се, на­кон дез­ин­те­гра­
ци­ја свих вред­но­сти, по­ни­же­ни и по­вре­ђе­ни по­је­ди­нац пре­
да­је у пот­пу­но­сти де­ли­ри­ју­му или пак лу­до по­ку­ша­ва да се
по­диг­не са дна, да се ре­ге­не­ри­ше и ре­ин­кар­ни­ра сво­ју не­жну,
осе­ћај­ну, ху­ма­ну бит. Из­но­се­ћи пред чи­та­о­це го­ле, ко­шта­не
жи­во­те сво­јих ју­на­ка, ко­ји су ду­бо­ко за­гли­би­ли у ка­ри­је­ре и
та­мо се из­гу­би­ли, ко­ји су се не­зна­но ка­ко рас­та­ли и го­ди­на­
ма се ни­с у сре­ли упр­кос сна­жној же­љи за су­сре­том, ко­је је
за­ро­био страх од на­пу­шта­ња бе­сми­сле­ног жи­во­та и у исто
269
 Милица Вучковић

вре­ме ко­ји до­ми­шља­ју ствар­ност да би пре­гу­ра­ли још је­дан

та­ко исти, пред­ви­див дан, Сто­ји­че­вић се од­лу­чио за рет­ку
хра­брост: да у вре­ме­ну ен­тро­пи­је раз­ви­ја ем­па­ти­ју.
Упо­ре­до са умет­нич­ким по­кре­том екс­пре­си­о­ни­зма, раз­
ви­ја­ло се фи­ло­зоф­ско уче­ње о ег­зи­стен­ци­ја­ли­зму. До­та­да­
шње уве­ре­ње да есен­ци­ја прет­хо­ди ег­зи­стен­ци­ји за­ме­ње­но је
обр­ну­тим: ег­зи­стен­ци­ја прет­хо­ди есен­ци­ји, што би зна­чи­ло
да је­ди­но кроз ег­зи­стен­ци­ју људ­ска вр­ста мо­же спо­зна­ти су­
шти­ну по­сто­ја­ња. Спо­зна­ја је оте­жа­на због то­га што по­сто­ји
ап­с урд. Ап­с урд по­га­ђа и на­гри­за људ­ско по­сто­ја­ње, па сва­ки
на­пор на­по­слет­ку ли­чи на Си­зи­фо­во гу­ра­ње ка­ме­на уз бр­
до, а сва­ко пру­жа­ње от­по­ра ап­с ур­ду на уза­луд­ност Мер­со­о­ве
од­бра­не пред фин­ги­ра­ним су­дом. Бе­са­ни су га­ле­ри­ја ли­ко­ва
пре­да­тих ти­хо­ва­њу и ту­га­ма, ли­ко­ва ко­ји ро­бу­ју ру­ти­на­ма
нео­ег­зи­стен­ци­ја­ли­стич­ког по­рет­ка: не­до­ста­так сна и од­мо­ра,
си­му­ли­ра­ње сре­ће, на­ра­ста­ње зеб­ње до стра­ха, стра­ха до су­и­
цид­них иде­ја, пре­ћут­ки­ва­ње осе­ћа­ња и он­да ка­да би њи­хо­во
из­ра­жа­ва­ње би­ло олак­ша­ње, по­се­за­ње за ал­ко­хо­лом као ане­
сте­зи­јом, (не)су­о­ча­ва­ње са со­бом,... Сви про­бле­ми атом­ског
до­ба на­та­ло­же­ни су у ви­ду екс­пло­зи­ва у са­вре­ме­ном чо­ве­ку и
пи­та­ње је ча­са ка­да ће, ка­ко и где он екс­пло­ди­ра­ти.
Но­вом ег­зи­стен­ци­ја­ли­зму 21. ве­ка Сто­ји­чић су­прот­ста­
вља ро­ман­ти­зам. Има у по­је­ди­ним ње­го­вим при­ча­ма у искри­
ца­ма при­с ут­ног хар­мсов­ског ап­с ур­да. Има и хо­ли­вуд­ских
рас­пле­та као у при­чи „Зид”, где он и она жи­ве стан до ста­на и
про­во­де вре­ме сва­ко у сво­јој фо­те­љи, окре­ну­ти ле­ђи­ма пре­ма
истом зи­ду, ин­хи­би­ра­ни свим не­сре­ћа­ма ко­је су их у ра­ним
го­ди­на­ма за­де­си­ле (њу су по­го­ди­ли сви мо­гу­ћи гу­би­ци; „Ње­
го­ва суд­би­на је би­ла го­то­во иста. Раз­ли­ка је би­ла у ре­до­сле­
ду оча­ја.”), до­жи­вља­ва­ју пре­о­бра­жај ка­да се срет­ну – та­да и
сре­ћа срет­не њих. Сим­бо­ли­ка зи­да се тран­сфор­ми­ше у не­што
спа­со­но­сно; за­то код из­да­ва­ња ста­на њих дво­је има­ју са­мо је­
дан услов: „Зид ће мо­ра­ти да се чу­ва и на ње­га не­ће сме­ти да
се при­сло­ни ни­шта, ка­ко се не би оште­тио. Не сме да бу­де
ни­јед­не пу­ко­ти­не. Ни­јед­не ра­не. Ка­ко из ње не би ис­цу­ре­ли
њих дво­је.”
270
СТВАРНОСТ БЕСАНИХ

По­сто­је при­че на­лик овој, ко­је се до­ве­ду до иви­це, а он­да

не скли­зну у ам­бис не­го у чу­до, али и оне где се уме­сто хо­ли­
вуд­ског за­о­кре­та де­ша­ва ан­тич­ка тра­ге­ди­ја пре­ма Ари­сто­те­
ло­вом упут­ству: пре­ла­зак из сре­ће у не­сре­ћу про­у­зро­ко­ван
ло­шим по­ступ­ком ју­на­ка, ње­го­вом од­с ут­но­шћу из сво­јих од­
лу­ка, не­спо­соб­но­шћу да про­ник­не у су­шти­ну и до­ба­ци по­
глед у бу­дућ­ност, не­ги­ра­њем исти­не. „Де­те” је при­ча у ко­јој
брач­ни пар до­жи­вља­ва нај­ве­ћу тра­ге­ди­ју за ро­ди­те­ља – гу­би­
так де­те­та. Пре то­га из­гу­бље­ни, за­пу­ште­ни, ин­ди­фе­рент­ни,
тра­ге­ди­ја их по­но­во спа­ја, про­чи­шћу­је их до то­тал­не пра­зни­
не где схва­та­ју или се­бе убе­ђу­ју да има­ју са­мо јед­но дру­го и
ни­шта ви­ше. Мно­го пу­та као и ов­де оста­је да леб­ди пи­та­ње да
ли је „то не­што” љу­бав, бо­ја­зан или на­ви­ка. У при­чи „Љу­бав”
ви­ди­мо згу­сну­та сва ли­ца, све бо­је љу­ба­ви: и ода­ност и пре­
да­ност и очај и лаж и на­да­ње и (са­мо)за­ва­ра­ва­ње. Тра­ге­ди­ја
мо­же би­ти гу­би­так не­че­га што се во­ли, али је ве­ћа тра­ге­ди­
ја оса­ка­ће­ност за во­ље­ње или не­ма­ње при­ли­ке да се до­так­не
оно за чим се жу­ди, ма­кар се од­мах по­сле до­ди­ри­ва­ња из­ма­
кло. О то­ме го­во­ри при­ча „Чу­ла”, у ко­јој се пре­ла­зак из сре­ће
у не­сре­ћу ма­ни­фе­сту­је као пре­ла­зак из ве­ли­ке, ча­роб­не му­зи­
ке, ње­них нај­им­пре­сив­ни­јих ви­бра­ци­ја, у не­моћ и ти­ши­ну, из
ис­тан­ча­но­сти у ту­пост чу­ла, у жал за не­до­жи­вље­ним.
Чу­ла ни­су са­мо на­зив јед­не од при­ча у ко­ји­ма се моћ на­ма
по­зна­тих чу­ла гло­ри­фи­ку­је; чи­та­о­че­ва чу­ла не­пре­кид­но сти­
му­ли­ше пи­сац на­сто­је­ћи да код ње­га про­бу­ди усну­ло чу­ло за
љу­бав, за мак­си­мум сво­је љу­ба­ви за­тр­па­не ко­шмар­ном ја­вом.
Књи­га „Бе­са­ни” има сво­је уку­се, ми­ри­се,... она има чак и сво­ју
му­зи­ку – и то не са­мо ону ко­ју ства­ра ор­ке­стар на­ни­за­них ре­
чи, већ це­ла зби­р­ка упу­ћу­је на јед­ну са­свим од­ре­ђе­ну му­зич­ку
ли­сту, са­чи­ње­ну од три­де­сет и пет му­зич­ких ну­ме­ра (Massive
Attack, David Bowie, Tom Waits, Paul Wellerm Tinderstick,...). На
са­мом по­чет­ку књи­ге да­је се упут­ство за ње­но мо­гу­ће чи­та­ње,
та­кво да се ком­пле­ти­ра ре­цеп­ци­ја чи­та­о­ца, да се ово књи­жев­но
де­ло при­ми као нео­би­чан „ми­ни игра­ни филм”. У том ком­пле­
ти­ра­ном чи­та­лач­ком до­жи­вља­ју му­зи­ка ће за­у­зе­ти цен­трал­ну
по­зи­ци­ју. Ни­шта ма­ње у овој књи­зи ис­так­ну­те су бо­је.
271
 Милица Вучковић

Три­де­сет и пет при­ча са три­де­сет и пет му­зич­ких ну­ме­ра

у по­за­ди­ни на­сло­вље­не су са три­де­сет и пет ре­чи, а сва­ка је
реч обо­је­на не­ком емо­ци­јом. Ју­на­ки­ња при­че „Бо­је” ис­ка­зу­је
сво­ја осе­ћа­ња бо­ја­ма: „Бо­је ко­је је ме­ша­ла би­ле су за­ме­на за
све.” Док сли­ка пор­тре­те же­на у ко­је угра­ђу­је лик сво­је пре­ра­
но пре­ми­ну­ле мај­ке, она же­ли да што ви­ше из­бри­ше из свог
се­ћа­ња лик оца. И опет до­ла­зи до пре­о­кре­та суд­би­не – у слу­
ча­ју сли­кар­ке то је мо­ме­нат ка­да бе­ле мач­ке ко­је је чу­ва­ла це­
лог жи­во­та за­ме­ни цр­ним ма­чо­ром. Од тог тре­нут­ка по­чи­ње
да сли­ка ак­то­ве му­шка­ра­ца, про­жи­вља­ва­ју­ћи кроз соп­стве­ну
умет­ност по­ти­сну­та за­го­нет­на уз­бу­ђе­ња, „осе­ћа­ња да је ушла
у то­пао кре­вет ко­ји је му­шка­рац за њу за­гре­јао”. Све је то до­
во­ди до њој бит­ног са­зна­ња о оцу, до ин­тим­не стра­ве пред
раз­от­кри­ва­њем са­др­жа­ја ње­не под­све­сти. Цр­но и бе­ло ди­фе­
рен­ци­ра­ју жен­ско и му­шко, све­сно и под­све­сно, аскет­ско и
стра­стве­но, а уз по­моћ бо­ја (цр­ве­на слу­ша­ли­ца, зе­ле­на ха­љи­
на, пла­ве очи, цр­на ко­са, жу­та фо­то­гра­фи­ја), што је још јед­но
екс­пре­си­о­ни­стич­ко сред­ство, Сто­ји­чић ак­цен­т у­је нај­ва­жни­ја
ме­ста у спо­ља­шњем и уну­тра­шњем жи­во­т у сво­је ју­на­ки­ње.
Ни­с у исте вр­сте са­мо­ће ни­ти раз­ло­зи за са­мо­ћу ли­ко­ва у
књи­зи Бе­са­ни. Сли­кар­ку је пре­жи­вље­но у де­тињ­ству оте­ра­
ло у са­мо­ћу из стра­ха да јој се не по­но­ви суд­би­на ње­не мај­ке,
док у при­чи „Са­ма” успе­шна ка­ри­је­рист­ки­ња ву­че страх да
бу­де оста­вље­на: „При­ста­ја­ла је и на то да пре бу­де са­ма по­
ред не­ко­га, не­го са­ма са со­бом.” Ди­ја­ло­зи у зби­р­ци, за ко­је се
че­сто не зна да ли их за­по­чи­ње му­шка­рац или же­на, по­не­
кад по­ста­ју и мо­но­лог уса­мље­ног ли­ка (при­ча „Не­ви­дљи­ва”).
Људ­ски раз­го­во­ри и про­ис­ти­чу из по­тре­бе да се не бу­де сам
и уса­мљен, али пра­зни раз­го­во­ри и не­на­и­ла­же­ње на раз­у­ме­
ва­ње про­ду­бљу­ју осе­ћа­ње уса­мље­но­сти и жи­вот у за­јед­ни­ци
пре­тва­ра­ју у мно­штво са­ми­ца. Ни­је ли екс­по­нен­ци­јал­но оси­
ро­ма­ше­ње ква­ли­тет­не ко­му­ни­ка­ци­је нај­у­па­дљи­ви­ја осо­би­
на овог ин­до­лент­ног вре­ме­на, ко­је би да от­ме сва чу­ла, сва­ку
не­по­сред­ност, сва кон­струк­тив­на ма­шта­ња, да не оста­не ни­
јед­на ин­спи­ра­тив­на за­го­нет­ка, ни­ка­кав сан о ствар­но­сти? Не
мо­же се жи­ве­ти без сна, уко­ли­ко је ствар­ност акро­фо­бич­на и
272
СТВАРНОСТ БЕСАНИХ

не те­жи ви­шем, лу­дич­ком и лу­цид­ном, ми­стич­ном ко­је по­зи­

ва у да­ља ра­сло­ја­ва­ња би­ћа и би­ти­са­ња.
Је­дан број при­ча са­др­жи ми­стич­не еле­мен­те ко­ји се у рас­
пле­т у де­ми­сти­фи­ку­ју, не од­у­зи­ма­ју­ћи драж све­про­жи­ма­ња.
Та­ква је, ре­ци­мо, при­ча „Та­ле­нат”. Пра­те се два па­ра­лел­на
то­ка: пар мла­дих глу­ма­ца и че­тр­де­се­то­го­ди­шњи бан­кар без
де­це. Глум­ци су за­љу­бље­ни, за­кле­ти на веч­ну љу­бав. Бан­ка­
ра оста­вља же­на, а он уте­ху тра­жи у фла­ши ви­ски­ја, на­кон
чи­јег ис­пи­ја­ња по­мах­ни­та­ло се­да за во­лан. У дру­гим ко­ли­
ма су глум­ци. И та­ман кад чи­та­лац по­ми­сли да ће се њи­хо­ве
суд­би­не су­да­ри­ти на нај­у­жа­сни­ји мо­гу­ћи на­чин – укр­шта­њем
на рас­кр­сни­ци ка ко­јој оба ау­то­мо­би­ла јур­ца­ју – пи­сац пра­ви
фан­та­сти­чан обрт. „По­сто­ји чо­век ко­ји је, на­вод­но, на јед­ној
рас­кр­сни­ци при­с у­ство­вао чу­ду. Да је ви­део дво­је мла­дих, за­
о­де­ну­тих све­тло­шћу, ка­ко се љу­бе, на­сред пре­ла­за и ка­ко су
не­ста­ли на не­ко­ли­ко се­кун­ди, пред гр­мља­ви­ном мо­то­ра ко­ји
је ту­да пр­о­т ут­њао. Мо­жда је ствар би­ла мно­го јед­но­став­ни­ја.
По­сто­ја­ле су две рас­кр­сни­це. Не са­мо да ни­с у би­ле у истом
гра­ду и др­жа­ви, већ су се на­ла­зи­ле на раз­ли­чи­тим кон­ти­нен­
ти­ма. Рас­кр­сни­це уда­ље­не не­ко­ли­ко хи­ља­да ки­ло­ме­та­ра. Пу­
бли­ка и да­ље сто­ји. Апла­уз не пре­ста­је.”
Ово ни­је је­ди­ни при­мер где ће од не­га­тив­них си­ла пи­
сац „Бе­са­них” спа­си­ти сво­је ју­на­ке. Исто је ура­дио и у при­чи
„Уго­вор”, не до­зво­лив­ши да Онај ко­ји се по­ја­вљу­је у пр­о­сто­
ри­ма из­ме­ђу жи­во­та и смр­ти, али ко­ји не во­ли сре­ћу и љу­бав,
од оних ко­је ту за­ти­че до­би­је тра­же­ни пот­пис. Је­ди­но од че­га
не мо­же пи­сац да спа­си сво­је ју­на­ке је­с у они са­ми, ка­да кре­ну
ка сво­јим ру­бо­ви­ма или пре­ма свом је­згру.
Го­то­во не­из­о­став­но у сва­кој при­чи Сто­ји­чић опи­с у­је слу­
чај­но­сти ко­је то ни­с у. У при­чи „11.000”, што асо­ци­ра на ви­
си­ну до ко­је се ус­пи­ње ави­он, је­да­на­ест хи­ља­да пред­ста­вља
број да­на ко­ји је она из­бро­ја­ла од тре­нут­ка ње­го­вог од­ла­ска
пре­ко, у да­ле­ко, па до ње­го­вог те­ле­фон­ског по­зи­ва и по­ну­де
на ко­ју је го­ди­на­ма че­ка­ла, да је по­ве­де са со­бом. У ме­ђу­вре­
ме­ну је жи­ве­ла са чо­ве­ком ко­ји је спу­та­вао у све­му, јер је био
„ње­на мер­на је­ди­ни­ца за по­се­сив­ност”. Све је то тр­пе­ла хе­рој­
273
 Милица Вучковић

ски, ве­ру­ју­ћи да ће – не­слу­чај­но – до­ћи дан за ње­но нај­бр­же

па­ко­ва­ње у жи­во­т у.
При­зи­ва­ње не­слу­чај­но­сти ка­рак­те­ри­стич­но је за при­чу
„Дим”, где глав­ни ак­те­ри жи­ве у истом гра­ду (она на пе­ри­
фе­ри­ји, он у цен­тру) и са­мо се јед­ном сре­ћу у за­гу­шљи­вом
ка­феу, да би ве­ћи део вре­ме­на про­ве­ли у ћу­та­њу, да би и по
из­ла­ску из ка­феа у ћу­та­њу сва­ко кре­нуо на сво­ју, су­прот­ну
стра­ну, да би у на­ред­ним го­ди­на­ма – као слу­чај­но – он оби­
ла­зио пе­ри­фе­ри­је, а она се ше­та­ла кроз гу­жве по цен­тру, са
на­дом у по­но­вље­ни, „слу­чај­ни” су­срет, док на њи­хо­вом ме­сту
у ка­феу се­ди не­ки дру­ги пар, у не­ком но­вом ди­му. („Њи­хов је
из­ве­трео. Одав­но.”)
По­ред то­га што се из свих при­ча сти­че исти ути­сак, ка­ко
се ни­шта не до­га­ђа што ни­је у до­слу­ху са раз­ло­гом, да су нај­
ја­че по­ве­за­не не­ви­дљи­ве ства­ри, ни­ти­ма та­на­ним и тај­ним,
до­ми­нан­тан је ути­сак ве­ли­ког бро­ја при­ча да се пра­ти ту­ђи
жи­вот пре­ко лајв стри­ма, али да се при­том чуд­но­ва­то про­жи­
вља­ва соп­стве­ни. Чи­та­о­че­ва иден­ти­фи­ка­ци­ја се, ра­зу­мљи­во,
вр­ши пре­ко ли­ко­ва. Ли­ко­ви су мно­го­број­ни, а има их, за­пра­
во, са­мо дво­је – Она и Он. Без име­на. Без име­на су и гра­до­ви
и ули­це у ко­ји­ма се ра­ђа­ју, жи­ве, уми­ру. Све­тла са ре­флек­то­ра
окре­ћу час ка Њој, час ка Ње­му. И у Њој и у Ње­му чи­та­лац
про­на­ла­зи се­бе ко­јег тра­жи и се­бе од ко­јег бе­жи. Она и Он,
без име­на, у све­т у без то­по­ни­ма, по­ста­ју би­ло ко­ји Она и Он,
би­ло где. Дез­ин­те­гри­са­ни и дез­о­ри­јен­ти­са­ни у нео­ег­зи­стен­
ци­ја­ли­зму, из па­да се по­ди­жу са­мо ује­ди­ње­ном сна­гом, оном
ко­ју је Зевс или шта­год дру­го, рас­т у­ри­ло до ап­с ур­да. При­том,
је­дин­ство Ње и Ње­га не тре­ба ту­ма­чи­ти као пол­но спа­ја­ње
му­шкар­ца и же­не, прост фи­зи­кус, не­го у Јун­го­вом кон­тек­сту
те­жње ка Соп­ству. Са­мо ме­ша­ви­на и рав­но­те­жа жен­ског и
му­шког прин­ци­па ства­ра це­ло­ви­т у лич­ност, а ства­ра­ње це­
ло­ви­те лич­но­сти је ал­хе­ми­ја: трен ка­да се ме­тал пре­тво­ри у
зла­то. Ка­да се „Пад” (пр­ва при­ча зби­р­ке) пре­тво­ри у „Про­
шлост” (по­след­ња при­ча зби­р­ке).
И као што пр­ва при­ча при­ка­зу­је са­мо­у­би­ство ко­је се, на
сре­ћу сне­ва­ча, де­ша­ва у сну, по­след­ња је фу­т у­ри­стич­ка, сме­
274
СТВАРНОСТ БЕСАНИХ

ште­на у не­ку не­де­љу 2084. го­ди­не, у раз­го­вор ау­то­ро­вог уну­ка

са сво­јим си­ном, ау­то­ро­вим пра­у­ну­ком. Из­ме­ње­ни су љу­ди.
Тех­но­ло­ги­ја им је и бу­квал­но ушла у ор­га­ни­зам, по­бри­са­на
су осе­ћа­ња, још ви­ше не­го ра­ни­је сма­ње­не ко­му­ни­ка­ци­је. Та­
квом све­т у ни умет­ност ни­је по­треб­на. Са­мо су „по­је­ди­ни
ком­пул­зив­ни са­ку­пља­чи и чу­ва­ри не­по­треб­ног” по­се­до­ва­ли
не­што од „ста­рог све­та”. Зби­р­ку „Бе­са­ни” „слу­чај­но” про­на­
ла­зи пра­у­нук, да би из при­че „Про­шлост” са­знао да се не­ка­да,
ме­ђу не­ким љу­ди­ма, раз­ви­јао ви­рус ко­ји је „ни од че­га пра­вио
све”. За­да­так тих љу­ди био је да ши­ре ви­рус да­ље, да ин­фи­ци­
ра­ју оста­ле, да се ни­ко не из­ле­чи.
Го­ран Сто­ји­чић је на том за­дат­ку. Ње­го­ва ре­флек­сив­ност
чи­ни се јед­но­став­ном, а по­ни­ре, по­пут ве­ли­ке, ти­хе во­де,
Ње­го­ва ме­ди­та­тив­на про­за по­ста­је упут­ство за ме­ди­ти­ра­ње.
Ње­го­ва са­вре­ме­ност је­сте све­вре­ме­ност, у ко­јој он не­се­бич­но
бе­са­ни­ма да­ру­је ми­ран сан.

275
Александра Павловић

ОЧИ НЕСУВИСЛОГ ПРЕОБРАЖАЈА

(Никола Теофиловић, СТРЕЛЦИ ИЗ МАГЛЕ, СКЦ,
Крагујевац, 2016)
Књижевно дело као непрестана побуна против устаљеног
реда ствари, као могућност да стваралац превaзиђе пуку ег­
зистенцију често бива окренуто превладавању граница како
у човеку самом, тако и граница које му друштвена стварност
намеће. У том ослобођењу духа, које тежи самопревазилаже­
њу и надилажењу емпиријске стварности своје упориште на­
лази и роман Николе Теофиловића „Стрелци из магле“, који
се читаоцу у специфичном стању рецептивне свести нуди као
новонастала конкретност живота. У стању мистичног зрења
идеје препознаје се искреност уметничког израза, који Тео­
филовићев стваралачки credo чини још аутентичнијим и по­
јачава аксиолошку тежину у оваплоћењу те идеје. Ако је, како
Ј. Мукаржовски каже књижевно дело аутономни знак, онда је
пред нама роман настао из продуктивне маште, а у кореспон­
денцији са конкретном егзистенцијом, који је потпун израз
иманентне поетике писца у одређењу света, што се може са­
гледати као differentia specifica емпиријске стварности.
„Стрелци из магле“ могу се посматрати као фантазијско
– мисаона синтеза значењских схема, где се кроз унутар­
текстовне релације нуди садејство гносеолошких, етичких
и естетских аспеката с метафизичким, психолошким и фи­
лозофским аспектима романескне структуре. Та кохерентна
структура у приказивању стварности уобличава се као стра­
тификацијски модел, у коме слојеви схематизованих аспеката
276
ОЧИ НЕСУВИСЛОГ ПРЕОБРАЖАЈА

добијају на богатству и разноврсности. Теофиловићево дело

приказује лик животног реалитета с друге стране огледала
будућности, који постаје аксиоматичан кроз слојевиту емо­
тивност и развијену мисаоност. На ингарденовским местима
неодређености формира се рационално неодвојив књижевни
еквивалент са оним што је свест о свету и свест у свету, а ло­
гиком унутрашње кохеренције он се може чак и дискурзивно
тумачити у односу на уметнички тоталитет романа.
Материјално – садржински и мисаоно – садржински пла­
нови романа засновани су на морфолошком обогаћивању
структуре, па је мотивски комплекс саздан од конкретних
и апстрактних мотива како статичног, тако и динамичног
типа. Комплексност композиције огледа се у разбијености
фабуле, различитим временским перспективама, испрепле­
таним мисаоним токовима, комбиновању облика казивања и
ликовима са сложеним и често противречним психолошким
карактеристикама. Категорички императив одржања равне
линије приповедања брише се интензивним психофизичким
дејством ликова, па долази до преплитања синуозне и кулми­
национе фабуле.
Теофиловић се не држи строго једног принципа компоно­
вања, како радња не би изгледала једнострано и била тумаче­
на у контексту искључиво појавном, већ у комбинацији тем­
поралног, проблемског и асоцијативног принципа компоно­
вања остварује причу која се и синхронијски и дијахронијски
ослања на обиље наративних, дескриптивних и есејизираних
сегмената. Спољашњи заплет паралелан је са унутрашњим
заплетом, јер долази од конфликта човека са устаљеним по­
ретком, другачијим схватањима и конвенционалним реаго­
вањима, док се с друге стране сукоб одвија у човеку самом,
човеку који се никада не мири са стањем ствари и у сталној
је потрази за сопственим интегритетом. Сижејни агенси ори­
јентисани ка овим конфликтима одређују композициони по­
ступак и као вертикални и као хоризонтални, јер у приказу
индивидуалне судбине појединца осликана је и судбина дру­
штва у свој његовој хетерогености.
277
 Александра Павловић

Драмски оквир романа имплицира класичну етапност у

композицији дела. Пролог и епилог функционишу као лична
исповест два човека чије судбине имају симболичку вредност
у контексту објашњења човечанства као феномена препозна­
тог у философском истраживању. Инвокативни карактер
пролога усмерен је ка трагању за смислом, смислом који само
невине душе могу препознати. Иста вера у невиност и прав­
ду остаје само недостигнут идеал и понавља се у виду наде у
епилогу, а метафизички поглед на свет не исцрпљује могућ­
ност поентилистичког дефинисања проблема. Тако истакнут
проблем постаје романескни елемент налик драмском суко­
бу, па није претерано препознавати конфигурацију античке
драме у роману који се унутрашњом драматиком и опире јед­
ностраној рецепцији.
Везани за своје обитавалиште, које је мање или више
психолошки антиципирани простор, притиснути скученим
временом, ликови савладавају сопствену одређеност. Иако
је проповски дијапазон ликова у роману широк и креће се
од хероја до антихероја, актери и актанти су диференцирани
индивидуалним карактеристикама. Главни лик Велимир Па­
нић може се сагледати као лик у развоју, мада је његов развој
градацијски ретроградан, али је његов етички значај полари­
зован невиношћу и грехом, па спада у домен оксиморонских
ликова. Суштина конфликата на којима се изграђује прича
јесте у настојању свих јунака да се отргну времену и просто­
ру како би се лакше одупрли историјском току као мерљивој
примењености судбине. Зато за ликове можемо утврдити да
су оса око које се окупљају и осмишљавају у кохерентну це­
лину сви елементи романескне структуре, а комбинацијом
дедуктивног и индуктивног приступа аутор је створио јаку
мрежу невидљивих садејстава, чија је функција да фабулу
држе стегнутом и чврстом.
У роману је намерно избегнута перспектива свезнајућег
приповедача, као тумача фиктивног света, јер би он у том
случају био ограничен на појавности које само споља може
видети и доживети. Тако доживљен говор био би превише
278
ОЧИ НЕСУВИСЛОГ ПРЕОБРАЖАЈА

уско фокализиран, па би дошло до сужавања перспективе. „Ја

форма“ приповедања даје шире могућности уласка у духовне,
емотивне и мисаоне преокупације ликова, иако формулатив­
ност интимне исповести подразумеваном субјективношћу
затвара круг поузданости исказа. Приповедач се тако претва­
ра у водећи сусптитутивни парцијални наративни субјект, а
његово приповедање оставља утисак општости, иако има ду­
боку личну заснованост.
У самом наслову „Стрелци из магле“ асоцијативно је дата
атмосфера која ће пратити целокупну радњу. Зато описи у ро­
ману имају функцију метафоризације стварности све до ујед­
начавања уметничког утиска. Дескрипција употпуњује нара­
тивне токове, окружује ликове и својим подтекстом осми­
шљава њихово постојање. Врло често у роману је дескрип­
ција употребљена и као метафоричко предочавање душевних
стања јунака, која се на њу пројектују, с обзиром на потпуни
или парцијални активитет ликова. Поетизована дескрипција
није ништа мање значајна као проживљена слика стварно­
сти и када је у питању пејзажно и када је у питању портретно
осликавање. Она произилази често из искуственог опажања,
мада бива оплемењена емотивним комплексом, тако да се ин­
терполира у дело прилагодљивом семантиком.
Када су у питању облици говорења Теофиловићев роман у
складу са позицијом наратора прелива монологе и дијалоге у
усаглашену визуру књижевних ликова. Монолози настају као
прекинути дијалози без адекватног комуникационог канала,
па се саговорник враћа свом свету и у самоисповедном чину
преиспитује себе. Велимир Панић у немогућности да реши
спољашњи конфликт упада у интроспекцију која би требало
да дâ одговоре, али ни она неће решити његов унутрашњи
конфликт. Монолог ће га делимично десоцијализовати све
док тако усмерен говор не дође до достизања нивоа релацио­
ног унутрашњег монолога. Његове речи у нарацији имају со­
лилоквијски карактер, па се препознају као ретроспективни
исповедни монолог, који ће разврстати причу према асоција­
тивним нивоима. Монолошки сегменти, који се јављају када
279
 Александра Павловић

је у питању Борин и Соњин лик, личе на мале философске

трактате, манифесте ослобођења од сопственог постојања,
којима се у бунту инверзивног карактера експлицира идеја
слободарства у физичком и духовном смислу. Дијалози у ро­
ману условљавају кретање радње изменом ликова у дијало­
шким ситуацијама, антиципирају збивања, извештавају о до­
гађајима из прошлости, тако да имају широку заснованост, а
свеукупни облици говорења појачавају наративни комплекс
својом разноврсношћу.
Хронотоп романа је веома добро осмишљен као онтоло­
шко време и аутентичан простор. Према локалитетима датим
само иницијалима може се утврдити да Теофиловић не изла­
зи из локалне средине, коју прожима јак осећај завичајности
од стране актера. Чак и они који не припадају том простору,
везују се за њега и носе га у себи као сећање и као визију. Ода­
тле се може приметити јак однос зависности и условљености
јунака и простора који је дат кроз референцијалне и метафо­
ричко-метонимијске описе. Простор неретко бива условљен
и временом као градивним елементом структуре романа.
Временске интерполације темеље се на ретроспекцији, док
повремене екстерне ретроверзије дају податке о пореклу и
прошлости актера, а интерне се углавном поклапају са фабу­
лом. Иако се паралелно одвијају два тока радње, време њихо­
вих одвијања није ни приближно једнако, чак припада и ра­
зличитим димензијама. Једнодневни оквир приче о Вељином
доласку у родно село у ишчекивању пресуде бива прекинут
готово у сваком поглављу асоцијативним враћањем у про­
шлост кроз самопосматрање и самоисказивање. Такво време
је неретко дисконтинуирано, интуитивно, ретроспективно,
па чак добија и карактеристике декомпонованог времена ти­
пичног за савремену прозу.
Однос прошлости и будућности у роману јако је истакнут
анахронијским интерполацијама, које полазе из проживљава­
ња временских димензија у бићу. Физичко време никако се не
доживљава као еквивалент психолошком, јер сваки лик гра­
ди специфичан однос према приповеданом времену. С једне
280
ОЧИ НЕСУВИСЛОГ ПРЕОБРАЖАЈА

стране човек притиснут историјом, оптерећен тренутком у

коме се налази, уплашен али и знатижељан када је будућност
у питању, поларизује своје бивство у току који није његова
истина и његова суштина. С друге стране физичко постојање
материјализује време у појавном дискурсу свакодневице, па
се садашњост посматра као етапа у континууму. Прошлост је
оптерећење у колективно несвесном, али и добра подлога да
се ревидира историја која има појмовно значење само у сада­
шњости. На тој разини будућност није конкретизовано вре­
ме, већ одјек претходно засенченог приповедног изгона под
једнодневном маском постојања. У том смислу, приповедно
време није ни више ни мање релативизовано од приповеда­
ног, па се и сам наратор у њега утапа, тражећи своје место у
незадрживом току.
Посебна драж романа „Стрелци из магле“ свакако јесте
фантастика. Ако је по Тодорову фантастика „двоумљење ве­
ровати или не веровати“, та танка линија управо је повучена
у Теофиловићевом делу. Однос чудног и чудесног суптил­
но варира у зависности од предочене ситуације у реалним
околностима дешавања. Осећај невероватног произилази из
снажног осећаја необичног. У том контексту фантастика се
формира и транспонује кроз тајанственост и недокучивост
живота са свим његовим феноменима. Теофиловић се у из­
градњи фантастичних момената ослања на религију и ми­
тологију, у складу са човековом запитаношћу пред појавама
које не разуме, а тежи да их објасни. Мистика митског ми­
шљења и квазирелигијска веровања да су догађаји у будућ­
ности узроковани магијским радњама формирају различите
облике фолклорне фантастике карактеристичне за наше под­
небље. Фолклорна фантастика транспонована је као сећање
појединца и сећање традиције, где традиција представља на­
таложено искуство духа појединачног и колективног. Пони­
рање у логику колективно-несвесног врши се преко сујеверја,
а на том пољу захвалном за различита етнолошка истражи­
вања, роман ће одржати радозналост читалаца. Такође, топо­
лошка одредница брда на коме ће се дешавати најчуднији до­
281
 Александра Павловић

гађаји има митско-легендарни карактер и упућује на дејство

виших сила (виле – Вилињак) када је одређење судбине ма
ког лика у питању. С друге стране, степен развоја цивилиза­
ције диктираће уобличавање научне фантастике, као гранич­
ног подручја на коме се веровање читалаца ломи. Тежња да се
очува људскост под снажним налетима научно-технолошког
развоја бива утемељена на моћи људског рода да сачува соп­
ствену изворност пред опасношћу да се научна достигнућа
злоупотребе. Сумња и недоумица обојиће свет научне фан­
тастике немиром и страхом у тачки када се наука поништава
митом, сврсисходећи визионарским тенденцијама идејне ли­
није романа. Деловање садржине чини фантастику активном
и функционалном, тако да фантастика има доминантну слу­
жбу у обликовању света дела.
Почивајући на богатој, пре свега литерарној грађи, ро­
ман „Стрелци из магле“ може се описати и као документарно
обликована фикција. Наративни сегменти поседују отворе­
ност да се кроз њих елементи радње и акције могу вишестру­
ко тумачити, а слојеви књижевне структуре апстрахују кон­
кретну лексичку материју дела. Рефлексија се инкорпорира
као мисаона супстанца у којој есејизирани сегменти имају
експликаторну функцију и дају тон модерности. У естетском
обликовању садржине најважније место заузима мотивацио­
на снага свести јунака, која ће створити утисак природности
у сликању света и живота, па зато унутрашња архитектоника
дела и бива заснована на имплицитно датим садејствима мо­
тива, који су стубови приказаног света и живота.
Социјално–политички аспекти романа темеље се на ак­
туелним недоумицама савременог човека у историјском вр­
тлогу. Читав фабуларни ток у коме се прати успон и пад Јове
Рубре посвећен је друштвено-политичким догађањима се­
дамдесетих и осамдесетих година, док ће ратна страдања де­
ведесетих бити осликана у психолошким преживљавањима
Боривоја Панића. Теофиловић се не устручава да актуелизује
друштвене проблеме који се у савременом цивилизацијском
коду нагомилавају као пороци чије деловање уништава здрав
282
ОЧИ НЕСУВИСЛОГ ПРЕОБРАЖАЈА

дух и идеал једног народа. Савремене политичке недоумице и

расправе које читалац идентификује као блиске сопственом
искуству у роману проблематизују политичку позадину рат­
не стихије деведесетих година двадесетог века, које Бориво­
је на вуковарском ратишту доживљава као сопствени пораз,
али и као пораз храбрости и идеализма све војске која под
заклетвом правде и слободе полази у рат да би убрзо пораз
дошао не од непријатеља, већ од оних који су зарад личних
ситних интереса пљунули на жртву и херојство читавог на­
рода, поништивши његов идентитет. И савременији пробле­
ми националног опстанка у првој деценији новог миленијума
остају као рана која не зацељује наводним животом у окру­
жењу мирнодопске илузије. Жута кућа појављује се као мета­
фора за одстрањивање једног по једног органа народног бића
у борби да опстане и остане на територији коју је крвљу веко­
вима заливало. Она је кошмарна импликација веровања да се
у једној јединој кући где столује снага народа, тај народ обе­
смишљава вољом великих вођа. Њихова реч је закон, а закон
маска која крије лице оних чији су и преци и потомци једна­
ко изгубљени у свету који сопственим рукама похлепе уни­
штавају. Рок култура само је утопијска уметничка замисао,
а иза њеног спровођења стоји власт са својим механизмима
устројства државног поретка. У смењивању новог и старог
бивају извитоперене друштвене вредности, а норме поста­
ју жива лаж која одржава привидну политичку стабилност.
Иза слике рата крију се најнижи људски нагони уобличени
као дубока криза етике, где живот обичног малог човека губи
вредност, а криминал добија димензију друштвене стварно­
сти. Неморал и деградација свих сегмената савременог живо­
та, од школства до судства, с посебним акцентом на улози по­
лиције у поретку који је наметнут и условљен вољом виших
политичких инстанци остављају печат прошлости на генера­
цијама предодређеним за изграђивање будућности. Те гене­
рације постају изгубљене, расцепане између жеља и могућно­
сти у паклу наркоманије, алкохолизма, криминала, па се могу
доживети као програмиране марионете система за очување
283
 Александра Павловић

власти. Оне су измештене из стварног живота, њихов морал

је аутентични антиморал улице, а насиље регулатива која се
поштује у борби за опстанак. Полуге моћи јаке су и дејствују
на свим нивоима друштва, па теорија завере постаје неоправ­
дано оправдана као начин да се схвате структуре које дикти­
рају судбину људи без лица у свету без идентитета.
Социјалне разлике долазе до изражаја када се пореде два
света на чијем контрасту и почива читав роман. С једне стра­
не дата је слика села, које колико год да је дезинтегрисано и
на умору, задржава своју традиционалну идиличност, јер је
природна човекова територија, одакле човек црпи своју еле­
ментарну снагу. Насупрот том и таквом селу стоји град, који
буја и расте, али остаје црна слика извитоперености у човеку
који се удаљио од своје основе и порекла, који је обликован
рукама савремених цивилизацијских магова и магната и који
гаси дух народа у вапају за сопственом изворношћу. Колико
је село у подређеном положају у односу на град приметиће и
Владислав Карадул чији назори бивају блиски теорији вечног
сукоба у свим сферама живота: „Престонице и већи градови
су попришта историје, они имају монопол над историјским
догађајима. Варошице, села, засеоци, немају историјски иден­
титет. Историја ретко баца светлост на њих“. Најјачи дру­
штвени диктат присутан је као нова клима урбаности, у којој
човек губи душу и постаје само оклоп из кога садржаји ишче­
завају сечом примарних корена. Тај отровни градски ваздух
пробија се кроз пукотине већ изнутра нарушене идиле села с
тенденцијом да осуши корене и да народ губитком порекла
изгуби сопствени идентитет. Велимир ће морати да се одрек­
не свих сеоских атрибута да би био прихваћен у новој среди­
ни, а најтежи губитак биће губитак специфичног акцента, јер
када из себе протера сопствени језик, који је матерња одред­
ба његовог бића, изгубиће дух у потпуности. Сеоска средина
није више место мира, хармоничних односа, место невино­
сти и чистоте, али и са нарушеним складом оно остаје место
утехе и место бега од стварности. Један бивши свет на сео­
ском гробљу и један садашњи пред сеоским дућаном слика су
284
ОЧИ НЕСУВИСЛОГ ПРЕОБРАЖАЈА

некадашњег и садашњег села, некадашњих и садашњих вред­

ности. Градска средина лагано ће појести сеоски мир, мада ће
увек бити оних простодушних, али интелигентних људи по­
пут Петрије, који ће инстинктивно осетити сву опасност коју
носи градски прогрес са свим својим тзв. савременим текови­
нама живота. Иако ће она једноставно и наизглед једностра­
но тумачити нове урбане животне навике, здравом логиком
чистог расуђивања на најбољи начин процениће (анти)вред­
ност живота који је предвиђен будућим нараштајима, а у који
те напредне компјутерске генерације слепо верују, па бивају
и слепо заведене. Зато град и село у роману остају два пола
која међусобним привлачењем могу оформити савршену це­
лину, али су кохезионе силе међу њима све слабије и вера да
ће се хармонија успоставити апсолутно нестаје с нестанком
човекове утемељености и укорењености, коју заборав брзог и
технолошки условљеног живота заувек брише.
Роман „Стрелци из магле“ има своју специфичну религи­
ју и на специфичан начин бави се религијом и религиозно­
шћу. Које је место вере и колико вероисповест може утицати
на живот човека решава се историјским поривом одржања
у традицији кроз коју један национ живи. Лик упокојеног
свештеника Душана светионик је за све ликове који су сво­
ју судбину вољно или невољно везивали за његову. Он је ре­
зонер моралистичког типа. Оштрог размишљања и бритког
језика изрећи ће највеће али и најболније истине о човеку,
човечности и човечанству: „Тражићете истину у средини, по­
плочаћете средину златом, све само да будете безбедни. Али
нема средине ако нема почетка и краја света, овај свет може
имати смисао само ако има почетак и крај“...Иако човек чија
је основна делатност проповедање религије и религијског ми­
шљења, отац Дуле није човек догме и тврдих канона вере, већ
човек идеје и логике, човек чија мисао има подлогу у ствар­
ним догађајима. Вечна полемика вере и невере, оних који су
веру изгубили због политичке или идеолошке опредељености
и оних који религију осећају као важан елемент постојања у
роману је дата кроз полемику оца Дулета и Црвеног Јове, а
285
 Александра Павловић

кроз призму сукоба православног и марксистичког учења. У

судару два принципа антагонизам има далекосежне после­
дице и чини да људи остају неопредељени, а та неопредеље­
ност није агностичког типа, већ је само производ збуњености
коју су изазвали историјски ломови. Религија је у роману и
конкретно и симболички транспонована. Радња романа сме­
штена је у дан уочи Преображења и зору Преображења. Сви
ликови доживеће кулминацију својих унутрашњих порива и
у духовном смислу њихова метаморфоза је неминовна. Пре­
образиће се људи, свет, живот, али ће снажна вера остати, као
завет за опстанак оних најјачих, али и најсвеснијих сопстве­
ног преображаја. У том духу измене аутор ће и име светите­
ља у претпразништву Преображења изменити пермутацијом
гласова, како би идентитет мученика који је због праведног
суђења оптужен за ширење хришћанске вере и зато страдао,
добио нову фиктивну димензију која се у етимолошком кљу­
чу произвољних асоцијација може тумачити као праћење
знакова који човека путем праве и искрене вере могу изве­
сти на пут светлости. Између мучеништва и светлости стоји
религија као корак ка себи и корак којим се човек утемељава
ван времена и простора у сферама оностраног бивства.
Између вере и невере инкорпорирано је сујеверје. Оно у
роману бива конкретизовано у феномену влашке магије и
лику Владислава Карадула. Влашка магија узима се за везу
наизглед неповезаних догађаја и она бива узрок и последица
свих успона и падова који дефинишу ликове, а пре свега чла­
нове породице Панић. Усложњена у подтексту духовно–емо­
тивних превирања, магија која има често негативан предзнак
послужиће и као полуга за иницирање освете, али та освета
не може бити потпуна ако јој се човек сасвим не преда веро­
вањем у магијске ритуале и магијску моћ речи. Аутор је ана­
грамским поигравањем успео да оваплоти лик влашког вој­
воде чији се атрибути историјски мање или више потврђују,
али се у усменом предању задржавају до данашњег дана. Вла­
дислав Карадул није нико други до онај који у наносу мит­
ског веровања влада хтонским светом, а само појавно личи на
286
ОЧИ НЕСУВИСЛОГ ПРЕОБРАЖАЈА

човека, нека врста независног мага, који у судару позитивне

и негативне енергије два животна принципа бира ослобађа­
јући да би нивелисао разлике природне селекције. Предзнак
који именом носи јесте владавина црнила, али та црно–бела
слика бива избрисана његовим диспозитивним понашањем и
делањем у корист општег животног принципа, а то је да зло
рађа зло, а добро фигурира као противтежа злости и мора се
одржати свим дозвољеним и недозвољеним средствима. Ток
приче који третира влашку магију потпуно адекватно прати
атмосферу радње у приповеданом времену, па се и формал­
но поглавља конципирају као нека врста антибиблије која се
истовремено заробљава, али и бежи од уских оквира емотив­
не несхваћености и сеже далеко у надстварност које се треба
плашити, али је треба и поштовати и бити део ње да би се до
одговора на питања егзистенције дошло.
Посебна драж романа јесте борба мушког и женског
принципа, а и један и други су у роману представљени као
надвладавање ероса и танатоса у пресудним животним одлу­
кама. Биолошко је нагонско, али истовремено емотивно и ма­
теријално, док оно социолошко остаје као тривијално, поли­
тичко, деструктивно. И нема љубави у том свету, све је борба
да се изађе из условљености и превазиђе прародитељски грех
сопственим грехом, који неће бити повиновање правилима,
већ коренско оваплоћење изображености. Мушки принцип,
природно доминантан, има оправдање у анатомском склопу,
у физичкој надмоћи и чак је и религијски, филозофски и со­
циолошки увек био у првом плану. Насилно одузето право
женском принципу, принципу рађања и обнављања живота,
тражиће своју потврду у магијском коду који се дешифрује
кроз бројне симболичко – мистичке радње. Та борба мушког
и женског јесте борба за превласт над животом, а у тој жи­
вотној стихији нема победника и поражених, има само срећ­
них и несрећних, а сви остају емотивно, лично неиспуњени,
без тежишта и усаглашености са сопственом душом. Та борба
у роману фигурира и као експликација националне пропасти
и бурне историје српског народа: „Тајна Србије и српког на­
287
 Александра Павловић

рода јесте у томе да овде мушкарци никада заиста преузели

власт. У скривеним недрима Србије, у суштини нације, није
дошло до сједињавања мушког и женског начела, није оства­
рен андрогени лик.“ Писац оставља отвореним питање ан­
дрогености и садржајност судбине која потреса и појединце
и колектив. За то национално освештење једини лек је љубав,
али љубав која извире из чистог срца, срца које борбу при­
хвата као циљ да се мушки и женски принцип уравнотеже и
доведу у приближно хармоничне односе.
Пратећи емотивне ломове ликова може се закључити да
психолошки аспект романа почива на дубокој неиспуњено­
сти појединаца који су део различитих друштвених струк­
тура. Јунговски оријентисани, загледани у сопствене архе­
типске пројекције, ликови траже упориште за себе на свет­
ском разбојишту, где принцип јачег постаје једини гарант
опстанка. Потрага за љубављу потрага је за проналажењем
суштине живота, чији смисао има математичку конструкци­
ју генетског кода, у коме се налази извор и увир живота. То
танатичко искуство предака преноси се на потомке непри­
лагођавањем свету који их окружује, а тежња за преобража­
јем постаје потреба да се мир нађе тек у осећању задовоље­
ња примарних духовних потреба. Метафизичке полемике
„Стрелце из магле“ чине моделом који сопствену философију
затвара у утобу промишљања, тако да су супститутивне енер­
гије психологема враћене на првобитни ниво еманаторског
тумачења. У нерашчишћеним емотивним везама крије се од­
говор на питања утемељења личности, а њихово обрачунава­
ње сеже даље од фројдовског учења о еросу као либиду које
тражи испољавање у свим аспектима човековог понашања.
Драгослав, омађијан, нема свој живот, већ је жртва женских
страсти. Рада губи свој идентитет пред осионошћу човека за
кога је веровала да је синоним за љубав. Стана и Дуле оличе­
ње су вредности које нестају и пролазе услед неминовности
протока времена. Дара и Мара изгубљене су у свету без ма­
теринског ослонца, јер им је у самом старту одузет мушки
идеал. Соња је осуђена да губи љубав, да губи себе, да лажним
288
ОЧИ НЕСУВИСЛОГ ПРЕОБРАЖАЈА

идентитетом никада не доживи укорењење. Карадул као ве­

штац нема своју идентификацију, јер он спаја овострано и
онострано и негде између ситуиран је његов прави лик. Бора
и Веља директно контрастни по физичким и вољним карак­
теристикама, ипак имају заједничку тачку: обојица су дубоко
незадовољни и неиспуњени, јер се од детињства нису фор­
мирали као самосталне личности, већ увек под туђим ути­
цајем и према туђим жељама. Контраст је јасан када је радња
у питању, мада је главни јунак расцепан тим контрастом и
његов лик постаје упечатљив тек када се стекне целовит ути­
сак о породици из које потиче. Пролазећи године детињства
и младости, животних искушења, али и врло реалних дилема
младог интелектуалца, читалац саосећа и гради судбину јед­
ног од оних изгубљених људи које смо склони да избегнемо у
свакодневном животу, али им издалека бивамо најискрени­
ји сапатници.Људи сенке, људи празне душе, људи без воље
нису уобличени као људи без тежњи, визија и идеала. Они
су изгубљени и ветрови судбине бацаће их с места на место,
али на тим местима они неће наћи одговоре на питања своје
душе, јер то нису места попут „гуменог дрвета“ где се решава
суштинска битка постојања. Та битка вероватно неће ни бити
решена док не дође до уравнотежења хтења и могућности
бића у свој његовој индивидуалности.
Много је осетљивог натурализма у роману. Однос текста и
подтекста полази од емотивне несхваћености, а сеже далеко у
надстварност која је изведена као остварење у казни и интро­
спективном макијавелистичком оправдању пред учињеним
злочином. Има доста Достојевског у начину на који који је
исказан сплет грехова главног јунака, који се у једном момен­
ту понаша као жртва, у другом као егзекутор. Анималистич­
ки порив одржања декларисаће човека корњачу као човека
звер и извитопериће његове примарне карактеристике у сфе­
ри разума чија мрачна страна добија на снази утискивањем
ожиљака животних неправди. Његова интровертност поста­
је разликовна компонента карактера, која обавијена велим
тајне, осликава тежњу за самоисказивањем. Нема комплекса
289
 Александра Павловић

који ће оправдати намеру и нема мира који ће замаскирати

трагику личности. Преживљавање је диспарантно у односу
на морал, а кривица није апсолутна док не прође чистилиште
поражене свести. У дехуманизованом свету људи не осећају
сопствену човечност, већ је имплицитно замењују човеколи­
кошћу у сфери конкретних психолошких и физиолошких по­
треба и дејстава. Такви су стрелци из магле, они исти који су
злочином замаскирали своје право биће и у питању покуша­
ли да нађу одговор сопствене егзистенције. Бесмисао њихове
оснаживачке моћи нестаће у додиру два неутрална бића, у
трептају ока, у секунди судара живототворног и смртоносног
принципа, који ствара енергију настанка у нестанку, кроз не­
станак у настанку илузије постојања.
„Стрелци из магле“ проблематизоваће и мотив освете,
која је основ каузалности радње у роману. Освета је средство
и циљ, а та освета има карактер остварења узајамне зависно­
сти и условљености оца и сина која никада појавно није била
актуелизована, али је остала као узрок бега главног јунака у
порок, сујету, интровертност и пасивност. Интимни осећај
враћања дуга прецима прати ликове који су жељни успоста­
вљања реда у свету који је кал и бол за оне чије су вредно­
сти у том калу и са тим болом и сахрањене. Освета као траг
у генетском коду постаје пуна моћ крви. Тај магијски зов
исправљања предачких неправди, али и личних огрешења је
омамљујућа потреба да се споје прошлост и садашњост како
би се будућност спасила обесмишљавања. Одмазда или одго­
ворност је дилема коју осветници имају пред освећенима, па
зато нема хамлетовског одлагања, већ само временских ди­
станци које ће прецизирати одлуку и вољу материјализовати
у конкретну акцију. Мотив освете јавља се и као митска ре­
гулација неписаних закона, јер јела која је „гумено дрво“ има
магијску моћ све док девојка и њена баба које су биле жртве
осионости сељака не буду освећене. Оправданост чина осве­
ћивања некада занемарених и повређених није експлицитна,
али пошто има идејно образложење у нормама које су етичке
и емотивне, освета у роману бива препозната као начин успо­
стављања врхунске правде, људске и божје.
290
ОЧИ НЕСУВИСЛОГ ПРЕОБРАЖАЈА

Исконска тежња да се успостави хармонија у свим живот­

ним сегментима представља утопијски идеал који у роману
осцилира преко лајтмотива суза и крви. Сузе су ту да обри­
шу лажну кривицу и да окају праву, да се преко њих искажу
јаки духовни ломови, жудње, стрепње и бол који се таложи,
а никако не избија из човека. Сузе имају одјек у крви која је
живототворни сок, импулс за деловање, али и предачки грех.
Позиционирање није решење за ескапизам, а деструкција љу­
бави није начин да се егзистенција потврди. Хабитус је у тим
магичним капима преточен као отров и еликсир, као појав­
ност и појмовност у којима се јавља самониклост бића. Ха­
битант је дезоријентисан у немогућности да се оствари као
етички исправна и природно довршена личност. Магијска
онирика на почетку није случајна, већ мотивише, као у бај­
ци о три понуде, смрт мајке и све будуће догађаје, а јабука
раздора никада више неће бити превазиђена док се освета не
изврши и остаће породична трагика која се не да ни у једну
земљу посадити, нити ће моћи да изнедри плодове. Та старо­
заветна јабука почетак је деструкције бића које у занесености
лепотом неодговорно бира и сопствени животни принцип.
Слабост карактера конституише се као хронична неспособ­
ност за јаче маскулинарне одражаје, тако да неплодност и
незадовољство имплицирају будуће карактерне црте јунака.
Породица, као значајна институција друштва, у Теофи­
ловићевом роману доживљава метафоричку разградњу, јер
њен преображај никако нема позитиван предзнак. Коб наци­
је долази из коби породице у којој су измештене улоге, одно­
си поремећени, а живот доведен до апсурда. Без рационалног
објашњења породица деградира себе, а у лику породичног
неразумевања огледа се и лик комплетног народног живота.
Саздање заједнице која би требало да буде хармонично једин­
ство љубави и поштовања у основи је изопачено жељом да
се судбина кроји и прекраја, тако да фаталистички рефлекси
не могу да произведу другачији исход до трагичног. Дезин­
теграција породице као основне јединице, ћелије друштва
довешће до разградње тог истог друштва. Проблем неоства­
291
 Александра Павловић

рења у погледу родитељства удар је на мушки принцип, али и

удар на љубав која је беспредметна без физичког остварења у
циљу стварања потомства. Обећана земља припашће потом­
ству, али потомство као категорија бива укинуто у роману,
можда баш из разлога обесмишљавања приче која из чистоте
народног прелази у осенченост технолошког лика човека. Чо­
век је приказ који је онеспособљен да се искаже као носилац
маскулинарних карактеристика, па зато породица остаје не­
достижан идеал, жеља која прогања, али не доноси просве­
тљење. Остварење те жеље бива исказана као сенка историје
народа који патријархалност истиче као свој приоритетни
атрибут, а породичне аномалије закопава у земљу која памти
и враћа дугове.
Modus vivendi привид је историјских заблуда с којима
кроз дело Теофиловић оштро полемише. Онириком се реша­
ва питање опстанка, а историја гута своју децу немилосрдни­
је но икада. Хотећи да се идентификује с личношћу Милоша
Обилића Веља ће своју уснулу храброст уградити у мит који
и до данас варира у складу с друштвеним околностима. То ће
бити потврда да и порази имају своју цену када је колектив­
но памћење у питању. Политика је мајка и маћеха, јер идеали
нису сломљени сами по себи. Историјски ток је лаж, али на
њему почива читава нација и обмане се нижу ради одржа­
ња мимикријског духа. Дилеме које су претходне генерације
имале и решавале у историјском току понављају се као лик
у огледалу прошлих времена, у којима су решења само при­
вид. Предачком поклоништву генерације потомака почињу
да се смеју, несвесни да одјеци прародитељског греха захва­
тају све генерације без изузетка и да обузетост тренутним
проблемима треба да маскира оно вечно питање нације чија
историја личи на одлично урађен фалсификат народа који је
то требало собом постати када историјски магнати испишу
неке другачије странице. Ток је вртлог у коме страдају слаби
и опстају најјачи, али критеријуми нису јасно диференцира­
ни. Време није мера, али је мерљиво, јер је имплицирано у
твари. У том времену преображај се доживљава као борба и
292
ОЧИ НЕСУВИСЛОГ ПРЕОБРАЖАЈА

бунт, револуција нагона који ће осмислити и опредметити

човечије илузије, а њих је под притиском недаћа обичан мали
човек назвао идеалима, а ти тзв. идеали су га само удаљавали
од сопственог осећања народности. Ловорике нових времена
остављене су предодређенима, на које се у роману баца све­
тлост победника чији барјаци никада неће додирнути небо.
Зато се може наслутити да преображај није у човеку, већ у
историји чији записи морају бити измењени да би се истина
одржала као аксиолошки модел живљења, а без такве импли­
кације и живот нема смисла.
Тема романа могла би бити и релативност времена коју
схватамо тек кроз релативност сопственог постојања. Науч­
но-фантастични модел телепортера који гута живе људе, а
нуди холограмску пројекцију јесте будућност човечанства.
Та будућност у складу с друштвеним приликама не може се
тумачити као deus ex machina, мада у буквалном преводу дух
из машине има своју визионарску функцију коју испољава
међу кривцима и окривљенима. Отац Дуле повезује се с Те­
слом, а телепортација као идеја понире дубље од површног
схватања те чудне справе која тражи потпуну чистоту тела да
би постала апсолутно функицонална. У фантазмагоријском
наслуту напредне технологије будућности крије се одговор
на питања и сумње садашњости. Људи постају само бестеле­
сни ликови, слике које спавају у достигнућима великих умо­
ва, слике које тек идејно треба да се оваплоте. Поигравајући
се с напредном технологијом која сама себе усисава у хроно­
топски вакуум, писац се поиграва и са ефектом лептира као
лајтмотивом који никако не треба занемарити. Математика
је наука будућности, а главни лик као професор математике
у позицији је да будућност изнесе на својим плећима, али без
воље и снаге, та ће га будућност смрвити и претворити у ек­
сперимент животних околности. Свест о животу и његовом
прогресу метаморфним изображавањем нестаје не физички,
већ духовно, а тај нестанак јачи је и кобнији од телесне тру­
лости. Васкрсење је могуће кроз научно-технолошку револу­
цију, или магију, које су мач чије оштрице бивају директно
293
 Александра Павловић

уперене ка онима који злоупотребе њихову моћ, а моћ као се­

ћање, као музика, као фрула оживљавају оно за шта се верује
да је одавно успавало последњи дах и да је и ту императив
смртности узео данак.
Омамљујући митски одјек Борине фруле која се појављу­
је у специфичним приповедним тачкама има метонимијски
карактер. Та мистична музика спаја светове, а настасијеви­
ћевски одзвања у духу обичног човека који тражи оправдање
за сопствену егзистенцију. Опхрвен звуком који ће оживети
и дати монструозну снагу мртвом јарцу на месту где се оп­
ходе виле и њен аутор биће жртвован моћима које та митска
матерња мелодија даје. Заумност мелодије коју чујемо, али у
чију суштину не проничемо, у роману није иницијална кри­
тика, већ мотвацијски поступак за осмишљавање феномено­
лошког оправдања хероизма заснованог у човеку. Тај човек
је личност без лика, човек који је себе одавно изгубио, али
његово вредновање није изгубило смисао. Из романескног
времена пораженог у дијахронији апсолутног безизраза, звук
фруле чуће се као тон душе која искри прошлошћу за будућ­
ност оних који су се у звекету оружја, ударцу секире и шапу­
тању басми изгубили. Један од њих је и Боривоје Панић, херој
и кукавица, стрелац чије стреле немају снагу да сопственим
летом опишу центар и модификују живот према метаморфо­
зи јединственог духа. Њему је фрула оружје и оруђе за одр­
жање, а од њене фаталне музике ће и страдати у моменту када
митска песма зазвучи космополитски универзално, на грани­
ци онога што бива од човека и од искона с њим може бити.
Шта са човеком може бити и колико је живот релативан
сведочи и симболичка карактеризација ликова у роману, у
чијим се именима препознају како карактерне црте јунака,
тако и њихова судбинска предодређеност. Главни јунак Ве­
лимир Панић израз је онога који говори о миру, а сопстве­
ни смирај не налази. Он је чувар природе, натуралистичког
кова, али и онај који никад не израста до потпуног остваре­
ња потенцијала које у себи носи. Боривоје Панић носилац
је борбене енергије, снаге која је заснована на инату, али и
294
ОЧИ НЕСУВИСЛОГ ПРЕОБРАЖАЈА

храбрости која се ипак не остварује до краја, баш због уклете

крви која струји венама човека који је херој и антихерој. Ана­
грамска игра у презимену Владислава Карадула представља
историјско-легендарне наносе народне културе коју осећамо
и као своју и као себи далеку. Лик Селене, који је сасвим пе­
риферан, јесте импликација микрокосмоса који тражи ује­
дињење с макрокосмосом у остварењу основних животних
потреба, али остварење изостаје баш због тог предосећаног
фаталитета личности. Нема случајности ни када је одабир то­
понима у питању, тако да етимолошка структура романеск­
не конструкције бива широко и дубоко заснована у научном,
али и општем културолошком дијапазону ерудиције аутора,
а ништа мање не очекује се ни од рецепијената који ће сами
бирати путеве у лавиринту симбиоличких и метафоричких
значења романа.
Семантика романа „Стрелци из магле“ комплексна је и за­
хтева усложњено тумачење. Јесмо ли на правом тлу саздани
и која је то грамажа душе која се може пренети с места на
место без нашег сазнања философски су, али и метафизичко
– научни проблеми који дефинишу овај роман. Чак и мото
на почетку асоцијативно упућује на ту несигурност егзи­
стенције, која бива уско схваћена као живљење само у једној
временској и просторној димензији. Не случајно одабрани
стихови Васка Попе из песме „У селу праочева“ која припада
збирци „Живо месо“ указују на вишезначност романескних
токова и слојева који се у структури дефинишу. Наглашена
тежња ка повратку идили села, повратку сопственом народу
и народности, повратку прецима, повратку слободи од чове­
ка чине „живо месо“ које изједају преци, савременици, али
и потомци. Живе ране на „живом месу“ се најбоље огледају,
а „вучија со“ из „вучјих очију” отвара нову запитаност пред
феноменом реинкарнаторске научне моћи. Нежност која се
само у сновима отелотворује, образ помилован руком, више
је од ма ког доказа постојања, али и зов предачких даљина
које земља на својој кори браздама исписује. Одатле се по­
стање идентификује с постојањем, а постојање бива схваћено
295
 Александра Павловић

шире од удисаја и издисаја опомињућег ваздуха, где трагови

стопа које су укопане у земљу из које извире пакост постају
путоказ за небеса.
Језик романа Николе Теофиловића може се дефинисати
као лингвистички експеримент садејства књижевног језика и
језика књижевности. Комуникациони канал између наратора
и рецепијента нема отежавајућих семантичких фактора, мада
семиотички има недоследности које се никако не могу осе­
тити као слабост, већ као богатство у осмишљавању комуни­
каторске линије романа. Лексички фонд, широко заснован,
прати структуру живота у његовој основи. Језик се раслојава
дијалекатски у тзв. говор локалног поднебља, али нису сви
ликови носиоци матерњег језичког суплемента. Индивиду­
ални лингвистички супстрат и морфолошко–синтаксичке
референце утемељиће се као дивергентан вербални екскурс
романа. У том светлу ће вербалитет имати снагу конструк­
тивне садржајности, која уплиће и расплиће карактере лико­
ва у међусобној разговорној моћи. Једноставан, лак, али пре­
цизан и пријемчив стил нису само забавна прича која држи
пажњу, већ виртуозно остварење јединства многострукости
у роману који нуди, али и захтева.
Ко су то „стрелци из магле“ и у кога они циљају остаје ди­
лема која је понуђена читаоцима да кроз богату слојевитост
овог романа откривају. Сегментарни приступ роману отвара
аналитичке путеве за различита тумачења, али се читаоцу
нуди уживање у истраживању светова које и сам проживља­
ва, а можда их ни сам није у потпуности свестан. Трагајући за
остварењем човека у пуном смислу те речи, Теофиловић ће
композицијски остварити дело врхунске вредности, у коме
ће метафора преображаја захватити многоструке аспекте.
Зато се слободно може рећи да се Теофиловић открива чита­
лачкој публици као аутор богатог и уобличеног уметничког
проседеа, а разноликост његових идеја квалификује га у сам
врх савремених српских прозаиста.

296
Алек­сан­дра Пауновић

ОСА­МА ВЛА­ДИ­МИ­РА КЕЦ­МА­НО­ВИ­ЋА

– У НУ­ТРИ­НИ ОМА­МЕ
(Вла­ди­мир Кец­ма­но­вић, ОСА­МА, Ла­гу­на, Бе­о­град, 2015)

Са­же­так. Оглед књи­жев­но­кри­тич­ки и књи­жев­но­те­о­риј­ски про­ма­

тра ро­ман Оса­му (2015), нај­но­ви­је оства­ре­ње Вла­ди­ми­ра Кец­ма­но­ви­ћа.
Ин­си­сти­ра­њем на при­бе­жи­шту у Ан­дри­ћу, при­по­ве­да­ње у Оса­ми за­до­би­
ја је­дан прег­нан­тан про­стор ди­ја­ло­га са по­е­тич­ко-есте­тич­ким и идеј­но-
фи­ло­зоф­ским имли­ка­ци­ја­ма Про­к ле­те авли­је (1954). Пра­те­ћи по­кре­те
са­ства­ра­ва­ња, са спек­тром исто­вре­ме­них при­ми­ца­ња и из­ма­ка од хо­ри­
зон­та ан­дри­ћев­ске при­че и при­по­ве­да­ња, у при­ка­зу ро­ма­на про­бле­ма­ти­
зо­ва­ће­мо по­себ­но ме­ха­ни­зме ак­ти­ви­ра­ња и/или пре­ко­ди­ра­ња ан­дри­ћев­
ског под­тек­ста у дис­кур­зив­ним прак­са­ма Оса­ме. Енер­ги­ја (сти­ли­зо­ва­ног)
ди­ја­ле­кат­ског иди­о­ма и по­е­ти­ка ска­за, са јед­не стра­не, и са­вре­ме­ност
дру­штве­но-по­ли­тич­ких до­га­ђа­ја, са дру­ге стра­не, на­чи­ни­ли су из­ве­стан
шар на ка­нон­ском тек­сту срп­ске књи­жев­но­сти, шар ко­ји у ро­ма­неск­ном
на­ра­ти­ву про-из­во­ди за­себ­не зна­чењ­ске и есте­тич­ке вред­но­сти ко­је ће­мо
обра­зла­га­ти.
Кључ­не ре­чи: Оса­ма, Кец­ма­но­вић, Ан­дрић, при­ча, сказ, при­ча­ње о
жи­во­т у, исто­ри­ја, иден­ти­тет

Али при­че нам не до­ла­зе са­мо у не­ко пред­ви­ђе­но вре­ме, не­го из­
би­ја­ју у сва­ко до­ба, и не­до­ба, као не­же­ље­ни го­сти на­мер­ни­ци.
(Иво Ан­дрић, бе­ле­шка из ру­ко­пи­са)

Ро­ман Вла­ди­ми­ра Кец­ма­но­ви­ћа, Оса­ма на­стао је, чи­ни се,

у ак­тив­ном са­деј­ству чи­та­ња и при­по­ве­да­ња, у не­раз­лу­чи­вим
и мно­го­број­ним прелaма­њи­ма при­по­ве­да­ча у лик чи­та­о­ца И.
Ан­дри­ћа и обрат­но. Не­сво­ди­во и те­о­риј­ско не­са­оп­шти­во гле­
ди­ште на тре­ну­так на­ста­јањa умет­нич­ког де­ла, ко­је се обра­
297
 Александра Пауновић

зу­је у од­но­с у са тра­ди­ци­јом, али и у ори­ги­нал­но­сти, бит­ној

раз­ли­чи­то­сти од ње – на ме­сту на ко­јем она ни­је, за­о­ку­пи­ра
и при­ти­ска ми­шље­ње у про­стор не­из­ре­ци­вог и не­ста­бил­ног.
Ме­ђу­тим, очи­глед­но при­с у­ство И. Ан­дри­ћа, ње­гов опи­пљив
траг у кон­цеп­ци­ји ро­ма­на по­ста­вља пи­та­ња умет­нич­ке и
есте­тич­ке оправ­да­но­сти каo и пи­та­ња прин­ци­па ин­ди­ви­ду­а­
ци­је о ко­ји­ма је мо­гу­ће го­во­ри­ти. Го­во­ри­ти о ин­тер­тек­сту­ал­
ним, ди­ја­ло­шким спо­на­ма у окви­ри­ма по­је­ди­нач­ног де­ла за
ту­ма­че књи­жев­но­сти ипак при­мар­но под­ра­зу­ме­ва ми­шље­ње
за­ко­но­мер­но­сти по­кре­ну­тог раз-го­во­ра ме­ђу тек­сто­ви­ма, тј.
ми­шље­ње оних еле­ме­на­та, ко­ји су сво­јим при­с у­ство­ва­њем и/
или од­с у­ство­ва­њем од­ре­ди­ли са­др­жај дис­кур­са као отва­ра­
ње/по­ни­ра­ње ка дру­гом дис­кур­с у. Мо­же ли, да­кле, и на ко­ји
на­чин при­по­ве­да­ње Оса­ме из сво­јих уну­тра­шњих (има­нент­
них) ре­зер­во­а­ра по­све­до­чи­ти о од­с уд­но­сти и не­из­бе­жно­сти
ди­ја­ло­га са Про­к ле­том авли­јом? Пре не­го што про­го­во­ри­мо
о оном ан­дри­ћев­ском, освр­ну­ће­мо се на ре­ле­вант­ни­је по­е­тич­
ке и есте­тич­ке од­ли­ке ро­ма­на.

(Глас и пи­смо Оса­ме)

Вла­ди­мир Кец­ма­но­вић (Са­ра­је­во, 1972) на срп­ској књи­
жев­ној сце­ни ро­ма­ном Топ је био врео по­ста­је пре­по­зна­тљи­во
име. Оса­ма по­пут спо­ме­ну­тог оства­ре­ња ула­зи у ужи из­бор
за НИН-ову на­гра­ду 2016. го­ди­не. Пре­ма ре­цен­зи­ја­ма Му­ха­
ре­ма Ба­зду­ља и Вла­ди­ми­ра Пи­шта­ла, реч је о умет­нич­ки ус­
пе­лој про­зној тво­ре­ви­ни:
Ди­ја­ле­кат сти­че до­сто­јан­ство кад се на ње­му ис­при­по­
ве­да ве­ли­ко умет­нич­ко де­ло. Зна­лач­ки и ма­е­страл­но, Кец­
ма­но­вић свој књи­жев­ни свет про­грам­ски укла­па у Ан­дри­ће­
ву тра­ди­ци­ју, а мо­жда и нај­ве­ћа слич­ност Кец­ма­но­ви­ћа са
Ан­дри­ћем је­сте у ње­го­вом ду­бин­ском раз­у­ме­ва­њу тра­ги­зма
исто­риј­ске суд­би­не бо­сан­ских му­сли­ма­на. (Ба­здуљ, цит. пре­
ма Кец­ма­но­вић 2015)
Кец­ма­но­и­ви­ће­ва исти­на нај­ра­ди­је про­го­во­ра на уста де­це
и ју­ро­ди­вих. И ова при­ча је ис­при­ча­на ве­дрим и не­по­бе­ди­вим
улич­ним је­зи­ком. И ма­ло кад је ве­дри­јим је­зи­ком ис­при­ча­на
ту­жни­ја при­ча. (Пи­шта­ло, цит. пре­ма Кец­ма­но­вић 2015)
298
ОСА­МА ВЛА­ДИ­МИ­РА КЕЦ­МА­НО­ВИ­ЋА – У НУТРИНИ ОМАМЕ

Ро­ман Оса­ма је, на­и­ме, у це­ло­сти на­пи­сан у фор­ми ска­за

(сти­ли­зо­ва­ним) ди­ја­ле­кат­ским го­во­ром бо­сан­ских му­сли­ма­
на, чи­ме се В. Кец­ма­но­вић упи­с у­је у по­е­тич­ку ли­ни­ју ствар­
но­сне про­зе, ко­ја из­ра­ста из опу­са ства­ра­о­ца по­пут Дра­го­сла­
ва Ми­ха­и­ло­ви­ћа, Сло­бо­да­на Се­ли­ни­ћа, Ми­ро­сла­ва Јо­си­ћа
Ви­шњи­ћа. Жар­гон­ски дис­курс Оса­ме при­зи­ва до­не­кле и је­
зич­ке об­ли­ко­твор­не ме­ха­ни­зме и сти­ли­за­ци­ју ро­ма­на Хо­бо
(2001) Зо­ра­на Ћи­ри­ћа. Ме­ђу­тим, за раз­ли­ку од З. Ћи­ри­ћа,
Кец­ма­но­вић не исту­па ни­јед­ног мо­мен­та, осим у па­ра­тек­сту­
ал­ним сег­мен­ти­ма, из жар­гон­ског иди­о­ма. Ар­ха­и­зми, вул­га­
ри­зми, ло­ка­ли­зми, ан­гли­ци­зми, нео­ло­ги­зми, ока­зи­о­на­ли­зми,
ур­ба­ни­зми, жар­го­ни­зми – мно­штво је­зич­ких-иза­ма ми­мо
фор­ме тзв. функ­ци­о­нал­ног сти­ла стан­дард­ног књи­жев­ног
је­зи­ка об­ли­ку­ју јед­ну сло­је­ви­т у, екс­пре­сив­ну је­зич­ку ствар­
ност ко­ја се осло­ба­ђа у при­по­ве­да­њу. Ми­ни­ма­ли­стич­ка ре­
че­ни­ца, пре­по­зна­тљи­ва у ро­ма­ну Топ је био врео, про­пра­ће­на
је­зич­ком ре­дук­ци­јом фор­ми­ра и на­ра­тив­ну син­так­с у Оса­ме.
По­треб­но је, ме­ђу­тим, от­кри­ти услед ме­те­жа ‚не­сти­ли­зо­ва­
ног’, не­ра­фи­ни­ра­ног је­зи­ка, уну­тра­шњу стра­ну кре­а­тив­но­
сти при­по­ве­дач­ке има­ги­на­ци­је, ‚пот­ко­жно’ кон­тем­пли­ра­ње
ствар­но­сне ма­те­ри­је ко­је опро­сто­ра­ва про­стор Бо­сне уну­тар
те­мат­ско-мо­тив­ске мре­же ро­ма­на, од-го­ва­ра­ју­ћи на при­гу­ше­
на ме­ста ју­го­сло­вен­ског (исто­риј­ског) кри­ка – рас­па­да и гра­
ђан­ског ра­та.
Си­ла са­жи­ма­ња и ого­ља­ва­ња, ак­тивaн (и ме­лан­хо­ли­чан)
од­нос пре­ма је­зи­ку ка­са­бе ве­же рас­тре­си­те ру­кав­це ска­за у
ор­ган­ску це­ли­ну ро­ма­неск­ног тки­ва Оса­ме. Озву­ча­ва­ње пи­
сма, уну­тар на­ра­тив­ног мо­де­ла ре­тро­спек­тив­ног при­по­ве­да­
ња са хо­мо­ди­ја­ге­тич­ким фо­ка­ли­зо­ва­ним при­по­ве­да­чем, осим
што при­чи да­је на­род­ски при­звук, фин­ги­ра ствар­ну жи­вот­ну
ис­по­вест у сфе­ру дру­гог. Дру­ги и мо­гућ­ност при­по­ве­да­ња о
дру­гом уну­тар соп­стве­ног го­во­ра, идеј­ни је суп­страт по­ло­
жен у под-ме­так и ме­та­фи­зич­ко ис­хо­ди­ште ро­ма­на. Да­ти глас
оно­ме пре­ко (Дри­не), рас­кло­пи­ти раз­ли­чи­тост до исто­риј­
ске и кул­т у­ро­ло­шке нео­др­жи­ве и не­из­др­жи­ве бли­зи­не од­ре­
ђу­је хо­ри­зонт на ко­ме се про­ја­вљу­ју по­е­тич­ко-есте­тич­ке и
299
 Александра Пауновић

идеј­но-фи­ло­зоф­ске им­пли­ка­ци­је Оса­ме, али и оквир са­др­жа­

ја ње­ног раз-го­во­ра са Про­к ле­том авли­јом.
До­след­но спро­во­ђе­ње го­во­ра дру­гог као ту­ђег го­во­ра, те
при­по­ве­дач­ки ан­га­жман: ху­ма­ни­стич­ка бри­га да глас дру­гог
бу­де осе­ти­лан уну­тар за­тво­ре­ног по­ља соп­стве­но­сти (с ову
стра­ну Дри­не), од­ви­ја се на­с у­прот по­ве­ре­ња у моћ на­ра­ти­ви­
зо­ва­ња исто­ри­је. На­и­ме, иа­ко тем­по­рал­на ра­ван Оса­ме има
ствар­но­сно-ре­фе­рент­ну око­сни­цу у рат­ним 90-им го­ди­на­ма,
при­ча се кон­сти­т у­и­ше у ‚ли­ку’ оства­ре­не/оства­ри­ве мо­гућ­
но­сти по­ве­ре­ња у глас дру­гог и ње­го­во све­до­че­ње, ко­је је без­
ин­те­ре­сно у по­гле­ду ра­све­тља­ва­ња исти­не о ми­ну­лом ра­т у:
Ма, не­мој се мр­штит, ни­је то шо ми­слиш.
Не­ћу ти при­ћат ка­ко су тво­ји кла­ли на­ше, ни мо­ји тво­је.
Иа­ко нас је­сте хан­дри­ли. А је­смо и ми вас. (2015: 14–15)
На­ме­ра не­и­ме­но­ва­ног ка­зи­ва­ча је­сте да са­оп­шти не­што
што не­ма ди­рект­не ве­за са њим, „а опет не­кад ми се ћи­ни –
има ви­ше ве­зе од све­га шо се мен де­си­ло”. Овај су­ви­шак па­
ра­док­сал­ног ти­ца­ју­ћег, ко­ји ни­је у не­по­сред­но ис­ку­стве­ној
пре­да­то­сти ка­зи­ва­чу, већ у не­чем ду­бљем, по­ста­вља фо­кус
на при­по­вед­ни са­др­жај при­че о Ба­ји. Тај се са­др­жај, по­ста­
вљен ис­под не­по­бит­не чи­ње­ни­це да је­смо и да је­су, от­кри­ва
као при­бе­жи­ште при­по­ве­да­ча – при­ча ми­мо пу­сто­ши исто­
риј­ског по­сто­ја­ња. Ме­ђу­тим, исто­ри­ја се опи­ре мар­ги­на­ли­
зо­ва­њу и по­пут из­ду­же­не сен­ке па­да на при­ча­ње, из­би­ја­ју­ћи
кат­кад у епи­цен­тар при­че:
И етот, ија­ко сам обе­ћо да не­ћу, ипак ис­при­ћах по­не­што
о ба­лиј­ском и вла­шком се­ва­пу.
Сам – кад је она Бел­ма, шо смо ми­сли­ли да је Тит­на сна­
ха, до­ла­зи­ла при­ће о се­ва­пу сни­мат – овај се­вап ни­ко у уста
узо ни­је.
[...] А ону ло­пи­ну Дра­га­на, што нас је сти­јо по­бит, ни­ко из
тог Ха­га ди­ро ни­је.
При­ћа­ло се да је и сти­јем из Ха­га са­ра­ђи­во.
Јел – тот ја не знам.
Ал знам как га и сад др­жав­на ко­ла во­за­ју.
Ето та­ко. (2015: 125–126)
300
ОСА­МА ВЛА­ДИ­МИ­РА КЕЦ­МА­НО­ВИ­ЋА – У НУТРИНИ ОМАМЕ

Епи­сте­мич­ка по­вла­шће­ност ка­зи­ва­ча у од­но­с у на слу­ша­

о­ца ко­ја је ка­рак­те­ри­стич­на за сказ огра­ни­че­на је оп­се­гом са­
зна­тљи­вог са­др­жа­ја, те се ис­при­по­ве­да­но одр­жа­ва у дис­тан­
ци пре­ма све­зна­ју­ћој, све­о­бу­хват­ној по­зи­ци­ји, ко­ја ре­зул­ти­
ра ис­ти­ски­ва­њем исто­риј­ског и по­ли­тич­ког дис­кур­са у круг
нео­пи­пљи­вих, без­о­блич­них ма­са. Њи­хов траг, иа­ко нео­б­у­
хва­тив, очи­та­ва се у је­зи­ку, у дис­кур­зив­ним прак­са­ма:
Јер је и то, ка­жу, би­ло – как се оно зо­ве?
Ге­но­цид, ка­еш?
Ни­је ге­но­цид, нег оно дру­го. Е – то. Ет­нић­ко ћи­шће­ње.
(2015: 126, ис­та­кла А. П.)
Ту­ђи дис­курс ко­ји ни­је при­ро­ђен го­вор­ној прак­си ка­зи­ва­
ча, као оно при­до­да­то, до­пи­са­но, са не­ра­све­тље­ним зна­че­њем
и име­ном „как се оно зо­ве” од­ре­ђу­је, да­кле, исти­ну до­го­ђе­ног.
Ка­жу би­ло, али не­пре­ста­но из­ми­ца­ње су­бјек­та (ко ка­же?) ме­
ан­дри­ра уну­тар уда­ље­них сфе­ра исти­не исто­риј­ског, уно­се­ћи
јаз из­ме­ђу ис­ку­стве­ног и (на­кнад­но) ка­за­ног, де­фи­ни­са­ног.
Мо­но­ло­шко ја Оса­ме (ја ко­је при­ча), иа­ко са­пе­то овим ту­ђим
го­во­ром о исто­риј­ској исти­ни, об­ли­ко­ва­но је ви­шком зна­ња
у од­но­с у на слу­ша­о­ца. Слу­ша­лац ни­је на­ра­ти­ви­зо­ван, већ је
сиг­на­ли­зи­ран ди­ја­ге­тич­ким зна­ко­ви­ма обра­ћа­ња, упу­ћи­ва­
ња и апо­стро­фи­ран као пи­сац у пр­о­ло­шком де­лу:
Пи­сац, ка­еш. А?
И ме­не зо­ву Пи­сац.
Па кад ка­жу то – Пи­сац – црк­ну од ше­ге.
За­то што пу­но при­ћам. А и за­то шо не пи­шем.
Пи­са­ни дис­курс Оса­ме об­ли­ку­је ре­ци­пи­јен­та у ње­го­вом
ре­цеп­циј­ском по­на­ша­њу (Валд­ман 1992: 134), а од­ре­ђе­њем
пи­сац ‚увла­чи’, уну­тар на­ра­ти­ва, про­цес про-из­во­ђе­ња (не)
пре­не­тих са­др­жа­ја из слу­ша­ног у пи­са­но. Ме­ђу­тим, пи­та­ње
шта се до­го­ди­ло при слу­ша­њу дру­гог, у пи­са­њу дру­гог ван­
на­ра­тив­но је си­т у­и­ра­но – чи­та­о­ци Оса­ме слу­ша­ју глас, из­ме­
ште­ни из дра­ме ње­го­вог пре­но­ше­ња у гра­фем, по­ста­вља­њем
у ма­три­цу при­че. Имли­цит­ни ау­тор је пр­во­бит­ни слу­ша­лац,
не­мо ли­це, а не­до­у­ми­це да ли су Пи­сац и пи­сац две еу­кли­дов­
301
 Александра Пауновић

ске ли­ни­је ко­је се не пре­се­ца­ју у он­то­ло­шким ни­во­и­ма тек­

ста или су не­раз­лу­чи­ва тек­стов­ност гла­са у хе­те­ро­ско­смо­с у
на­ра­ти­ва, мо­гу се лу­дич­ки отва­ра­ти на те­о­риј­ско-кри­тич­кој
рав­ни ми­шље­ња. На­по­кон, на­кон игре, на кра­ју, оста­је на­ра­
тив­на ствар­ност Оса­ме – ве­ро­ва­ње ве­ро­до­стој­ном пре­во­ђе­њу
гла­са у пи­смо:
Не­го – урад ка­ко ти ми­слиш да тре­ба.
Си­гур­но се у то ха­ви­заш бо­ље нег ја.
А кад сам већ скон­то да ово баш те­би тре­бам ис­при­ћат
– неј­мам дру­ге не­го да ти ве­ру­јем. (2015: 363)
Дво­гла­сност ска­за од пи­са­не тра­ди­ци­је до раз­го­вор­ног
кон­тек­с та и обрат­но су­спрег­ну ­та је са дво­гла­сно­шћу (на­
ци­о­нал­ног/вер­ског) иден­ти­те­та слу­ша­о­ца и ка­зи­ва­ча, ко­ји
у раз­ли­чи­то­сти по­на­вља­ју не­што ти­ца­ју­ће, ви­ше од све­га
дру­гог. Це­ло­к уп­на рад­ња Оса­ме, ко­ја је уо­кви­ре­на ди­ја­ле­кат­
ском, ло­кал­ном, со­ци­јал­ном, кул­т ур­ном све­шћу ка­зи­ва­ча,
од­ви­ја се у при­ча­њу о Му­ра­т у, Ми­ли­ци и њи­хо­вом си­ну, о
про­ми­ну­лом ка­са­блиј­ском жи­во­т у не­где у Аме­ри­ци. Ме­ђу­
тим, огра­ни­ча­ва­ју­ће уну ­тар све­с ти ка­зи­ва­ча исто­вре­ме­но је
раз-гра­ни­ча­ва са оним на­с у­прот њој, пре­о­бра­жа­ва­ју­ћи по­
ре­дак гра­ни­ца у по­ре­дак дис­к ур­зив­них зна­че­ња. Да­ка­ко,
про­цес са­мог по­рет­ка омо­гу­ћу­је на­с та­нак гра­ни­ца (ви­де­ти
Вал­ден­фелс 2010: 17), али при­по­ве­да­ње Оса­ме фи­гу­ру дру­
гог не по­т у­ђу­је, већ је при­во­ди у при­с ут­ност, об­ли­к у­ју­ћи
је­зич­ки иди­ом у стил, „фор­мал­но озна­чи­тељ­ску струк­т у­ру
де­ла” (Де­лез 1998: 94). Чи­с то­та су­сре­та са дру­гим, по­кре­ну­
та при­чом ко­ја је па­ра­док­сал­но ‚не­по­ве­за­на по­ве­за­но­шћу’:
„И са мном. И са дру­гим. || Мо­жда – и с то­бом.” (Кец­ма­но­
вић 2015: 14) по­ло­же­на је у уну­вер­зал­ни по­тен­ци­јал при­че о
Ба­ји, ко­ји се кон­цеп­т у­а л­но скла­па на идеј­но-фи­ло­зоф­ским
ис­хо­ди­шти­ма Про­к ле­те авли­је.
На­и­ме, при­по­вест о Ба­ји укло­пље­на је у ши­ри ин­тер­ак­циј­
ски кон­текст ко­ји му да­је функ­ци­ју, кон­текст ко­ји је нај­ма­ње
дво­струк: адри­ћев­ски и ствар­но­сно-ре­фе­рент­ни. Но, на ни­
воу на­ра­тив­не син­так­се она је скоп­ча­на са жан­ром при­ча­ња
о жи­во­ту. Сва­ко­днев­на при­ча ста­рог му­сли­ма­на из го­вор­ног
302
ОСА­МА ВЛА­ДИ­МИ­РА КЕЦ­МА­НО­ВИ­ЋА – У НУТРИНИ ОМАМЕ

из­ра­ста у го­вор­ни до­га­ђај, у чин (са­мо)осми­шља­ва­ња (ви­де­ти

Би­ти 1984), тј. слу­же­ћи се ма­ском и фор­мом при­ча­ња о жи­во­
ту, при­по­ве­да­ње у Оса­ми из го­во­ре­ња: „рад­ње ни­жег ступ­ња
све­сне ор­га­ни­зо­ва­но­сти” по­ме­ре­но је у ра­ван при­по­ве­да­ња.
Илу­зи­ја го­во­ре­ња, спон­та­не при­че о жи­во­ту за­др­жа­ва се у
им­про­ви­зо­ва­но­сти си­т у­а­ци­је, че­стим усе­ца­њем „кон­тек­ста”
у „текст”, али и оно са­мо гра­ви­ти­ра око жа­ри­шног ме­ста при­
че у при­чи – при­че о Ба­ји Оса­ми.
Ри­там при­по­ве­да­ња, ди­на­ми­зо­ван ме­та­леп­са­ма, па­ра­леп­
са­ма, па­ра­лип­са­ма, цик-цак ор­га­ни­зо­ва­њем си­жеа, ко­ег­зи­
стен­тан је ви­зу­ел­ном ли­ку ро­ма­на. На­и­ме, орал­ност при­че са
не­вер­бал­ним и па­ра­лин­гви­стич­ким еле­мен­ти­ма, осим у је­
зич­ком/ис­ка­зном са­др­жа­ју, рас­по­зна­тљи­ва је и на пла­ну гра­
фо­сти­ли­сти­ке. Ор­га­ни­зо­ва­ње ми­кро­го­вор­них це­ли­на у ви­ду
крат­ких ре­че­ни­ца, пре­ло­мље­них па­с у­са, ко­ји се ни­жу је­дан за
дру­гом, се­ман­ти­зу­је ана­ко­лу­те, чи­ја се тек­стов­ност очи­та­ва у
окви­ру пред­ста­вља­ња дра­ме при­ча­ња, дра­ме до­го­ђе­ног, тем­
па ње­ног (ре)пре­зен­то­ва­ња:
Да не раз­вла­ћим кад ти је, га­рант, све ја­сно – тре­ћи дан
по­шо оде, вра­ти­ше Му­ра­та у ка­са­бу.
Мје­сто у ђи­пу – у ка­ми­јо­ну.
И мје­сто да сје­ди – ле­жи.
И мје­сто да уста­не – но­се га.
Нит се сми­је, нит ма­ше.
Нит је љут, нит ту­жан – а шу­ти. (2015: 151)
На­чел­но по­сма­тра­но, по­е­ти­ка ска­за и жа­нр при­ча­ња о
жи­во­ту, ми­ми­кри­ра­ју ар­ти­фи­ци­јел­ност тек­ста и ње­го­ву сти­
ли­стич­ку ра­ван. Ме­ђу­тим, у на­ве­де­ном од­лом­ку, ја­сно је да
под ма­ском на­род­ског го­во­ра из­би­ја­ју ре­тор­ске струк­т у­ре у
об­ли­ци­ма фи­гу­ре дик­ци­је (ана­фо­ра), кон­струк­ци­је (по­ли­си­
ден­тон) и ан­ти­те­тич­ког устрој­ства ис­ка­за, струк­т у­ре ко­је су
им­пли­ци­ра­не про­јек­ци­о­ном ак­тив­но­шћу је­зи­ка.
У си­нер­ги­ји (сти­ли­зо­ва­ног) ди­ја­ле­кат­ског ис­ка­за, ње­го­вог
по­ста­ју­ћег је­згра и при­по­ве­дач­ке има­ги­на­ци­је кон­сти­т у­и­ше
се це­ли­на Оса­ме, на­ве­ли смо, али се ње­ни па­ра­тек­сту­ал­ни мо­
мен­ти из­два­ја­ју из зо­не спа­ци­о­лек­та. На­и­ме, на­слов и мо­то
303
 Александра Пауновић

ро­ма­на ни­с у мар­ки­ра­ни раз­го­вор­ним иди­о­мом. Зна­чењ­ски

спек­тар ци­та­та Скен­де­ра Ку­ле­но­ви­ћа из ро­ма­на По­нор­ни­ца:
„Ка­ко ли да­љи­на све­му дад­не ле­по­т у!” ко­ји је на пра­гу ро­ма­
неск­ног све­та, из по­чет­но­сти од­ра­жа­ва се­ман­тич­ком ге­не­
ра­тив­но­шћу на укуп­ност при­по­вед­ног са­др­жа­ја. Из­ми­чу­ћи
из­вор ле­по­те при­ве­ден је да­љи­ни – сто­пи раз­ма­ка ко­ја да­ру­је
(при)вид ле­пог, ута­па­ју­ћи се у дра­мат­ско из­јед­на­ча­ва­ње све­га
са са­др­жа­јем ле­по­те. Оно за­го­нет­но ка­ко да­љи­на баш све­му
по­да­је ле­по­т у, под­ри­ва­ју­ћи сми­сао ње­ног про­ја­вљи­ва­ња, спу­
шта се у при­чу там­ним на­го­ве­шта­јем угро­же­не рав­но­те­же.
Јер, ме­сто са ког све мо­же по­ста­ти ле­по је­сте ме­сто окру­ње­не
ак­си­о­ло­шке вер­ти­ка­ле у ко­ме и зло као део све­га, а уда­ље­но,
по­ста­је са­др­жај ле­пог. Не­што је, да­кле, не­до­ку­чи­во и са­бла­
сно у чо­ве­ко­вом од­но­ше­њу пре­ма да­љи­ни, у за­хва­та­њу све­та
са да­љи­не, не­што у ње­го­вој не­мо­ћи, го­то­во пред­о­дре­ђе­но­сти
на не­моћ да раз­би­стри по­глед. Оса­ма је при­ча о ома­ми људ­
ских очи­ју, ко­ја ни­кад не до­ла­зи са­ма, али се увек, и не­по­зва­
на, ода­зи­ва и за­по­се­да.

(У по­се­ду Оса­ме)
Оста­ју­ћи на об­ру­бу (стан­дард­ног књи­жев­ног) је­зи­ка, при­
ча Оса­ме овла­да­ва пре­де­лом иш­че­злих ма­та­фо­ра, пре­де­лом
ко­ји по­ти­ску­је ме­та­фо­рич­но пре­но­ше­ње зна­че­ња ми­мо се­бе,
осло­ба­ђа­ју­ћи у ‚про­зир­но­сти’ и при­јем­чи­во­сти сти­ли­зо­ва­ног
на­род­ског го­во­ра, ху­мор, пи­ран­де­лов­ски ин­то­ни­ран по сна­
зи раз­ла­га­ња, али че­сто цр­них но­та. Смех, иза­зван цр­но­ху­
мор­ним са­др­жа­ји­ма, под ‚ма­ском’ ди­ја­лек­та, у Оса­ми на­сту­
па по­пут оза­ре­ња, ко­је свет др­жи не­рас­то­чи­вим у при­сно­сти
раз-го­во­ра, су­прот­ста­вља­ју­ћи се без­лич­но­сти исто­риј­ског.
Упо­ре­до са ху­мо­ром ак­тив­ност при­по­вед­ног дис­кур­са раз­ре­
ша­ва мо­гућ­ност (не)са­оп­шти­во­сти те­жи­не исто­риј­ске сен­ке,
ко­ја се сви­ја над не­и­ме­но­ва­ном ка­са­бом као ти­ши­на не­пој­ми­
вих по­ве­сних мéнā. При­бли­жа­ва­ње по­ро­дич­не исто­ри­је кру­
гу на­ци­о­нал­не (ју­го­сло­вен­ске) исто­ри­је 90-их, ме­ђу­соб­ним
пре­се­ца­њем, по­кре­ће из­ну­тра при­чу о Ба­ји Оса­ми у сме­ру
ти­ца­ју­ћег, ко­је се рас­кри­љу­је у по­ни­ра­њу ка ан­дри­ћев­ском
хо­ри­зон­т у при­по­ве­да­ња.
304
ОСА­МА ВЛА­ДИ­МИ­РА КЕЦ­МА­НО­ВИ­ЋА – У НУТРИНИ ОМАМЕ

Пи­та­ње за­што је Про­к ле­та авли­ја мо­ра­ла би­ти отво­ре­на

у Оса­ми је­сте пи­та­ње от­кри­ва­ња сми­сла усе­ка исто­риј­ског у
лич­но и пи­та­ње ра­се­ка ко­ји се ути­ску­је у ис­ку­ство су­бјек­ти­
ви­те­та. Шта све чи­ни и шта са­чи­ња­ва јед­но ја, на­за­ја­жљи­во,
мр­ско ја, ре­као би Иво Ан­дрић? Мр­скост ово­га ја, ме­ђу­тим,
не ле­жи са­мо у за­сле­пљу­ју­ћој нар­ци­со­ид­ној за­о­ку­пље­но­сти
са­мо­о­дре­ђе­њем и са­мо­о­пи­си­ва­њем, већ је пре аго­ни­ја но­ше­
ња иден­ти­те­та (Ан­дрић 1976: 67). По­сто­ја­ти, зна­чи би­ти
из­ло­жен сво­јим ли­цем исто­риј­ском то­ку, али ка­ко се при то­
ме одр­жа­ти, ка­да нам се по­ље соп­стве­но­сти из­но­ва ука­зу­је у
из­ми­чу­ћем, вар­љи­вом и за­ва­ра­ном са­др­жа­ју? Ја пр­во­бит­но,
ро­ђе­њем, до­би­ја сво­ју опи­пљи­ву оп­ну – име, ко­је је у ро­ма­
ну В. Кец­ма­но­ви­ћа ис­пи­са­но на­сла­га­ма на­сле­ђе­них, исто­риј­
ских, иде­о­ло­шких пред­ста­ва. На­и­ме, у но­ћи ро­ђе­ња, Му­рат
свом си­ну, по ре­чи­ма ка­зи­ва­ча, „до­слу­ћу­је”:
Сјео на не­ку стол­цу, па бу­ла­зни:
Ви ми­сли­те Ба­ја­зид, а оно Ми­лош...
[...] Ми­лош – бег ју­наћ­ко ко­ље­но, шо са­сје­ћа вла­хе на бу­
љу­ке...
А вој­во­да Ба­ја­зид – шо ба­ли­је на ко­лац на­ти­ће...
И све та­ко...
А ли­це му си­во и по­глед мрк ко да ни­је ве­се­ље. (Кец­ма­но­вић
2015: 57–58)
Ни­хи­ли­стич­ко по­ти­ра­ње да­ра жи­во­та у фи­гу­ри дво­ли­ког,
а јед­ног Ми­ло­ша-Ба­ја­зи­та у тре­нут­ку ку­мо­ва­ња, про­ду­би­ће
се коб­ним по­и­сто­ве­ћи­ва­њем Ба­је са ли­ком Бин Ла­де­на, ко­је
ће ње­го­во име до­дат­но уда­љи­ти од соп­стве­но­сти. Ме­ђу­тим,
узрок по­и­сто­ве­ћи­ва­ња и име (име­на) ко­ја му је отац на­де­нуо
раз­от­кри­ће се у лу­цид­ном го­во­ру као туђ по­сед: „Ко шо је
и мој рах­ме­ти ба­бо ми­сли­јо да ми је он име дао, а јок да је
тај исти кроз његoва уста про­го­во­ри­јо.” (Кец­ма­но­вић 2015:
215, ис­та­кла А. П.). Чи­ја је, да­кле, Авли­ја да по њој по­кре­ће
и на­ме­њу­је обра­зли­не? Ко је­ди­ни оди­ста (са­мо­свој­но) го­во­
ри? Пре не­го по­ку­ша­мо да од­го­во­ри­мо на по­ста­вље­на пи­та­
ња, се­ти­мо се Фу­ко­о­ве за­пи­та­но­сти над чи­ње­ни­цом да љу­ди
го­во­ре: „Али шта је та­ко опа­сно у чи­ње­ни­ци да љу­ди го­во­ре и
305
 Александра Пауновић

да се њи­хов дис­курс бес­крај­но мно­жи? Где ле­жи опа­сност?”

(Фу­ко 2007: 7, ис­та­као ау­тор есе­ја).
Ка­ко го­вор ни­је ме­сто не­ви­но­сти, ње­го­во за­по­чи­ња­ње
под­ра­зу­ме­ва сту­па­ње у гу­сто ис­пле­те­ну мре­жу од­но­са из­ме­
ђу озна­чи­те­ља и озна­че­ног, мре­жу ли­ни­ја мо­ћи и по­ре­дак дис­
кур­са. Кон­цеп­т у­ал­но раз­ли­ста­ва­ње Про­к ле­те авли­је у Оса­ми,
да­кле, при­коп­ча­но је за раз­у­ме­ва­ње ан­дри­ћев­ског за­го­нет­ног
„Ја сам то”, за сми­сао и ко­рен при­с ут­но­сти при­ча ко­је нас
од­ре­ђу­ју, (пре)осми­шља­ва­ју:
Ми­слиш да је слу­ћај­но, кае, шо је тај Ћа­мил уми­сли­јо да је
баш Ђем, а јок да је Ба­ја­зид?
[...] Шеј­тан, ка­зу­је, шеј­тан је то укло­пи­јо, даб све ис­па­ло
на­о­па­ко и даб ти, кад то про­ћи­таш, све из­гле­да­ло таћ­но да
таћ­ни­је не мо­ре бит, а да све бу­де од исти­не да­ле­ко да да­ље
бит не ме­ре. (Кец­ма­но­вић 2015: 214, под­ву­као ау­тор есе­ја)
При­по­вед­но раз­ре­ше­ње упи­та­но­сти от­куд на дун­ђер­лу­ку
јед­но то утки­ва там­ну ма­те­ри­ју иден­ти­те­та у про­стор (ки­
шов­ске) исто­риј­ске мр­ље, јер Оса­ма у ка­са­бу ни­је до­шао сам
ни­ти је са­мо­ство­рен:
Ка­ем ти – код нас је у ћар­ши­ји оно сра­ње по­сље ра­та на
оно сра­ње у ра­ту тол­ко лић­ло – да сад, убиј ме, не мо­гу сје­тит
јел зван­ћно би­јо мир и је­сул Ара­пи већ би­ли сти­гли кад сам
код Ба­је ви­дјо ту сли­ку.
Ко­ју?
Как ко­ју?
Осам­ну, без­бел! (Кец­ма­но­вић 2015: 177)
Но, пре не­го што за­кљу­чи­мо ко­је је име ђа­во­лу и исто­
риј­ску мр­љу угле­да­мо јâсом при­че, при­бли­жи­мо се са­др­жи­
ни ан­дри­ћев­ског то. Дра­ма иден­ти­те­та у Про­к ле­тој авли­ји
(1954) ла­кон­ски је са­же­та у Ћа­ми­ло­вом ис­ка­зу: „Ја сам то”,
у то ко­је се зра­ка­сто ши­ри у не­до­глед за­там­ње­ног ре­фе­рент­
ног по­ља и пре­ти да укло­ни сва­ку ста­бил­ну пред­ста­ву о то­ме
шта чо­век је­сте по оно­ме што је о се­би до­знао. На­и­ме, ис­
при­по­ве­да­но је да су суд­ски из­вр­ши­те­љи, пре­с у­ђу­ју­ћи да је
то=Џем-сул­тан, од­ве­ли Ћа­ми­ла, али шта ми за­пра­во зна­мо,
ко­ли­ко мо­же­мо да зна­мо од оно­га што је мла­дић из Сми­р­не
пре­по­знао као соп­стве­ност, соп­ство?
306
ОСА­МА ВЛА­ДИ­МИ­РА КЕЦ­МА­НО­ВИ­ЋА – У НУТРИНИ ОМАМЕ

Ре­то­ри­ка елип­се ну­ди је­ди­но од­го­вор на пи­та­ње ко­га је

про­ду­же­на ру­ка вла­сти пре­по­зна­ла у из­ре­че­ним то, јер при­
по­ве­дач не го­во­ри ни­шта о оно­ме шта то је­сте. Ћа­ми­ло­во
иден­ти­фи­ко­ва­ње са Џем-сул­та­ном, да­кле, има ду­пло дно,
јер по­и­сто­ве­ћи­ва­ње као пре­по­зна­ва­ње у огле­да­лу, је­сте би­
тан рас­ко­рак, одва­ја­ње од су­бјек­та – су­бје­кат је ре­ду­ци­ран
на обје­кат/од­раз ко­ји се ви­ди (ви­де­ти по­гла­вље Ши­за ока и
по­гле­да, у Ла­кан 1986). То ни­је са­мо­пре­по­зна­ва­ње, то је знак
ста­ра­ња о се­би „бле­дог мла­ди­ћа”, по­крет ње­го­вог соп­ства,
ужле­бље­ног у ру­го­бу све­та, по­крет ко­јим се у пре­по­зна­ва­њу
као за­јед­ни­ци са дру­гим (‚истим’), по­ку­ша­ва одр­жа­ти – оп­
ста­ти. То је кре­та­ње су­бјек­та ко­ји ни­је по­стиг­нуо са­мо­фи­на­
ли­за­ци­ју, за­то је ме­сто на ко­ме се Ћа­мил срео „ли­цем у ли­це”
са со­бом, на ко­ме је спо­знао са­мо­га се­бе, нео­д­ре­ди­во, увек
из­ми­чу­ће раз­у­ме­ва­њу.
Ме­ђу­тим, по ко зна ко­ји пут из­ре­че­но, исто­ри­ја ни­је без­
бед­но ме­сто, јер тех­ни­ке соп­ства у дис­кур­зив­ним раз­ме­на­ма
мо­ћи, по­ме­ра­њу и стал­ном ус­по­ста­вља­њу гра­ни­ца, мо­гу по­
ста­ти ин­стру­мент, туђ по­сед. Ба­ја Оса­ма не мо­же ући у траг
‚шеј­та­но­вом’ пи­са­њу и ‚кро­ју’ да Ћа­мил бу­де Џем, а не Ба­ја­
зит, јер не­до­ка­зив му по­ста­је соп­стве­ни лик:
И сам шеј­тан је, а јок тај Ан­дрић, мо­гао сми­сли­ти та­кву
за­вр­зла­му. Да Ба­ја­зда оста­ви по стра­ни. [...] Ба­ја­зид, кае, ко­
ји је, јел­де, уми­сли­јо дај Оса­ма, ко шо је Ћа­мил уми­сли­јо да је
Ба­ја­зи­дов брат. И ајд се ти он­дак у том сна­ђи! Ај до­ка­жи как
ни­си Ба­ја­зид и как то ни­си уми­сли­јо! (Кец­ма­но­вић 2014: 215)
Отуд шеј­тан Ба­ји Оса­ми, јер се не­пој­ми­вом и не­са­гле­ди­
вом мо­ра ипак да­ти не­ка­кво име, име ко­ји и у ју­на­ко­вој све­
сти на­сту­па као оно ње­му прет­хо­де­ће. Оса­ма про­го­ва­ра, на
по­слет­ку, је­зи­ком по­сед­ну­тог соп­ства, на ко­ме је Про­к ле­та
авли­ја Иве Ан­дри­ћа на­бор са соп­стве­ном не­са­гле­ди­вом ду­
би­ном, ко­ји ипак тра­жи пре­мер. До­кле се­же, да­кле, зна­че­ње
оног то? При­по­ве­дач­ка има­ги­на­ци­ја Вла­ди­ми­ра Кец­ма­но­
ви­ћа то ја­сно ма­пи­ра, пре­ко вре­мен­ско-про­стор­них, исто­
риј­ских од­ред­ни­ца, те се ан­дри­ћев­ски хо­ри­зонт об­зна­њу­је са
ша­ром оно­га што смо по­ве­сно по­ста­ли у бу­ци и бе­с у исто­
307
 Александра Пауновић

риј­ког то­ка. Ме­ђу­тим, мо­ра­мо при­ме­ти­ти да на­чин ак­т у­а­ли­

за­ци­је ан­дри­ћев­ског по­е­тич­ко-есте­тич­ког оби­ља Про­к ле­те
авли­је у Оса­ми, ого­ље­но у ‚сва­ко­днев­ној’ при­чи на­ра­то­ра, у
очи­глед­но­сти свог при­с у­ства, оста­је за­ро­бље­но у усе­ку исто­
риј­ског, не­пре­о­бра­же­но уну­тар се­бе. За­го­нет­ка од­но­са да­љи­не
и ле­по­те ко­ја оп­та­че при­чу Оса­ме оста­је ехо, ко­ји се ме­ша са
на­зна­ка­ма ди­ја­бо­лич­ког, не оства­ру­ју­ћи свој по­тен­ци­јал. За­
там­њен по­глед и при­ча за­по­сед­ну­та шеј­та­ном, при­ча ко­ја је
од све­га што има­мао, по­нај­ви­ше на­ша, а ипак не­где не­са­гле­
ди­во од­мак­ну­та/(по­)ту­ђе­на оста­ју пи­та­ња ко­ја при­по­ве­да­че­
ва има­ги­на­ци­ја, укуп­но­шћу ро­ма­не­ског тки­ва, не за­хва­та.

*
Фран­цу­ски фи­ло­зоф Жак Де­лез, раз­ми­шља­њу о би­ти
умет­нич­ког, а се­ћа­ју­ћи се Ван Го­го­вих сун­цо­кре­та, по­ста­
вља пи­та­ње: ко­ји је то ужас ко­ји за­по­се­да гла­ву умет­ни­ка. У
слу­ча­ју Вла­ди­ми­ра Кец­ма­но­ви­ћа, мо­же­мо ре­ћи: ужас ни­кад
до­чи­та­ног И. Ан­дри­ћа – му­кли­на ка­са­бе, не­пој­ми­во зло За
ло­го­ро­ва­ња и јед­но суд­бо­но­сно, ма­ло „то” Про­к ле­те авли­је.
У срп­ској књи­жев­но­сти, од гр­ца­вог жа­ла Бо­ри­са­ва Стан­ко­
ви­ћа, те пу­сто тур­ског про­сто­ра, пре­ко Мом­чи­ла На­ста­си­је­
ви­ћа и Ма­ри­ја­ни­ног де­мон­ског гла­са ко­ји пре­па­да и по­сва­ја
Ка­чу у Ла­га­ри­ја­ма по но­ћи до Ан­дри­ће­вих пи­та­ња у Про­к ле­
тој авли­ји шта нас то ве­зу­је и од­ре­ђу­је у те­шку реч ја, од­
ви­ја се јед­на при­та­је­на по­вест о оно­ме што ‚по­ди­ла­зи’ ју­на­ке
срп­ске про­зе, по­вест о ома­ми ко­ја, увла­че­ћи се у ‚шу­пљи­не’
иден­ти­те­та, тво­ри соп­стве­ну ја­зби­ну. Опа­са­ни со­бом као му­
ра­ка­ми­јев­ским не­про­бој­ним зи­дом, но­се­ћи иден­ти­тет – је­зу
там­ног ви­ла­је­та, ли­ко­ви по­пут га­зда Мла­де­на, Ка­че, Ћа­ми­ла,
Ба­је и не зна­ју­ћи, рас­про­стре­ти су ме­ђу сен­ка­ма, ко­је при­
твор­но по­ста­ју део соп­стве­но­сти, ма­те­рин­ског.
Про­ма­тра­ње Оса­ме Вла­ди­ми­ра Кец­ма­но­ви­ћа у овом огле­
ду ни­је има­ло за циљ да ка­же ко­ли­ко је је­дан пи­сац раз­у­мео
И. Ан­дри­ћа, јер да је­сте, не би ни­шта ни на­пи­сао. Ме­ђу­тим,
у том из­ма­ку од пот­пу­но­сти у раз­у­ме­ва­њу, у тој ра­зли­ци од
Ан­дри­ћа са­мог, чак и у раз­гра­ди­вој кон­цеп­т у­ел­но­сти, што,
308
ОСА­МА ВЛА­ДИ­МИ­РА КЕЦ­МА­НО­ВИ­ЋА – У НУТРИНИ ОМАМЕ

ру­ку на ср­це, Оса­ма јед­ним де­лом и је­сте, ро­ман од-го­ва­ра по­

ве­сном по­зи­ву за раз­у­ме­ва­њем ан­дри­ћев­ског хо­ри­зон­та, од-
го­во­ром ко­ји је дао, за­кљу­чи­мо, јед­ну зна­чај­ну ме­ру умет­нич­
ког из­ра­за срп­ској са­вре­ме­ној про­зи, је­дан по­ку­шај да се кроз
ан­дри­ћев­ски злат­ни пре­сек про­го­во­ри, оста­ју­ћи ипак ис­под
ње­га.

Ли­те­ра­т у­ра:
–– Ан­дрић 1976: Иво Ан­дрић, „Исто­ри­ја и ле­ген­да”, Бе­о­град:
Удру­же­ни из­да­ва­чи.
–– Би­ти 1984: Вла­ди­мир Би­ти, „Од го­вор­ног до го­вор­ног до­га­ђа­
ја”, Тре­ћи про­грам, је­сен,
–– Гоф­ман 1983: Erving Goffman, „Ана­ли­за оквир­ног на­че­ла го­во­
ре­ња”, „При­ча­ња у сва­ко­днев­ни­ци”, Ре­ви­ја, 2.
–– Еп­штајн 2014: Ми­ха­ил На­у­ма­но­вич Еп­штејн, „Сто­го­ди­шњи­ца
фор­мал­не шко­ле. О вас­кр­се­њу ре­чи”, прев. Ду­шан Ра­ду­но­вић,
„Ус­кр­сну­ће књи­жев­но­сти: 100 го­ди­на ру­ског фор­ма­ли­зма,
Кра­гу­је­вац: Фи­ло­ло­шко-умет­нич­ки фа­кул­тет, 17–20.
–– Кец­ ма­но­вић 2015: Vladimir Kecmanović, „Osama”, Beograd:
Laguna.
–– Ла­кан 1986: Jacques Lacan, „Četiri temeljna pojma psihoanalize:
XI seminar”, prev. Mirjana Vujanić-Sednicki, Zagreb: Naprijed.
–– Пан­тић 1999: Ми­хај­ло, Пан­тић, „Го­ран Пе­тро­вић: пост­ва­ре­ње
ма­ште, рас­та­ка­ње све­та”, „Алек­сан­диј­ски син­дром 3: огле­ди и
кри­ти­ке о са­вре­ме­ној срп­ској про­зи”, Но­ви Сад: Ма­ти­ца срп­ска.
–– Жу­пац 2009: Не­над Жу­пац, „Је­ди­ни за­да­так пи­сца је да пи­ше
до­бро” (Раз­го­вор са Вла­ди­ми­ром Кец­ма­но­ви­ћем)”, „Гра­ди­на”,
29–30, 168–170.

309
Алек­сан­дар Ста­мен­ко­вић

АР­ХЕ­ТИП У РО­МА­НУ HOMUNCULI

МИ­ЛИ­ЦЕ МИ­ЛЕН­КО­ВИЋ
(Ми­ли­ца Ми­лен­ко­вић, HОMUNCULI, КЦ Свр­љиг
и КК „Бран­ко­Миљ­ко­вић” Кња­же­вац, 2010)

Ро­ман „Homunculi” Ми­ли­це Ми­лен­ко­вић, већ у про­ло­гу

оти­ску­је обрис те­мат­ског окви­ра при­ме­ре­ног уз­ра­сту спи­са­
те­љи­це, ти­пи­зи­ра­ју­ћи про­бле­ма­ти­ку ње­не, не тек ка­лен­дар­
ске, ге­не­ра­ци­је, не­го у ши­рем об­у ­хва­т у чи­та­вог ге­не­ра­циј­
ског ко­да, ар­ти­ку­ли­са­ног рет­ко ме­ђу­на­род­ном по­ја­вом, ло­
ци­ра­ном име­ни­те­љем из на­шег то­по­но­ма­сти­ко­на, тем­по­рал­
но де­фи­ни­са­ном епо­хом ко­ју та­ко­ђе на­зи­ва­мо на­шом. Утва­ра
при­по­ве­сти, цр­на ани­ма, Ка­та­ри­на, пре­ла­зи праг веч­но­сти
уко­че­на на­кон овер­до­за, у кам­пу Пе­тро­ва­ра­дин­ске твр­ђа­ве,
то­ком фе­сти­ва­ла EXIT 2006. го­ди­не. Је­дан од глав­них му­шких
про­та­го­ни­ста, ко­ји у раз­во­ју при­по­ве­сти и сам по­ста­је утва­
ра, њен ло­гич­ни пар­њак, цр­ни ани­мус, Вик­тор, пи­та се: „Да
ли је мо­гу­ће?” Не­спо­со­бан да при­хва­ти чи­ње­ни­цу, очи­глед­ну
као окру­глост лоп­те, за­ве­т у­је се сво­јој мр­твој де­вој­ци на веч­
ну љу­бав. И та­ко по­чи­ње плес ли­ко­ва-утва­ра.
Сам на­слов ро­ма­на, „Homunculi”, ал­хе­миј­ски по­јам ко­ји
озна­ча­ва чо­ве­чуљ­ке, про­из­ве­де­не у ла­бо­ра­то­ри­ји, је­дан из
пси­хо­а­на­ли­тич­ког дис­кур­са про­фе­со­ра Јун­га, не са­мо да ни­
је слу­ча­јан украс ки­ће­не при­по­ве­дач­ке тка­ни­це, не­го упра­во
је­ди­ни мо­гу­ћи но­ми­на­т ум чи­ји зна­чењ­ски до­мен по­кри­ва све
ње­не ли­ко­ве. Уз то, ки­ће­не тка­ни­це при­по­ве­да­ња код Ми­ли­це
310
АРХЕТИП У РОМАНУ HOMUNCULI МИЛИЦЕ МИЛЕНКОВИЋ

Ми­лен­ко­вић, за­пра­во, не­ма. Ска­зно тки­во „Homuncula” чи­ни

јед­на су­ро­ва, али мај­стор­ски све­де­на при­по­ве­дач­ка му­стра,
као пе­чат све­до­чан­ства го­то­во не­схва­тљи­ве при­по­ве­дач­ке
ма­т у­ра­ци­је ау­тор­ке. Оту­да од Јун­га пре­у­зе­ти пој­мо­ви ани­
ме и ани­му­са не пред­ста­вља­ју про­из­вољ­но опре­де­ље­ње ка­да
је у пи­та­њу ту­ма­че­ње ове књи­ге. „Homunculi” и ни­с у дру­го,
до јед­на ар­хе­тип­ска по­зор­ни­ца, на ко­јој су ли­ко­ви под вла­
сти­тим име­ни­ма, ка­рак­те­ри­сти­ка­ма и суд­би­на­ма, ар­хе­тип­ска
енер­гет­ска је­згра, при­том до­вољ­но оспо­со­бље­на не­по­но­вљи­
вим соп­ством, да су по сво­јој ре­љеф­но­сти пра­ви ка­ме­ни­ти
пеј­за­жи.
Пр­во што се уо­ча­ва, то је ди­хо­то­ми­ја жен­ско-му­шких
ли­ко­ва, као да су у пи­та­њу два су­прот­ста­вље­на, го­то­во не­
при­ја­тељ­ска еша­ло­на ду­хо­ва, код ко­јих се гу­би ја­сна гра­ни­
ца жи­во­са­хра­ње­них од не­сми­ре­них по­кој­ни­ка, те се, но­се­
ћи по­ме­ну­та ар­хе­тип­ска је­згра, на кра­ју са­свим и за­о­де­ва­ју
сво­јим авет­ним пла­ште­ви­ма, у ко­ји­ма, по­пут ју­тар­ње ма­гле
над гро­бо­ви­ма, иш­че­за­ва­ју. Жен­ски еша­лон ду­хо­ва чи­не: Ко­
са­ра, тет­ка удо­ви­ца, не­ка­да­шња Бро­зо­ва љу­бав­ни­ца, му­дра,
али про­ма­ше­на же­на, при че­му ова при­вид­на про­тив­реч­ност
ба­ца та­на­но усен­че­ње, ко­јим је мо­де­ло­ван њен пор­трет, же­на
фи­ло­зоф, чи­ја је уте­ха есе­ји­стич­ка ко­лум­на, ин­тим­ни днев­
ник, на по­слет­ку за­ка­сне­ли љу­бав­ник, сме­шни сме­жу­ра­ни
„Ро­мео”, са ко­јим се об­на­же­на ју­ри по ход­ни­ци­ма свог пу­стог
до­ма – до­ма ко­ји са њом де­ли Ан­ђе­ла, ње­на бра­та­ни­ца, чи­ји
су ро­ди­те­љи скон­ча­ли под ба­лиј­ским хан­џа­ром у Бра­т ун­ци­
ма, то­ком ра­та у Бо­сни. Ан­ђе­ла, не­при­ла­го­ђе­на, кон­се­квент­
но ин­тро­верт­на при­ро­да, дво­стру­ка је из­бе­гли­ца. Са Ко­со­ва,
где се скло­ни­ла код тет­ке, прог­на­на је кра­јем де­ве­де­се­тих, док
је Ко­са­ра свог му­жа оста­ви­ла пре­кла­ног истим хан­џа­ром, али
у дру­гој ру­ци, ру­ци ар­на­у т­ских кр­во­ло­ка. Ан­ђе­ла је, по­пут
Бо­ро­меј­ског чво­ра, по­ве­за­на са не­при­хва­ће­ном Ром­ки­њом,
Ан­ком, за ко­ју се мо­же ре­ћи да је као из­бе­гли­ца и ро­ђе­на, где
год да је ро­ђе­на, а њен жиг је ње­на бо­ја ко­же. Кон­тра­по­зи­ци­
о­ни­ра­на у овој по­ве­за­но­сти, Ан­ка је, пак, кон­се­квент­на екс­
тра­вер­зи­ја. Ан­ђе­ла је са­њар, па­ти због ожиљ­ка на те­лу услед
311
 Александар Стаменковић

ра­ни­је опе­ра­ци­је на ср­цу, Ан­ка је про­дор­на гра­бљи­ви­ца, чи­

је те­ло као та­кво пред­ста­вља ожи­љак. Док је Ан­ђе­ла ду­бо­ки
ин­те­лект, Ан­ка је стра­стве­на чул­ност. Тре­ћа ка­ри­ка овог Бо­
ро­меј­ског чво­ра је­сте Миа, умет­ни­ца без пра­вог ком­па­са, уо­
бра­же­на лу­та­ли­ца, чи­ја при­ро­да ла­ви­ра из­ме­ђу два по­ме­ну­та
екс­тре­ма, по­пут њи­хо­ве син­те­зе, или да се по­слу­жи­мо пре­
ци­зни­јим Јун­го­вим тер­ми­ном „conjunctio opositorum”. Пра­ва
син­те­за ова­ко по­ве­за­на три жен­ска ли­ка је­сте, на­и­ме, њи­хо­ва
утвар­на по­за­ди­на, ар­хе­тип­ско је­згро „не­га­тив­не ани­ме”, мр­
тва Ка­та­ри­на.
Му­шки еша­лон на­сту­па као при­род­на кон­тра­ва­ља­ност
пр­ва­шњем, не­до­вр­ше­на у сво­јој ствар­но­сној да­то­сти, по­пут
не­ка­квих тек на­по­ла или на­че­тврт ма­те­ри­ја­ли­зо­ва­них ду­хо­
ва: Вик­тор, ин­те­лек­т у­ал­ни аспект „цр­ног ани­му­са” ин­тро­
верт као по­ло­ви­на Ан­ђе­ли­не ја­бу­ке, али под­јед­на­ко и Ка­та­
ри­ни­не, те се та­ко и це­па, док се не рас­по­лу­ти, на жи­вог и
мр­твог, тач­ни­је ни жи­вог ни мр­твог. Ње­го­ва ка­рак­тер­на су­
прот­ност је чул­ни аспект злог ани­му­са”, Вук, ка­зна Бож­ја Ми­
и­на за ње­ну гор­дост. Тре­ћа ка­ри­ка овог Бо­ро­меј­ског чво­ра
је­сте Де­јан, сми­рен, по­за­дин­ски лик, баш ка­кав „му­дри ани­
мус” у жен­ској про­јек­ци­ји са­ме спи­са­те­љи­це и тре­ба да бу­де.
Ње­го­ви по­ра­зи не ис­хо­де гроб­ним ме­стом, не­го су, за­пра­во,
још јед­на сте­пе­ни­ца на го­ре. И ова трој­ка има сво­ју утвар­ну
син­те­зу, ону ко­ју је и жен­ској трој­ки да­ри­вао сам па­као: то
је дав­но пре­ми­ну­ли дик­та­тор Броз, го­спо­дар жи­во­та и смр­
ти, Ко­са­рин, мо­жда са­мо уо­бра­же­ни љу­бав­ник, оли­че­ње зле
му­дро­сти, јун­гов­ски ре­че­но са­мог „цр­ног ча­роб­ни­ка”. Из­ван
ове схе­ме по­ја­вљу­ју се, као при­ро­дан плен гра­бљи­ви­це Ан­
ке, не­срет­ни Ром Мар­ко, дип­со­ман, ко­ји у на­сту­пу ал­ко­хол­
ног лу­ди­ла уби­ја Ву­ка, да би по­том и сам по­ги­нуо од ла­на­ца
скин­хе­да, те Бо­јан, пот­пу­но ути­шан лик, чи­ста па­сив­на жр­
тва жен­ског со­ко­ла, Ан­ки­не по­хо­те и бру­тал­не де­мон­стра­ци­
је жен­ске су­пре­ма­ци­је. На­рав­но, и сме­шни „Ро­мео”, Ко­са­рин
на кра­ју при­че ак­т у­ел­ни љу­бав­ник, про­фе­сор Ми­ха­и­лов.
Ко­ли­ко је Ми­ли­ца Ми­лен­ко­вић до­бар пси­хо­лог, ви­ди се
већ по опи­с у Ко­са­ри­не со­бе, пра­вог ми­зан­сце­на „Homuncula”.
312
АРХЕТИП У РОМАНУ HOMUNCULI МИЛИЦЕ МИЛЕНКОВИЋ

То и ни­је со­ба, не­го му­зеј оро­ну­лих успо­ме­на, те ма­да је у цен­

тру гра­да, нео­до­љи­во под­се­ћа на укле­те ку­ће хо­рор ли­те­ра­
ту­ре, у ду­би­ни шу­ме, уро­ње­не те­ме­љи­ма у ку­жну мо­чва­ру.
Ми­лен­ко­ви­ће­ва се по­ка­зу­је на сва­кој стра­ни­ци ро­ма­на као
мај­стор ми­зан­сце­на, уто­ли­ко што код ње не­ће­те на­ћи удав­
не, ма­ра­тон­ске де­скрип­ци­је, ни­ти де­та­љи­сти­ку од ко­је би вас
за­бо­ле­ла гла­ва. Крат­ким, али пу­ним по­те­зи­ма, ау­тор­ка да­је
го­то­во хо­ло­грам­ску пер­спек­ти­ву гра­да у ком се при­ча од­ви­ја,
ње­го­вих ло­ка­ци­ја, екс­те­ри­је­ра, ен­те­ри­је­ра. У са­мом тек­сту тај
град озна­чен је тек ини­ци­ја­лом, но, све­јед­но, мо­же би­ти би­
ло ко­ја срп­ска па­лан­ка, јер је све, али баш све што се у зе­мљи
Ср­би­ји на­зи­ва гра­дом” – па­лан­ка.
Ди­хо­то­ми­ја ова два еша­ло­на утва­ра, ко­ји се уза­јам­но со­
ли­ци­ти­ра­ју на ви­ше зна­чењ­ских рав­ни, од гру­бо ма­те­ри­јал­не
до­га­ђај­но­сти нај­сва­ко­днев­ни­је ба­нал­но­сти, до та­на­них ин­
тро­спек­ци­ја, са­ња­ре­ња, ме­та­фи­зич­ке и ес­ха­то­ло­шке за­пи­
та­но­сти, пре­ко це­ло­куп­ног ствар­но­сног сло­жа­ја по­ли­ти­ке,
си­ро­ма­штва, не­ма­ња со­ци­јал­не пер­спек­ти­ве, на­ци­о­нал­них
фру­стра­ци­ја, упра­во је усло­вље­на овим сред­њим пла­но­ви­ма,
те се исто­риј­ски тре­ну­так, као и ње­го­ва про­стор­на кон­кре­
ти­за­ци­ја („Мај­ка Ср­би­ја”, ка­ко ве­ли ау­тор­ка) мо­гу пре­по­зна­
ти као ал­хе­миј­ска ла­бо­ра­то­ри­ја из чи­јих су мут­них ре­тор­ти
ис­па­ли сви ти „хо­мун­ку­ли”, тек на­по­ла ствар­ни, а сва­ка­ко до
кра­ја нео­ства­ре­ни, чо­ве­чуљ­ци ко­ји га­ми­ља­ју кроз књи­гу, док
на ње­ним по­след­њим стра­ни­ца­ма не иш­че­зну у ви­ду сво­јих
опо­ру­ка. Без­на­ђе, со­ци­јал­но пре сва­ког дру­гог, ни­је, пак, у
фо­ку­с у ро­ма­на, Ми­ли­ца Ми­лен­ко­вић га сво­јим еле­гант­ним
опи­си­ва­њем тек об­ри­сно пре­до­ча­ва, не гу­бе­ћи се у оп­те­ре­
ћу­ју­ћим ана­ли­ти­ка­ма исто­риј­ског тре­нут­ка, кроз крат­ке ре­
флек­си­је са­мих ли­ко­ва, при че­му су те ре­флек­си­је про­јек­ци­је
њи­хо­вог соп­стве­ног не­за­до­вољ­ства, ма­да су у пи­та­њу до­га­ђа­
ји, ко­ји ће у исто­риј­ским уџ­бе­ни­ци­ма не­ких по­то­њих ге­не­ра­
ци­ја за­у­зи­ма­ти мо­жда удар­на ме­ста лек­ци­ја о на­шем вре­ме­ну.
За­и­ста, пле­ни са­вр­ше­но кон­тро­ли­сан, при­по­ве­дач­ки ви­со­ко
ква­ли­те­тан опис де­мон­стра­ци­ја, одр­жа­них у Бе­о­гра­ду по­во­
дом при­зна­ња Ко­со­ва за не­за­ви­сну др­жа­ву, од стра­не јед­ног
де­ла ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­це.
313
 Александар Стаменковић

Оно што од­ли­ку­је при­по­ве­дач­ки при­ступ пре не­го ли из­

раз Ми­ли­це Ми­лен­ко­вић, као јед­на од ње­го­вих, ко­ли­ко глав­
них, то­ли­ко раз­го­вет­них вр­ли­на, је­сте ефект­но убр­за­ва­ње
рад­ње, ли­ше­но би­ло ка­квог де­скрип­тив­ног оп­те­ре­ће­ња, те
са­ма рад­ња де­лу­је по­пут ис­па­ље­ног мет­ка или од­се­ва­ле му­
ње. О зре­ло­сти при­по­ве­да­ча све­до­чи и то, што ау­тор­ка не­
ма по­тре­бу да об­ја­шња­ва сво­је ли­ко­ве, на­и­ме, они се кроз
рад­њу, на пр­вом ме­сту кроз ме­ђу­соб­ни од­нос, са­ми отва­ра­
ју и би­ва­ју раз­ре­ше­ни лу­цид­ним по­ен­ти­ра­њем. На при­мер,
до кра­ја дру­гог по­гла­вља већ су сви бит­ни ли­ко­ви уве­де­ни
у при­чу, а до кра­ја на­ред­ног, на­ла­зи­мо глав­не му­шке ли­ко­ве
раз­ре­ше­не. Из­у­зев Де­ја­на, сви глав­ни му­шки про­та­го­ни­сти
ту су већ мр­тви. Ме­ђу­тим, на­ста­вља­ју да се кре­ћу кроз при­чу,
до­ла­зе­ћи, је­дан за дру­гим, у свет жи­вих, али не као ду­хо­ви,
не­го у пот­пу­ном тро­ди­мен­зи­о­ном ре­а­ли­те­т у чул­не пот­пу­но­
сти: вре­ме­на, про­сто­ра и ка­у­за­ли­те­та. Ми­ли­ца Ми­лен­ко­вић
их са­гле­да­ва, при­по­ве­дач­ки, у јед­ној го­то­во на­т у­ра­ли­стич­кој
пер­спек­ти­ви, те се на тре­нут­ке ви­ше и не зна ко је, за­пра­во,
жив, а ко мр­тав. Бри­са­ње ја­сне гра­ни­це, ипак, не во­ди при­чу
ка фан­та­сти­ци, а и за­што би? Ствар­ност „Мај­ке Ср­би­је” ни­је
ма­ње фан­та­стич­на од, ре­ци­мо, не­ке ко­смич­ке са­ге.
Вик­тор, мо­жда нај­за­ни­мљи­ви­ји му­шки лик, ле­ви­чар, сло­
ве­но­фил, ко­ји би да ме­ња свет, фи­зич­ки на­ли­ку­је на рок ле­
ген­ду и ико­ну ше­зде­се­тих, Џи­ма Мо­ри­со­на, о ком Ан­ђе­ла не­
што зна тек са тет­ки­них пло­ча, а ове су део аве­тињ­ског ре­кви­
зи­та­ри­ју­ма у за­ча­ра­ном двор­цу Ко­са­ри­них успо­ме­на, у му­зе­ју
ње­не про­ма­ше­но­сти. Ова­кво, не са­мо фи­зич­ко, пор­тре­ти­са­
ње, за­ни­мљи­во је са ви­ше зна­чењ­ских аспе­ка­та, а при­том ни­
је уса­мље­но у ли­те­ра­т у­ри. Аме­рич­ки култ­ни пи­сац хо­ро­ра и
фан­та­сти­ке, ко­га већ мо­же­мо сма­тра­ти и свет­ским кла­си­ком,
Сти­вен Кинг, под­се­ћа­мо, у свом ро­ма­ну „Упо­ри­ште”, глав­ног
не­га­тив­ца, Рен­да­ла Фле­га, са­мо оли­че­ње не­ча­сти­вог, при­ка­зу­
је као фи­зич­ко опе­то­ва­ње Џи­ма Мо­ри­со­на, те они ко­ји га пр­
ви пут угле­да­ју, по­ми­сле ка­ко се рок ле­ген­да вра­ти­ла из све­та
мр­твих. Оди­ста, ре­во­лу­ци­о­нар, бун­тов­ник, Про­ме­теј на­шег и
би­ло ког до­ба, не мо­же ни би­ти ка­кав про­ће­ла­ви, до­бро­ћуд­
314
АРХЕТИП У РОМАНУ HOMUNCULI МИЛИЦЕ МИЛЕНКОВИЋ

ни де­бељ­ко. Фи­зич­ки лик Вик­то­ров под­ру­ку иде са ње­го­вим

ма­зо­хи­змом, ко­ји пре­ла­зи гра­ни­цу па­то­ло­ги­је и, оче­ки­ва­но,
го­то­во по­сед­нут де­мо­ном мр­тве Ка­та­ри­не, за­вр­ша­ва као и
ње­го­ва су­но­врат­на ани­ма, са иглом у ве­ни. За­пра­во, још бед­
ни­је, уби­ја­ју га, на Ан­ђе­ли­не очи, ди­ле­ри, на гро­бљу ње­го­вих
ро­ди­те­ља, ко­ји су, јед­но за дру­гим, у ме­ђу­вре­ме­ну по­чи­ни­
ли су­и­цид. За­ни­мљи­ва цр­та Вик­то­ро­вог пор­тре­та је­сте и је­
дан, ма­кар при­вид­но, нео­че­ки­ва­ни кон­траст. Та­кав ка­кав је,
Вик­тор је, ипак, пи­то­мац вој­не гим­на­зи­је. Сме­лост мо­де­ло­
ва­ња по прин­ци­пу кон­тра­ста, ис­пла­ти се, ма­да све­де­ни про­
стор „Homuncula” ни­је до­зво­лио да се овај кон­траст раз­ви­је
до свог пот­пу­ног по­сле­дич­ног учин­ка. Не­у­мо­љи­ва ло­ги­ка, по
свој при­ли­ци, то­ме је ку­мо­ва­ла, јер би, за­и­ста, ма­ло мо­гу­ће
би­ло за­ми­сли­ти Вик­то­ра као оства­ре­ног офи­ци­ра. Он ни­је,
чак, ни као са­мо­у­би­ца оства­рен. Вик­тор је, не­ка нам бу­де до­
пу­ште­но да се та­ко из­ра­зи­мо, пре­па­мет­на ја­ло­вост, али, на
кра­ју, ипак са­мо ја­ло­вост.
Шта је у том од­но­с у оста­ло Ан­ђе­ли? Ду­бо­ко по­вре­ђе­на,
од Вик­то­ра ће до­че­ка­ти са­мо нож, ко­ји џа­ра по свим ње­ним
ра­на­ма, да би је и мр­тав уни­шта­вао и, он­да, на­рав­но, су­и­цид
се на­ме­ће као је­ди­но ре­ше­ње. Ан­ђе­ла га и спро­во­ди у де­ло.
На сву сре­ћу не­до­вр­ше­но. Не­ким чу­дом, пре­жи­ве­ће скок са
мо­ста.
„Homunculi” би би­ла јед­на са­свим мор­бид­на књи­га, ка­да
би се це­ла при­ча све­ла на Ан­ђе­лу и Вик­то­ра. Про­тив­те­жа „да
одах­неш”, то је Ан­ка, пре­ле­па Ром­ки­ња, пре­ра­но са­зре­ла жен­
ска пси­хо­ло­ги­ја, ко­ју ау­тор­ка, тре­ба ли на­по­ме­ну­ти хра­бро,
во­ди кроз ком­пле­тан пси­хо­а­на­ли­тич­ки по­сту­пак те­ра­пи­је
и са­мо­а­на­ли­зе. Ме­ђу­тим, Ан­ка је мен­тал­но здра­ва као дрен.
Осо­бе са ње­ним жи­вот­ним ис­ку­ством не да не­ма­ју не­срећ­но
де­тињ­ство, бре­ме­ни­то ве­чи­тим тра­у­ма­ма, не­го, из­ван пу­ког
би­о­ло­шког уз­ра­ста, не­ма­ју ни­ка­кво де­тињ­ство. Пле­ни пу­но­
кр­ван опис Ан­ки­ног по­хо­да на Бо­ја­на, оже­ње­ног чо­ве­ка, у
ку­ку­ру­зи­шту, где за над­ни­цу ра­де, са без­вред­ним сво­јим ди­
пло­ма­ма у џе­пу. Ту се до­га­ђа јед­на па­сто­рал­на љу­бав, стра­сна
као у Лор­ки­ним пе­сма­ма. По­том се Ан­кин од­нос пре­ма ње­му
315
 Александар Стаменковић

раз­ви­ја од фа­сци­на­ци­је, пре­ко кри­тич­ке ана­ли­зе, до не­све­

сног по­ку­ша­ја ели­ми­на­ци­је, да би по­ен­ти­рао у јед­ној здра­вој
ве­зи, кру­ни­са­ној труд­но­ћом.
Зве­зде чи­је треп­та­ње од­ре­ђу­је Ми­ин ка­рак­тер, ја­сно усло­
вља­ва­ју пут, са­о­бра­зан да­то­сти ње­не мен­тал­не струк­т у­ре,
пут то­ли­ко раз­ли­чит од Ан­ђе­ли­ног, с јед­не, те Ан­ки­ног, с
дру­ге стра­не, да се ја­вља као тре­ћи став не­ког ба­рок­ног кон­
цер­та, ко­јим овај би­ва за­о­кру­жен у склад­ну це­ли­ну. Кроз
це­лу при­чу Миа се осло­ба­ђа свог де­мо­на, лу­дог Ву­ка, али у
том про­це­с у, за­пра­во се осло­ба­ђа се­бе са­ме. Кон­тем­пла­тив­на
при­ро­да, али не као Ан­ђе­ла, са­њар, не­го бли­же Ко­са­ри, же­
на фи­ло­зоф, Миа тра­жи Бо­га, тра­жи се­бе кроз Бо­га и лу­та
од бив­ших Је­хо­ви­них све­до­ка, пре­ко офи­ци­јел­не срп­ске цр­
кве, те зи­лот­ског ма­на­сти­ра, до вра­ча­ре и цео круг уна­траг.
При­том од­лич­но функ­ци­о­ни­шу епи­зо­де у ко­ји­ма Миа сре­ће
Ко­са­ру у град­ској би­бли­о­те­ци, су­срет ре­кло би се не­ми­но­
ван, ис­по­вест ње­ног де­де ко­ји уби­ја свог си­на, ње­ног уја­ка,
при че­му се за­тва­ра круг за­ча­ран бе­лим пра­хом цр­не смр­ти,
као и бе­сти­јал­но ижи­вља­ва­ње ху­ли­га­на у во­зу, то­ком ње­ног
пу­то­ва­ња пре­ма ис­точ­но­ср­би­јан­ским пре­де­ли­ма, ко­ји на те­
ле­фо­ну гле­да­ју клип са ле­збиј­ским си­ло­ва­њем ма­ло­лет­не де­
вој­чи­це. На­рав­но, ис­точ­но­ср­би­јан­ска вра­ча­ра је, шта дру­го,
не­го ана­ли­ти­чар ак­т у­ел­не по­ли­ти­ке и но­ви Ми­ин пр­о­ма­шај.
Ме­ђу­тим, она је бо­рац, нео­ду­ста­јан и ње­но до­вр­ше­ње, ујед­
но и раз­ре­ше­ње као ли­ка, пр­от­ки­ва се са­мо од се­бе из­ме­ђу
ре­до­ва при­по­ве­дач­ке тка­ни­це, док се нај­зад не оства­ри. Миа
и Де­јан. Са­вр­ше­но ло­ги­чан спој. Ти­хи бо­рац, онај чи­ја во­да
брег ро­ни, Де­јан сми­ре­но до­че­ку­је сво­ју по­ло­ви­ну ја­бу­ке, а
њи­хов ко­нач­ни спој ни­је ли­шен ми­стич­ног ми­зан­сце­на: до­га­
ђа се у ста­рој ку­ћи на се­лу, до­му Де­ја­но­вих пре­да­ка, где по­ме­
рив­ши не­ка­кав пра­ста­ри ор­мар, угле­да­ју ико­ну Бо­го­ро­ди­це
са ма­лим Хри­стом, ико­ну ко­ја је у том тре­нут­ку пр­о­пла­ка­ла...
Мо­ра­мо на­гла­си­ти да ни­је би­ло очи­глед­но ко­ли­ко је са­ма ау­
тор­ка све­сна те­жи­не ова­квог по­ен­ти­ра­ња. Што се са­ме књи­ге
ти­че, то, сва­ка­ко, ни­је ни од ка­квог зна­ча­ја, али пред­ста­вља
још јед­но за­ни­мљи­во све­до­чан­ство о зре­ло­сти при­по­ве­да­ња
316
АРХЕТИП У РОМАНУ HOMUNCULI МИЛИЦЕ МИЛЕНКОВИЋ

Ми­ли­це Ми­лен­ко­вић, мо­жда и не­сра­змер­ног бро­ју го­ди­на,

ко­ли­ко их је има­ла, ка­да је на­пи­са­ла ро­ман „Homunculi”.
Кад је у пи­та­њу фор­ма ро­ма­на, ма­да је при­по­ве­да­ње кон­
се­квент­но ре­а­ли­стич­ко, кон­ти­ну­и­тет при­че не­на­ру­шен, као
не­ки дуг бро­ју сво­јих го­ди­на, Ми­ли­ца Ми­лен­ко­вић је текст
про­ште­па­ла из­ве­сним еле­мен­ти­ма де­кон­струк­ци­је, ка­рак­те­
ри­стич­ним за по­е­ти­ку пост­мо­дер­ни­зма. Услед ре­флек­сив­них
по­ру­ка ко­је се го­то­во рит­мич­но по­на­вља­ју, а ис­пи­с у­ју их са­
ми про­та­го­ни­сти, сти­че се ути­сак да ли­ко­ви и са­ми чи­та­ју
овај ро­ман, са не­ког ме­та­ни­воа, на ком се, на кра­ју, и ау­тор­ка
по­ја­вљу­је, по­пут њи­хо­ве лич­не по­зна­ни­це. Ова­кав по­сту­пак
се на­кон чи­та­ња прет­ход­ног чи­ни не­по­треб­ним. Уо­ста­лом, то
је ствар по­ет­ског опре­де­ље­ња, те ово и ни­је при­го­вор. Ка­ко
год, у епи­ло­гу се те по­ру­ке по­ја­вљу­ју као опо­ру­ке, те су на тај
на­чин до­вољ­но оправ­да­не. Но, увек је та­ко, ка­да чи­та­мо дру­
гог пи­сца, за­ми­шља­мо, као што је го­во­рио Вла­ди­мир На­бо­
ков, ка­ко би­смо са­ми то на­пи­са­ли. Чи­сто при­по­ве­дач­ки текст
то­ли­ко је до­вр­шен, пу­но­кр­ван, жив и убе­дљив, да је до­во­љан
и пре­до­во­љан, јед­на пли­ро­ма”, да се по­но­во јун­гов­ски из­ра­
зи­мо, ко­ју ће­те но­си­ти у ути­ску што зра­чи из аб­до­ме­на. Она­
ко, ка­ко се но­се у пам­ће­њу де­ла Бал­за­ка или До­сто­јев­ског. А
од те, не­ма бо­ље осо­би­не при­по­ве­дач­ког тек­ста.

317
Ми­лан Су­бо­тић

ЛЕ­СКИ­НО ЛИ­ШЋЕ
(Љу­бав ду­ше пре­ма бај­ко­ви­тој при­ро­ди
у збир­ки ВИ­ЛИ­НА ПЛА­НИ­НА Та­ма­ре Лу­јак)
(Та­ма­ра Лу­јак, ВИ­ЛИ­НА ПЛА­НИ­НА,
КК „Бран­ко­Миљ­ко­вић”, Кња­же­вац, 2006)

Све при­че ове збир­ке по­се­ду­ју за­јед­нич­ку вре­мен­ску нит,

јер кроз ста­ро­вре­ме­ност ука­зу­ју на све­вре­ме­ност. Чи­та­о­
ца од­мах при­ву­че по­зна­ти бај­ко­ви­ти свет, али га убр­зо збу­
ни што овај свет не де­лу­је јед­но­лич­но, већ зра­чи ве­за­ма ко­је
пред­ста­вља­ју са­мо­ста­лан до­жи­вљај бај­ки ко­ји пи­сац уно­си
у сво­је умет­нич­ке бај­ке. Сто­га ће­мо у овом ра­ду го­во­ри­ти о
умет­нич­ком до­жи­вља­ју при­ро­де, али и ка­ко ми­то­ло­шка би­ћа
по­ста­ју део та­кве при­ро­де.
При­ро­да је пот­пу­но дру­га­чи­је пред­ста­вље­на не­го у до­са­
да­шњим умет­нич­ким бај­ка­ма. У бај­ка­ма Гро­зда­не Олу­јић, чо­
век сто­ји на­су­прот при­ро­де. Чо­век је са­мо­стал­ни еле­мент ко­ји
мо­же сто­ја­ти у са­деј­ству, али и у не­при­ја­тељ­ству са при­ро­дом.
У бај­ка­ма Та­ма­ре Лу­јак, чо­век је са­став­ни део при­ро­де. Љу­
ди су под­јед­на­ко би­тан еле­мент при­род­ног ре­да (ко­ји чи­не и
ви­ле, ажда­је, ра­зни на­ро­ди па­т у­ља­ка), али са­мо је­дан еле­мент
озбиљ­но на­ру­ша­ва1 при­род­ну рав­но­те­жу, а то су увек љу­ди.
То је пр­ви по­е­тич­ки сег­мент ко­ји је пот­пу­но не­по­знат на­
род­ним бај­ка­ма,2 али и мно­гим са­вре­ме­ним умет­нич­ким бај­

1 Кроз це­лу збир­ку се уо­ча­ва ја­сна кри­ти­ка не­рав­но­те­же ко­ју љу­ди по­
кре­ћу.
2 На­род­ним бај­ка­ма је не­по­знат, јер не­ма­ју по­тре­бе за про­бле­ма­ти­за­ци­

318
ЛЕСКИНО ЛИШЋЕ

ка­ма. Мит­ски чо­век до­жи­вља­ва при­род­ни по­ре­дак као соп­

стве­ну оба­ве­зу. На то ука­зу­је и од­нос мит­ског чо­ве­ка пре­ма
ка­лен­да­ру.
На­с у­прот то­ме, са­вре­ме­ни чо­век не раз­у­ме при­ро­ду, а
ти­ме угро­жа­ва све и сва­ко­га. О то­ме све­до­чи и при­по­ве­дач:
„Хра­ну и во­ду су це­лим пу­тем ла­ко про­на­ла­зи­ли, иа­ко је
Мол­гост знао ка­ко је би­ло те­шко ло­ви­ти и про­на­ћи чист из­
вор од кад је чо­век до­шао у ове кра­је­ве.”3
Као што чи­та­лац уви­ђа на осно­ву овог од­лом­ка, ви­ше ни­
су љу­ди у сре­ди­шту бај­ки4, већ при­по­ве­дач чи­тав свет по­сма­
тра из угла мит­ског би­ћа.
Це­ла при­ча „Ду­бра­ва”5 је да­та из угла ви­ла, а мор­на­ри се
до­жи­вља­ју као не­што не­по­зна­то и ту­ђе (па са­мим тим и опа­
сно), док ви­ле жи­ве у скла­ду са при­ро­дом. Љу­ди, као мор­на­ри,
пред­ста­вља­ју ве­шти­ну мо­ра. Љу­ди су они ко­ји се кре­ћу пра­во­
ли­ниј­ски (во­до­рав­но). На­су­прот то­ме, ви­ле пред­ста­вља­ју би­ље
и би­љо­бер­ство, па са­мим тим, оне се кре­ћу ус­прав­но, прав­цем
ко­јим ра­сте биљ­ка. У осно­ви је при­ча о ви­ли­ном ко­лу, али и
о су­сре­т у са не­по­зна­тим. Из­ме­ње­на је це­ла сли­ка, па је при­ча
да­та из ви­зу­ра ви­ла, по­себ­но се на­гла­ша­ва њи­хов су­коб то­ком
рас­пра­ве о суд­би­ни ви­ла. Из­не­на­ђу­је нас ско­ро не­при­мет­но
при­су­ство љу­ди. Ме­ђу­тим, на­гла­сак бај­ке ни­је на су­ко­бу љу­ди
и ви­ла, већ на ди­ле­ми ви­ла ко­ју од­лу­ку иза­бра­ти.
Чак и ка­да је пот­пу­но ја­сно да чо­век на­ру­ша­ва при­ро­ду,
при­по­ве­дач увек има по­ве­ре­ње у ства­ра­лач­ке спо­соб­но­сти
чо­ве­ка. Пи­сац ве­ру­је у оно при­род­но у чо­ве­ку, у оно што га
чи­ни де­лом при­ро­де, без об­зи­ра ко­ли­ко се чо­век оту­ђио од
при­ро­де. Мо­жда је то је­дан раз­лог због ко­јег пи­сац сме­шта
ове при­че у хро­но­топ бај­ке.
На­с у­прот овој при­чи, бај­ка „Ру­жа ве­тро­ва”6 уво­ди ве­тро­
ве као глав­не де­лат­ни­ке, али они ни­с у глав­ни ју­на­ци. Цвет

јом ова­квих пи­та­ња, бу­ду­ћи да тра­ди­ци­о­нал­ни чо­век жи­ви у скла­ду са

при­ро­дом.
3 Збир­ка "Ви­ли­на пла­ни­на“ Та­ма­ра Лу­јак, стр. 14
4 Та­ко­ђе, не­што што је при­по­ве­да­чу на­род­них бај­ки пот­пу­но не­по­зна­то.
5 Збир­ка "Ви­ли­на пла­ни­на“ Та­ма­ра Лу­јак, стр. 17-25
6 Исто, стр. 51-54

319
 Милан Суботић

зо­ве ве­тро­ве ју­на­ци­ма и та­да по­ста­је очи­глед­но да они по­

ста­ју оте­ло­тво­ре­ње људ­ске сна­ге ко­ја све до­во­ди у опа­сност, а
цвет пред­ста­вља ства­ра­лач­ку сна­гу при­ро­де ко­ја до­во­ди све у
рав­но­те­жу. О ја­сном мит­ском кон­тек­сту ове бај­ке го­во­ри ме­
сто (Пр­во бр­до) на ко­јем се од­и­гра­ва су­коб ве­тро­ва, ти­ме се
ука­зу­је на суд­би­ну це­лог све­та, јер се угро­жа­ва по­че­так све­та
(од­но­сно, оно што је пр­во на­ста­ло). Овај на­зив та­ко­ђе ука­зу­је
и на еп о Гил­га­ме­шу.
При­ча „Мој­ре”7 је ве­о­ма сло­же­на, иа­ко је ве­о­ма крат­ка при­
ча. Ова при­ча про­бле­ма­ти­зу­је пи­та­ње оп­стан­ка при­ро­де. Јед­на
ве­о­ма сло­же­на бај­ка на­лик на ан­ти-бај­ку, јер при­ча не до­но­
си раз­ре­ше­ње за­пле­та, већ тај за­плет на­ста­је да би се об­ја­снио
спас глав­ног ју­на­ка. За­вр­ше­так бај­ке је у зна­ку име­на глав­ног
ју­на­ка (Ми­тра, од­но­сно Ами­тар), па он до­би­ја со­лар­не од­ли­ке.
Ме­ђу­тим, Во­да (од­но­сно пер­со­ни­фи­ка­ци­ја во­де као еле­мен­та)
уви­ђа до­бро­т у у љу­ди­ма, она про­ла­зи кроз слич­ну суд­би­ну као
и глав­ни ју­нак. Глав­ни ју­нак про­ла­зи кроз раз­ли­чи­те сте­пе­ни­
це бај­ки (принц - змај - не­бе­ско би­ће).8 Ова при­ча је нај­т у­жни­
ја и нај­ја­че је по­ве­за­на еко­ло­шка свест са устрој­ством бај­ке,
то­ли­ко ја­ко да ви­ше на­ли­ку­је ми­т у. То је уо­ста­лом на­гла­ше­но
мо­ти­вом по­то­па и ре­мин­сцен­ци­јом на мо­ре.
Већ спо­ме­ну­та бај­ка о Ра­ка­ру Мол­го­сту го­во­ри о прин­це­зи
ко­ја је из­гу­би­ла свог прин­ца. По­ја­сни­ће­мо, прин­це­за је из­гу­
би­ла прин­ца ко­ји се из­гу­био ка­да је кре­нуо по њу. Прин­це­за
за­у­зи­ма уло­гу ју­на­ки­ње из бај­ке „Зми­ја мла­до­же­ња”, али ње­
но лу­та­ње ни­је по­кре­ну­то ње­ном гре­шком, па сто­га бај­ка има
са­свим дру­га­чи­ји раз­вој рад­ње. Та­ко­ђе, ње­но лу­та­ње је са­мо
по­вод да се ис­при­ча мно­го бит­ни­ја при­ча, а то је при­ча о Мол­
го­сту и сре­ћи, та­ко да мо­же­мо ре­ћи да је ово при­ча у при­чи.
Ипак, нај­ве­ћа про­ме­на ле­жи у глав­ном ју­на­ку ове при­че.
Глав­ни ју­нак ни­је прин­це­за, већ пи­сар. Пи­сар за­пи­с у­је оно

7 Исто, стр. 55-59

8 Ве­за во­де и со­лар­ног ју­на­ка ни­је слу­чај­на у овој бај­ки. Ми­то­ви ми­тра­и­
зма го­во­ре о Ми­три као о со­лар­ном бо­жан­ству ко­је осло­ба­ђа во­ду то­ком
бор­бе са ко­смич­ким би­ком. Та­ко­ђе, со­лар­не од­ли­ке ју­на­ка ове умет­нич­ке
бај­ке су на­гла­ше­не по­што­ва­њем ко­је Сун­це га­ји пре­ма глав­ном ју­на­ку.

320
ЛЕСКИНО ЛИШЋЕ

„оно што би му ажда­ја прет­ход­не но­ћи, уз ва­тру ис­при­ча­ла”,

јер по­зна­је ма­ги­ју сло­ва и ту­ма­чи их.9
Прин­це­за от­кри­ва још јед­но пи­та­ње у овој бај­ци. Шта је
сре­ћа? Да ли је Че­тво­ро­пр­сти сре­ћан? У овом двој­цу ажда­
ја-пи­сар от­кри­ва­мо сред­њо­ве­ков­ни до­жи­вљај ви­те­за. Ажда­
ја је ју­нак (гла­ва-ју­нак, кри­ла-коњ­), од­но­сно ју­нак- ко­ња­ник.
Пи­сар је пе­сник, шти­то­но­ша, не­ко ко про­сла­вља до­бра де­ла
свог ју­на­ка. Та­ман смо по­ми­сли­ли ка­ко смо ис­прав­но про­т у­
ма­чи­ли све и вра­ти­мо се на пр­ву стра­ну ове збир­ке... Чи­та­мо
по­но­во и схва­ти­мо да су ра­ка­ри „од пра­дав­них вре­ме­на за­
штит­ни­ци ажда­ја”.10
Уви­ђа­мо да је ово бит­на по­ру­ка: „Ма­ли чу­ва ве­ли­ког, али
су они и нај­бо­љи при­ја­те­љи”. На­рав­но, љу­бав пре­ма при­ро­
ди се от­кри­ва са­свим слу­чај­но. Биљ­ка ба­даљ, ча­роб­на биљ­
ка ко­ја скри­ва ча­роб­ни пр­стен, је обич­ни цр­ве­ни чи­чак (име
ствар­не биљ­ке Silybum marinaum) ко­ји мо­же­мо ви­де­ти на
сва­кој ли­ва­ди11.
Ра­кар је „изум” са­вре­ме­ног при­по­ве­да­ча. На­с у­прот то­ме,
ажда­ја по­ти­че из бај­ке. Ажда­је (у овој збир­ки) и ни­с у та­ко
ло­ше, а хра­брост ажда­је ни­је у врап­цу. Ина­че, ова ажда­ја не
но­си увек исти број гла­ва, ба­ви се ку­ли­нар­ством и но­си се по
по­след­њој мо­ди. Кроз ку­ли­нар­ско уме­ће ове ажда­је, уо­ча­ва
се љу­бав пре­ма при­ро­ди, по­зна­ва­ње тра­ва, али и при­ја­тељ­
ство пре­ма Мол­го­сту. При­ча о при­ја­тељ­ству, сре­ћи и же­ља­ма
је оно што ову бај­ку чи­ни истин­ском бај­ком. Сва три ју­на­ка
ове бај­ке има­ју исту же­љу за се­бе, же­љу за сре­ћом.
О при­ја­тељ­ству го­во­ри и бај­ка „Тан­да­рић Ман­да­рић”12. Чак
се Тан­да­рић Ман­да­рић мо­же по­сма­тра­ти (по­што је па­т у­љак)
као лик ко­ји пред­ста­вља не­ку вр­сту пан­да­ма Мол­го­сту Че­тво­
ро­пр­стом. Та­ко­ђе, ове две бај­ке уно­се ин­тер­трек­сту­ал­но пи­та­
ње чи­та­ња, а бај­ка о Мол­го­сту уно­си и пи­та­ње пи­са­ња.

9 Збир­ка „Ви­ли­на пла­ни­на“ Та­ма­ра Лу­јак, стр. 7

10 Исто,стр. 7
11 То је по­ми­слио и са­ста­вљач ових ре­до­ва кад је схва­тио ко­ја је ова биљ­
ка, али чим је ма­ло раз­ми­слио, за­пи­тао се ка­да је ви­део ову биљ­ку на ли­
ва­ди. Ова за­пи­та­ност је си­гур­но бит­на по­ру­ка ове збир­ке.
12 Збир­ка „Ви­ли­на пла­ни­на“ Та­ма­ра Лу­јак, стра­на 40-50

321
 Милан Суботић

Ова бај­ка уно­си пи­та­ње древ­них вре­ме­на и при­ја­тељ­ства.

Глав­ни ју­нак бај­ке је је­дан па­т у­љак са ду­гач­ким име­ном. Име
ни­је слу­чај­но иза­бра­но, јер сви оста­ли па­т уљ­ци има­ју крат­
ка име­на. Ме­ђу­тим, у древ­на вре­ме­на се па­т уљ­ци ни­с у ни­чег
пла­ши­ли, па су сви па­т уљ­ци има­ли ду­гач­ка име­на. Исто та­
ко, глав­ни ју­нак ове бај­ке је чи­та­лац,13 јер се у Зма­је­вој ко­ли­
би на­ла­зе и књи­ге по­ред оста­лог бла­га, али ју­на­ке не за­ни­ма
оста­ло бла­го, већ са­мо књи­ге. Бај­ка се са­сто­ји од за­да­та­ка,
а но­си ве­о­ма ле­пу по­ру­ку: „Бу­ди по­но­сан на оно што је­си”.
Та­ко­ђе, бај­ка ука­зу­је на же­љу да се бу­де бо­љи, али и на зна­
чај при­ја­тељ­ства. Ју­на­ци ове бај­ке су па­т уљ­ци, ди­во­ви и је­
дан змај. Ди­во­ви има­ју јед­но око, ча­роб­ни ка­мен и ча­роб­ни
штап. Ме­ђу­тим, змај се от­кри­ва као чу­вар Древ­них вре­ме­на,
јер у ње­го­вој пе­ћи­ни от­кри­ва­ју књи­ге ко­је го­во­ре о Древ­ним
вре­ме­ни­ма. Та­ко­ђе, по опи­с у овај Змај под­се­ћа на ажда­ју ко­ја
при­по­ве­да Мол­го­сту, а Мол­гост све то за­пи­с у­је.
При­ча „Зо­ри­ло”14 уно­си мит­ски кон­текст, јер уно­си До­
њи свет и бо­жан­ство тог про­сто­ра. Бај­ка је гра­ђе­на по мо­де­лу
бај­ки о тре­ћем си­ну ко­ји про­ла­зи кроз за­дат­ке. Та­ко да бај­ка
има не­ке за­дат­ке ко­ји су за­ни­мљи­ви. Ба­ба Мар­та је по­моћ­
ник у овим до­га­ђа­ји­ма. Ме­ђу­тим, у овој бај­ци не же­лим ис­та­
ћи ка­ко је умет­нич­ка бај­ка из­гра­ђе­на у спре­зи са еле­мен­ти­ма
бај­ке и ми­та, већ же­лим ис­та­ћи чи­ње­ни­цу ко­ја се мо­же про­
чи­та­ти на је­дој дру­гој стра­ни ове бај­ке: „Она /Ба­ба Мар­та/
му се осмех­ну­ла, или му се то са­мо при­чи­ни­ло.” Ју­на­ци бај­ке
се не сме­ју, ни­ти пла­чу. Ипак, ста­ри­ца се осмех­ну­ла. По­ста­
ћу ја­сни­ји, кључ­но пи­та­ње ове бај­ке је: „За­што му се ста­ри­ца
осмех­ну­ла?”
Ка­ко год схва­ти­ли овај осмех (као не­што ствар­но, или
као не­што што му се при­чи­ни­ло), раз­лог осме­ха је он сам.
Ис­та­као бих опис ста­ри­це и до­вео га пре­ко кон­тра­ста у ве­зу
са оста­ре­лим оцем. Кључ­но пи­та­ње да­на­шњег све­та је од­нос
пре­ма ста­ри­ма. Ба­ба Мар­та је оте­ло­тво­ре­ње ста­ро­сти, али и

13 Тим по­ступ­ком пи­сац ја­че ус­по­ста­вља ве­зу из­ме­ђу чи­та­о­ца бај­ке и глав­
ног ју­на­ка бај­ке, бу­дући да исте ре­чи чи­та­ју па­т у­љак и чи­та­лац ове бај­ке.
14 Збир­ка „Ви­ли­на пла­ни­на“ Та­ма­ра Лу­јак, стра­на 33-39

322
ЛЕСКИНО ЛИШЋЕ

зна­ња ко­је та ста­рост до­но­си.15 На ово пи­та­ње се на­до­ве­зу­је

још јед­на чи­ње­ни­ца, пи­та­ње хра­бро­сти. Зо­ри­ло ни­је хра­бар
за­то што се не пла­ши, већ за­то што свој страх не ис­ка­зу­је, чи­
ни на­с у­прот стра­ху. Зо­ри­ло има очи на мај­ку, а очи су про­зор
кроз ко­ји ду­ша гле­да. Ста­ри­ца, иа­ко не ви­ди, зна ко је пред
њом. Мо­жда је то од­го­вор, ду­ша. Али тај од­го­вор до­но­си но­
во пи­та­ње: „Ду­ша, шта то бе­ше?”
При­ча „Ви­ли­на пла­ни­на”16 је на­слов­на при­ча ове збир­ке,
па сто­га ни­је чуд­но што је да­та у об­ли­ку пу­то­ва­ња. Уо­ста­лом,
то је на­чин на ко­ји се бај­ке при­ча­ју. Пр­ва по­ло­ви­на бај­ке је
да­та кроз ва­ри­ја­ци­ју су­сре­та са по­моћ­ни­ком. Пре­лаз од пр­
вог ка тре­ћем де­лу пред­ста­вља ис­пу­ње­ње за­дат­ка. Ме­ђу­тим,
у дру­гом де­лу, ју­нак са­зна­је да је ис­пу­ње­ње за­дат­ка не­мо­гу­
ће. Да би се за­да­так ис­пу­нио, мо­ра се спа­си­ти злат­но др­во,
ко­је пред­ста­вља др­во све­та, јер на ње­го­вом вр­ху се­ди ме­сец,
од­но­сно ње­го­ве гра­не сти­жу до не­ба. Та­ко­ђе, до­ти­че се јед­на
дру­га те­ма, пре­те­ре­на ле­по­та ни­је за чо­ве­ка, већ та­ква ле­по­та
при­па­да при­ро­ди.
При­ча „За­вет”17 по­себ­но на­гла­ша­ва мо­рал­ну стра­ну ових
бај­ки. Ли­ко­ви ове бај­ке (мо­мак Епол, отац Ад­зев, се­ди ста­рац
Тур­хен, де­вој­ка Ме­ли­та) су уо­би­ча­је­ни ли­ко­ви бај­ке. Цео бај­
ко­ви­ти свет се гра­ди опи­сом де­вој­ке Ме­ли­те. Она има пла­ву
ко­с у, и у ко­си јед­ну цр­ве­ну влас. Мно­ги ју­на­ци су до­ла­зи­ли до
ње, али не због про­сид­бе, већ због бла­га. Опис обе­да и опис
дра­гу­ља, иа­ко у скла­ду са бај­ком, су­ви­ше је де­та­љан.
Ова бај­ка до­но­си је­дан пот­пу­ни пре­о­крет на кра­ју бај­ке,
ти­ме ова бај­ка отва­ра јед­ну дру­гу про­бле­ма­ти­ку (при­бли­жа­ва
се ре­ли­ги­о­зним при­ча­ма и ле­ген­дар­ним при­ча­ма), јер се кроз
пре­и­спи­ти­ва­ње гре­ха у ову бај­ку уво­ди си­ро­че.
Ба­сно­ли­ка бај­ка „Ма­ли бе­ли зец”18 уво­ди ју­на­ка ко­ји мо­
же, али то­га још ни­је све­стан. Ти­ме, ова бај­ка до­во­ди у пи­та­ње
пре­и­спи­ти­ва­ње соп­стве­них осо­би­на и мо­гућ­но­сти. Та­ко­ђе,

15 Мит­ски по­сма­тра­но, она пред­ста­вља и оте­ло­тво­ре­ње при­ро­де.

16 Збир­ка "Ви­ли­на пла­ни­на“ Та­ма­ра Лу­јак, стр. 60-68
17 Исто, стр. 26-32
18 Исто, стр. 26-32

323
 Милан Суботић

опа­сност не ле­жи у при­ро­ди, већ у ју­на­ку, а са­ма при­ро­да се

тру­ди да по­мог­не ју­на­ку. По­чет­на не­у­рав­но­те­же­ност по­ста­је
раз­лог да се ис­при­ча јед­на уну­тра­шња при­ча, при­ча ду­ше ко­
ја по­бе­ђу­је страх. Ма­ли Бе­ли Зец бла­го­да­ри биљ­ци сва­ки пут
ка­да от­ки­не лист са ње­ног ста­бла. Ова­кав став (бла­го­дар­ност
Ма­лог Бе­лог Зе­ца биљ­ки са ко­је от­ки­да ли­шће ко­је ће му по­
мо­ћи) ука­зу­је на још јед­ну по­ру­ку ове збир­ке. За при­род­ну
рав­но­те­жу су нео­п­ход­ни сви еле­мен­ти, ви­си­на у том сми­слу
ни­је бит­на, па та­ко ма­ла биљ­ка по­ма­же Ма­лом Бе­лом Зе­цу, а
Ма­ли Бе­ли Зец по­ма­же Ста­ром Хра­сту (оли­че­њу огром­ног,
али и очи­глед­ном при­ме­ру осе све­та). Сто­га, ни­је чуд­но што
три нај­дра­жа ју­на­ка ове збир­ке је­с у па­т у­ља­ста би­ћа (Ра­кар
Мал­гост, па­т у­љак Тан­да­рић Ман­да­рић, Ма­ли Бе­ли Зец), али
исто­вре­ме­но ове бај­ке го­во­ре и о при­ја­тељ­ству из­ме­ђу ових
па­т у­ља­стих би­ћа и огром­них ство­ре­ња (од­но­сно ажда­је, ди­
ва, Ста­рог Хра­ста).
При­ча „Ма­зар”19 и при­ча „Го­спа од Шкри­пје­ла”20 уво­де
мор­ски про­стор као хро­но­топ. Ме­ђу­тим, раз­ли­ку­ју се по ду­
жи­ни и по за­вр­шет­ку. Обе при­че го­во­ре о љу­ба­ви и го­во­ре о
на­стан­ку остр­ва. При­ча са срећ­ним кра­јем уво­ди и не­при­ја­
те­ља као јед­ног од ли­ко­ва. Обе при­че до­но­се ста­ра ве­ро­ва­ња
о ви­ла­ма.
Све бај­ке ове збир­ке по­сма­тра­ју бај­ко­ви­то схва­та­ње не­
рав­но­те­же, али овом схва­та­њу пи­сац до­да­је и про­бле­ма­ти­за­
ци­ју еко­ло­шке и мо­рал­не рав­но­те­же. По­ред при­род­не ра­но­
те­же, и мо­рал­на рав­но­те­жа је са­став­ни део рав­но­те­же при­ро­
де и це­лог све­та. Сто­га, чак и у при­ча­ма у ко­ји­ма ни­је ја­сно
на­гла­ше­на при­род­на не­рав­но­те­жа, мо­же­мо уо­чи­ти еко­ло­шку
те­ма­ти­за­ци­ју, јер се стал­но на­гла­ша­ва ко­ли­ко је нео­п­ход­но да
чо­век во­ли при­ро­ду, јер је при­ро­да ње­гов дом, без об­зи­ра што
чо­век ми­сли да се град на­ла­зи из­ван при­ро­де.
Та­ко­ђе, пи­сац уно­си и сим­бо­ли­ку хра­не у овај кон­текст.
Хра­на се от­кри­ва као бит­на по­је­ди­ност при­род­не рав­но­те­же.
Та­ко­ђе, хра­на пред­ста­вља до­каз рај­ске при­ро­де при­род­ног

19 Збир­ка "Ви­ли­на пла­ни­на“ Та­ма­ра Лу­јак, стр. 78-81

20 Исто, стр. 82-86

324
ЛЕСКИНО ЛИШЋЕ

окру­же­ња. Сто­га, ни­је чуд­но што пи­сац опи­су­је ка­кав је обед

при­пре­мљен, иа­ко ова­кав по­сту­пак ни­је уо­би­ча­јен у на­род­ним
бај­ка­ма. Ме­ђу­тим, пи­сац се не за­у­ста­вља са­мо на то­ме, већ и
је­дан од ли­ко­ва пред­ста­вља пра­вог струч­ња­ка за ку­ва­ње.21
Оста­јем ду­жан јед­но об­ја­шње­ње чи­та­о­цу: „За­што је бит­
но ле­ско­во ли­шће?” Ле­ска22 је др­во ви­лин­ско, као што је пла­
ни­на у овој збир­ци ви­лин­ска. Ме­ђу­тим, не мо­же­мо чи­та­о­цу
од­го­нет­ну­ти све од­го­во­ре, мо­же­мо му са­мо да­ти са­вет ко­јим
се во­дио овај чи­та­лац. Не­кад је од­го­вор на по­чет­ку књи­ге, па
чи­та­лац мо­ра ви­ше пу­та про­чи­та­ти ову збир­ку ка­ко би от­
крио по­треб­не од­го­во­ре. Уо­ста­лом, са­мо пра­ви чи­та­лац мо­же
раз­у­ме­ти ка­кво је то бла­го књи­га од ле­ско­вог др­ве­та. Због то­
га, пи­сац и го­во­ри о зна­ча­ју древ­них вре­ме­на, јер ве­ру­је у чо­
ве­ка ко­ји је све­стан да је нео­дво­ји­ви део при­ро­де, а у Древ­на
вре­ме­на је чо­век био са­став­ни део при­ро­де и ни­је се сти­део
то­га, па сто­га пи­сац и при­жељ­ку­је по­вра­так древ­них вре­ме­на.

Ли­те­ра­т у­ра:
–– „Ви­ли­на пла­ни­на” Та­ма­ра Лу­јак, Кња­же­вац, 2006.
–– „Реч­ник срп­ских на­род­них ве­ро­ва­ња”, Ве­се­лин Чај­ка­но­вић,
Бе­о­град, 1985.
–– „Реч­ник књи­жев­них тер­ми­на”, Та­ња По­по­вић, Бе­о­град, 2010.

21 Исто, стра­на
22 "Пре­ма ве­ро­ва­њи­ма на­шег на­ро­да, л. је и др­во­му­дро­сти, зна­ња. "Реч­
ник срп­ских на­род­них ве­ро­ва­ња“, Ве­се­лин Чај­ка­но­вић (од­ред­ни­ца Ле­ска)

325
 О АУ­ТО­РИ­МА
Де­јан Ан­дре­јић (Кру­ше­вац) вла­сник јед­не че­твр­ти­не две­
ју књи­га афо­ри­за­ма Че­ти­ри ја­ха­ча ср­бо­ка­лип­се. На­гра­ђи­ван
од стра­не па­ра­ћин­ског Жи­ки­шо­на за са­ти­рич­ну при­чу и пе­
сму, као и на кон­кур­си­ма афо­ри­за­ма у Мр­ко­њић Гра­ду. Дру­
го­на­гра­ђе­ни за крат­ку фан­та­стич­ну при­чу на кон­кур­с у клу­
ба Реч и глас, Бе­о­град. Об­ја­вљи­ван у не­ко­ли­ким ал­ма­на­си­ма
афо­ри­сти­ке, ча­со­пи­си­ма и днев­ним ли­сто­ви­ма... Пи­ше и ре­
жи­ра пред­ста­ве за де­цу. Ве­ца и ча­роб­на жа­ба (на­гра­да на 7.
Фе­сти­ва­лу школ­ског те­а­тра, за текст и ре­жи­ју).
Или­ја Ба­кић (Вр­шац, 1960) срп­ски је при­по­ве­дач, ро­ман­
си­јер, књи­жев­ни и стрип­ски кри­ти­чар, уред­ник. Ве­ли­ки део
књи­жев­ног опу­са му је ве­зан за фан­та­сти­ку и аван­гард­ну
књи­жев­ност, на­ро­чи­то сиг­на­ли­зам. Ди­пло­ми­рао је на Прав­
ном фа­кул­те­т у Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду. Члан је Дру­штва
љу­би­те­ља фан­та­сти­ке „Ла­зар Ко­мар­чић”, Срп­ског књи­жев­
ног дру­штва, Удру­же­ња књи­жев­ни­ка Ср­би­је, Дру­штва књи­
жев­ни­ка Вој­во­ди­не. Са­рад­ник мно­гих еми­нент­них из­да­вач­
ких ку­ћа и пе­ри­о­дич­них из­да­ња у Ср­би­ји.
Об­ја­вио је: Ре­су­рек­ци­о­на се­ча по­чет­ног по­ло­жа­ја – по­е­зи­
ја (1993), Ор­то­док­сна опо­зи­ци­ја ал­тер­на­ти­ве сло­бод­ног из­
бо­ра – Ар­те­факт 1 – по­е­зи­ја (1995), Пре­на­тал­ни жи­вот – ро­
ман (1997), 2. из­да­ње: (2005. Елек­трон­ско из­да­ње: „Про­је­кат
Раст­ко” у Би­бли­о­те­ци срп­ске фан­та­сти­ке – (1999), Же­ли­те ли
бес­плат­но да ле­ти­те-по­е­зи­ја, ко­а­у ­тор­ски са Звон­ком Са­ри­
ћем (1997), Но­ви Ва­ви­лон (proza brutalis)(1998), Ко­рен кљу­ча,
326
О АУТОРИМА

на­лич­је рав­но­днев­ни­це - по­е­зи­ја (1999), До­ле, у Зо­ни (иза­бра­

не при­че, при­ре­дио Зо­ран Сте­фа­но­вић), елек­трон­ско из­да­ње:
„Про­је­кат Раст­ко” у Би­бли­о­те­ци срп­ске фан­та­сти­ке (2000),
Сла­ва де­кад­ног си­сте­ма или о А Е И О У - по­е­зи­ја (2000),
2002-ви­зу­ел­на по­е­зи­ја, (2002), Про­то­пла­зма-по­е­зи­ја, (2003),
Је­сен Ску­пља­ча - иза­бра­не при­че, (2007), Фил­мо­ви - по­е­зи­
ја, (2008), Ба­гра ди­ше - збир­ка при­ча (2009), На­ста­ви­ће се...
(стри­по­при­че бр.1) - збир­ка при­ча (2009), У одва­ја­њу - збир­ка
при­ча (2009), Лед - но­ве­ле (2010), Му­дри­ја­ши: све­мир­ска уј­
дур­ма, пу­ца­чи­на - гра­фич­ки ро­ман (2012), Фу­ту­ри­ста у од­
сту­па­њу или Уне­зве­ри­ја­да - ро­ман (2012), 101 ли­це фан­та­
сти­ке: лек­си­кон жан­ров­ских пи­са­ца (2015).
За­сту­пљен је у де­се­ти­на­ма ан­то­ло­ги­ја и књи­жев­них из­бо­
ра. До­бит­ник је На­гра­да Срп­ског дру­штва за на­уч­ну фан­та­
сти­ку из Бе­о­гра­да за нај­бо­љу срп­ску ду­гу при­чу (1998). До­
бит­ник је на­гра­да: Ла­зар Ко­мар­чић за нај­бо­љу крат­ку срп­ску
при­чу (1998), Дру­штва књи­жев­ни­ка Вој­во­ди­не за нај­бо­љу
књи­гу го­ди­не (2010) и Ста­ни­слав Лем за фан­та­сти­ку у књи­
жев­но­сти (2017).
Мом­чи­ло Ба­крач (Вр­бас, 1962) је пе­сник, про­за­и­ста, ли­
ков­ни и књи­жев­ни кри­ти­чар. Шко­ло­вао се у Вр­ба­с у, Са­ра­је­ву
и Бе­о­гра­ду (исто­ри­ја умет­но­сти).
Об­ја­вио је књи­ге пе­са­ма: Са­мо­о­гле­да­ло (2006), Жа­мор у
ка­та­ком­би Шу­ма­диј­ске ме­та­фо­ре (2006), Над­ни­ца за бе­ке­
то­ва­ње (2007), Бив­ша це­ли­на (2008), Са­спи­сци ума (2011),
Гре­шне илу­ми­на­ци­је (2014), Бар-око (2016), књи­ гу лир­ске
про­зе Ано­ним­ни ен­це­фа­ло­гра­фи (Под­го­ри­ца 1989, 1995, не­за­
ви­сно из­да­ње) и пу­то­пи­сни ро­ман Днев­ник ме­се­ча­ре­ња (1999,
не­за­ви­сно из­да­ње).У при­пре­ми за штам­пу је збир­ка пе­са­ма
Ства­ри су оти­шле пре­да­ле­ко (2014), та­ко­ђе књи­га при­по­ве­
да­ка До­пи­си­ва­ње не­му­штог (2014).
На­гра­ђи­ван је за пе­сни­штво, крат­ке при­че и при­по­вет­ке.
На­гра­де: „Злат­на стру­на” Сме­де­рев­ска пе­снич­ка је­сен (2004 и
2006), пр­ва на­гра­да за по­е­зи­ју ча­со­пи­са Ула­зни­ца из Зре­ња­
ни­на, poetae laureatis за по­е­зи­ју на Шу­ма­диј­ским ме­та­фо­ра­ма
из Мла­де­нов­ца, пр­ва на­гра­да „Ми­лу­тин Уско­ко­вић” за нај­бо­
327
 О АУТОРИМА

љу нео­бја­вље­ну при­по­вет­ку на срп­ском је­зи­ку 2014. го­ди­не.

2016. ње­го­ва при­по­вет­ка је у нај­у­жем из­бо­ру за на­гра­ду „Ла­за
Ла­за­ре­вић” и до­би­ла је по­хва­лу. Књи­ге пе­са­ма су у два на­вра­
та у ужим из­бо­ри­ма за на­гра­ду „Ђу­ра Јак­шић” и на­гра­ду Дру­
штва књи­жев­ни­ка Вој­во­ди­не за књи­гу го­ди­не вој­во­ђан­ских
пи­са­ца у свим књи­жев­ним вр­ста­ма на срп­ском је­зи­ку.
По­е­зи­ја му је пре­во­ђе­на на не­ко­ли­ко стра­них је­зи­ка, пољ­
ски, фран­цу­ски, ен­гле­ски, бу­гар­ски, за­сту­пље­на је у до­ма­ћим
и стра­ним пе­снич­ким ан­то­ло­ги­ја­ма. Ба­ви се и пре­во­ђе­њем
по­е­зи­је са ен­гле­ског је­зи­ка, те ли­ков­ном и књи­жев­ном кри­
ти­ком и есе­ји­сти­ком. Жи­ви и ра­ди у Вр­ба­с у као сло­бод­ни
умет­ник.
Бра­ни­слав Бан­ко­вић (Мла­де­но­вац, 1970). За­вр­шио је Бо­
го­слов­ски фа­кул­тет у Бе­о­гра­ду.
Пи­ше про­зу. Об­ја­вио је при­че у ча­со­пи­с у Шу­ма­диј­ске ме­
та­фо­ре, збор­ни­ку Ка­жи ми ко си?, ча­со­пи­с у за књи­жев­ност
Стре­мље­ња, Зве­зда­ни ко­ло­двор, ма­га­зи­ну Бу­ле­вар М, пор­та­
лу Цр­на ов­ца и др. Ро­ман Ни­чи­ја бу­да­ла је об­ја­вљен 2015).
Жи­ви и пи­ше у Мла­де­нов­цу.
Ди­ми­три­је Бу­квић (Бе­о­град, 1985), со­ци­о­лог, но­ви­нар
„По­ли­ти­ке” и пи­сац. Крат­ке при­че об­ја­вљи­вљу­је у збор­ни­ци­
ма, ча­со­пи­си­ма и ан­то­ло­ги­ја­ма у Ср­би­ји, Бо­сни и Хер­це­го­ви­
ни, Цр­ној Го­ри и Хр­ват­ској.
По­бед­ник фе­сти­ва­ла за мла­де пи­сце „Срп­ско пе­ро” (Ја­го­
ди­на, 2013) као и кон­кур­са за крат­ку при­чу На­род­не би­бли­
о­те­ке Бор (2013) и „Ми­о­драг Бо­ри­са­вље­вић” (Апа­тин, 2014).
У ко­а­у ­тор­ству с проф. др Дра­го­љу­бом Б. Ђор­ђе­ви­ћем об­ја­
вио књи­гу Ка­фа­но­ло­шки астал / Ка­ри­ра­ни стол­њак (2014).
За Бал­кан­ску ис­тра­жи­вач­ку мре­жу (БИРН) пи­сао о про­бле­
ми­ма кул­т ур­не по­ли­ти­ке у ре­ги­о­ну. На­уч­не ра­до­ве об­ја­вљи­
вао у струч­ним ча­со­пи­си­ма у Ср­би­ји и Цр­ној Го­ри. Тре­нут­но
до­вр­ша­ва ру­ко­пис збир­ке крат­ких при­ча и по­ха­ђа док­тор­ске
сту­ди­је со­ци­о­ло­ги­је на Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­т у у Бе­о­гра­ду.
Ми­ли­ца Вуч­ко­вић (Ниш, 1985) ди­пло­ми­ра­ла на Гру­пи за
књи­жев­ност и срп­ски је­зик Фи­ло­зоф­ског фа­кул­те­та у Ни­шу.
328
О АУТОРИМА

Сту­дент је док­тор­ских сту­ди­ја у Но­вом Са­ду на Гру­пи за је­зик

и књи­жев­ност (мо­дул: књи­жев­ност). Уред­ник је књи­жев­ног
клу­ба Сту­дент­ског кул­т ур­ног цен­тра, ор­га­ни­за­тор и мо­де­
ра­тор књи­жев­но-кул­т ур­них де­ша­ва­ња (2010-2014). Са­ра­ђу­је
са Ни­шким кул­т ур­ним клу­бом, Кул­т ур­ним клу­бом „Цр­њан­
ски” и Епар­хи­јом ни­шком на ор­га­ни­за­ци­ји јав­них три­би­на,
про­мо­ци­ја и пре­да­ва­ња. На­гра­ђи­ва­на за есе­је: дру­го ме­сто на
кон­кур­с у „Ан­дра Га­ври­ло­вић” (2012), дру­го ме­сто на „Ди­со­
вом кон­кур­с у” (2013), дру­го ме­сто на кон­кур­с у „Са­лон На­
ста­си­је­ви­ћа” (2015).
Ра­до­ви су јој пу­бли­ко­ва­ни у ча­со­пи­си­ма и збор­ни­ци­ма:
Збор­ник ра­до­ва о ства­ра­ла­штву Ста­ни­сла­ва Кра­ко­ва (1895 –
1968) (2015), Ко­ра­ци (XLIX, св. 4-6)(2015), Де­тињ­ство (2016).
Об­ја­вљу­је при­ка­зе и ми­ни есе­је на пор­та­ли­ма Но­ви по­лис
(http://www.novipolis.rs/), Екер­ман (http://eckermann.org.rs/) и
Кул­тур­ни хе­рој (http://kulturniheroj.com/)
Ми­ла­на Гр­бић (Ки­кин­да, 1996) сту­ди­ра оп­шту књи­жев­
ност и те­о­ри­ју књи­жев­но­сти на Фи­ло­ло­шком фа­кул­те­т у у Бе­
о­гра­ду. Ба­ви се пи­са­њем умет­нич­ких тек­сто­ва од де­тињ­ства.
Не­ке од ње­них на­гра­ђе­них и об­ја­вље­них при­ча су Вра­на, Си­
рин­га, Ау­то­пор­трет, Чи­тај да­ље, Из­не­ве­ре­на.
Ау­тор­ка је три на­уч­на ра­да за­хва­љу­ју­ћи ко­ји­ма је то­ком
2013., 2014. и 2015. би­ла дру­го­пла­си­ра­на, од­но­сно пр­во­пла­си­
ра­на на Ре­пу­блич­ким смо­тра­ма та­ле­на­та у Бе­о­гра­ду и Кра­гу­
јев­цу. По­ла­зни­ца је ра­ди­о­ни­це кре­а­тив­ног пи­са­ња ко­ју во­де
књи­жев­ни кри­ти­чар Вла­ди­мир Ар­се­нић и књи­жев­ник Ср­ђан
Ср­дић.
Го­ран В. Ђор­ђе­вић (Ниш, 1972) је адво­кат, док­тор прав­
них на­у­ка. Жи­ви и ра­ди у Ни­шу.
Ау­тор је мо­но­гра­фи­је Од­го­вор­ност за ме­ђу­на­род­на кри­
вич­на де­ла, ау­тор ви­ше на­уч­них ра­до­ва и уче­сник ве­ћег бро­ја
на­уч­них ску­по­ва у зе­мљи и ино­стран­ству. Пи­ше и об­ја­вљу­
је про­зу: Са­вр­ше­ни стра­нац (Књи­жев­не но­ви­не, 2015), По­
скок, 1914 (Збор­ник ра­до­ва, При­је­дор­ски књи­жев­ни ка­ра­ван,
2014), Ме­ђу ка­пи­ма ки­ше (Збор­ник „Цр­те и ре­зе”, 2015).
329
 О АУТОРИМА

Мар­гит Ђу­рин (Зре­ња­нин, 1949), ди­пло­ми­ра­ла на Елек­

тро­тех­нич­ком фа­кул­те­т у у Бе­о­гра­ду.
До са­да је об­ја­ви­ла струч­не и на­уч­не ра­до­ве, по­е­зи­ју и
про­зу. Ин­фир­ма­ти­ка шта је то? (1987), Вре­ме чу­ђе­ња (1994),
Ми­ни­ја­ту­ре (1999), Сте­ре­о­ти­пи и ма­ске (2000), Ко­пи­ле и
дру­ге при­че, ау­то­би­о­граф­ски ро­ман у ви­ду збир­ке крат­ких
при­ча (2002), Ма­ли реч­ник елек­тро­тех­ни­ке - Ма­ђар­ско-срп­
ски и срп­ско-ма­ђар­ски (2005), Elektrote(c)hnika II - дво­је­зич­ни
при­руч­ник за II раз­ред елек­тро­тех­нич­ке шко­ле (2008).
Осво­ји­ла је пр­ву на­гра­ду за есеј Cause i Telos, на књи­жев­
ном кон­кур­с у Ула­зни­ца 2015.
Алек­сан­дар Жив­ко­вић (Кра­гу­је­вац, 1971) је члан Удру­же­
ња пи­са­ца Кра­гу­јев­ца.
Пи­ше про­зу и до са­да је об­ја­вио три ро­ма­на. Не­бо бо­је кр­
ви (2010), ро­ман Обре­те­ни­је Но­ва­ко­во (2012) био је у из­бо­ру
за на­гра­ду „Ме­ша Се­ли­мо­вић” и НИН-ову на­гра­ду, а ро­ман
По­след­њи по­здрав из Те­о­до­си­је (2014) за НИН-ову на­гра­ду.
Ви­о­ле­та Ив­ко­вић (Бе­о­град) је осво­ји­ла Књи­жев­ну на­гра­
да „Ма­ли Не­мо” за ро­ман Тр­пе­за­ри­ја (2009).
Об­ја­ви­ла је књи­ге: Мо­ји су дру­го­ви (збир­ка имеј­ло­ва) (1999)
Жи­вот у љу­би­ча­стом, при­че са ин­тер­не­та, Бе­о­град, ау­тор­ско
из­да­ње (2001) и ро­ма­не Огри­зак но­ћи (2010) и Остр­во (2013).
(Пре­вод пр­вог по­гла­вља ро­ма­на об­ја­вљен на аме­рич­ком књи­
жев­ном сај­т у Words without Borders.)
Про­зу, тек­сто­ве и ко­лум­не об­ја­вљи­ва­ла је у ча­со­пи­си­
ма Књи­жев­ност, По­ља, Mikro–PC World, Scitech, aktuelnosti iz
nauke i tehnologije, Sci-Tech и Com.
На­та­ли­ја Ја­ко­вље­вић (Бе­о­град, 1960) пи­ше по­е­зи­ју од
сред­њо­школ­ских да­на. Члан је Удру­же­ња пе­сни­ка ама­те­ра
Бе­о­гра­да. Ре­дов­но уче­ству­је на су­сре­ти­ма пе­сни­ка ама­те­ра
и об­ја­вљу­је сво­је пе­сме у збор­ни­ци­ма и ал­ма­на­си­ма истих.
До­би­ја­ла је на­гра­де и вр­ло че­сто су јој ра­до­ви би­ли по­хва­
љи­ва­ни. Члан је Са­ве­за књи­жев­ни­ка у отаџ­би­ни и ра­се­ја­њу
и Удру­же­ња пи­са­ца По­е­та. Об­ја­ви­ла збир­ку по­е­зи­је Ан­ти­
квар­ни­ца ду­ше (По­е­та, 2008).
330
О АУТОРИМА

Жи­ви и ра­ди у Бе­о­гра­ду, по за­ни­ма­њу је ле­кар.

Ми­лош Јо­во­вић (Бе­о­град, 1982) је ди­пло­ми­рао на Ар­хи­
тек­тон­ском фа­кул­те­т у у Бе­о­гра­ду.
Пи­ше про­зу, ње­го­ви ра­до­ви су на­гра­ђи­ва­ни и об­ја­вље­ни:
по­хва­ље­на и об­ја­вље­на при­по­вет­ка Ле­то без Ма­ри­је на кон­
кур­с у за на­гра­ду „Ан­дра Га­ври­ло­вић 2010” ; на­гра­да „Ла­за К.
Ла­за­ре­вић” за нео­бја­вље­ну при­по­вет­ку за 2011, за при­по­вет­
ку Плу­ра­лиа тан­тум; тре­ћа на­гра­да на кон­кур­с у „Ми­лу­тин
Уско­ко­вић” за нео­бја­вље­ну при­по­вет­ку за 2012, чи­та­ње и ди­
зај­ни­ра­ње при­по­вет­ке Анар­хи­ја на кон­кур­с у „Реч у про­сто­ру
07” у окви­ру Април­ских су­сре­та СКЦ-а у Бе­о­гра­ду; об­ја­вљу­је
при­по­вет­ку у збор­ни­ку Ла­пис Хи­стри­ае (2012); дру­га на­гра­
да на кон­кур­с у „Ми­лу­тин Уско­ко­вић” за нео­бја­вље­ну при­по­
вет­ку за 2014.
Ду­шан Ми­ја­и­ло­вић Ад­ски (Ниш) пи­ше про­зу, по­е­зи­ју,
при­че и пе­сме за де­цу, ха­и­ку по­е­зи­ју, са­ти­ру, књи­жев­не при­
ка­зе и но­вин­ске тек­сто­ве.
На ра­зним књи­жев­ним кон­кур­си­ма до са­да је на­гра­ђи­ван
пре­ко 100 пу­та, нај­ви­ше за крат­ку при­чу и при­по­вет­ку.
Об­ја­вио је: зби­р­ке пе­са­ма Не­са­ни­цом до исти­не и Је­ди­но
при­зна­јем сво­је рас­пе­ће, збир­ке на­гра­ђе­них при­ча Ка­ли­гу­ла
на ке­сте­но­вом ли­сту, Тро­ше­ње сна, Тро­ше­ње стра­ха и Тро­
ше­ње (не)мо­ћи, зби­р­ку ха­и­ку по­е­зи­је Кр­чаг за ро­су, не­ко­ли­ко
жан­ров­ских но­ве­ла и пре­ко 1800 жан­ров­ских при­ча. За­сту­
пљен је у Ан­то­ло­ги­ји ни­шких при­по­ве­да­ча и још не­ко­ли­ко
ан­то­ло­ги­ја. У при­пре­ми збир­ка при­ча, по­е­зи­је, ссти­ре и ха­
и­ку по­е­зи­је.
У 2016 г. на ра­зним књи­жев­ним кон­кур­си­ма осво­јио је че­
ти­ри пр­ве, две дру­ге и две тре­ће на­гра­де - као и не­ко­ли­ко по­
хва­ла.
Ста­мен Ми­ло­ва­но­вић (Ниш, 1940) се ба­ви књи­жев­ним
ра­дом од ђач­ких да­на (На­гра­да ли­ста Пи­о­нир 1953. год) Јед­
но­чин­ку Ка­пи сло­бо­де об­ја­вио је у Спли­т у 1965. у ње­го­вој ре­
жи­ји из­ве­де­на у Тре­би­њу. Об­ја­вио је драм­ску три­ло­ги­ју Удо­
вич­ко ко­ло, Су­но­врат и Ђа­во­ља ва­рош (1995) (На­гра­да Дра­
331
 О АУТОРИМА

гој­ло Ду­дић за 1998.) На кон­кур­с у Фе­сти­ва­ла ју­го­сло­вен­ских

по­зо­ри­шта у Ужи­цу 1999. за дра­му По­вра­так до­био је пр­ву
на­гра­ду. За дра­му Не пла­чи, Пе­тра до­би­ја на­гра­ду „Дра­гој­ло
Ду­дић” 1999. Дра­ма По­вра­так би­ла је на ре­пер­то­а­ру На­род­
ног по­зо­ри­шта у Ужи­цу. Дра­ме По­вра­так и Не пла­чи, Пе­тра
штам­па­не су у Ужи­цу 1999. Дра­ме Кон­стан­тин и Оли­ве­ра би­
ле су но­ми­но­ва­не за Ну­ши­ће­ву на­гра­ду, а исту је ау­тор до­био
за дра­му Јед­на­че­ње по звуч­но­сти. Дра­ме Ду­га ноћ под ора­хом
и Скр­ко­ли­је би­ле су у нај­у­жем из­бо­ру за Сте­ри­ји­ну на­гра­ду.
Све дра­ме су му об­ја­вље­не у еди­ци­је Са­вре­ме­на срп­ска дра­ма.
За про­зно ства­ра­ла­штво до­био је ви­ше на­гра­да: два пу­
та на­гра­ду ли­ста На­ша реч у Ле­сков­цу, ли­ста То­плич­ке но­ви­
не (два­пут), „Ми­лу­тин Уско­ко­вић” (тре­ћа за 2005. и пр­ва за
2006.); на­гра­де за крат­ку при­чу Удру­же­ња пи­са­ца и књи­жев­
них пре­во­ди­ла­ца Пан­че­ва (2007) Шу­ма­диј­ске ме­та­фо­ре (2009)
Кул­тур­ног цен­тра у Апа­ти­ну (2012) Ме­ђу­на­род­ног кон­кур­са
у Пет­њи­ци (Цр­на Го­ра) (2013).
Ра­дио дра­ме Че­жња, На­рен­ха­ус и Но­би­ли­си­ма фа­ми­на на
кон­кур­с у Ра­дио Бе­о­гра­да би­ле у нај­у­жем из­бо­ру за на­гра­ду
и пре­по­ру­че­не су за из­во­ђе­ње. Дра­ма Скр­ко­ли­је по­бе­ди­ла је
2011. го­ди­не на ме­ђу­на­род­ном кон­кур­с у за драм­ски текст у
Лак­та­ши­ма (Ре­пу­бли­ка Срп­ска), а 2012. по­ста­вље­на је на сце­
ну и по­бе­ди­ла на по­зо­ри­шном фе­сти­ва­лу у Лак­та­ши­ма и По­
стој­ни (Сло­ве­ни­ја). Афо­ри­зме и при­че об­ја­вљи­вао је у књи­
жев­ним ча­со­пи­си­ма, Ра­дио Бе­о­гра­ду, Ра­дио Ни­шу и днев­ним
но­ви­на­ма. Пи­ше и жи­ви у Ни­шу.
Та­ња Ми­лу­ти­но­вић (Бе­о­град) је ди­пло­ми­ра­ла на Фи­ло­
ло­шком фа­кул­те­т у у Бе­о­гра­ду (гру­па за срп­ску књи­жев­ност
и је­зик).
Пе­сме, при­че и есе­је об­ја­вљу­је у пе­ри­о­ди­ци: Са­вре­ме­ник,
Све­ске, Гра­ди­на, Књи­жев­ни лист, Књи­жев­не но­ви­не, По­ља,
Ко­ра­ци, Монс Ау­ре­ус, Ула­зни­ца, Злат­на гре­да, Ча­со­пис При­
ча, Пу­те­ви кул­ту­ре, Ве­чер­ње но­во­сти, По­ли­ти­ка, Ме­ђај,
Траг, Тре­ћи трг, Акт, Сент, Аван­гард, До­ме­ти, Но­ва зо­ра,
Књи­жев­ник (Ба­ња Лу­ка), Ери­ден (Ри­је­ка), Ирин Пи­рин (Бу­
гар­ска), и др.
332
О АУТОРИМА

За­сту­пље­на је у Ан­то­ло­ги­ји нај­кра­ће при­че на срп­ском

је­зи­ку – Зрн­ца, у мно­гим за­јед­нич­ким збор­ни­ци­ма крат­ких
при­ча. Об­ја­ви­ла је зби­р­ку пе­са­ма Шет­ња по со­ба­ма, а зби­р­ка
крат­ких при­ча У мре­жи је у ру­ко­пи­с у.
За по­е­зи­ју и про­зу ви­ше пу­та је на­гра­ђи­ва­на: пр­ва на­гра­да
На­род­не би­бли­о­те­ке Бор, за крат­ку при­чу (2007), пр­ва на­гра­
да из обла­сти крат­ке про­зне фор­ме на Све­то­сав­ском књи­жев­
ном кон­кур­с у у Кња­жев­цу (2007), дру­га на­гра­де за по­е­зи­ју на
кон­кур­с у „Ра­де То­мић” (2007), дру­га на­гра­да за крат­ку при­
чу на кон­кур­с у са­ти­ре и ху­мо­ра „Жи­во­јин Па­вло­вић Жи­ки­
шон” (2011), тре­ћа на­гра­да за по­е­зи­ју на кон­кур­с у Ула­зни­ца
у Зре­ња­ни­ну (2011), пр­ва на­гра­да за нај­леп­шу љу­бав­ну пе­сму
До­ма кул­т у­ре Ива­њи­ца; дру­га на­гра­да на ре­ги­о­нал­ном кон­
кур­с у за нај­кра­ћу при­чу ча­со­пи­са Акт (2013), тре­ћа на­гра­да
за са­ти­рич­ну при­чу на кон­кур­с у „Срем­че­ви да­ни” (2014), пр­
ва на­гра­да за при­чу и дру­га на­гра­да за пе­сму на ре­ги­о­нал­ном
кон­кур­с у ча­со­пи­са Авли­ја (2015), на­гра­да за пе­сму на кон­
кур­с у „Ву­ко­ви ла­ста­ри” (2015), дру­га на­гра­да за крат­ку при­чу
„Ми­лу­тин Уско­ко­вић” (2016).
Ду­шко Мр­ђа (Ба­ња­лу­ка, 1978)
Об­ја­вљу­је крат­ке при­че у ра­зним ча­со­пи­си­ма.
За про­зни рад осво­јио је пр­ву на­гра­ду за есеј на кон­кур­с у
Ула­зни­ца 2011. Био је у ужем из­бо­ру на Кон­кур­с у за нај­бо­
љи нео­бја­вље­ни драм­ски текст ин­спи­ри­сан де­лом и жи­во­том
Да­ни­ла Ки­ша (Кра­љев­ско по­зо­ри­ште Зет­ски дом).
Иван Нов­чић (Кра­ље­во, 1972) пи­ше по­е­зи­ју, про­зу, есе­је
и ба­ви се филм­ском кри­ти­ком. До­бит­ник је на­гра­де „То­ма Ра­
до­са­вље­вић” (2015) за нај­бо­љи есеј.
До са­да је об­ја­вио зби­р­ке по­е­зи­је Ам­пу­та­ци­ја ду­ше (2003),
Ши­фар­ник стра­да­ња (2008) и сту­ди­ју Емир Ку­сту­ри­ца: по­е­
ти­ка по­ри­ца­ња смр­ти (2016).
Алек­сан­дра Па­вло­вић (Алек­си­нац, 1982) ди­пло­ми­ра­ла је
на Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­т у у Ни­шу, на Де­парт­ма­ну за срп­ску
и ком­па­ра­тив­ну књи­жев­ност.
За сво­је ства­ра­ла­штво осва­ја­ла је мно­ге на­гра­де, а ра­до­ви
су јој штам­па­ни у број­ним збор­ни­ци­ма и ча­со­пи­си­ма. Пред­
333
 О АУТОРИМА

сед­ник је Књи­жев­ног клу­ба „Ве­ли­мир Ра­јић” из Алек­син­ца,

а осни­вач је и ко­ор­ди­на­тор Ра­ди­о­ни­це кре­а­тив­ног пи­са­ња
„Ал­хе­ми­ја ре­чи”, као и идеј­ни тво­рац Умет­нич­ке ко­ло­ни­је у
Ли­пов­цу. Из­да­ла је две зби­р­ке по­е­зи­је: „Иш­че­ки­ва­ња” (2001)
и „Пред­ста­ва ума” (2011), а у при­пре­ми за штам­пу јој је ру­ко­
пис лир­ских за­пи­са.
Алек­сан­дра Па­у­но­вић (Ле­ско­вац, 1990) ма­стер про­фе­сор
је­зи­ка и књи­жев­но­сти, док­то­ранд на Фи­ло­ло­шком фа­кул­те­т у
Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду. Глав­не обла­сти ин­те­ре­со­ва­ња: ком­
па­ра­тив­но и хер­ме­не­у ­тич­ко из­у­ча­ва­ње срп­ске књи­жев­но­сти
20. ве­ка (по­себ­но ства­ра­ла­штво Иве Ан­дри­ћа), тек­сто­ло­ги­ја
но­ве срп­ске књи­жев­но­сти, фи­ло­зо­фи­ја књи­жев­но­сти До­бит­
ни­ца на­гра­де Злат­но пе­ро За­ду­жби­не „До­си­теј Об­ра­до­вић”
у 2016. год. за есеј У та­јан­ству све­та Б. Ћо­пи­ћа: оно че­му се
ра­ду­је ме­ла­но­лик.
Об­ја­вље­ни ра­до­ви: Ху­мо­ри­стич­но и ме­лан­хо­лич­но у при­
по­вед­ној про­зи Бран­ка Ћо­пи­ћа (Бран­ко Ћо­пић: збо­р­ник ра­
до­ва, Ви­ше­град: 2016), Пе­сми­на пр­ви­на или пи­та­ње Чи­ме се
по­е­зи­ја пу­ни у пе­сни­штву Ђор­ђа Сла­до­ја? (Си­ла­зак у са­мо­ћу:
збо­р­ник ра­до­ва о Ђо­ђу Сла­до­ју, Но­ви Сад: 2016), Исто­ри­ја
из­да­вач­ке прак­се Зна­ко­ва по­ред пу­та И. Ан­дри­ћа (Све­ске За­
ду­жби­не Иве Ан­дри­ћа, 33, 2016).
Жи­во­ти­је По­по­вић Поп (Ско­ри­ца, 1960), ди­пло­ми­ра­ни
прав­ник, пи­ше по­е­зи­ју и про­зу, ба­ви се и исто­ри­о­гра­фи­јом.
Ра­до­ве је об­ја­вљи­вао у мно­гим ча­со­пи­си­ма и збор­ни­ци­ма.
До­бит­ник је на­гра­да за по­е­зи­ју: По­ет­ска по­зор­ни­ца у Ћу­при­
ји (2000 и 2004), „По­е­та при­мус Ју­хор­ског ока” (2004), „Мир­
ко Ба­ње­вић” (2015), и „Ве­не­дикт Цре­по­вић” (2013) у Па­ра­
ћи­ну, „Ми­лу­тин Ми­ја­ји­ло­вић” (2014) , I на­гра­де За­пи­со­вих
лир­ских кру­го­ва (2015) и „Сло­во љуб­ве” (2016) у Гор­њем Ми­
ла­нов­цу , I на­гра­да за љу­бав­ну пе­сму на „Пе­снич­ком про­ле­ћу
Чу­ка­ри­це 2015”, II на­гра­да за ми­са­о­ну пе­сму на „Фе­сти­ва­лу
по­е­зи­је Ба­ра­је­во 2013”, дру­га на­гра­да на Ме­мо­ри­ја­лу „Дра­гу­
ти­на Ку­јо­ви­ћа и пе­тров­ских та­ла­ца” (2014) у Гој­ној Го­ри, као
и на­гра­де, „Принц вин­ске по­е­зи­је” и „Љу­бо­стињ­ска ро­зе­та”
334
О АУТОРИМА

у Тр­сте­ни­ку (2016), „Пе­сма над пе­сма­ма” у Алек­син­цу (2016)

, „Пе­снич­ке ру­ко­ве­ти” (2016) у Не­го­ти­ну...За­ про­зно ства­ра­
ла­штво до­био је на­гра­ду „Ми­ка Бра­чи­нац” (2013. го­ди­не), а
при­че су му об­ја­вљи­ва­не у збор­ни­ци­ма (Гли­ши­ће­ви из­дан­ци)
и ча­со­пи­си­ма (Ме­ђај , Цр­те и ре­зе 7).
Об­ја­вио је зби­р­ку пе­са­ма Пре­ко ре­ке зе­мља (2003). У ру­ко­
пи­с у су му спрем­не за штам­пу збир­ка пе­са­ма Про­вод по­к ли­
са­ра и хро­ни­ка и Ско­ри­ца јед­на при­ча, пу­бли­ци­стич­ко-исто­
ри­о­граф­ски при­каз про­шло­сти ње­го­вог род­ног се­ла.
Сла­ви­ша Ра­до­ва­но­вић (По­жа­ре­вац, 1951) је ау­тор ви­ше
по­зна­тих ро­ма­на, ме­ђу ко­ји­ма су: А,Б, Ву­ко­вар (ЦКЗ, Бе­о­
град), Очух (Про­све­та, Бе­о­град), А,Б, Ву­ко­вар, крај азбу­ке
(Про­све­та, Бе­о­град), Чи­ча Го­рио бе­о­град­ски (На­род­на књи­га,
Бе­о­град), Лек за бо­ле­сне очи (Апо­строф, Бе­о­град), Са­ла­шар
(Апо­строф, Бе­о­град), Ле­ген­да о Бал­та­за­ро­вом се­лу (Бра­ни­
че­во, По­жа­ре­вац), Фран­цу­ска ку­ти­ја ши­би­ца (Де­ре­та, Бе­о­
град), - На­гра­да „Ми­ро­слав Де­ре­та” за 2006. го­ди­ну, Срп­ска
ку­ти­ја ши­би­ца (Де­ре­та, Бе­о­град), Чи­но­ви и чи­ни Топ­чи­де­ра
(ау­тор­ско из­да­ње)...Пи­сао је за по­зо­ри­ште и ра­дио. Про­мо­
ци­је сво­јих књи­жев­них де­ла имао је у Бе­о­гра­ду, По­жа­рев­цу,
Чач­ку, То­рон­т у, Те­ми­шва­ру, Ара­ду, Па­ри­зу...
Жи­ви у Пру­го­ву крај По­жа­рев­ца.
Да­ни­ца Са­вић (То­по­ла, 1986) за­вр­ши­ла основ­не и ма­стер
сту­ди­је Срп­ског је­зи­ка и књи­жев­но­сту на Фи­ло­ло­шко-умет­
нич­ком фа­кул­те­т у Уни­вер­зи­те­та у Кра­гу­јев­цу.
По­ља ин­те­ре­со­ва­ња: мит и ар­хе­тип­ска кри­ти­ка, пси­хо­а­
на­ли­за, фол­клор­на фан­та­сти­ка, фе­ми­ни­стич­ка кри­ти­ка, на­
ра­то­ло­ги­ја. Пи­ше есе­је и по­е­зи­ју. Жи­ви у То­по­ли.
Ми­лош Си­мић (Кра­гу­је­вац, 1991) ди­пло­ми­рао и за­вр­шио
ма­стер сту­ди­је на ПМФ-у у Кра­гу­јев­цу.
Осво­јио је пр­во ме­сто на кон­кур­с у за нај­леп­шу љу­бав­
ну крат­ку при­чу ко­ји је 2015. го­ди­не у су­срет сто­го­ди­шњи­
ци упо­ко­је­ња Пе­тра Ко­чи­ћа рас­пи­са­ло Кул­т ур­но-про­свет­
но дру­штво Тро­реч­је из Ко­ча­на крај Ни­ша, тре­ћу на­гра­ду
на Књи­жев­ном кон­кур­с у о ви­ну (2013). При­ча Ала­рм (2014)
335
 О АУТОРИМА

је ушла у ужи из­бор за на­гра­ду На­род­не би­бли­о­те­ке Бор за

крат­ку при­чу и об­ја­вље­на у по­себ­ном бро­ју ча­со­пи­са Бе­ле­
жни­ца.
За­сту­пљен је сво­јим при­по­вет­ка­ма у Збор­ни­ку при­ча о
Пр­вом свет­ском ра­т у (Сме­де­ре­во, 2014), у Ан­то­ло­ги­ји са­вре­
ме­не љу­бав­не по­е­зи­је (2014), у Збор­ни­ку нај­леп­ших оства­ре­
ња са 14. кон­кур­са за нај­кра­ћу крат­ку при­чу (2015). Об­ја­вљи­
вао је про­зу у ча­со­пи­с у Ко­ра­ци.
Алек­сан­дар Ста­мен­ко­вић (Кра­гу­је­вац, 1967), ди­пло­ми­
рао на Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­т у у Бе­о­гра­ду.
Об­ја­вио је до са­да књи­ге: Гром­нов­ни­ци (1998), У ста­к ле­
ном двор­цу (2001), Же­те­лац ту­ге (2002), Magister militum
(2003), Ср­це и мач (2007), Ру­сал­ка (2009), Је­зер­град (2014), Уј­
ка Ва­си­на сла­ва (2014), Сва­ро­жни­ци (2016).
Ти­хо­мир Сте­ва­но­вић (Mла­де­но­вац, 1965) је ау­тор ра­дио
дра­ма: Мр­ља, Еу­ге­нов ко­фер, уче­сник у про­јек­ти­ма: Са­ће, Лу­
ци­фе­ров пад, Пар­ти­ја би­ли­ја­ра, Је­си ли опрао ру­ке, Пи­ла­те?,
Ис­це­ли­тељ, Дру­ги од­ла­зак, 171 као и ви­ше дра­ма­ти­за­ци­ја за
Про­грам ра­дио Бе­о­гра­да. За драм­ски текст Кан­ди­ло у ро­за­ри­
ју­му до­био je на­гра­ду за нај­бо­љу дра­му На­род­ног по­зо­ри­шта
Ре­пу­бли­ке Срп­ске у Ба­ња Лу­ци за 2012. го­ди­ну. Дра­ма je об­ја­
вље­на у ча­со­пи­с у Агон (2012).
За драм­ски текст Тај­на и ма­ле ла­жи до­био је на­гра­ду „Сло­
бо­дан Сто­ја­но­вић” за нај­бо­љу нео­бја­вље­ну дра­му 2013. го­ди­
не. Об­ја­вље­на је у По­жа­рев­цу 2014. го­ди­не. За ро­ман Бал­кан­
ски мол до­био је на­гра­ду „Атан­си­је Стој­ко­вић” за нај­бо­љи
пр­ви ау­тор­ски ро­ман 2013. го­ди­не Град­ске би­бли­о­те­ке Ру­ма.
Ро­ман је об­ја­вљен 2014. го­ди­не у Ру­ми.
Об­ја­вио ро­ман На бал­ко­ну, збир­ку при­ча Дел­фин и дра­
му Mikhail-the last hour (2016). Пи­ше крат­ке при­че. Об­ја­вљу­је
у пе­ри­о­ди­ци и на про­гра­ми­ма Ра­дио Бе­о­гра­да.
Ми­лан Су­бо­тић (Срем­ска Ми­тро­ви­ца) је за­вр­шио основ­
не ака­дем­ске сту­ди­је и ма­стер сту­ди­је на од­се­ку за срп­ску
књи­жев­ност Фи­ло­зоф­ског фа­кул­те­та у Но­вом Са­ду. За­вр­шни
рад се од­но­си на на­уч­ну фан­та­сти­ку у срп­ској књи­жев­но­сти.
336
О АУТОРИМА

Об­ја­вио је на­уч­не ра­до­ве у елек­трон­ском ча­со­пи­с у Ме­ђу­

тим (број 5) и ча­со­пи­си­ма Траг и Лу­ча. При­че је об­ја­вио у
елек­трон­ском ча­со­пи­с у Ме­ђу­тим и у збор­ни­ци­ма Сло­во­слов­
на вра­та, Ру­ко­пи­си 38. Уче­ство­вао је у на­уч­ном ску­пу Ко­му­
ни­ка­ци­ја, кул­ту­ра, ства­ра­ла­штво: но­ве на­уч­не па­ра­диг­ме
(Но­ви Сад, 2014) и на на­уч­ном ску­пу Ве­ли­ки рат: узро­ци, по­
сле­ди­це, ту­ма­че­ња (Вра­ње, 2014). Вре­ме про­во­ди, са­ста­вља­
ју­ћи при­че, у Срем­ској Ми­ро­ви­ци.
Мла­ден Шљи­во­вић (За­је­чар, 1980) По про­фе­си­ји је ди­
пло­ми­ра­ни фи­зи­чар, жи­ви и ра­ди у За­је­ча­ру.
Об­ја­вио две књи­ге по­е­зи­је Пет­на­ест раз­глед­ни­ца са два­
на­ест адре­са (2006) и При­руч­ник за сно­ве и квант­ну ме­ха­ни­
ку (2008).
По­бед­ник је XX фе­сти­ва­ла Да­ни по­е­зи­је у За­је­ча­ру 2005.
го­ди­не, дру­го­на­гра­ђе­ни на „Рат­ко­ви­ће­вим ве­че­ри­ма по­е­зи­је”
у Би­је­лом По­љу 2005. го­ди­не. За књи­гу Пет­на­ест раз­глед­ни­
ца са два­на­ест адре­са до­бит­ник је „Ма­ти­ће­вог ша­ла” у Ћу­
при­ји 2006. го­ди­не, као и на­гра­де „Ала­дин Лу­кач” 2007. го­
ди­не у Но­вом Па­за­ру. До­бит­ник је на­гра­де Гра­да За­је­ча­ра за
2007. го­ди­ну.

337
Са­оп­ште­ње жи­ри­ја Књи­жев­не на­гра­де
„Ан­дра Га­ври­ло­вић 2016”
Ре­сав­ска би­бли­о­те­ка у Сви­лајн­цу до­де­љу­је Kњи­жев­ну на­
гра­ду „Ан­дра Га­ври­ло­вић” и рас­пи­са­ла је осми кон­курс за
про­зно ства­ра­ла­штво на срп­ском је­зи­ку. При­по­вет­ке и књи­
жев­не кри­ти­ке ау­то­ри су сла­ли у елек­трон­ској фор­ми од ок­
то­бра до кра­ја де­цем­бра 2016. год.
Стал­ни жи­ри Књи­жев­не на­гра­де ра­дио је у са­ста­ву: Мир­
ко Де­мић, књи­жев­ник и уред­ник (пред­сед­ник) и Гој­ко Бо­жо­
вић, књи­жев­ни кри­ти­чар, и Оли­ве­ра Ми­ја­и­ло­вић, би­бли­о­те­
кар (про­фе­сор књи­жев­но­сти) (чла­но­ви жи­ри­ја). На кон­курс
је 118 ау­то­ра по­сла­ло сво­је ра­до­ве, књи­жев­на кри­ти­ка је би­ла
ма­ње за­сту­пље­на са 18 ра­до­ва у од­но­с у на при­по­вет­ку 100
ра­до­ва.
Жи­ри је чи­та­ју­ћи и вред­ну­ју­ћи ра­до­ве из­дво­јио 28 про­
зних де­ла за об­ја­вљи­ва­ње у Збор­ни­ку иза­бра­них ра­до­ва са
књи­жев­ног кон­кур­са „Цр­те и ре­зе 8.”
Од­ли­ка ово­го­ди­шњег кон­кур­са је ве­ли­ка не­у­јед­на­че­ност,
ша­ре­ни­ло ме­ђу при­спе­лим ра­до­ви­ма, што ни­је исто­вре­ме­но
зна­чи­ло и ква­ли­тет. Ма­њи број ра­до­ва се на­мет­нуо и бле­снуо.
Сам из­бор ра­до­ва за Збо­р­ник, али и од­лу­ка о по­бед­ни­ку, од­
ви­ја­ла се уса­гла­ша­ва­њем ми­шље­ња, ма­ли број оства­ре­ња је
из­дво­јен јед­но­гла­сно.
Ра­до­ви при­по­ве­да­ча мо­гли су се раз­дво­ји­ти у не­ко­ли­ко
ску­пи­на. Јед­на гру­па ау­то­ра (ве­ро­ват­но због пи­сца чи­је име
но­си књи­жев­на на­гра­да) ну­де ре­а­ли­стич­ку при­по­вет­ку XIX
338
ве­ка, са еле­мен­ти­ма фол­кло­ра и мит­ског, на исти на­чин уче­
ству­ју­ћи чак и ви­ше го­ди­на за­ре­дом. У дру­гој гру­пи су ау­то­ри
ко­ји се ве­зу­ју за те­ме и до­га­ђа­је о ко­ји­ма је већ до­вољ­но ре­че­
но на овај на­чин и ова­квим сред­стви­ма (те­ма Го­лог Ото­ка, ра­
то­ва Пр­вог, Дру­гог свет­ског…). Опет, из­ве­стан број при­по­ве­
да­ча тра­жи за­ни­мљив при­по­ве­дач­ки по­сту­пак по­ку­ша­ва­ју­ћи
да се по­и­гра­ва фор­мом (епи­сто­лар­на, днев­нич­ка…), али тај
труд не до­но­си увек по­ма­ке и углав­ном се остајaло у кли­шеу.
Жи­ри је по­шту­ју­ћи свој ви­ше­го­ди­шњи прин­цип при­сту­пио
сва­ком оства­ре­њу по­је­ди­нач­но и из­дво­јио за об­ја­вљи­ва­ње и
на­гра­ђи­ва­ње ра­до­ве оних ау­то­ра ко­ји су има­ли при­чу, нај­о­
ри­ги­нал­ни­ји при­по­ве­дач­ки по­сту­пак , или про­зу ко­ја не до­
но­си но­ви­ну, али је до­бра и мо­же да бу­де за­ни­мљи­ва чи­та­о­цу.
У ужем из­бо­ру за на­гра­ду на­шло се пет при­по­ве­да­ка: Вик­
то­ро­ва љу­бав (ши­фра Аза­ре­ло), ау­тор је Мла­ден Шљи­во­вић
(За­је­чар),  Же­на цр­ве­не ко­се(ши­фра Пут­ник 123), Бра­ни­слав
Бан­ко­вић (Мла­де­но­вац),  Кру­шка  (ши­фра Та­та­бра­да) Де­јан
Ан­дре­јић (Кру­ше­вац),  Ше­сти са­хат  (ши­фра Ата­нас Ла­тас)
Ти­хо­мир Сте­ва­но­вић (Мла­де­но­вац) и Твој по­кој­ни отац (ши­
фра 160327) Ми­лош Јо­во­вић (Бе­о­град). Жи­ри је рав­но­прав­но
раз­ма­трао ра­до­ве у ужем из­бо­ру и за ни­јан­с у из­дво­јио ра­до­ве
под ши­фр­ом Аза­ре­ло и Пут­ник 123. Из­ме­ђу ова два ра­да јед­
но­гла­сно је од­лу­чио да на­гра­да „Ан­дра Га­ври­ло­вић 2016” за
при­по­вет­ку при­пад­не  Мла­де­ну Шљи­во­ви­ћу за при­по­вет­ку
Вик­то­ро­ва љу­бав .
У обла­сти књи­жев­не кри­ти­ке ра­до­ви су се од­но­си­ли на
по­је­ди­не ау­то­ре ко­ји су ве­за­ни за крај у ко­ме кри­ти­чар жи­
ви и ства­ра. Ма­њи број ра­до­ва од­но­сио се на зна­чај­ни­ја де­
ла до­ма­ће и стра­не књи­жев­но­сти. Жи­ри је за об­ја­вљи­ва­ње у
Збор­ни­ку из­дво­јио шест ра­до­ва, у нај­у­жем из­бо­ру за на­гра­
ду раз­ма­тра­на су два ра­да Се­стра или кон­фликт ар­ха­ич­ног и
са­вре­ме­ног, ау­то­ра Да­ни­це Са­вић (То­по­ла), (ши­фра Ау­хре­на)
и Oса­ма Вла­ди­ми­ра Кец­ма­но­ви­ћа у ну­три­ни ома­ме, Алек­сан­
дре Па­у­но­вић (Ле­ско­вац), (ши­фра Зве­зда­на). Жи­ри је по­сле
раз­ма­тра­ња оба ра­да књи­жев­ну на­гра­ду „Ан­дра Га­ври­ло­вић
2016” за област књи­жев­не кри­ти­ке до­де­лио Да­ни­ци Са­вић за
339
рад о ро­ма­ну Брат, Да­ви­да Ал­ба­ха­ри­ја под на­зи­вом Се­стра
или кон­фликт ар­ха­ич­ног и са­вре­ме­ног, са обра­зло­же­њем да
рад по­кре­ће и про­бле­ма­ти­зу­је ве­ћи број пи­та­ња, на­го­ве­шта­
ва­ју­ћи и да­ју­ћи на­зна­ке за ту­ма­че­ња ро­ма­на са ви­ше аспе­ка­та.
У Сви­лајн­цу, 06. 02. 2017. г.
Мир­ко Де­мић,
пред­сед­ник жи­ри­ја
Гој­ко Бо­жо­вић и
Оли­ве­ра Ми­ја­и­ло­вић,
чла­но­ви жи­ри­ја

340
ГЕ­НЕ­РАЛ­НИ ПО­КРО­ВИ­ТЕЉ

ОП­ШТИ­НА СВИ­ЛАЈ­НАЦ
 ЦР­ТЕ И РЕ­ЗЕ
8
Из­бор ра­до­ва са књи­жев­ног кон­кур­са
„Ан­дра Га­ври­ло­вић 2016”

Из­да­вач
Ре­сав­ска би­бли­о­те­ка Сви­лај­нац
Трг хе­ро­ја 19
035 321 531 • 035 323 272
resbiblio@gmail.com
www.resavskabiblioteka.rs
www.andragavrilovic.wordpress.com

За из­да­ва­ча
мр Је­ле­на То­мић

Уред­ни­штво
Мир­ко Де­мић, пред­сед­ник жи­ри­ја
Гој­ко Бо­жо­вић и Оли­ве­ра Ми­ја­и­ло­вић, чла­но­ви

Ко­рек­ту­ра и лек­ту­ра
Ива­на Сто­кић
Ве­сна Стра­и­но­вић

Слика на корицама
Марк Адам Вебстер
аутопортрет

Пре­лом и ди­зајн
Аген­ци­ја Margo in, Ва­ље­во

Штам­па
Штам­па­ри­ја ТО­ПА­ЛО­ВИЋ Ва­ље­во

Ти­раж
100
CIP – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
821.163.41-32(082.2)
821.163.41.09”19/20”

ЦРТЕ и резе : избор радова са Књижевног конкурса

„Андра Гавриловић” 2016. 8 / [уредништво Мирко Демић,
Гојко Божовић и Оливера Мијаиловић]. - Свилајнац :
Ресавска библиотека, 2017 (Ваљево : Топаловић). - 319 стр. ;
21 cm
Тираж 100. - О ауторима: стр. 305-316.
ISBN 978-86-86537-31-7
a) Српска књижевност - 20в-21в
COBISS.SR-ID 230040844
 ПРИПОВЕТКЕ
Младен Шљивовић
Дејан Андрејић
Илија Бакић
Момчило Бакрач
Бранислав Бранковић
Димитрије Буквић
Милана Грбић
Горан В. Ђорђевић
Маргит Ђурин
Александар Живковић
Виолета Ивковић
Наталија Јаковљевић
Милош Јововић
Душан Мијаиловић (Адски)
Стамен Миловановић
Тања Милутиновић
Душко Мрђа
Игор Новчић
Животије Поповић
Славиша Радовановић
Милош Симић
Тихомир Стевановић

КЊИЖЕВНА КРИТИКА
Даница Савић
Милица Вучковић
Александра Павловић
Александра Пауновић
Александар Стаменковић
Милан Суботић