Порекло бројнијих фамилија-презимена ваљевске Тамнаве по књизи „Антропогеографија ваљевске

Тамнаве“ Љубомире Љубе Павловића, издање 1912. године.

Место-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена.
МАКСИМОВИЋ
-Грабовац, друга половина 18. века, Велико Село у Јадру, Стевањдан, уз Јеличиће.
-Зукве, друга половина 18. века, Драгијевица у Подгорини, Ђурђиц, уз Живановиће.
-Каленић, друга половина 18. века, Дружетић у области, Никољдан.
-Кртинска, друга половина 18. века, Гуњаци у Азбуковици, Ђурђиц.
-Милорци, друга половина 18. века, Црвена Јабука у околини, Св. Враче, уз Урошевиће.
-Мургаш, друга половина 18. века, Дреновци-округ ужички, Никољдан.
-Тулари, друга половна 18. века, Огар у Срему, Св. Петка.
-Бргуле, после 1827. године, Миличиница у Подгорини, Ђурђиц.
-Брезовица, после 1827. године, Бресница, Јовањдан, уљез у Јеротиће-Максимовиће.
-Кожуар, после 1827. године, Калиновци у околини, Аранђеловдан, од тамошњих Јуришића.
-Коцељева, после 1827. године, Миличиница у Подгорини, Алимпијевдан, уљез у Курјачиће.
-Докимр, стара породица, Никољдан.

….......................................................................................................................................
Фамилије-презимена Максимовић по местима живљења и Колубари и Подгорини. Према књизи
Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање
2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

Остале податке породица Максимовић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати
у текстовима поменутих места.

-Белошевац
-Голубац
-Јајчић
-Жабари
-Кључ
-Доњи Лајковац
-Лесковице
-Лопатањ
-Горњи Мушић
-Оглађеновац
-Палежница
-Прњавор (Боговађа)
-Рабас
-Равње
-Сандаљ
-Славковица

….....................................................................................................................................................

Порекло презимена, село Сандаљ (Ваљево)

-Максимовићи су из Пилице-округ ужички, славе Аранђеловдан.

Порекло презимена, село Равње (Ваљево)

-Кличани (Јездићи, Обреновићи, Познановићи, Максимовићи): Најстарија досељена породица су
Кличани, чији се предак Павле Клица доселио из Шареника у Старом Влаху у почетку 18. столећа и
населио у Табанџелије. По Павли Клици и његови потомци се зову Кличани, мада има и другихе (већ
наведених) презимена. Њих је 19 кућа и славе Мратиндан.
….................................................................................................................................................
Порекло презимена, село Рабас (Ваљево)

-Рудићи (Милићевићи, Симићи, Петровићи и Максимовићи) су досељени у почетку 19 столећа из

никшићких Рудина, где су се прво населили негде у Рађевини, па прешли у Лопатањ, село ове области и тек
после сишли у ово село. Рудића потомци су наведени, има их 8 кућа и славе Лучиндан.
…..........................................................................................................................................
Порекло презимена, село Жабари (Ваљево)

-Максимовићи су најстарија породица по досељењу. Максим се доселио из Доњих Васојевића у

Старој Србији због крвнине, још пре него што су Аустријанци отпочели први рат са Турцима. Максим
се прво населио код Врела, а његови потомци су се после деобе удаљавали и растурали у јужни део
села. Ово је најјача породица у селу има их, под разним презименима, 11 кућа и славе Аранђеловдан.
….............................................................................................................................................
Порекло презимена, села Горње и Доње Лесковице (Ваљево)
На Грацу: Максимовићи и Божићи.
У Сојчанима: Лазаревићи, Спасојевићи, Петровићи и Максимовићи.
-Пивљани: После Ћебе, управо при крају прве половине 18. столећа, доселила су се из Пиве испод
Дурмитора три брата: Максим, Трипко и Јаков (Џола) са својим породицама и неселили се око
Хајдучице и створили џемат Пивљански. Пивљани су се највише расељавали, њих овде има под
неколико презимена (не помиње их) у 34 кућа и славе Ђурђевдан.
….....................................................................................................................................................
Порекло презимена, село Доњи Лајковац (Лајковац)
-Максимовићи из Горњег Лајковца од породице Ковачевића, славе Ђурђевдан
…....................................................................................................................................................
Порекло презимена, село Бесеровина (Бајина Башта)
Порекло становништва села БЕСЕРОВИНА, општина Бајина Башта. Стање из 1930. године.
Према студији „Соколска нахија“ Љубе Павловића.
Народна предања не иду даље од 150 година у назад.
Много се прича о спахији Бесеру из Рогатице као да је он почео нагло насељавати село.
Бесер је довео из села Зовика, из близине Рогатице, своја три добра познаника, три рођена брата:
Симу, Митра и Максима Југовиће, који су се звали још и Вимићи. Населио их је на Митровачком
Врелу поред Перућца и дао им цело село, да бирају шта им се и где допадне. Живели су дуго у селу и
у задрузи и јуначки се опирали Турцима из Перућца и Гаочића. Само зато што су имали ослонца у
спахији и ка- луђерима манастира Раче, остали су на месту и добро се заимали. И синови су им били
у задрузи, а могли су остати, иако их је било много, само зато што су по начину живота били
подељени у три куће: једна и главна у Врелу, друга на сред села у Бесеровини, трећа у Зауглинама
око станова и стоке. Унуци су се изделили тако да су Симини потомци, као Вимићи, остали до Врела,
Митрови као Југовићи насред Бесеровине, Максимови као Максимовићи и Југовићи у Зауглинама
(68 к.; Св. Стеван).
ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 376-378), Љубомир Павловић.
…......................................................................................................................................................