Драгана Спасић-Ђурић ГРАД ВИМИНАЦИЈУМ

Драгана
Спасић-Ђурић

ГРАД
ВИМИНАЦИЈУМ
 Издавач
Народни музеј Пожаревац
Воје Дулића 10, Пожаревац
e-mail: muzejpo@ptt.rs
muzejpozarevac.org.rs

За издавача
Милорад Ђорђевић

Уредник
Драгана Спасић-Ђурић

Рецензенти
Мирослава Мирковић
Мирослав Вујовић

Лектура
Милена Милошевић

Коректура
Драгана Спасић-Ђурић
ДРАГАНА СПАСИЋ-ЂУРИЋ
Превод

ГРАД ВИМИНАЦИЈУМ
Милица Тапавички-Илић

Фотографије
Вељко Илић
Марио Лисовски
Владета Стојић
Драгана Спасић-Ђурић

Технички уредник
Немања Станојевић

Штампа
штампарија Компромис Дизајн
www.KompromisDizajn.com

На корицама
Рељеф са Викторијом (242-245 г.), НМП 02/2551
Идеална реконструкција трујумфалне капије, Татјана Симјановић

Тираж
300

ISBN: 978-86-84147-42-6

Каталог „Град Виминацијум” реализован је захваљујући помоћи

ПОЖАРЕВАЦ, 2015
Министарства културе и информисања Републике Србије.
 „Nažalost, u izvesnim fizičkim vidovima, razvitak na
štetu starog u svim gradovima sveta je neminovan, sa svim
predvidivim i nepredvidivim posledicama. Ali, srećom, ima
više vrsta sećanja, pa zato čak i naglo nestajanje materijalnih
činjenica, vezanih za bivši život jednog grada, još uvek ne
mora da znači i ukidanje istoričnosti. Oko svakoga grada,
oko njegove ličnosti, pored realne istorije opliće se i neka
vr­sta paraistorije. To je jedno nežno i neuhvatljivo tkivo,
izatkano više od mašte i igre slučaja nego od činjenica, i pri­
rodno uslovljeno postojanjem nekih opštih predstava i slika,
nastalih naporedo sa poi­manjem realne istorije; takvih, koje
mogu katkad realnu istoriju čak i da nadjačaju.”

(Bogdanović, B. 1976: Urbs & Logos, Gradina, Niš: 20, 21).

 САДРЖАЈ

Увод . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

Истраживања у Костолцу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

Историја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

Преримски период . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

Настанак града . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22

Град Виминацијум (Colonia Viminacium) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

Развој града . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47

Становништво . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57

Свакодневни живот . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67

Накит . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77

Еротски и сексуални симболи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85

Култови и религија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95

Град верске толеранције . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110

Литература . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119

The City of Viminacium . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133

Каталог . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147
 УВОД

П
очев од првих напора Михајла Валтровића 1882. године и Милоја Васића
(1902–1903), преко систематских, заштитних истраживања Љубице Зотовић
(1973–1997), па све до данас, вишедеценијски рад археолога на истраживању
Виминацијума дао је прворазредне резултате и потврдио да се ради о једном од најзна-
чајнијих археолошких локалитета у југоисточној Европи.
Јединственост Виминацијума чине његове некрополе на основу којих се у потпуно-
сти реконструише материјални и духовни живот античког човека, у периоду од I до VI
века и динамичне интеркултуралне везе овог града са другим регионима Царства.
Сложене друштвено-политичке, економске и културне односе на широј територи-
ји Виминацијума документују десетине хиљада откривених предмета, који представљају
основ за проучавање римске провинцијске културе на територији Србије. На ширем пла-
ну, они се указују као драгоцена сведочанства о романизацији и новим цивилизацијским
стандардима које је на просторе Браничевског округа донела античка цивилизација.
Тај процес као збир војно-политичких, друштвено-економских и културних утицаја
који су, у време настанка и развоја Виминацијума, продрли и превладали на територији
са племенским друштвеним уређењем, није био тренутан и имао је своју логичну еволу-
цију. Он је подразумевао усвајање знања, технологија и стандарда италских колониста,
грчких, источних и других досељеника.
Аспекти романизације су видљиви и јасни у материјалној и духовној култури које,
свеукупним квантитативно-квалитативним вредностима, доказују динамичан проспери-
тет главног града Горње Мезије, што је пресудно утицало на развој и стабилност читаве
Браничевске области.

9
 ИСТРАЖИВАЊА У КОСТОЛЦУ
И
нтересовање за археолошко на-
слеђе Костолца датира из првих
деценија XVIII, али се посебно
инте­нзивирало у XIX веку. Пажњу путни-
ка, војних картографа, путописаца и првих
истраживача, највише је привлачио антич-
ки Виминацијум чије остатке настоје да до-
кументују, сниме и валоризују. Паралелно
са тим, Виминацијум је током XIX века бру-
Сл. 1. Девастиран саркофаг,
с. Костолац (1931)1
тално девастиран, а гробнице пљачкане,
што ће се наставити све до краја XX века.1
Прави обим девастација и вредност
покре­тног културног блага изнетог из ко-
столачких њива, никада неће бити сагле-
дани. Ретки публиковани налази који су за-
вршили у домаћим и страним приватним
коле­кцијама, од којих је већина недоступна
стручној и научној јавности, само су бледа
назнака богатства мези­јске метрополе.2
У другој половини XIX и почетком
XX века, на значај рушевина великог рим-
ског града и богатство у Костолцу указују
оснивачи српске археологије, М. Валтро-
вић и М. Васић.3 О каквом је богатству реч
најбоље илуструју белешке М. Валтровића:
„Сваки готово удар будаком, или моти-
ком, у земљу, свака готово бразда извучена плу-
гом, избацује металне или земљане белеге нека-
дашњих станова и људскога рода на том месту;
1 Фотографију „истраживача” Музеју је, 12. 04. 1994. годи­
не, поклонио Живојин Марковић, свештеник у пензији
из Пожаревца (ул. Љубовијска 6). На фотографији су:
Живојин Марковић, свештеник у Костолцу од 1929. до
1932. године, први слева, ондашњи учитељ Светомир
Арсић, Јоцо Вртовшек, кафеџија, до њега, у средини, у
шеширу, Миле, земљорадник из Костолца, на чијој њиви
је 1931. године, откривен саркофаг; последњи са десне
стране је Илија Аћимовић, из Костолца.
2 Вернер Мелхарт (W. Melchart) публикује бројне
предмете из Виминацијума, међу којима су: 33,
Abb.58; 42, Abb.75; 45, Abb.81; 46, Abb.84; 64, Abb.113;
70, Abb.123; 77, Abb.133; 118, Abb.192; 114, Abb.180;
123, Abb. 198; 127, Abb. 203 и др., cf. Melchart 1997.
3  Валтровић 1884:3–14; Васић 1895: 1-61.
11
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум
Сл. 2. Биста Варварина,
II-III век, Виминацијум
(према Melchart 1997: 77, Abb. 133)
I-III век (према Melchart 1997: 70, Abb.123)
Сл. 3. Бронзана лампа,
II-III век, Виминацијум
(према Melchart 1997: 123, 124, Abb. 198)
12
Сл. 4. Сребрна кашика,
III - IV век, Виминацијум
(према Melchart 1997: 141, Abb. 203)
Сл. 5. Крилати фалус (tintinnabulum),
Сл. 6. Нож на преклaпање (бријач),
IV век, Виминацијум
(према Melchart 1997: 144, Abb. 229)
Сл. 7. Прстен, II-III век, Виминацијум
(према Melchart 1997: 38, Abb. 71)
Сл. 8. Појасни привезак,
IV-V век, Виминацијум
(према Melchart 1997: 114, Abb.189)
све су утрине и њиве готово засуте одломцима од
опека, комадима од земљаног, мозајичког патоса
и цреповима од судова. Гробови, сведоци лепог пи-
јетета према умрлим, били би за нас мајдан за
скулптисане саркофаге, за разне златарске радо-
ве, геме и други накит, а могуће и за фреске. Пре
више година отворена је велика гробница са фре-
скама, сликана на лепу, малтеру. Из ње су Ко-
столчани, као што причаху неки, растуривши је,
повадили више стотина опека.“ 4
Како би се спречило даље раскопава-
ње и уништавање, професор археологије на
Великој школи и чувар београдског Народ-
ног музеја, архи­текта Михајло М. Валтро-
вић уложио је велике напоре да би се запо-
чела истраживања Виминацијума до којих
је дошло 1.октобра 1882. године. Радови су
трајали до 2. новембра (1882) и њима су по-
стављени темељи модерне српске архео-
логије, систематичног и научног присту-
па у проучавању прошлости и” споменика
древности.“
Основна намера М. Валтровића била
је да се „костолачке старине редовно откопава-
ју и изучавају”, јер је приликом обиласка Ко-
столца, опазио „да су Костолчани највише от-
копавали гробове, да их и сада радо копају, а да ће
то и у будуће чинити, ако им се озбиљно не забра-
ни, јер им гробови, као што је горе наведено, труд
око копања богато награђују грађом за зидање, а
често и драгоценостима.”5
Из његовог извештаја о ископавањи-
ма сазнајемо да су сељаци једно купатило
разрушили, а да се, недалеко од њега под
земљом, налази друго купатило које чека
будуће истраживаче.6
Истраживања у Костолцу обновио
је Милоје Васић 1902., а она су наставље-
на и следеће, 1903. године. Радови су се
одвијали на простору војног логора на
Малом чаиру, насеља на Великом чаиру,
јужних некропола, а у мањем обиму, и на
левој обали Млаве, на локалитету Мали
4  Валтровић 1884: 6.
5 
„Оно би, истина, по науку врло корисно, а по нашу земљу
врло похвално било, кад се откопани делови вароши не би
рушили, пошто се најпре сниме топографски, геометријски или
перспективно но кад би се сва варош поступно открила и у свим
својим деловима очувала. Но за ово ваљало би, да је сав терен, на
коме је Виминацијум, државна имовина, и да се доцније учини све
што би потребно било за одржавање тих варошких остатака”,
ibid.: 3–14, таб. V.
6  ibid.: 11,12, таб. V.
13
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум
Сл. 9. Михаило Валтровић
град.7 Резултати истраживања Васића
представљају темељ за касније истражи-
ваче.
Како Валтровићева, тако и Васићева
ископавања, пратиле су тешкоће око обез-
беђивања финансијских средстава.8
Највећи археолошки радови одвија-
ли су се на простору Великог чаира где је
М. Васић открио градске терме, на које је
(1882) скренуо пажњу М. Валтровић.
Стицајем околности, почетак мо-
дерне српске археологије поклопио се са
зачецима модерног рударства у Срби-
7  Васић 1904: 248–259; Vassits 1905: 102–108, fig. 1.
8 После бројних проблема и обимне преписке
са Министарством просвете и црквених дела,
председник владе Краљевине Србије Димитрије
Цинцар Марковић, потписао је решење којим
се „на основу чл. 32 Закона о државном буџету,
Народном музеју одобрава 3000 динара.” Министар
финансија извршио је решење, које је потписао Њ.
В. Краљ Александар Обреновић, 20.03.1903. године
Захваљујући одобреним средствима, ископавања у
Костолцу могла су да се наставе и у 1903.гoдини, cf.
Манојловић 2001: 299, 300.
14
ји, што је озваничено отварањем првог Нажалост, нова археолошка истражи- које је деведесетих година XX века добило
рудника угља у Косто­л цу, 1870. године. вања уследила су тек након седам деценија, неслућене размере. Употреба метал- детек-
У том периоду дошло је до споја рудар- од 1972. до 1975. године, а радови су се поно- тора и тешке механизације за преоравање
ства и археологије који траје и данас. во одвијали на простору градских терми.10 њива, учиниле су Виминацијум једним од
Наиме, крајем XIX и у првим деценија- Након тога, динамика енергетског најдевастиранијих локалитета у Европи.13
ма XX века, богатство римске метрополе
изазвало је пажњу пословних људи, међу
којима су били индустријалац и власник
рудника, Ђорђе Вајферт, а потом и бродо-
власник, капетан Драгутин Тодић. Као
страсни колекционари виминацијумских
старина, своје богате збирке новца, наки-
та и камених споменика, оставили су срп-
ском народу: Народном музеју у Панчеву,
Народном музеју у Београду и Народном
музеју у Пожаревцу. Значајан део дана-
шњег фонда Народног музеја у Пожарев-
цу чине камени споменици и саркофази
који су пренети из лапидаријума Ђ. Вај-
ферта у Костолцу.9
Радове М. Васића 1902–1903. године
посетио је Ђорђе Вајферт са супругом Ма-
ријом, рођеном Гаснер, вероватно, са ци-
љем да донира радове чији је наставак био
неизвестан.
Истраживања М. Васића изазвала
су па­ж њу и Њ. В. Краља Александра и
краљице Драге који су током 1902. годи-
не, заједно са дворском свитом, посетили
Сл. 10. M. Васић на Великом чаиру (1902)12
локалитет. Ценећи значај истраживања
проф. Васића, краљица Драга том прили-
ком је, за наставак радова приложила 100
дуката. развоја и изградња ТЕ Дрмно и отварање Досадашње археолошко откривањe
ПО Дрмно (данас П. Д. „ТЕ-КО Костолац” Виминацијума пружило је одговоре на
д. о. о), условили су заштитна систематска бројна питања из римске војне, политич-
9 Ангажовањем Ђ. Вајферта, а потом и Д. Тодића, из
истраживања која, са малим прекидима, од ке и економско-културне историје, али је
ви­м и­н ацијумских њива прикупљен је велики број
ка­м ених споменика и других предмета. Камени
1977. године, трају и данас.11 истовремено, изнедрило и мноштво нових
споменици су били изложени на Малом граду, поред Паралелно са истраживањима, одвија-
12
која чекају будуће истраживаче.
виле „Лепосава”, капетана Тодића, са идејом да се на ло се и константно уништавање локалитета,
овом локалитету формира Музеј, cf. Сариа 1932: 73–74;
нажалост, све је прекинуто трагичном смрћу капетана
Тодића 1928., а потом и Ђ. Вајферта, 1937. године 10 Zotović 1973: 47–50; Kondić i Zotović 1974: 94–97. 13 Народни музеј у Пожаревцу био је веома ангажо­ван
Након II св. рата, споменици су пренети у Пожаревац, 11 Руководилац истраживања од 1977. до 1997. године, у настојањима да заштити локалитет и да у ширу
у обновљени Браничевски музеј који је наставио са била је др Љубица Зотовић. Од 2001. године дире­ акцију укључи надлежне институције заштите.
сакупљањем и заштитом археолошког материјала ктор пројекта „Виминацијум” је др Миомир Кораћ Нажа­л ост, осим Српског археолошког друштва,
из Виминацијума, cf. Mirković 1986: 16, 17; драгоцени (Архе­олошки институт из Београда). штампаних медија и МУП-а Србије, друге инсти­
примерци златног накита из збирке Д. Тодића чувају 12 Фотографије су власништво породице Тапавички- туције су показале велику пасивност, cf. Гла­с ник САД
се у Народном музеју у Београду, где су убележени као Илић, којој се захваљујем на могућности да их 13, Београд 1997: 435, 436; Јацановић и Спасић 1997:
инвентар 1934. године, cf. Поповић 1996: 12. публикујем. 423–429.
15
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум
Сл. 11. М. Васић,
градске терме на Великом чаиру (1903)
Сл. 13. Њ. В. Краљ Александар, краљица Драга и М. Васић,
градске терме, Велики Чаир (1902)
16
Сл. 12. Ђорђе Вајферт са супругом
Маријом, градске терме (1903)
ИСТОРИЈА
Преримски период
Ш
иру територију Костолца и Делфе. Најснажније археолошке доказе о
кара­­кте­рише континуитет жи- првом продору Источних Келта на Балкан
вота и релативно густа насе- и њиховим припремама за напад на Грчку
љеност још од IV миленијума старе ере. пружа најстарија келтска некропола на се­
Од посебног зна­чаја је континуитет који се ве­рном Балкану, некропола ”Пећине.“ Ис-
прати од старијег гвозденог доба до дола- тражена су 43 гроба, од којих 10 припада
ска Римљана.14 аутохтоном, предке­л тском становништву,
Aнтички историјски извори на овим са хронолошким распоном од краја IV и то-
простори­ма помињу Трибале које је крајем ком III в. п. н. е. Заједничке сахра­не Келта
IV в. п. н. е. (335) поразио Александар Маке-
донски. Поред знача­јног гробног налаза из
Костолца,15 на локалите­т у Лугови у Дрмну,
откривено је насеље Босут-Басараби- Кала-
кача групе и некропола групе Рача-Љуља-
ци, на локалитету Пећине у Костолцу. Са
истог локалитета потичу и бројни поједи-
начни налази.16
Келтски походи на Балкан започели
17
су на­кон пораза Трибала, а посебно, после
смрти Але­ксандра Македонског ( 333). На-
кон тога, Келти су прешли Дунав и у ши-
рој зони ушћа Млаве у Дунав, формирали
велики сабирни центар за поход на Грчку
14 Стојић и Јацановић 2008: 58–63; 162–167; 260–276;
408. 413.
15  Орлов и Трбуховић 1959: 277–279.
16 Јацановић 1996: 128–133; Стојић и Јацановић 269–276; Сл. 14. Урна, Костолац, VIII в. п. н. е.,
408 -413. лок. Селиште, НМП17
17 Ознака НМП односи се на Народни музеј Пожа­р е­
вац.
17
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум
Сл. 15. Келтски гроб, IV-III в. п. н. е.,
Г1-3-316, Ц-3822 - 3827, лок. Пећине19
и домородаца, као и хетерогеност прило­га
у гробовима, доказују миран живот са ста-
новништвом старијег гвозденог доба.18
Након пораза код Делфа, 279. г. п. н. е.,
19
једна велика група Келта се истим путем вра-
Сл. 16. Келтски пехар, IV-III в. п. н. е.
Г3 -993, Ц-3535, лок. Пећине, НМП
18  Јовановић 1985: 13–18; Стојић и Јацановић 2008: 408–413.
19 Ознаке Г -3 и Г-3 односе се на кремиране и инхумиране
1
гробове из латенског, Г и Г1 на гробове из римског
периода, а Г2 на гробове из периода Сеобе народа.
18
Сл. 17. Здела, II-I в. п. н. е
лок. Дунавац, Костолац НМП
тила у Подунавље и интегрисала са домо-
родним становништвом.20
Осим ранокелтске некрополе на Пећи­
нама, на матичној територији Виминацију-
ма истражене су и друге келтске и латенске
некрополе и откривени бројни случајни на-
лази: део некрополе Рудине,21 гро­бни на-
лаз на локалитету Репњак, у Косто­л цу,22
појединачни гробови на десној обали Ду-
навца,23 каснолатенске јаме на локалитету
Над лугом, у селу Дрмно24 и каснолате­нски
предмети на локалитету Чаир.25
20 На
простору источно од Велике Мораве, антички
писци, Јустин, Атенеј и Страбон, помињу Мале
Скордиске, етнички хетерогену племенску заје­
дницу формирану од келтског, трачког, илирског
и да­ч ког становништва, cf. Papazoglu 1969 : 211–217;
Mirković 1968: 56.
21  Тапавички-Илић 2007: 245–250.
22  Јацановић 1988 а: 7–17.
23 idem 1997:127-132; последње откриће са овог лока­л и­
тета, уследило је 13. 06. 2008. године, током копања
кана­ла за топлификацију, у улици Сарајевска бр. 32, у
Ко­столцу. Тада су, поред дворишта гђе Зебић Мире,
откривени предмети (два дуга гвоздена копља, један
гво­здени нож и гвоздени мач у корицама), који пре­
дстављају инвентар келтског гроба оквирно дато­
ваног у II, односно, I. в. п. н. е.
24  Спасић 1997:33–45.
25  idem 1992: 5–21.
Сл. 18. Латенски налази, II-I в. п. н. е.,
лок. Дунавац, Костолац (ул. Сарајевска 32)
Сл. 19. Положај Виминацијума, карта Браничева (исечак), размера 1:200 000
Три поменуте ранокелтске некрополе
из пе­ри­ода IV –III в. п. н. е. (Пећине, Ру-
дине, Ре­пњак), као и велика конце­нтрација
каснолатенских налаза на де­сној обали Ду-
навца и у широј зони ушћа Мла­ве у Дунав,
заједно са ранијим лате­­нским открићима,
доказују континуитет латенске културе
која је, кроз процес ку­л турне интеграције,
створила стабилну економску заједницу.
Највећи број налаза из периода келт-
ске културе и њихових потомака, Скорди-
ска, потиче са Костолачког острва и Чи-
буклије.26 Судећи по њима, острва и аде
између Дунава и Дунавца, за Скордиске
26 Стојић и Јацановић 2008: 162–167; Косорић 1961: 197,
198.
су имала велики стратешки значај, слично
функцији refugium-а у време опасности од не-
пријатеља.
Резултати истраживања локалите-
та Мали град - Тодића црква, у периоду
од 2007. до 2013. године указују да се, ка-
снолатенско, вероватно, утврђено насеље
(oppidum), из периода II в. п. н. е., налази-
ло на овом доминантном платоу, на коме је
1903. године М. Васић регистровао значај-
не латенске остатке.27 Прелиминарна ана-
лиза археолошког материјала показује да
живот у њему престаје средином или у дру-
гој поло­ви­н и I века. Није искључено да је
ово насеље, у админи­стративном погледу,
атрибуирано ри­мс­ком граду на десној оба-
ли Млаве.28
Локалитет има природну форму опи-
дума, што је, уз близину Мораве и Дунава,
предодредило његов стратешки значај то-
ком више миленијума.29
27  Васић 1904: 252, 255.
28 
Током истраживања 2007. године на локалитету
„Мали град - Тодића црква” откривени су објекти
и грнчарија ка­р а­к теристични за каснолатенска
насеља на простору Ско­рди­с ка, који у ширем смислу
одговарају времену oppidа запа­д не и централне Европе
из периода од краја II в. п. н. е. до средине I века, cif.
Спасић-Ђурић 2011 а: 79–81.
29  Стојић и Јацановић 2008: 267, 268.
19
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум
Сл. 20. Крчаг, II-I в. п. н. е.,
лок. Чибуклија, НМП
О организацији домородног насеља
не постоје писани подаци. Позиција лате­
нских налаза на широј територији Косто­
лца указује на више латенских насеља и
на­сеобина.
Претпоставља се да је аутохтоно
ста­но­вништво, у широј зони ушћа Саве и
источно, након Панонског устанка 15–12. г.
п. н. е., без отпора при­знало римску власт
и да је могло бити организовано у ширу
домородну заједницу (civitas) са домаћим
вођом - princepsom или римским префектом
на челу.30
О значају и уделу келтске компоненте
у становништву римског насеља нема до-
вољно епиграфских и археолошких доказа.
30  Mirković 1968: 21, 22.
20
Сл. 21. Пехар, II-I в. п. н. е., Ц-278, Сл. 22. Мали град-Тодића црква, авионски снимак (2006)
лок. Мали град - Тодића црква
НМП (2007–2010)
Преримски елемeнти у керамичком ма- односно, квадратне зделе-жртвеници рађе-
теријалу са виминацијумских некропола, за ни руком (кат. 42, 43) са слободно урезаном
Археолошки и ономастички матери- сада, само су прелиминарно анализирани. орна­ментиком, чији се узори налазе у трачкој
јал из римских некропола односи се пре- Урне рађене слободном руком веома су ре­тке, праи­сторијској традицији и областима које
тежно на становништво ри­мс­ког града. За и оне указују на домородну, тј. латенску тра- те­риторијално гравитирају Трачанима.34
нека лица која носе келтска имена (Cutia, дицију и елементе који ће се током романи- Локална керамичка продукција, руч-
Cutius), може се претпоставити да потичу из зације, постепено интегрисати у римску ку­ не израде без употребе витла, откривена је
околине града и војног логора.31 лтуру.33 Осим њих, издвајају се правоугаоне, у најстаријим слојевима насеља на Великом
Иконогра­фска шема надгробних спо-
меника као и представе покојника, указују
на романизован слој и елеме­н те из грчко-
-римске уметности. Изузетак пре­дставља
стела августала Т. Бебија и његове супруге
Маркеле, чији накит припада аутохтоном,
али и римском културном кругу.32
31 У случајевима у којима име, сачувано у когномену, Сл.23. Здела-жртвеник II век, лок. Више гробаља, Г1–614, Ц-4930, НМП 03/2205
ука­з ује на келтско, трачко или илирско порекло, не
може се поуздано утврдити да ли је у питању старо­
седелац са територије Виминацијума или лице досе­
љено из суседних трачких и илирских земаља, ibid.: 69. 33 Tapavički-Ilić
2008 a: 195–197; Tapavički-Ilić 2008 b: 34 Булатовић и Чершков 2007: 147,148, сл. 6, 150, сл. 7,
32  Спасић 1996 б: 159, кат.13; Радуловић 2006: 368, 369. 215–224; Golubović and Mrđić 2011: 117, 118, fig. 1. 152–154, Т. II, T. III/2,3
21
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум
Сл. 24. Масовни гроб Г-4924, лок. Пећине
чаиру 1973/74. године, које карактерише
дрвена архитектура, али и у слоју насеља
са малтерним подом, у коме је нађен новац
Нерона (54–68).35
У виминацијумским гробовима, осим
ређих изузетака, генерално преовлађу-
је материјал који указује на успешно спро-
веден процес романизације. Међутим, ди-
нарски и праисторијски антрополошки
типови у контексту сиромашних сахра-
на сугеришу домородачко становништво
(Дако-Мизи, Трачани, Келти), ниског дру-
штвено-економског статуса.36 Могући ау-
тохтони, трибалско-дачки сакрални кон-
цепт поједини аутори виде у пирамидално
сло­женим лобањама откривеним на лока-
литету Пећине-Капија.37 Међутим, поједи­
ни групни гробови овог типа припадају
антрополошком типу који их дистанцира
од оновременог староседелачког станов-
ништва, а сам проблем појаве секундарног
групног сахрањивања лобања на Вимина-
цијуму ставља у један знатно ужи, за сада
35  Kondić i Zotović 1974: 95,96.
36  Јовановић 2006: 39.
37  ibid.: 28:
22
недефинисани, култни оквир. 38 Анализа
инди­ви­д уалних наследних елемената у по-
јединим масовним гробовима, као што је
гроб Г-4924 са лок. Пећине који је садржао
153 секундарно сахрањене лобање, показа-
ла је да се ради о повезаности врло високог
степена, али са неколико нивоа.39
Н астанак града
Настанак и развој Виминацијума, гла­
вног града римске провинције Горње Мези-
је, у непосредној је вези са војно-политич-
ким и економским активностима у Царству.
Према писаним изворима, у време владави-
не Августа (27 г. п. н. е.-14 г. н. е.), Римљани
су дошли у средње Подунавље и започели
изградњу утврђења (praesidia) како би ство-
рили сигурну границу у овом делу Царства.
Време њиховог постављања није поуздано
утврђено, али се на основу описа догађаја и
сукоба Дачана и Римљана може претпоста-
вити да се то догодило у периоду од 13. г.
п. н. е., до краја Августове владавине (14).40
Према Апијану, оснивање римске прови­
нције Мезије као граничне области, обично
се датује у време Тиберија, у 14. или 15. го-
дину, јер је тада укључена у римски порески
систем, иако податак о Цецини Северу, као
намеснику Мезије (око 6.г. п. н. е.) код Ка-
сија Диона, указује да је још тада била ор-
ганизована као провинција. У недостатку
поузданих чињеница, оснивање Мезије се
оквирно датује у време од покоравања Ско­
рди­ска, 11–10. г. п. н. е. и 15.године, када се
први пут помиње у литерарним изворима.41
Тачно време оснивања војног лого­
ра у Виминацијуму није познато и још увек
38  Микић 1994 а: 53–57.
39  ibid. : 57.
40 Римска војска под командом намесника Мезије,
Цецине Севера, помиње се око 6. г. п. н. е., што је било
пресудно за мир у овом делу Балканског полуострва и
за спречавање упада Дако-гетских и других племена
са леве обале Дунава, cif. Mirkovic 1968: 23, 24.
41  Ферјанчић 2013: 17, 18.
представља пре­д мет расправа. Поједини
аутори сматрају да је, због нестабилне си-
туације на дунавској граници, постојао по-
четком I века и да je, око 15. године у њему
билa стациониранa легија IV Scythica или V
Macedonica. М. Мирковић сматра да нема ар-
хеолошких и епиграфских доказа који ука-
зују на његово постојање почетком I века
и да је у то време могао постојати као пле-
менско утврђење, oppidum.42 У прилог овој
претпоставци је откриће каснолатенског
насеља на локалитету Мали град, које је
због изузетне геостратешке позиције за
контролу ситуације на Дунаву, могло има-
ти функцију prаesidia. Фреквентна област
поред Дунава, свакако је рано дошла у кон-
такт са ри­мском културом коју су ширили
римски трговци, на што указује оставa сре-
брног римског републиканског новца нађе-
на на падини овог локалитета, приписана
Скордисцима (од 168. г. п. н. е. до 14.г. н. е.),
као и предмети италске провенијенције у
каснолатенском материјалу, са локалитета
Мали град-Тодића црква.43
Велика концентрација локалитета из
млађег гвозденог доба и континуитет ла-
тенске културе на широј територији Ко-
столца, поново афирмишу претпоставке о
келтском пореклу имена Виминацијум, са
карактеристичним наставком - acium и осно-
вом која се среће у топономастици терито-
рија насељених келтским становништвом.44
Будућа истраживања локалитета
Мали град-То­д ића црква од великог су зна-
чаја за дефинисање судбине староседелач-
ког насеља, порекла имена Виминацијума,
као и сложених политичких, економских и
култу­рних односа који су претходили до-
ласку Римљана.
Већи стратешки значај Виминацијум
је добио тек од Домицијанове владе, у вре-
42 Mirković 1968: 25, 26; Сматра се да су прва утврђења
међу којима је и Виминацијум, настала после дачког
похода Гнеја Корнелија Лентула, око 1.г. п.н. е. и
4.године н. е., cf. Ферјанчић 2013: 18.
43  Јацановић 1988 б: 25–39; Спасић-Ђурић 2011: 75- 81.
44  Mirković 1968: 57.
Сл. 25. Опека, Leg (io) IIIIF (lavia) F(elix),
I-почетак II века, лок. Пећине,
НМП 02/1875
ме офа­н зи­вне римске политике према Да-
чанима, што је инте­нзи­вирало активности
на утврђивању дунавске границе, као чвр-
сте војне платформе за освајање Дакије.45 У
низу већих и мањих новооснованих, рим-
ских уврђења на мезијској обали Дунава и
дунавском залеђу, највећи је био Вимина-
цијум. Међутим, Дачани су наставили да
прелазе Дунав и да пљачкају провинцију,
остављајући за собом пустош. Такав упад
се догодио током 81. а посебно, 85. године,
када је римска војска под командом Опи-
ја Сабина, претрпела тешки пораз. Ин-
директне доказе о тим догађајима који су
изазвали страх и несигурност код станов-
ништва, пружају оставе закопаног блага,
међу којима је и остава сребрних предме-
та из Бара код Пожаревца.46 Домицијан је
био принуђен да дође у Мезију и да, поред
јачања гарнизона довођењем нових једи-
ница из других крајева Царства, предузме
низ значајних војних и административних
реформи које би одбрану учиниле ефика-
снијом. Једна од тих мера је и подела про-
45  ibid.: 26–30.
46  cf. Поповић и Борић-Брешковић 1994.
23
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум
Г-5428 Б, лок. Пећине Сл. 26. Гробни бунари
винције Мезије 86. године на два дела:
Горњу (Moesia Superior) и Доњу (Moesia Inferior).
Виминацијум је проглашен за главни град
Горње Мезије.47
Од тада, историја Виминацијума знат-
но је извеснија и тесно повезана са догађаји-
ма и централном политиком Царства.
Мир који је Домицијан склопио са
Децебалом 89. године, није дуго трајао,
због чега је Трајан, након Домицијанове
смрти, 96. године интензивирао припреме
за коначни обрачун са Децебалом. Тај пе-
риод обележен је обновом и јачањем посто-
јећих и изградњом нових утврђења, међу
којима су Ледерата и Пинкум. У време ин-
тензивних Трајанових припрема за рат са
Дачанима, као и током ратова ( 101–106),
Виминацијум је био сабирна база римских
легија, а прелазак једног дела римске вој-
ске извршен је у његовој близини, код Ле-
дерате.48
Истовремено, одвијали су се и вели-
ки грађевински подухвати на изградњи
кључних комуникација које су провинцију
повезивале са јужним, западним и источ-
ним областима Царства. У изградњи лого-
ра и инфраструктурне мреже, поред легије
VII Claudia, учествовала је и легија IV Flavia.
47  Mirković 1968: 27.
48  Ферјанчић 2013: 20.
24
Г1–1125, лок. Пећине
У Мезију је (60-тих и 70-тих годи-
на), из Далмације премештена легија VII
Claudia која је, судећи према најстаријим
споменицима из Костолца и околине, у Ви-
минацијуму изградила логор крајем I века
и у њему остала све до краја Антике.
Поред натписа легије VII Claudia,
откр­и ­вен је и велики број споменика дру-
ге горњомезијске легије, IV Flavia, која је на
Дунав дошла из Далмације (сл. 25). Поје-
дини истраживачи сматрају да се њен ло-
гор, привремено, налазио у Виминацијуму.
У новијој историографији доста се
ра­с пра­в љало о редоследу њиховог бора­
вка у Виминацијуму, крајем I и почетком
II века.49
49 Поједини аутори су сматрали да је VII Claudia одмах
по преласку из Далмације у Мезију доведена у
Виминацијум, где јој се после 86.године придружила
и IV Flavia, базирајући своје мишљење на натписима
активних војника и опека са печатом LEG IIII F F,
које су, због скраћенице F (lavia) F (elix) датовали пре
Хадријанове владе. Ово мишљење је прихватио
Алфелди, истичући да је IV Flavia у Виминацијуму
боравила релативно кратко, од доласка у Мезију
86.године, па до 89. године, када је морала да га
напусти, јер је Домицијан забранио да две легије
буду у истом логору. Она је пребачена у Аквинкум,
где је остала до почетка Трајанових ратова против
Дачана. М. Мирковић је скренула пажњу да се
ознака IIII F F, јавља и после Хадријана, односно,
да се последњи пут среће у доба А. Пија (138–161), cf.
Mirković 1968: 29; Ферјанчић 2002: 159, 160.
М. Мирковић сматра да је легија IV
Flavia у Виминацијум дошла 86. године. Она
одбацује претпоставку о њиховом истовреме-
ном боравку у Виминацијуму и сматра да је
боравак прве претходио боравку друге једи-
нице. Према њој, легија VII Claudia је у Вими-
нацијум пребачена у време Трајанове владе, у
оквиру припрема за рат са Дачанима. Како је
логор у Виминацијуму малих димензија да би
примио две легије, М. Мирковић претпоста-
вља да се први логор легије IV Flavia налазио
у Маргуму, јер је ушће Мораве представљало
стратешки осетљиву тачку, одакле је контро-
лисан пролаз на југ.50 На значај тог просто-
ра почетком I века указује откриће два мача
у близини Дубравице, посебно гладијуса
Мајнц типа из прве деценије I века, који по­
тврђује присуство специјалне јединице лаке
пешадије, која је на овом делу лимеса обавља-
ла послове пограничне милиције.51
Проблем редоследа боравка легија
IV Flavia и VII Claudia у Виминацијуму по-
једини истраживачи решавају на следећи
начин: IV Flavia је у Виминацијум дошла
одмах по приспећу у Мезију, 86. године, а
затим је 89. године премештена у Аквин-
кум, док је у Виминацијум доведена VII
Claudia, која је пре тога могла бити стацио-
нирана на доњем Дунаву.52
Натписи из II и III века који се односе
на легију IV Flavia, повезују се са периодима
када је она замењивала легију VII Claudia,
која је учествовала у ратовима на Истоку. 53
Најзначајније доказе о присуству по-
јединих легија или њихових одредa, осим
епиграфских споменика, пружају војничке
дипломе. Једна од њих у фрагментованом
стању, нађена је током истраживања Вими-
50  Mirković 1968: 29, 30; idem 1986: 36 и д.
51  Vujović 2001: 119–127, Pl. 9, 11.
52  Mirković 1986: 36 ; Ферјанчић 2002: 160.
53 Познато је да је VII Claudia узела учешћа у
многобројним походима током II и III века: у
Маркоманским ратовима Марка Аурелија, борбама
за превласт између Септимија Севера и његових
противника, као и у ратовима на Истоку, које су
водили Трајан, Луције Вер и Север Александар, cf.
Mirković 1986: 38.
нацијума 1992. године у гробном бунару на
локалитету Брест (кат. 10). Спољна страна
садржи имена 7 сведока, који се јављају на
овој врсти докумената, а на унутрашњој је
сачуван само део текста који указује да се
ради о припаднику одреда галских коња-
ника (ала Gallica), а садржи и име његове су-
пруге. Диплома је издата 146. године.54
Галске војне јединице у Горњој Мези-
ји од краја I века потврђене су на једној гер-
манској дипломи из 82. године.55
Гробне бунаре који су груписани у
оквиру постојећих некропола (лок. Пећине,
Капија, Брест, код Бреста и Корабе), поје-
дини аутори доводе у везу са галским вој-
ницима доспелим крајем I века у војном
походу, или насељавањем ветерана регру-
тованих из западних провинција (Lusitania,
Gallia, Dalmatia), чији се број повећавао од II
века (сл. 26).56
Подела провинције и проглашење
Вими­нацијума за ме­т ро­полу Горње Ме­зије,
одредили су даљу политичко-економску
ис­торију овог града и пресудно утицали на
даљи развој догађаја у источном Подуна-
вљу. Најпре, то су биле дуге и систематске
припреме за освајање Дакије, а затим дога-
ђаји који су, од II до VI века снажно утица-
ли на политичко-економску историју овог
подунавског града.
У Браничевској области која се, до
тада, налазила на племенском ступњу ра-
звоја, започела је нова културна епоха, са
делекосежним последицама по њен свеу-
купни друштвено-политички, економски
и културни развој. Кроз процес урбаниза-
ције и романизације, према моделу дикти-
раном из Рима, а уз специфичне локалне
услове, ова територија доживела је потпу-
ну друштвено-економску трансформаци-
ју и попримила одлике свих других коло-
низованих римских провинција. Активно
укључивање у римску цивилизацију и дру-
54  idem 1999: 249–250, No 2.
55  idem 1968: 33–35.
56  Голубовић 2008: 108,108.
25
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум
штвено-политички систем и организаци-
ју, динамична комуникација са развије-
ним друштвима Запада и Истока, убрзали
су развој и донели квалитативне новине.
Осим тога, робовласнички односи и ста-
билна економска база стварана током не-
колико миленијума развоја праисторијских
и протоисторијских култура на природно
изузетно богатој територији, допринели су
да Виминацијум постане најзначајнији вој-
но-политички и економски пункт и највеће
градско насеље на доњем Дунаву.57
У првим деценијама II века космопо-
литска политика Хадријана заснована на
принципу Pax Romana, дала je велику сло-
боду регионалним подручјима. Међу њима
је био и Виминацијум који је, 117. године,
за време Хадријана, стекао статус града са
ограниченим римским правима (Municipium
Aelium Viminacium) и постао највећи и најра-
звијенији град у провинцији. Истовремено
основана је, независна и цару подређена,
рудничка област у Пинкуму (Велико Гра-
диште), чиме су створени предуслови за
даљи политички и економски просперитет
читаве браничевске области.
Период III века посебно је буран у по-
литичкој и економској историји Виминаци-
јума, обележен значајним војним активно-
стима које су пратиле и велике економске
тешкоће. Каракала се борио против Рета
и подунавских народа, а Септимије Се-
вер и Каракала су водили ратове против
Парта, у којима је учествовала и легија VII
Claudia. У таквим околностима, значај ви-
минацијумских трупа као и његови свеу-
купни војни и привредно-економски потен-
цијали, ојачани организованом управом и
економском експлоатацијом, представља-
ли су фактор стабилности и одржавања Pax
Romana.
57 Детаљно о историји и економском развоју Вими­на­ц и­
јума cf. Mirković 1968: 56–73,137–144; idem 1986: 21–59;
idem 2007 a: 52–56,64–68.
26
Сл. 27. Опека, Ripa Vim (iminacensis),
IV век, лок. Пећине, НМП
Након динамичног просперитета то-
ком династије Севера (193–235), и Карака-
линог едикта из 212. године, створене су
нове економске пре­т поставке за даљи ра-
звој и промене у правном статусу града.58
Резултат тога је проглашење Виминацију-
ма за колонију под Гордијаном III, 239. го-
дине (Colonia Viminacium) ), и отварање локал-
не ковнице новца.59
Ови догађаји били су од пресудног
значаја за политичко-економску стабил-
ност у време појачаних војних активности
58 Каракалиним едиктом из 212. г. („Constitutio Antoni­
niana“ ), гра­ђанско право су добили сви „перегрини,”
али је на ширем плану проглашење едикта имало
далекосежније последице. Његов циљ био је, осим
изједначавања законских прописа и пореског сис­
тема, изградња једи­нства Царства које се темељило
на општој употреби ри­мског језика и римског права,
чиме би се јединственим схватањима и културом,
повезали сви они народи који су се, због расних
или историјских услова, налазили у подређеном
положају. Након 212. годинe, раније екс­п ло­атисане
провинције су стекле већи политички и економски
значај, а граничне армије су постале значајан фактор
приликом избора царева, све чешће, неиталског
порекла, cf. Grant 1993: 82.
59  cf. Борић-Брешковић 1976.
Сл. 28. Фибула, средина V-прва половина VI века, Г2–118, Ц-1241,
лок. Више гробаља, НМП 03/3238
на одбрани балканских провинција. У тим
најнестабилнијим временима, када су се
већ назирали први наговештаји стагнаци-
је Рима, Виминацијум је, и поред претен-
дентских преврата легија за престо, испо-
љио значајну политичку и економску снагу.
У другој половини III века на дунав-
ској граници, озбиљно угроженој нападима
Карпа и Гота, поново се налазила велика
концентрација војске. Проблеми у источ-
ним провинцијама додатно су отежавали
сложену војну ситуацију која је захтевала
максималну лојалност војних трупа, али
и ванредне трошкове. Од четврте децени-
је III века, Виминацијум је пружао значајну
помоћ војним трупама и бројним царевима
на путу ка Истоку или по повратку у Рим.60
У таквим околностима, елитне војне
трупе и економски центри Виминацијума,
са значајним рудним залеђем и ковницом
новца изузетне емисионе моћи, постали су
један од најзначајнијих фактора стабилно-
сти Империје.
60  idem 1986: 123-125, 168-173.
Читав процес, мотивисан стратешко-
-војним разлозима, значајно је подржаван
мерама централне власти и државног фи-
скалног инструмента.61
Криза која је потресла Царство у дру-
гој половини III века делимично се разре-
шила у близини Виминацијума, победом
Диоклецијана над Карином 284. године,
којом је започела владавина балканских
царева, и материјална и духовна обнова
ослабљеног Царства.
Војне реформе које су спровели Дио-
клецијан и Константин, а које су велике ле-
гијске формације разбиле на више мањих
јединица, осим на опекама (сл. 27, кат. 5–7),
архитектонски нису поуздано документо-
ване. Претпоставља се да је тада изграђен
мањи логор на левој обали Млаве, а за то
постоје индиректни подаци у итинерару
Антонина у којем се, на осам миља од Мар-
гума и две од Виминацијума, помиње ле-
61  ibid. : 123–125,168–173.
27
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум
гијски логор, што одговара позицији лока-
литета Мали град-Тодића црква.62
У IV в. Виминацијум је епископско
седиште са потврђеним епископима, Аман-
тином и Киријаком из 343/344. и 356. го-
дине.
Хунска разарања, 441. године преки-
нула су економски и културни просперитет
Виминацијума. Након тога, његову терито-
рију су населила германска племена, која су
у својству федерата, учествовала у одбрани
Царства. Културне промене документују
откривене некрополе источногерманске по-
пулације на локалитетима Бурдељ и Више
гробаља (из друге трећине, односно, друге
половине V века), као и гробови западноге­
рманске и северногерманске популације из
друге трећине VI века (сл. 28, кат. 22, 38,
208).63 После великог разарања, избегло
становништво враћало се у разрушен град.
Виминацијумски радиони­чки центри, у но-
вим друштвеним околностима наставили
су своју производњу, о чему сведочи један
натпис из времена Тиберија II (578–582), у
коме се помиње tribunus urbanicianus (?) и једна
fabrica или fabricenses.64
У време Палеовизантије, за време Ју-
стинијана (527–565), Виминацијум је об-
новљен као рановизантијски Виминакион
под јурисдикцијом Primae Justinianae. Њего-
ву изградњу помиње Прокопије. Остаци
рановизантијског бедема из VI века, са две
куле у функцији преграде између водотоко-
ва Млаве и Дунавца, археолошки су поу-
здано потврђени на локалитету Светиња.65
62 Mirković 1968: 60, 61; Поповић 1968: 30, 32, 35, 37,49,
напомена 51; На левој обали Млаве, у дворишту
Душанке и Милета Аћимовића (ул. Вука Караџића
22), 1980. године, откривене су зидане гробнице III-
IV века; у подножју лок. Мали град-Тодића црква, на
левој обали Млаве, у дворишту Љубе Ђурића, аутор
овог рада је амбулантно истражио мермерни саркофаг
и масивни зид који се настављао испод савременог
објекта, тако да је истраживање обустављено. Није
искључено да се ради о меморијалној грађевини.
63  cf. Ivanišević, Kazanski and Mastykova 2006.
64  Мirković 2003: 105, N0 17.
65  Поповић 1987: 1–37.
28
Поједини аутори сматрају да се главно
утврђење рановизантијског Виминакиона
налазило на левој обали Млаве, захватају-
ћи зараван неправилне правоугаоне основе
(160 x 130 m), на локалитету Мали град-То-
дића црква.66
Крајем 584. године, Виминацијум су
заузели Авари. Око 600-те године се поми-
ње као византијска војна база у рату про-
тив Авара, северно од Дунава, при чему
су поново, велики стратешки значај имала
острва између Дунава и Дунавца.
Насељавање Словена током VII века
означило је гашење овог великог мезијског
града. Насеље Костолац носи назив по
римском, castellum-u, на чијим је рушевинама
слове­нско становништво формирало своје
насеље.
О значају који је Виминацијум имао у
сектору подунавског лимеса сведоче бројне
царске посете које су резултирале великим
инвестицијама у градњи и обнови јавних
здања и инфраструктурних система. На
путу од Запада ка Истоку, и при поврат-
ку, најчешће у вези са војним операцијама,
у њему су боравили: Хадријан, М. Аурели-
је, С. Север, Каракала, А. Север, Горди­јан
III, Филип Арабљанин, Т. Деције, Т. Гал,
Еми­лијан, Диоклецијан, Константин, Кон-
станције, Јулијан и Грацијан.
Пролазак цара Гала (Gallus), заје­д но
са сином Волузијаном (251-253), помиње
се на почасном стубу (кат. бр. 228), који је
њима у част подигао Александер Фортуна-
ти, управник житнице (dispensator horreorum).67
66 Поповић 1968: 29–53; Поповић 1987: 32,33; са истог
локалитета потичу случајни налази из VI века који
се чувају у Народном музеју у Пожаревцу. Занимљив
је бронзани канделабр из VI века, који је давне 1905.
године откупљен за Народни музеј у Београду, cf.
Вујовић 2005 : 582–585, 588, сл. 1.
67 Mirković 1968: 71; idem 1986: 79, 80, N 0 40; Њихов
боравак у Виминацијуму поједини аутори датују у
251., док други сматрају да је у питању 253. година,
cf. Борић-Брешковић 1976: 21, напомена 35.
ГРАД ВИМИНАЦИЈУМ (Colonia Viminacium)
О
д свог настанка, па све до хунске
најезде 441. године, Виминацијум
је имао првостепени стратешки и
економски значај у источном Подунављу,
а његова улога у војно-политичким до­га­
ђа­јима римско-балканске историје, често
је била пресудна. Статус стратешког пу­
нкта и најзначајнијег трговачко-посло­вног
и културног центра стекао је захваљујући
изу­з етном географском положају, на рас-
кршћу најзначајнијих европских и балкан-
ских комуникација, и богатству Хомољ-
ско-звишких рудника који су допринели
еко­номској и политичкој стабилности од II
до IV века.
Почев од II вeка, развој Виминацијума
имао је динамичну узлазну линију коју су,
без значајнијх последица, прекидале крат-
ке политичке и економске кризе. Примарно
основан као војни пункт, убрзо је прерастао
своју почетну пози­ц и­ју и трансформисао се
у најзначајнији урбани це­нтар, са високим
стандардима античке цивилизације и урба­
низације, видљивим у планској архитекту-
ри насеља и занатско-радионичких зона,
инфрастру­к турним системима и другим
оплемењеним елементима јавног и приват-
ног живота.
Истраживања М. Васића од 1902. и
1903. го­д ине омогућила су да се одреде ди-
мензије каструма на Малом чаиру (442,70 x
385,60 m), насеља са западне стране на Ве-
ликом чаиру (850 x 600 m), као и правилни
систем саобраћајне мреже и одговарајуће
грађевинске целине, устројене по Хипода-
мовом ортогоналном принципу (слика 31).68
Поред 5 m широке улице са порти-
ком, Васић је открио комплекс грађевина,
и на основу појаве жига легије III Flavia на
једној од оловних цеви одводног канала,
де­финисао три најзначајније грађеви­нске
фазе архитектуре од камена, којима је пре­
тходила старија фаза насеља са обје­кти­ма
од дрвета и прућа.69
Изградња водовода, према Васићу,
датује се у период између 70. и 90. године,
када су у логору боравиле обе легије, одно­
сно, између 86. и 89. године, што је прихва-
ћено и од стране других аутора.70 Ово да-
товање прихватљиво је под условом да је IV
Flavia тада боравила у Маргуму, као што је
претпоставила М. Мирковић.71
68 Васић 1904: 249–251; Vassits 1905: 103, 104, 107, 108,
fig. 2; Поповић 1968: 33, 34, 34.
69 Први период цивилног насеља од друге половине I
века (70–90), карактерише солидна градња зидова
од ломљеног камена и малтера и по техници градње
одго­вара раном каструму; архитектура другог пери­
ода покрива најдуже раздобље, од краја II и кроз
читав III век, и обележена је градњом opus mixtum, нај­
че­ш ће, са три реда опека у либажном слоју; тре­ћ и
период траје до 450.године и карактерише га бла­
то као везиво и секундарна употреба материјала у
архи­т ектури, cf. Vassits 1905: 104, 108; Поповић 1968:
33–35.
70  Vassits 1905: 104, 108; Поповић 1968: 33–35.
71  Mirković 1968: 29, 30.
29
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум
Сл. 29. Провинција Мезија од 86. до 283. године (према Mirković 2007а:8) Истраживања цивилног насеља 1973.
године, највећим делом су потврдила Васи-
ћеве закључке из 1902. и 1903. године. Реги-
строван је хоризонт I века који је уништен у
пожару, а током II века је уследила обнова.
Архитектуру од дрвета у логору и насељу, ве-
роватно у доба Флавијеваца или Трајана, за-
менила је архитектура од камена.72 Градски
Сл. 30. Аеро снимак са праволинијским обрисима логора (десно Мали чаир) и
контурама цивилног насеља (лево Велики чаир) (према Mirković 2007: 53, Abb. 45)
бедем није систематски испитан, али је кон-
тролним истраживањем потврђена бедемска
конструкција зидана од притесаног камења
везаног малтером, ширине од 2,00 до 3,40 m.73
72 Резултати истраживања током 1973-1974. године
ука­з ују да је виминацијумски лoгор врло рано био
окружен привременим, дрвеним канабама, cf. По­по­
вић 1968: 34, 48; Kondić i Zotović 1974: 94-97; под Фла­
вијевцима је започета урбанизација Горње Мезије коју
наставља Трајан, cf. Ферјанчић 2013: 19-21.
73  Zotović 1973: 48; Поповић 1968: 34.
30
Други Васићев грађевински период
који покрива најдуже раздобље, од краја II
и читав III век, карактерише градња opus
mixtum, најчешће, са три реда опека у либа-
жном слоју. У историјском смислу обихвата
време просперитета под династијом Севе-
ра, колонијално уздизања града које је мо-
рало бити пропраћено и одређеним урба-
нистичким замахом, на шта указује обно­ва
насеља крај логора.74 Овом грађевинском
периоду припада и друга половина III
века, са значајним војним активностима и
иста­к нутом позицијом Виминацијума као
стратешког војног пункта и једног од фак-
тора стабилности Империје.
74 
Mirković 1968: 63; idem 1986: 47, N0 55; Ферјанчић 2013: 21.
31
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум

Ископа ва ња ц и ви л ног насеља ја I (379–395) до хунских пустошења 441. и

1973/74. године, прецизније су дефини- 443. године. Истраживања градских тер-
сала гра­ђе­винску фазу IV века, датовану ми показала су да је, у време Константи-
новцем Вале­н тинијана I (364–375), док по- на и његових наследника, дошло до обно-
следња фаза обухвата период од Теодоси- ве објекта.75

Сл. 32. Стена са уклесаним натписом Г. Л. Руфина, Рам (фото Д. Јацановић)

хватало већи део браничевске области.

Западну границу представљала је Мора-
ва са Маргумом на њеном ушћу; на исто-
ку обухватало је Ледерату, све до Пинкума
који је припадао рудничкој области Пи-
кенза (metalla Pincensia), које је, преко надзор-
ника рудника, било директно подређено
цару. Jужна граница сезала je до Municipium-
-a код Калишта, јер римски итинерари на-
Сл. 31. План Виминацијума према новим истраживањима (према Milošević 2002: fig 4) воде растојање од 18 миља, од Виминаци-
Копија споменика из Рама, НМП јума до Муниципијума. На средини пута
I – Лок. Мали чаир (Град): 12) фреско сликана паганска гробница; I (ovi) O (ptimo) M (aximo)| vexil (latio) leg (ionis) | од Виминацијума до Муниципијума нала-
легијски логор; 13) дечији гроб са Христовим монограмом на опеци; VII Cl (audiae)| [ sub ] cura | зила се станица Ad Nonum, која се прибли-
II – Лок. Велики чаир: 14) занатски центар; 14a) економски објекат; жно лоцира код данашњег села Набрђе.77
цивилно насеље; VIII – Лок. Више гробаља: G. Licin(i) Rufini (centurionis)
III –Лок. Тодића црква: 15) некропола I – III века; 16) економски објекат; Северну границу представљао је Дунав.
1) утврђење VI века обновљено у XII веку; 2) утвр- 17) гепидска некропола, средина VI века; (према Mirković 1968: 100) На присуство одељења легије VII
ђење XII века; IX – Лок. Код гробља: Claudia у Раму, указује натпис уклесан
IV – Лок. Светиња: 18) Vila rustica, крај III почетак IV века,
3) рановизантијски бедем, насеље, 4) остаци анти­ 19) надземне триконхалне гробнице; На простору јужно, источно и запад- у стени испод турске тврђаве изнад Ду-
чке архитектуре II – IV век; 5) средњовековно на- X – Лок. Велика капија: но од логора и насеља регистровани су еко- нава, који је Гај Лициније Руфин, запо-
сеље и некропола; 21) некропола, 22) економски објекти; номски објекти (villa rustica), a значајне повр- ведник вексилације VII Claudia посветио
V – Лок. Каменити брод – антички мост? XI – Лок. Код бреста:
VI – Лок. Рудине: 23) некропола, 24) економски објекат; шине су припадале некрополама.76 Јупитеру, као и надгробни споменик Ти-
6) средњовековно насеље IX – XII век; 7) остаци XII – Лок. Бурдељ: На врхунцу развоја, у првој половини
античке архитектуре (терме, vila rustica, економски 25) Vila rustica средина III века, 26) некропола, сре- III века, територији Виминацијума адми­ 77 Mirković 1968: 98–104; idem 2007 a: 25, Abb. 18; Vasić i
објекти), III – IV век; дина III – средина IV века; 27) грађевина (базили- Milo­š ević 2000: 139; Муниципијум код данашњег
VII – Лок. Пећине: ка?), средина IV века, 28) остроготска некропола, нистративно је припадало пространо зе-
Калишта могао је припадати Виминацијуму, cf. По­
8) некропола I – III века; 9) касноантичка некропо- крај V века; мљишно подручје (ager, regio), које је обу- по­вић 1968: 30, напом. 11; Административни статус
ла III – V века; 10) породичне гробнице (маузолеји); XIII – савремено гробље. утврђења Iovis Pagus (Градац код Петровца на Млави)
11) фреско сликани гроб са Христовим монограмом; 76 Milošević 2002: 152.158, fig. 4; Špehar 2010: 425–439; још увек није утврђен, али се не искључује да је при­
75  Kondić i Zotović 1974: 94- 97. Jovičić i Redžić 2012: 375–385. падао Виминацијуму.

32 33
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум
берија Клаудија Валенса, ветерана легије
VII Claudia.78
Плодно земљиште Стига било је ис­
па­рцелисано, а парцеле су подељене ислу-
женим ветеранима и приватним поседни-
цима. Иако су опеке са печатом легије VII
Claudia заступљене на широкој територији,
оне не могу представљати репер за одређи-
вање обима и граница градске територи-
је. Премда оне нису прецизно дефинисане,
позиција и бројност локалитета и археоло-
шких налаза у приобаљу Дуна­вца, Мла-
ве и на падинама Сопотског брда, указују
на постојање већих и мањих насеља ( pagus,
vicus) и пространих имања која су припа-
дала градским функционерима и вете­
ранима.79
Сл. 33. Антички објекат,
западна страна, лок. Стиг
78 Mirković 1968: 100; Ферјанчић 2002: 165, кат. 394.
79 
Са шире територије града познат је већи број налаза
и локалитета: из Петке потичу две женске главе, a из
Ћириковца мермерна глава старијег мушкарца, cf.
Tomović 1992: 78, Cat. 10,12, Fig. 5.3-4, Fig. 5-2; 79, Cat.
20, Fig. 9.1; бројни локалитети и налази указују на
густу насељеност територије од Кличевца до Речице,
cf. Спасић-Ђурић и Јацановић 2007:128–144; у селу
Шапине нађен је оловни тег са натписом, cf. Мирковић
2007б: 165-173; у Шљивовцу је откривена остава римских
металних предмета из које је публикован бронзани
коњски оглав, cf. Tapavički-Ilić and Spasić-Đurić 2011; у
Касидолу, на лок. „Гробље” регистрована је некропола.
34
Сл. 34. Подни мозаик, Крављи До
(скица М. Пиндића)
Сл. 35. Остаци некрополе, III-IV век,
лок. Гробље, с. Касидол (2006)
(Ненад Лазаревић)
У селу Крављи До, на локалитету
Кли­с ура, 1959. године, случајно је откри-
вен део ри­мске грађевине са мозаичним по-
дом.80
80 Mirković 1968:68; контролним ископавањима која
је Народни музеј извео од 24. јуна до 7. јула 1960.
године, руководио је археолог М. Пиндић. Под
грађевине је био састављен од ломљених тегула и
малтера наранџасте боје. Мозаик је инвентарисан
1.10.1960. године, под инв. бр. 835.
Суштинску трансформацију ширег
простора Виминацијума изазвало је гра-
ђевинарство, као најизраженији вид урба-
низације. Са употребом нових материјала
(опека, камен, „римски цемент”) и техника
зидања непознатих у предримској тради-
цији ове области, дошло је до „револуцио-
нарних промена“.
Монументална градска здања укра-
шавана су мермерним оплатама и рељефи-
ма што је била уобичајена пракса и у свим
другим урбаним центрима. Улице и прила-
зи били су поплочани каменим плочама, а
постојање канализационог система испод
коловозне трасе, потврђено је током топо-
графских истраживања Porta pretoriae.81
Сл. 36. Остаци улице, Porta prаetoria,
лок. Мали чаир (2003)
Рано формиране опекарске радионице
подмиривале су потребе за великим коли-
чинама грађевинског материјала. Чувена
виминацијумска опека резултат је изузетно
искусних мајстора, добре технологије су-
81 
P orta praetoria, тј. северна капија каструма на
Малом чаиру откривена је 1981. године приликом
топографских истраживања М. Пиндића, кустоса
Наро­д ног музеја у Пожаревцу. Истраживања су
2002–2003. године обновљена од стране Археолошког
института у Београду.
шења и печења, као и изузетно квалитет-
них лежишта глине.82
Током заштитних истраживања Ви-
минацијума откривено је укупно 11 ци-
гларских и 14 керамичарских пећи у хро-
нолошком распону од краја I до краја IV
века. 83 На локалитету Пећине истражен
је цигларско-керамичарски центар из пе-
риода II и III века, са 3 цигларске, 10 ке-
рамичарских пећи, тремом за сушење
производа и једним бунаром. Током чи-
шћења пећи нађени су фрагменти опека
са жигом LEG VII CL (audia), хипокаусне
опеке, тегуле, имбрекси, фрагменти тера-
кота, калупа и керамичких судова.84
Приликом изградње ТЕ Костолац
1944/1945. и 1956.године, на десној оба-
ли Дунавца у Костолцу, откривено је више
цигларских пећи. Њихова позиција у бли-
зини Дунавца, осим што указује на обим
виминацијумске територије, потврђује да
је за ову врсту робе најекономичнији био
транспорт водом.85
Судећи по изузетном квалитету вими-
нацијумских опека, може се претпоставити
да су занатлије биле добро упознате са Ви-
трувијевим препорукама, који у свом чуве-
ном делу ”О архитектури ”(De architectura),
поред осталог, даје основна упутства о пра-
82 У читавом сливу реке Млаве, са областима Хомоља,
Горњака, Млаве, у ужем смислу и Стига, морфолошки
се издвајају изузетно моћни глинени профили који
су нарочито изражени у доњем сливу Млаве. Од
Петровца, ширећи се према Дунаву, налазе се слојеви
жуте, лапоровите глине; од Касидола и Бара настаје
зона песка, глина и лапора, а у долини реке се смењују
слојеви жуте и беличасте глине, преко којих леже
слојеви финог песка. Карактеристичног геолошког
састава је и пречага код Кленовника и Костолца, где
се слојеви иловаче, глине и шљунка извијају и тону
под корито Дунава, cf. Паунковић 1935:7–11,23.
83  Јордовић 1994: 96; Raičković i Redžić 2006: 81–106.
84  Јордовић 1994: 99–105; Raičković 2007:4–14,71–74.
85 Према подацима из документације Народног
музеја у Пожаревцу, током 1956.г. откривене су три
цигларске пећи.
35
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум
вљењу и печењу опека.86 Широка распро-
страњеност опека са печатом легије VII
Claudia, као и печата приватних радионица,
указује да је Виминацијум био снажан ра-
дионички и дистрибутивни центар.
Као гранични пункт, Виминацијум је
са осталим деловима Царства био повезан
Дунавом и копненим комуникацијама ви-
соког квалитета, чија је градња започета у
првој фази колонизације. Примарно војног
значаја, оне су пресудно утицале на даљи
привредни и културни развој Виминаци-
јума. Теренском проспекцијом десне обале
Дунавца, на површини терена регистрова-
ни су остаци комуникације Виминацијум-
-Маргум, која је у IV веку обезбеђивана ма-
њим утврђењима, на растојању од 3 km.87
Новијим истраживањима реконструисана је
траса главног пута (Via publica) од Костолца
до Ћуприје (Viminacium-Horeum Margi),88 и од
Костолца до Рама (Viminacium-Lederata), која
полази од источне капије логора на Малом
чаиру, а затим пролази средином лесне гре-
де-Клепечка, до улаза у село Кличевац по-
знатог по називу „Кропок”.89 На овом месту
практични римски градитељи извршили
су прокопавање терена, како би избегли те-
шко проходно Кличевачко брдо, жртвујући
почетну економичност ради трајне уштеде.
У селу Кличевац путна траса уништена је
изгра­д њом насеља, али су делови деонице
са остацима супструкције очувани од села
Речица, све до Ледерате.
86 По Витрувију опека се не сме правити „од песковите
и камените земље, али ни од истуцаног шљунка.” У
противном, распашће се под утицајем влаге. Опеке
треба „израђивати од беле кредасте или црвенкасте
земље или од густа и чврста песка. Те су врсте због
лакоће чврсте, а у раду нису тешке и лако се обрађују.
Израђивати их треба у прољећно и у јесенско доба,
да се једнолико суше. Најбоље ће, пак, бити да су од
двије године, јер се прије и не могу добро осушити.”
Витрувије упозорава на негативне последице свеже
и лоше осушених, а узиданих опека, „јер долази до
падања и пуцања малтера са њих,” cf. Vitruvije 1951:
II/III.
87  Јацановић 1997: 128–131.
88  Vasić i Milošević 2000: 139–158.
89  Спасић-Ђурић и Јацановић 2007: 129–140, карта 2.
36
Сл. 37. Остаци пута Viminacium-Lederata,
лок. Брест, с. Речица (2006)
Остаци трасе указују да је добро гра-
ђена, са солидним носећим слојем и коло-
возним плочама од крупног плочастог зе-
ленца из Рама. Добро очуване деонице
биле су у функцији све до позног средњег
века, а поједине се и сада користе као ло-
кални путеви.90
Густина и распоред локалитета као и
откриће каменог саркофага у селу Речица,
у непосредној близини комуникације, ука-
зују да је територија, источно и северои­
сто­ч но од Виминацијума, била густо
на­се­ље­на, а њени квалитативно-квантита-
тавни земљишни и хидролошки потенци-
јали имали су велики значај за виминаци-
јумску при­вре­д у.91
Посебно је значајно откриће насеља
на локалитету Над клепечком, источно од
легијског логора и града, на лесној греди
која чини северозападну границу Стига.
Локалитет је забележeн у старијој лите-
ратури, а на значај комуникације и слу-
чајних налаза са овог простора указано је
након микрорекогносцирања током 2003–
2004. године.92
90  ibid.: 123–146.
91  Спасић-Ђурић 2005 а: 235, 236.
92 Mirković 1986: 31, napom. 25;
Спасић-Ђурић и Јаца­новић 2007: 128–140, 144.
Сл. 38. Девастиран саркофаг, с. Речица
(према Спасић-Ђурић 2005 а: Т. II/1)
Насеље је откривено током заштит-
них истраживања Виминацијума од 2008.
до 2011. године. Реч је о уређеној урбаној
зони са континуираним портиком са обе
стране истражене комуникације. Објекти
су датовани у период од друге половине II
до средине III века. У објектима на југои-
стоку нађен је и материјал из прве полови-
не II века, а на више места су регистровани
трагови унутрашње, сликане декорације и
мермерне оплате.93
Насеље се састојало од складишно-
-радионичке целине на западној, и стамбе-
не зоне на источној страни. Претпоставља
се да је у питању цивилно приградско насе-
ље или трговачко-дистрибутивни центар.94
Судећи по случајним открићима, не-
истражена и девастирана градњом термое-
нергетских објеката и савременог насеља (од
93  Мрђић и Јовичић 2012: 51–53, сл. 2.
94 На око 2400 m источно од логора, истражено је седам
објеката већих димензија, груписаних око античке
комуникације која чини осу насеља и која је истражена
у дужини од 11,60 m. Ширина комуникације је 5,10 m,
са поплочањем од зеленца положеног на набијени
шљунак, испод кога се налазила старија фаза кому­
никације. Испред објеката, ка улици, откривен је
већи број постамената за стубове портика и два
постамента in situ. Специфичне су грађевине 28 и 29,
зидане од камена и малтера са подом и зидовима од
хи­д рауличног малтера, које су опредељене као каде
или базени, cf. Мрђић и Јовичић 2012: 51–53, сл. 2.
Сл. 39. Античко насеље, лок. Над Клепечком,
северни део, поглед са истока
(према Мрђић и Јовичић 2012: 50, sl. 3).
1942 до 1956), територија западно од логора
и насеља, на левој обали Млаве и десној оба-
ли Дунавца, такође је била насељена, и због
војно-економске везе са Маргумом, имала је
велики значај за стратешко-економску ста-
билност логора и града на десној обали реке.
Осим поменутих цигларских пећи
(у близини ТЕ Костолац), и амбулантно
истра­женог, мањег римског утврђења из
последњих деценија III и IV века,95 на де-
сној обали Дунавца, приликом изградње
Те­рмо­електране (1942), регистроване су не-
крополе кремираних и инхумираних по-
којника.96 Током 1960. године, западно од
термоенергетског објекта, истражен је гроб
покојника са испраним кремираним оста-
цима положеним у оловну урну која се на-
лазила у конструкцији од тегула са двосли­
вним кровом (сл. 40). Гробна конструкција и
оловни реципијент упућују на римску фуне-
ралну праксу из друге половине I и II века,
што индицира постојање насеља у близини
комуникације, на десној обали Дунавца.97
95  Јацановић 1997: 128–130, Табла II.
96 Према документацији Народног музеја у Пожаревцу
и пода­ц има кустоса, М. Пиндића.
97  Јовановић 1984: 120.
37
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум
Сл. 40. Оловна урна, I-II век,
Костолац, НМП 02/1488
Комуникацијама се одвијао врло ди-
намичан промет робе, путника и поште. На
растојањима, просечно од 7 до 13 km, на-
лазиле су се путне станице (mansio, mutatio,
statio, civitas, vicus) за одмор, снабдевање хра-
ном, промену запреге и коња. Зависно од
типа и величине, често су то били сложе-
нији комплекси са ковачницама, шталама,
гостионицама и сл.98
Након освајања Дакије, Дунав је по-
стао примарна комуникaција Запада са
Истоком којом се, као економски најиспла-
тивијој, одвијало преко 50% укупног тран-
зита војске, робе, трговаца и путника.
Пристаниште (portus) у Виминацију-
му, за сада, само је индиректно потврђе-
но епиграфским споменицима који указују
на постојање удружења помораца (collegium
nautarum) и на лица која се баве поморском
98 Државна пошта (cursus publicus), која је службену
пре­п иску преносила кочијама или на коњу (брзи
курири), у свако доба дана, просечно је дневно
прелазила од 48–60 миља (71–88 km). Неслужбену
пошту су преносили специјални курири, трговци
и пријатељи-путници. Једна од ретких истражених
путних станица са цивилним насељем (vicus), на
реконструисаној траси пута Viminacium-Horeum Margi
(Ћуприја), налази се код Медвеђе (Mansio Idimum), cf.
Vasić i Milošević 2000: 130–158, 229–232.
38
трговином и транспортом.99 Обимне грађе-
винске радове на изградњи логора и сао-
браћајница тешко је замислити без приста-
ништа и подршке флоте. Анализа сложених
хидрогеолошких процеса и обимних регу-
лација токова Млаве и Дунавца у послед-
ња два века,100 указује да се пристаниште,
са извесном резервом, може претпостави-
ти у близини локалитета Светиња.101 Ка-
рактеристичан положај овог локалитета,
на уској ади између тока Млаве и некада-
шњег рукавца Дунава, максималне ширине
120 m, одговара позицијима римских реч-
них пристаништа, посебно у Ђердапу, где
су истраживања показала да су проширена
ушћа била најпогоднија за пристајање бро-
дова.102 Старо речно корито Млаве указу-
је да је она непосредно са западне стране
штитила насеље и логор, док остаци ста-
рог тока Дунавца упућују да је он са север-
не и североисточне стране логора и града,
затварао прилаз са Дунава.
Положај Виминацијума на месту где
се спајају дунавска и млавска тераса, уз ди-
ректну комуникацију са Дунавом и њему
усмереним токовима Мораве, Млаве и
Пека, указује да је изузетно стратешки по-
зициониран на лесним терасама (Мали и
Велики чаир) изнад Млаве и Дунавца, ода-
кле је контролисан стишки простор, а по-
себно Дунав.
Комуникације и пространа има-
ња економско-резиденцијалног каракте-
ра дуж њих, каменоломе у Раму, у области
Кучева и Жагубице и друге пунктове од
значаја за функционисање логора и насе-
ља, штитиле су војне јединице легије VII
Claudia распоређене у кулама или мањим
утврђењима.
99  Mirković 1968: 35; idem 1986: 75, N0 31.
100  Паунковић 1935:48–50.
101  Milošević 2002: fig. 4, lok. IV, V (вид. сл. 31).
102 Поповић 1987:3,13, 24, сл. 1; Петровић 1989/1990:
208 –212
Сл. 41. Опека, канал акведукта,
IIIIFL (avia) EТVII C (laudia)
Осим опека неопходних при зидању,
посебно лукова и сводова, велике новине у
грађевинарству донела је и употреба креча и
кречног малтера. Изузетно чврсти и трајни
остаци архтитектонских конструкција и си-
стема, потврђују да је суштину римског мал-
тера представљала добро усавршена техно-
логија печења креча и прављења малтера, о
којој је писао и Витрувијe.103 Лежишта и ру­
дници кречњака могу се претпоставити у
ми­нералошки богатим областима Звижда и
Хомоља, познатим по црвеним пешчарима.104
Након специјалног поступка, он је
претваран у негашени (живи), и као такав ко-
ришћен за израду тзв. римског бетона (opus
caementicium). Осим квалитетних опека, изра-
да малтера током зидања представљала је
важан процес, а његов састав је био прила-
гођен положају физичке структуре у оквиру
грађевине. Квалитативне разлике малтера
постигнуте су додавањем различитих ком-
103 Он посебно наглашава додавање млевене и про­
сејане опеке у креч, како би се добила боља врста
креча. За грађевински квалитет је веома битно дуго
гашење креча који је претходно добро испечен, cf.
Vitruvije 1951: II/ V.
104  Паунковић 1935: 9.15,43.
поненти у мешавину везива (дробљена опе-
ка, слама, облуци и делови камена) које са-
држи и природни речни агрегат-ситнозрни
песак, у зависности од функције зида.105
Масовно је употребљаван шкриљац (зе-
ленац) из Рама као и кречњаци из каменоло-
ма у Кучеву и Жагубици, што је такође било
одређено карактером и функцијом грађевине.
Осим изградње логора и комуникација,
један од раних и великих подухвата била је
градња водоводног и канализационог систе-
ма. Град обима и значаја какав је био Вимина-
цијум изискивао је велике количине воде за
приватну и јавну употребу. Водоводни систем
се ширио и гранао паралелно са развојем гра-
да, што је потврђено археолошким истражи-
вањима 2003. и 2004. године. На локалитету
Стиг откривена су два канала акведукта, ду-
жине од 1025 до 1040 m, на просечној међу-
собној удаљености од 20 m (сл. 42). На зидо-
вима и дну канала регистровани су слојеви
калцинације, дебљине и преко 2 cm. У гра­
дњи акведукта, судећи по печатима, учество-
вале су легија VII Claudia и IV Flavia. Акведукт
је био у употреби од I до IV века.106
Каптаже за водоснабдевање Виминаци-
јума налазиле су се на брдима села Курјаче,
Ма­иловац, Сираково, Берање, Баре и Касидол,
која су радијално удаљена од Виминацију-
ма 10–12 km. Са просечном висинском разли-
ком од 120 m пад је изно­сио 1–1,2 %. Откри-
вени главни водоводни канали, са ревизионим
шахтама на местима где водовод мења правац,
у функцији смањења притиска и таложења ме-
ханичких нечистоћа, доводили су воду са ових
брда, а крајња дистрибуција је помоћу оловних
и керамичких цеви спровођена у град.107
105 
А нализе малтера из виминацијумског амфитеатра по­
казале су да малтер за зидање зида амфитеатра и бе­
дема садржи повишене вредности алуминијума и си­
ли­ц и­јума, што је логично, јер су те структуре захте­
вале већу чврстоћу од малтера који је коришћен за
малте­рисање зидова. Оне потичу од минералних до­
датака алумосиликатног састава, који попут опеке,
малтеру дају пуцоланска својства, cf. Николић и Бо­
гда­новић 2012а: 59–61, сл. 2.
106  Mrđić 2007: 22–24.
107  Спасић и Јацановић 1997:161,165.
39
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум
Сл. 42. Канали акведукта, локалитет Стиг (2003–2004)
Постепено, са економским снажењем
и преласком војне на цивилну архитектуру,
све чешће је коришћен мермер који је до ви-
минацијумског пристаништа транспорто-
ван у блоковима или као полуфабрикат из
Италије, са Проконеса или грчких острва.
Како се није дуго остало на позиција-
ма војног грађевинарства, романизацијом и
урбанизацијом ширих размера, стимулиса-
ном друштвено-економском и културном по-
литиком у виду насељавања имућнијег слоја
римских грађана (ветерана, трговаца, војне
и политичке администрације), Вими­нацијум
се врло брзо развио у насеље трго­вачког и
економског значаја, са архитектонским обе-
лежјима и естетиком урбаног центра, како у
јавној, тако и прива­тној сфери.
Током боравка у Костолцу 1882. годи-
не, М. Валтровић је забележио остатке бо-
гато украшених градских здања и улице
поплочане каменим плочама преко три ме-
тра дужине. Истом приликом указао је на
постојање амфитеатра, елипсоидне форме
(дим. 80 x 70 m), у североисточном углу за-
падне „вароши” (Велики чаир).108
Систематска истраживања започета
2007. године од стране Археолошког ин-
ститута, потврдила су његово постојање
приближних димензија 84 x 74 m, са аре-
ном од 55 x 45 m. Амфитеатар је изграђен у
108  Валтровић 1884: 7, 11, 12, план бр. V.
40
првој четвртини II и коришћен до краја III,
односно, почетка IV века. Након престанка
коришћења објекта, на њему је формирана
касноантичка некропола.109
Сл. 43. План виминацијумског амфитеатра
(истраживања од 2007 до 2011)
(према Николић и Богдановић 2012a: 45, sl. 3)
Виминацијум је, за сада, једини ан-
тички град на територији Србије, са архе-
олошки потврђеним амфитеатром. Орга-
низатори игара, мунерарији или едитори
(editor munerarius), били су претежно из слоја
градске аристократије, махом високи све-
штеници царског култа, којима је закон на-
109  Николић и Богдановић 2012a: 42–45, сл. 3.
лагао, да током трајања магистратуре, о
свом трошку, повремено организују игре
(munera gladiatoria, ludus).110
На једној опеци из Виминацијума
приказан је лако наоружани гладијатор
(Iaculator), а изнад, на грчком урезано је име
Хиларус.111
Борба два гладијатора, тешко наору-
жаних ратника (trax, murmillo), приказана је на
једној плочици-калупу из Виминацијума, из
последњих деценија II, односно, прве поло-
вине III века. На­тпис који се јавља у окви-
ру слободног простора приказан инверзно,
може представљати име­на гла­д и­јатора, ор-
ганизатора-едитора гладијаторских борби,
а могуће и власника грнчарске радионице у
којој је плочица-калуп израђена.112
Сл. 44. Керамички калуп са гладијаторима,
II-III век лок. Селиште, НМП 03/3768
110  Вујовић 2011: 245, 268.
111 Mirković 1986. 183, N0 233; Вујовић 2011: 258, Т. IV/3.
112 Натпис се може читати одвојено као Maximus и
Vrsi/Vrsa, што би указивало на имена гладијатора,
или као Marcus Aurelis Vrsinus, тј. име организатора-
едитора гла­д и­ј аторских борби, или власника
грнчарске ради­о нице у којој је плочица-калуп
израђена, cf. Вујовић 2011: 244, 259–261, 265–268, Т.
V/1,2 a, б:
Натписи на опекама указују на хеленско
порекло гладијатора, Грчку или Малу Азију,
док се локално становништво, иако вично ра-
товању, ретко укључивало у ову врсте крваве
борбе и радије бирало војну службу.113
Муниципална аристократија, јавне
фу­нкције, друштвени статус и права на фо­
рма­л на одли­ч ја, стицала је након јавних
донација или организовања разних при-
редби-спектакла о свом трошку. Епигра­
фски споменици који бележе значајне дона-
ције градској благајни, углавном, потичу
из друге половине II, односно, прве поло-
вине III века, из периода економског врху­
нца Виминацијума, када је градска аристо-
кратије могла да поднесе трошкове јавних
функција.114
Почасна мермерна статуа из II века
(кат. 229), типа ”Togatus, ”приказује угледног
грађанина из аристократског слоја. Фор-
мална одличја (кутија за списе, capsa и тога
са гримизним рубом, toga praetexta), указују да
се ради о личности која је вршила значајне
функције у градској управи.115
У опремању јавних и приватних обје-
ката копирани су архитектонски трендови
из највећих градских центара.
Осликавање зидова у профаној архи-
тектури потврђено је археолошким истра-
живањима терми116 и амфитеатра са фреско
осликаним оградним зидом арене. Очувани
делови садрже цветни мотив који је био уо-
квирен бордурама различитих боја и лине-
арним мотивом у виду преплета црвене боје.
Највероватније су се ове две декоративне
шеме наизменично смењивале.117
113  ibid.: 268.
114  Mirković 1968: 63–64
115 Срејовић и Цермановић-Кузмановић 1987: 160,
кат. 70; Tomović 1992: cat. 41, Fig. 17.4 ; У формална
одличја, ornamenta decurionalia, осим тоге са гримизним
рубом (toga praetexta), спадали су и: право на почасну
столицу (bisellium), пратилац са традиционалним
симболима моћи ( fasces, lictores) и право на симболичну
круну (corona).
116 Zotović 1973:49,50; Kondić i Zotović 1974 : 94–97;
Rogić, Despotović i Milovanović 2008: 75–81.
117  Рогић и Богдановић 2012: 46–49, сл. 1–3.
41
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум
Сл. 45. Сликана декорација, градске терме, детаљ, лок. Велики чаир.
Архитектонска пластика и монуме­
нтални мермерни споменици, као и њихо-
ве имитације у локалном камену, пружају
само општу слику грађевинске делатности
на простору мезијске метрополе, a у хроно-
лошком смислу рефлектују период еконо­
мског и урбанистичког развоја од II до IV
века.
Сл. 46. Капител, I-IV век, лок. Селиште, НМП 02/2716
Мермерни капител са локалитета Се-
лиште, са правоугаоним абакусом, двостру-
ком спиралом на волутама калема који је по
средини стегнут и декорисан гранчицама и
копљастим акантусовим листовима, одго-
42
вара јонском типу који се, у декоративнијој
форми јавља још у доба Августа. Осим тога,
елегантна витица која украшава средишњу
зону калема и меко моделовани детаљи
астрагалне врпце са јајоликим испупчењи-
ма, карактеришу капителе који су широко
заступљени у периоду од краја I, па све до
IV века, како у западним, тако и источним
градовима Царства.118 Капител из Вимина-
цијума настао је према класичним узорима
у неком од већих малоазијских или римских
118 Opper
2008: 104, Figs. 99. 100;
Милошевић 2013: 184, сл. 103.
Сл. 47. Рељеф са Викторијом (реконструкција Т. Симјановић)
центара, или је дело путујућих занатлија
грчко-оријенталног порекла.
Посебно су били омиљени коринтски
и композитни капители који су својим пла-
стичним богатством, најадекватније, изра-
жавали монументалност и моћ римске др-
жаве (кат. 117).
Архитектонска здања метропо-
ле Виминацијум, осим што су сједињава-
ла функци­оналност са снагом и лепотом
облика, у значајној мери су афирмисала ве-
личину и моћ римске државе у складу са
актуелним официјелно-политичким и иде-
олошким концептом. На то указују остаци
монуме­н талне декоративне архитектонске
пластике, који су производ путујућих мајс­
тора или великих радионичких центара.
Такав је и део монументалног мермерног
рељефа са представом Викторије и орла
(кат. 115), нађен у близини јужне логорске
капије на Малом чаиру, са делом очуваног
натписа који указује на колонијални статус
Виминацијума.119
119 Током открића 1981. године рељеф се састојао од
више фрагмената, од којих су поједини изгубљени.
Димензије сачуваног дела износе: 1,00 x 0,60 x 0,20
m. У првобитном облику који је документован на
терену, а затим и публикован, рељеф је садржао
пре­дставу Викторије са палмином граном у десној,
и подигнутом левом руком којом је, вероватно,
држала венац или глоб. Епиграфско поље је у форми
tabula ansata, са розетом испод и представом орла
изнад, док је у троугаоном пољу глава Медузе у en
face положају. Предложено читање за очувани део
натписа исписаног капиталом садржи у првом реду,
Im [(p (erator)..., и последњем, Co[(l (onia) , cf. Mirković
1986: 106, No 65.
Конвенционална представа Викто-
рије и присуство орла као симбола рим-
ске војске садржи снажну идеју тријумфа,
било као претпоставку победе или одраз
конкретне војне операције. Карактер пре­
дставе, а посебно његова монументалност
(преко 2,40 m дужине и 0,70 m висине), ука-
зују да је овим рељефом обележен значајан
историјски догађај.
На основу могуће везе са ванредним
издањима виминацијумске ковнице из че-
тврте, пете и шесте године локалне ере,120
претпоставља се да је настао у част битке
код Ресаине, 243. године, и да је предста-
вљао централну декорацију монумента­лне
архитектонске конструкције, чија је изгра­
дња (или реконструкција) у непосредној
вези са овим тријумфом.
120 Без обзира на различите интерпретације Горди­
јанових издања са реверсним типом, Викто­рија
овенчава цара и опречна мишљења о Горди­јановом
боравку у Мезији и Виминацијуму, претпостављено
је да се израда монументалног ре­ље­фа са Викторијом
доводи у, посредну или не­посредну везу, са Горди­
јановим персијским ратом и Ресаинском победом
243. године У хроно­лошком смислу, то су догађаји
из периода од 242 до 245. године, када је Тимеситеј
са војском боравио у Вими­нацијуму и водио источну
кампању, којој се придавао изузетан значај. У
овом периоду виминацијумско ковање достигло је
максимум у квалитативном смислу, што заједно са
појавом пригодних издања, указује на присуство
римских ма­јстора и пропагандне активности уочи
поласка у персијски поход, cf. Душанић 1961:150;
Борић-Бре­ш ковић 1986: 159–161, нап. 193; Спасић-
Ђурић 2011б: 279, 280
43
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум
Сл. 48. Рељеф са Викторијом на тријумфалној капији
(идеална реконструкција, Т. Симјановић).
Рељеф представља глорификацију ве-
ликог војног успеха у једној од најзначај-
нијих битака у римској историји, а његова
монументалност, форма, квалитет и карак-
тер представе рефлектују официјелност и
идеолошко-политички концепт који досто-
јанствено афирмише велики тријумф рим-
ске војске и Гордијана III. Снажан визуел-
44
од могућности се односи на јужну логор-
ску капију, на којој је био аплициран у фор-
ми tabullaе triumphales, а друга, претпоставља
изградњу славолука, као део припрема за
очекивани свечани повратак цара, заједно
са мезијском војском.121
Рељеф са Викторијом могао је наста-
ти у тријумфалној атмосфери која је, након
Ресаинске битке (243), захватила Рим, па и
Го­рдијанову колонију-Виминацијум. Осим
ко­внице новца, и други видови занатства
обележили су овај догађај пригодним објек-
тима идеолошко-пропагандног карактера, у
циљу снажења морала и лојаности војске.122
Градња монументалних здања током
II и III века, резултат је завидног стандар-
да становништва са јасно издвојеним сло-
јем провинцијалне аристократије форми-
раним од трговаца, ислужених легионара
и ослобођеника.
На то указују пропорције и унутра-
шња декорација градских терми (thermae) са
распоном једне конхе од 10 m и дебљине зи-
дова од 1 m. О дугој употреби и трајању тер-
малног обје­кта сведочи 8 слојева малтера на
спо­љним зидовима конхи, док су базени са
ни утисак и идеолошка порука усмерена ка
широким масама, а посебно војсци, изра-
жавали су лојаност колоније Виминацијум
према њеном оснивачу Гордијану III, три-
јумфатору у бици код Ресаине. Сл. 49. Градске терме, лок. Велики чаир
Индикативно место налаза, топоним (истраживања М. Васића 1902–1903)
Капија, указује на карактер грађевине на
121  123
којој је рељеф могао бити постављен. Једна Спасић-Ђурић 2011 б: 282–286.
122  ibid.: 282–286.
унутрашње стране имали камену или мер-
мерну оплату. Градске терме су загреване
преко подног система са хипокаустима, из-
међу којих је струјала загрејана пара. Терме
су подигнуте на старијем термалном објекту
који је нивелисан приликом изградње новог
објекта.123
Римске терме су спојиле гимнастику
и рекреацију са хигијеном која је постала
дневна обавеза, доступна и најсиромашни-
јима. Осим јавних, постојала су и приватна
купатила која су у својим вилама поседова-
ли само богати грађани, на које упућују от-
кривене каде или базени у грађевинама 28
и 29, на Клепечки.124 Поред система за про-
изводњу паре, терме су имале и простори-
је са хладним, млаким и топлим басенима
( frigidarium, tepidarium, calidarium), простране
гардеробе (apodyteria), просторије за знојење
(laconica), за вежбање, масажу и одморе. За-
висно од величине, комплекс терми могао је
садржати вртове, продавнице, шеталишта,
библиотеке, па чак, и музеје. Због разновр-
сног садржаја, оне су биле идеално место за
склапање послова, што је било у складу са
практичним римским духом.
Сл. 50. Градске терме,
лок. Велики чаир (2006) детаљ
 
Zotović 1973: 49,50; Kondić i Zotović 1974: 94–97.
124  Мрђић и Јовичић 2012 : 51–53, сл. 2.
45
 РАЗВОЈ ГРАДА
О
сим експлоатације руда из Хомо­
љско-звишких рудника, која се инте­
нзивирала након губитка Дакије,
локалне радионице Виминацијума, својом ма-
совном производњом, представљале су темељ
динамичног обрта капитала. Сигуран извор
руде обезбеђивао је рад локалне ковнице нов-
ца која је представљала стратешки ослонац
метрополе у нестабилним годинама III века.
НМП 03/2244
Сл. 51. Делови калупа за тера сигилата посудe, II век, канал Млаве (1987)
Поред ковнице новца која је, са пре-
кидима, радила од 239/40., па до 254/5. го-
дине, од друге половине I и првих деценија
II века, са радом су почеле и опекарске, гра-
ђевинске, керамичарске, металуршко-ли-
вачке, каменорезачко-клесарске, тореутске,
јувелирске, радионице војне опреме и број-
не друге које су, врло брзо, превазишле по-
четне импулсе и локално тржиште.125
Подстицане квалитетним импортом
и уз по­че­т но ангажовање занатлија из за-
падних, исто­ч них и медитеранских цен-
тара, оне су током II и III века испољиле
снажну занатско-уметничку ини­ц ијативу и
НМП 03/2245
125 На постојање радионице војне опреме указује једна
опека са натписом о извесном чиновнику Валеријану,
cf. Mirković 1986: 150, N0 144; Шпехар; 2007: 270;
поједине локалне радионице још увек нису директно
археолошки или епиграфски потврђене, већ на
њихово постојање указују масовност продукције и
стилско-технолошке карактеристике производа.
47
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум
технолошку самосталност, потврђену бога-
тим продукцијама, међу којима се издваја-
ју и оригинална дела као што су: рељеф са
персонификацијом града/провинције (кат.
114) и клепсидра-водени сат.
Судећи по раширености виминаци-
јумских опека и тера сигилата посуда, ра-
дионице Виминацијум-Маргум, интензи-
тет опекарске и керамичарске продукције
подмиривао је ширу градску територију,
Сл. 52. Клепсидра-водени сат, II век,
Г1–15, Ц-656, лок. Брест НМП 03/3720
бројна дунавска утврђења и насеља, али је
омогућавао и динамичан експорт у Дакију,
Тракију, Панонију и Далмацију.126
Осим посуда, керамичарска инду-
стрија производила је на хиљаде керами­
чких лампи и теракота што је, такође, по-
тврђено бројним налазима калупа (кат.
67–69, 80, 81).127
Истраживања цивилног насеља (1974)
указују на керамичку продукцију и током
126  Bjelajac 1990: 144–147, Т.78–87 ; Јордовић 1994: 105.
127  Raičković 2007:4–14,71–74.
48
IV века; у оквиру једне од откривених про-
сторија, регистрована је керамичка пећ да-
тована новцем Константина Великог. На
ро­штиљу пећи откривени су трагови пече-
ња глеђосане керамике, што је један од зна­
чајних архе­оло­­шких доказа о продукцији
глеђосане керамике у овом периоду.128
Спој традиције, искустава и утица-
ја познатих радионичких центара, овла-
даност технологијама и технолошким до-
стигнућима, уз максималну експлоатацију
и рационалну примену квалитетних си-
ровина у опекарским, керамичким, ста-
Сл. 53. Део калупа (Сатир), II - III век,
Ц-1388, лок. Пећине, НМП 03/2253
кларским и металуршко-ливачким и бро­
јним уметничким занатима, допринели су
да Вимина­ц ијум постане покретач развоја
читаве области и израсте у најразвијенији
економски пункт на доњем Дунаву.
Поједини предмети су сјајан пример
оригиналности виминацијумских мајстора
којима су била позната техничка и научна
достигнућа тог доба, што најбоље илуструје
поменута клепсидра-водени сат, форма посу-
де која је без аналогија на широј територији
128  Kondić i Zotović 1974: 95.
Царства.129 Принцип фукционисања посуде
поклапа се са експериментом који је вршио
Херон из Александрије, а који је, средином
I в. п. н. е. (или 225 г. н. е.) , приказао у свом
делу Pneumatica. Експерименталним путем по-
казао је како може да се изазове истицање
вина или воде из истог малог отвора на дну
крчага, затварањем једног или другог отвора
за ваздух на горњем делу подељене посуде.130
Сл. 54. Део калупа за
тера сигилата посудe, II век
Ц-685, лок. Пећине, НМП 03/3771
Паралелно са локалном продукци-
јом, од I до IV века, у Виминацијуму су ко­
нс­тантно присутни и скупоцени пример-
ци римског занатства намењени градској
аристократији. Они су, најчешће, симбол
129  Bjelajac 1990: 144, Т. 87/38.
130 
Херон је био сјајан проналазач или компилатор, који
je у Александрији објавио низ расправа о математици
и физици, од којих је неколико сачувано захваљујући
преводима на арапски. Мишљења аутора о времену
када је Херон живео се разликују. Он је упозоравао да
теореме и проналасци које излаже нису само његови,
већ да су сакупљени кроз векове. У делу Pneumatica је
проучавао ваздушни притисак у 78 експеримената.
Catoptrica садржи његова проучавања одбијања
светлости, где је показао како да се направе огледала
која ће човеку омогућити да види своја леђа, одраз
са главом окренутом надоле, или са три ока и сл. У
делу Dioptra описао је инструмент сличан теодолиту и
формулисао принципе за мерење раздаљине тачака уз
помоћ геодетског снимања, cf. Durant 1996: 575, 576.
друштвеног статуса, а понекад и дискрет-
на манифестација етничке или религијско-
-култне припадности.
Налази из гробова показују да је, од
последњих деценија I до средине II века,
ексклузивна роба стизала као власништво
досељеника, путем војних заплена или тр-
говачким ко­нта­ктима. Са јачањем муници-
палне аристократије, стабилизацијом ко-
Сл. 55. Калуп-дршка патере, II-III век,
Ц-6203, лок. Пећине (Занатски центар),
НМП 03/2260
муникација и тржишта, од средине II века,
увоз луксу­зне и егзотичне робе постао је
организован. На виминацијумско тржиште
су, у већим количинама, допремани ску-
поцени предмети (тера сигилата посуде,
скупоцен намештај, метално посуђе, пре-
фињене тканине, емајлирани предмети,
луксузни примерци накита, предмети од
ћилибара, гагата, слоноваче и сл. ). Од дру-
ге половине II и током III века приметан је
масовнији увоз предмета из малоазијских и
афричких ра­д и­оничких центара.
Својеврстан луксуз представљало је
ста­­клено посуђе, посебно током I и до среди-
не II века; тада су усавршене старе и нове ста­
кларске технике омасовиле продукцију, тако
да је постало роба широке потрошње, до-
ступна и нижим слојевима друштва. Типоло-
49
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум
гија стакленог посуђа које је од II века поста-
ло неизоставно у свакодневном и сакралном
животу виминацијумског становништва, ве-
ома је богата. У широкој лепези уобичајених
форми римског стакларства израђених сло-
бодним дувањем и заступљених на широком
простору Царства, издвајају се малобројни-
ји примерци израђени пресовањем или дува-
њем у калуп (кат. 87, 88, 96, 100). Тој групи
луксузних посуда припада здела-тањир, из-
рађена у техници мозаичног стакла (кат. 85
), која представља рани импорт из сиријских
или египатских радионица.131
Сл. 56. Козметичка посуда, I-II век, Ц-64, лок. Ланци, НМП 03/2571
Посебно су ретке рељефне посуде, међу
којима се издвајају 2 тоалетна реципијен-
та: први примерак је козметичка бочица у
облику смокве, израђена дувањем у дводел-
ни калуп од стакла, браон и окер боје (кат.
84). Ради се о форми из I, односно, са почет-
ка II века импортованој из Сирије, могуће из
Алепа (Aleppo, Halab).132 Својим обликом она
се прикључује репертоару сродних посуда у
облику воћа (грозд, купина, ананас, смоква,
шишарка), или шкољке које су распростра-
њене широм Царства.133
131 Fleming 1996: 19, 20, fig. 13; истом радионичком кру­
гу припада и боца од тзв. „ахат” стакла, cf. Spasić-
Đurić 2002: 109, 111, сл. 89.
132 Fleming 1996: 15, fig.3 C; Lazar (ured.) 2004; 55, cat. 22;
Микулчић 1975: 90, 91, T. VIII/31.
133  Isings 1957, 108, form 91 a, b, c; Fadić 2009, 124;
50
Други реципијент је у облику миша (?),
израђен техником дувања провидне стакле-
не масе у дводелни калуп, док су очи, пла-
ве боје, изведене аплицирањем на вруће. За
разлику од птицоликих, слободно дуваних
реципијената, тзв. гутуса (кат. 92–95), често
заступљених у дечијим гробовима,134 антро-
поморфне, флоралне или зооморфне форме
израђене дувањем у калуп, знатно су ређе.
Сматра се да су у периоду од II до IV
века, анималне форме (у облику рибе, сви-
ње, миша, мачке или пужа) импортоване из
западних, галских или германских радио-
ница.135 Међутим, у зависности од техноло-
шких карактеристика, постоје хронолошке
и радионичке разлике, тако да се пример-
ци дувани у дводелни калуп, сматрају ра-
нијим (друга половина I и прва половина
II века) и везују за источномедитеранске,
вероватно сиријске радионице; слободно
дувани приме­рци су каснији (II-IV век), и
како се претпоставља, настали у галско-
-рајнским радионицама.136
Виминацијумски реципијент у обли-
ку миша, као рани импорт или лично вла-
сништво досељеника, осим практичне
134  Isings 1957:27, form 11; Ропкић 2012: 260–278.
135 Isings 1957: 112, form 95 a, b; Fleming 1996: 33, fig. 35;
Fadić 2009: 125.
136  Fadić 2009: 126–133.
при­мене, вероватно је симболизовао и за-
штитничке и исцелитељске моћи Аполона,
посебно ако је коришћен за чување лекови-
те течности.
Са Медитерана и из источних мора,
као егзотична роба стизале су шкољке и
пужеви, чије су љуштуре бројне у гробови-
ма жена и деце. Најбројније су медитера­
нске, а знатно ређе, егзотичне врсте (Cypraea
tigris/pantherina, Pinctada margaritifera) из Црве-
ног мора или, изузетно, из Индо-пацифи­
чког региона.137 Посебно су били скупо-
цени бисери и „бисернина,” тј. седеф који
Сл. 57. Љуштура Ostrea edulis,
II век, Г1-16, Ц-7778, лок. Пећине.
производе само одређене шкољке, а који је
коришћен за израду накита или интарзију
мобилијара и намештаја.138
Од медитеранских јестивих врста
шкољки најчешће су: Ostrea edulis, Donax,
Cerastoderma, Acanthocardia tuberculata, Pecten
jacobaeus (кат. 220, 224), као и поједине врсте
137 Малаколошко опредељење презентованих приме­
рака извршио је Дејвид С. Риз. (David S. Reese, Field
Museum Chicago) коме дугујем велику захвалност за
помоћ приликом рада на анализи љуштура морских
шкољки и пужева.
138 У Виминацијуму је откривена седефна козметичка
кутија. Из Ср­би­је је познат један привезак од седефа
у форми стилизованог љиљана, нађен на Космају,
у гробу 334, са новцем II века. Чува се у Народном
музеју у Београду. За податке се захваљујем музе­
јском саветнику, М. Глумац.
гастропода, познате по пурпурној боји која
се прави из њихове слузи: Bolinus brandaris
(Murex brandaris, murex) i Hexaplex trunculus (Murex
trunculus, такође murex) (кат. 225).139
Налази љуштура јестивих врста упу-
ћују на могућност коришћења у исхрани,
посебно досељеника из медитеранских ре­
гиона. Како се ради о врло осетљивој хра-
ни, шкољке су, вероватно, до виминаци-
јумског тржишта, транспортоване живе, у
морској води и амфорама, или очишћене и
потопљене у раствору соли.
Ретки налази љуштура Cypraea tigris/
pantherina и Pinctada margaritifera врсте (сл.
107, кат. 222, 223) могу се сматрати ексклу-
зивном трговачком робом, или личним
власништвом досељеника из поменутих
области.
Бројност и разноврсност љушту-
ра морских шкољки и пужева у гробовима
представља изузетну грађу, чија анализа
пружа драгоцене податке о интеркулту-
ралним везама континенталних региона
какав је и Виминацијум, са медитеранским
и источним областима, али и о полива-
лентној функцији ове врсте објеката.140
Период највећег економског и култур-
ног просперитета Виминацијум је доживео
крајем II и у првим деценијама III века, за
време династије Севера. То је уједно епи-
графски и археолошки најбоље документо-
ван период у историји града. У Виминаци-
јуму је С. Север 196. године, старијег сина
Басијана, званог Каракала, прогласио за
цезара, а према епиграфском материјалу,
202. године је обновио легијско насеље.
139 Тзв. Murex, познатији као бодљикави волак, излучује
пурпурни секрет који се користио за добијање
пурпурне боје о којој је писао и Витрувије. Он
наглашава да је, од свих боја, она најлепша. „Вади се
из морске шкољке због чега је прозвана „ostrum”. Кад
се те шкољке покупе, отворе се гвозденим оруђем, а
из њихових пукотина излази пурпурна течност, исти­
снута као суза, након чега се, таре, у ступама. Због
тога што је слана, она се брзо суши ако се не држи у
меду,” cf. Vitruvije 1951: VII/ XIII.
140  Спасић-Ђурић: у припреми.
51
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум
Проглашење Каракале за цезара у
Виминацијуму, као церемонијал држа­вног
значаја, имао је вишеструки значај за со-
цио-економски развој града. Натписи из
овог периода указују на значајне грађе-
винске подухвате, а археолошки матери-
јал и епиграфски споменици потврђују
постојање сиријске дијаспоре и имућни-
јег слоја досељеника из источних провин-
ција, који су заузимали значајно место у
градској администрацији.141 Судећи по ар-
хеолошком материјалу, у том периоду зна­
тно се интензивирала трговачка размена
Виминацијума са медитеранским и исто­
чним областима.
Сл. 58. Остаци текстилних овоја и одеће мумифициране покојнице,
саркофаг 5, лок. Пећине (према Спасић-Ђурић 2003: 64,65, сл.3, 5).
Утицаји из источних провинција ре-
флектују се у гробним формама, погребним
ритуалима и предметима источно-медите-
ранског порекла (поступак мумификације,
остаци цвећа и воћа у гробовима, текстил
украшен „златовезом”, накит хеленистич-
ких форми и др.).142
141  Mirković 1968: 63,65, 68, 69.
142 Осим што су ублажавали мирис распадања тела,
флорални остаци су према Ф. Кимону ( F. Cumont),
имали посебну улогу у погребним ритуалима. У њима
се препознају симболи вечности хеленизираних,
оријенталних култова, cf. Póczy 1999: 433, 434; Спасић-
Ђурић 2003:61–81.
52
На економску везу са источним обла-
стима указују остаци одеће из појединих
гробова. У оловном саркофагу (Г-2047), који
је био положен у озидану гробну комору
триконхалне меморије која је, према Љ. Зо-
товић, хришћанска, сахрањена је жена од
чије су одеће сачувани: делови ланене ко-
шуље, хаљинe (или огртача) од љубичастог
броката протканог златним нитима, чара-
пе од белог памучног конца, 7 пари ципе-
ла од мрке коже и више ђонова од слагане
плуте, од којих су поједини били украшени
златним листовима. Једна, готово у потпу-
ности, очувана ципела, испод руба је била
украшена зумбањем, а везивала се танким
каишевима (сл. 59, кат. 226). Скупоцена оде-
ћа и обућа декорисана златним листови-
ма, у Риму је била доступна само изузе­тно
богатим појединцима.143 Међутим, стра­
ти­г ра­ф ска анализа овог гроба у оквиру
три­ко­н халног објекта указује на ранију са-
храну, чиме је доведено у питање хришћа­
нска припадност покојнице.144
Појава мермерних и оловних сар-
кофага као и зиданих гробница са луксу-
зним прилозима, грчки језик на натписи-
143 Зотовић 1994:59-67; Голубовић 2000:83–100, сл.3-6, 8.
144  Спасић-Ђурић 2003: 71.
ма и нова божанства Источног Пантеона
само су део бројних промена на фунерал-
ном и религиозном плану, иницираних вој-
ском и досељеницима из источних регио-
на. Декорација оловних саркофага из II и
III века формирана од троуглова и ромбо-
ва, уз представе Марса, Европе на бику и
три Грације, и кожне сандале као симбо-
лизација божанских корака и хероизаци-
је, указују на војнике и емигранте из Пале-
стине и Сирије.145 Упоредне антрополошке
анализе богатих сахрана у каменим и олов-
ним саркофазима и карактер гробних при-
лога, откривају везу антрополошких типо-
ва медитеранског порекла са сахранама у
Сл. 59. Остаци обуће, друга половина III - IV века,
Г-2047, лок. Пећине (према Голубовић 2000: 96, 97, сл. 3, 5)
оловним и каменим саркофазима, и упућују
на становништво из источних провинција,
досељено током династије Антонина и Се-
вера. Исти антрополошки типови у контек-
сту сиромашних сахрана повезују се са ра-
ним хришћанима.146
Досељено становништво сахрањи-
вало се на, већ формираним, некрополама
италског и романизованог становништва.
Судећи по бројним налазима на широј те-
риторији Виминацијума (у селима: Петка,
145  Голубовић 2001:139–158; Јовановић 2006: 27.
146  Јовановић 2006: 27, 38, 39, 44.
Ћириковац, Речица, Затоње, Баре, Каси-
дол, Шљивовац, Крављи До), градски агер
у том периоду је обухватао већи део стишке
равнице у којој су била смештена имања
градских функционера и ветерана.147
На стабилне војне прилике и економ-
ски просперитет за време династије Севе-
ра, како у Виминацијуму, тако и читавој
провинцији, указује и недостатак остава
новца из овог периода. Једини, до сада, по-
знати налаз из тог периода на територији
Горње Мезије, потиче са шире градске те-
риторије Виминацијума.148
Промене у демографској структу-
ри Виминацијума крајем II и почетком III
века, преусмериле су трговачка тржишта
ка трачким, понтским, малоазијским и
афричким производним центрима. Посте-
пена оријентализација материјалне и ду-
ховне културе Виминацијума, значајно је
утицала на продукцију локалних радиони-
ца које су се брзо прилагођавале захтевима
досељеног становништва. Нова културна
струјања, осим у фунералној пракси, мани-
147  Mirković 1968: 69; Спасић-Ђурић 2005 а: 234–236.
148  Borić-Brešković i Vojvoda 2010: 21–31.
53
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум
фестовала су се и у другим сферама јавног и
приватног живота.
Период од краја III, односно, поче­
тка IV века и велике грађевинске активно-
сти Диоклецијана и Константина I, које су
захватиле Царство, осим на опекама, у Ви-
минацијуму, нису архитектонски поуздано
документоване. Подаци у итинерару Анто-
нина индиректно указују на изградњу ма-
њег логора на левој обали Млаве (локали-
тети Мали и Велики град) који до сада није
археолошки потврђен.149 Иако је на његово
постојање указало више аутора,150 једине
археолошке назнаке о насељу на левој оба-
ли Млаве представљају открића калупа за
тера сигилата посуде у избаченом речном
муљу приликом продубљивања новог ко-
рита Млаве 1987. године, као и амбулантно
истражени, касноантички гробови.151
Велика обнова, Imperium Renovatio, коју
је спровео Константин, још увек није пре-
цизно археолошки документована. Имајући
у виду значај који је Виминацијум имао као
епископски центар, честе царске посете у том
периоду, Прискове наводе о великом трго-
вачком граду и бројне археолошке предмете,
ранија претпоставка В. Поповића да се вели-
ка тетрархијска обнова значајно одразила и
на урбани простор Виминацијума, данас се
чини сасвим утемељеном.152
Врхунско фреско сликарство гробни-
ца, монументална скулптура и делови де-
коративне архитектонске пластике, откри-
ћа луксузних тореутских депоа и предмета
149  Mirković 1968: 60,61.
150 
Поповић 1968: 35,39.
151 Видети напомену 62; открића калупа указују на
локацију радионице тера сигилата посуда, која се
нала­з ила на периферији насеља, на левој обали
Млаве, cf. Bjelajac 1990:143.
152 Значајније грађевинске активности, посебно
у време Диоклецијана и Константина, део су
једног ширег процеса који се одвијао у градовима
источног дела Царства. У IV в. они доживљавају
успон и грађевински замах, што је условљено
политичким амбицијама аутократских владара,
посебно Диоклецијана и Константина, али и новим
социјалним и економским условима, cf. Поповић
1968: 37.
54
из источних радионица,153 указују на веште Констанције II и Констанс, како би међу Као значајна драгоценост, оне су по-
уметнике и традицију познатих радионич- собом поделили огромну империју.155 стале елитни војни симбол, доступан и ло-
ких центара, који утичу на локалну проду­ Археолошки материјал, посебно дело- јалним варварским војницима, тако да су
кцију и афирмишу политичко-идеоло­шки ко­ ви војне опреме, са елементима варваризо- један од поузданих показатеља стварања
нце­пт и империјалну идеју нове династије. ваног стила који се везује за германске фе- војне елите, у циљу снажења новог феде-
Археолошки материјал потврђује да дерате (кат. 40), указује на промене у војној ратског система. Уједно, представља­ле су
je формулисање новог уметничко-занатског стру­ктури, до којих је дошло у време Кон- снажан политичко-пропагандни инс­т ру­
израза започело још у другој половини III стантина и његових наследника. ме­нт дворске канцеларије.156
века, за време Диоклецијана, при чему су Током посета Виминацијуму, они су Дворска делатност утицала је и на
досељеници из источних области и соларни до­­де­­љивали војна одличја, какве су и по- локалну радионичку продукцију која је
култови одиграли значајну улогу. У време злаћене крстообразне фибуле (кат. 32–37), изра­ђивала јефтиније имитације дворских
Константина тај стваралачки израз, духо­ изра­ђене под строгом контролом, искљу- производа.
вно и материјално интегрисао се око крста, чиво у дворским радионицама.
као новог империјалног и династичког си­
мбола.
Због политичке ситуације на Дунаву,
Константин, а потом и Констанције, више
пута су боравили у Виминацијуму који је
поново постао база за велике војне опера-
ције против Сармата и Гота, у којима су,
као савезници, ангажовани и германски
војници, федерати.
Архитектонска структура војног ка-
рактера која се може везати за одбрамбе-
не активности Константина и његових
наследника, откривена је на западној пе-
риферији Костолца, на десној обали Ду-
навца, око 5 km западно од Чаира. Ради се
о, амбулантно истраженом, мањем римском
утврђењу, квадратног облика, дим. 16,40 x
16,40 m, зиданом од ломљеног и притеса-
ног камена, везаног кречним малтером,
ширине зидова 2,05 m и са четири унутра-
шња ступца који су носили спратну кон-
струкцију. На основу архитектонских ка-
рактеристика датовано је у период након
III века, уз претпоставку аутора да се уз
трасу пута Виминацијум- Маргум, у бли-
зини Дунавца, на међусобном растојању од
3 km, налазило 5 таквих утврђења.154
Виминацијум се помиње и као место Сл. 60. Фибула, друга половина IV века, Г-1033, Ц-3783 лок. Пећине, НМП 03/3879
у коме су се, након Константинове смрти,
337. године, састала браћа, Константин II,
153  Поповић 1994: 51, кат. 276–281; Кондић 1994: 63,64. 156 Васић 2001:198–200; Спасић-Ђурић 2008 а: 424- 427;
154  Јацановић 1997: 128–130, Табла II. 155  Mirković 1968: 72 ; Радић 2010: 163, 164. Petković 2010: 305, cat. 1676.
55
 СТАНОВНИШТВО
Н
екрополе Виминацијума и са-
став сахрањених указују на при-
суство најизразитијих предста­
вника појединих антрополошких типова.
До сада су издвојени анадолски, пре­д ње­
источномедитерански и динарски тип,
затим, микроспецијализована варија­
нта динарског типа, дугоглави медитера­
нски тип ниског раста, и условно назван,
„праисторијски антрополошки тип.” До-
садашње анализе показују да се ради о
читавом антрополошком спектру, који у
погледу антрополошке заступљености,
захвата географски лук од Блиског истока
до области око Јадранског мора и његовог
дубоког залеђа.157
Антрополошки закључци имају сво-
је упориште у епиграфским сведочанстви-
ма о етничкој структури војника легије VII
Claudia или других јединица, настањених
у Виминацијуму. Значајне податке о сачу-
ваном домицилу војника и њихових поро-
дица пружа латеркулум са списком војни-
ка регрутованих 169. а отпуштених 195.
године. Подаци о пореклу сачувани су за
142 војника. Највише легионара било је из
Горње Мезије (102–104), а мањи број је по-
реклом из других балканских провинци-
ја: Доње Мезије, Далмације, Македоније,
Дакије, Паноније, али и из Норика и исто­
чних области. На истом споменику наводи
157  Микић 1981: 117–123,121.
се 6 војника пореклом из Сирмијума, а са-
чувана су и имена петорице војника рође-
них у самом Виминацијуму. Имена жена,
сачу­вана у малом броју, указују на области
насељене келтским становништвом, али и
источне и друге делове Царства.158 Иако
ретко епиграфски потврђено, аутохтоно
ста­новништво није нестало у борбама са
Римља­н има. У случајевима када име ука-
зује на келтско, трачко или илирско поре-
кло (Cutius, Cutia, Aurelius, Strambus Tricorniensis,
Gall), могуће да се ради о староседеоцима
или досељеницима из суседних, трачких и
или­рских земаља.159
Град обима и значаја какав је Вимина-
цијум подразумевао је и велику разуђеност
у професионалним делатностима и гра­дској
управи, од чије је ефикасности зависио сва-
кодневни живот бројних становника.
Судећи према најстаријим спомени-
цима са краја I и почетка II века, ветера-
ни легије VII Claudia као ислужени војници,
највећим делом су се задржавали и оснива-
ли своје породице у насељу крај логора или
његовој околини, а мањи број, након слу-
жбе у Виминацијуму, враћао се у свој зави-
чај.160 Могло би се претпоставити да је овај
процес започео нешто раније, у другој по-
158 Mirković 1986: 90–99, N0 53;
Ферјанчић 2002: 161–164, 356 б.
159  Mirković 1968: 57, 69; idem 1986: 58, 59.
160  Ферјанчић 2002: 165,191,198 , 338,339.
57
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум
ловини I века, када је у Виминацијуму бора-
вила и легија IV Flavia, премда за то, за сада
нема поузданих доказа.161 Након часног от-
пуста војници су се укључивали у цивил-
ни живот, добијајући од државе отпремни-
ну или земљишне парцеле које су куповане
или конфисковане од локалног становни-
штвa.162 Претпоставља се да су и у Вимина-
цијуму, као и у већини римских центара за-
падних провинција, градску аристократију
сачињавала, претежно, ислужена или ак-
тивна војна лица.163
Ветерани легије VII Claudia имали су
значајну улогу у јавном градском животу,
као чиновници градске управе, а поједи-
ни свештеничке функције као понтифици,
фламини и августали.164 Интереса­н тан по-
датак односи се на породице ветерана, где
синови следе позиве својих очева, најче-
шће, служећи у легији VII Claudia.165
На епиграфским споменицима по-
тврђено је укупно 24 представника град-
ске управе. Међу чиновницима градске
управе могу се препознати функције decurio,
quinquennalis, duumvir у највећем, а у мањем
броју decurio quaestor, decurio aedilis, decurio augur,
quaestor collegii i nautarum.166 Међу њима ре­
тки су романизовани домороци и јављају
се само у два случаја, док остали припа-
дају досељеном романизованом становни-
штву, чије се порекло, према ономастичким
формулама, не може прецизно одредити.
Судећи према малом броју лица домород-
ног порекла, може се претпоставити да је
домородачко становништво имало ниску
економску основу да би добило функције у
161  ibid. : 161–164.
162  ibid. : 200, 201, 357, 358.
163  Зотовић 2007: 233.
164 Mirković 1986: 47; idem 2003: 99, No 5, 107;
Ферјанчић 2002: 205; Зотовић 2007: 233.
165  Ферјанчић 2002: 207, 364, 372.
166 Декуриони, едили, дуомвири и квестори су чино­
вници градске управе који су имали право гласања
и одлучивања о текућим пословима уређивања
и функционисања појединих градских служби и
послова, а могли су живети у граду или на имањима
ван града, cf. Зотовић 2007: 231, 232.
58
градској управи, која је захтевала одређену
своту сопственог новца.167
Године живота чиновника градске
управе показују да су имали дуг животни
век (до 60 или 70 година живота); имајући у
виду животни просек за то доба од 33 годи-
не, може се закључити да су животни усло-
ви у Виминацијуму били повољни, а разви-
јена медицинска нега доступна имућнијим
градским функционерима.168
Велика концентрација војске допри-
нела је значајном приливу трговаца и за-
натлија, богатих пословних људи који су,
у Подунавље долазили ради брзог стица-
ња профита. На једном споменику помиње
се власник бродова, nauclerus, док послов-
ну атмо­сферу и динамичан обрт капитала,
најбоље илуструје чувена стела банкара.169
Виминацијум је, чак, и средином V века,
за Грке и Сиријце представљао привлачно
тржиште, што потврђује споменик на коме
се помиње лице које је, у Виминацијум до-
шло ради трговине.170
Малобројне епиграфске доказе о по-
реклу легионара, њихових супруга и стра-
наца, троваца и занатлија, допуњује богат
археолошки материјал. Бројне радионичке
продукције и стилови из западних, источ-
них и медитеранских региона, указују на
динамичну трговачку размену и контакте
са најудаљенијим областима Царства.
Печати на опекама потврђују да су
опекарске радионице биле у војном и при-
ватном власништву лица домаћег, али и
страног порекла.171
Приватно власништво може се претпо­
ставити и у грнчарској делатности као и у
ме­талуршким, каменорезачким, стола­рским,
текстилним, стакларским и јувелирским
продукцијама које су упошљавале вели-
ки број занатлија. Поједини су, епиграфски
167  ibid. : 232,233.
168 
ibid. : 234.
169 Mirković 1968: 142,143; idem 1986:75, N0 31;
Спасић-Ђурић 2002: 58, сл. 36.
170  Mirković 1968: 143; idem 1986: 58.
171  idem 1968: 140.
потврђени: кројач, кујунџија (vestiarius, faber
argentarius),172 или зидари, војници легије VII
Claudia и IV Flavia, чија су имена (Tiberius и
Claudius) урезана у малтеру акведукта.173
Власници радионица припадали су
муниципалној аристократији која је била
главни потрошач импортоване робе из
италских, рајнских, келнских, галс­ких или
источних радионица, под чијим се утица-
јима одвијала и локална занатска проду­
кција.
Судећи по једином археолошки по-
тврђеном амфитеатру на територији Ср-
бије и појединим археолошким предмети-
ма, већ је истакнуто да се у Виминацијуму
могу претпоставити гладијатори и орга-
низатори гладијаторских игара (munera gla­
di­atoria), тј. мунерарији или едитори (editor
munerarius).174
На поједине делатности или професи-
је виминацијумског становништва, на по-
средан начин указују предмети специјали­
зоване намене, грађевинске алатке и мерни
инструменти (мистрија, висак, лењир, ше-
стар, размерник) (кат. 118-125, 127, 128),175
чију употребу помиње Витрувије када го-
вори о образовању и вештинама које мора
да поседује архитекта.176
Својеврстан доказ о писању и писме-
ности представљају гробни налази прибо-
ра за писање (стила, мастионице, лопатице
за восак, капсуле за чување печата).
172  ibid. : 140.
173  Mrđić 2007: 22–25.
174 Видети напомене од 110–113; Вујовић 2011: 245, 257-
262, 268, Т. V/1, 2 a, б.
175  Јеремић 2001: 179–181, сл. 1–2.
176 Архитекта у првом реду учи како се рукује лењиром
и шестаром, како се полажу угломери, либела
и врпце за правац. Исто тако, помоћу оптике
се на зградама правилно граде прозори према
одређеним небеским странама. Висак су обавезно
користили зидари, архитекте и математичари
за одређивање и проверавање вертикала, али и
приликом трасирања путева и постављања међаша
између земљишта. Иако су постојали гвоздени и
керамички, архитекте су, због прецизности чешће
користили бронзане и оловне, cf. Vitruvije 1951 : I/I.
Сл. 61. Висак, II-IV век, Ц-35,
лок. Капија, НМП 03/3490
Образовани људи који су учествова-
ли у градској управи писали су на свицима
папируса или на листовима углачане коже
(chartae), коштаним пером (calamus) и масти-
лом, а списи су чувани у посебној кутији
(capsa), каква је приказана на почасној мону-
менталној статуи угледног римског грађа-
нина (кат. 229), тогатуса из Виминацијума.177
У свакодневној употреби, а посебно, у
образовању и настави за децу, за писање је
коришћена дрвена, повоштана таблица на ко-
јој се писало металном писаљком-стилом, са
иглом на једном крају, док је други пљосна-
ти, коришћен за брисање (кат. 133). Драгоцен
налаз у том смислу представља део писаћег
прибора из етажног гроба кремираног покој-
ника (Г1–1697), из II века, у коме су, корозијом
спојени : коштани лењир са кружном, перфо-
рираном дршком, гвоздена писаљка-стило са
оштећеним врхом, гвоздена лопатица за во-
сак, са лепезасто проширеним радним делом
и мастинионица од танког сребрног лима.
Као реципијенти за чување печата од
воска који је био фиксиран за пошиљку или
документ, коришћене су мале бронзане ку-
тије-капсуле (кат. 130–132), чије технолошке
ка­рактеристике указују на импорт из ради-
оница Галије, Реције и Норика, у периоду
од II до почетка IV века.178
177  Срејовић и Цермановић-Кузмановић 1987: 160, бр. 70.
178  Milovanović i Raičković- Savić 2013: 219–236.
59
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум
Сл. 62. Лењир, стило и лопатица, II-III век,
Г1–1697, Ц-3783, лок. Више гробаља, НМП 03/3467
О присуству лекара и развијеној меди-
цинској служби чија је организација била
регулисана законом, посебно у периоду од
краја I до краја III века, постоје јасни архе­
олошки докази у бројним поједина­чним на-
лазима медицинских инструмената, печа-
та и гробова лекара или лекара-фармацеута
(кат. 134-140), који указују на сложене меди-
цинске захвате, попут операција катаракте,
трахома, трепанације лобања и покушаје
презервације тела након смрти.179
Бројни инструменти, уобичајени у ле-
карским гробовима, као што су палете, спа-
179 Mirković 1986: 180, N 0 225; Кораћ 1986: 53–71;
Микић 1994 б: 91–93; Спасић-Ђурић 2003: 67–69;
idem 2005 б: 281–292;
60
туле, пинцете и кутије (кат. 139, 163, 164),
судећи по заступљености у женским гробо-
вима, имали су примену и у козметици.
Поред публикованих налаза, издваја
се и етажни гроб кремираног покојника, из
II века (Г1–1007), који је поред керамичких
посуда и стакленог балсамарија, у дрве-
ном ковчежићу декорисаном бронзаним ма-
скама Атиса (сл. 102), садржао и медицин-
ске инструменте: камену палету, ска­л пел,
бронзану сонду и пинцету (сл. 63).
Сл. 63. Предмети из лекарског гроба, II век, Г1–1007, лок. Пећине
Јавни живот града креирала је лока­
лна аристократија која је донирала сре­
дства за обнову и градњу профаних обје-
ката и храмова и орга­низовала разноврсне
приредбе и спектакле.18 0 Њене обавезе ре-
гулисане законом, у ширем смислу, има-
ле су политичко-пропагандни карактер у
циљу глорификације благостања и проспе-
ритета државе и владара. Директно усме-
рене на шире народне масе, ове активности
деловале су унутар идеолошког концепта
без посредника.
Примери исказивања локалне ари-
стократије и изузетно богатих поједина-
ца, на личном плану, веома су бројни. Фи-
нансијска моћ омогућавала им је скупе
на­ру­џбине, као што су надгробне стеле и
18 0 Тако је градски управник, декурион Јулије Валенс,
о свом трошку обновио храм Митре, cf. Mirković
1968: 63; idem 1986: 200, N0 308 .
ме­рме­рни саркофази-полуфабрикати, уз из-
најмљивање мајстора из најпознатијих ан-
тичких каменолома, који су на лицу места
завршавали израду према жељама наручи-
лаца. Саркофаг са гирландама од проконе-
ског мермера, као сложена синтеза декора-
тивних иконографских мотива и симбола
аутохтоне религије, само је једна од број-
них манифестација финансијске снаге ло-
калних аристократа.181
О степену образовања, како нижих,
тако и виших слојева у Виминацијуму, као
и целој провинцији Горњој Мезији, не по-
стоје званични писани подаци. Индирект-
не податке пружа иконографска анали-
за фунералних споменика са детаљима из
грчке и римске митологије и уметности. И
поред чињенице да је механичко копирање
било најчешћи вид производње споменика,
181  Томовић 1991: 69–82.
61
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум
претпоставља се да је образовање уметни-
ка-занатлија и наручилаца-патрона, посеб-
но лица грчког порекла, било високо.182
На то указују дела сложене композици-
је и високих иконографских и симболичких
вредности, какво је и стела Гаја Корнелија
Руфа. После војне службе у легији VII Claudia,
он је вршио дужност декуриона, а истовреме-
Сл. 64. Саркофаг са гирландама, крај II- почетак III века, НМП 02/2657
Сл. 65. Надгробна стела Гаја Корнелија Руфа (детаљ), II век, НМП 02/2641
но, и градског свештеника (аугур). Надгроб-
на стела коју су му подигли супруга, Улпија
Руфина и син, Гај Корнелије Пакат, показује
да су наручиоци пажљиво бирали декораци-
ју која је историјска, али и лична симболи-
зација овог брачног пара. Изнад натписног
поља налази се рељеф са сусретом Хелене и
Менелеја пред зидовима Троје, као симбол
поновног сусрета супружника и тријумфа
182  Пилиповић 2007: 22.
62
љубави. Менелај као римски центурион са
панцирном униформом и gorgoneionom на гру-
дима, представља изузетну уметничку реа-
лизацију и показује сличности са предста-
вама центуриона на Трајановом стубу.183
Ликовнa представа љубави као сим-
бол сједињавања супружника налази се на
подужној страни једног виминацијумског
саркофага (кат. 244) у којем је био сахрањен
брачни пар, Аурелија Теодота и Аурелије
Галик. У десној ниши приказане су стоје-
ће фигуре Амора и Психе у загрљају, огр-
нуте велом, које своје узоре имају у ранијим
примерцима каква је и представа на статуи
из Капитолинског музеја у Риму, датована
у I в.184 У левој ниши је други пар, жена и
183  Mirković 1986 :110, N0 73 ; Пилиповић 2007: 84–88.
184  Miles and Norwich 1997: 135, left.
63
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум
Сл. 66. Амор и Психа и представа покојника,
саркофаг Аурелије Теодоте и Аурелија Галика, II век, НМП 02/2656
мушкарац, вероватно, представа покојника
чија су имена на натпису.185 У новијим ту-
мачењима изнето је мишљење да се ради
о представама земаљског и небеског пара,
са којима се покојници идентификују у оче-
кивању вечног живота који Амор и Психа
симболизују.186
Значајно историјско-епиграфско и
ликовно сведочанство представља и стела
авустала Тита Бебија (Titus Baebius Еutychus),
и његове супруге Маркеле (Marcella), коју је
подигао син Тит Бебиј Абаскант (T. Baebius
Abascantus), такође, августал (кат. 242).187 Она
доказује да је у Виминацијуму поштован
царски култ утемељен на култу и доктри-
ни Јупитера, чији је божански заступник
као творац државе, био цар (Romae et Augusti).
Одржавали су га на централном, најрепре-
зентативниjем делу Форума, посебни све-
штеници, изабрани претежно из редова
185 Mirković 1986: 158, 159, N0 163; Пилиповић 2007: 68–
74, кат. 6, сл. 11–13.
186  Пилиповић 2007: 68–74.
187 Спасић 1996 b: 159, кат. 13; Спасић - Ђурић 2002:
119, 120, слика 99; Mirković 2003:101, 102, No 11.
64
најбогатијих ослобођеника, што је потвр-
ђено и на надгробним споменицима из Ви-
минацијума, који указују и на наследност
августалског звања.188
Стела јe секундарно употребљена за
формирање саркофага, Г-5375, током сахра-
не у IV веку (сл. 67).
Архитектонског је типа, клесана у је­
дно­ставном класицистичком стилу, са пор-
третима покојника приказаним у пуном ре-
љефу и наглашеним индивидуализованим
физиономским детаљима, који рефлекту-
је углед и достојанство примерено свеште-
ничкој функцији (кат. 242).
На основу иконографских и портрет-
них карактеристика, стела се датује у вре-
ме М. Аурелија (161–180), чија се мудра и
успешна државна политика у великој мери
заснивала на традиционалним римским
вредностима које је обновио Август. Пор-
третни елементи, посебно обрада косе и
очи пуне патоса, указују да је представа
настала у периоду од средине до 70-тих го-
188  Mirković 1968: 64; idem 2003:101,102, No 11.
Сл. 67. Надгробна стела Т. Бебија in situ, сполија у гробу Г-5375, лок. Пећине (1990)
дина II века и блиска је потрету Марка Ау-
релија, као филозофа на рељефу из Британ-
ског музеја.189
Представа вучице са близанцима у
доњем пољу, представља симбол обиља,
плодности и виталности уопште.190 Ве-
што клесана у пуном рељефу и уметнич-
ки сугестивна, рефлектује идеолошку иде-
ју целокупне иконогафске нарације, чинећи
идејни склад са официјелним карактером
представе брачног пара (сл. 68).
Ова ликовна представа понекад пра-
ћена натписом Renovatio Romana среће се на
новцу као најснажнијем идеолошком сре­
дству. Вучица представља снажни идеоло-
шки образац утемељен у древној ри­мској
189  Goldscheider 2004: Pl. 66, 67; Grant 1993: ill.1.
190 Према једном природном обичају, рођење бли­
занаца је знак и залог свега тога код многих индо­
европских народа. Двојство је залиха животне
снаге која распоређује своја доброчинства на ве­
лики број подручја: они подмлађују старе, доносе
оздра­љ ење и исцељење људима и животињама,
болеснима, спарују, обогаћују, изазивају надолазак
млека и медовине итд., cf. Dimezil 1997: 202, 203.
митологији и историји, усмерен ка свим
слојевима друштва.
Стела као целина, а и посебно, кроз
ишчи­тавање појединачних симбола, пред-
ставља снажно политичко-пропагандно
средство које афирмише Рим, романиза-
цију и идеју вечног града (Urbs aeterna), као
и континуитет Августове политике која је
Рим учинила великим.191
191 Јовановић 2007: 204, 205; Она објашњава опште и
посебне аспекте царске власти и основе на којима
по­ч ива држава. Антонин Пије кује бројне типове на
медаљонима и новцима, који афирмишу легендарну
римску историју и митско оснивање града. На
новцу Фаустине Млађе, јавља се мотив Venere Victrix
која стоји држећи Викторију, ослањајући другу
руку на штит са представом вучице и близанаца, cf.
Grant 1993: 17,18, ill. 46; Arsenijević 2005: 99,122, Т.
XLII, 13, Т. L, 13.
65
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум
Сл. 68. Надгробна стела августала Т. Бебија, детаљи,
друга половина II века, Ц-12736 (кат. 242)
66
СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ
П
редуслов за миран живот стано­
вништва из различитих делова
Царства, поред постојећих зако-
на, био је висок степен толеранције. То очи-
гледно није било тешко у атмосфери високо
развијеног пословног града, у коме су еконо-
мија и профит зближавали и везивали ста-
новнике различитих области. Различити
социјални слојеви вршили су своје професи-
оналне и друштвене активности у атмосфе-
ри конкурентске радионичке и трговачке
динамике која је одликовала Виминацијум.
Слободно време било је испуњено
личним задовољствима, забавом, образова-
њем, хобијима или пороцима. Ове активно-
сти нису биле условљене дневно-политич-
ким дога­ђа­јима, религијском припадношћу
или професионалним усмерењем.
Бројни жетони, коцкице за игру и та-
бле за коцкање, сведоче о омиљеним дру-
штвеним играма које су испуњавале доко-
лицу виминацијумског становништва.
Kомплети за игру у Србији јављају се
са доласком Римљана и трају све до касне
анти­ке. Пре тога коришћени су астрагали,
необрађене овчије кости, које наставља-
ју да се користе и у античком периоду.192
Хаза­рдне игре на табли Рим је преузео из
Грчке, а у време Царства оне су се рашири-
ле по свим провинцијама.193
192  Petković 1995: 53; Јацановић и Шљивар 2001: 32–36.
193  Petković 1995: 53.
Приликом обележавања коцки води-
ло се рачуна о томе да збир наспрамних
страна буде једнак броју седам, што указују
на магијско-религијску улогу коцке у рим-
ском друштву. Већина аутора наглашава да
су коцкице и жетони, осим што су се кори-
стили у игри, имали и свој магијско-рели-
гијски карактер, као симбол неопозивог бо-
жанског усуда и рођењем задате судбине.194
Основни делови комплета за игру су:
табла (tabula lusoria), коцкице, жетони (кат.
165, 166) и пехари за мешање коцки. Та-
бле су често биле обележене са обе стране,
мада су познате и једностране. Израђиване
су од различитих материјала (дрво, камен,
глина, метал), а могле су бити импровизо-
ване и урезане у под. Најчешће су исцрта-
ване у облику шаховских поља на грађе-
винским опекама пре печења. Величина
табли зависила је од броја жетона и бро-
ја играча који су учествали у игри. Позна-
те су табле са 5 x 5 поља, али и оне које су
имале преко 10 x 10 поља.195
Tabula lusoria, у секундарној употре-
би током XI-XII века, откривена је прили-
ком археолошких истраживања Браничева.
Унутар круга означене су 4 хоризонтал-
не линије које формирају 8 сегмената, који
су подељени на троугласта поља, тако да
табла потсећа на бршљанов лист. Могуће
194  Petković 1995: 53, 54; Јовановић 2007: 148.
195  Petković 1995: 53, 54;
67
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум
да је примарно коришћена за игру duodecim
scripta, при чему су биле неопходне коцки-
це и жетони. Осим ње, велику популарност
имале су игре ludus latronculorum и talus. Ра-
зличито обележени жетони означавали су
различите вредности бацања коцке, при
чему је највећа вредност називана Venus, а
најмања canis.196
Сл. 69. Табла за игру (Tabula lusoria), Ц-255,
лок. Мали град-Тодића црква (2010)
Сл. 70. Жетони, разрушен гроб, II-III век,
Ц-4751 лок. Пећине, НМП 03/4038
196  Petković 1995: 53, 54; Јацановић и Шљивар 2001: 35.
68
Представе столова са уграђеном та-
блом познате су са фрески из једног објекта
у Помпејима, који је служио као коцкарни-
ца-taberna lusoria (сл. 71).197
Пехари за мешање коцки служили
су и за спречавање било каквог намешта-
ња приликом игре, а ради бољег котрљања
коцки, при дну, са унутрашње стране, по-
стојале су канелуре. Једини познати налаз
те врсте у Србији је стаклени пехар који је
откривен у гробници, у Нишу.198 Коцкице
су најчешће израђиване од кости или гли-
не, са ознакама изведеним пунктирањем.
Жетони су израђивани од разновр-
сних материјала: камена, стакла, глине али
су, такође, коришћене и шкољке.199 У једном
разрушеном гробу из Виминацијума откри-
вено је 59 жетона, мада се, чешће налазе у
мањем броју (сл. 70). Осим у гробовима, же-
тони се налазе у термама, објектима, ради-
оницама, војним објектима, што само по-
тврђује популарност хазардних игара.
Сл. 71. Коцкање (према
Schwinden 2003: 39, Abb.4)
197  Schwinden 2003: 39, Abb.4.
198 
Комплет за игру из Ниша састојао се од 22 жетона, две
коцкице и једног пехара за игру. Жетони су приближно
истих димензија, с тим што је 11 обе­лежено, а 11,
необележено, па се претпоставља да се играло уз таблу
која је имала 11 x 11 поља, cf. Petković 1995: 53, 54.
199  Kovács 2008: 11.
Деци и њиховом одгајању посвећива-
на је посебна пажња, на шта указују дечи-
ји гробови са играчкама. Дечије игре су и у
римско време представљале значајан фак-
тор у психо-физичком развоју и процесу со-
цијализације деце, тј. усвајања одређених
друштвених и културних вредности.
Оне су градској свакодневици дава-
ле атмосферу безбрижност и опуштености.
Поред дрвених, крпених и коштаних, се-
ријски су израђиване и керамичке играчке,
о чему постоје бројни докази. Керамичар-
Сл. 72. Део зглобне керамичке луткe,
II-III век, Ц-1008, лок. Више гробаља,
НМП 03/6646.
ске радионице, поред великог асортима-
на производа за практичну или религиј-
ску употребу, посебну пажњу су придавале
изради играчака-теракота. Осим звечки
(кат. 71,72 ), велики број керамичких точки-
ћа указује да су посебно биле омиљене по-
кретне, котрљајуће играчке, какав је коњић
на точковима (кат. 70 ).200 Лутке су биле кр-
пене, керамичке или коштане, најчешће
статичне, премда су деци, много већу за-
баву пружале покретне, израђене на зглоб-
200  Premk 1995:145, 147, Fig. 8.
ном принципу. Иако су из других делова
Ца­рства, нпр. из Емоне, познате коштане
лу­тке, у Виминацијуму, за сада, откривени
су само керамички примерци.201
На ширење нових навика и обичаја
утицало је досељено становништво из висо-
ко развијених медитеранских или рано хе-
ленизираних, источних области. Музи­чки
инструменти који су имали значајну улогу
у војном, приватном, јавном и религиозном
животу становништва током светковина,
процесија, игара и погребних церемонија,
за сада, нису значајније археолошки доку-
ментовани. Изузетак пре­дстављају дувачки
инструменти израђени од дугих цевастих
костију, са једним или више отвора (фруле),
коштане чивије-кључеви за лире202 и, веро-
ватно, цимбала у же­нском гробу Г-939 са
лок. Пећине.203
Сл. 73. Кључ за штимовање лире,
II-III век, Г1-295, Ц-3961, лок. Пећине,
НМП 03/4013
Део слободног времена виминаци-
јумског становништва испуњавале су ра-
зличите друштвене игре организоване од
стране богатих и угледних грађана и свет-
ковине поводом прослава јубилеја, рођен-
201  Bitenc i Knific (ured.) 2001: 13, kat. 10.
202  Petković 1995: 52, T. XXXIX/5.
203 Цимбала су малоазијски инструмент који датира
још из 1300. г. п.н. е. Преко Грчке и хеленистичких
области пренете су у римску културу. Према на­
водима Катула и Лукреција, осим у профане сврхе,
коришћена су у Кибелином култу, у елеуси­нским и
дионисијским мистеријама, cf. Спасић-Ђурић 2011:
16–18, T. IV/ 8, 9.
69
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум
дана царева, војних тријумфа и значајних
грађевинских подухвата. Такви друштве-
ни догађаји који су афирмисали бригу о
народу, били су део широке државне про-
паганде и осигуравали су социјални мир
у граду.
Сл. 74. Надгробна стела са тоалетном сценом, Најмеген (Neumagen, Nijmejgen),
(према Merten 2007: 36, Abb. 2)
У свакодневне активности спадало је
редовно одржавање хигијене, одлажење у
купатило и брига о тоалети. Пред огледа-
лом су се, посебно дуго, задржавале жене.
Она су представљала готово обавезан то-
алетни реквизит, који су подједнако кори-
стили и жене и мушкарци.
Огледала, женама омиљена у младо-
сти, као сурови показатељ пролазности, по
Проперцију, постају највећи непријатељи у
старости.204
204 „Ал тешко ће доћи доба, туробни часи, када
ћеш крити својих година број. Када ћеш тајно
из косе кидати сиједе власи. Ах, зрцало ће пред
тобом откривати немилице, Лик увели твој, Твоје
смежурано, оронуло лице” (Propercije 1950: 52,53).
70
Поред њих, у обавезну тоалетну опре­
му спадали су чешљеви и бријачи, што по­
тврђују представе на ранохришћанским ко­
вче­жићима из Рима.205
Примерак бријача са расклапајућим
сечивом и изузетно моделованом коштаном
дршком у виду Сфинге (кат. 154), потиче из
слоја, али блиске аналогије из Трира206 и
са Космаја,207 указују на његову тоалетну
функцију: за бријање, дотеривање браде,
али и депилацију тела, због чега су и део
женс­ког козметичког прибора. Део елегант-
ног козметичког женског прибора предста-
вљају и 2 ножића (за депилацију, сечење
ноктију), који су се чували у кожним футро-
лама са златним оковима (кат. 156).
205  Riha 1986: 11, Abb. 2.
206  Fries 2008: 24, 27, N0 3.
207  Krunić 2013: 188,189.
Сл. 75. Коштани чешаљ,
друга половина III - IV век, Ц -9280,
лок. Пећине, НМП 03/3194
Нерачунајући бројне фрагменте, то-
ком заштитних истраживања Вимина-
цијума нађено је око 230 боље очуваних
огледала: 43 примерка од сребра, 176 бро­
нзаних и 10 оловних.208 Највећи број поти-
че из гробова. Стилско-типолошке одли­ке
огледала значајне су за сагледавање трго­
вачко-радио­н ичких везa, и степена рома-
низације, јер се употреба огледала везује за
долазак Римљана. Њихова бројност у Ви-
минацијуму доказује висок степен присут-
ности римске културе.
У зависности од димензија, огледала
су била ручна (тоалетна) или зидна. Највећу
популарност имала су мала огледала чији је
пречник испод 9,9 cm.209 Израђивана су од
бронзе и сребра и углачана до високог сја-
ја, најчешће са обе стране, док је мањи број
углачан само са једне, што указује да су, ве-
роватно, била фиксирана у кутијама, или су
у питању зидна огледала. Према својој фор-
ми и техничким карактеристикама, издво-
јена су: дискоидна са дршком, огледала у
208 Сва огледала из Виминацијума обрадила је С.
Крунић у својој докторској дисертацији, cf. Крунић
2000; рељефна и оловна огледала су публикована у
посебним студијама, cf. литературу на крају.
209 Према димензијама и пречницима мог у се
поделити на три велике групе: велика (пречник
већи од 11, 5 cm), средња (пречник од 9, 9–11,5 cm) и
мала (испод 9, 2 cm), cf. Сорокина и Трейстер 1983:
150.
Сл. 76. Ручно огледало на склапање
(према Abegg 1989: 308, Abb. 9)
„кутији” или „кутијастом раму,” која на на-
личју имају подупирач-ослонац или део за
качење и четвороугаона огледала. Најбро­
јнија су бронзана, кружна огледала.210
Типологија виминацијумских огле-
дала врло је богата. Најстарији су сре­брни
или посребрени примерци из прве полови-
не I века, са перфорацијама уз ивицу, ита­
лског порекла (кат. 141, 142). На основу пре-
ко 300 примерака откривених у Италији
и северо­з ападним провинцијама, сматра
се да су произвођена у Нaјмегену. У гру-
пу старијих огледала која се употребља-
вају током I в.п.н.е. и I века, паралелно са
дискоидним огле­далима са перфорацијом,
спадају и ква­д ратна /правоугаона.211
Употребу квадратних/правоугаоних
огледала у I в. п. н. е. у Италији доказује сце-
на из Виле Мистерија у Помпеји, а претпо-
210 Типологија римских огледала се заснива на опсежној
монографији Lloyd Morgan-a iz 1981. у којој је обра­
ђено преко 360 примерака бронзаних огледала из
Нaјмегена (Nijmegen, Neumagen) и околине. Основна
типолошка подела на четири основна типа (G, K, L i
X) , обухвата највећи број типова огледала из ри­мс­
ких провинција, cf. Riha 1986: 11–12.
211 На њихову могућу продукцију у раном II в. п. н. е.
указује теракота Ероса са квадратним огледалом из
Мирине која је, у том смислу, уникатни примерак,
јер све аналогне теракоте из Грчке, Италије, Мале
Азије и региона северног Црног мора, држе округла
огледала, cf. Сорокина и Трейстер 1983: 146, 154
71
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум
ставља се да су Римљани за време Августа
усвојили њихову производњу из Мале Ази-
је. Највећу концентрацију налаза показу-
је басен доње Рајне, тј. Нaјмеген (Nijmegen,
Neumagen), мада налази квадратних огледа-
ла указују на различите центре производње,
док се производња правоугаоних огледала
већих димензија везује за Босфор.212
Квадратна, односно, правоугаона
огле­д ала ретко су украшавана, најчешће
ни­зом паралелних линија уз ивицу. Изра-
ђивaна су од бронзе или сребра, а у зави-
сности од димензија, могла су да буду руч-
на (кат. 144), која су, вероватно, чувана у
кожним футролама, док су се већи формати
постављали на зид или монтирали на тоа-
летни сто. Неки аутори претпостављају да
су ова огледала имала дрвени рам у који су
фиксирана гипсом.213
Најлуксузнији примерци, са рељеф-
ном представом која је искуцавана на тан-
ком, бронзаном, а потом и позлаћеном
лиму, представљају импорт из северноа-
фричких или малоазијских продукционих
центара (кат. 146, 147, сл. 77). Слично новцу,
ови луксузни примерци, осим практичне,
имали су снажну политичко-пропагандну
функцију. Такво је и бронзано огледало са
представом Venus Victrix (кат. 148), које афир-
мише царски тријумф и везу актуелног вла-
дара са родоначелницима римске државе и
традиционалним вредностима које су Рим
учиниле непобедивим.214
Иако највећи број огледала потиче из
градова и насеља, гробови из Виминацију-
212 Према својој површини, односно величини, поде­
љена су на 4 групе: огледала до 10 cm2, између 12 i
19 cm 2, 22–29 cm2 и око 40 cm2, од којих је прва група
на­јбро­јнија. Огледала прве и друге групе су била
ручна, трећа група је коришћена за тоалетне столове
или је монтирана на дрвене ковчежиће, а четврта
гру­па је качена на зид. Најмања огледала су типична
за северну Италију, Саву и доњу Рајну, док су стона
(већих димензија), чешћа у севернопонтском басену,
где је претпостављен центар њихове производње, cf.
Сорокина и Трейстер 1983: 146–150, 151.
213  ibid. : 148,149.
214  Спасић-Ђурић 2001: 165–168.
72
ма доказују да су, осим практичне, имала и
снажну култну функцију. Најчешћа засту-
пљеност у гробовима девојчица или младих
жена, заједно са другим симболичним пред-
метима (љуштурама шкољки, теракотама
Венере), према појединим ауторима, указује
на присуство и култни садржај Венере Фу-
нерарије,215 а контекстуални оквир, на ини-
цијацијску функцију у обредима прелаза.216
Сл. 77. Огледало, друга половина II века,
Г1–1196, Ц-8308, лок. Више гробаља216
Знатно сложенијег значења су мини-
217
јатурна оловна огледала (кат. 150, сл. 78) са
богатом, минуциозном рељефном декора-
цијом, соларно-лунарног карактера.218
Идеје античких филозофа о огледа-
лу као пролазу између два света, свакако су
утицале на њихову функцију у гробовима,
посебно током III века, у време доминације
соларног монотеизма и популарности нео-
питагорејских и неоплатоничарских учења
215  Јовановић 2000: 15,17,18.
216 Спасић-Ђурић
2001: 162–165,177 ; Пилиповић 2011:
33–35; Mihajlović 2011: 178, 193.
217 Огледало је нестало у крађи Музеја 1989. г. и до сада
није нађено.
218  Спасић 1995/1996: 40–46.
о небеској бесмртности и ослобађању душе
од тела. Блиска њима су и савремена тумаче-
ња која огледало сматрају „капијом која води
ка звездама”.219
Поред званичне медицине, у служби
заштите од злих сила или урокљива ока,
приме­њивани су бројни традиоционални
обреди и веровања магијског карактера,
што је потврђено бројним открићима аму-
Сл. 78. Оквири оловних огледала,
II-IV век, територија Виминацијума
(заплена МУП-а Пожаревац, НМП)
лета и предмета са апотропејско-профи-
лактичком функцијом (зуби, перфорирани
новац, звончићи, шкољке, фалусни приве-
сци и сл.) , посебно, у дечијим гробовима.
Осим доказа о развијеној лекарској
делатности, веома су бројна сведочанства
о превентивној медицини и активности-
ма које одржавају тело, кондицију и дух,
као што су масажа и рекреација. О њихо-
вом значају у свакодневном животу вими-
нацијумског становништва, осим градских
терми, сведоче и бројни предмети који су
служили за масажу и чишћење (бронзана
посуда за уљe, стригил, сунђер, турпијице,
пинцете, ножићи) и били обавезни рекви-
зити приликом одласка у купатило. (сл. 79,
кат. 108, 151, 152).
О намештају имућнијег слоја вимина-
цијумског друштва постоји мало директ-
219  idem 2001: 159–178.
них доказа. Осим једноставних, дрвених
мобилијара, на основу сачуваних елемена-
та ентеријера и бронзаних декоративних
делова шкриња, столова и столица, може се
претпоставити луксузна израда уз употре-
бу дрвета, бронзе, мермера, кости и емајла.
Кревети су били од дрвета или мета-
ла, украшени интарзијама од метала или
кости, са постољима која су обрађена у
Сл. 79. Стригил, II-III век, Ц-8450,
лок. Више гробаља, НМП 03/3996
виду животињских шапа и украшена про-
томима. Омиљени украс горњег дела кре-
вета, такође су били животињски протоми
или митолошки ликови.220
Минијатурни модел брачног креве-
та од кости (lectus genialis), из гроба младе жен-
ске особе из друге половине II века (кат. 172),
представља верну копију луксузних, упо-
требних кревета. Његова конструкција и тех-
ника израде са захтевном пластичном деко-
рацијом, сврставају га у скупоцен примерак,
који је израђен у неком од познатих источ-
номедитеранских центара. Контекст нала-
за указује да је имао култну улогу приликом
обреда веридбе симболишући плодност бра-
ка и континуитет породичног низа.221
Идентична декорација је заступље-
на и на бронзаним троношцима елегант-
220  Richter 1966: 107, figs. 535–549
221  Спасић-Ђурић 2006: 295–310.
73
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум
Сл. 80. Постоље мобилијара, I-IV век,
Ц-1146, лок. Више гробаља, НМП 03/3521
ног облика који су коришћени као сточићи
са носећом, зглобном конструкцијом, што
омогућава склапање и расклапање, за шта
постоје бројне аналогије у гробним налази-
ма и у римској уметности.222
Јавне и приватне просторије осветља­
ва­не су керамичким и бронзаним лампа­ма.
Најскупљи вид представљали су фење­ри из-
рађени у комбинацији бро­нзе, жи­во­тињског
мехура, рога или стакла (late­r na, la­nterna),
које је носио роб или посе­­бно пла­ћено лице
(laternarius, lanternarius).
Лантерна се носи држањем за обе
пречке и тада је поклопац затворен. Када
се лантерна држи само за горњу пречку, тј.
када су пречке размакнуте једна од друге,
поклопац је у извесној мери отворен, тј. омо-
гућено је подизање поклопца, што значи да
је лантерна отворена. Другим речима, лан-
ци са алкама на зглобним прстеновима по-
клопца и кли­зним пречкама на вертикалној
осовини-вођици, представљају механизам
за регулисање интензитета светлости из
тела лантерне, јер се померањем по­к лопца
на горе или доле, контролише доток кисео­
ника до фитиља горионика. Осим тога, боч-
222 Спасић-Ђурић
2002: 66. сл. 42;
Mráv 2013: 106–117, Abb.1–12.
74
ни ланци који су алкама повезани са верти-
калним стубићима-но­сачима, обе­збеђивали
су максималну стабилност цили­н дричном
реципијенту током ношења, али и у случаје-
вима када је лантерна била окачена.223
Светло неопходно у животу, незамен-
љиви је пратилац човека и након смрти.
Идеја светлости и ватре, lux perpetua, у кул-
ту мртвих стварала је снажне асоцијације
како код паганских, тако и хришћанских
теолога. Захваљујући тим веровањима, из
гроба „laternarius-a,” остао је сачуван редак
примерак римског фењера којим су осве-
тљаване куће и улице. Као захтеван занат-
ски производ, лантерна је сматрана своје-
врсним луксузом. Можемо претпоставити
да је и осликавање гробница које захтева
брзину и континуитет у наношењу боја на
свеж малтер, у хитним случајевима, оба-
вљано уз светлост фењера.
Фењер (лантерна) из Виминацијума
припада ређем типу, са три стубића, и при-
кључује се малобројној групи од 7 познатих
примерака са територије Царства, са хро-
нолошким распоном од I до III века (Naples,
Augst, Káloz, Aquincum, Catalka, Karaagatsch i
Boissiéres).224
Конструкционо и пропорционално,
фењер из Виминацијума најближи је при-
мeрку из I века из Напуља, а посебно, ла­
нте­рни из Калоца (Káloz) у Мађарској, која
је опредељена у период од 100–150. године.
На основу аналогија, гробне форме и пра-
тећих прилога, виминацијумски примерак
је опредељен у прву половину II века, и ве-
роватно, је продукт јужноиталског продук-
ционог центра. Квантитет и квалитет пра-
тећих прилога (кат. 82,83,86, 123), указују
да је власник лантерне имућан становник
Виминацијума, вероватно, досељеник из
италских или рано романизованих обла-
сти, који је у Виминацијуму сахрањен сре-
дином II века.225
Сл. 81. Фењер (laterna, lanterna), I - прва половина II века, Г1-24, Ц-6384,
223  idem 2013: 24, 25.
224  ibid.: Peter 2005, 71, fig. 6.
лок. Пећине, НМП 03/5821
225  ibid.: 17–24, 25, 27.
75
 НАКИТ
Обавезни део тоалете чинио је накит,
који је, осим апотропејског, верског и сим-
бола идентитета, зависно од економских
могућности, материјала и занатске израде,
често представљао само декорацију или
ознаку друштвеног статуса.
Сл. 82. Сребрна наруквица, II-III век Г-2129, Ц-5815, лок. Пећине, НМП 03/3806
Романизација и римски начин живота
довели су до промена у ношњи, облачењу и
накиту. Судећи по материјалу из вимина-
цијумских некропола, преовлађује римски
накит, али се примећује и континуитет по-
јединих аутохтоних, халштатских и латен-
ских форми, посебно када се ради о накиту
од сребра. Најчешће, то су торквеси, на-
руквице и прстење са крајевима решеним
у облику змије који представљају резултат
континуитета грчко-хеленистичких тради-
ција на накиту локалног становништва (сл.
82, 83, кат. 176, 177, 181). Латенско наслеђе
рефлектују наруквице и минђуше са преву-
ченим и намотаним крајевима (кат. 188).226
226  Радуловић 2006: 368.
77
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум
Сл. 83. Бронзани прстен, II-III век, Г-357, Ц-1784, лок. Пећине, НМП. 03/3674
Покушаји и настојања имућног вими-
нацијумског слоја да прати италску ари­
сто­к ратску класу која је своје достојанство
заснивала на пореклу, поред осталог, врло
снажно су се манифестовали скупим на-
руџбинама, раскошном одећом и накитом.
Накит са драгим и полудрагим камењем
представљао је, не само драгоценост, већ и
најпогодније средство за идеолошко-про-
пагандне поруке, али и рекламирање и ис-
казивање сујете појединаца.
Драго и полудраго камење, којим су,
као и претходне цивилизације, били опчи-
њени и Римљани, увожено је из источних
провинција и масовно коришћено у изради
накита, како због декоративних својстава,
тако и због мистично-магијских веровања
у његову моћ да штити и утиче на човекову
судбину (кат. 182, 189, 194, 195, 197).227
Уметнички занат обраде драгог, по-
лудрагог камења и израде гема и камеја, у
Риму су развили уметници, које је Август
довео са Клеопатриног двора да би, својим
уметничким радом, дали значајан допринос
227 Драгоцене податке о племенитим минералима
оставио је Плиније Старији у свом капиталном
делу Historia naturalis, у књизи Природне историје.
Смарагдима је била опчињена Клеопатра, а Јулије
Цезар, за један бисер платио је цифру која би данас
износила пола милиона долара. Најекстремнији је
случај сенатора Noniusa који је између тога, да преда
свој драгоцени опал, или иде у егзил, изабрао
егзил, cf. Isaković 1994: 5,6.
78
„златном веку” Августове владавине. Ди-
ректни стилски утицаји ове дворске школе
гравера-уметника запажају се и на поједи-
ним импортованим камејама од ахата из Ви-
минацијума (кат. 187, 193), али и на локалној
глиптичкој продукцији, која је радионички
оптимум достигла у периоду III века.228
Камеја од двослојног, плаво-белог
ахата (кат. 187), садржи у високом реље-
фу бисту жене у en face положају. Прецизна
моделација са минуциозно обрађеним де-
таљима указује да се ради о делу високих
уметничких и ликовних вредности, које ка-
рактеришу златно доба античке глиптике.
Врло захтеван приступ моделу, висока пла-
стичност, одмереност лепоте, еротизма,
ритма и хармоније, представи даје нешто
од божанске узвишености и лик смртнице
издваја из стварног света. Стилизацијом
и контрастима, ритмом „сливања” набора
на раменима и грудима, постигнут је пре-
фињени сензибилитет и избегнута статич-
ност, а исказана унутрашња тензија. Ради
се о делу изузетног мајстора-гравера, умет-
ника рафинираног сензибилитета, који је
инспирисан делима грчких мајстора V-IV
в.п.н.е., односно, „неокласицистичком”
скулптуром хеленистичког раздобља.
228 Поповић 1991: 55–58, кат. 4-8; Спасић-Ђурић 2007а:
323–330.
Портрет жене на камеји, стилски се
уклапа у уметност јулијевско-кладије­вског
доба. Висок степен сублимације идеализма
и портретних карактеристика, указује на
зрели класицистички стил Августове епохе
који је одговарао службеној царској пропа-
ганди. И поред снажног идеа­лизма, у дета-
љима лица и фризуре уочавају се по­ртре­тне
карактеристике, које одликују представе
жена из јулијевско-клаудије­вског доба. На
камеји приказана је Антонија Млађа, мај-
ка Германика и Клаудија, предста­в љена
као Јунона (или Venus Genetrix). Камеја је из-
рађена након њене смрти, најве­роватније у
време владавине Клаудија (41–54), када је
дошло до снажне афирмације њеног кул-
та. Радионичке карактеристике указују да
је анонимни творац виминацијумске камеје
припадао дворском кругу уметника-граве-
ра и њихових ученика, који су настављали
хеленистичку традицију.229
Стилско-уметничка атрибуција каме-
је потпуно одудара од занатско-техничких
вредности немарно израђене касете од сре-
брног лима у коју је уметнута. Декоратив-
но- техничке карактеристике касете и ана-
лиза других прилога из гроба, указују да
је оквир за камеју настао у локалној ради-
оници крајем II и током прве половине III
века, када је и уфасована драгоцена камеја
настала у петој или шестој деценији I века.
Медаљон указује на проблем проду-
жене употребе камеје настале у одређеном
друштвеном контексту, првенствено са по-
литичко-пропагандним циљем. Као изузет-
на вредност вероватно је наслеђивана кроз
генерације једне или више породица, што
не искључује могућност да је, у одређеном
тренутку, била предмет поклона, трговине,
крађе или ратног плена. Најзад, у првим де-
ценијама III века, као део медаљона, сведе-
на је на декоративно-естетски предмет, који
229 Представена новцу указују да је овај тип фризуре
карактеристичан за прве деценије I века, и да су је
носиле Ливија, Антонија и Агрипина Старија, cf.
Спасић-Ђурић 2007а: 324–331.
у фунералном контексту изражава љубав и
пијетет према покојници.230
Друга изузетна камеја, такође од дво-
слојног ахата, уфасована је у златни оквир
минђуше са четири привеска у облику де­
лфи­на који се завршавају ситним бисерима
(кат. 193). На камеји, у белом слоју, прика-
зана је биста мушкарца у десном профилу.
Фигура је обучена у огртач чији су горњи
рубови око врата рељефно назначени. Фор-
малне карактеристике минђуше опредељу-
ју је у период III века, а портретне карак-
теристике приказаног лика и стилизација,
указују на период ране тетрархије, тј. раз-
добље око 300. године.231
Попут камеја, и укоснице са реље­
фним бистама царица, осим декоративно
или утилитарне функције у обликовању
фризуре, представљале су погодан инстру-
мент државне политике у циљу пропагира-
ња одређеног идеолошког концепта поје-
диних царева и царица (кат. 158–160).
Као средство пропаганде, али знатно
деликатније од новца или монументалне
скулптуре, оне су рефлектовале поштовање
ауторитета прве даме царске куће и морал-
них вредности које она прокламује.
Укоснице су, најчешће, израђиване од
дугих костију домаћих животиња, али су
се користили и скупоцени материјали: сло-
новача, стакло, ћилибар, сребро и злато.
Употребу укосница помињу писани
изво­ри од каснорепубликанског до касно-
античког доба. Осим као средство за ску-
пљање фризуре и раздељивање косе, жене
су их користиле и као накит. У зависности
од материјала и уметничко-занатске обра-
де, често су представљале праву драгоце-
ност и део девојачког мираза, који у случају
ра­звода, остаје у власништву жене.232
О њиховој великој материјалној вред-
ности говоре Мартиал који на једној злат-
ној укосници пише епиграм и Улпијан који,
230  ibid.: 330–337.
231  Поповић 1991: 57, кат. 8.
232  Stutzinger 1995: 137–143.
79
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум
као уобичајени женски накит, помиње и уко- сподарице која своју служавку малтретира Посебно квалитетно и минуциозно
снице са бисером. У критичким спевовима укосницом. Као таква, укосница није била у израђене су укоснице са бистом из флавије­
Овидија, Мартијала и Јувенала јављају се складу са хришћанским начином живота.233 вског и антонинског периода, иако је било
као симбол луксузног живота и оријентал- Насупрот фибули као мушком укра- веома тешко приказати емотивни или пси-
них вредности које римско друштво воде у су (virilis fibula militarisque), стоји укосница као холошки интензитет. Међутим, класици-
дегенeрацију и моралну изопаченост. У књи- типично женски украс (acus feminea) који ка- стичке тенденције врло су изражене у пла-
жевним критикама римског друштва укосни- сније, у време моде дугих коса, користе и стичности физиономских детаља и пажњи
ца је симбол различитих вредносно-етичких мушкарци.234 која је посвећена фризури (кат. 157–160). На-
циљева, што метафорично описује Силије Укоснице изузетних пластичних де- име, од почетка Царства приметна је брза
Италик (Silius Italicus). Римску једноставност и таља представљале су импорт из вели- промена женских фризура, а носиоци креи-
енергичност, Virtus, озбиљно је угрозила ори- ких радионичких центара. Без обзира да рања биле су припаднице царске куће, чији
јентална раскош и распуштеност, Luxuria, ко- ли се ради о женским бистама или боги- су стил и укус прихватале модерне жене,
јој припадају и скупоцене укоснице. Сцене њама, увек кад је приказана фризура, оне посебно из вишег друштвеног слоја.235
тоалете из царског доба садрже и укоснице, представљају хронолошки осетљив мате- Иако врло слична грчкој, римска фри-
а позната је и критика лоше расположене го- ријал. зура подразумевала је сложеније облике који
се уздижу изнад чела. Низ увојака распоре-
ђених у редовима један изнад другог, уокви-
рује лице. Пунђе су се носиле у комбинацији
са малим шишкама и увојцима, а на крају су
се украшавале дијадемама и чеоним трака-
ма, а коришћене су и мрежице за косу.236
Фризуре из касног I века, са пуно та-
ласа и различитих кикица, биле су висо-
ке уметничке творевине које су изискива-
ле пуно времена и прибора. Тамо где није
било довољно природне косе да се фризу-
ра направи, коришћени су делови косе и
перике.
За обликовање косе у „таласе” и локне,
коришћене су дрвене и металне алатке и ин-
струменти, који су грејани и коришћени као
„вреле маказе“ и „виклери.“ Без помоћи обу-
чене слушкиње, фризуре нису могле бити
урађене, као што без укосница нису могле
да се учврсте и стоје.237 Облик фризуре и
примењени накит имали су за циљ да по-
сматраче задиве отменошћу и богатством.
Богата типологија укосница из Вими-
нацијума садржи примерке од злата, сре-
бра, ћилибара, стакла и кости, из чега се за-
кључује да књижевне критике и позиви на
Сл. 84. Koштана укосница, средина-друга половина II века, скромност и умереност, нису имали подр-
Г1–640, Ц-7206, лок. Пећине, НМП 03/3489 шку виминацијумских жена (кат. 209, 210).
235  Mannsperger 1998: 7–35.
233  ibid.: 137–139. 236  ibid.: 12, 13, Abb. 4, 5.
234  ibid.: 137–139. 237  ibid.: 16–25, Textabb. 1–8.
80
Луксузан накит представљали су и
примерци од ћилибара и гагата. Из бал-
тичких области богатих сировим ћилиба-
ром, и Аквилеје као великим радионичким
центром, предмети од ћилибара су стиза-
ли на виминацијумско тржиште. Герман-
ско становништво сахрањено са огрлицама
и перлама од ћилибара (кат. 208), вероват-
но је накит од окамењене смоле донело са
собом из постојбине, мада се не искључује
могућност одржавања уходаних комуника-
ција са прибалтичком облашћу.238
Због пријатних својстава, жене су че-
сто носиле необрађене комаде ћилибара
које су мирисале и преметале по рукама.239
Осим накита (перле, привесци, прсте-
ње, укоснице: кат. 207, 210–213), издваја се
ћилибарска статуета лава и коња (кат. 113),
са анатомски прецизно моделованим дета-
љима главе и крзна, приказаним плитким,
косим урезима. Положај животиња суге-
рише динамику и грч борбе, а хронолошко
опредељење и стилске карактеристике,
указују да се ради о импорту из аквилеј-
ских радионица, који је до богатих вимина-
цијумских купаца стизао путем Емона- Си-
сција-Сирмијум-Сингидунум.
Према својствима, тј. органском по-
реклу, врло близак ћилибару је гагат. Tа
блискост се манифестује у његовој стру­
ктури и физичко-хемијским својствима која
су уо­ч љива и при површној макро-анализи.
Ради се о врсти непрозирног мрког угља
црне боје и смоластог сјаја. Назван је по ис-
тоименој реци у Лидији, где су га експло-
атисали Римљани. Гагат се јавља у виду
сочива и прослојака (дебљине 1-20 cm.), у
слојевима мрког угља и угљевитим глино-
витим шкриљцима. Мале је тврдоће, лако
238 Аквилеја је била највећи центар за обраду ћилибара,
а њене радионице су биле активне од средине I
до почетка III века. Од краја II века, због немира
изазваних нападима Германа, постепено је опадао
значај аквилејских радионица, а промет ћилибара
се преселио на периферне области Римског царства,
cf. Палавестра и Крстић 2006: 69–82.
239  ibid.: 77.
81
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум
се обрађује и добро полира. Досадашњи
ре­т ки налази са шире територије Царства
дока­з ују да се ради о ексклузивном мате-
ријалу, са снажним магичним својствима,
а поједини аутори сматрају да се накит од
гагата носио за време жалости и да је имао
симбо­личну улогу у култу Кибеле.240
Накит од гагата из Виминацијума,
бројнији је у односу на налазе из осталих
провинција (кат. 214–218).
Ова карактеристична малоазијска
фосилна смола, пригушеног црног сјаја,
Сл. 85. Наруквица од гагата, друга полoвина II-III вeк.
Г-978, Ц-3273, лок. Пећине, НМП 03/4261
примењује се за израду накита од средине
II века, а како показују гробови из Вимина-
цијума и других провинција, врхунац упо-
требе и популарности достиже у III веку,
вероватно као последица снажне оријента-
лизације римске културе.241
Богати гробови из Виминацијума и
других урбаних центара Царства који са-
240  Спасић-Ђурић 2011: 31.
241  ibid.: 31-41.
82
држе и накит од гагата, указују на висок со-
цијални статус покојница, вероватно источ-
ног порекла, а пратећи прилози се везују за
источномедитеранске производне центре.
Накит од гагата из Виминацијума (на-
руквице, перле и привезак атлете), показује
стилско-типолошку разноврсност која даје
основа за претпоставку о локалној продук-
цији. Већи комади гагата доброг квалите-
та и стабилне структуре, употребљавани
су за израду наруквица једночлане форме
(кат. 217), већих привезака (кат. 218), али и
ситне декоративне пластике која је изузет-
но ретка.242 Најбројнију форму представља-
ју наруквице затворене вишечлане форме
формиране од сегмента полукружног, пра-
воугаоног или цилиндричног облика (сл.
85). Код ових примерака елегантна декора-
тивност постигнута је варијацијама фасе-
та, попречних и косих жлебова који ствара-
242  ibid.: 33.
ју утисак пластичности и игру светлости и На основу бронзаног новца Никеје
сенке (кат. 214, 216). (ковање Александра Севера од 222 до 228),
Декоративни предмети од гагата сма- сахрана детета из гроба Г-1785, датује се у
трани су луксузом, док је знатно јефтини- трећу или четврту деценију III века.246
ји и чешћи био псеудогагат, тј. стакло црне Виминацијумски накит, било импор-
боје које је током III и IV века, коришћено товани или локалне продукције, пред-
за израду јефтинијих имитација (кат. 219). ставља синтезу утицаја различитих тра-
Ручна израда резањем, жлебљењем или фа- диција, радионичких центара, стилова,
сетирањем замењује се бржим и једноста­ техника, искустава и материјала.
внијим поступком, обликовањем топле ста- Условљени и диктирани укусом, нај-
клене масе, најчешће код прстења и перли. пре војног тржишта и ниже класе, умет-
Накит од гагата представљао је сна- нички занати и примењена уметност Вими-
жну инспирацију локалним мајсторима, нацијума постепено су попримали елитни
трасирајући нов стилски правац који пре- карактер, а у обиљу археолошког материја-
овлађује у IV веку.243 ла издвајају се и дела високих занатских и
Својеврсна имитација сегмената од уметничких домета.
гагата среће се на огрлици из дечијег гро-
ба Г-1785 (кат. 206). Огрлицу формирају
стаклене перле хексагоналне, квадратне,
биконичне и цилиндричне форме, једна
ваљкаста од аметиста и 4 перле „melonen”
типа од стакла црне боје. Израђене су ли-
вењем у калупу, идентично као и привезак
огрлице, који је у облику љуштуре морске
шкољке Pecten jacobaeus.
Због декоративних и симболичких
својстава поједине природне љуштуре мо­
рских шкољки и пужева, поред осталог, ко-
ришћене су и за израду накита, по чему се
ри­мска цивилизација не разликује много
од претходних. Осим природних љуштура
(кат. 220), израђују се и копије у злату, сре-
бру, ћилибару или, као што показује вими-
нацијумска огрлица, у стаклу. На портре-
ту младе жене из Хаваре, који је датован
од 50 до 70. године, приказана је златна
огрлица од цилиндричних перли са при-
веском од златног лима у облику исте вр-
сте шкољке.244
Привезак огрлице из Г-1785, осим де-
коративне, имао је и снажну симболичку
функцију у вези са Венером, или као апо-
тропејска заштита од злог ока.245
243  ibid.: 41.
244  Walker and Bierbrier 1997: 41–42, No 15. 246   а податак о новцу захваљујем се др М. Војводи
З
245  Kovács 2008: 5–13 ; Stroszeck 2012: 67–70. (Више гробаља No 2301).
83
 ЕРОТСКИ И СЕКСУАЛНИ СИМБОЛИ
Говорити о једној цивилизацији и је­
дном граду, а свесно прећуткивати сексуа­
лност и еротику, значи занемаривање чо-
века и удаљавање од живота. Немогуће је
говорити о виминацијумском човеку, а не
говорити о еротизму.
Археолошки материјал из Вимина-
цијума који садржи експлицитно сексуал-
не или еротске сцене, није бројан. Ова чи-
њеница је потпуно разумљива ако се има у
виду да се ради о материјалу који потиче
са дугогодишњих истраживања некропо-
ла. Истраживања логора и насеља, свакако
ће обогатити сазнања из ове сфере живота.
Иако малобројан, еротски материјал,
садржајно и типолошки, пружа могућност
за доношење одређених претпоставки и за-
кључака.
Као последица ропства, јавно испо-
љавање еротике у Риму представљало је
свакодневну појаву, а одређене слободе које
су карактерисале Рим, релативно брзо су се
преносиле и у друге провинције. Предме-
ти за свакодневну употребу са сексуалним
и еротским сценама, најпре из италских, а
потом, и других радионица, брзо су стиза-
ли и до провинцијалних тржишта.
На почетку развоја римске цивили-
зације, љубавни живот Римљана био је ли-
шен нежног и деликатног еротизма какав
је познат у каснијем периоду, који на најбо-
љи начин илуструје теракота са предста-
вом љубавног пара из Британског музеја
(сл. 86). Брак је поштован као центар сексу-
алног задовољства, а посебно су недостаја-
ли култови Диониса, Венере и Пријапа, ка-
рактеристични по оргија­стичком садржају
церемонија. Моногамни брак био је свети-
ња, па стога уживао част и обожавање.247
Бројна божанства која су повезана са
сексуалним животом, нису била изворно
римског порекла, већ су преузета из других
земаља. Традиционална римска божанства
била су повезана са основним економским
делатностима и браком, као извором новог
постанка у циљу наставка породице. Чак се
и Венерино име не јавља у најстаријим све-
штеничким списима. Међутим, иако њега
нема, модерна наука сматра је старим рим-
ским божанством, које је као и многа дру-
га, повезано са земљорадничким животом
нације. У неким својим облицима појављу-
је се као чувар башти и цвећа. Касније по-
стаје богиња потомства и лепоте, да би се
на крају спојила са грчким еквивалентом,
247   бог непосредне везе са браком и порођајем,
З
поштована је Јунона као женски еквивалент му­
шког Генија. Њен култ у централној Италији
био је веома стар, и њу су у облику Uni, преузели
Етрурци, да би од почетка Републике, постала
краљица на Kапитолу, cf. Kiefer 1971: 107–112;
Dimezil 1987: 231–236.
85
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум
Афродитом, и тако постала римска Афро-
дита.248
Култ Венере имао је неколико потпу-
но различитих значења. Она је била за-
штитница часног брака и тако су је обожа-
вале и славиле матроне, мајке породица.
Са друге стране, била је и богиња meretrices,
Сл. 86. Теракота II - I век п. н. е. Британски музеј (према Johns 2002, 121. ill. 98)
проститутки. Коначно, Венера је била мај-
ка римског народа (Venus Genetrix).249
Поједини митско-ритуални сценари-
ји из традиционалне римске религије има-
248  У Сицилији, култ Афродите на планини Ерикс веома
је стар и представљао је извор каснијег обожавања
Афродите код Римљана. Чак и у доба Ца­рс­тва, под
влашћу Тиберија и Клаудија, храм је реста­у иран,
јер је сматран за светилиште одакле је потекао култ
Венере. У време Пунских ратова, прво свети­л иште
Еричке Венере појавило се на Капитолу у Риму.
Касније, Еричкој Венери подигнут је други храм,
али изван града (extra pomerium), јер „страсти које
богиња изазива, морају бити држане далеко од мла­
дежи и мајки породица”, cf. Kiefer 1971: 112, 113; Dime­
zil 1997: 362–364.
249  Занимљиво је обожавање Венере под именом Venus
Verticordia. Године 114. п.н.е. строгим законом против
сексуалних односа, три весталке су осуђене на смрт
због почињеног греха са римским племићима. Да
би се искупиле за своја недела, посветиле су олтар
Венери Вертикордији, у нади да ће она преобратити
срца жена и девојака против разврата. Отуд и име,
које значи, она која окреће срца. Под овим именом
посебно су је обожавале удате жене, и то првог
априла, заједно са Venus Genetrix, ibid.: 113.
86
ли су фалички карактер, а сећање на њих
сачувало се све до хришћанског периода.
То се пре свега односи на божанства пове-
зана са брачном заједницом, као што је бо-
гиња Виргина (Virginiensis). 250
Кроз контакте са другим народима
и освајачке походе, Римљани су постепено
упознавали и друге богове које су уврстили
у сопствене религијске оквире, а паралел-
но се одвијала и суштинска трансформаци-
ја римског друштва. Однос према полности
250   стој групи припада италско божанство Мути­н ус
И
Титинус (или Мутунус Титунус), ве­з ано за предс­
вaдбени ритуал и губљење деви­ч анства, чиме се
осигурава плодност и штити брачна постеља;
постојала су необична сексуална божанства која
изгледа да припадају раном периоду Рима, али
чије је порекло и даље непознато: Fortuna virilis
(мушкарчева срећа) коју многи научници сма­
трају праисторијским лати­н ским божа­н ством,
а други, синонимом Венери. Обожавале су је
жене сиромашнијих сталежа, али и у мушким
купатилима, тако да она није могла бити зашти­
тница женске скромности, јер је „уобичајено за
пре­љубнице да се купају међу мушкарцима.” Су­
протно њој, постојала је и Fortuna Virginalis (деви­
чанска срећа,) којој су девице намењивале сво­
ју одећу током својих свадбених церемонија. На
крају, Фортуна се појављивала и као Fortuna muliebris
(женска срећа), божанство супруга које су живеле
унутар стега строге моноганије. У њен храм могле
су ући само жене које су у свом првом и једином
браку, cf. Kiefer 1971: 108–112; Marcade 1969: 28.
Сл. 87. Велики бордел у Помпеји, I век (према Clarke 2003, 60 ill. 32)
и количина манифестација из сексуа­лне и
еротске сфере, примарно условљени робо-
власничким системом, мењали су се у скла-
ду са законима и променама кроз које је
пролазило римско друштво, почев од конзе­
рвативне фазе стоичког Рима, преко епику-
рејског раздобља, све до хришћа­нског пери-
ода, који означава крај претераних сло­бода
и строго ограничавање, тј. забрану отворе-
ног испољавања сексуалности.
Секс и сексуалност уопште, у римском
периоду, најпо­знатији су по многобројним
сликама у Помпеји и откривеним борде-
лима, због чега су и створене предрaсуде
да је римска цивилизација порнографска и
неморална. Са правом или не, Рим је пот-
пуно поистовећен са Помпејом, која је пре
ерупције, показивала све пукотине римског
друштва у друштвено-економском и морал-
ном смислу. Симбол таквог друштва, бо-
гатства и имена без порекла и бахатости је
Трималхионова гозба. Веровало се да је зе-
мљотрес представљао упозорење, а еруп-
ција заслужену божанску казну која је на
крају стигла од богова.251
Уметници-занатлије ову тему су ра-
зличито представљали: од крајње бру-
талних и огољених-јефтиних, до субли-
мираних и метафоричних које, крајње
естетизовано, приказују или, само наго-
вештавају, најскривеније делове тела, еро­
тски и сексуални живот.
Богатство материјала који садржи
еротске и сексуалне сцене на територији
римског Царства, сведочи о изузетној по-
пуларности ове теме у римском друштву.
Сцене, које су експлицитно еротске, дакле,
без сатирично-хумористичног или религи-
озно-култног садржаја, срећу се на великом
броју употребних предмета: керамичким и
металним посудама, лампама, накиту, сит-
ној мермерној и теракотној пластици, огле-
далима и сл. Бронзана дршка ножа из Бри-
танског музеја, са рељефном представом
пара у љубавном положају, показује да је
251  Clarke 2003: 20–35.
87
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум
Сл. 88. Оплата чешља, IV век, лок. Рам (Lederata), НМП 02/2416
поље еротике представљало неисцрпну
инспирацију занатлијама и уметницима
и имало сигурно тржиште, како у вишим,
тако и нижим слојевима друштва, посебно
међу војницима.252
Порекло и узор римских еротских
представа, у највећој мери, налази се у грч-
кој и хеленистичкој уметности, уз одређене
утицаје италске традиције и етрурске фу-
нералне уметности, која указује на мистич-
ну повезаност смрти и Ероса у њиховим ре-
лигиозним веровањима.253
Римски уметници и занатлије преузе-
ли су старије, грчке шеме, а одређене про-
мене се могу пратити само на пољу митоло-
шке еротике, која је прилагођена римском
духу, старим религијским обрасцима или
новим наручиоцима. Од клијената и њихо-
вог образовања зависио је и квалитет прои-
звода. Судећи по идентичности појединих
252  Johns 2002: 136, ill. 113.
253 
Етрурске гробнице афирмишу гроб као место где се
поново рађа животна и сексуална енергија: људска
сексуалност, на специфичан начин изједначена са
животињским тера­њем, приказана је на изванредном
фризу гробнице Бикова у Тарквинији (средина
VI в.п.н.е); представа брачног пара на поклопцу
саркофага из Бостона, симболично изједначава
погребну и свадбену постељу; у гробници Лавова, из
плесачице избија дрска сензуалност, као и у сцени
банкета, у гробници Леопарда, cf. Marcade 1969: 41–
52, sl. 17, 21, 27;
88
предмета широм Царства, бројне сцене на
употребним предметима механички су ко-
пиране из књига узорака, мада се и у овој
сфери, ипак, мора претпоставити одређено
познавање грчке митологије и књижевно-
сти, посебно у вишим слојевима друштва.
Сексуалне и еротске сцене могу се по-
делити у 4 велике групе:
1. Сексуалне и еротске слике сакра­
лног карактера повезане са религијом и
култовима плодности. Сл. 89. Пехар, II-III век, Г-2562, Ц-7071, лок. Пећине, НМП 03/3738
Ради се о сексуалним сценама између
мушкарца и жене или људског бића и живо-
тиње, које илуструју фестивале плодности,
стога је њихов смисао искључиво религио- итифаличан, са уздигнутом прегачом са ду, што у крајњој линији представља афир-
зни (сл. 88, 89). Оне су посебно заступље- плодовима, као на бронзаној статуети (кат. мацију преступа и свега ирационалног,
не у оргијастичким култовима и ритуалима 111), која има узоре у хеленистичким пре­ одно­сно, божанског (сл. 89).257
Бахуса-Либера, у обожавању Фауна и При- дста­вама и примерцима из Помпеје из I в. По свом митолошком карактеру и
јапа, чија популарност није слабила ни у п. н. е., односно, I века.256 вези са плодношћу и сексом, овој групи
хришћанском периоду, због чега их је сна- Највећу популарност имао је Дионис при­п адају и представе Ероса-Амора. У
жно критиковао хришћански писац, Арно- и учесници тијаса: Сатири и Силени, Пан, Грчкој Ерос је симбол физичке љубави, а
бије.254 Менаде и Нимфе, а представе њихових ор- Хе­сиод и Парменид га називају Постан-
Ситна мермерна и бронзана пласти- гијастичких ритуала и колективне екста- ком, Ствараоцем, Принципом из којег све
ка указују да је Пријап, и у Виминацијуму, зе, преузете са грчких ваза, понављају се извире. У хеленизму постаје несташни де-
био омиљено аграрно божанство плодно- на бројном римском материјалу. Иако че- чак који се немилосрдно игра својим стре-
сти, заштитник вртова и гробова.255 Ње- сто шаљиве, њихове раскалашне пустоло- лама и распирује љубавну чежњу и страсти.
гова иконографска шема је увек гротескна: вине фиктивно садрже митолошке анегдоте На надгробним споменицима са мотиви-
у част Диониса, као бога екстазе и лудила ма божанских отмица и љубавних сусре-
254  Johns 2002: 39–59,78–92, Ill. 63–66. пијанства, нудећи духовну радост и слобо- та истакнута је његова посредничка улога
255 
Tomović 1992: 114, cat. 171, Fig. 47.1; Спасић-Ђурић:
2002: 67, сл. 44; Пилиповић 2011: 54, 55, кат. 59, 76. 256  Johns 2002: 50,52, Ill. 33, 35. 257  Marcade 1969: 57; Пилиповић 2011: 15–18.
89
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум
(кат. 244). Представе на лампама у гробови-
ма могу се тумачити у светлу Еросове ду-
алистичке функције, на релацији љубав-
-смрт.258
Сл. 90. Лампа, II век, Г1-188, Ц-2537,
лок. Пећине, НМП 03/1986
2. Фаличке представе чине другу
гру­п у сексуалних сцена које, такође, немају
се­ксуално значење, већ су у служби зашти-
те од злих сила или злог, урокљивог ока.
Фалусни симболизам имао је врло за-
пажену улогу у религијско-магијској прак-
си виминацијумског становништва, посеб-
но код заштите деце. Судећи по налазима
у гробовима (кат. 132, 170, 171, 213), фалу-
сни симбол, коришћен је у овостраном, али
и фунералном амбијенту, као најснажни-
је средство заштите од урокљивих очију, о
чему су детаљно писали Петроније, Пли-
није, Варон и Макробије.259 Петроније на-
води да су прављени од злата или сребра,
а помиње и фалусе од теста. Плиније твр-
258   iefer 1971: 107; Johns 2002: 54;
K 260  ibid.: 157.
Пилиповић 2007: 27, 28.
259  Спасић-Ђурић 2008 б: 157–159.
90
ди да је фалусни симбол у различитим фор-
мама стављан деци око врата, постављан
изнад врата продавница, а фиксиран је и
за тријумфалне кочије генерала. Сличан
податак податак доноси и Макробије: за
време победничких церемонија под коли-
ма војсковођа, био је обешен велики фалус
који је требало да неутралише утицај злог
ока. Ношење фалусних амулета око врата
помиње и Варон, који каже да су ношени да
се спречи несрећа, наглашавајући да су их
носили и дечаци.260
Налази фаличких мотива из вими-
нацијумских гробова потврђују претход-
не наводе и показују типолошко богатство
од различитих материјала (бронза, сребро,
карнеол, ћилибар, стакло, кост и камен), ка-
кво се ретко среће на другим локалитети-
ма.261 Веровања у одбрамбене и плодоносне
фалусне моћи и његову снагу да заштити
од сваког зла, потврђује и ласцивни нат-
пис са фалусним мотивом на једној опеци
из Виминацијума.262
Сл. 91. Опека, (Invidi (!) qui \ I livis hoc ca \ cafis (!)
ãnus \ eris), (према Mirković 1986: 182, N0 228)
Мотив фалуса, наслеђен из традици-
оналне римске религије, штитио је чове-
ка, животиње, али и специфичне просторе
(раскршћа, градске капије, купатила, мо-
стове, тријумфалне и друге процесије), у
261  ibid.: 121–157.
262  Mirković 1986: 182, N0 228.
којима је човек био посебно угрожен и по-
дложан утицају злих силa, стога је било не-
опходно упозорење на опасност.263
Према бројним аналогијама из Пом-
пеје, Херкуланума и Остије,264 виминаци-
јумски камени рељеф са мотивом фалуса
(дим. 35 x 15 x 13 cm), вероватно се, са иден-
тичном функцијом, налазио у зиду ја­вног
објекта.
Сл. 92. Рељеф, II-III век, Ц-5895
лок. Пећине, НМП
Рељефна представа фалуса у моно-
литном кречњачком блоку са лок. Добрљи-
ка и читав контекстуални оквир, сугери-
шу постојање сакралне конституције неког
божанства плодности, вероватно Либера/
Либере (Диониса/Церере), чиме се афир-
мише култно-религијски аспект фаличког
феномена.265
3. Трећа група сексуалних и еро­
тских представа искључиво је еротска, без
религиозног или хумористично-сатирич-
ног карактера. Ради се о хетеросексуалним
и хомосексуалним сценама заступљеним
на предметима за свакодневну употребу
(лампама, посудама, накиту, огледалима,
теракотама и сл.), чија је сврха да подстичу
263  Johns 2002: 62–74; Clarke 2003: 96–111.
264 
Johns 2002: 64;
Спасић-Ђурић 2008 б: 152, 153, сл.14, Т. II/9.
265  Спасић-Ђурић 2008 б: 154–156, сл.15.
еротску машту. Претпоставља се да је ова
врста материјала у Грчкој највише кори-
шћена од стране мушкараца, док су жене,
најчешће, користиле огледала.266
Најпопуларније и најприступачније
биле су лампе са сценама из постеље (кат.
65, 66).267 Сличне сцене срећу се и на посу-
дама, посебно за вино које изазива екстазу
и сваку врсту заноса.
Сл. 93. Представа фалуса на раскршћу
у Помпеји, (према Johns 2002: Ill. 12)
Функционално, предмети са сексуал-
ним сценама повезују се са симпозијумима и
ба­нкетима, чију позадину чине пиће и сексу-
алне активности. Римски скупови и банкети
наставили су хеленистичку традицију, али
са одређеним етрурским утицајем. Иако се,
на­јчешће, све завршавало проводом, некад је
њихов карактер могао бити интелектуалан.
Би­тна разлика између римских и грчких си­
мпо­зијума је, што су Римљани такве састанке
организовали уз храну, док је код Грка уоби-
чајено било само пиће, а први део је био кон-
верзационо-филозофског карактера.268
Вероватно је сличну намену имала и
ви­м и­нацијумска тера сигилата посуда, од
које је сачуван фрагмент са метопском ор-
266  Johns 2002: 116–142 ; Clarke 2003:78–92, 116–132.
267 
Johns 2002: 119, Ill. 114–116;
Clarke 2003: 146–151, Ill. 99–104.
268  Johns 2002: 117–121.
91
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум
ганизацијом орнамента: Херкул, еротска
сцена са украсним детаљима (ланчић, ро-
зета, медаљон),269 као и патера са сексуал-
ном сценом на дну, израђена у локалној ра-
дионици.270
Сл. 94. Фрагмент посуде, Drag.37, Lezoux, Criciro (140–18 0),
средњогалска рељефно украшена тера сигилата, лок. Више гробаља, НМП
Проституција је у римској држави,
као последица ропства, била свакодневна
појава. Господар робова уједно је био и ма-
кро који је своје робиње користио за стица-
ње профита. Открића малих просторија са
по једним креветом и завесом уместо вра-
та у Помпеји (сл. 87), указују да су биле на-
мењене проституцији. Луксузне простори-
је у истом комплексу доказују да је власник
био господар девојака-робиња које је изнај-
мљивао и бавио се трговином женама.271
Имајући у виду да је у Виминацију-
му била велика концентрација војске, трго-
269  Bjelajac 1990: 30, kat. 65, T.6/65.
270  Спасић-Ђурић 2002: 131, сл. 108.
271  Lupanar или Велики бордел је зграда која се састојала
од низа ложа у којима су централни простор
заузимали зидани, камени кревети. Његову тврдоћу
су ублажавали наслагани јастуци. Садржај слика,
фалус постављен над вра­т има, распоред простора,
цртежи, натписи угребани оштрим предметима по
зидовима, са именима и надимцима хетера (lupae) и
муштерија, као својеврсна историја простора који
је коришћен за продају сексуалних услуга и тела,
недвосмислено су указивали на јавну кућу, cf. Clarke
2003: 60–67, Ill.33–40 ; Marcade 1969: 59–63.
92
ваца, пословних људи и путника, бордели
(lupanaria) се могу претпоставити, иако за то
још увек нема археолошких потврда.
4. Четвртој групи представа при-
падају сцене сексуалног односа човека и
жи­в о­т и­њ е, од којих су у Виминацијуму
најбро­јније лампе са представом Леде и
лабуда (сл. 95).272 Како су божанства има-
ла своје сексуалне потребе и била укључе-
на у различите сексуалне активности, сце-
не фле­ртовања или правог сексуалног акта
митолошког су карактера са хумористич-
ном или сатиричном позадином.273
Све четири групе еротско-сексуал-
них представа из Виминацијума, генерал-
но, шаблонски понављају старије узоре и
представљају јефтиније производе наме-
њене нижем слоју становништва. Сексуал-
не сцене са виминацијумских лампи имају
аналогије широм Царства, али и у слика­
рству Помпеје.274
272 Iványi 1935: 11,T. XXI-XXIII Из других делова
Царс­т ва познате су лампе са сценама сексуалног
акта жене и магарца, које аутори сматрају илу­
страцијама Апулејевог Златног магарца, cf. Johns
2002: 109,111, ill. 90; Marcade 1969: 64, 69.
273  Johns 2002: 107–111, Ill. 88–92.
274 Johns 2002: 138,139, Ill. 114–116;
Clarke 2003: 124, Ill.85, 126, Ill. 86.
На популарност ових представа сва- на у гробницу са Христовим монограмом,
како је утицало и Овидијево „Умеће љуба- Г-5517, из хришћанског периода не посто-
ви” (Ars Amatoria), дело које је изазивало гнев ји археолошки материјал са сексуалном
конзервативних Римљана, јер је сматра- тематиком који се, поуздано, може везати
но аморалним и опасним по друштво, због за овај период. Могуће да поменута опека
чега је песник осуђен на прогонство 8. го- представља намеру зидара, да своје веро-
дине Иако је, из опрезности говорио како вање у божанску снагу фалуса трајно угра-
је, пишући своје дело, имао у виду слобод- ди у зидну масу као невидљиву, али посто-
не, а не удате жене, Овидије је, проповеда- јану заштиту гроба и покојника, или је пак,
јући слободну везу и чари телесне љубави, само реч о секундарној употреби грађевин-
извргао руглу верске и моралне реформе ског материјала.277
које је спровео Август.275
Драстичне промене у односу пре-
ма еротизму настале су са хришћанством
које је створило први кохерентни систем
забрана. Еротизам је третиран као настра-
на чулност, а најмање испољавање сексу-
алности је изазивало строгу осуду Цркве
и хришћанских писаца. Црква је са посеб-
ном пажњом мотрила на „оргије,” које су,
независно од личног задовољства, још увек
садржале сакралну суштину, која се у хри-
шћанству потпуно изгубила.
Еротизам као саставни део сакралног
живота са плодоносном, божанском функ-
цијом изазивао је гађење. Губљењем и за-
немаривањем његове сакралности, постао
је симбол зла; породица се штитила од
еротизма, жене „лошег” владања су се из-
лагале презиру, избацивале из друштвене
заједнице и сл. Црква је својим припадни-
цима наметала аскетизам, и захтевала да
сексуалне односе ограниче на брак и ре-
продукцију потомства. Сведен на профа- Сл. 95. Лампа, II век, Ц-951,
ни ниво, еротизам је истовремено постао и лок. Пећине, НМП 03/1973
предмет радикалне осуде.276
Осим секундарне употребе опеке са
фаличким мотивом (кат. 3), која је узида-
275  О
 видијево „Умеће љубави” није Уџбеник за сексуално
васпитање, како би се данашњим речником дело
назвало; то је приручник за љубавно завођење
у коме је највише места уступљено пси­хологији.
Избегавајући ву­л га­рности, он од љубавне вештине
ствара ремек-дело, заједничко интензивно и трајно
уживање у дискретној интимности спаваће собе;
освајање душе и срца сматра подједнако важним као
и освајање тела, cf. Marcade 1969:92–98, 105.
276  Johns 2002: 9, 18–24; Marcade 1969: 9. 277  Спасић-Ђурић 2008 б: 153–155, сл. 16.
93
 КУЛТОВИ И РЕЛИГИЈА
Н
а раскршћу западне и источне
културне сфере, виминацијум-
ска култура баштинила је најпо-
зитивније и најпрогресивније тековине из
оба културна круга, што је утицало и на
друштвену и религијску климу Виминаци-
јума.
За праћење заступљености одређе-
них богова и религијских веровања на те-
риторији Виминацијума, од примарног
значаја су епиграфски споменици, мону-
ментална пластика и рељефне иконе. Ли-
ковне представе у ситној пластици, пре-
тежно декоративног карактера, имају
секундарну улогу.
Eпиграфски су потврђена божанства
званичног државног Пантеона: Јупитер (Iu­
ppi­ter), Јунона (Iuno), Минерва (Minerva), али и
дру­га римска божанства: Херкул (Hercules),
Нептун (Neptunus), Дионис-Бах (Dionysos-
-Bacchus), Кибела (Magna Mater/Mater Deum/
Cybela), Меркур (Mercurius), Либер и Либера
(Libet et Libera), Ескулап и Хигија (Aesculapius
et Hygiea), Немеза (Nemesis), Церера (Ceres), Ди-
јана (Diana) и Плутон и Персефона (Plutos et
Pe­rsephone), као и генији (Genii), врста зашти­
тни­чких божанстава другог реда.278
Култ италске богиње Венере (Venus),
коју је под истим именом преузео римски
Пантеон, осим у ситној мермерној, бронза-
ној и керамичкој пластици, није епиграф-
278  Zotović 1996: 127–137.
ски потврђен (кат. 73-75).279 У новијем пе-
риоду откривен је натпис на жртвенику
посвећеном Сатурну (Saturnus), који је посве-
тио beneficiarius legati legionis VII Claudia, као и
натпис на жртвенику који је Terentius Severus
II vir quinquennalis и ornatus equo publico посве-
тио Виртути (Virtus).280 Значајан допринос
сагледавању аутохтоних, преримских кул-
това, представља анализа рељефа Епоне из
Виминацијума.281
Званични култови испољавали су се
на Форуму и у храмовима широм града.
У званичне државне култове спадао је и
царски култ који је пропагирао култ до-
мовине и оца домовине (Romae et Augusti),
потврђен на надгробним споменицима из
Виминацијума, од којих је најрепрезента-
тивнија, поменута стела августала, Тита
Бебија.282
Поред римских, током II и III века по-
штована су и божанства оријенталног по-
рекла: Митра (Mithra), Долихен (Dolichenus),
Турмасгад (Turmasgad), Део Аетерно (Deus
Aeternus) и Domnus et Domina, божански пар са
недовољно разјашњеним изворним имени-
ма и функцијом.283 Малоазијског порекла је
и лунарни бог Мен, чији је култ на терито-
279  ibid.: 132.
280  Mirković 2003: N0 4,5, 107.
281  Гавриловић 2011: 252–256, fig. 2.
282  Mirković 1968: 64; idem 2003:102, No 11.
283  Zotović 1996: 132–135.
95
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум
рији Виминацијума потврђен једном бро­
нза­ном статуетом.284
Паралелно са митраизмом, поштован
је и култ Лунарне богиње/Подунавских ко-
њаника, једног од најзначајнијих балканских
култова који се развијао у периоду од II до IV
века. Његова популарност потврђена је број-
ним налазима оловних, али и камених икона.
Откриће калупа доказује да се радионица за
израду икона овог, још увек неразјашњеног
култа, налазила на територији града.285
Од средине II и почетком III века, у
Виминацијуму био је општеприхваћен култ
Митре, старог персијског божанства све-
тлости и ватре, који је, по свом карактеру,
соларни култ. У романизованом аспекту ова
религија је задржала само формалне карак-
теристике у односу на изворни персијски
култ.286 Његовој популарности доприне-
ле су прилике у Царству, које је пролазило
кроз дубоку политичку и друштвену кризу.
У таквим околностима, а под утицајем ре-
лигијског синкретизма и источњачких кул-
това, римска религија усмеравала се ка мо-
нотеизму, у чијој основи је било поштовање
Непобедивог Сунца (Sol Invictus), које се ма-
нифестовало у више видова: као Јупитер
Долихен, Јупитер Турмасгад, Сабазије, Се-
рапис или Баал из Емесе.287
284 Гавриловић: у штампи;
285 
Zotović 1996:133, 134; idem 1999:63-75; Поповић 1992:
29-66; Спасић-Ђурић 2002: 176, сл. 136; Бе­н џа­­ревић
2011:91, сл. 2.
286 Приказивање седам иницијацијских ступњева и
култна слика са приказом тауроктоније присутни
су у римском Митри, али не и у персијском култу.
Поједини аутори сматрају да је римски Митра
само по одећи Персијанац; персијски култ је имао
кара­к тер јавног култа, док је римски био затворен.
Теологија митраизма је готово непозната, а литу­
ргија се наслућује преко пренетих података код
неоплатоничара и хришћанских писаца, епи­
графских извора и иконографије на рељефним ико­
нама. Иако поједини аутори заступају мишљење да
је митраизам имао астрономски значај, ипак се не
сме превидети ни његов теолошки, есхатолошки и
соте­риолошки вид, због чега постоји сличност са
хришћанством, cf. Selem 1986: 176–179; Beck 2006:
103-132, 197-222.
287  Durant 1996: 596–601.
96
Митраизам је својим верницима ну- вним плочама и иконама које нису нађене а који подразумевају искључиво инхумаци-
дио утеху и обећавао блаженство након у светилиштима, поштовало је свог бога по ју, због чега Љ. Зотовић претпоставља да
смрти, чиме је полако, али сигурно, отва- приватним капелама у кући. Њихова број- је у гробном бунару сахрањен верник који
рао пут хришћанству. На територији Ви- ност у Виминацијуму указује на локалну није био посвећен у Митрине мистерије.294
минацијума доживео је велики успон под
окриљем династије Севера, где су епи-
графским и иконографским заветима по-
тврђена два митреја. Заветом Јулија Ва-
ленса, са брда Сопот, помиње се обнова
Митриног храма, док на постојање дру-
гог митреја указује вотивни олтар који је,
судећи по димензијама, припадао инвен-
тару светилишта.288 Култ је био затворен,
мистеријски, што је подразумевало тајност
и скровитост, тако да се Митра, поштовао
на изолованим местима, у окружењу које
је личило на мрачну пећину.289 Светили-
шта су примала само посвећене у мистери-
је, појединце са високим моралним постав-
кама које су истицале борбу против зла у Сл. 96. Икона Митриног култа, II-III век, Сл. 97. Икона Митриног култа, III век,
човеку и свету, једнакост и обећање спаса, Г1–1089, Ц-12009, лок. Пећине, НМП 03/3888 НМП 02/2484
а кроз иницијацијске обреде, напредовање
ка савршенству.290
Митраизам је био монотеистичка ре- продукцију вотивних икона, како Митре Иако је митраизам укључивао само
лигија која је окупљала мушкарце, док је тако и других божанстава.291 мушкарце, Љ. Зотовић претпоставља да су
женама била недоступна. Велико мноштво Љ. Зотовић сматра да је од средине II и жене биле вернице, али без права да буду
Митриних следбеника који нису били по- до IV века у Виминацијуму постојала орга- посвећене у ритуалне обреде култа. Оне су
свећени у култ, судећи по бројним воти­ низована митраистичка заједница, форми- преко комплементарног култа Лунарне бо-
рана од верника различитих друштвених гиње постајале вернице соларног божан-
288 
Mirković 1986: 74, N0  29 , 200 N0 308; Zotović 1996: 133.
слојева. Осим верника из војног слоја, ре- ског пара, Сола и Луне, односно Митре и
289 
Предуслови приликом одабира за светилиште били гистрован је и један vestiarius, затим nauclerus „Лунарне богиње,” у чијем се култу жртву-
су близина текуће воде, јер је вода имала велику и decurio aedilis coloniae Viminacii.292 Међутим, је ован (criobolium), који има исту религиозну
улогу у обредима, као и могућност да се постигне
бројне иконе, међу којима су и керамичке из- и мистичну садржину као и тауроболиум.
атмосфера мрачне пећине, што се (ако се заиста не
ради о пећини), постизало уклапањем какве стене рађене у калупима, потврђују да је серијска Окосницу овог култа чини женско божан-
или падине у архитектуру митреја. Уколико није продукција јевтиних икона била намењена ство, космичка богиња блиска Луни.295 На
било таквих услова, изгра­д ила би се полуукопана широком слоју сиромашних верника. Таква основу анализе филозофско-религијског
просторија или светилиште како би, што више,
личило на подземни простор. У инвентару откри­
је икона из гробног бунара са кремацијом, учења Халдејских пророчанстава, у нови-
вених митреја, поред посуда у којима се налазила која у постојећи канонски образац уводи јој литератури су изнете нове претпоставке
течност за „очишћење” (вино или света вода), на­ј­за­ иконографски детаљ, редак у митраистич- о атрибуцији богиње, у којој је препозната
ступљеније су лампе које су, осим практичне уло­ге,
кој иконографији - фигуру Викторије са гра- Хеката-Психа.296
имале и симболично значење повезано са еле­ментом
ватре, cf. Turcan 1993: 77, 78; Зотовић 2000: 159. ном палме у десној руци.293 Осим тога, она
290 Уједно, то су и сличности са хришћанством због указује на битна одступања од прописа о
којих су хришћани у митраизму видели посебну сахрани, које је прокламовала ова религија,
опасност. Апологети хришћанства, Тертулијан,
Јустин Мученик и Ориген, су се окомили на митра­ 294  ibid. : 200, сл. 1.
изам, јер су у њему видели сатанску имита­ц ију 291  Томовић 1989/90: 115–120. 295  idem 1996: 133, 134; idem 1999: 63–75;
хришћанске религије, cf. Durant 1996: 597, 598, 696, 292  Zotović 1996: 133; Mirković 1986: 74, N0 29, N0 30. Јовановић 2007: 41–46.
697; Beck 2006: 47, 164-175. 293  Зотовић 1991: 200. 296  Бенџаревић 2011: 83–98.
97
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум
Сл. 98. Икона „Лунарне богиње /
Подунавских коњаника,” II-III век.
лок. Обрешева бара, НМП 02/2468
Сл. 99. Представа Диониса, II-III вeк,
Ц-10212, лок. Пећине, Занатски центар
Грчко-римско божанство Dionysos/
Bacchus, на територији Виминацијума прати
се преко ситне мермерне пластике и пред-
става на утилитарним предметима и накиту.
Као зрео мушкарац који излива садржај из
мешине, приказан је на бронзаном поклоп-
цу (кат. 109).297 На дршци керамичке патере
(кат. 78), Бахус/Либер је приказан са пасто-
297 
Спасић-Ђурић 2002: 71, сл. 45; Пилиповић 2011: 23, кат. 34.
98
ралним атрибутима како излива кантарос
изнад пса, док у другој руци држи пастир-
ски штап, педум (pedum).298 Слична предста-
ва налази се у медаљону, на врату керамичке
посуде са аплицираном, пластично изведе-
ном змијом на трбуху и дршци. Судећи по
декорацији и димензијама, посуда је, веро-
ватно, коришћена за вино током Дионисових
обредa.299 Ради се о познатом типу посуда са
аплицираним рељефима, који се у римској
керамичкој продукцији јавља од I до краја
III века, посебно у централногалским ради-
оницама. Карактеришу их рељефне сцене,
као и бисте божанстава у медаљонима и ма-
ске које су везане за бахантску традицију.300
Археолошки налази, посебно открића калу-
па у Занатском центру, указују да је вими-
нацијумска керамичарска продукција, веро-
ватно под њиховим утицајем, средином или
крајем II века, започела самосталну прои-
зводњу посуда са аплицираним рељефима.
298  Пилиповић 2011: 23, кат. 42.
299 
Raičković, Redžić i Milovanović 2006: 69–71, T. II, sl. 3.
300  Cvjetićanin 2013: 30.
Сцена хијерогамије Диониса и Ари-
јадне, као симбол пута душе и напуштања
материјалног света и сусрета са божанством
и бесмртношћу, тј. симбол постојања брач-
не заједнице и на другом свету, приказана
је на једном рељефном, позлаћеном огледа-
лу (кат. 147).301 Бахус или Сатир у лику мла-
дог, нагог мушкарца, представљен је на јед-
ној фрагментованој статуети,302 а учесници
или пратиоци божанског дионизијског ти-
јаса Силени/Сатири и Менаде, налазе се
на једној мермерној скулптури (кат. 238), ге-
мама и керамичком пехару (сл. 87).303
Сл. 100. Статуета Диониса, II-III век,
лок. Чаир, НМП 02/2481
301  Спасић-Ђурић 2001: 162–164; идеја брака душе и Ба­
хуса посебно је, у епохи Севера, била позната образо­
ваном римском слоју. Чин хијерогамије, сједињавање
смртног бића и бесмртног божа­нства, јасна је порука
да, путем хијерогамије, душа постаје бесмртна. Сам
чин венчања у фуне­ралном симбо­л изму најчешће
изражава везу душе са другим светом и остваривање
њеног вечног живота. У хри­шћанству је успостављен
парале­лизам између мисти­чног брака Душе и Бога и
венча­ња Христа и Цркве, cf. Пилиповић 2011: 33, кат.
40, напомена 46;
302 Tomović 1992: 116, cat. 179, Fig. 40.4; Пилиповић
2011: 22, кат. 16.
303 Tomović 1992: 108, cat. 147, Fig. 33.4; Пилиповић
2011: 49, кат. 111, 112; 51, кат. 58.
Могући атрибути овог божанства су
фалуси, било да се ради о фалусу као си­
мбо­л у плодности, или симболу Либера
у аси­м ило­в аној варијанти Бахус/Либер,
божа­нства вегетације, плодности земље и
обно­ве живота.304
Пратећи супституције Дионисовог/
Бахусовог култа у гробовима Виминацијума,
кроз присуство и представе његових атри-
бута, са извесном резервом, сматрамо да је
један од таквих и гроб кремираног покојни-
ка са локалитета Пећине (Г1–162), у коме је,
поред других прилога, нађена и ћилибарска
статуета лава/пантера (?) на леђима коња
(кат. 113).305 Гроб је датован новцем Трајана.
Статуета је накнадно положена у охлађену
гробну раку, а перфорација на доњем, зарав-
њеном делу, указује да је била фиксирана на
носач, и вероватно, осим ијатричких својста-
ва, имала значајну функцију током погребне
процесије Бахусовог верника.
Само донекле, извесну култну бли-
скост са Бахусом, показује Пријап који че-
сто преузима његове атрибуте, али судећи
по представама из Горње Мезије, знатно је
ближи Силвану него Бахусу. Из Вимина-
цијума, осим већ поменуте бронзане стату-
ете итифаличног Пријапа, са уздигнутом
хаљином, потиче и део сличне представе
израђене у мермеру.306
Један споменик са посветом Deabus
Silvestris, указује на култ шумских нимфи те-
сно повезаних са Силваном, и индирект-
но указује на Силванов култ који је из Рима,
врло рано, пренет у балканске провинције.307
Споменици који документују култове
Трачког Пантеона знатно су малобројнији.
Поуздано су потврђени Трачки коњаник
(Deus Hero) и трачко-фригијски бог, Сабазије
(Sabasius).308
304 Zotović 1996: 127; Спасић-Ђурић 2008: 160–164;
Пилиповић 2011: 189.
305  Палавестра и Крстић 206: 368, кат. 608.
306  Пилиповић 2011: 54,55, кат. 59,76.
307  Zotović 1996:131.
308 Zotović 1996:135–137; Томовић 1989/90: 112, сл. 9, 10;
Пилиповић 2011: 117, 118.
99
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум
Оргијастичко-егзотични источни
култ Сабазија на територији Виминацију-
ма потврђен је натписом на фрагменту је­
дне мермерне плочице.309 Осим ње, из ви-
минацијумских гробова потичу његови
симболи, игле од кости или метала у обли-
ку Сабазијеве вотивне руке у ставу благо-
сиљања (beneditio latina), или са змијом око
зглоба и главом до висине палца, на чијем
се врху налази борова шишарка, симбол
препорода, плодности и бесмртности (кат.
161, 162). Знатно сведенија култна симбо-
лика овог божанства у виду бршљана јавља
се и на надгробним споменицима.310
Сл. 101. Укосница, II-III век, Ц-12759, Г-5385, лок. Пећине-Капија, НМП 03/3662
У гробу инхумираног покојника Г-443,
нађен је керамички аскос у облику овна, са
кружним, вертикално истакнутим реципи-
јентом и заобљеним, правоугаоним посто-
љем (кат 50). Посуде у облику овна, рађене
у дводелном калупу, типичан су производ
книдских радионица II и раног III века.
Распрострањене су по Медитерану, али
и у областима Црног мора.311 Технолошке
каракте­ристике указују да је поменути при-
мерак, вероватно, рад локалне радионице
чија је продукција била под утицајем за-
309  Mirković 1986:79, N 39.
0 313 
310  Пилиповић 2011: 120, кат. 116, 118.
311  Cvjetićanin 2013: 29,30
100
падних, али и малоазијских керами­ча­рских
центара.
Аскос је положен уз десни бок, реци-
пијентом окренут ка глави покојника. Кроз
симболику овна, са извесном резервом,
може се наслутити дискретно присуство
божанства као протектора, било Сабазија
или Персефоне, у чијој је сакралној осно-
ви обред криоболије.312 Персефона је у Ви-
минацијуму документована са два вотив-
на споменика и једном мермерном статуом
(кат. 240) у заједници са Плутоном.313
На сличан начин преко гробног инве­
нтара може се пратити и култ фригијског бо-
жанства Атиса. Ради се о апликама у облику
главе, односно, лица поменутог божанства.
Три бронзане аплике са представом Атиса,
које су украшавале ковчежић са медицин-
ским инструментима у поменутом лекарском
гробу Г1–1007 (сл. 63, 102), наводе на претпо-
ставку да је лекар био верник или симпати-
зер Атисовог или Кибелиног култа.314
Осим аплика, из Виминацијума по-
тичу надгробни споменици-олтари са пре­
дставом тугујућег Атиса (Atis tristis), у ори-
312 
П илиповић 2011: 44, 121; Јовановић 2007: 80–82.
M irković 1986: 62, N0 3,4; Tomović 1992: 120, Cat. 209,
Fig. 47. 6–7.
314  Видети стр. 61, сл. 63.
Сл. 102. Маска Атиса, II-III век, Г1–1007, Сл. 103. Надгробни споменик-олтар, II-III
Ц-11066, лок. Пећине, НМП 03/3520 век, Костолац, НМП 02/ 2655
јенталном оделу и прекрштених ногу, које Култ Кибеле (Cybela, Magna Mater или
поједини аутори смештају у ликовни круг Mater Deum), једно божанство које је у ра-
мита о Кибели и Атису. Љ. Зотовић сма- зличитим околностима поштовано под
тра да се ради о елементу преузетом из сва три имена, на територији Виминацију-
Митриног култа, тј. о представи дадофора ма по­т врђен је једним олтаром који поми-
са обореном буктињом, који је познат као ње по­ста­в љање њене статуе (signum), у хра-
Cautopates. Она претпоставља да је станов- му Нептуна и мермерном статуом богиње
ништво Виминацијума за украшавање сво- на престолу, за коју Љ. Зотовић сматра да
јих надгробних споменика одабрало дадо- више одговара представама Magna Mater (сл.
фора који наговештава смрт и симболизује 104).316 Међутим, детаљнија анализа, по-
ускрснуће, уз обећање поновног цикличног себно лица које и поред радирања садржи
рађања, што је пружало наду за наставак оста­т ке густе браде, грудна партија и сна-
живота после смрти, а што је уједно, инди- жна мускулатура ногу, која се назире испод
ректни доказ о популарности митраизма тканине, указује да се не ради о представи
на територији Виминацијума.315 Кибеле / Велике Мајке, већ о Дионису, у
лику зрелог мушкарца са брадом у пратњи
315   бреди Атисова култа са ритуалима буђења и
О лава или пантера.
ускрснућа након његовог симболичког покопа и
ноћи туге и оплакивања (Tristia), представљали су
култну свечаност која је свим верницима обећавала
обна­в љање живота након физичке смрти, духовно
очишћење, а затим, према неким ауторима, стални
боравак међу боговима и звездама. Атис је од
митолошке фигуре постао астрално и космичко
божанство. Наиме, у миту и доктрини о Атису, има
много додирних елемената са неким постулатима
дивинизације, јер је он, од Кибеле, Вели­ке Мајке и
Створитељице, добио небеску моћ коју симболизују
звезде на његовој капи и одећи. Као астрално и
космичко божанство, брине се о душама верника
које се очишћене уздижу према небеским сферама,
где трајно бораве, cf. Zotović 1996: 133; Vermaseren
1977: 101, 113, 179–180; Durant 1996: 596–598 316  Tomović 1992: 92, Cat. 89, Fig. 24.3; Zotović 1996: 130.
101
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум
Сл. 104. Дионис (?) (Cybela/ Magna Mater?), II- III век, Костолац, НМП 02/2489
Без обзира на различита тумачења
пре­дстава Атиса (Cautopates), есхатолошка
интерпретација живота после смрти и иде-
је о одласку душе на небо, где ју је однео
„свети ваздух”, била је у другој половини
II века веома присутна у религијским схва-
тањима становника Виминацијума, што се
одразило и на декоративни садржај фуне-
ралних споменика. Вероватно су, Велика
Мајка и њен пратилац Атис, поштовани у
војном логору само од мањег броја верника,
чија организација, за сада, није позната.
Многа римска, оријентална и локал-
на божанства, за сада, нису документова-
на, што не значи да нису имали своје вер-
нике међу становницима Виминацијума.
Недовољна истраженост шире градске те-
риторије у том смислу, не дозвољава конач-
не закључке. Епиграфски споменик бившег
102
ветерана легије VII Claudia, Јулија Ва­ле­нса
са брда Сопот,317 указује да је за праћење
заступљености одређених култова, од ве-
ликог значаја шира виминацијумска те-
риторија, посебно падине Сопотског брда
богате изворима. На широј градској тери-
торији документовано је више култних ме-
ста и извора са остацима античке архите­
ктуре и, још увек, актуелним паганским
обредима које је хришћанска религија
инте­г рисала у свој митски ситем.
Ради се о сложеним сакралним кон-
ституцијама у којима се препознају одје-
ци и елементи старобалканског и римског
женског божанства плодности, које је дру-
штвено-историјском еволуцијом током ра-
зличитих културних епоха, трпело бројне
трансформације и синтетисало различи-
317  Mirković 1986: 200, N0 308.
те сакралне и хронолошке јединице, све до
најмлађег, фолклорног слоја. Бројни еле-
менти указују да је на тим местима, у рим-
ском, а потом и хришћанском периоду, из-
вршена замена старог култа новим, али без
већих интервенција у примарном садржа­ју
култа, што је у појединим случајевима илу-
стровано изабраним иконографским пре­
дставама фунералних споменика у секу­
ндарној употреби.318
На одјеке древних култова у појединим
савременим ритуалима, приликом анализе
споменика „Лунарне богиње/Подунавских
коњаника,” указала је и Т. Бенџаревић.319
Сл. 105. Римска сполија, II-III век
манастир Рукумија
Највећи број епиграфских споменика
односи се на култ мртвих коме су се, обра-
ћали верници различитог етничког и со-
цијалног порекла, формулом Dis manibus и
Dis Infernis. Ове посвете доказују да су ста-
новници Виминацијума веровали у загроб-
ни живот и да су душе својих предака сма-
трали божанствима.320 Идентичну посвету
подземним боговима (Dis Infernis) садржи и
једна бронзана плочица која се, вероватно,
налазила на урни или саркофагу.321
318  322
Спасић 1996 а: 219–226.
319  Бенџаревић 2012: 97, 98.
320  Zotović 1996:127–132 .
321  Mirković 2003: 98, N0 3.
Сакрални карактер појединих култова,
ређе заступљен епиграфским или декоратив-
ним садржајем на надгробним споменицима,
понекад се, на специфичан начин, манифесту-
је у појединим гробовима, преко одређених
археолошких предмета као симбола који нису
до „краја казујући.” Одређене правилности
пружају могућности да се у њима препознају
трагови појединих култних садржаја.322
На основу такве грађе у бројним гробо-
вима, посебно жена и деце, претпостављен је
и култ Загробне Венере (Venus Funeraria) , у чију
су сотериолошко- ијатричку снагу веровали
становници Виминацијума и поверавали јој
душе својих рано умрлих сродника.323
Сл. 106. Извор Бегановац, с. Црљенац
Статуете Венере и Ероса и игле са за-
вршетком у виду Венере (кат. 73-75, 157) у
гробном инвентару сматрају се супституци-
јом богиње, а исти култ се, у редукованом
изразу, pars pro toto, претпоставља и у случа-
јевима где се у гробовима појављују шкољке
које су, поред осталог, њен симбол.324
Могући доказ за претходне наводе
је теракота Венере (кат. 73), откривена у
гробу инхумираног покојника/покојнице,
Г-3500 на Пећинама, у протективном по-
 
Јовановић 2000: 11.
323  ibid. : 13–15.
324  M ischaelides 1995: 212, 213; Kovács 2008: 5; Јовановић
2000:15.
103
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум
ложају, крај спољне стране леве надлак-
тице, окренута горњим делом ка глави по-
којника.325
Сл.107. Гроб Г-3471, лок. Пећине
Сличан сакрални смисао рефлектује
и теракота-звечка голуба (сл. 107, кат. 71) из
дечијег гроба Г-3471,326 где је сакрални садр-
жај Венере појачан и присуством шкољки.
Интерпретације о значењу и функци­
ји шкољки како у дечијим, тако и у гро-
бовима одраслих бројне су, почев од ми-
шљења да се ради о храни, играчкама,
лековима, мерицама (кашикама без дода­тне
обраде) за млеко, вино или мед, реципије­
нтима за руж или со, до претпоставки да је
реч о симболима плодности и новог рође-
ња, амулетима или пак, средству плаћања-
-оболу Харону.327
У досадашњој литератури, генерал-
но су издвојене: вотивна, утилитарна, де-
коративна и симболична функција.328
325 
Спасић-Ђурић 2002: 135, сл.112.
326  Premk 1995: 150,151, fig. 14.
327  Kovács 2008: 5–13 ; Stroszeck 2012: 67–70.
328  M ichaelides 1995: 212–214, notes 10; Kovács 2008:
5–13; Stroszeck 2012: 70.
104
За прецизно дешифровање овог фено-
мена, осим малаколошке анализе, битан је
контекстуални оквир.
Шкољке су имале разноврсну практи­
чну примену: коришћене су за декораци-
ју одеће, појасева, капа и косе, употре­бних
пре­д мета (кутија, опреме коња, мазги и ка-
мила, огрлица паса), као музички инструме­
нти, алатке за декорацију керамике, глачање
тексти­ла и папируса или као ножићи-стру-
гачи за рибу или воће, жетони за игру, аму-
лети-талисмани против злог ока, или како
наводи Гален у својој збирци рецепата, као
мерице за мале дозе течности (ηεμε, μιστρον),
лекове и козметичке препарате.329
У виминацијумским гробовима, осим
у декоративне сврхе, најчешће су коришће-
не као амулети против зла ока или симбо-
ли Венере, а у једном случају као ексклу-
зивни козметичко-тоалетни реципијент.
Декоративну функцију која не искљу-
чује апотропејско-симболичну, имала је
перфорирана љуштура Acanthocardia tuberculata
329  Kovácz 2008: 4–13; Stroszeck 2012: 66.
Сл. 108. Привезак, II-III век, Pirenella conica, Г-856, Ц-5349, лок. Више гробаља
шкољке из гроба Г-2970 са лок. Пећине (кат.
220); откривена је у бронзаној наруквици и
вероватно је коришћена као привезак. На-
лази са Блиског истока и Аквинкума указу-
ју да је ова врста шкољке коришћена као ко-
зметички реципијент за шминку.330
На снажн у апот ропејско-маги­
јску улогу и заштиту од злог ока указу-
ју и љуштуре нејестивих гастропода (Conus
mediterraneus, Pirenella conica, Cerithium vulgatum),
посебно у дечијим гробовима, где се срећу
као привесци ( гроб Г-247, кат. 221 и Г-856,
сл. 108).331 Љуштуре јестивих гастропода,
Hexaplex trunculus, Bolinus brandaris изазивају
дилему (кат 225); иако се не искључује мо-
гућност да се ради о храни, вероватније је
да се ради о симболичном значењу.
На примарно симболично значење у
фунералном контексту указују љуштуре не-
330 
Reese 1995: 272; idem 2008: 458; Láng 2006: 158, notes 41.
331  Kovács 2008: 9–13.
јестивих врста, чија се симболичка функ-
ција, такође различито тумачи: као лични
предмети, симболи порекла или статуса,
козметички реципијенти или култни симбо-
ли, најчешће у вези са Венером или другим
богињама плодности.332
Из гробова младих жена потичу љу-
штуре пужа Cypraea tigris/pantherina; могле су
бити повезане бронзаном жицом или врп-
цом, заједно са Acanthocardia tuberculata љу-
штурама, као у случају примера из Г-2979,
са лок. Пећине (кат. 223), или у функцији
привеска на торквесу заједно са Cassidaria
echinophora љуштуром, као у случају Г1–240
(кат. бр. 222).333 Због везе са Венером, која се
помиње још код Хесиода, а потом и Пли-
нија Старијег, у новијој литератури изнето
је мишљење да се ради о заштитним сим-
болима девојака током церемонијe венча-
332  Michaelides 1995: 213, Спасић-Ђурић, у припреми.
333  Зотовић и Јордовић 1990: 105, Т. CLXXXIII/1–3.
105
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум

Сл. 109. Pinctada margaritifera кутија - шкољка,

I-II век, Г1-1026, Ц-11209, лок. Пећине, НМП 03/3919

ња, као и трудница, посебно током порођа-
ја.334
Козметичку функцију и сложено зна-
чење у вези са Венером, доказује обрађе-
ни капак љуштуре бисерне остриге, Pinctada
margaritifera, егзотичне врсте из региона Ин-
до-пацифика, Персијског залива и Црвеног
мора. Откривена је у гробу етажног типа,
Г1-1026, на локалитету Пећине (сл. 109).
Очувани део шарнир механизма, ка-
кав се налази на кутији из Саламиса на
Кипру335 и потпуно очуваном и декориса-
ном примерку из Хаифе у Израелу, потвр-
ђује да се ради о поклопцу или реципијен-
ту козметичко-тоалетне кутије.336
У морфолошком и функционалном
смислу она представља раритет у Србији, а
334   troszeck 2012: 67;
S зметичког препарата на Tridacna љуштура-
Rodriguez-Hidalgo et al. 2013: 187–192, Fig. 3,5.
335  Спасић-Ђурић: у припреми.
336  З а податке и фотографију кутије из Музеја Хаифе,
захваљујем др Дејвиду С. Ризу (David S. Reese, Field
Museum Chicago).
заједно са примерцима из Аквинкума и Са-
варије, редак налаз P. Margaritifera љуштуре
на централном Балкану. Ради се о прести-
жном објекту који указује на контакте Ви-
минацијума са Блиским истоком, региони-
ма данашњег Израела, Јордана и Сирије,
где су претпостављене радионице за изра-
ду Pinctada кутија.337
Pinctada margaritifera кутија је трговач-
ким путем или као ратни плен, из помену-
тих области донета у Виминацијум, а по-
том, куповином или поклоном доспела у
посед, претпостављамо, женске особе која
је сахрањена у гробу Г1-1026.
Познати налази из Царства, посеб-
но Pinctada margaritifera, кутије из Саламиса
на Кипру са посветом „Тоалетна кутија од
Хабросa,” и трагови неке врсте пигмета-ко-
ма, сличној Pinctada margaritifera врсти, дока-
зују да се ради о тоалетној кутији, односно,
337  Спасић-Ђурић, у припреми.
реципијенту за козметичке садржаје (могу-
ће шминку?), што не искључује њихову се-
кундарну намену, нпр. чување фигура за
игру, накита или хране.338
Тоалетно-козметичку функцију Pinctada
margaritifera љуштура, потврђују и писа­н и
извори. Плиније Млађи у Naturalis Historia
(IX, 54, 109), помиње да се бисерне остри­
ге користе као реципијенти за козметичке
садржаје „...cohaerenties videmus in conchis hac dote
unguenta circumferentibus.”339
Ова претпоставка има своје упориште
на чувеној фресци Алдобрадинска свадба
са Есквилина у Риму (око 20. г. п. н. е.). На
фресци је приказан ритуал припреме не-
весте за венчање; Венера упућује уплаше-
ну невесту, а њена пратиља, богиња убеђи-
вања, Суада (Пејта), излива из флашице у
шкољку-реципијент уље које ће бити упо-
требљено током купања/очишћења буду-
338  Mishaelides 1995, 212, 213; Láng 2006, 154, Fig. 9.
339  Láng 2006: 154, notes 29.
ће невесте (сл. 110).340 У сцени припреме за
венчање које, као ритуал прелаза, има зна-
чајну социјалну улогу у промени статуса
девојке у жену, у иницијацијском чину, по-
себно су наглашене улоге Венере и шкољке-
-култног реципијента. Венерино присуство
наговештава плодност и лепоту, при чему
се афирмишу поједини традиционални
аспекти ове богиње. Уље изливено из фла-
шице у шкољку, поприма магична својства
тек након додира са њеном седефном повр-
шином, што недвосмислено указује на њену
лустративну функцију током иницијације
будуће невесте.
Органско-хемијска, регенеративна
и ијатричка својства унутрашњег, седеф-
ног слоја љуштуре примарна су, и њима се
придају снажна магична дејства, која зајед-
но са Венером, обезбеђују страст, вештину
завођења, будућност љубави и плодност у
браку, али и вечну лепоту и младост.
340  Zajder 1976: 12, 28, 29.

106 107
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум
Сл. 110. Припрема за свадбу, фреска „Алдобрадинска свадба”,
детаљ (према Zajder 1976:28)
Кутија-шкољка представља значајан
иницијацијско-лустративни реквизит и си­
мбол Венере, што не искључује њену приме-
ну у култовима других богиња. Комплемен-
тарност сакралних Венериних компетенција
и ијатричких функција Pinctada margaritifera и
других егзотичних љуштура шкољки, учи-
нили су ову врсту објеката битним елеме­
нтима у обредима прелаза, који означавају
радикалну и драматичну промену у животу.
У фунералном контексту Pinctada ma­rga­
ritifera кутија и њен садржај, осим пра­ктичне
примене током ритуала купања и припре-
ме тела за кремацију или сахрану, могли су
имати и симболичку улогу, да душу покој-
нице преко таласа однесу до Острва бла-
жених, у Океану бесмртности.341 На ко­
341   хватање света мртвих, које преовлађује у прозним
С нча­њ а и погреба и заједничким ритуалним еле­
епитафима и фунералној уметности, cf. Пилиповић
2007: 23.
108
нкре­т ном плану, у случају гроба Г1–1026,
религиозно-филозофски концепт новог по-
четка и трајања добија своју јасну материја-
лизацију и симболизацију преко сложених
ијатричких и сигнификативних потенција-
ла бисерне шкољке. Посматрано на ширем
плану, имајући у виду Хабросову посвету
на кутији из Саламиса, као и сцену у Алдо-
брадинској свадби, седефна кутија може се
сматрати симболом љубави и смрти.342
Сличну сакралну функцију у гро-
бовима имала су јаја. Осим што су могла
представљати вотивну жртву, јављају се и
као симбол грчке космогонијске представе
о настајању света из јајета.343
342  Спасић-Ђурић: у припреми; облискости обреда ве­
ментима, cf. Пилиповић 2007: 28, 29, 32, 33, 36, 40.
343  Michaelides 1995: 12, напомена 10.
Сл. 111. Љуске јајета, друга половина I - прва половина II века,
Г-3091, Ц-9031, лок. Пећине, НМП 03/4253
Ова појава ретко је заступљена у рим- о стварању вишеструког универзума од Је­
ским гробовима, али је знатно чешћа у де- дног, Јединственог.346 Ова веровања о су­
чијим гробовима архајског и класичног дби­н и душе врло су популарна и прихва-
периода на грчком простору, због чега се ћена у религијама Мистерија, а почетком
гробови са јајима из римског периода по- хришћанске ере, у теолошким принципима
везују са утицајима и досељеницима из неопитагорејаца и неоплатоничара.
источних и грчких области.344 Осим у Ви-
минацијуму, јаја као гробни прилог реги-
стрована су у гробници из Брестовика.345
Орфичка симболика јаја проистекла
из непосредног, природног искуства као
принцип животног континуитета и понов-
ног рађања, била је разумљива и необразо-
ваним друштвеним слојевима.
Јаје из дечијег гроба (Г-3091), дато-
ваног у другу половину I, односно, прву
половину II века, представља материја-
лизацију идеје бесмртности и наде у васкр-
снуће, проистекле из веровања о Прајајету
као божанској, стваралачкој сили која оли-
чава Свемир и одраз орфичке спекулације
346   гробу је, поред више стаклених и керамичких по­
У
344  Јовановић 1984 : 127. су­д а, нађен и новац (Ц-9032) који је са резервом,
345  Црнобрња 2005: 164, 166, 167. опре­дељен у I век.
109
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум
■■Г рад верске толеранције
Виминацијумске некрополе кара­кте­
ришу заједничке сахране пагана и хри­
шћа­н а што указује на висок степен вер-
ске толеранције и помирљиву религијску
атмо­сферу града.
Пагански погребни обичаји и риту-
али у великој мери су утицали на рано­
хришћанске погребне обичаје. И поред
тога што је хришћанство од 313. године мо-
гло слободно да се проповеда, паганство се
још увек дуго задржало у конзервативним
слојевима виминацијумског становништва.
Током III века соларни култови за-
једно са митраизмом довели су до проме-
не погребних ритуала, у којима инхумаци-
ја постаје једини вид сахране, а веровања
у примат душе над телом утицала су и на
нематеријални, загробни живот хришћа-
на. Током IV века, хришћани су наставили
да сахрањују своје покојнике на територији
паганске некрополе, често са елементима
паганске традиције која је на хришћанску
гносу деловала у духу неоплатонизма.347
Иако је Виминацијум у IV веку по-
тврђен као епископско седиште, оскудни
писани извори и недостатак археолошких
споменика, ограничавају сагледавање де-
латности виминацијумских епископа и њи-
хове улоге у процесу христијанизације.
Велика историјска и археолошка пра-
знина односи се на период након Првог
васељенског сабора у Никеји (325), када је
Арије, због јеретичког учења, осуђен на
прогонство у Илирик на Балканском полу-
острву. Борба следбеника никејске догме и
популарног аријанства, трајала је и након
никејског скупа.348 Није познато каквог су
347  Зотовић 2000: 13–16; Татић-Ђурић 2005: 136.
348  При том, не сме се занемарити чињеница да је део
епископа, како би избегао искључење из Цркве
и протеривање са својих катедри, „символ по­
тписало руком, али не и срцем,” тако да су у души
остали верни богословским поставкама Аријевог
учења, cf. Радић 2010: 134.
110
одјека ови сукоби имали у Виминацијуму и нацијумски епископи нису имали значај- спо­меник често су коришћене опеке испи-
у којој је мери Аријево учење допрло до ви- нију улогу. Иста ситуација ће се продужи- сане латинским или грчким писмом.352 На
минацијумског становништва. ти и током V века, када су велике инвазије постојање хришћа­нске заједнице указује
Након смрти Константина, у време варва­рских племена, хришћане из овог дела једна тегула са хришћанским натписом из
узаврелих верских расправа између арија- Царства, изоловале од метрополе. Обнову IV века: „Христ бог, божији син нека чува
наца и присталица никејске догме, у Вими­ епископије у VI веку, за време Јустинијана све занатлије које су сачиниле ово дело у
нацијуму више пута су се сусрели Ата­на­ (527–565), помиње Прокопије.350 знаку божијем.”353
сије Александријски, жестоки следбеник Археолошки подаци такође нису до- На територији касноантичке некро-
ни­кејске догме и Констанције II, пристали- вољни за доношење сигурнијих закљу­чака поле у Виминацијуму, за сада нема поу-
ца аријанства.349 у том смислу. Присуство хришћана током зданих података о постојању гро­бља­нских
Да ли је Виминацијум као место су- IV и V века документовано је малобројним цркви. Према мишљењу Љ. Зотовић ову
срета изабран само зато што је предста- архитектонским сепулкралним спомени- функцију су имале гробнице типа хипо­
вљао станицу на путу из Галије у Египат, цима, гробовима, епиграфским заветима геума, посебно две надземне гробнице
или су разлози били мотивисани политич- и иконографским симболима, најчешће на три­ко­н халне основе.354 Унутар гробница,
ком ситуацијом, остаће дилема која чека опекама, накиту и фибулама (сл. 60, 112, тела покојника полагана су у камене и оло­
историјско-археолошка разрешења. У том 113, кат. 185).351 Поуздано опредељени хри- вне саркофаге, у зидане гробове и у по­л уо­
смислу није без значаја чињеница да су до- шћански споме­н ици из IV века припадају бличасто засведене нише, од којих су поје­
сељеници из источних провинција (Еги­ сиромашном или богатом слоју друштва. дине осликане (сл. 114, 115).
пта, Сирије, Никомедије и др.) чинили
значајан део градског становништва. При-
суство Атанасија који је оличавао „стуб
Цркве”, могло је изазвати одређене идеоло-
шко-пропагандне реакције верника никеј-
ског, односно, аријевског учења. Могуће да
избор места одражава настојања Констан-
ција II да постигне религијски компромис
и на тај начин избегне сукобе и нереде ка-
квих је било у другим градовима и, исто-
времено, оствари политичку пре­д но­ст над
браћом.
Скромни подаци о виминацијумским
епи­скопима, Амантину, који је уписан као
епи­скоп мезијског града Виминацијума у
акти­ма концила, одржаног у Сердици 343–
344. године, и Киријаку, кога помиње св.
Атанасије у својој посланици (Epistola contra
Arianos), писаној око 356. године, као Cyriacus Сл. 112. Опека, IV век лок. Пећине, НМП Сл. 113. Тегула са хришћанским натписом
Mysiae, према Љ. Зотовић указују да вими- (према Mirković 1986: 177, N0 216)
349   танасије који је од 328. г. био првосвештеник на­
А
јбо­­гатије римске провинције-Египта, један од
И једни и други сахрањивани су на посто-
најбри­­лија­н тнијих хришћанских умова, богослов јећој пага­нској некрополи. Сиромашнији 352  ibid. : 60- 67.
са огромним теолошким знањем и гвозденим мо­ра­ слој је сахрањиван у обичним гробним ра- 353  Mirković 1986: 177, N0 216.
лом, због сукоба око аријанства често је био у про­ 354  И звесно је да су се погребни обреди одржавали
кама или у ко­вче­з има од секундарно упо-
гонству у коме је провео нешто више од 17 година. унутар појединих надземних и подземних гро­
Веру­ј ући у Христа и Цркву, није дочекао Други требљеног материјала. Као надгробни бница-маузолеја које су подизали богати грађани.
васељенски сабор који је одржан 381. године у О томе сведоче обнове подова, излизаност при­
Цариграду, и на коме је, коначно, аријанство дожи­ 350  Зотовић 1994: 59; Поповић 1968: 39, 40 . лазних степеника, налази керамичких посуда и
вело пораз., ibid. : 140,141, 163–166; 351  Зотовић 1994: 60. лампи, cif. Зотовић 2000: 13
111
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум

Сл. 114. Гробница Г- 4815 и гроб Г-4816, лок. Пећине Сл. 115. Гроб Г-3337, лок. Пећине
Сл. 116. Златна фолија, остаци декорације, III-IV век,
техника „ткање по форми”, Г-2047, лок. Пећине, НМП 03/3934

У том смислу врло је индикативна је­
дна грађевина тробродне основе, са улазом
на западној страни, која је истражена на ло-
калитету Бурдељ из средине IV века, а која
је коришћена и током V века. Остаје дилема
да ли је овај објекат могао представљати гро-
бљанску базилику, јер је удаљен и изолован
од хришћанских гробова у северном делу ка-
сноантичке некрополе (сл. 31, лок. XII/27).355
На сахране богатих пагана и хришћа-
на, осим меморијалних грађевина правоу-
гаоне, квадратне, крстасте и триконхалне
основе и фреско осликаних гробница, ука-
зују и текстилни остаци, чији квалитет и
технолошко-декоративне кара­к теристике
упућују на познате радионичке центре
источног Средоземља.
Микроскопска анализа остатака оде-
ће из поменутог оловног саркофага, (Г-
355   илошевић 2000: 220; idem 2002: fig. 4, lokalitet
М 356   отовић 1994:59–67; Голубовић 2000: 83–100,
XII/27.
2047), међу којима су и остаци хаљине од
„љу­би­частог броката,”356 показала је да се
ради о најфинијим тканинама: платну (ве-
роватно лан), свили и врло финој, изузетно
танко упреденој вуни са сачуваним оста-
цима уске, танке и тордиране златне траке
у „Z” навоју.
Тканина је првобитно била тамно-
плаве или љубичасте боје, и на остацима
уочавају се делови орнамената у виду уну-
трашњих композиција са флоралним мо-
тивима или фигуралним представама и
бордурама по ивици, који су изведени тех-
никама клечања („ткање по форми”).
Техника „ткање по форми” предста-
вљала је најсложенији поступак израде ут-
каних орнамената на текстилу, и често се
интерпретирала као златовез, јер су због
лакшег провлачења игле и извођења орна-
З подацима. Фотографије је урадио Владета Стојић.
сл. 3–6, 8.
мента, коришћене свилене нити пресвуче-
не златном фолијом.357
Тканине са утканим орнаментима
сматрају се коптским, насталим у египат-
ским радионицама у периоду од III до VIII
века. На њима су приметни утицаји еги-
патске и хеленистичке, а затим и палестин-
ске, сиријске, персијске и арапске цивили-
зације.358
Виминацијумски текстилни остаци
са­д рже неуобичајено велику густину по­
тке (12–70 жица по 1 cm), која указује на нај-
виши квалитет тканина, при чему је сви-
ла пропала, а сачували су се само делови
златне траке, вуна и платно (сл. 116, кат.
357   нализу текстилних остатака извршила је др Оли­
А је употребљавана свила, и то само за потку, јер се уво­
вера Нинчић са факултета Примењених уме­тности
којој се овом приликом најљубазније захва­љујем на
358  Стојановић 1980, 6.
227).359 Тканине су као власништво или им-
порт, доспеле у Виминацијум.
Различито очувани текстилни оста-
ци, регистровани су и у појединим опљач-
каним каменим саркофазима. 360 Најпо-
знатији је уникатни фрагмент пурпурне
тканине која је крајем XIX века, откривена
у једном саркофагу у Виминацијуму. Тка-
нина је датована у прву половину III века
359   унене нити користе се углавном за потку, док су у
В
основи ређе. Код вуненог предива дебљина нити
варира, у зависности од квалитета и упредања.
Обрнуто, тзв. „Z” упредање (са лева на десно), типи­
чно је за азијске тканине, па се претпоставља да су
овакви примерци рађени од увезених нити, вероватно
из Сирије. На коптским тканинама као предиво ређе
зила, па је била веома скупа. Изузетно се користе и
златне нити. Најчешћа је употреба лана за основу а
вуне за потку, ibid.: 1980: 15.
360  Спасић-Ђурић 2005: 232, 233.

112 113
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум
и садржи орнамент ткан у једном комаду,
у виду два идентична медаљона спојена
траком, који су се попут огрлице налази-
ли око врата или на раменима тунике. Ме-
даљони садрже две афронтиране предста-
ве Викторије, са палмином граном у десној
и ловоровим венцем у левој руци; предста-
ве су ткане златним нитима са примесама
ружичасте и зелене боје која је у контрасту
са пурпурном, вуненом основом.
Декорација, условно опредељена
као „златовез” и техника израде, указу-
ју на хеленистичко-коптску традицију и
радионичке центре Египта и Сирије, са
најближим паралелама из Палмире, док
стилске одлике представе упућују на пе-
риод Антонина.361 Изузетно скупа техни-
ка израде орнамента и, како се наводи,
бојења пурпуром, указују на посебност и
официјелност тунике коју су носили за-
служни грађани и високи градски функ-
ционери.362
Пурпурна боја била је изузетно ску-
па. Антички писци, Плутарх Плиније и
Страбон детаљно су описали поступак до-
бијања пурпура, који се у Грчкој и Риму
сматрао симболом статуса и богатства.
Вредност тканине обојене пурпуром најбо-
ље илуструје Диоклецијанов едикт о цена-
ма из 301. године, који наводи да je велика
потражња ове робе у једном тренутку, по-
дигла цену на 50 000 денара.363
Прави пурпур био је изузетно редак,
а већина старих рецепата односи се на до-
бијање пурпурне боје у бројним нијанса-
361 
 рагмент тканине је, након пљачке саркофага, доспео
Ф
до једног златара из Вршца од кога је отку­п љен за
мађарски Народни музеј, где се и данас налази, cf.
Geijer and Thomas 1966: 233–236, Fig. 1,6 a-b.
362  ibid. : 233–236 .
363  Ова цифра одговара вредности од 35.000 $. Међутим,
ре­з ултати и вредности пурпура издвојеног из
пуже­в а, као и цене, варирају код истраживача у
различитим периодима. Илустрације ради, Paul
Friedländer 1910. године издвојио je 1,5 gr пурпура
из 12 000 Brandaris пужева, што је било довољно за
бојење једне бордуре (ивице); резултати из 1966.
године, показују да се из 100 Brandaris пужева добија
6,8–12 mg пурпура, cf. Reese 1979–80: 83–85.
114
ма од црвеноплавкасте до љубичастог и
мркољубичастог тона, који је добијан ра-
зличитим припремама и начином бојења
предива. Изузев занатлија у Александри-
ји, Фајуму и Антиноји, коптски ткачи нису
имали довољно средстава да своје твореви-
не боје правим пурпуром добијеним излу-
чивањем сока из жлезда младих морских
мекушаца. Зато су се служили јефтинијом
заменом, најчешће биљном (броћом), којом
се постижу тонови од ружичастих до цр-
номрких, али и од виолетних до смеђих.364
Рецепт за добијање „псеудопурпурне” боје
оставио је Витрувије.365
Због специјалног поступка добија-
ња пурпура, који захтева живе пужеве,
боја, тканине или готова одећа импорто-
вани су из феничанских центара са дугом
традицијом производње текстила и пур-
пура (Тир, Сидон, Дамаск, Апамеја, Па­
лми­р а, Алепо, Балбек), или, из Егеје и Сл. 117. Портет младе жене, прва половина IV века,
Италије).366 фреска Г- 2624, лок. Пећине, НМП 03/4050
Портрет младе жене, паганке, допоја-
сно осликане у зиданој гробници, из првих
деценија или средине IV века, 367 предста-
вља ликовну илустрацију луксузне женске ралним везом.368 Међутим, сматрамо да по- први је изнео доказе да се ради о Египту или
одеће, чији су остаци откривени у помену- менута декорација не представља аплика- Сирији, где је у хеленистичком и римском
тим саркофазима. цију од пришивеног драгог камења, већ се периоду плави нимб имао знача­јну улогу у
Покојница је обучена у „скупоцену и ради о утканом орнаменту израђеном тех- култу мртвих, на што упућују и поједини мо-
тешку, индигом обојену, брокатну, драпи- ником, „ткање по форми” и да је читав огр- тиви (нпр. четворолист) са најближим анало-
рану столу” која је у раменом делу „укра- тач-стола ткан/а из једног комада.369 гијама у Дур-Еуропасу.370 Његови закључци,
шена пришивеним елипсоидним и ква- Наизглед најједноставнији, овај жен- касније преузети и од стране других аутора,
дратним драгим камењем,” за коју аутор ски портрет по својим значењима, а и због у светлу анализе порекла текстила и одеће,
претпоставља да се ради о апликацији, тј. неуобичајених појединости какав је плави а посебно због сличности са портретима му-
некој врсти „златне крагне.” По ивицама нимб иза главе, уједно је и најсложенији. мија из римског Египта, добијају на знача-
налазе се широке бордуре украшене фло- Анализирајући порекло овог елемен- ју и снази, и учвршћују претпоставку да се
та, као и самог порекла покојнице, С. Ђурић ради о досељеници из источних провинци-
ја, вероватно из Сирије.371
364  Стојановић 1980: 15.16. 368   orać 2007: 117–119; као и у случају текстила, поре­
K Други зидани породични гроб са са-
365   урпурна боја се, осим од пужева, добијала из креде
П кло пурпурне боје на виминацијумским фрескама
хранама три мушкарца и једне жене, из тре-
која се обоји кореном броћа и зимзеленим храстом. није познато. Извршене су анализе само зелених
Одлична пурпурна боја се, према Витрувију, и плавих нијанси и њихових комбинација у гро­ ће, односно, четврте деценије IV века (Г-5517,
добијала и искувавањем зумбула, након чега се бницама Г-5517, Г-2624, Г-3130 и Г-5464, cf. Rogić, кат. 247), садржи симболичне и але­го­ричне
додавало млеко, cf. Vitruvije 1951: VII/ XIII, XIV. Gajić-Kvaščev i Andrić: 2012: 269–289. представе хришћанских убеђења или имена
366  Н ајновија истраживања радионица које откривају 369  Украси могу да буду уткани у саму тканину, или
гробља закопаних Murex пужева, указују да се делом уткани, а делом накнадно убачени. На овај
најстарија производња пурпура везује за бронзано начин декорисани делови одеће често су јачи и 370  Đurić 1985:155–157; Кораć 2007: 114–117.
доба Егеје и Италије, cf. Reese 2010: 118–126. грубљи од основне тканине, тако да делују као 371   alker and Bierbrier 1997: 62,63, N0 38,39; 64, N0 40,
W
367  Đurić 198 5:170–174; Korać 2007: 101–119. накит, cf. Стојановић 1980: 9. 72, N0 49.
115
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум
Спаситеља, разумљиве само верницима. На
централном зиду осликан је Хризмон у ло-
воровом венцу, а са страна, грчка слова алфа
и омега. Овај тип Хризмона, као дворски
модел, уобличен је за време Константина и
постао је узор за читав касноантички пери-
од.372 Хришћани су овим симболом, духов-
ним очима, посматрали свог божанског Ло-
госа и Спаситеља, будући да је он „светлост,
истина и живот” и да Хризмон симболише
присуство хришћана.373
Ликовни симболизам ове гробнице
садржи снажан есхаталошки набој који на-
глашава мистику смрти и васкрсења. Њиме
се објављује судбина верника као поједин-
ца, али и општа начела нове вере.
Христов монограм на централном
зиду, као тријумфални симбол и знак Хри-
стовог васкрсења, представља метафору
Христове победе над смрћу и његове вла-
сти над свемиром, односно идеју спасе-
ња обогаћену елементима соларне теоло-
гије, платонизма, оријенталног дуализма
и синкретистичких мистерија. Мотив пау-
на афронтираних око кантароса у коме су
вино или вода, у амбијенту рајског врта са
дрветом живота, симболише бесмртност и
заступљен је у неколико виминацијумских
гробница. Симболи и елементи алегориј-
ског приказивања хришћанских веровања у
иску­п љење и ускрснуће, паунови и посуда
са водом као извором живота, метафорична
су представа верника који учествују у еуха-
ристији, али и идеје блаженства вечног жи-
372 Đurić 1985:180, 181; Korać 2007: 33- 43.
373 Због
опасности којима су били изложени, хришћани
су увели симболе као тајне знакове своје вере. Неки
елементи преузети су из јеврејске религије, али и из
грчко-римског круга. Ранохришћански симболизам
својим садржајним богатством повезује се са дру­
гим, паганским симболима. Хришћанство није уни­
штило паганство, оно га је пригрлило. Грчки ум је
издахнуо, а његова душа је наставила живот у тео­
логији и литургији Цркве. Бројне паганске културе
су допринеле том синкретичком исходу (египатска,
персијска), због чега се сматра да је хришћанство
било последња велика творевина паганског света,
cf. Татић-Ђурић 2005: 131,136,137; Durant 1996: 678,
682, 683.
116
вота који их чека, као награда након патњи
и краткотрајног земаљског постојања.
Представа Хризмона, а посебно ја-
хача, скрива сложено значење које зади-
ре у дубље слојеве хришћанске религије
и филозофије. Уметник софистицираним и
уметнички зрелим средствима, изражава
идеје судбине, греха и очишћења, спасења
и преображаја у прах бесмртни и откри­
вање Божанског лика, односно сусрет са
Богом, коме покојник, преобраћеник или
хри­шћанин, предаје своју очишћену душу,
примајући у светлости Божијој светлост
оног који има многе ликове.374 Онај који је
до њега стигао, показао је огромну снагу,
јер је јашући на коњима гордости, победио
славољубље и овоземаљске страсти, преда-
јући се на крају, бездану смерности и небе-
ском царству (кат. 247-250).
Комбинација ликовне представе и
сложене теолошке поруке указује да се
ради о врхунском сликарству које на врло
промишљен начин приказује верске наче-
ла, те тако излази из оквира уобичајених
хри­шћанских канона.
Виминацијумске сликане гробнице
садрже врхунска уметничка остварења ка-
сноантичке уметности. Она су настала у
дра­ма­тичним и преломним тренуцима ре-
лигијских превирања, током друге половине
III и прве половине IV века. Њихови иконо-
графски узорци имају паралела, али само као
појединачни мотиви, док у композицијском
смислу представљају оригинална теолошка
и уметничка остварења, са високим степеном
сублимације ликовних и религијских идеја.
Ради се о делу образованог уметни-
ка који је био упућен у хришћанску гносу,
као појаву синкретизма и прожимања фи-
374 У једном коптском, гностичком фрагменту Христос
носи 12 ликова; у Јовановом апокрифу писаном
око 170. године у Малој Азији, Јован тумачи како
Хри­с тос има многе ликове, тако да га, на Тиве­ри­
јском мору, нису ни препознали по изгледу, већ по
чудесном лову. У Посланици Римљанима (1, 23)
каже се: „и пре­т во­рише славу вечног бога у обличје
човека и пти­ц а и четвороножних животиња и га­
дова”, cf. Татић-Ђурић 2005: 133, 135, 136.
лозофске традиције са религијом и митоло- у којој су посредно и непосредно учество-
гијом Истока, са карактеристичним дуали- вали и бројни досељеници са Истока.
змом који је окренут спасењу и искупљењу Анализирајући гробнице са понуда-
душе.375 ма, С. Ђурић је виминацијумску гробницу
Специфичан и оригиналан уметнич- определио у почетак те­т ра­рхије или прве
ко-религиозни приступ, ствара снажан деценије IV века, сматрајући је најстари-
утисак да се друштвена драма настала су- јом сликаном гробницом касне антике; он
кобом паганизма и хришћанства, како на истиче да је Диоклецијаново установљење
политичком, тако и на духовном плану, на Доми­на­та представљало прелом у поли-
специфичан начин разрешава преко ви- тичкој и дру­ш тве­ној организацији Импе­
минацијумског гробног сликарства. Оно рије, што је ути­цало на уметнички израз и
представља сублимацију синкретистичких превладавајуће типове компо­зиција у ли-
хришћанских начела и верских представа ковној уметности и архитектури.377
виминацијумских становника, насталих У почетак IV века датована је и „гро­
интеграцијом сложеног религијског насле- бница са Купидонима” осликана у екле­
ђа са соларним монотеизмом III века.376 кти­чком маниру стилова преко­нста­нтинске
Астрални симболизам религијских и ко­нста­нтинске епохе.378
и ликовних представа досељеног стано­ Без обзира на различите интерпре-
вништва источног порекла, уз уметни­ тације овог сликарства, остаје чињеница
чке утицаје западних центара, пресудно да су анонимни виминацијумски мајсто-
је утицао на иконографску синтезу ориги- ри оставили бесмртна дела касноантичке
налног виминацијумског гробног сликар- уметности, досегавши безобалну вечност,
ства током IV века. тај врхунски идеал како паганства, тако и
Виминацијумско гробно сликарство хри­шћанства.
указује на специфичну, верски зрелу дру-
штвену заједницу и толерантну духовну
климу.
Судећи по броју откривених гробни-
ца (28), у Виминацијуму је стварала сли-
карска радионица са врхунским и образо-
ваним уметницима који су били упознати
са савременим кретањима у позноантичкој
уметности и са значењима иконографских
мотива и симбола.
Висока уметничка вредност фреско
сликарства почетком IV века, издваја Ви-
минацијум од осталих ранохришћанских
и хришћанских центара какви су Цари-
град, Солун, Филипи, Ниш, Печуј и Со-
фија. Очигледно, касноантичка уметност
Виминацијума сазревала је пре Констан-
тина и пре формулисања принципа његове
дворске уметности, за време Диоклецијана
(284–305), у спрези са источном уметношћу,
375  ibid.: 133. 377 Đurić 1985: 170-174.
376  Зотовић 2000: 16, 17. 378  Anđelković-Grašar, Nikolić i Rogić 2013: 95, 96.
117
 ЛИТЕРАТУРА

Abegg, A. 1989 Bitenc, P. i Knific, T. (ured.) 2001

Eine wohlhabende Frau aus Belginum, Grab 2370, Od Rimljanov do Slovanov. Predmeti,
in: Gräber-Spiegel des Lebens. Zum totenbrauchtum Ljubljana: Narodni muzej Slovenije.
der Kelten und Römer am Beispiel des Treverer-
Gräberfeldes Wederath-Belginum, Hsrg. Alfred Haffner, Bjelajac, Lj. 1990
Schriftenreihe des Rheinischen Landesmuseum Trier, Nr. 2, Terra sigillata u Gornjoj Meziji.
Mainz am Rhein, Philipp von Zabern: 299-316. Import i radionice Viminacium-Margum,
posebna izdanja, knjiga 23,
Anđelković-Grašar., J. Nikolić, E. i Beograd: Arheološki institut.
Rogić, D. 2013
„Tomb with Cupids” from Viminacium: Борић-Брешковић, Б. 1976
A Contribution to Research of Construction, Новац колоније Виминацијум
Iconography and Style, у збирци Светозара Ст. Душанића,
Старинар (н.с.) 63/2013: 73-100. Збирке и легати Музеја града Београда,
каталог VII, Београд: Музеј града Београда.
Arsenijević, M. 2005
Summa militaris na novcu i medaljonima u doba Principata, Борић-Брешковић, Б. 1986
Doktorska disertacija, Beograd: Univerzitet u Реверсне представе на
Beogradu, Filozofski fakultet. новцу колоније Виминацијум,
Зборник Народног музеја 12/1
Beck, R. 2007 (Београд): Народни музеј: 123-197.
The Religion of the Mithras Cult in the Roman Empire.
Mysteries of the Unconquered Sun, Borić-Brešković, B. i Vojvoda, M. 2010
New York, Oxford: University Press. Roman Silver Coin Hoard from
the Vicinity of Požarevac,
Бенџаревић, T. 2012 Нумизматичар 28 (Београд),
Прилог идентификацији богиње на споменицима Народни музеј: 21-106.
култа подунавских коњаника,
Гласник САД 27/2011, Београд :83-103.

119
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум
Булатовић, А. и Чершков, Т. 2007 Vujović, B. M. 2001
Некропола спаљених покојника из Gladii from Dubravica. A Contribution to the
римског периода у Љанику код Прешева, Study of Roman Swords on the Territory of Serbia,
Гласник САД 23, Београд: 141-157. VESTIGATIO VETVSTATIS,
Александрини Цермановић-Кузмановић од
Валтровић, М. 1884 пријатеља, сарадника и ученика,
Ископавања у Костолцу, Београд, Универзитет у Београду,
Старинар Српског археолошког друштва I, Филозофски факултет: 119-133.
година I-број I, Београд: 3-14.
Вујовић, Б. М. 2005
Васић, М. Рановизантијски канделабр из
1895 Колонија Виминацијум, Виминацијума - 100 година касније,
Старинар 12 (1895), Зборник Народног музеја 18/1
књига 1, 2, 3 и 4, Београд: 1-61. (Београд), Народни музеј: 581-594.
Васић, М. 1904 Vujović, B. M. 2009
Извештај о ископавању у The Plumbatae from Serbia,
Костолцу у 1903. години, Гласник САД 25, Београд: 203-218.
Годишњак С.К.А. 17: 248-259.
Вујовић, Б. М. 2011
Vassits, М. 1905 Представе гладијатора са
Funde in Serbien, римских налазишта у Србији,
Archäologische Funde im Jahre 1904, Arch. Зборник Народног музеја 20/1
Anzeiger der Arch. Jahrb. XX: 102-109. (Београд), Народни музеј: 243-276.
Васић, М. 2001 Gavrilović, N. 2011
Осврт на налаз из IV века из Старчева, Relief of Epona from Viminacium - Certain
Зборник Народног музеја 17/1 Considerations about the Cult of Epona in
(Београд), Народни музеј: 175-201. Central Balkans, Keltische Götternamen Als
Induviduelle Option? in: Verbindung mit Leif
Vasić, M. i Milošević, G. 2000 Scheuermann Wolfgang Spickermann (Hrsg.), Akten
Mansio Idimvm, des 11. Internationalen Workshops „Fontes Epigraphici
Beograd: Arheološki institut. Religionum Celticarum Antiquarum” vom 19-21. Mai
2011 an der Universität Erfurt: 250-299.
Vermaseren, M. J. 1977
Cybele and Attis, The Myth and the Cult, Гавриловић, Н. (у штампи)
London: Thames and Hudson. Прилог познавању иконографије и
култа бога Мена у римским провинцијама
Vitruvije 1951 централног Балкана.
O arhitekturi (Vitruvijevih deset knjiga o arhitekturi /
Vitruvii De architectura libri decem), prev. prof. Matija Geijer, A. and Thomas, E. B. 1966
Lopac, Sarajevo: Svetlost. The Viminacium Gold Tapestry:
A Unique Textile Fragment from Hungary,
Meddelanden Fran Lunds Universitetss:
Historiska Museum (1964-1965): 223-236.
120
Goldscheider, L. 2004
Roman Portraits, London: Phaidon Press Limited.
Голубовић, С. 2000
Обућа из триконхалне гробнице из
Виминацијума, Viminacivm 11, ЗРНМ
(Пожаревац), Народни музеј: 83-100.
Голубовић, С. 2001
Прилог проучавању оловних саркофага
у Горњој Мезији, Viminacivm 12, ЗРНМ
(Пожаревац), Народни музеј: 135-158.
Golubović, S. 2008
Grobovi u obliku bunara sa nekropola Viminacijuma,
Viminacium, knjiga 2,
Beograd: Arheološki institut.
Golubović, S. and Mrđić, N. 2011
Territory of Roman Viminacium from
Celtic to Slavic Tribes, Anodos 10/2010,
Studies of the Ancient World, Trnava,
Universitas Tyrnaviensis,
Facultas Philosophica: 117-125.
Grant, M. 1993
The Climax of Rome. The Final
Achievements of the Ancient World AD 161-337,
London: Weidenfeld.
Dimezil, Ž. 1997
Drevna rimska religija,
Biblioteka Sinteze, Sremski Кarlovci i
Novi Sad: Izdavačka knjižarnica
Zorana Stojanovića.
Durant, W. 1996
The Story of Civilization Caesar and Christ
(Историја цивилизације, Цезар и Христ):
Copyright Will & Ariel Durant, фототипско издање,
Београд: Народна књига и Алфа.
Душанић, С. 1961
Новац колоније Виминацијума и датуми из
римске историје средине III века,
Старинар (н.с).12/1961: 141-154.
Ђорђевић, М. 1989/90
Римски камени саркофази из Виминацијума,
Viminacium 4-5, ЗРНМ
(Пожаревац), Народни музеј: 133-147.
Đurić, S. 1985
Kasnoantičke i ranohrišćanske zidane grobnice sa slikanim
ukrasom u Iliriku (III-VI vek), Doktorska disertacija,
Beograd, Univerzitet u Beogradu: Filozofski fakultet.
Zajder, R. 1976
Rimsko slikarstvo, Beograd: Jugoslovenska revija.
Zotović, Lj. 1973
Viminacium, Arheološki pregled 15,
Beograd, Savez arheoloških društava
Jugoslavije: 47-50.
Зотовић, Љ. 1991
Керамичка икона Митриног култа,
Старинар (н.с.) 40-41 (1989/1990): 198-201.
Зотовић, Љ. 1994
Рано хришћанство у Виминацијуму кроз
изворе и археолошке споменике,
Viminacivm 8-9, ЗРНМ
(Пожаревац), Народни музеј: 59-72.
Zotović, Lj. 1995
Glatte und tordierte Drahthalsringe aus den
Nekropolen von Viminacium,
Старинар (н.с.) 45-46 (1994/1995): 155-162.
Zotović, Lj. 1996
Der Paganismus in Viminacium,
Старинар (н.с.) 47: 127-137.
Zotović, Lj. 1999
The Cult of Lunar Goddess or
the Cult of Danubian Horseman,
Старинар (н.с) 49/1998: 63-75.
121
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум
Зотовић, Љ. 2000
Промене погребних ритуала током
пет векова историје Виминација,
Саопштења 30/31 (1998/1999),
Београд: Републички завод за заштиту
споменика културе: 7-18.
Зотовић, Љ. и Јордовић, Ч. 1990
Viminacium 1, некропола Више гробаља,
Београд: Археолошки институт и Републички
завод за заштиту споменика културе.
Зотовић, Р. 2007
Градска управа са подручја Виминацијума,
Viminacivm 15, ЗРНМ
(Пожаревац), Народни музеј: 231-237.
Isaković, S. (ur.) 1994
Gea magica, kamen iz mašte prirode, izložba geoloških
uzoraka i predmeta primenjene umetnosti,
Beograd: Muzej Primenjene umetnosti.
Isings, C. 1957
Roman Glass from dated finds,
Groningen/Djakarta 1957: Academiae Rheno and
Traiectino: Instituto Archaeologica.
Ivanišević, V., Kazanski, M. and
Mastykova, A. 2006
Les Nécropoles de Viminacium á l’ époque
des Grandes Migrations,
Monographies 22, Paris: Association des amis du
Centre d’ Histoire et civilisation de Byzance.
Iványi. D. 1935
Die pannonischen Lampen,
Dissertationes Pannonicae Ser. 2/2.
Budapest: Ex Instituto Numismatico et Archeologico
Universitatis de Petro Pázmany nominatae
Budapestinensis provenientes.
Јацановић, Д. 1986
Грб колоније Виминацијум,
Viminacivm 1, ЗРНМ
(Пожаревац), Народни музеј: 61-64.
122
Јацановић, Д. 1988 а
Келтски гроб из Костолца,
Viminacivm 2, ЗРНМ
(Пожаревац), Народни музеј: 7-17.
Јацановић, Д. 1988 б
Остава републиканских римских
денара из Виминацијума,
Viminacivm 2, ЗРНМ
(Пожаревац), Народни музеј: 25-39.
Јацановић, Д. 1996
Праисторијска збирка
Народног музеја у Пожаревцу,
у: Народни музеј Пожаревац 1896-1996,
ур. М. Манојловић, Пожаревац,
Народни музеј: 119-133.
Јацановић, Д. 1997
Каснолатенски локалитет
„Дунавац” у Костолцу,
Гласник САД 13, Београд: 127-132.
Јацановић, Д. и Спасић, Д. 1997
Правна и физичка заштита Виминацијума,
Гласник САД 13, Београд: 423-429.
Јацановић, Д. и Шљивар, Д. 2001
Налази астрагала са неолитског
локалитета Беловоде,
Зборник Народног музеја 17/1
(Београд), Народни музеј: 31-36.
Јеремић, М. 2001
Римски размерник (mensura) из Виминацијума,
Viminacivm 12, ЗРНМ
(Пожаревац): 179-184.
Јеремић, Д. Г. 2011
Представе ловачких паса (canes venatici) на
мозаицима Гамзиграда (Romuliana),
Зборник Народног музеја 20/1
(Београд), Народни музеј: 291-304.
Јовановић, Б. 1985
Некропола на Пећинама и
старије гвоздено доба Подунавља,
Старинар (н.с.) 36/1985: 13-18.
Јовановић, А . 1984
Римске некрополе на територији Југославије,
Београд, књ. 3, Филозофски факултет: Центар за
археолошка истраживања.
Јовановић, А. 2000
Култ Venus Funerariae у Горњој Мезији,
Зборник број 9
(Ниш): Народни музеј Ниш: 11-19.
Јовановић, А. 2006
Prologue to the Research of Inhumation in Moesia
Superior in the First to Third Centuries A.D.,
Гласник САД 22, Београд: 23-44.
Јовановић, А. 2007
Огледи из античког култа и иконографије,
Београд: Универзитет у Београду,
Филозофски факултет,
Центар за археолошка истраживања.
Jovičić, M. i Redžić, S. 2012
Late Roman Villa on the Site Livade
kod Ćuprije - A Contribution to the Study of
Villae Rusticae in the Vicinity of Viminacium,
Arheologija i Prirodne nauke 7/2011,
Beograd: Centar za nove tehnologije i
Arheološki institut: 370-385.
Јордовић, Ч. 1994
Грнчарски и цигларски центар у Виминацијуму,
Саопштења 26/1994, Београд: Републички завод
за заштиту споменика културе: 95-106.
Johns, C. 2002
Sex or Simbol ? Erotic Images of Greece and Rome,
London: The British Museum Press.
Kent, J. P. C. and Painter, K. S. 1977
Wealth of the Roman World AD 300-700,
London: The Trustees of the British Museum.
Kiefer, O. 1971
Sexual Life in Ancient Rome, London: Abbey Library.
Kovács, L. 2008
Vulvae, Eyes, Snake Heads.
Archaeological Finds of Cowrie Amulets,
BAR Internationales Series 1846,
England, Oxford: Archaeopress Publishers
of British Archaeological Reports.
Кондић, В. (ур.) 1980
Виминацијум, главни град римске
провинције Горње Мезије,
каталог изложбе,
Београд: Народни музеј.
Кондић, Ј. 1994
Касноантичко сребро, у: Античко сребро у Србији
(ур. И. Поповић),
Београд, Народни музеј: 55-65.
Kondić, V. i Zotović, Lj. 1974
Viminacium-rezultati arheoloških
istraživanja u 1974. godini,
Arheološki pregled 16, Beograd,
Savez arheoloških društava Jugoslavije: 94-97.
Кораћ, М. 1986
Medicus et chirurgus ocularius из Виминацијума,
Старинар (н.с.) 37/1986: 53-71.
Korać, M. 1993
Late Roman Tomb with frescoes from Viminacium,
Старинар (н.с.) 42/1991: 107-122.
Korać, M. 2007
Slikarstvo Viminacijuma,
Beograd: Centar za nove tehnologije - Viminacium.
Косорић, М. 1961
Хумка код Костолца,
Старинар н.с. књига 11/1960,
Београд: 197-198.
123
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум
Крунић, С. 2000
Римски медицински, фармацеутски и козметички
инструменти на територији Горње Мезије,
Доктoрска теза, Београд,
Унивезитет у Београду: Филозофски факултет.
Krunić, S. 2013
Kozmetički, medicinski i farmaceutski instrumenti,
у: Pokloni Sofije i Milojka Dunjića
(ured.) Tatjana Cvjetićanin,
Beograd, Narodni muzej: 171-193.
Lazar, I. (ured.) 2004
Rimljani: Staklo, glina, kamen, Odsevi davnine,
Antično steklo v Sloveniji,
katalog razstav,
Pokrajinski muzej Celje, Pokrajinski muzej Ptuj i
Pokrajinski muzej Maribor.
Láng, T. O. 2006
Decorated Pinctada Margaritifera: New Data to the
Presence of Eastern People in the Civil Town of
Aquincum? Communicationes Archaeologicae Hungariae.
Budapest, Magyar Nemzeti Múzeum: 149-161.
Манојловић, M. 2001
Археолошка ископавања Виминацијума
1902/1903, у архивској грађи,
Viminacivm 12, ЗРНМ
(Пожаревац), Народни музеј: 299-303.
Mannsperger, M. 1998
Frisurenkunst und Kunstfrisur. Die Haarmode der
römischen Kaiserinnen von Livia bis Sabin,
Bonn: Dr. Rudolf Habelt GmbH.
Marcade, J. 1969
Roma Amor: esej o erotskim elementima u
umjetnosti Etrušćana i Rimljana,
Rijeka: Otokar Keršovani.
Melchart, W. 1997
Antike Kostbarkeiten aus Österreichischem Privatbesitz,
Wien, Österreichische gesellschaft für Archäologie.
124
Merten, H. 2007
Ein römisches Bronzemedaillon mit
Frisierszene aus Trier,
Funde und Ausgrabungen im Bezirk Trier 39/2007,
Trier: Rheinisches Landesmuseum Trier: 33-38.
Микић, Ж. 1981
О антрополошким типовима у античким
некрополама Виминацијума,
Старинар (н.с.) 31: 117-123.
Микић, Ж. 1994 а
Виминацијум-прилог групној секундарној
сaхрaни лобања,
Viminacium 8-9. ЗРНМ
(Пожаревац), Народни музеј: 53-58.
Микић, Ж. 1994 б
Виминацијум - прилог познавања
историје медицине,
Саопштења 26, Београд: Републички завод за
заштиту споменика културе: 91-93.
Микулчић, И. 1975
Раноримски скелетни гробови из Скупа,
Старинар (н.с.) 24-25/1973-1974: 89- 102.
Miles, Ch. and Norwich, Jh. 1997
Love in the Ancient World,
London: Weindenfeld & Nicolson.
Милошевић, Г. 2000
Паганско и ранохришћанско у касноантичким
гробницама у Србији,
Трећа југословенска конференција византолога,
3-10 мај, Крушевац-Београд,
Византолошки институт и
Народни музеј Крушевац: 207-224.
Milošević, G. 2002
New data on the topography of Viminacium, in:
The Roman and late Roman City: the International
Conference, Veliko Turnovo, 26-30 July 2000,
Sofia: Bulgarian Academy of Science,
Archaeological Institute with Museum: 151-158.
Милошевић, Г. 2013
Архитектонска пластика-Медијана и Наис,
у: Константин Велики и Милански едикт
313. Рађање хришћанства у римским
провинцијама на тлу Србије,
уред. Поповић, И. и Борић-Брешковић, Б.
Београд, Народни музеј: 184-186.
Milovanović, B. and Raičković-Savić A. 2013
Seal Boxes from the Viminacium Site,
Старинар (н.с) 63/2013: 219-236.
Mirković, M. 1968
Rimski gradovi na Dunavu u Gornjoj Meziji,
Beograd: Arheološko društvo Jugoslavije.
Mirković, M. 1986
Inscriptions De La Mésie Supérieure,
vol: II. Viminacium et Margum,
Beograd: Centre d’ études épigraphiques et
numismatiques de la Faculté de Philosophie
de l’ Université de Beograd.
Mirković, M. 1999
New Fragments of Military diplomacy
from Viminacium (Pls. V - VII),
Zeitschrift für Papyrologie und Epigraphik, Band 126,
Bonn: Dr. Rudolf Habelt GmbH: 249-250.
Mirković, M. 2003
Neue Inschriften Aus Viminacium,
Viminacivm 13-14, ЗРНМ
(Пожаревац), Народни музеј: 97-107.
Mirković, M. 2007 а
Moesia Superior: eine Provinz an der mittleren Donau,
Orbis Provinciarum, Zaberns Bildbände zur
Archäologie, Sonderbände der antiken Welt,
Mainz am Rhein: Philipp von Zabern.
Мирковић, М. 2007 б
Оловни тег из Музеја у Пожаревцу,
Viminacivm 15, ЗРНМ
(Пожаревац), Народни музеј: 165-173.
Mihajlović, D. V. 2011
Adultery in the Mirror: Roman Mirror from
Viminacium, Myth, Moral and Rite(s) of Passage, in K.
Maricki Gađanski (ed.), Antika i savremeni svet: religija
i kultura, Zbornik radova, Društvo za antičke studije
Srbije, Beograd, Pravoslavni bogoslovski fakultet
Univerziteta: Institut za teološka istraživanja: 178-193.
Michaelides, D. 1995
The Case of Pinctada Margaritifera, in: Cyprus and
the Persian Gulf in the Hellenistic and Roman
Periods, Proceedings of the International Symposium,
Cyprus and the Sea, Nicosia 25-26 September 1993,
Nicosia: 211-226.
Mráv, Z. 2013
Eiserne Klappstühle aus Kaiserzeitlichen
Bestattungen der Einheimischen Elite in Pannonien,
Zu den Beigaben der Bade-und Reinigungsgarnitur
pannonischer Wagengräber, Archaeologiai Ertesitö 138,
Budapest, Akadémiai Kiadó: 105-144.
Mrđić, N. 2007
Snabdevanje vodom u antici na prostoru Gornje Mezije i
jugoistočnog dela Donje Panonije,
www.viminacium.оrg. rs: E-biblioteka.
Мрђић, Н. и Јовичић, M. 2012
Истраживање античког насеља на
локалитету Над Клепечком у 2011. години,
Археологија у Србији, Пројекти Археолошког
института у 2011. години,
Београд: Археолошки институт: 50-53.
Николић, Е. и Богдановић, И. 2012
Проучавање малтера из виминацијумског
амфитеатра као основа за његову будућу
конзервацију и рестаурацију,
Археологија у Србији, Пројекти Археолошког
института у 2011. години,
Београд: Археолошки институт: 58-61.
125
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум

Николић, С. и Богдановић, И. 2012а Петровић, С. П. 1989-1990 Поповић, И. (ур.) 1994 Raičković, A. 2007
Истраживања виминацијумског Classis Flavia Moesica на Дунаву у Горњој Мезији, Античко сребро у Србији, Keramičke posude zanatskog centra iz Viminacijuma,
амфитеатра у току 2011. године, Старинар (н.с.) 40-41/1989-1990: 207-216. Београд: Народни музеј. Posebna izdanja 3, Arheologija i prirodne nauke,
Археологија у Србији, Пројекти Археолошког Beograd: Centar za nove tehnologije i
института у 2011. години, Пилиповић, С. 2007 Поповић, И. и Борић-Брешковић, Б. 1994 Arheološki institut.
Београд: Археолошки институт: 42-46. Мит и љубав. Представе на надгробним Остава из Бара,
споменицима римске провинције Горње Мезије, Монографије, књига 8, Београд: Народни музеј. Raičković, A. i Redžić, S. 2006
Opper, T. 2008 Београд: Балканолошки институт Keramičke i opekarske peći Viminacijuma - lokacije
Hadrian Empire and Conflict, Српске академије наука и уметности. Поповић, И. и Борић-Брешковић Б. „Pećine” i „Livade kod ćuprije”,
London: The British Museum Press. (уред.) 2013 Arheologija i prirodne nauke 1,
Пилиповић, С. 2011 Константин Велики и Mилански едикт Beograd: Centar za nove tehnologije i
Орлов, Г. и Трбуховић, В. 1959 Култ Бахуса на Централном Балкану, I-IV век, 313. Рађање хришћанства у римским Arheološki institut: 81-106.
Гроб металног доба у Старом Костолцу, посебна издања 106, Београд: Балканолошки провинцијама на тлу Србије,
Старинар (н.с) 9-10/1958-1959: 277-279. институт Српске Академије наука и уметности. Београд: Народни музеј. Raičković, A., Redžić, S. i
Milovanović, B. 2006
Палавестра, А. и Крстић, В. 2006 Поповић, В. 1968 Popović et al. 1969 Posude sa apliciranim zmijama iz Zanatskog centra,
Магија ћилибара, Увод у топографију Виминацијума, Popović, Lj. B., Mano-Zisi, Đ., Arheologija i prirodne nauke 2,
Археолошке монографије 18, Старинар (н.с.) 18/1967: 29-53. Veličković., M. i Jeličić, B. Beograd: Centar za nove tehnologije i
Београд: Народни музеј . Antička bronza u Jugoslaviji, Arheološki institut: 66-76.
Поповић, М. 1987 Beograd: Narodni muzej Beograd.
Papazoglu, F. 1969 Светиња, нови подаци о Redžić, S. 2007
Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba (Tribali, рановизантијском Виминацијуму, Póczy, K. 1999 Nalazi rimskih fibula na nekropolama Viminacijuma,
Autarijati, Dardanci, Skordisci i Mezi), Старинар (н.с.) 38/1987: 1-37. What the Mummy Burials in Late Roman Pannonia Posebna izdanja 2, Arheologija i prirodne nauke,
Djela 30, Centar za balkanološka ispitivanja 1, Reveal, Antaeus, Budapest: Communicationes en Beograd: Centar za nove tehnologije i
Sarajevo: Akademija nauka i Поповић, И. 1991 Instituto Archaelogico Scientiarum Hungaricae Arheološki institut.
umetnosti Bosne i Hercegovine. Римске камеје из Народног музеја у Пожаревцу, 24/1997-1998: 421-442.
Viminacivm 6, ЗРНМ Reese, D. S. 1979/80
Паунковић, Ђ. П. 1935 (Пожаревац), Народни музеј: 53-64. Premk, A. 1995 Industrial Exploitation of Murex Shells:
Долина Млаве, геоморфолошка испитивања. Terra-Cotta Animal Figurines from Viminacium, Purple-dye and Lime Production at
Посебна издања Географског друштва, Поповић, И. 1992 Старинар (н.с.) 45-46/1994-1995:143-154. Sidi Khrebish, Benghazi (Berenice),
свеска 17, Београд. Радионица оловних предмета или светилиште The Society for Libyan Studies
култа дунавских коњаника у Виминацијуму, Propercije 1950 11th Annual report (1979-80), Libyan Studies: 79-93.
Peter, A. 2005 Viminacium 7, ЗРНМ Katul, Propercije , Tibul. Iz lirike Starog Rima,
A Kálozi, II. Századi (Пожаревац), Народни музеј: 29-57. prevod N. Šop, Zagreb 1950: Zora. Reese, D. S. 1995
Bronz Lanterna Restaurálása, Műtárg yvédelem 30, Marine Invertebrates and
Magyar Nemzeti Muzeum: 63-74. Поповић, И. 1994 Радић, Р. 2010 Other Shells from Jerusalem
Продукција сребра у периоду раног Константин Велики, надмоћ хришћанства, (Sites A, C and L), In: I. Eshel and K. Prag (ed.),
Petković, S. 1995 Царства: локални производи и импорт, Београд: Библиотека Хипатија: Evoluta. Excavations by K.M. Kenyon in Jerusalem 1961-1967 IV,
Rimski predmeti od kosti i roga sa teritorije Gornje Mezije, у: Античко сребро у Србији (ур. И. Поповић), British Academy Monographs in Archaeology No. 6,
posebna izdanja, knjiga 28, Београд, Народни музеј: 45-54. Радуловић, Л. 2006. The British School of Archaeology in Jerusalem,
Beograd, Arheološki institut. Типолошка анализа наруквица Oxford: Oxford University Press: 265-278.
Поповић, И. 1996 са Виминацијума,
Petković, S. 2010 Римски накит у Народном музеју Гласник САД 22. Београд: 355-374.
Rimske fibule u Srbiji od I do V veka n.e., у Београду, Златни накит 2,
Posebna izdanja, knjiga 50, Београд: Народни музеј.
Beograd: Arheološki institut.

126 127
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум
Reese D. S. 2008
Shells from Jerusalem: Sites B, D, E, J, S and V.
In: K,. Prag (ed.), Excavations by K.M. Kenyon in
Jerusalem 1961-1967 V, Discoveries in
Hellenistic to Ottoman Jerusalem,
Centenary volume: Kathleen M. Kenyon 1906-1978,
Levant Supplementary Series 7, Oxford,
Council for British Research in the Levant and
Oxbow Books: 455-466.
Reese D. S. 2010
Shells from Sarepta (Lebanon) and East
Mediterranean Purple-Dye production,
Mediterarranean Archaeolog y and Archaeometry, Vol. 10,
No 1, MAA, Copyright 2010,
Printed in Greece: 113-141.
Richter, G. M. A. 1966
The furniture of the Greeks, Etruscans and Romans,
London: The Phaidon Press.
Riha, E. 1986
Römisches Toilettgerät und medizinische
Instrumente aus August und Kaiseraugust,
Forschungen in August 6: August.
Rogić, D., Despotović, D. i
Milovanović, B. 2008
Fragmenti zidnog slikarstva sa
termi iz Viminacijuma,
Arheologija i prirodne nauke 3/2007,
Beograd: Centar za nove tehnologije i
Arheološki institut Beograd. 75-81.
Рогић, Д. и Богдановић, И. 2012
Сликана декорација зида арене
амфитеатра у Виминацијуму,
Археологија у Србији, Пројекти Археолошког
института у 2011 години,
Београд: Археолошки институт: 46-49.
128
Rogić, D., Gajić-Kvaščev, M. i
Andrić, V. 2012
Analysis of Blue and green Pigments from
the Fresco Painted Tombs of Viminacium.
Arheologija i prirodne nauke 7/2011,
Beograd: Centar za nove tehnologije i
Arheološki institut: 269-289.
Rodriguez-Hidalgo et al. 2013
Rodriguez-Hidalgo, A., Gibello Bravo, V.,
Menéndez Menéndez, A., Sanabria Murillo, D.,
y Sanchez Hidalgo, F. 2013
Un ejemplar de Cypraea pantherina en una tumba
altoimperial de Augusta Emerita,
A specimen of Cypraea pantherina in a grave of
Augusta Emerita during High Roman Empire,
Zephyrus, LXXII, julio-diciembre 2013, Salamanca,
Universidad de Salamanca: 183-193.
Ропкић, А. 2006
Стаклени инструменти-мешалице
из Виминацијума,
Гласник САД 22, Београд: 375-380.
Ропкић, А. 2012
Стаклени гутуси са римске некрополе
Пећине у Виминацијуму,
Гласник САД 28, Београд: 259-278.
Сариа, Б. 1932
Један надгробни споменик из Виминација,
Старинар (т. с.),
књига седма (1932): 73-83.
Selem, P. 1986
Mitraizam Dalmacije i Panonije u svetlu
novih istraživanja,
Historijski zbornik 39/1, Zagreb,
Savez povijesnih društava Hrvatske: 173-203.
Сорокина, Н. П. и
Трейстер, М. Ю. 1983
Две группы бронзовых зеркал из собрания
Государственного Исторического музея,
Советская Археология No 4, Москва, Академия
Наук: Институт Археологии СССР: 142-153.
Спасић, Д. 1995/96
Античка оловна огледала из
Народног музеја у Пожаревцу,
Viminacium 10, ЗРНМ
(Пожаревац), Народни музеј: 29-68.
Спасић, Д. 1996 а
Пример археолошког трага у етнографској грађи
из околине Пожаревца,
Гласник САД 12, Београд: 219-226.
Спасић, Д. 1996 б
Збирка археолошког материјала са заштитних
истраживања Виминацијума (1977-1992. г.),
у: Народни музеј Пожаревац 1896-1996
(ур. М. Манојловић), Пожаревац: 151-161.
Спасић, Д. 1997
Прилог проучавању традиције
Скордиска у Виминацијуму,
Гласник САД 13, Београд: 33-45.
Спасић-Ђурић, Д. 2001
Рељефна огледала из Виминацијума,
Viminacivm 12, ЗРНМ
(Пожаревац), Народни музеј: 159-178.
Спасић-Ђурић, Д. 2002
Виминацијум, главни град римске провинције
Горње Мезије, Пожаревац: Народни музеј.
Спасић-Ђурић, Д. 2003
Мумија из Виминацијума,
Viminacivm 13-14, ЗРНМ
(Пожаревац), Народни музеј: 59-86.
Спасић-Ђурић, Д. 2005 а
Прилог проучавању камених саркофага на
територији Виминацијума,
Гласник САД 21, Београд: 231-238.
Спасић-Ђурић, Д. 2005 б
Гроб лекара из Виминацијума,
Гласник САД 21, Београд: 281-292.
Спасић, Ђурић, Д. 2006
Lectus genialis из Виминацијума,
Гласник САД 22, Београд: 295-310.
Спасић-Ђурић, Д. 2007 а
Медаљон и други налази из
гроба Г-1733 из Виминацијума,
Гласник САД 23, Београд: 323-340.
Спасић-Ђурић, Д. 2007 б
Прилози као знак порекла у
једном гробу из Виминацијума,
Viminacivm 15, ЗРНМ
(Пожаревац), Народни музеј: 175-200
Спасић-Ђурић, Д. 2008 а
Прилог проучавању позлаћених
крстообразних фибула из Виминацијума,
Гласник САД 24, Београд: 401-430.
Спасић-Ђурић, Д. 2008 б
Фалички мотиви из Виминацијума,
Гласник САД 24, Београд: 121-174.
Спасић-Ђурић, Д. 2011 а
Археолошка истраживања Браничева
од 2007. до 2009. године,
Viminacivm 16, ЗРНМ
(Пожаревац), Народни музеј: 75-113.
Спасић-Ђурић, Д. 2011 б
Рељеф са Викторијом из Виминацијума,
Зборник Народног музеја 20/1
(Београд): Народни музеј: 277-289.
Спасић-Ђурић, Д. 2012
Накит од гагата из
Виминацијума и Маргума,
Гласник САД 27/2011, Београд: 9-58.
Спасић-Ђурић, Д. 2013
Лантерна из Виминацијума,
Акта са стручног скупа: Античке светиљке,
хронологија, типологија и орнаментика,
Београд: Музеј града Београда: 17-27.
129
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум
Спасић-Ђурић, Д. (у припреми 2015)
Pinctada margaritifera кутија из Виминацијума,
у: ANTE LANUAM APERTAM: професору
Александру Јовановићу од ученика, сарадника и
пријатеља (ур. М. Вујовић), Београд:
Филозофски факултет.
Спасић, Д. и Јацановић, Д. 1997
Римски водовод на Тулби у Пожаревцу,
Гласник САД 13, Београд: 159-165.
Спасић-Ђурић, Д. и Јацановић, Д. 2007
Траса пута Виминацијум-Ледерата, резултати
микрорекогносцирања у 2003-2004. години,
Viminacium 15, ЗРНМ
(Пожаревац), Народни музеј: 123-164.
Срејовић, Д. и
Цермановић-Кузмановић, А. 1987
Римска скулптура у Србији,
Београд: Галерија српске Академије
наука и уметности.
Срејовић, Д. (прир.) 1993
Римски царски градови и палате у Србији.
Sirmium, Romuliana, Naissus,
Београд: Галерија српске Академије
наука и уметности.
Стојановић, Д. 1980
Коптске тканине, Музејске збирке VI,
Београд: Музеј примењене уметности.
Стојић, М. и Јацановић, Д. 2008
Пожаревац, Културна стратиграфија
праисторијских локалитета,
Археолошка грађа Србије IV: Београд -
Пожаревац 2008 (Požarevac, Cultural Stratigraphy of
Prehistoric Sites in the Braničevo Region. Archaeological
Material of Serbia IV).
130
Stroszeck, J. 2012 Tapavički-Ilić 2008 b
Grave Gifts in Child Burials in the Athenian Finds of Dacian Pots from the
Kerameikos, The Evidence of Sea Shells, in: Roman Graves in Viminacium, in:
L' Enfant et la Mort Dans L' Antiquité III, Funerary Practices in Central and Eastern Europe
Le matériel Associé aux Tombes d' enfants, (10th century B. C. to 3rd century AD), Proceedings of the
Actes de la table ronde internationale organisée à la Maison 10th International Colloquium of Funerary Archaeolog y
Méditerranéenne des Sciences de l’Homme (MMSH) Tulcea (Dobruja-Romania) 10th-12th of October 2008,
d’Aix-en-Provence, 20-22 janvier 2011 (édit. Hermary, Editura Istros-Muzeul Brăilei: 215-224.
A. and Dubois, C.), Bibliothèque d’ Archéologie
Méditerranéenne et Africaine-12, Arles cedex, Tapavički-Ilić, M. 2010
Centre Camille Julian: 57-75 Glazed Pottery as Grave Goods
(Shown on the Examples from Viminacium), in:
Stutzinger, D. 1995 Late Roman Glazed Pottery in Carlino and in Central-
Römische Haarnadeln mit Frauenbüste, East Europe. Production, Function and Distribution,
Bonner Jahrbücher des Rheinichen Landesmuseums in Proceedings of the Second International Meeting of
Bonn und des Rheinischen Amtes für Bodendenkmalpflege, Archaeolog y in Carlino (March 2009),
im Landschaftsverband Rheinland und des Vereins von Carlino, BAR International Series 2068: 123-131.
Altertumsfreunden im Rheinlande,
Band 195, Rheinland-Verlag Gmbh Köln, Tapavički-Ilić, M. and
dr Rudolf Habelf, Gmbh Bonn, Spasić-Đurić, D. 2011
Böhlau Verlag Köln-Wien: 135-207. Hackamore from Šljivovac in Eastern Serbia.
XVIIth International Congress of Ancient Bronzes,
Schwinden, Von L. 2003 may 2011, Izmir.
Ein Spielwürfel mit Buchstaben aus
dem römischen Trier, Funde und Ausgrabungen im Татић-Ђурић, М. 2005
Bezirk Trier 35/2003, Aus der Arbeit des Rheinischen Најстарији Христови ликови и њихове
Landesmuseums Trier, Rheinisches Landesmuseum античке паралеле,
Trier: GmbH 36-45. Ниш и Византија, Зборник радова 3,
уред. М. Ракоција, Трећи начни скуп Ниш,
Тапавички-Илић, М. 2007 3-5. јун 2004, Град Ниш и
Келтски гробови са Рудина у ДИГП „Просвета”: 131-148.
Старом Костолцу,
Гласник САД 23, Београд: 245-252. Томовић, М. 1986
Три мермерне главе из збирке Народног
Tapavički-Ilić, M. 2008 а музеја у Пожаревцу,
The Romanization of Scordiscian Pottery (as shown Viminacivm 1, ЗРНМ
by example of bowl finds from Viminacium), (Пожаревац), Народни музеј: 31-39.
Rei Cretariae Romanae Fautorum Acta 40,
Bonn: 195-197. Томовић, М. 1989/90
Прилог проучавању камених вотивних икона са
територије Виминацијума,
Viminacium 4-5 1989/90, ЗРНМ
(Пожаревац), Народни музеј: 89-132.
Томовић, М. 1991
Проконески саркофаг са гирландама
из Viminaciuma,
Viminacivm 6, ЗРНМ
(Пожаревац), Народни музеј: 69-82.
Tomović, M. 1992
Roman Sculpture in Upper Moesia,
Monographies No 24,
Beograd: Archaeological Institute.
Turcan, R. 1993
Mithra et le Mithriacisme,
France, Paris: Les Belles Lettres,
Collection Histoire, 24.
Fadić, I. 2009
Novi nalaz reljefne staklene boce oblika ribe,
Archaeologica Adriatica, Vol. 3. No 1, Zadar,
Sveučilište u Zadru, Odjel za arheologiju,
Archeologia Adriatica: 123-135.
Ферјанчић, С. 2002
Насељавање легијских ветерана у
Балканским провинцијама I-III век н.е,
посебна издања 79,
Београд: Балканолошки институт.
Ферјанчић, С. 2013
Историја римских провиција на тлу
Србије у доба принципата, у:
Константин Велики и Милански едикт 313. Рађање
хришћанства у римским провинцијама на тлу Србије
(уред. Поповић, И. и Борић-Брешковић, Б.),
Београд, Народни музеј: 16-25.
Fleming , S. J. 1996
Early Imperial Roman Glass at the
Museum Pennsylvania,
Philadelphia, University of Pennsylvania: Museum of
Archaeology and Antropology.
131
Драгана Спасић-Ђурић Град Виминацијум
Fries, A. 2008
Figürliche Klappmessergriffe aus Bein im
Rheinischen Landesmuseum Trier, Funde und
Ausgrabungen im Bezirk Trier 40, Trier, Rheinisches
Landesmuseum Trier, GmbH: 24-36.
Cambi, N. 1987
Roman Portrait, in:
Antički portret u Jugoslaviji –
Classical portraits in Yugoslavia,
Catalogue of the exibition (ur. Jevta Jevtović),
Beograd: National Museum.
Цермановић, A. 1959
Римска бронзана лампа из околине Пожаревца,
Старинар (н.с.) 9-10/1958-1959: 203-204.
Clarke, J. R. 2003
Roman Sex 100 BC-AD 250,
New York: Harry N. Abrams Inc. Publishers.
Црнобрња, А. 2005
Загробни обичаји римскога времена:
Студија случаја гроба из Брестовика,
Гласник САД 21, Београд: 161-172.
Cvjetićanin, T. 2013
Keramičke posude, u:
Pokloni Sofije i Milojka Dunjića (ured. Cvjetićanin, T.),
Beograd: Narodni muzej: 27-92.
Шпехар, П. 2007
Налази металних делова војног појаса са
територије Виминацијума,
Ниш и Византија, Зборник радова 5,
ур. Миша Ракоција, Пети научни скуп,
3-5. јун 2006, Ниш: 269-290.
Špehar, P. 2010
A Hoard of Roman Bronze Items From Viminacium,
Archäologisches Korrespondenzblatt,
Jahrgang 40, 2010, heft 3,
Herausgegeben vom Römisch-Germanischen
Zentralmuseum Mainz in Verbindung mit dem
Präsidium der deutschen Verbände für Archäologie,
Römisch-Germanischen Zentralmuseum: 425-439.
132
Walker S. and Bierbrier, М. 1997
Ancient Faces. Mummy Portraits from Roman Eg ypt,
London: British Museum.
THE CITY OF VIMINACIUM
E
ver since the early attempts of Mihajlo
Valtrović in 1882 and Miloje Vasić in
1902-190, over systamatic, protective
excavations of Ljubica Zotović (1972-1997), all
the way to the present day, the decade-long work
of archaeologist at Viminacium has resulted
in first-class finds and confirmed once more
that it represents one of the most important
archaeological sites in south-east Europe.
What makes Viminacium so unique are
its cemeteries, which make it possible to fully
reconstruct material and spiritual life of ancient
people from the 1st to the 6th century, as well
as dynamic inter-cultural connections of this
city to other regions of the Empire.
Ever since it was established at the
beginning or the middle of the 1st century, until
the Avaric raid in 584, Viminacium possessed
first-class strategic and economic importance
in the eastern Danube valley, often playing a
decisive role in miltary and politic events of the
Roman history at the Balkans.
Owing to its exceptional geographic
position, at the crossroads of the most important
European and Balkan communications and to
its hinterland of Homolje and Zvižd, rich in
various metals, offering monetary and political
stability, especially during the 3rd century,
Viminacium gained a status of a strategic point
and the most important economic centre.
Originally established as a military
stronghold, it soon overcame its initial position
and in 86 became the capital of the Roman
province Moesia Superior. In 117, during
Hadrian’s reign, it became a municipium
(Minicipium Aelium Viminacium) and in 239,
during the reign of Gordian III, it became a
colony (Colonia Viminacium). Owing tho these
events, the city developen rapidly, interrupted
briefly with political and economic crises, but
without any great impact.
During the first half of the 3rd century, at
its economic peak, the territory of Viminacium
administratively included a wide area (ager)
which consisted of most of the Braničevo region:
the Morava represented the western border,
with Margum at its mouth; in the east, it shared
the border with Pincum, a mining settlement
in the Picenses area (metalla Pincensia), while
18 miles to the south, there was Municipium
(Каlište). Halfways from Viminacium to
Municipium, there was mutatio Ad Nonum, which
is located near the modern village of Nabrđe.
The Danube represented the northern border.
The fertile Stig land was divided into
plots and such estates were given to veteran
soldiers and private owners. Bricks stamped
by soldiers from the legion VII Claudia can be
found throughout Stig and Homolje, at the
Danube banks, although they do not belong to
the finds that would determine the borders of
the city area. The position and number of sites
and archaeological finds at the banks of the
Dunavac, the Mlava and on hillslopes of the
133
Dragana Spasić-Djurić The City of Viminacium
Sopotsko brdo, indicate that the area around
the city was also inhabited and that there were
settlements of different sizes (pagus, vicus), as well
as large estates belonging to city officials and
veterans.1
The most striking way of urbanisation
was construction. With the usage of new
materials (brick, stone, “Roman concrete”) and
building techniques which were unknown in
pre-Roman tradition, “revolutionary changes”
and basic transformations occured in the
wider Viminacium area. During the 2nd and
3rd century, Viminacium became the most
important urban centre with high standards of
ancient civilisation und urbanisation, noticeable
in town planning of settlements and handicraft
zones, infrastructural systems and refining
elements of public and private life.
During Flavian rule at the latest, stone
was used as building material for the military
fort and the civilian settlement. It is possible that
at the same time, the legions of VII Claudia and
IV Flavia were involded in building the primary
water systems and road infrastructure. The
streets within, and main routes leading to the
town were paved with stone. The topographic
analyses of the Porta praetoria have confirmed
the existence of a sewerage system (Fig. 36).
The city was surrounded with walls which
were not systematically excavated. In 1973/1974,
the trial excavations of the settlement at Veliki
Čair proved the existence of a defensive wall
made of stone bound with mortar, its width
measuring from 2,00 tо 3,40 m.
Brick factories were established at an
early stage, producing enough bricks for huge
demand for building material. The exceptional
quality of Viminacium bricks derives from the
presence of experienced craftsmen, perfected
drying and firing techniques, as well as from
rich clay deposits. Brick kilns, discovered in
1944-1945 and in 1956 at the right Danube
1   ingle finds, hoards and cemeteries were noted in the
S numerous brick-fragments stamped with the LEG (io) VII
villages Petka, Klenovnik, Ćirikovac, Drmno, Kličevac,
Rečica, Bratinac, Bare, Kasidol, Salakovac, Crljenac,
Šapine, Kula, Kravlji Do, Lučica, Poljana, Simićevo,
Vlaški Do and Šljivovac.
134
bank during the building activities for the
TPP Kostolac and the excavated brick- and
pottery production centre from the 2nd and 3rd
century at the site Pećine, both confirm that
Viminacium was an important production and
distribution centre.2
Since being positioned at the border,
Viminacium was connected with other parts of
the Empire along the Danube and inland roads
of high quality, built during the first phase of
colonisation. Their basically possessed military
impo­rtance, but they influenced further economic
and cultural development of Viminacium. The
road from Margum lead along the right Dunavac
bank, while the latest research revealed road
dire­ctions from Kostolac to Ćuprija (Viminacium-
-Horeum Margi) and Ram (Viminacium-Lederata).
One of its preserved parts is still visible from the
village of Rečica all the way to Ram (Fig. 37).3
Numerous sites indicate that the agrarian
and hydrologic potentials to the east and
north-east of Viminacium, along the road
from Viminacium to Lederata, bore huge
impo­r tance for the economy of the city. The
settlement to the east from the legionary camp
and the city, at the site „Nad Klepečkom”, had
an exceptional importance (Fig. 39).
It is a well-planned urban zone with
a porticus along both sides of the road. The
obje­cts were built during the 2nd century and
rema­ined in usage until the middle of the 3rd
century. The settlement consists of a dwelling
and an industrial and storage zone, presumably
a civilian suburban settlement or a trade- and
di­s­tibu­tion-centre. In some of the objects, finds
from the first half of the 2nd century were di­
sco­vered, while at several places, there were
tra­ces of inner painted decoration and marble
pla­stering.
2   uring this research, three brick-kilns, ten pottery-kilns,
D inno­vations were introduced with the usage
a drying area and a well were discovered, as well as
CL (audia) mark, terra-cottas, moulds and pottery vessels.
3  T he still visible part of the road construction consist of
the basic layer and the surface made of large green stone
pavement blocks.
Single finds from the period from 1942 to
1956, discovered at the left Mlava and the right
Dunavac banks, indicate that this area was also
densely populated. Owing to its military and
econimic connections with Margum, it most
likely provided strategic and economic stability
of the fort and the city at the right Mlava bank.
After conquering Dacia, the Danube
became a primary communication between
the West and the East, providing, as the most
economic way, over 50% of military, goods,
tradesmen and passangers’ transport.
The existence of the Viminacium port
(portus) was only indirectly confirmed with
epigraphic monuments, on which a collegium
of sailsmen was mentioned (collegium nautarum)
and people who dealt with maritime trade and
transport. It is hard to imagine enormous fort
and road bulding activities without a port and
support of a fluvial fleet. The analysis of com-
plex hydro-geological processes and huge regu-
lation works regarding river-beds of the Mlava
and the Danube, conducted over the past two
centuries, indicate that the position of the port
can be expected to the north-west of the legi-
onary fort, near the site of Svetinja. Its speci-
fic position on a narrow river-island between
the Mlava and a former Dunavac-sleeve, with
its maxium width of 120 m, correspond to the
positions of the already excavated Roman ri-
ver-ports, especially in the Iron Gates.
Communications and large estates of eco-
nomic and residential character built along
them, quarries in Ram and in the Kučevo and
Žagubica areas and other military and econo-
mic points of importance for the legionary fort
and the city were protected by the soliders of
the legion VII Claudia, stationed in towers or
other smaller forts.
Except brick, which was inevitable as
building material, especially for arches, great
of limestone and lime mortar. Extremely hard
and endurable remains of architectural cons­
tructions and infrastructural systems, show
that the lime firing technology was perfected,
representing the core of Roman mortar. After
a special treatment, it was turned into slaked
lime and used for the so-called Roman concrete
(opus caementicium) as such. Limestone qua­
rries can be expected in mineralogically rich
areas of Zvižd and Homolje. The technology
of making mortar represented an important
process, while its structure was adjusted to the
ph­ys­ical structure of the objects to be built.
Differences in mortar quality were achieved
with admixtures of different components in a
binding component containing natural fluvial
agre­gate, small-corn sand, and they depended
on the function of objects under construction.
The mortar analyses from the Viminacium
am­phi­t heatre showed that, owing to the high
contents of aluminium and sillicon, the mortar
layers discovered at the amphitheatre and the
defensive wall possessed pozzolanic features,
giving firmness and durability to the wall mass.
The Viminacium builders often used
green stone from Ram, but also different kinds
of lime stone and red sandstone from the qua­
rries of Kučevo and Žagubica.
Apart from building the fort and the
roads, one of the great quests of the 1st century
was building the sewer and drainage system.
Water system spread and grew bigger along
with the city itself, all the way to the 4th
century, which was also confirmed during the
archaeological excavation in 2003. Two aqua­
educt-cannals were excavated, measuring 1025
and 1040 m in their length, at the distance of 20
m between each other. At the aquaeduct walls
and at the bottom, calcination layers of over 2
cm thickness were registered. The brick stamps
show that the legions VII Claudia and IV Flavia
took part in the building activities (Fig. 41, 42).
The Viminacium water-supplying tanks
were placed on hilltops, radially positioned
at the distances of 10 to 12 km from the city,
in the modern villages of Kurjače, Mailovac,
Sirakovo, Beranje, Bare and Kasidol. With the
average altitude difference of 120 m, the slope
measured 1-1,2%. The main cannals, with
revision-tanks on places where aquaeductus
135
Dragana Spasić-Djurić The City of Viminacium
cha­nged its course, brough water from these
hills, while the final distribution within the city
was made with lead and pottery pipes.
Eventually, with economic growth and
turn of military architecture into the urban one,
different kinds of marble were used more and
more often. It was brought to the Viminacium
fluvial port from Italy, Proxenes or the Greek
islands, in blocks, as a semi-product.
Since for a long time, military architecture
was not needed, enormous Romanisation and
urbanisation lead to the development of Vimi­
nacium into a trading and economic centre,
with main features and aesthetics of an urban
centre, both in its public and in its priva­te aspect.
The excavated objects, parts of streets
paved with stone blocks, rich architectural
decoration, marble pillars and their imitations
made of local stone, as well as huge monuments,
indicate that public and private buildings
possessed richly decorated exteriors and interiors.
Decorative Ionic capitel, like the one
from the site Selište (Fig. 46), was used ever
since Augustan times, with its ellegant tendril,
decorating the middle zone, and the soft
modelled details of the astragal ribbon, with
egg-shaped bulges, represent main features of
capitels spread throughout the Empire from the
end of the 1st until the 4th century. Corinthian
and composite capitels were especially favored,
possessing plastic decoration which expressed
monumentality and power of the Roman
Empire in the most adequate way (cat. 117).
The painted decoration of public objects
was confirmed with archaeological excavation of
the thermae (Fig. 45) and the amphitheatre, with
floral motifs framed with borders of different
colours and linear motifs in the shape of red
interlaces at the surrounding wall of the arena.
Luxurious public and private buildings
were imitations of architectural trends from
the biggest city centres. This is indicated with
the proportions and inner decoration of the
city baths (thermae) with the conhal diameter of
10 m, wall-thickness of 1 m and the system of
floor-heating (Fig. 49, 50). Eight mortar layers
136
at the outer conhe-walls give testimony to the
long usage of the baths, while the inner pools
possessed stone and marble pavement.
Apart from uniting functionality with the
formal strength and beauty, the architecture of
Viminacium surely promoted the size and po­
wer of the Roman Empire, according to the
actual political and ideological concept. A part
of the monumental marble relief, discovered
near the southern gate of the legionary fort at
the site of Mali Čair, with the conventional re­
pre­sentation of Victoria with the eagle and with
a partially preserved inscription indicating the
colonial status of Viminacium (cat. 115), reflect
the great triumph of the Roman army under
Gordian III, adequatly celebrated in his colony.
According to the extraordinary issues of
the Viminacium mint from the fourth, fifth and
sixth year of the local era, it is presumed that
it occured in honour of the battle of Resaina
in 243, as a glorification of the huge military
success of Gordian III, and that it was placed
upon a monumental architectural construction
which was built (or reconstructed), either dire­
ctly or indirectly caused by this triumph.
One of the possibilities is related to the
gate of the legionary fort, upon which it was
mounted in the form of a tabulla triumphales. The
other one pre­su­mes construction of a triumphal
arch as a part of preparations for emperor’s
triumphal return, together with the Moesian
army (Fig. 47, 48).
Viminacium is so far the only ancient city
at the territory of Serbia with archaeologically
confirmed amphitheatre, built during the first
quarter of the 2nd century and used until the
end of the 3rd or the beginning of the 4th
century. It measures aproximately 84 x 74 m, its
arena measuring 55 x 45 m (Fig. 43). After the
object was no longer in usage, a Late Antique
cemetery was formed upon it.
Brick inscriptions indicate that gladiators
were of Hellenic origin, while the local po­
pulation, although skilled in battleship, rarely
took part in this kind of fight and rather prefe­
red military service.
Construction of monumental buildings
during the 2nd and the 3rd century results
from very high standard of the population,
with clearly defined social layer of provincial
aristocracy consisting of tradesmen, former
legionaries and liberated slaves.
The municipal aristocracy gained public
functions, social status and legal and formal
awards after public donations or organizing
different events - spectacles, on their account.
Epigraphic monuments writing about important
donations are mostly from the second half of the
2nd and the first half of the 3rd century, from
the most prosperous period of Viminacium.
The honorary statue from the 2nd
century (cat. 229), of the „Togatus” type shows
a respectable member of city aristocracy. His
formal features (scroll-box, capsa and a toga with
purple edge, toga praetexta), indicate that this was
a person incorporatong important functions in
the city administration.
In the course of its history, Viminaci­um
grew into a highly developed economic centre
in the lower Danube valley and it represented
a sta­r ting point for the development of the
entire area.
Apart from ore-exploitation from the
Homolje and Zvižd areas, especially gaining
impo­r tance after the loss of Dacia, the local
Vimina­cium workshops and their mass-pro­
duction represented the basic starting point for
dy­namic trade.
Besides the mint, which operated, with
interruptions, from 239/40 to 254/5, ever
since the early decades of the 2nd century,
other workshops were developed, like brick-
and pottery-workshops, smiths’ workshops,
stonecutters’, toreutic, jewelers, the workshops
for producing military equipment and many
others, soon growing bigger that the needs of
the local market. Some of them are not yet
archaeologically or epigraphically confirmed,
but their existence is confirmed with mass-
-production and stylistic and technological
features of the products.
In the 2nd and the 3rd century, enco­
uraged with high-quality import, with the
initial engagement of the craftsmen from the
western, eastern and Mediterranean centres,
they showed strong craftsmens initiative and
technological independence, creating some
original works, like the relief which pers­
onification of Viminacium/province and
the water-clock (Fig. 52 and cat. 114). The
functioning principle of this clock corresponds
to the experiments conducted in the middle of
the 1st century by Heron of Alexandria.4
According to the spreading area of the
Viminacium bricks and terra-sigillata vessels
of the Viminacium-Margum workshop, the
intensity of brick- and pottery production
was big enough to supply the wider city area,
numerous Danubian forts and settlements,
but also dynamic export to Dacia, Thracia,
Pannonia and Dalmatia. Numerous mould
finds (Fig. 51, 54, 55, cat. 67-69, 80, 81) indicate
that pottery industry produced thousands of
pottery lamps and terra-cottas.
Simultaneously with the local production,
intended for lower and middle social classes,
luxury goods were represented at the
Viminacium market, intended for the city
aristocracy. Grave-finds from the middle of the
1st to the middle of the 2nd century indicate
that luxury goods was either property of the
newcomers, military spoils or through trading
contacts. From the middle of the 2nd and
during the 3rd century, with the growth of
municipal aristocracy, stable communications
and marked, the import of luxury goods
was well-organized and the connections to
Thracian, Pontic, African and the production-
-centres and markets of Asia Minor much more
intensive. Epigraphic material indicates that the
Greek played an important role as tradesmen.
Until the beginning of the 2nd century,
luxury in itself were glas vessels. The typology
4  W ith this experiment, Heron showd how to make
wine or water flow from the same little opening at
the bottom of a vessel, by closing one or the other
air-opening at the top of the vessel.
137
Dragana Spasić-Djurić The City of Viminacium
of glas vessels, which from the 2nd to the 4th
century became inevitable in the sacral daily
life at Viminacium, is rather broad. In the
wide spectrum of usual forms of Roman glas-
-production made with glassblowing and
represented throughout the Empire, there are
a few relief and zoomorphic items produced
by pressing or glassblowing into the moulds
(Fig. 56, cat. 84, 85), representing an early
import from the Eastern Mediterranean, most
probably Syrian workshops.
Shells and snails, as exotic goods, came
from the Mediterranean or the Eastern Seas,
used as amulettes and protectors from the Evil
Eye, protection of pregnant women or Venus’es
symbol and symbols of initiation during
wedding ceremonies, are rather nume­rous in
the graves of women and children. The most
numerous ones are those from the Mediter­
ranean, the exotic ones are rather rare (Cypraea
tigris/pantherina, Pinctada margaritifera) (Fig. 109,
cat. 222, 223) originating from the Red Sea or
the Indo-Pacific region.
Among the Mediterranean edible species,
the following shells are the most common:
Ostrea edulis, Donax, Cerastoderma, Acanthocardia
tuberculata, Pecten jacobaeus (cat. 220, 224), as
well as some gastropod species: Bolinus brandaris
(Murex brandaris) and Hexaplex trunculus (Murex
trunculus), known after the purple colour made
of their mucus (cat. 225).
The finds of etable shells indicate the
possibility of dietary usage, especially of the
newcomers from the Mediterranean regions.
Since this kind of food is rather sensitive, they
were most likely cleaned and soaked in a salty
solution and only after that transported to the
Viminacium market.
At the end of the 2nd and during the first
decades of the 3rd century, actually during the
Severan dynasty, Viminacium reached the
peak of its economic and cultural development.
This period is the best documented one in
the history of the city, both archaeologically
and epigraphically. In 196, in Viminacium,
Septimius Severus proclaimed his older son
138
Bassianus (Caracalla) for a caesar and, according
to epigraphic sources, in 202, he renewed the
legionary camp. As a ceremony of national
importance, the proclamation of Caracalla
for a caesar had multiple impact on social
and economic development of the city. The
inscriptions from this period indicate important
constructoral actions, while archaeological
material and epigraphic monuments confirm
the existence of Syrian diaspora and a wealthy
social class of newcomers from the East, playing
an important role in city administration. In this
period, according to the archaeological finds,
trade with the eastern Mediterranean grew
much more intensive.
The inf luences from the East can be
traced over tomb-forms, burial rites and grave-
-goods of the eastern Mediterranean origin
(the process of mummification, f lower- and
fruit remains as grave-goods, textile decorated
with „golden embroidery”, jewelry of Hellenic
shapes etc.).
Economic connections with the East
are indicated with remains of clothes from
some of the graves. In a lead sarcophagus (G-
2047), placed in a grave chamber built within
a triconhal memoria, a woman was burried,
whose clothes remained preserved: parts of a
linen shirt, a purple dress (or a gown) with go­
lden embroidery, socks made of white cotton,
seven pairs of shoes made of brown leather
and several soles made of cork, some of them
deco­rated with golden leaves. One almost fully
preserved shoe was decorated with perforations
under the rim and was bound with thin leather
laces (Fig. 58, cat. 226).
After a microscopic textile analysis, it
was confirmed that it was wool, linen and silk
of highest quality, wherein silk decayed and
only parts of golden ribbons, wool and linen
remained preserved (Fig. 116, cat. 227). Тhe
cloth was originally dark-blue or purple and on
its remains, traces of ornaments can be seen,
in the shape of inner compositions with floral
motifs or figural motifs and bordures along
the rims, made in the so-called “weaving by
pattern’’ form. It is one of the most complex
ways of making ornaments on textile, which is
often, because of the usage of thread covered
with golden foils, called “golden embroidery”
and represented official clothing of the highest
social classes. The great weft density (12-
70 threads per 1 cm) and the ornamenting
technique ponit to the Hellenistic-Coptic
tradition and the workshops of Egypt and Syria.
The occurrance of marble and lead sarco­
phagi, as well as tomb-constructions with luxu­
rious grave-goods, Greek language on ins­
criptions and the new deities of the Eastern
Pantheon represent only a part of numerous
cha­nges in funerary and religious spheres,
initiated by soldiers and newcomers from the
East.
The decoration of the lead sarcophagi
from the 2nd and 3rd century, made of
triangles and rhombs, with depictions of
Mars, Europe on the bull and Three Graces,
along with leather sandals as grave-goods and
symbols of divine steps and heroisation, point
ot soldiers and immigrand from Palestine and
Syria. Comparative anthropological analyses
of wealthy burials within the stone or lead
sarcophagi and the type of grave-goods reveal
the connection of anthropological types of
Mediterranean origin with the funerals in
sarcophagi and point to the newcomers from the
Eastern provinces, who came to Viminacium
during the Antonine and Severan dynasties.
The same anthropological types within modes
funeral contexts can be connected to the early
Christians.
Newcomers were buried on the already
existing cemeteries of Italic and Romanized
populations.
The period from the end of the 3rd to the
beginning of the 4th century and great building
activities of Diokletianus and Constantine I,
con­du­cted throughout the Empire, regardless of
bricks (fig. 27, cat. 5-7), were not architecturally
asce­rtained in Viminacium. The data from the
Antonine itinerary indicate that a smaller fort
was built on the left Mlava bank (the sites Mali
and Veliki grad, Fig. 22), which, so far, was not
archaeologically confirmed. Due to the political
situation on the Danube, Constantine and later
on also Constantius, returned to Viminacium
several times, since it was starting point for huge
military campaigns against the Sarmathians
and the Goths. Viminacium is also mentioned
as a place in which, after Constantine’s death in
337, the brothers Constantine II, Constantius II
and Constans met in order to divide the huge
Empire between themselves.
An architectural object of military
character, dated approximately into the 3rd
century, was discovered at the western edge
of Novi Kostolac, at the right Dunavac bank,
some 5 km to the west from the Čair camp. This
facility was surveyed and it was attested that it
was a smaller Roman fort with a square ground-
-plan (dimensions 16,40 x 16,40 m, wall-width
2,05 m), with four inner pillars which carried
the firts floor. The dating of the object and
author’s presumption, that along the Dunavac,
along the road from Margum toViminacium,
at the distances of 3 km there were alltogether
five such forts, can be connected to defensive
activities in the 4th century.
Archaeological finds, especially of mili­
tary equipment, with elements of barbarian
style, connected to the German allies, indicate
cha­nges in the structure of the military, which
took place during the reign of Constantine and
his heirs.
During their visits in Viminacium, they
were given military order for their credits, such
as gold-covered cross-shaped fibulae (Fig. 60,
cat. 32-27) made in the imperial workshops.
As an elite symbol, available also for loyal
barbarian soldiers, they belong to indicators of
an always stronger allied system.
The great renovation, Imperii Renovatio, co­
ndu­cted by Constantine, certainly included the
urban area and architectural complexes of the
Viminacium metropolis.
The fresco-painted masterpieces in
tombs, monumental sculpture and parts of de­
co­rative architectural plastic, the discovery of
139
Dragana Spasić-Djurić The City of Viminacium
luxu­r ious toreutic deposits and items from the
Eastern workshops, point to skilled artist and
the tradition of the well-known workshop-
-centres influencing local production and affirm
the political and ideological concept and the
imperial idea of the new dynasty.
The number of fresco-painted tombs
(28), discovered either single-standing or within
memoria, give proof that there was a painting
workshop in Viminacium with highly educated
artists, who were well-aware of courses in Late
Antique art. They were created in dramatic,
breaking points of religious turbulences , during
the second half of the 3rd and the first half of
the 4th century, containing original works of
Early Christian art. Their iconographic causes
have analogies, but only as independent motifs,
while as compositions, they represent original
works of art, with high degree of iconographic
motifs’ and religious ideas’ sublimation.
The tomb-painting of Viminacium point
to a specific, religiously mature social community
and a tolerant spiritual climate. Within the
iconographic sample, one can recognize the
inter-weaving of general Christian principles and
religious images of Viminacium’s inhabitants,
within which the elements of religious heritage
and solar monotheism of the 3rd century were
strongly represented.
The portrait of a young woman (from
25 to 30 years of age), depicted in a tombstone
from the firts decades to the middle of the 4th
ce­ntury, represent a masterpiece of the Late
Antique portrait art (Fig. 117, cat. 246).
The draped stola with wide borders
along the edges, decorated with floral motifs
and with ellipsoidal motifs on the shoulders,
imitatig a heavy necklace, was made in the
“weaving by pattern’’ tehnique, the same as
the luxurious clothes of the deceased female
from grave G-2047. A blue nimbus behind
her head is somewhat unusual, indicating
Egyptian or Syrian origin, where nimbus
played an important role in the funerary cult.
Technological features of the textile and the
resemblance of the female portrait with the
140
mummy-portraits from the Roman Egypt and
Dura-Europas, give proof to the hypothesis
that one is here most probably dealing with a
newcomer from the East, most likely Syria.
Another family tomb with burials of three
men and a woman, from the third or fourth
decade of the 4th century (G-5517), contains
symbolic and alegoric depictions of Christian
beliefs or the name of the Savior, compre­
hended only by the believers. As court’s model,
the chryzmon type at the central wall, within
a laureal wreath, as well as the Greek letters
“alpha” and “omega” on the sides (cat. 247-250),
it was established during the Constantine’s era
and became a model for the entire Late Antique
period.
The artistic symbolism of this tomb
points to the mystic of death and resurrection
and announces the destiny of the believing as
single persons and the general principles of
the New Era. The depictions’ metaphores and
the symbolism of Christianity, as well as the
philosophical-religious tradition of the East,
reflect religious dualism and the way to the
salvation and redemption of the soul.
High artistic value of the fresco-paintings
from the beginning of the 4th century is
what distinguishes Viminacium from other
Early Christian and Christian centres, like
Constantinople, Thessaloniki, Philippi, Naissus,
Pecs and Sofia.
According to tomb-paintings and other
kinds of material and spiritual culture, the Late
Antique art of Viminacium was maturing even
before the age of Constantine, at the end of the
3rd and the beginning of the 4th century, during
Diokletian’s reign. Immigrants from the East and
solar cults played important roles in formulating
new artistic and handicraft expression. During
Constantine’s time, this creative expression
was, both spiritually and materially, integrated
around the cross, representing a new imperial
and dynastic symbol.
The analysis of cemeteries and the de-
ceased in Viminacium confirms the presence of
the most typical representatives of certain an-
thropological types. It is the whole anthropo-
logical spectrum which, in geographical sense,
includes the arch from the Middle East to the
areas around the Adriatic sea and its hinterland.
Epigraphic monuments about the ethni-
cal structure of the soldiers from the legion VII
Claudia and other military units stationed in
Viminacium certainly add data to the already
drawn anthropological conclusions.
A laterculum with the list of soldiers re-
cruited in 169 and dismissed in 195 contains
data about the origin of 142 soldiers. By their
origin, most of the legionaries were from Up-
per Moesia (102-104), while a smaller number
was from Moesiа Inferior, Dalmatia, Macedo-
nia, Dacia, Pannonia, Noricum and the eastern
regions. Women’s names, preserved in a small
number, indicate regions inhabited with Celtic
population, the eastern and other parts of the
Empire.
Although rarely epigraphically con-
firmed, the indigenous population did not dis-
appear in conflicts with the Romans. In cas-
es when the name indicates Celtic, Thracian
or Illyrian origin (Cutius, Cutia, Aurelius , Stram-
bus Tricorniensis, Gall), one is most likely dealing
with the indigenous population or immigrants
from the neighboring, Thracian or Illyrian
lands.
The city of such magnitude and impor-
tance as Viminacium once surely used to be in-
cluded a great number of professions and city
administration.
According to the oldest monuments from
the end of the 1st and the beginning of the 2nd
century, veterans from the legion VII Claudia,
after being dismissed, mostly remained in the
city area and raised their families within the
settlement near the legionary fort or in its vicin-
ity, while only a small number of them returned
to their homelands.
Veterans of the legion VII Claudia played
an important role in the public life of the city, as
officers of the city administration or as priests.
Epigraphic monuments give testimony about 24
representatives of the city administration: most-
ly decurio, quinquennalis, duumvir, but also, in
a smaller number about decurio quaestor , de-
curio aedilis, decurio augur, quaestor collegii
nautarum. Among them there are rarely Ro-
manized natives.
A long life-span of city’s administrators
(up to 60 or 70 years) indicates that the condi-
tions in the city of Viminacium were favorable,
while the medical service was developed and
affordable to the wealthier population.
The favorable trading and business at-
mosphere attracted tradesmen and craftsmen
to Viminacium. A ship’s owner, nauclerus, is
mentioned on one of the monuments, while a
dynamic capital turnover was illustrated on the
famous “Banker’s stella”. According to the ep-
igraphic material, even in the middle of the 5th
century, Viminacium represented an attractive
trading place for Greeks and Syrians.
Numerous archaeological artifacts indi-
cate dynamic trading exchange and contacts
with the most distant regions.
Stamps on bricks indicate that the brick
producing workshops were owned by the mil-
itary or private property of persons of indige-
nous or foreign origin. A similar situation can
be assumed in other productions.
Local production offered jobs to a great
number of craftsmen, some of which are ep-
igraphically confirmed: tailor, silversmith (vesti-
arius, faber argentarius) or builders, soldiers of the
legions VII Claudia and IV Flavia, whose names
(Tiberius и Claudius) were carved in the mortar
of the aqueduct.
Workshop’s owners belonged to the mu-
nicipal aristocracy which was the main con-
sumer of the imported goods coming from
Italic, Rhine, Cologne, Gaul or the Eastern
workshops. Directly or indirectly, they influ-
enced local production.
According to the only archaeologically
attested amphitheater at the territory of mod-
ern Serbia and to some of the archaeological
artifacts, one can assume that in Viminacium
there were gladiators and organizers of gladi-
ators’ fights (munera gladiatoria, editor munerarius).
141
Dragana Spasić-Djurić The City of Viminacium
Indirectly, some objects of specific pur-
pose indicate the existence of certain activities
or professions of the inhabitants of Viminaci-
um: building tools and measuring instruments
(Fig. 61, cat. 118, 127, 128). Their usage is men-
tioned by Vitruvius when writing about educa-
tion and skills of an architect.
Grave goods of writing utensils (stylus,
inkwells, wax plates, capsules for stamp keep-
ing) represent certain proves of writing and lit-
eracy.
City’s administrators wrote on papyrus
scrolls or sheets of polished leather (chartae),
with a bone stylus (calamus) and with ink, while
the scrolls were kept in a special box (capsa). A
precious find of writing utensils (a bone ruler,
an iron stylus, an iron wax spatula and an ink-
well) were found in the cremated grave G1-1697
from the 2nd century (Fig. 62).
Technological features of the bronze
boxes - capsules for stamp keeping (cat. 130-
132) indicate that they were imported from the
workshops in Gaul, Raetia and Noricum.
Presence of doctors and a well-devel-
oped medical service, especially in the peri-
od from the end of the 1st until the end of the
3rd century, is attested with numerous finds of
single medical instruments, stamps and graves
of doctors or doctors - pharmacists (cat. 134-
140). Apart from the already published finds,
there is an outstanding cremated grave G1-1007
from the 2nd century in which, apart from pot-
tery vessels and a glass balsamarium, within a
wooden casket decorated with Athis’es masks
(Fig. 102), there was a stone palette, a scalpel,
a bronze probing tool and a pincette (Fig. 63).
The public life in the city was created by
local aristocracy, the number of highlighted ex-
tremely wealthy persons was quite high. One of
such examples is a sarcophagus with garlands
made of Proconic marble, representing a syn-
thesis of indigenous and Greco-Roman icono-
graphical motifs and symbols (Fig. 64).
Iconographic elements from the Greek
and Roman mythology and art on some fu-
nerary monuments, like the stella of Gaius Cor-
142
nelius Rufus (Fig. 65), give indirect data about
the educational degree of the customer and the
stone-cutter.
An important historical and epigraphical,
but also artistic testimony is the stella of the au-
gustal Titus Baebius (Titus Baebius Еutychus) and
his spouse Marcella (Marcella), erected by their
son Titus Baebius Abascantus (T. Baebius Abas-
cantus), also an augustal.
Individualized personal features of the
deceased’s portraits indicate the period of Marc
Aurel, actually the time from the middle of the
seventies of the 2nd century (Fig. 68, cat. 242).
The presentation of the wolverine with
the twins, cut in the classical style, as the sym-
bol of plentitude, fertility and vitality, is in the
ideal balance with the entire iconographic nar-
ration and the official character of the image of
the married couple.
The stele represents a strong political
mean of propaganda, affirming Rome, the
Romanization and the idea of the eternal city
(Urbs aeterna). In the 4th century (Fig. 67), it was
used anew during a funeral, to form a sarcoph-
agus (G-5375).
Numerous tokens (made of stone, glass,
clay or shells), dice and gambling boards, give
testimony about favorite games, played in the
free time by the inhabitants of Viminacium
(Fig. 69, 70).
Special attention was paid to children
and their raising, testimonies of which can be
observed in children’s graves with toys as grave-
goods. Local pottery workshops produced series
of rattles (cat. 71, 72), mobile toys with wheels
(cat. 70), as well as dolls, some of which were
made with bending ankles and wrists (Fig. 72).
Regular hygiene and bathroom usage
belonged to everyday activities, for which also
oil and massage utensils were needed (cat. 108,
151, 152).
Apart from mirrors, razors and combs
also belonged to the obligatory toilette utensils
(Fig. 75, cat. 154, 155). Two little knives also be-
longed to a fancy women’s cosmetic set, kept in
a leather case with golden shackles (cat. 156).
During the research of Viminacium,
some 230 well-preserved mirrors were discov-
ered. The most numerous ones were round mir-
rors made of bronze. The oldest ones are the
silver and silver-plated examples of Italic ori-
gin, from the first half of the 1st century, with
perforations along their edges (cat. 141, 142).
Square and rectangular examples also belong
to the group of older mirrors, from the 1st cen-
tury BC and 1st century AD. The most luxuri-
ous examples, wiht relief images embossed in
a thin gold-plated bronze sheet, represent im-
ported items from the north African centres or
those from Asia Minor (Fig. 77,cat. 146, 147).
Similar to coins and apart from practical pur-
pose, they also possessed a strong political and
propaganda function.
Grave-goods from Viminacium show
that, apart from their practical purpose, mir-
rors also had an initiation function in the tran-
sitional rituals.
Miniature lead mirrors also possessed
a complex cultic meaning (Fig. 78, cat. 150).
Their huge number indicates that they were
produced locally.
The discovery of numerous amulets and
items with apothropaic-prophylactic function,
especially in children’s graves (teeth, perforat-
ed coins, bells, shells, pendants in the shape of
phalluses etc.), confirm that numerous tradi-
tional rituals were applied in order to protect
one from the evil eye.
Pottery and bronze lamps were used for
lighting, while the most expensive examples wer
actually lanterns (laterna, lanterna ), like the
one discovered in a cremated grave from the
first half of the 2nd century (Fig. 81). According
to its construction, it belongs to a rare type with
three pillars, thus joining the group of only sev-
en examples known so far from the territory of
the Empire (Naples, Augst, Káloz, Aquincum,
Catalka, Karaagatsch and Boissiéres).
Jewelry from Viminacium is mostly of
Roman forms, although continuity of some in-
digenous, Hallstatt and La Téne shapes can be
noticed, especially when it comes to silver jew-
elry. These are most commonly torques, arm-
rings and finger-rings with snake-shaped end-
ings (Fig. 82, 83, cat. 175-177).
Numerous jewelry shapes, like cameos
and hair-pins with relief images of empresses’
busts, apart from being decorative or useful,
also represented a very suitable instrument of
state’s politics aiming to affirm certain ideolog-
ical concepts (cat. 158-160,187, 193).
Jet jewelry belongs to luxurious exam-
ples (cat. 214-218), being at its peak of usage and
popularity in Viminacium during the 3rd cen-
tury.
Archaeological material from Viminaci-
um bearing exclusively sexual-erotic character,
is not very numerous, but according to its con-
tent and typology, it offers a possibility to draw
certain assumptions and conclusions.
Sexual and erotic scenes can be divided
into four major groups:
1. Images of religious character, connect-
ed to fertility cults;
2. Phallic images, also not bearing sexu-
al meaning, but serving for protection against
the evil eye.
Phallic symbols played a very important
role in religious and magical practice of the in-
habitants of Viminacium, as a strong mean of
protection against the evil eyes, especially for chi­
ldren (cat. 132, 170, 171, 213). Its protecti­ve fu­nct­
ion is attested with one lascivious inscription on a
brick with a phallus motif (Fig. 91).
The phallus motif, inherited from the tra-
ditional Roman religion, protected people, an-
imals, but also specific spaces, in which people
were especially endangered and subjected to
the influences of evil forces, therefore urging for
a warning about the danger (Fig. 92)
3. Images of exclusively erotic character
with heterosexual and homosexual scenes; they
are present on everyday utensils, aiming to en-
courage erotic imagination. The most popu-
lar ones were lamps depicting scenes of making
love (cat. 65, 66). Similar scenes are encoun-
tered on vessels, especially for wine, which leads
to ecstasy and all kinds of fervor.
143
Dragana Spasić-Djurić The City of Viminacium
Functionally, objects with sexual scenes
and connected to symposia and banquets, back-
ground of which were drinking and sexual ac-
tivities.
4. Scenes of sexual relationship of people
and animals, out of which in Viminacium the
most numerous ones were lamps with depiction
of Leda and the swan. This group of images is
of mythological character with humorous or sa-
tiric background.
All four groups of erotic-sexual images
from Viminacium repeat older models as pat-
terns and represent cheaper products intended
for lower social strata.
The presence of certain deities and reli-
gious beliefs at the territory of Viminacium is
documented with epigraphic monuments, mon-
umental plastic and relief icons. Of secondary
importance are also depictions in small plastic
(figurines), usually of decorative character.
The deities of the official imperial panthe-
on are epigraphically confirmed: Jupiter (Iuppi-
ter), Juno (Iuno), Minerva (Minerva), but also oth-
er Roman deities: Hercules (Hercules), Neptune
(Neptunus), Dionysus-Bacchus (Dionysos-Bac-
chus), Magna Mater (Mater Deum/Cybela), Mer-
cury, Liber and Libera (Liber et Libera), Asclepi-
us and Hygieia (Aesculapius et Hygiea), Nemesis
(Nemesis), Ceres (Ceres), Diana (Diana), Pluto and
Persephone (Plutos et Persephone), Saturnus (Satur-
nus), Virtute (Virtutis), as well as genii (Genii), a
kind of protective deities of second-rate.
Only one relief depicting Epona is known
from indigenous, pre-Roman cults.
During the 2nd and the 3rd century,
apart from the Roman gods, deities of Oriental
origin were also worshiped, like Mithra (Mithra),
Dolichenus (Dolichenus), Turmasgad (Turmasgad),
Deus Aeternus (Deus Aeternus) and Domnus et
Domina, a divine couple with insufficiently clar-
ified original names and function. At the terri-
tory of Viminacium, the cult of god Menes is at-
tested with only one bronze statuette.
During the Severan dynasty, Mithraism
inclined greatly, while the number of votive
icons indicates local production, producing sim-
144
pler items made of pottery for the less wealthy
believers. One of them is an icon from a grave
in the shape of a well, introducing into the al-
ready existing canonic model a detail very rare
in the mithraistic iconography: Victoria’s figure
with a palm branch in her right hand (Fig. 96).
At the same time, the cult of Lunar god-
dess/Danubian horseman was respected, one of
the most important Balkan cults which devel-
oped in the time from the 2nd to the 4th centu-
ry. Its popularity was attested with a great num-
ber of lead, but also stone icons. The discovery
of a mold gives proof that a workshop for pro-
duction of icons of this still less-known cult was
situated within the city territory (Fig. 98).
The cult of Cybele (Cybela, Magna Mater or
Mater Deum) is attested with an altar on which plac-
ing her statue within Neptune’s temple is men-
tioned. According to its portrait elements, strong
chest and leg musculature, the marble statue on a
throne, interpreted as Cybele - Magna Mater (Fig.
104), corresponds more to the image of Dyonisus
accompanied with a lion or a panther.
Since the city territory is insufficiently ex-
plored, final conclusions about popularity of
certain deities are not to be drawn. The wider
city territory is of great importance for attest-
ing certain cults, especially the slopes of the So-
pot hill, very rich with springs. In the wider city
zone there are cultic places discovered, with re-
mains of ancient architecture and still applied
pagan rituals, integrated into the mythological
system of Christian religion.
The sacral character of some cults is
sometimes ref lected in individual graves,
through archaeological finds, like Venus’es
statuettes or pins with the endings in Venus’es
shape (cat. 73-75, 157). Owing to such grave-
goods, the cult of Funerary Venus (Venus Fu-
neraria) was suspected. The same cult, through
the idea of pars pro toto, is suspected in cases of
graves in which there are shells as grave-goods.
Connection to Venus is indicated after the ana­
lysis of the aforementioned cosmetic-toilette box
made of mother of pearl (Pinctada margaritifera
kind), from grave G1-1026 (Fig. 109).
It is an exclusive object indicating con-
tacts with the regions of modern Israel, Jor-
dan and Syria, in which the production of the
Pinctada boxes is suspected.
Although in the 4th century Viminacium
was attested as an episcopal seat, scarce written
sources and archaeological monuments limit the
knowledge about activities of the Viminacium
episcopes. Scarce data about Amantinus from
343-344 and Cyrenaicus from 356 show that
the Viminacium episcopes did not play an im-
portant role in the process of Christianization.
During the 4th century, Christians con-
tinued to bury their dead at the territory of the
pagan necropolis, often with elements of pagan
tradition. Such a situation indicates a high de-
gree of religious tolerance and a conciliatory re-
ligious atmosphere in the city.
The presence of Christians during the
4th and the 5th century is documented with
only a few architectural sepulchral monuments,
graves, epigraphic testaments and iconograph-
ic symbols on bricks and jewelry (Fig. 112, 113,
cat. 185). The existence of a Christian commu-
nity is attested with a tegula with a Christian
inscription from the 4th century: “Christ the
God, the son of God, should protect all of the
craftsmen who made this in the sign of God.”
Rectangular, square, cross-shaped and
triconhal memorial buildings, built grave
chambers with lead sarcophagi and fres-
co-painted tombs indicate funerals of wealthy
pagans and Christians (Fig. 114, 115).
Pagan funerary tradition and rituals were
kept for a long time among conservative social
strata of the Viminacium inhabitants, making
strong influence on early-Christian funerary
practice.
Economic and cultural prosperity of
Vimi­nacium was interrupted with Hunnic
deva­sta­t ion in 441. Cemeteries from the seco­
nd third or the second half of the 5th and the
seco­nd third of the 6th century, discovered at
the sites of “Burdelj” and “Više Grobalja” (Fig.
28, cat. 22, 38, 208), point to the settling of
German tribes and an altered cultural image.
During Paleo-Byzantine time, during
Justinian’s reign (527 - 565), Viminacium was
renovated as the Early Byzantine Viminakion,
under the iurisdiction of Prima Justiniana.
Remains of the Early Byzantine wall from the
6th century, with two towers dividing the river-
-beds of the Mlava and the Dunavac, were
archaeologically confirmed at the site of Svetinja.
At the end of 584, Viminacium was taken
by the Avars. The Slavic settlement from the
7th century indicated the dissapearance of this
huge Moesian city. The Kostolac settlement is
named after the Roman castellum, upon whose
ruins the Slavic inhabitants have built their
own settlement.
Complex socio-political, economic and
cultural relations from the 1st to the 6th ce­
ntury, at the broader Viminacium area, are
documented with tens of thousands of finds,
repre­senting a starting point for studying
Roman provincial culture at the territory of
Serbia. Broadly, they incorporate valuable
testi­monies about the Romanization and esse­
ntial transformations that took place during
Antiquity in the Braničevo area.
This process, as a sum of milita­r y-
political, socio-economical and cultural influ­
ences which, at the time of Viminacium’s birth,
entered and dominated at the territory with
tribal societies. It was not just a mome­nt in time
and it possessed its logical evolution. It inclu­ded
ado­ption of knowledge, technologies and life-
-standards of Italic colonizers, Greek, East­ern
and other newcomers.
The aspects of Romanization are visible
and clear in material and spiritual culture
which, with its summarized quantitative and
qua­lita­tive values, indicates dynamic prosperity
of the capital of the Upper Moesia, which was
cru­cial for the development and stability of the
entire Braničevo area.
145
КАТАЛОГ

147
 KATALOG KATALOG

4
Опека са печатима новца
ковнице Виминацијум,
1 III или IIII г. локалне ере /241/242-242/243.г.,
Опека, I-II век (Гордијан III, 238-244.г.)
Leg (io) VII C (laudia) P(ia) F(idelis), I-II век Костолац, Viminacium,
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, меморијални објекат Г-5036, Ц-12364;
глина; калуп; глина; калуп, печат;
димензије: 29,5 x 20 x 6 cm димензије: 42 x 29 x 3,5 cm
НМП 02/1876* НМП

2
Опека, I-III век
Костолац, Viminacium, лок. Пећине;
глина; калуп;
димензије: 54 x 54 x 5 cm
НМП

5
Опека, крај III-IV век
Leg (io) IIII FL (avia) Reno | PP (praepositus) Concord(i)u(s),
Костолац, Viminacium,
глина; калуп;
димензије: 40 x 26 x 4,5 cm
НМП 02/1469

3
Опека, II-III век
Костолац, Viminacium, 6
лок. Пећине, Г-5517, Ц-13282 a; Опека, III Viminace (nsis), III-IV век
глина; калуп, урезивање; Нови Костолац, Viminacium,
димензије: 39 x 26,5 x 5cm приликом копања индустријског колосека;
НМП Ц-13282 a глина, калуп;
димензије: 30 x 25 x 5 cm
НМП 02/1479

*  знака 02 односи се на античко - византијску збирку; за могућност публиковања предмета из ове збирке, захваљујем се
О
вишем кустосу Т. Бранковић. Ознака 03 односи се на предмете из виминацијумске збирке.
148 149
 KATALOG KATALOG

10
Фрагмент војничке дипломе, 146. године
Костолац, Viminacium, Брест-Корабе, Ц-1072, слој;
бронза; ливење, искуцавање;
7 висина 9,7 cm; ширина 6,3 cm; висина слова 4-5 mm
НМП 03/4235
Опека, III-IV век
Leg (io) VII Cl (audia) R (ufus) Opat (us) III Vim (iminacensis)
Лит.: Mirković 1999: 249, 250, Tafel V, No 2
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Г-5516, Ц-13234;
глина, калуп;
Спољна страна:
дим. 22 x 21 x 3 cm.
НМП Ц-13234 P. ATTI
L. PVLLI
M. SERVII
L. PVLLI
M. SENTILI
T. IVLI
C. IVLI

Унутрашња страна:
8
ALLAE CALL
Опека, II-IV век TI. CLAVDIV
Костолац, Viminacium, ?TIDI or I eqi? I HI
лок. Пећине, Г-3971 Б, Ц-11233; ET MAMMA F POSS
глина; калуп, урезивање;
11
димензије: 30 x 27 x 3 cm
НМП Ц-11233 Копље, III-IV век
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Г-3735,
Ц-10952;
гвожђе; ливење, ковање;
дужина 20,8 cm
НМП 03/3552

12 Стрелица, II-III век

Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Ц-2052, слој;
гвожђе, ливење, ковање;
дужина 12,5 cm
НМП 03/3569
9
Ламеле оклопа (lorica), I-II век
Костолац, Viminacium,
лок. Брест-Корабе, Ц-1225, слој;
бронза; ливење, искуцавање, бушење;
висина 2,3 и 2,4 cm; ширина 1,2 cm
НМП 03/5686 13 Стрелица, II-III век
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Ц-7248, слој;
гвожђе; ливење, ковање;
дужина 6,7 cm
НМП 03 /3558
150 151
 KATALOG KATALOG

17
Оплата гладијуса, I-II век
Костолац, Viminacium, лок. Мали Чаир;
бронза, сребро; ливење, пресовање, искуцавање;
висина 15,8 cm; ширина 5,7-6,2 cm
НМП 02/2458
14
Бодеж, I-III век
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Г1-171, Ц-2420;
гвожђе; ливење, ковање;
дужина 28 cm
НМП 03/3554

18
Дршка ножа, II-III век
Костолац, Viminacium,
лок. Пећине, Г1-627, Ц-7018;
дрво; струг, резање;
висина 5,6 cm; ширина 5 cm
НМП 03/4236

15
Бодеж са оковом каније, I-прва половина II века
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Г1-518, Ц-6009;
гвожђе, бронза; ливење, ковање, савијање;
дужина 15,8 cm; ширина 4,4 cm
НМП 03/3574

19
Ситула, I-прва половина II века
Костолац, Viminacium, лок. Брест,
Г1-7 (бунар), Ц-571;
бронза, гвожђе; ливење, искуцавање;
висина 15,2 cm; пречник обода 15,5 cm;
16 пречник дна 8,5 cm
Бодеж са оковом каније, II-III век НМП 03/3578
Костолац, Viminacium, лок. Више Гробаља, Г1-1361, Ц-9262;
гвожђе, бронза, кост; ливење, ковање, искуцавање, резање; Лит. Спасић 1997: 41, Т.V/8;
дужина 24,6 cm Golubović 2008: 59, T. 30
НМП 03/3572

152 153
 KATALOG KATALOG

20
Копље, IV век
Костолац, Viminacium, гроб коња, лок. Пећине, Ц-11994;
гвожђе, бронза; ковање, искуцавање, тауширање, нитовање;
дужина 32 cm
НМП 03 /3566 24 Појасна гарнитура, II-III век
Костолац, Viminacium, лок.Више Гробаља, Г1-742, Ц-5718;
бронза; ливење, пробијање;
копча са оковом: ширина 8,7 cm; висина 3 cm;
оков: ширина 5,4 cm; висина 2,3 cm;
21 Плумбата, IV век оков са лимом: ширина 7,1 cm, висина 2,3 cm
Костолац, Viminacium, НМП 03/3564
олово; ливење;
дужина 11,9 cm; пречник оловног дела 1,4 cm
НМП 02/1899

Лит.: Вујовић 2009: 207, Fig. 2/7, T. I/2.

22 Умбо, друга трећина VI века

Костолац, Viminacium, лок. Више Гробаља, Г2-115, Ц-1218;
гвожђе, сребро; ковање, искуцавање, нитовање;
пречник 17,2 cm
НМП 03/3220

Лит.: Ivanišević, 25 Појасна гарнитура, II-III век

Kazanski and Mastykova 2006:166, Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Г1-138, Ц-2011;
Tomb 115, pl. 13/1. бронза; ливење, пробијање; 1 копча: ширина 3 cm, висина 2,7 cm;
2 копча: ширина 2,1 cm; висина 1,8 cm;
сегменти; ширине 5 и 2,5 cm; висине 4,7 и 2,7 cm
НМП 03/3582

23
Појасна гарнитура, II-III век
Костолац, Viminacium,
лок. Пећине, Г1-160, Ц-2301;
бронза; ливење,
26 Појасна гарнитура, II-III век
искуцавање, пробијање;
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Ц-5303, слој;
копча са оковом: ширина 9,2 cm;
бронза; ливење, пробијање;
висина 3 cm; оков: ширина 5,7 cm;
укупна дужина 7,4 cm; окови: ширина 4 и 3,6 cm;
висина 2,3 cm;
копча: ширина 3,3 cm; вис. 3,8 cm
привезак: висина 3,8 cm;
НМП 03/3586.
језичак: висина 7,8 cm
НМП 03/3565

154 155
 KATALOG KATALOG

31
Фибула, II век
Костолац, Viminacium,
лок. Пећине, Г1-614, Ц-6978;
бронза; ливење, урезивање;
дужина 3,5 cm; висина 1,9 cm
НМП 03/3635

Лит.: Redžić 2007: 52, Tip XXVI, varijanta 1, br. 272;

Petković 2010: 210, cat. 1050, T.XXXVI/6.

27
Копча, III век
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Г-3388, Ц-10000;
бакарна легура, олово, сребро; ливење, ковање, пробијање;
дужина 19 cm; висина 9,6 cm
НМП 03/3584
28
Фибула, II-средина III в.
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Ц-1033, слој;
бронза, емајл; ливење, пробијање;
дужина 5,5 cm; ширина 2,9 cm; висина 1,1 cm
НМП 03/3641

Лит.: Redžić 2007: 46, Tip XXI, varijanta 5, br. 244.

29
Фибула, II-средина III века
Костолац, Viminacium, лок. Више гробаља, Г-160, Ц-1514;
бронза, емајл; ливење, ковање, пробијање;
пречник 3,2 cm
НМП 03/ 3640
32
Лит.: Redžić 2007:47, Tip XXI, varijanta 4, br. 241.
Фибула, друга трећина-средина IV века
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Г-3123, Ц-9155;
30 бронза, сребро, позлата; ливење, искуцавање, тауширање, ниjело;
Фибула, II-средина III века дужина 10,6 cm; ширина попречне греде са луковицама 7,2 cm; ви-
Костолац, Viminacium, сина лука 3 cm; тежина 61,02 gr
лок.Више гробаља, Г-1486, Ц-8874; НМП 03/3882
бронза, емајл; ливење, пробијање;
пречник 4,4 cm Лит.: Redžić 2007: 71, Tip XXXVI, varijanta 3, br. 405;
НМП 03/3642 Спасић-Ђурић 2008 а: 404, 405 ,сл. 2/1, т .I/1; Petković 2010,
267, sl.100.
Лит.: Redžić 2007: 47, Tip XXI, varijanta 5, br. 242.
156 157
 KATALOG KATALOG

35
Фибула,
друга трећина-крај
шесте деценије IV века
33 Костолац, Viminacium,
Фибула, друга трећина IV века лок. Пећине, Г-676, Ц-2236;
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Г-1178, Ц-4123; бронза, позлата; ливење,
бронза, позлата; ливење, искуцавање, урезивање, искуцавање, нијело, жлебљење;
пунцирање, ниjело; дужина 9 cm; ширина 6,1 cm;
дужина 11,6 cm; ширина попречне греде са луко- висина 2,3 cm; тежина 81,62 gr
вицама 7,1 cm; висина лука 3 cm; тежина 122,34 gr НМП 03/3881
НМП 03/3884
Лит.: Redžić 2007: tip XXXVI,
Лит.: Васић 2001: 185, напомена 35; varijanta 3,71, kat. 404; Спасић-
Спасић-Ђурић 2008 а: 409, 410, сл. 4/1, т. I/4; Ђурић 2008 а: 402.403, сл. 1/1, т.I/1.
Petković 2010, 264,295, sl. 95.

34 36
Фибула, Фибула, средина-друга половина IV века
прва половина-почетак седме деценије IV века Костолац, Viminacium,
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Г-3122, Ц-9359;
лок. Код бреста, разрушен гроб, Ц-834; бронза, позлата; ливење, искуцавање,
бронза, позлата; ливење, искуцавање, жлебљење, пунцирање,тауширање;
пунцирање, нијело, жлебљење; дужина 11 cm; висина 2,7 cm;
дужина 8,6 cm; ширина 6,7 cm; ширина 7,6 cm;
висина 2,7 cm; тежина 122,3 gr тежина 60,07 gr
НМП 03/3880 НМП 03/3883

Лит.: Redžić 2007: tip XXXVI, varijanta 3, 70, 71, Лит.: Redžić 2007: tip XXXVI, varijanta 3,
kat. 400; Спасић-Ђурић 2008 а: 411, сл. 4/2, 71, kat. 405; Спасић-Ђурић 2008 а: 406-
т. I/5. 409, сл.3/1, т. I/3.

158 159
 KATALOG KATALOG

39
Апликација, II-III века
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Г1-353, Ц-4203;
бронза, сребро; ливење, пробијање;
дужина 5,2 cm; ширина 4,8cm
37 НМП 03/3605
Фибула,
средина-друга половина IV века
Костолац, Viminacium,
лок. Пећине-Капија, Г-5382, Ц-12751;
бронза; позлата, ливење,
искуцавање, жлебљење;
дужина 8,3 cm; ширина 4 cm;
висина 2,6 cm; тежина 35, 28 gr
НМП 03/3885

Лит.: Redžić 2007: tip XXXVI, varijanta 3,

72, kat. 412; Спасић-Ђурић 2008 а: 415-419,
сл. 7/1, т. II/4.

40
Жвале, IV век
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, гроб коња, Ц-78;
гвожђе; ковање, ливење;
ширина 13 cm; висина 12 cm; пречник алки 9-9,4 cm
НМП 03/3577

38
Фибула, средина V-средина VI века
Костолац, Viminacium,
лок. Више гробаља, Г2-1311, Ц-8038;
сребро, позлата; гвожђе, ливење,
41
тауширање, ровашење;
дужина 4,9 cm; висина 1,4 cm; Апликације (украсне нитне)
ширина 2,4 cm; тежина 7,00 gr за коњску опрему, IV век
НМП 03/ 3218 Костолац, Viminacium,
лок. Пећине, гроб коња, Ц-11991;
Лит.: Ivanišević, Kazanski and Mastykova cребро; искуцавање, гранулација;
2006: 208, Pl. 35/1, Fig. 39/1. (Tomb 1311/1). димензије: 2,4 x 2,2 x 1,3 cm; 2,2 x 1,4 x 1,3 cm
НМП 03/3007

160 161
 KATALOG KATALOG

45
Acetabulum (чаша), друга половина II века
т.с. Drag. 33, радионица Lezoux,
печат Cracvna F(ecit)
Костолац, Viminacium,
лок. Више Гробаља, Г-1018, Ц-6311;
глина; калуп, бојење;
42 висина 6,7 cm; пречник обода 13,5 cm; пречник дна 5,6 cm
Здела-жртвеник, I-II век НМП 03/3736
Костолац, Viminacium,
лок. Више гробаља 1985, Г1-1540, Ц-10478; Лит.: Bjelajac 1990,134, kat. 24, T.59,62/24.
глина, ручно, урезивање;
висина 4 cm; обод 10,5 x 10 cm; дно 10 x 9,5 cm
НМП 03/2207

46
43
Шоља-пехар, II-почетак III века
Здела-жртвеник, I-II век т.с. Drag. 54, Rheinzabern
Костолац, Viminacium, Костолац, Viminacium,
лок. Више гробаља, Г1-1416, Ц-9865; лок. Више Гробаља, Г1-442, Ц- 3703;
глина; ручно, урезивање; глина; калуп, бојење;
висина 4,2 cm; обод 14,5 x 13 cm; дно 12 x 10 cm висина 8,5cm, пречник обода 5 cm,
НМП 03/2206 пречник дна 3,8 cm
НМП 03/3732

Лит.: Bjelajac 1990: 128,129, Т. 61.

47
Здела, 150-180. г.
средњогалска тера сигилата,
Drag. 30, радионица Lezoux; печат Iustus
44 Костолац, Viminacium,
Здела, друга половина I-почетак II века лок. Више Гробаља, Ц-1674, слој;
северноиталска т.с., Drag. 25 глина; калуп, бојење;
Костолац, Viminacium, висина 14,4 cm, преч. обода 18 cm;
лок. Пећине, Г1-2, Ц-6312; пречник дна 9,2 cm
глина; калуп, аплицирање, бојење; НМП 03/2210
висина 5 cm; пречник обода 11 cm;
пречник дна 5,4 cm Лит.: Bjelajac 1990: 30, kat. 67, T.7.
НМП 03/3727

Лит.: Bjelajac 1990: 124, T. 56,57;

Спасић-Ђурић 2002: 126. сл. 103.
162 163
 KATALOG KATALOG

52
Минијатурни суд, II-III век
48 Костолац, Viminacium,
Шоља, II-III век лок. Више Гробаља, Г-939, Ц-5880;
Костолац, Viminacium, глина; ручно;
лок. Велика Капија, Ц-165 а, слој; висина 2,4 cm; пречник обода 2,7 cm
глина; витло, аплицирање, бојење; НМП 03/3729
висина 5,3 cm, пречник обода 7 cm;
пречник дна 2,6 cm Лит.: Спасић-Ђурић 2011: 17, Т. IV/2.
НМП 03/2200
53
Минијатурни суд, II-III век
Костолац, Viminacium, лок. Више гробаља;
49 глина; витло, ручно;
Каса, II-III век висина 5,1 cm; пречник обода 3,3 cm; пречник дна 2 cm
Костолац, Viminacium, НМП 03/3726
лок. Брест, ров;
глина; витло;
висина 9,4 cm
НМП 03 / 3744 54
Патера, II век
Лит.: Спасић-Ђурић 2002: 132, сл. 109. Костолац, Viminacium, лок. Код Бреста, Г1-15, C-655;
глина; витло, калуп, точкић, глеђосање;
висина 6,5cm; пречник обода 21,8 cm;
пречник дна 9,3 cm
НМП 03/3737

Лит.: Спасић-Ђурић 2002: 129. Сл. 106;

Tapavički-Ilić 2010: 128, Fig. 14.
50
Аскос, II-III век
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Г-443, Ц- 1925;
глина; дводелни калуп, бојење;
висина 19,7 cm; дужина 21 cm; ширина 8,6 cm
НМП 03/3746

51
Пехар-жртвеник (arula), II-III век
Костолац, Viminacium, 55
лок. Пећине, Г1-30, Ц-6424; Пехар (натпис „VITA”),
глина; ручно; друга половина III-прва половина IV века
висина 11 cm; Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Г-4259, Ц- 11376;
реципијент 10,9 x 12 cm; глина; витло, бојење, фирнисовање, сликање;
пречник дна 7,1 cm висина 9,1 cm; пречник обода 4,4 cm; пречник дна 3,1 cm
НМП 03/2285 НМП 03/4046

164 165
 KATALOG KATALOG

56
Пехар, IV век
Костолац, Viminacium,
лок. Брест, Г-50, Ц-784;
глина; витло, глеђосање
висина 9 cm; пречник обода 6,2 cm;
пречник дна 3,8 cm
НМП 03/2167

Лит.: Tapavički-Ilić 2010: 123-140.

59
Лампа, друга половина I-почетак II века
С. Братинац, лок. Утрине, Viminacium,
бронза; ливење, цизелирање;
дужина 17,2 cm; висина 9,2 cm
НМП 02/2062

Лит.: Цермановић 1959: 203, 204, сл.1-4;

Popović et al. 1969: 135, kat. 264; Кондић (ур.) 1980: кат. 148.
57
Крчаг, IV век
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Г-507, Ц-2082;
глина; витло, глеђoсање;
висина 18 cm; пречник обода 4 cm; 60
пречник дна 5,2 cm
Лампа, II-III век
НМП 03 /2174
Костолац; Viminacium
бронза; ливење, цизелирање;
Лит.: Tapavički-Ilić 2010: 123,124.
дужина 5,5 cm; висина 3,8 cm
НМП 02/2063

Лит.: Popović et al. 1969:137, kat. 272;

Цермановић-Кузмановић 1959: 203,204, сл. 1-3.

61
58
Лампа, II век
Пехар, IV век
Костолац, Viminacium,
Костолац, Viminacium,
лок. Више гробаља, Г-224, Ц- 2224;
лок. Брест, Г1-2, Ц-32;
глина; дводелни калуп, глеђосање;
глина; витло, глеђосање;
дужина 8 cm; ширина 5,1 cm;
висина 10,6 cm; пречник обода 8,1 cm;
висина 3,7 cm
пречник дна 4,7 cm
НMП 03/2027
НМП 03/4045

Лит.: Tapavički-Ilić 2010: 125, Fig. 8.

166 167
 KATALOG KATALOG

62 66
Лампа, II-III век Лампа, II век
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Г1-275 б, Ц-3269; Костолац, Viminacium,
глина; дводелни калуп; лок. Пећине, Г-4038, Ц-11187;
дужина 8,5 cm; висина 4 cm глина; дводелни калуп, бојење;
НМП 03 / 2003 дужина 11 cm; висина 3,8 cm
НМП 03 /1982

63
Лампа, II-III век
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Ц-13542, слој;
глина; дводелни калуп, фирнисовање;
дужина 15 cm; ширина 13 cm; висина 5,9 cm 67
НМП 03/5818 Доњи део калупа (печaт Ceriali), II век
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, слој, Ц-1419;
глина; калуп;
дужина 13,2 cm; висина 4,3 cm
НМП 03/2032

64
Лампа, II-III век 68
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Ц-13540, слој;
Горњи део калупа за лампе, II-III век
глина; дводелни калуп, фирнисовање;
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Ц-92;
дужина 14,8 cm; ширина 13,1 cm; висина 6,3 cm
глина; калуп;
НМП 03/5819
дужина 20,3 cm; ширина 13,7 cm; висина 4,5 cm
НМП 03/2034

Лит.: Спасић-Ђурић 2002: 137, сл. 116.

69
65
Горњи део калупа за лампе, II-III век
Лампа, II век Костолац, Viminacium,
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Ц-1059;
лок. Више Гробаља, Г1-460, Ц-3920; глина; калуп;
глина; дводелни калуп, фирнисовање; дужина 12,8 cm,
дужина 11,5 cm; висина 4 cm ширина 10,3 cm;
НМП 03 /1981 висина 4,5 cm
НМП 03/2044
Лит.: Mirković 2007 a: 66, Abb. 59 b.
168 169
 KATALOG KATALOG

70
Играчка, II век
Костолац, Viminacium, лок. Више Гробаља, Г1-515, Ц-4361;
73
глина; дводелни калуп, бојење;
дужина 19,2 cm; ширина 8,6 cm; висина 13,8 cm Теракота (Венера), II-III век
НМП 03/3752 Костолац, Viminacium,
лок. Пећине, Г-3500, Ц-10600;
Лит.: Premk 1995: 145,146, fig. 8; глина; дводелни калуп, бојење;
Спасић-Ђурић 2002: 136, сл. 114. висина 18,8 cm
НМП 03/3747

Лит.: Спасић-Ђурић 2002: 135, сл. 112.

74
Теракота (Венера и Амор), II век
Костолац, Viminacium,
71 лок. Више Гробаља, Ц-1045, слој;
Теракота, звечка (голуб), II-III век глина; једноделни калуп, бојење;
Костолац, Viminacium,лок. Пећине, Г-3471, Ц-10430; висина 13,4 cm; ширина 11 cm
глина; дводелни калуп, бојење; НМП 03/3751
дужина 13 cm; ширина 6,2 cm; висина 5,4 cm
НМП 03/3761 Лит.: Зотовић и Јордовић 1990: 6, сл.2.

Лит.: Premk 1995: 150,151, fig. 14.

72
Теракота, звечка (петао), II-III век
75
Костолац, Viminacium, лок. Више Гробаља, Г-699, Ц-4749; Теракота, II-III век
глина; дводелни калуп; (Венера и Амор),
висина 13,3 cm; ширина 5,1 cm; дужина 12,6 cm Костолац, Viminacium,
НМП 03 / 3763 лок. Више Гробаља,
Ц-3986, слој;
Лит.: Premk 1995: 147, fig. 10; Спасић-Ђурић 2002: 137, сл. 115. глина; дводелни калуп,
бојење;
висина 9,2 cm; ширина 6 cm
НМП 03/3749

170 171
 KATALOG KATALOG

79
Дршка патере (Венера), II-III век
Костолац, Viminacium,
76 лок. Више гробаља, Ц-1023, слој;
глина; једноделни калуп, бојење;
Теракота, II-III век
дужина 6,3 cm; ширина 4,2 cm
( Херкул?),
НМП 03/3766
Костолац, Viminacium,
лок. Више гробаља, Ц-1843,слој;
глина; дводелни калуп, глеђосање;
висина 8,5 cm; ширина 9,3 cm
НМП 03/3753
Калуп за теракоту (Венера и Амор), II-III век 80
Лит.: Зотовић и
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Ц-10264, слој;
Јордовић 1990:11, 14, сл. 4.
глина; дводелни калуп;
дужина 16,5 cm; ширина 10 cm; висина 3-3,5 cm (први део);
дужина 14,3cm; ширина 10,2 cm; висина 3,2-4,5 cm (други део)
НМП 03/3765

77
Теракота, II-III век
Костолац, Viminacium,
лок. Више Гробаља, Ц-7161, кулина;
глина; слободно моделовање;
висина 10 cm
НМП 03/3758

Лит.: Зотовић и Јордовић 1990: 32, сл. 14.

78
Дршка патере, II-III век
81
(Бахус/Либер),
Костолац, Viminacium, Део дводелног калупа за
лок. Више Гробаља, C-7292, слој; теракоту рибе, II-III век
глина; једноделни калуп, бојење; Костолац, Viminacium,
дим. 6,9 cm; ширина 4,1 cm лок. Пећине, Г1-1146, Ц-13501;
НМП 03/3762 глина; дводелни калуп;
дужина 9 cm; ширина 4,2 cm
Лит.: Зотовић и Јордовић 1990: 30,31, сл. 5; НМП 03/2267
Пилиповић 2011: 167, kat.42,
T. XIII /42 кат. 42. Лит.: Premk 1995: 151, 152, Fig. 16.

172 173
 KATALOG KATALOG

84
Тоалетна бочица, I-прва половина II века
Костолац, Viminacium,
лок. Више Гробаља, Г1-988, Ц-7065;
стакло; дување, калуп;
висина 4,6 cm; пречник обода 1,7 cm
82 НМП 03/3800
Крчаг, I-прва половина II века
Костолац, Viminacium,
лок. Пећине, Г1-24, Ц-6402;
стакло; слободно дување;
висина 17 cm; пречник обода 6,1 cm;
пречник дна 4,8 cm
НМП 03/3787 85
Тањир/здела,
Лит. Спасић-Ђурић 2002: 111, 113, сл. 90. I-прва половина II века
Костолац, Viminacium,
лок. Пећине, Ц-3397, слој;
стакло; калуп, ливење, пресовање;
висина 4 cm; пречник обода око 12 cm
НМП 03/3779

86
Шоља, I-прва половина II века
Костолац, Viminacium,
лок. Пећине, Г1-24, Ц-6400;
стакло; слободно дување;
висина 6,8 cm; пречник обода 5,5 cm;
пречник дна 3,7 cm
НМП 03/3776

Лит.: Спасић-Ђурић 2002: 111, сл. 90.

83
Боца, I-прва половина II века
Костолац, Viminacium,
лок. Пећине, Г1-24, Ц-6397;
стакло; слободно дување;
висина 15,8 cm; пречник обода 8,5 cm;
пречник дна 13,8 cm 87
НМП 03/3785 Кантарос, III-прва половина IV века
Костолац, Viminacium,
Лит. Спасић-Ђурић 2002: 111, сл. 90. лок. Пећине, Г1- 173, Ц-2344;
стакло; дување, калуп;
висина 9 cm; пречник обода 8,5 cm;
пречник дна 6,7 cm
НМП 03/4042

174 175
 KATALOG KATALOG

92
Гутус, II-III век
Костолац, Viminacium,
88
лок. Пећине, Г-868, Ц-2942;
Здела, II-III век стакло; слободно дување;
Костолац, Viminacium, дужина 11,7 cm; висина 9 cm; пречник обода 3 cm
лок. Пећине, Г-4945, Ц-12071; НМП 03/2402
стакло; дување, калуп, брушење;
висина 5,5 cm; пречник обода 11,5 cm Лит.: Ропкић 2012: 268, кат. бр. 12, сл. 4, Т. II/3
НМП 03/2556

93
89 Гутус, II-III век
Костолац, Viminacium,
Арибалос, II век
лок. Више гробаља-Царине, Г-269, Ц-2498;
Костолац, Viminacium,
стакло; слободно дување;
лок. Више Гробаља, Ц-7234, слој;
дужина 12,3 cm; висина 8,3 cm;
стакло; слободно дување;
пречник обода 3,3 cm
висина 7,8 cm; пречник обода 3,2 cm
НМП 03/2405
НМП 03/3792

90
Тоалетна боца, II-III век
94
Костолац, Viminacium, Гутус, II-III век
лок. Више Гробаља-Царине, Костолац, Viminacium,
Г1-383, Ц-3352; лок. Више гробаља, Г-2186, Ц-12166;
стакло; слободно дување; стакло; слободно дување;
висина 10,8 cm; дужина 11 cm; висина 9,2 cm;
пречник обода 1,3 cm пречник обода 2,5 cm
НМП 03/3782 НМП 03/2495

91 95
Крчаг, II-III век Гутус, II-III век
Костолац, Viminacium, Костолац, Viminacium,
лок. Више гробаља, Г-407, Ц-3230; лок. Више гробаља, Г-2190, 12182;
стакло; дување, калуп; стакло; слободно дување;
висина 7,3 cm; дужина 7 cm; висина 7, 8 cm;
пречник обода 2,7 cm; пречник oбода 3,3 cm
пречник дна 4,3 cm НМП 3/330
НМП 03/3777
176 177
 KATALOG KATALOG

99
96
Чаша, III-IV век
Дно боце, II-III век Костолац, Viminacium,
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Г-616, Ц-2151;
лок. Више гробаља , Ц-3738,слој стакло; слободно дување;
стакло; дување, калуп; висина 8,5 cm; пречник обода 7,8
димензије 7,5 x 6,9 x 0,4 cm cm; пречник дна 5,4 cm
НМП 03/2566 НМП 03/3797
Лит.: Зотовић и Јордовић 1990: 27, сл. 12. Лит.: Спасић-Ђурић
2002:113, сл. 91. 100
Пехар, II-III век
Костолац, Viminacium,
лок. Више гробаља, Г1-434, Ц-3759;
97 стакло; дување, калуп, аплицирање;
висина 11.4 cm; пречник обода 8 cm;
Крчаг, III-IV век
пречник дна 3,6 cm
Костолац, Viminacium,
НМП 03/2554
лок.Више Гробаља, Г-75, Ц-797;
стакло; слободно дување;
висина 13,4 cm; пречник обода око 2,5 cm; 101
димензије дна 5,8 x 5,8 cm Крчаг, IV век
НМП 03/3790 Костолац, Viminacium,
лок. Пећине, Г-4836, Ц-11826;
Лит.: Зотовић и Јордовић 1990: 61, Т. XVI/7. стакло; слободно дување, аплицирање;
висина 32 cm; пречник обода 7,6 cm;
пречник дна 9,9 cm
НМП 03/3788

Лит.: Спасић-Ђурић 2002: 113, сл. 94.

103
Привезак, III-IV век
Костолац, Viminacium,
лок. Пећине, Г-95, Ц-68;
стакло; ливење,
98
калуп, инкрустација;
Крчаг, III-IV век висина 3,5 cm
Костолац, Viminacium, НМП 03/2567
лок. Пећине, Г-5314, Ц-12601; 102
стакло; дување, калуп, брушење; Привезак, III-IV век
висина 20 cm; пречник обода 6 cm; Костолац, Viminacium,
димензије дна 8,5 x 8,5 cm лок. Пећине, Г-3115, Ц-9144;
НМП 03/3784 стакло; дување, калуп;
висина 2,3 cm; пречник обода 0,8 cm
Лит.: Спасић-Ђурић 2002:113, сл. 93. НМП 03/3780

178 179
 KATALOG KATALOG

105 107
Кашика, III век Крчаг, II-III век
Костолац, Viminacium, Костолац, Viminacium,
лок. Више гробаља, слој, Ц-7837; лок. Више Гробаља, Г1-899, Ц-6678;
сребро, злато; ливење, ковање, тауширање; олово; ливење, ковање;
дужина 16,1 cm; тежина 21,17 gr висина 20,3 cm
НМП 03/4043 НМП 03/3496

Лит.: Спасић-Ђурић 2002: 78, сл. 58.

104
Мешалица, II век
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Г1 -36, Ц-689;
стакло; дување, калуп;
укупна дужина 22 cm; дршка 2,9 x 2,6 cm
НМП 03/3783

Лит.: Ропкић 2006: 375, 376, сл.1/1.

108
Тоалетна посуда, II-III век
Костолац-Дрмно,
лок. На рупи, Г1-6, Ц-25;
бронза, сребро;
106 ливење, искуцавање;
висина са дршком 10 cm;
Кашика, VI-VII век
пречник обода 4,8 cm;
Костолац, Viminacium, лок. Код гробља; AENEVS пречник дна 4,5 cm
сребро; ливење, ковање, урезивање:
НМП Ц-25
дужина 24,2 cm; тежина 32,46 gr
НМП 02/2061

Лит.: Античко сребро. Поповић (уред.) 1994: 351, кат. 323

180 181
 KATALOG KATALOG

109
Поклопац (Дионис), II-III век
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Ц-13474, слој;
бронза; калуп, ливење, цизелирање;
висина 7,4 cm; ширина 6,3 cm
НMП 03/3522

Лит.: Спасић-Ђурић 2002: 71, сл. 45;

Пилиповић 2011:164, kat. 34, IX/34

110
Статуета (везани Варварин), II век
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Г-32, Ц-658;
бронза; ливење, цизелирање;
висина 4,3 cm; ширина 1,2 cm
НМП 03/3519

111
Статуета (Пријап), II-III век
Костолац, Viminacium, лок. Код Бреста, Ц-280, слој;
бронза; ливење, калуп, цизелирање;
висина 6,5 cm; ширина 2,8 cm
НМП 03/3535

Лит.: Спасић-Ђурић 2002: 71, сл. 44;

Пилиповић 2011: 180,
кат.76, Т. 20/76

113
Статуета (лав и коњ), крај I-почетак II века
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Г1-162, Ц-2323;
112 црвенкасто мрки, у структури местимично жућкаст ћилибар,
Статуета, II-III век полупрозиран, углачан;
Костолац, Viminacium, дужина 5,8 cm; ширина 3,5 cm; висина 6,2 cm;
лок. Велика Капија, Ц-212; дим. лежишта за носач 2,6 x 9 x 1,5 cm
бронза; ливење, цизелирање; НМП 03/5824
висина 8,5 cm
НМП 03/3534 Лит.: Палавестра и Крстић 2006: 368, кат. 608.

Лит.: Спасић-Ђурић 2002: 66, сл. 41.

182 183
 KATALOG KATALOG

116
Део зидне оплате
(пиластар), II-IV век
114 Костолац, Viminacium, лок. непознат;
мермер; клесање;
Рељеф са персонификацијом
дужина 47 cm; ширина 19 cm; дебљина 9 cm
Виминацијума/провинције, III век
НМП 02/2523
Костолац, Viminacium,
лок. непознат; кречњак; клесање;
висина 50 cm; ширина 46 cm; дебљина 13 cm
НМП 02/2072

Лит.: Јацановић: 1986: 61-64;

Спасић-Ђурић 2002: 168, сл.132.

115 Рељеф, 242-245. г.

117
Костолац, Viminacium, лок. Капија;
ситнозрнасти мермер; клесање; Капител, II-IV век
дужина 1,00 m; висина 0,60 m, Костолац, Viminacium, лок. непознат
дебљина 0,20 m мермер; клесање;
НМП 02/2551 димензије 52 x 52 x 25 cm
НМП 02/2712
118
Лит.: Mirković 1986: 106, Nо 65; Мистрија, II-IV век
Спасић-Ђурић 2011: 277-286, сл. 1. Костолац, Viminacium,
лок. Пећине, Г- 4718, Ц-11727;
гвожђе; ковање;
дужина 32 cm; висина 6,8 cm
НМП 03/3537

119
Секира, II-IV век
Костолац, Viminacium,
лок. Пећине, Г1-249, Ц- 3019;
гвожђе; ковање;
дужина 16,8 cm
НМП 03/3540

184 185
 KATALOG KATALOG

126
121 Опека, II-III век
С. Калиште (Municipuim);
Тег, II-IV век
120 глина; калуп, урезивање;
Костолац, Viminacium,
димензије 39 x 27 x 5 cm
Чекић, II-IV век лок. Пећине, Ц-319;
НМП 02/1471
Костолац, Viminacium, лок. Више гробаља, Ц-9875, слој; глина; ручно;
гвожђе; ковање; висина 8,4 cm;
Лит.: Спасић-Ђурић 2002: 142, сл. 121 а.
дужина 9,7 cm пречник 3,8 cm
НМП 03/3544 НМП 03/3493

127
122 Лењир, II-III век
Теразије, I-II век Костолац, Viminacium,
С. Дрмно, лок. Царине-На камењу; лок. Више гробаља, Г1-1132, Ц-7974;
бронза, олово; ливење, ковање; кост; резање, полирање;
дужина 14,5 cm; висина 6, 9 cm дужина 17,3 cm; ширина 2,2 cm
НМП 02/1782
123
НМП 03/3469
Тег, I-II век
Костолац, Viminacium,
лок. Пећине, Г1-24,-6387; 128
базалт ; клесање, полирање; Размерник, I-III век
висина 4,6 cm; пречник 6,5 cm Костолац, Viminacium,
НМП 03/3491 лок. Пећине, Ц-426, слој;
124 бронза; ливење, искуцавање, нитовање;
висина 15 cm
Тег, III-IV век
НМП 03/3497
Костолац, Viminacium, Више Бурдеља, Ц-345;
олово; ливење;
Лит.: Јеремић 2001: 179-181, сл. 1-2.
висина са алком 10 cm; пречник 9 x 9,7 cm
НМП 03/3498

129
Мастионица, II-III век
125 Костолац, Viminacium,
Брус са лежиштем, II-IV век лок. Пећине, Г1-249, Ц-3018;
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Г-4767, Ц-11813; бронза, сребро;
олово, камен, ливење, клесање, брушење; искуцавање, урезивање;
дужина 16,1 cm; ширина 4,5 cm; висина 5,5cm висина 4,3 cm; пречник 3,8 cm
НМП 03/3501 НМП 03/3955

186 187
 KATALOG KATALOG

130
Кутијица за чување печата, II век
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Г-1017, Ц-3721;
бронза, емајл; ливење;
дужина 3 cm; ширина 1,8 cm; висина 7 mm
НМП 03/3696

Лит.: M ilovanović and Raičković-Savić 2013;

222, 225, Table 1, Type II, variante 2, Plate I/8.

131
Кутијица за чување печата, II век
Костолац, Viminacium,
лок. Пећине, Ц-1581, Г1-110;
бронза, емајл; ливење;
димензије 2 x 2,1 x 0,7 cm
НМП. 03/3695

Лит.: Milovanović and Raičković-Savić 2013:

227, 228, Table 1, Type V, Plate II/26.

134
Иструментариј очног лекара (medicus et chirurgus ocularius),
крај I-прве деценије II века
132 Костолац, Viminacium, лок. Више гробаља , Г1-1075 (Ц-10271-10275);
Кутијица за чување печата, II-прва половина III века а. бронзана кутија, НМП 03/3960
Костолац, Viminacium, Пећине, Г1-1140, Ц-13318; б. лекови (2 печата и 6 пастила), НМП 03/3962
бронза, емајл; ливење, искуцавање; в. инструменти (4 скалпела, 3 сонде и 1 пинцета), НМП 03/3961
дужина 5,2 cm; ширина 1,5 cm; висина 0,2-0,6 cm г. палета, НМП 03 /3963
НМП д. балсамариј, НМП 03/3964

Лит.: Спасић-Ђурић 2008: 149,150, Сл. 12/8, Т. II/4; Лит.: Кораћ 1986: 53-70; Спасић-Ђурић 2002: 159-162, сл. 128-131.
Milovanović and Raičković-Savić 2013: 222,225,
Table 1, Type I, variant 1, Plate I/6.

133
Писаљка (stilus), II-III век
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Г1-416, Ц-5093;
бронза; ливење, искуцавање, жлебљење;
дужина 12,2 cm
НМП 03/3985

188 189
 KATALOG KATALOG

135
139
Пинцета, II-III век
Палета, II-III век
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Г1-1007, Ц-11077;
Костолац, Viminacium,
бронза; ливење, искуцавање;
лок. Више гробаља, Г1-1530, Ц-10401;
дужина 13, 9 cm
камен; клесање, полирање;
НМП 03/3943
димензије 13,8 x 9 x 1, 2 cm
НМП 03/3988

140
Mортаријум, II-III век
Костолац, Viminacium,
лок. Пећине, Г1-34, Ц-6481;
мермер; клесање, полирање;
136 висина 3,7 cm;
Кутија за лекове, II-III век пречник обода 13 cm;
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Г-1206, Ц-4154; пречник дна 8,1 cm;
бронза, дрво; ливење, искуцавање, нитовање, лемљење; висина тучка 5,5 cm
дужина 8, 4cm; ширина 4,7 cm; висина 2,9 cm НМП 03/3968
НМП 03/3956

Лит.: Спасић-Ђурић 2002: 157, сл. 126.

141
Огледало, I-II век
Костолац, Viminacium,
138 Медицински инструмент, II-III век лок. Више гробаља, Г-619, Ц-5070;
Костолац, Viminacium, лок. Брест, Г1-19, Ц-691; бронза, сребро;
гвожђе; ливење, искуцавање; ливење, искуцавање, пунктирање, полирање;
дужина 13,5 cm висина 18 cm; пречник 9,4 cm
НМП 03/3940 НМП 03/3933

Лит. Спасић-Ђурић 2005 б: 286, Сл.3/5.

137
Хируршки (специјални) нож, I-III век
Костолац, Viminacium,
лок. Више Гробаља, Ц-8815, слој;
сребро; ливење, искуцавање, проламање;
дужина 13 cm
НМП 03/3952

190 191
 KATALOG KATALOG

142
Огледало, I-II век 145
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Г-3178, Ц-9316; Огледало, II-III век
бронза, сребро; ливење, искуцавање, Костолац, Viminacium,
пунктирање урезивање,полирање; лок. Више гробаља, Г1-1682, Ц- 11445;
висина 14,4 cm; пречник 8,5 cm бронза, сребро;
НМП 03/3982 ливење, искуцавање,
пунктирање, полирање;
пречник 6,5 cm
НМП 03/3981

146
Рељефно огледало, II-прва половина III века
Костолац, Viminacium, лок. Више гробаља, Ц-6329, слоj;
бронза, злато; ливење, искуцавање, полирање;
пречник 8,5 cm
НМП 03/3977

143 Лит.: Спасић-Ђурић 2001:172-175, сл. 8, 9

Огледало,
прва половина II-III век
Костолац, Viminacium,
лок. Пећине, Г1-182, Ц- 2450;
бронза, сребро; 147
ливење, искуцавање, полирање;
Рељефно гледало, крај II-прва половина III вeка
висина 22,2 cm; пречник 12,8 cm
Костолац, Viminacium, лок.Пећине, Г1-119, Ц-1769;
НМП 03/3983
бронза, злато;
ливење, искуцавање, полирање;
пречник 10 cm
НМП 03/3979

Лит.: Спасић-Ђурић 2001:162-164, сл. 2,3;

Пилиповић 2011:166, кат. 40, XI/40;
Mihajlović 2011:178-180

148
144 Рељефно огледало, друга половина II века
Костолац, Viminacium, лок. Више Гробаља, Г1-607, Ц-4953;
Огледало, I-II век
бронза; ливење, цизелирање, полирање;
Костолац, Viminacium,
пречник 12,1 x 11,7 cm
лок. Више гробаља, Г1-1696, Ц-11644;
НМП 03/4203
бронза, сребро;
ливење, искуцавање, полирање;
Лит.: Спасић-Ђурић 2001: 165-168, сл. 4, 5.
димензије 13,3 x 11,4 cm
НМП 03/3994

192 193
 KATALOG KATALOG

149 153
Огледало, II- III век. Оков ковчежића, II-IV век
Костолац, Viminacium, Костолац, Viminacium,
лок. Више гробаља, Г1-228, Ц-2321; лок. Пиривој, Г1-3, Ц-33;
бронза, јаспис; сребро; ковање, искуцавање;
ливење, резање, димензије 5,6 x 4,4; пречник окова 5 cm
аплицирање, полирање; НМП 03/5719
пречник 13,7;
димензије гема 1,68 x 1,6 x 1,5 cm
НМП 03/3978

Лит.: Зотовић-Јордовић 1990:131, 154

T. CLXXVII, 1. Дршка бријача на
расклапање (Сфинга), II-III век
Костолац, Viminacium,
лок. Више гробаља, Ц-1000, слој;
кост, бронза; резање, искуцавање;
висина 5,5 cm; ширина 1,6 cm; дебљина 1 cm
150 НМП 03/3118
Огледало, II-IV век
Костолац, Viminacium, Лит. Зотовић и Јордовић 1990: 27, сл. 12.
лок. Пећине, Г-2484, Ц-7053;
олово; ливење;
димензије 5,7 x 5,5 x 0,2 cm
НМП 03/3397
155
Дршка ножа (бријача?) (Venus pudica), I-II век
151 Костолац, Viminacium, лок. Чаир;
Стригил, II-III век кост; резање, полирање;
Костолац, Viminacium, висина 6,5 cm
лок. Више гробаља, Г1-356, Ц-3118; НМП 02/2052
гвожђе; ливење, ковање, искуцавање;
дужина 27 cm Лит. Спасић-Ђурић 2002: 101, сл. 82.
НМП 03/3969

156
152 Ножићи, V-VI век
Стригил, II-III век Костолац, лок. Више гробаља, Г2-2075, Ц-11678;
Костолац, Viminacium, Пећине, Г1-96, Ц-1468; гвожђе, злато; ливење, искуцавање, пунцирање;
бронза; ковање, искуцавање; дужина 10-12,8 cm; оков 4,4 cm; тежина 7,02 gr
димензије 28 x 18,3 cm НМП 03/3234
НМП 03/3995
Лит.: Ivanišević, Kazanski and Mastykova 2006:220,
Лит.: Спасић-Ђурић 2002: 68, сл. 46. Tomb 2075, Pl. 42/4,5; Fig. 44/3.

194 195
 KATALOG KATALOG

157
Глава укоснице, (Venus pudica),
крај I-прва половина II века
Костолац, Viminacium,
лок. Више гробаља, Ц-8922, жртвени ров;
кост; резање, полирање;
дужина 6,5 cm
НМП 03/3481
162
Лит.: Зотовић и Јордовић 1990: 7, сл. 2. Укосница, II-III век
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Г1-182, Ц-2445;
158 кост; резање, полирање;
Укосница, крај I-прве деценије II века дужина 14 cm
Костолац, Viminacium, НМП 03/4014 163
лок. Више Гробаља-Царине, Г1-415, Ц- 3509; Кутија, II-III век
кост; резање, полирање; Лит.: Спасић-Ђурић 2002: 102, сл.84.
Костолац, Viminacium,
укупна дужина 12 cm; висина бисте 3,6 cm лок. Пећине, Г1-777, Ц-8551;
НМП 03 / 3485 кост; токарски струг, полирање;
висина 4,5 cm; пречник 3,5 cm
Лит. Спасић-Ђурић 2002: 100, сл. 81. НМП 03/3468
164
159
Козметичка кутија, II век
Укосница, крај I-прве деценије II века
Костолац, Viminacium,
Костолац, Viminacium, лок. Више Гробаља, Ц-839, Г-83;
лок. Више Гробаља, Г-193, Ц- 2048;
кост; резање, полирање;
кост; токарски струг, резање, полирање;
укупна дужина 16,4 cm; висина бисте 3,6 cm
дужина 7,9 cm; ширина 4,5 cm; висина 3,3 cm
НМП 03/3476
НМП 03/3459
Лит.: Зотовић и Јордовић 1990: 61, T. XIX,XX/ 10;
Лит.: Зотовић-Јордовић 1990: 99, Т.CLXII/6;
S. Petković 1995 : 81, T. XVI/7.
Спасић-Ђурић 2002: 104, сл. 86.

160
Глава укоснице, 165
друга половина I-прве деценије II века Жетони, II-III век
Костолац, Viminacium, Костолац, Viminacium,
лок. Више гробаља, Г1-983, Ц-6953; лок. Пећине, Г1-91, Ц-1297;
кост; резање, полирање; кост; токарски струг, полирање;
дужина 4,3 cm пречник 2-2,3 cm; дебљина 3 mm
НМП 03/3486 НМП 03/4039

161 Укосница, II-III век

Костолац, Viminacium, 166
лок. Више гробаља-Царине, Г1-415, Ц-3508; Коцке за игру, II-III век
кост; резање, полирање; Костолац, Viminacium,
дужина 13 cm лок. Више Гробаља, Г1-303, Ц- 2828;
НМП 03/ 4011 кост; токарски струг, резање, урезивање;
димензије: 1 x 1 x 1cm; 1,1 x 1,1 x 1,1 cm; 1,5 x 1,5 x 1,5 cm.
Лит.: Голубовић 2000: 99,100, сл. 10. НМП 03/4037

196 197
 KATALOG KATALOG

167
Вретено-преслица, III век
Костолац, Viminacium, лок. Више гробаља, Г1-597, Ц-4880;
кост; токарски струг, резање, полирање;
дужина 17,4 cm
НМП 03/4027

Лит.: Спасић-Ђурић 2002: 99,сл. 80.

168
Кашика, II-III век
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Г1-562, Ц- 6149;
кост; токарски струг, резање, полирање; 172
дужина 10,7 cm Минијатурни кревет (модел),
НМП 03/4016 друга половина II-прве деценије III века
Костолац, Viminacium,
Лит.: Спасић-Ђурић 2002: 99, сл. 80. лок. Пећине, Г1-95, Ц-1405;
кост; резање, полирање;
169 дужина 21,7 cm; ширина 11 cm; висина 10 cm
Дршка, II-III век НМП 03/4040
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Г-3146, Ц-9191;
кост; токарски струг, резање, полирање; Лит. Спасић-Ђурић 2006: 295-310.
дужина 5,4 cm
НМП 03/4034

170
Привезак, средина II-почетак III века
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Г-1807, Ц- 5131;
кост; резање;
висина 3,2 cm и 0,9 cm
НМП Ц-5131

Лит. Спасић-Ђурић 2008: 122-128, сл.2/10, T.I/1-3.

171 173
Привезак, II век Наруквице, II-III век
Костолац, Viminacium, лок. Више гробаља, Г-189, Ц- 1874; Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Г-1204, Ц-4317;
кост; резање, урезивање; сребро, стакло; ливење, искуцавање, филигран;
висина 4,2 cm; ширина 3 cm 1. пречник 4,8 x 4,5 cm; тежина 11,01 gr;
НМП Ц-1874 2. пречник 4,3 x 3,9 cm; тежина 9,50 gr
НМП 03/3824
Лит. :Спасић-Ђурић 2008: 128-130, сл. 3/5, T. I/5.
Лит.: Радуловић 2006: 366, Тип XI, сл. 1/XI.
198 199
 KATALOG KATALOG

178
174 Привезак (bulla), II-IV век
Наруквица, I-II век Костолац, Viminacium,
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Г-1213, Ц-4161;
лок. Више Гробаља, Г1-722, Ц-5658; сребро; искуцавање, пресовање;
сребро; ливење, искуцавање, пунцирање; висина 2,5 cm; ширина 1,8 cm;
пречник 7,4 x 5,8 cm; тежина 28,85 gr тежина 2,34 gr
НМП 03/3812 НМП 03/3829

179
175 Прстен, последње деценије I-II век
Торквес, крај II-III век Костолац, Viminacium,
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Г-3763, C-10961; лок. Више Гробаља, Г-1861, Ц-10386;
сребро; ливење, искуцавање; сребро; ливење, искуцавање, гранулација;
пречник 10 x 9,5 cm; тежина 21,10 gr пречник 1,6 cm; тежина 3,45 gr
НМП 03/3831 НМП 03/3821

Лит.: Zotović 1995: 156, Nr. 6, Abb. 6.

180
176 Наруквица, III-IV век
Торквес, II-III век Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Г-2552, Ц-7044;
Костолац, лок. Пећине, Г-3653, Ц-10877; сребро, стакло; ливење, искуцавање;
сребро; ливење, искуцавање, тордирање; пречник 6,3 x 5,2 cm; тежина 7,42 gr
пречник 13,8 x 13,3 cm; тежина 26,99 gr НМП 03/3932
НМП 03 / 3808
Лит.: Радуловић 2006: 362, сл. 2/VII/ 3 л.
Лит.: Zotović 1995:156, Nr. 5. Abb.5.

181
177 Наруквица, IV век
Торквес, последње деценије II-III век Костолац, Viminacium,
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Г-2129, Ц-5811; лок. Пећине, Г-2877, Ц-8173;
сребро; ливење, искуцавање; сребро; ливење,
пречник 13,5 cm; тежина 42, 19 gr искуцавање, пунцирање;
НМП 03/3836 пречник 6,6 x 5,8 cm;
тежина 14,34 gr
Лит.: Zotović 1995:156, Nr. 3. Abb.3. НМП 03/3818

200 201
 KATALOG KATALOG

182 186
Прстен, I-II век Аграфа, I-крај II-прва трећина III века
Костолац, Viminacium, лок Више гробаља, Г-609, Ц-4214; Костолац, Viminacium, лок.Пећине, Ц-194, слој;
ахат; резање, гравирање; сребро, злато; ливење, ковање, урезивање, тауширање;
пречник 2,4 x 2,2 cm, теж. 2,74 gr димензије 4 x 3 cm; тежина 14,1 gr.
НМП 03/3846 НМП 03/3805

Лит.: Кондић (ур.) 1980: кат. 48; Поповић (уред.) 1994: 278, кат.181;
Спасић-Ђурић 2002: 78, сл. 56; Petković 2010: 169, 170, sl. 49.

183
187
Прстен, последње деценије III-IV век
Костолац, Viminacium, лок. Пећине. Г-366, Ц-2113; Медаљон, III век; камеја, средина I века
сребро; ливење, искуцавање, гранулација; Костолац, Viminacium,
пречник 1,9 x 1,7 cm; тежина 2.08 gr лок. Више Гробаља, Г-1733, C- 9745;
НМП 03/3804 сребро, ахат; ливење, искуцавање,
лемљење, резање, гравирање;
димензије касете: 3,3 x 2,3 x 0,3 cm;
димензије камеје: 2,2 x 1,6 x 0,7 cm; теж. 6,3 gr
НМП 03/3801

Лит. : Спасић-Ђурић 2007: 323-340, Т.I.

184
Прстен, последње деценије III-IV век
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, C-1379, слој;
188
сребро; ливење, урезивање;
пречник 2,8 x 2,3 cm; тежина 6,98 gr Минђуше, I-III век
НМП 03/3830 Костолац, Viminacium,
лок. Више Гробаља, Г1-1773, Ц-12261;
злато; ливење, искуцавање, тордирање;
висина 2,2 x 2 cm; тежина (пар) 3,58 gr
НМП 03/3850

185
189
Прстен, IV век
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Г-5518, Ц-13249; Минђуша, II-IV век
сребро; ливење, искуцавање, урезивање; Костолац, Viminacium,
пречник 2 x 1,9 cm; тежина 1,39 gr лок. Пећине, C-8876, слој;
НМП 03/3825 злато, аметист, смарагд;
ливење, искуцавање, лемљење;
Лит.: Зотовић 1994: 65, сл. 5. висина 2,3 cm; тежина 2,53 gr
НМП 03/3874

202 203
 KATALOG KATALOG

190 195
Минђуша, III век Прстен, II-III век
с. Кобиље, лок. Старичино; Костолац, Viminacium,
злато; ливење, искуцавање, лок. Код гробља, саркофаг 1, Ц- 18;
филигран, гранулација; злато, гранат; ливење, искуцавање,
висина 2,7 cm; резање, брушење;
ширина 0,9 x 0,03 cm; висина 1,3 cm; ширина 1,1 cm; тежина 0,85 gr
тежина 1,9 gr НМП 03/3856
НМП 02/2415

191 196
Минђуша, III-прва половина IV века Прстен, III-IV век
Костолац, Viminacium, лок. Пиривој, Г-4, C-8; Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Г-3238, Ц-9685;
злато, смарагд; искуцавање, пробијање, резање; злато, полудраги камен; ливење,
висина 3,9 cm; ширина 1,1 cm; тежина 3,25 gr искуцавање, гранулација, тордирање;
НМП 03/3858 висина 1,4 cm; тежина 1,52 gr
НМП 03/3848

197
192 Прстен, III век
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Г-736, Ц-2425;
Минђуше, II-прва половина IV века
злато, двослојни ахат; ливење, резање;
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Г-4602, C-11647;
пречник 2,5 cm; висина 2,2 cm; тежина 11,15 gr
злато, смарагд; ливење, искуцавање, резање;
НМП 03/3854
висина 2 и 1,8 cm; ширина 1,5 cm. и 1,1 cm; тежина (пар), 1,24 gr
НМП 03/3870
Лит.: Спасић 1996: 154, кат. 3.

193 198
Минђуша, III век Медаљон, II-III век
Костолац, Viminacium, лок. Пајића салаш; Костолац, Viminacium, лок. Чаир;
злато, ахат; бисери, ливење, искуцавање, лемљење; злато, стакло; ливење, искуцавање, тордирање;
висина 3.5 x 1,4 cm; камеја 1,9 x 0,8 cm; тежина 3,96 gr димензије 3,2 x 2 cm; тежина 4,5 gr
НМП 02/2398 НМП 02/2397

Лит.: Поповић 1991: 57-58, кат.8; Спасић-Ђурић 2002: 91, 92, сл.73. Лит.: Кондић (ур.) 1980: кат. 21;
Спасић.Ђурић 2002: 94, сл. 77.

194
199
Прстен, последње деценије I-II век
Медаљон (Дијана), II-III век
Костолац, Viminacium;
Костолац, Viminacium,
злато, полудраги камен;
лок. Пећине, Г1-204, C-2757;
ливење, резање, гравирање;
злато; ливење, искуцавање;
висина 1,4 cm; ширина 1,7 cm;
висина 2,8 cm; ширина 1,6 cm; тежина 2,09 gr
гема 0,8 x 0,7 cm; теж. 3,74 gr
НМП 03/4182
НМП 03/4180
Лит.: Спасић-Ђурић 2002: 94, сл.77.
Лит.: Спасић-Ђурић 2002: 92. Сл. 74.
204 205
 KATALOG KATALOG

200
Аграфа, II-IV век
Костолац, Viminacium;
злато; искуцавање, лемљење;
димензије 2,3 x 2,00 cm; тежина 2,5 gr 204
НМП 02/2396 Огрлица, II-III век
Костолац, Viminacium,
лок. Пећине, Г-4649, Ц-11697;
стакло, бисер (?); ливење;
201 укупна дужина око 29,5 cm;
перле: 6 x 5 mm, 17 x 4 mm и 4 x 2mm
Камеје (3 ком.), I-II век
НМП 03/3924
Костолац, Viminacium,
лок. Пећине, Г1-34, Ц-6477;
Лит.: Спасић-Ђурић 2002: 93,94, сл. 76.
кварц; резање, гравирање;
димензије 1,6 x 1,4 cm; 1,3 x 1,2 cm
НMП 03/4183

205
Огрлица, II-III век
Костолац, Viminacium,
202 лок. Пећине, гробни бунар, Ц-10794;
Огрлица, друга половина III-IV век бронза, стакло; ливење, искуцавање;
Костолац, лок. Пећине, Г-366, Ц-2116; дужина 36 cm
злато, сребро, смарагд, стакло; НМП 03/3669
ливење, искуцавање, резање;
дужина 16 cm; тежина 7,13 gr
НМП 03/3851

203 206
Огрлица, II-IV век Огрлица, II-III век
Костолац, Viminacium, Костолац, Viminacium,
лок. Пећине, Г-1108, Ц-3935; лок. Више гробаља, Г-1785, Ц-9965;
стакло, смарагд; резање, ливење; стакло, аметист; ливење, калуп, резање;
дужина 12 cm дужина око 28 cm
НМП 03/3904 НМП Ц-9965

206 207
 KATALOG KATALOG

211
207
Привезак, III-почетак IV века
Огрлица, III-IV век
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Г-4335, Ц-11437;
Костолац, Viminacium,
светломрки ћилибар, полупрозиран, углачан; резање;
лок. Пећине, Г-1075, Ц-3881;
висина 3 cm; ширина 3 cm
сребро, стакло, ћилибар;
НМП 03/5835
резање, ливење, искуцавање;
дужина 33 cm
Лит.: Палавестра и Крстић 2006: 371, кат. 614.
НМП 03/3923

212
Прстен, II век
Костолац, Viminacium,
лок. „Велика капија”, Г1-1124 , Ц-12813;
црвенкасти/светломрки ћилибар,
полупрозиран, углачан; резање;
висина 2,9 cm; ширина 3,5 cm;
208 лежиште за гему 1,5 x 1,2 cm
Огрлица, друга трећина-друга половина V века НМП 03/5836
Костолац, Viminacium,
лок. Више Гробаља, Г2-1582, Ц-9220; Лит.: Палавестра и Крстић 2006: 372, кат. 617.
светломрки/црвенкасти ћилибар,
полупрозиран, углачан, резање;
висина од 0,5 до 1,5 cm; пречник од 1,5 до 3,1 cm
НМП 03/5823 213
Привезак (фалус), II век
Лит.: Ivanišević; Kazanski and Mastykova 2006: 210, 212, Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Г1-844, Ц-9298;
Tombe 1582, Pl. 37/1; Палавестра и Крстић ћилибар, полупрозиран; резање, глачање;
2006: 376, кат. 629. висина 5,3 cm; ширина 2,7 cm
НМП 03/5822

Лит.: Палавестра и Крстић 2006: 372, кат. 615;

Спасић-Ђурић 2008: 143-145, сл. 10/6, т. I/1.

209 210
Укосница, Укосница, II-III век
друга половина II-III век Костолац, Viminacium,
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Г-4843, Ц-11844 а;
лок. Пећине, Г-978, Ц-3277; црвенкасто-мрки ћилибар,
бронза, позлата; полупрозиран, углачан, тордиран;
ливење, искуцавање; дужина 12,9 cm;
пречник од 0,4 до 0,9 cm 214 Наруквица, крај II-III век
дужина 10,5 cm; тежина 7,39 gr
НМП 03/5825 Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Г-1025, Ц- 3769;
НМП 03/3931
гагат; резање, полирање;
Лит.: Палавестра и Крстић 2006: 370, дужина, висина, ширина сегмената: 3,2 x 0,9 x 2,1; 3 x 1,1 x 1,9;
Лит.: Спасић-Ђурић 2011: 14,
кат. 611. 2,8 x 1,1 x 1,7; 2,9 x 0,4 x 1,8; 2,6 x 1,1 x 1,6 и 2,2 x 0,5 x 1,3 cm
15, Т. II/ 7.
НМП 03/4250

Лит.: Спасић-Ђурић 2011: 10-11, сл.1, Т.I/2.

208 209
 KATALOG KATALOG

218
Привезак (атлета), III век
Костолац, Viminacium,
лок. Пећине, Г-3239, Ц-9690;
гагат; резање, полирање;
висина 2,6 cm; ширина 2,4 cm
НМП 03/4241

Лит.: Спасић-Ђурић 2011: 28, 29, сл. 12. Т. VIII/2.

215 Сегменти наруквице, крај II-III век

Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Г-551, Ц-2037
гагат; резање, полирање;
дужина, висина, ширина сегмената: 3,1 x 1,7 x 0,3; 2,3 x 1,5 x 0,3; 219
2,6 x 1,4 x 0,3; 2,3 x 0,2 x 1,3 cm Наруквица, крај III-IV век
НМП Костолац, Viminacium,
лок. Пећине Г-3586, Ц-10827;
Лит.: Спасић-Ђурић 2011: 26, сл. 10, Т. VII/ 9. стаклo; дување;
пречник 6,9 cm
НМП 03/3673

216
Сегменти наруквице, крај III века
Костолац, Viminacium,
лок. Пећине, Г-4196, Ц-11301;
гагат; резање, полирање;
дужина, висина, пречник сегмената: 220
1,7 x 0,8 x 0,8; 1,9 x 1 x 0,9 cm
Наруквица са љуштуром шкољке, III-IV век
НМП 03/4249
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Г-2970, Ц-8506;
бронза; ковање, пунктирање, бушење;
Лит.: Спасић-Ђурић 2011: 27,28, сл. 11, Т. VIII/1.
љуштура шкољке: Acanthocardia tuberculata;
пречник наруквице: 4 x 3,9 cm; ширина 1,1 cm;
димензије шкољке: 3,5 x 3,4 x 1,9 cm
НМП 03/4237

217
Наруквица, крај II-III век
Костолац, Viminacium,
лок. Више Гробаља, Г-588, Ц-4123;
гагат; резање, полирање;
пречник 7 x 6,2 cm; ширина од 0,6 до 0,8 cm
НМП 03/3656

Лит.: Спасић-Ђурић 2011: 23-25, сл. 9, Т. VIII/5.

210 211
 KATALOG KATALOG

221
Привезак, II-III век
Костолац, Viminacium,
лок. Више гробаља, Г-247, Ц-2448;
љуштура морског пужа Cerithium vulgatum;
бронза; ливење, искуцавање;
укупна висина 3,9 cm; алка 2 cm;
дужина љуштуре 2,8 cm 224
НМП 03/3028 Љуштура шкољке
Pecten jacobaeus, II век
Костолац, Viminacium,
лок. Више гробаља, Г1-875, Ц-6544;
димензије: 11,3 x 10 cm
222 НМП 03/3920
Љуштуре пужева на бронзаној жици-торквесу (?), II век
Костолац, Viminacium, лок. Више гробаља, Г1-240, Ц-2378;
љуштуре Cypraea tigris/pantherina и Cassidaria echinophora;
бронза, сребро; ливење, искуцавање, тордирање;
димензије Cypraea tigris/pantherina: 6,9 x 4 x 3,6 cm;
димензије Cassidaria echinophora: 6,2 x 4,3 x 3,8 cm; торквес(?) дужине 8 cm
НМП 03/2873

Лит.: Зотовић и Јордовић 1990: 105, Т. CLXXXIII/1-3.

225
223 Љуштуре пужева Bolinus brandaris, II век
Љуштура пужа Cypraea tigris, III век a. Bolinus brandaris (Murex brandaris) и b. Hexaplex trunculus (Murex trunculus)
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Г-4215, Ц-11325; Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Г-3378, Ц-9974;
димензије: 7,3 x 4,5 x 3,7 cm a. дужина 6,2 cm; ширина 4,3 cm; висина 4 cm;
НМП 03/4223 b. дужина 5,6 cm; ширина 4,5 cm; висина 2,8 cm
НМП 03/2875
Лит.: Спасић-Ђурић 2007 б: 186-188, Т. С.3/3, 199.Т. VII,VIII.

212 213
 KATALOG KATALOG

226
Ђонови ципела (calcei), друга половина III-IV век
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Г-2047;
мрка кожа, слагана плута; резање; дужина 22,5-23 cm; ширина 6-6,5 cm
НМП 03/3937

Лит.: Голубовић 2000: 83-100, сл. 3-6, 8.

227
Oстаци одеће, друга половина III-IV век
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Г-2047;
свила, вуна, платно, златна фолија; фино таписеријско ткање;
дим. 9,8 x 12,7 cm; 11 x 8,6 cm; 10,2 x 9,5 cm; 8,4 x 5,2 cm; 6,3 x 20,8 cm
НМП 03/3934

Лит.: Зотовић 1994: 59-67.

214 215
 KATALOG KATALOG

228
Почасни стуб (Scholae mensorum), 251-253.г.
Костолац, Viminacium, лок. Тамничиште; 230
мермер; клесање; Глава жене, крај II-почетак III века
висина 58 cm с. Петка, лок. Доње Поље-Караула;
НМП 02/2542 мермер; клесање;
висина 24 cm
Лит.: Mirković 1986: 79-80, N0 40. НМП 02/2067
a) Scholae \ Genio men \ sorum et leg ( ) VII \ Лит.: Срејовић и Цермановић-Кузмановић
Cl (audiae) pro salute \ d (ominorum) n (ostrorum) 1987: 32, кат. 8; Tomović 1992. 78, N0 12, Fig. 5.3.
Aug (ustorum duorum) \ Alexander For \ tunati disp (ensator)
horr (eorum) \ d (onum) d (dedit).

b) [ ante diem ] III [k] al (endas) d[ec (embres---] \

Gallo et Volus [iano] Aug (ustis) co(n) s (ulibus).

231
Глава жене, прва половина III века
с. Петка, лок. непознат;
мермер; клесање;
висина 22 cm
НМП 02/2499

Лит.: Tomović 1992: 78, cat. 10, Fig. 5/2.

229
Togatus, II век
Костолац, Viminacium,
лок. Чаир-Пиривој;
ситнозрнасти мермер; клесање; 232
висина 1,50 m
НМП 02/2658 Глава младића, прва половина IV века
Костолац, Viminacium, лок. Пећине;
Лит.: Срејовић и Цермановић-Кузмановић ситнозрнасти мермер; клесање;
1987:160, кат.70; Tomović 1992: cat. 41, Fig. 17.4. висина 22 cm
НМП 02/2068

Лит.: Срејовић и Цермановић-Кузмановић 1987: 48,

кат. 16; Tomović 1992: 80,81, cat. 36, Fig. 13.3-4.

216 217
 KATALOG KATALOG

233
237
Глава старијег мушкарца,
Торзо Аполона-Херкула(?),
крај III-почетак IV века
III-почетак IV века
с. Ћириковац, лок. непознат;
Костолац, Viminacium;
ситнозрнасти мермер фине
мермер фине гранулације;
гранулације; клесање;
клесање;
висина 20,4 cm
висина 15,5 cm
НМП 02/2070
НМП 02/2480
Лит. Срејовић и Цермановић-Кузмановић 1987: 36, No 10;
Лит.: Tomović. 1992:102,
Томовић 1992: 79, cat 20, Fig. 9.1; Cambi 1987: 224-225;
cat. 123, Fig. 33/2.
Поповић и Борић-Брешковић (уред.) 2013: 289, кат. 20.

234
Глава млађег мушкарца,
прва половина IV века
Костолац, Viminacium, лок. Корабе;
мермер фине гранулације; клесање;
238
висина 10 cm
НМП 02/2482 Композиција, (Силен и Менада ),
III-почетак IV века
Лит.: Tomović 1992: 80, cat. 35, Fig. 14.2. Костолац, Viminacium, лок. Чаир;
мермер фине гранулације; клесање;
висина 37 cm
НМП 02/2490

Лит.: Tomović 1992: 108,109, cat. 147, Fig. 33.4;

235
Пилиповић 2011: 173, 58.
Венера, крај II-почетак III века
Костолац, Viminacium,
мермер фине гранулације; клесање;
висина 5 cm
НМП 02/2476

Лит.: Tomović 1992: 88, cat. 69, Fig. 23.2.

236 239
Глава жене (Артемида?), друга половина II века Асклепије(?), II-IV век
Костолац, Viminacium, Костолац, Viminacium,
мермер фине гранулације; клесање; мермер; клесање;
висина 4,5 cm димензије: 54 x 40 x 11 cm
НМП 02/2477 НМП 02/2637

Лит.: Томовић 1992: 87,88, cat. 68. Fig. 23.1. Лит.: Zotović 1996: 131, napomena 21.

218 219
 KATALOG KATALOG

243
Надгробна плоча, IV век
Костолац, Viminacium, лок. Код Бреста, Ц-213;
мермер; клесање;
димензије: 28 x 31 x 2,5 cm.
НМП.
240 Плутон и Персефона, II-III век
Костолац, Viminacium, мермер; клесање; Лит.: Mirković 2003: 102, N0 12.
димензије: 35 x 30 cm
НМП 02/2538 D (is) M(anibus) \ C.I (ulius) Longin (us) v (i) x (it) a\ ni (s) (sic!) II di (ebus) XX Iul (ia) Kyrila \ vix (it)
ani (s) V Iul (ia) Afro \5 dis (ia) ma (ter) b (ene) m (erentibus) p (osuit) G. Iul (ius) Similes vix (it) a \ ni (s)
Лит.: Tomović 1992: 120, N0 209, Fig. 47/6,7. II m (ensibus) III. Iu (lia) Afr (odisia) AIA b (ene) m (erenti) po (suit)

241
Жртвеник, II-III век
Костолац, Viminacium,
кречњак, мермер; клесање;
дим. 97 x 47 x 33 cm
НМП 02/2639

Лит.: Mirković 1986: 63, N0 5.

Dianae \ M. Laelius \ Maxim [us] leg (atus)

leg (ionis) \5 VII Cl(audiae) \ p (iae) f (idelis)

244 Саркофаг са Амором и Психом, II-III век

242
Костолац, Viminacium, мермер; клесање;
Надгробни споменик, друга половина II века димензије: 2,53 x 0,88 x 0,25 m
Костолац, Viminacium, лок. Пећине 1990, Г-5375, Ц-12736; НМП 02/2656
мермер; клесање;
дим. 1,86 x 0,80 x 0,18 m Лит.: Mirković 1986; 159, N0 163; Ђорђевић
НМП 1898/90: 137,138, сл. 11; Пилиповић 2007: 68-74, кат. 6, сл. 11-13.
Лит.: Спасић 1996 б: 159, кат. 13; Mirković 2003: 101,102, N0 11. D (is) M (anibus) \ Aureliae Theodote (!) \ rarissimae femine (!) \ quae vixit annis XXXI m(ensibus)
IIII \5 dies (!) XVII Aur (elius) Gallicus \ coniugi bene de se meritae.
D (is) M (anibus) \ T. Baeb (ii) Eutychi \ aug (ustalis) mun (icipii) Ael (ii) Vim
(inacii) \ qui v(ixit) a(nnis) LXV et \ Baebiae Marcel \ lae eius \5 T. Baeb(ius)
Abascan \ tus aug (ustalis) eiusdem \ mun (icipii) patronis.

220 221
 KATALOG KATALOG

245 248
Слуга приносилац, почетак-средина IV века Паунови око кантароса,
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Г-2624; трећа деценија-средина IV века
фреска; ширина 1,15 и 0,43 m; висина 1,15 m; Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Г-5517;
дебљина 2,5-3 cm фреска; висина 1,52 m; ширина 1,67 и 0,73 m;
НМП 03/4051 дебљина 2 cm
НМП 03/4055
Лит.: Đurić 1985: 164,165;
Срејовић (прир.) 1993: 287, 288, кат. 98; Лит.: Korać 2007: 43-48.
Korać 1993: 113-117, fig.6-10; Korać 2007: 83-100.

246
Портрет жене, почетак-средина IV века
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Г-2624; 249
фреска; ширина 1,12 и 0,46 m; висина 1,10 m;
Сцена лова,
дебљина 2-3 cm
трећа деценија-средина IV века
НМП 03 4050
Костолац, Viminacium,
лок. Пећине, Г-5517;
Лит.: Đurić 1985: 155-157;
фреска; дужина 2,20 m;
Срејовић (прир.) 1993: 287, 288, кат. 98;
висина 1,48 m; дебљина 2 cm
Korać 1993: 118-121, fig. 12-15; Korać 2007:101-113.
НМП 03 /4056

Лит.: Korać 2007: 49 - 56.

247
Христов монограм, 250
трећа деценија-средина IV века Сцена лова,
Костолац, Viminacium, лок. Пећине, Г-5517; трећа деценија-средина IV века
фреска; ширина 1,65 и 0,63 m; висина 1,54 m; Костолац, лок. Пећине, Г-5517;
дебљина 2 cm фреска; дужина 2,21 m; висина 1,50 m;
НМП 03 / 4054 дебљина 2 cm
НМП 03/405
Лит.: Korać 2007: 33 - 48.
Лит.: Korać 2007: 57-62;
Јеремић 2011: 300. сл.12.

222 223
 Посебну захвалност упућујемо
Центру за културу Костолац
уз чију подршку је штампан каталог
„Град Виминацијум”

CIP - Каталогизација у публикацији -

Народна библиотека Србије, Београд

902.2 (497.11) (083.824)

94 (37 Виминацијум) (083.824)

СПАСИЋ-Ђурић, Драгана, 1962-

Град Виминацијум / Драгана Спасић-Ђурић ; [превод Милица Тапавички-Илић
; фотографије Вељко Илић, Марио Лисовски, Владета Стојић, Драгана
Спасић-Ђурић]. - Пожаревац : Народни музеј, 2015 (Пожаревац : Компромис
Дизајн). - 223 стр. : илустр. ; 21 cm
Део текста упоредо на срп. и енгл. језику. - Текст штампан двостубачно. -
Тираж 300. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Библиографија:
стр. 119-132.

ISBN 978-86-84147-42-6

a) Археолошка истраживања - Виминацијум - Изложбени каталози b)

Виминацијум - Историја
COBISS.SR-ID 213871116