Центар за митолошке студије Србије

Корице:
Школска географска карта – Србија, Magic Map Београд

1
Живојин Р. Андрејић

СРЕДЊОВЕКОВНА КНЕЖЕВИНА МОРАВА – ЗЕМЉЕ

И ЖУПЕ VIII-XII ВЕК
Прво издање

Издавач
ЦЕНТАР ЗА МИТОЛОШКЕ СТУДИЈЕ СРБИЈЕ
Рача
Уредник
Др Миодраг Стојановић
Рецензенти
Проф. др Марко Атлагић
Проф. др Радмило Петровић
Мр Небојша Ђокић
Технички уредник:

Превод на енглески:
Јелена Михајловић, проф.

Корице:
Живојин Андрејић
Тираж: 300

Штампа:

ISBN 978-86-80684-00-0

2
 Живојин Р. Андрејић

СРЕДЊОВЕКОВНА
КНЕЖЕВИНА МОРАВА
- ЗЕМЉЕ И ЖУПЕ -
VIII-XII ВЕК

Рача
2016

3
Ову књигу – тапију данашње Србије - посвећујем
мојим унуцима: Душану, Искри и Види

4
 До тајне се не стиже друмом, него странпутицом.
Она није на крају правог, него на крају погрешног пута.

Милорад Павић

5
6
 САДРЖАЈ

КНЕЖЕВИНА МОРАВА – ТЕМА МОРАВА –

- ТЕМА СРБИЈА ............................................................................................... 9

ЗЕМЉЕ И ЖУПЕ ........................................................................................... 65

Срем ................................................................................................................. 67

Онострани Срем – Мачва .............................................................................. 82

Кучевско Загорје ............................................................................................. 90

Кучево .............................................................................................................. 93

Браничево ...................................................................................................... 116

Тимок ............................................................................................................. 142

Топлица – Источна земља ........................................................................... 156

Моравице ....................................................................................................... 171

Нишавска земља ........................................................................................... 180

Вране .............................................................................................................. 188

Липљан .......................................................................................................... 195

Хвосно ........................................................................................................... 202

Призрен ......................................................................................................... 209

7
Рашка ............................................................................................................. 215

РЕЗИМЕ ........................................................................................................ 233

SUMMARY ................................................................................................... 240

ЛИТЕРАТУРА .............................................................................................. 247

О АУТОРУ .................................................................................................... 271

8
 КНЕЖЕВИНА МОРАВА – ТЕМА МОРАВА –
- ТЕМА СРБИЈА

Најстарији помен српског племенског имена забележен је у имену града

Гордосервона у Битинији, 680-681. године. Нешто пре ове године Византинци су
једну групу Срба преселили у Малу Азију. (Византијски извори I, 1955, стр. 227)
А најраније податке о Србима и њиховом досељавању налазимо у делима визан-
тијског цара Константина Порфирогенита /911-959/: „Пошто су два брата нас-
ледили од оца власт над Србијом, један од њих, преузевши половину народа,
пребегне Ираклију, цару Ромеја... Цар Ираклије га прими и као место насеља-
вања даде му у солунској теми Сервију која од тада тај назив носи“. (Византијски
извори II, 1957, стр. 47) Из овог дела текста дознајемо да су Срби и у старом
завичају – у земљи Бојки /Војки/ - имали земљу Србију и свог владара који је
имао два сина. Један је остао да влада том старом Србијом а други је са „по-
ловином“ народа отишао у Византију и добио, вероватно пусту, област код
Солуна коју је назвао Србија. Срби су до Солунске теме дошли пошто су прешли
Дунав и Саву и у миру прошли пределима склопа реке Мораве и Вардара. Име те
прастаре Србије на северу, одакле су дошли, у потоњим временима је нестало
тако да се сматра да се Бојка налазила на просторима поречја горњих токова река
Лабе и Одре. (Новаковић, 1993, стр. 76) Много јасније Порфирогенит говори о
старој постојбини захумског архонта Михајла Вишетиног: „потиче од некрш-
тених становника на реци Висли, који су названи и Лицики“. (Византијски
извори II, 1957, стр. 60)
„После неког времена исти Срби одлуче да се врате у своје земље и цар
их отпусти. Кад су прешли реку Дунав, покају се, и преко стратега који је тада
управљао Београдом, јави цару да им додели другу земљу за насељавање“. (Исто,
48-49) Пошто Срби и њихов архонт нису били задовољни земљом коју су добили
код Солуна одлучили су да се врате у своју стару постојбину. По свему судећи,
топли јужни предели, конфигурација земље без планина са великим шумама,
зеленим пашњацима и сиромашнијим текућим водама нимало нису личили на
њихову стару постојбину. Очигледно је да су се вратили истим Моравско-
вардарским путем којим су и дошли, а када су прешли Дунав затражили су да им
цар додели нову земљу.
„И пошто садашња Србија и Паганија и земља Захумљана и Травунија и
земља Конављана... опусте од Авара... то цар у овим земљама насели исте
Србе...“. (Исто, 49) Ове земље и простори су им били блискији. Уколико се има у
виду земља Сервија код Солуна и нове земље које су добили: од Цетине до Ибра
и Лаба и од Саве до Јадранског мора, разлика у величини простора је не-
упоредива у корист Срба у односу на Хрвате. Примећује се да су Срби два пута
прошли склоп Мораве али нису добили те земље што би могло значити да је тај

9
простор после Аварских пустошења већ насељен и обновљен. Ту су живели
романизовани, готизовани и аваризовани Трибали, Мези, Дарданци, Тимочани и
Келти Скордисци.
Иако су се разишли по жупама Срби су то учинили према одређеном реду
и правилима с обзиром да су већ били државно-правно организовани, под
владарским вођством. Стога су задржали свој језик, обичаје и веровања, као и
своје име које су донели из старе постојбине. Име Србин се проширило и на
мања сродна племена. Срби се помињу и у франачким изворима 822. године када
је Људевит Посавски пребегао код њих.
И Благојевић сматра да су Срби и у својој „прапостојбини сачињавали
велику заједницу, која је запосела посебну територију, названу 'Србија'... на челу
са кнезом, односно 'архонтом Србином', како га помиње Константин Порфи
рогенит“ и да су стигли „на Балканско полуострво, носећи са собом и најстарије
елементе српске државности...“. (Благојевић, 2011, стр. 18) Цар писац каже да је
Србе на Балкан довео кнез који је умро пре досељавања Бугара, 680. године, али
нико од савременика не помиње и не описује долазак Срба. (Мишић, 2014, стр.
18) Порфирогенит набраја од Византије независна племена која насељавају
читаву Далмацију: Хрвати, Срби, Морављани, Захумљани, Травуњани, Конав-
љани, Дукљани и Неретљани – Пагани. За сва набројана племена, осим Хрвата,
Дукљана и Морављана каже да су Срби. На основу других података које износи о
Дукљанима и Морављанима дознајемо да су и они Срби. Потом, Порфирогенит
набраја архонтије - кнежевине: Дукља, Травунија /која се са севера граничи са
Србијом/, Захумље /до реке Неретве/ и Паганија /од Неретве до реке Цетине/ /по
свему, до хрватске жупе Цетине/. Северно од њих, од Хрватске па све до
Бугарске, налази се Земља Србија. (Византијски извори II, 1959, стр. 34-36)
Имајући у виду успостављање ограниченог државно-правног статуса Паганије,
Захумља, Травуније и Дукље у односу на матицу може се претпоставити да је
архонт Срба ове земље поделио својим синовима као мање удеоне области. Ове
области су имале само по десетак жупа. Управо, то је и разлог што четири
приморске српске земље нису имале услов да се све до X-XI века развију у праве
државе.
Од краја VIII па до средине X века Србијом влада династија Вишеславића
која по свему потиче од кнеза који је водио Србе у време насељавања. Родо-
начелник Вишеслав, савременик Карла Великог /768-814/, био је ожењен сестром
/жупана или кнеза/ Људемисла. Његов праунук Властимир је поразио Бугаре око
840. године, а то су учинили и његови синови: Мутимир, Стројимир и Гојник,
око 880. После пораза Срба у близини Саве од стране Угара, око 943. године,
кнез Часлав је са својим синовима и рођацима заробљен и уморен али то не мора
значити да се стара династија потпуно угасила. (Андрејић, 2011, стр. 90)
Међутим, Константин Порфирогенит тврди да, „како кажу“, племена:
Срби, Захумљани, Травуњани, Конављани, Дукљани, Пагани и Хрвати „немају
архонте /кнезове/, већ само старце жупане. (Византијски извори II, 1959, стр. 14-
15) Имајући у виду појаву термина „Склавинија“, „Склавиније“, „склавиније“ ова
тврдња византијског цара се не може прихватити ако се има у виду његова друга

10
тврдња. (Византијски извори I, 1955, стр. 125, 177) У Спису о церемонијама,
Константин VII Порфирогенит наводи адресе писама које цареви Константин и
Роман шаљу страним владарима. Наводе се и архонти јужнословенских племена
и земаља: Хрватске, Срба, Захумљана, Конавља, Травуњана, Дукље и Моравије.
(Византијски извори II, 1959, стр. 78) И арапски писац Ал Масуди, 940-950.
године, описује и набраја јужнословенска племена: „За Србима иде племе
Морава, за овим племе Хрвати...“. Давно је примећено да се архонт Моравије не
може једначити са кнезом Велике Моравске, северно од средњег тока Дунава,
која у Порфирогенитово време више није ни постојала као самостална држава.
(Јакобсон, 1960, стр. 483-484)
Претпоставља се да је најстарији помен балканских Мораваца и архонтије
Мораве сачуван у анонимном спису Баварског Географа, 817. године. У земљи
„оних које називају Мерехане“ има чак 30 градова, док код Бугара „чија је област
огромна и народ бројан“ постоји само 5 градова. Број градова Мораве је проб-
лематичан „и превелик за неку нашу представу о балканским Моравцима“.
(Пириватрић, 1997 б, стр. 198-199) Али, ако је податак о градовима приближно
тачан он је и даље велики и може да говори о величини и снази Мораваца и
Моравије.
На Франачким државним саборима, одржаних у Хересталу /818/,
Франкфурту /822/ и Ахену /824/, долазили су и представници словенских вазала
са Балкана. Ајнхард каже да су у Хересталу били представници племена:
Абодрита, Гудускана /чији је вођа био Борна/ и Тимочани. У Франкфурту су
били представници: Абодрита, Срба, Љутића, Чеха, Мораваца, Преденцената и
Авара. Ајнхард каже да су Абодрити – Бодрићи, заправо, Преденценти.
(Novaković, 1985, стр. 9-10)
О најстаријим српским земљама говори и Дукљанин. Један од раних срп-
ских владара по имену Светопелек, који је владао у време римског папе Стефана
/VI/ /885-891./ и византијског цара Михајла /III/ /Исауријанца//856-867/ је према
старим папским и византијским повељама пописао међе и границе својих пок-
рајина и области. (Perčić, 1999, стр. 48) Дукљанин не помиње да је у време папе
Стефана владао и Василије /867-886/ и Лав VI Мудри /886-912/. Светоплук је
према садржају повеља које је добио и прочитао на сабору пред народом написао
своје повеље, поделио покрајине и области, одредио међе и границе и то на
следећи начин: „по току река, које теку са планина и утичу у море према југу,
назва Приморје; реке пак, које теку са планина у правцу севера и утичу у велику
реку Дунав /реку Сурбију/, назва Србијом. Затим подели Приморје у две пок-
рајине: од места Далме, где је тада боравио краљ и одржавао сабор, до Валдавина
/Винодола/ назва бела Хрватска... Исто тако од истог места Далме до града Бам-
балоне, који се сада зове Дирахиј /Драч/, назва Црвеном Хрватском... Србију пак,
која се зове и Загорје, подели у две покрајине: једна од велике реке Дрине у
правцу запада све до планине Пине /Борове/, коју још назва Босном, другу пак од
реке Дрине у правцу истока све до Лапије /Лаба/ и Лабеатског језера /Ска-
дарског/, коју назва Рашком“. (Исто, 50-51)

11
 За Дукљанинову Белу и Црвену Хрватску је утврђено да су његове
тенденциозне измишљотине. (Шишић, 1928, стр. 167; Mošin, 1950, стр. 16-17;
Мијушковић, 1967, стр. 194-196, нап. 38; Банашевић, 1971, стр. 64; Живковић,
2009, стр. 150-152) Што се тиче Србије која се зове и Загорје и њене поделе на
две покрајине: Босну и Рашку мишљењље је опште позитивно. Међутим, у нашој
и страној историјској науци је остало потпуно непримећено да Дукљанин
помиње још једну Србију. Ову Србију Дукљанин помиње на првом месту и то
као покрајину која је у сливу река које теку у правцу севера и утичу Дунав. Јасно
је које реке утичу у Дунав: Велика Морава, Западна Морава са Ибром, Јужна
Морава са Нишавом и Топлицом, Млава, Пек и Тимок. Постаје јасно да је у
питању Моравска Србија.
Дакле, постаје јасно да се на западу Срби и Србија граниче са Хрватима и
Хрватском, на северу са Славонијом и Славинима, а на истоку са Србијом -
Моравом и Морављанима. Када се каже да се Србија граничи на истоку са
Бугарском то не значи да се етнички граничи са Бугарима. Пошто се Србија
простире на исток до Лаба /и Раса/ то значи да је то граница са Моравом. Из
извора се не да закључити где је, још источније, била граница Мораве са
примарном Бугарском. Ако се има у виду да су и Тимочани били у савезу са
Моравцима граница је на истоку била на линији река Искар – планина Бојана.

*
Доласком на панонске и балканске просторе, јужно од Саве и Дунава, у
V-VI веку, Срби су затекли остатке административне организације римских и
ранo византијских провинција Паноније, Далмације, Диоклије, Мезије, Дакије,
Илирика, Дарданије, Македоније, Тесалије. Доселивши се на нов простор Срби и
остали Јужни Словени су примили и задржали већи део „старих месних назива,
па, природно, и називе већих области као што су Далмација, Диоклитија, Истра,
Македонија“ али су „зато рано створили своје називе и своју поделу и груписање
малих жупа“. (Ћоровић, 1933, стр. 15) Ћоровић сматра да су имена мањих об-
ласти чисто словенска: Захумље, Травунија, Подгорје, Загорје, Доњи Краји... , а
када су питању још мање области сматра да је тешко утврдити „да ли се границе
словенских жупа подударају са неким мањим административним јединицама
старе римске и византијске државе“. (Исто)
Анализом речног система на српском средњовековном простору, у да-
нашњој Србији, Босни и Херцеговини, Црној Гори и Македонији, као и на хр-
ватском, словеначком и бугарском простору, може се доћи до значајних закљу-
чака. Примећује се, на првом месту, да само на простору данашње Србије постоје
четири велика речна слива који имају специфичну особеност а то је да и њихове
притоке имају двочлана имена у коме је садржано и основно име: Морава
/Велика Морава, Западна Морава, Јужна Морава, Бинча Морава и већи број река
под именом Моравица – Мала Морава/, Тимок /Тимок, Црни Тимок, Бели Тимок,
Сврљишки Тимок и Трговишки тимок/, Рзав /Рзав, Мали Рзав, Бели Рзав и Црни
Рзав/ и Велики Рзав /улива се у Моравицу/ и Дрим /Дрим, Бели Дрим и Црни
Дрим/. На простору Словенаца оваква појава се примећује у горњем току реке

12
Саве /Сава Бохињка, Сава Долинка, Савиња, Сава/. У сливу Дрине је инте-
ресантна појава две реке Јадар. У Источној Босни је река Јадар, у коју се улива
Студени Јадар, лева притока Дрине. И у Западној Србији је река Јадар, десна
притока Дрине.1 На простору Хрвата овакве појаве нема. Ова појава се може
тумачити великом старином и зато су ова имена остала непромењена. Осим тога,
њихова имена означавају не само сливове река већ и, несумњиво, одређене шире
словенске заједнице – племена. Приметно је да оваква појава у сливовима река
Саве, Дрима, Босне,2 Дрине 3 и Рзава не постоји што јасно говори да ове земље
нису добиле имена према истоименим словенским народима или обрнуто.
Сасвим је извесно да се моравски склоп може довести у везу са Морављанима,
архонтијом и византијском темом Морава. (Андрејић, 2011 б, стр. 30-39) Исто се
то може рећи и за Тимок и његов слив у смислу земље трибалског, античког
племена Тимахи и потоњег српско-словенског племена Тимочана. (Андрејић,
2007, стр. 11-15)
О земљама и жупама архонтије „Крштене Србије“ Порфирогенит не
говори а набраја само насељене градове: Дестиник, Чернавуск, Међуречје,
Дреснеик, Лесник, Салинес и у области Босне, Котор и Десник. (Византијски
извори II, стр. 58) Иако је у питању велика земља, Србија има само 8 градова.
Најтеже је идентификовање градова у „Крштеној Србији“. По свему судећи да
Србија има велики број жупа и цар писац их није знао све или је из тог разлога
избегао да их набраја. У Србији се налазе многобројне жупе али Дукљанин
помиње само једанест. На „планинским странама“ северно од Травуније, Заху-
мља и Дукље налазе се најјужније жупе у области Подгорје. Подгорје се као
посебна област помиње једино код Попа Дукљанина а у његовом саставу су се
налазиле жупе: Морача, Оногошт, Комарница, Пива, Гацко, Невесиње, Вишева,
Ком, Идбар, Неретва и Рама. (Perčić, 1999, стр. 63) Све „земље“ Србије имале су
„најмање 64 жупе“, док су Травунија, Захумље и Дукља имале заједно 32 жупе.
Дакле, укупно 96 жупа.
Када су у питању земље Србије Благојевић набраја следеће земље: Раса,
Моравице, Лим, Дрина, Соли, Усора, Босна, Доњи краји, Срем и Подгорје.
(Благојевић, 2011, стр. 49)
Порфирогенит каже да Хрватска има само 11 жупа/нија/: Ливно, Цетина,
Имотски, Плива, Песента, Приморје, Брибир, Нона, Книн, Сидрага и Нин. А
хрватски бан „држи под влашћу“ још три жупе: Крбаву, Лику и Гацку. (Ви-
зантијски извори II, 1957, стр. 33)
Порфирогенит тврди да „Захумљани који сада тамо станују су Срби“ и да
су се по досељавању на Балкан населили на реци „званој Захлума“. У архонитији

1
Оваква ситуација са хидронимима Јадар отвара могућност да се читава област око Дрине звала
Јадера у неко старо време. Ова претпоставка отвара и могућност да је у сливу реке Рзав – Арзава у
праисторијско време била област Арзава.
2
Словенски хидроним Босна се не појављује ни у сличној форми а по свему потиче од античког
Босона. Читава земља је названа Босна према истоименој реки.
3
У Дрину се улива једино Дрињача – Дринача чије име је изведено од Дрина. Осим тога, постоји и
истоимена планина. У античко време Дрина се звала Аграс (Марић, 1955, стр. 32.) док се слично
звала и Јужна Морава – Агрос (Папазоглу, 1969, стр. 47-49.).

13
Захумљана су градови Бона, Хум, Стон, Мокрискик, Јосли, Галумаиник и Доб-
рисиск. (Византијски извори, II, стр. 60-61) За реку Захлуму се сматра да је у
питању потоња река Буна која протиче испод градова Благаја и Хума. (Бла-
гојевић, 2011, стр. 34) Но, река Захлума би најпре могла бити Неретва, негдашња
Нарента. Дукљанина у земљи Хум набраја следеће жупе: Стон, Попово, Жапско,
Лука, Велика, Горимота /Имота/, Вечерићи, Дубрава и Дабар. (Perčić, 1999, стр.
63) Стон је седиште епископије која се помиње почетком X века, а у њему ће
бити и седиште Захумске епископије српске аутокефалне цркве, од 1219. године,
као и хумских кнежева. (Ћирковић, 1998, стр. 12)
У архонтији Травуњана и Конављана, која је увек „под влашћу архонта
Србије“, налазе се насељени градови: Требиње, Врм, Рисан, Лукавите и Зетливи.
(Византијски извори, II, стр. 62-63) Према Дукљанину у Травунији постоје жупе:
Требиње /Требишњица/, Љубомир, Фатница, Рудине, Крушевица, Врм, Рисан,
Драчевица, Конавли и Жрновница. (Perčić, 1999, стр. 63) Када су у питању
градови у Захумљу и Травунији примећено је да се сразмерно велики број имена
жупа и градова преклапају. (Ћирковић, 1998, стр. 18)
У архонтији Дукљи насељени градови су: Градац, Новиград и Лонто-
докла. (Византијски извори, II, стр. 64) Према Дукљанину у Дукљи постоје жупе:
Лушка, Подлужје, Горска, Купелник, Облик, Прапратна, Црмница, Кучева и
Грбаљ. (Perčić, 1999, стр. 63)
Константин Порфирогенит истиче: „Пагани воде порекло од некрштених
Срба“. Паганија је област Неретљана тако названих по реки око које су се
населили. Цар за Паганију каже да се састоји само од три жупе: Растока, Мокро и
Дален /Дувно или Доља/ и има насељене градове: Мокро, Веруља, Острог и
Славинец а држе и острва: Корчулу, Мљет, Хвар и Брач. (Византијски извори II,
стр. 34-35, 64-65)
Тибор Живковић је закључио да су првопомињани градови у архонтијама
од стране Константина Порфирогенира, заправо, њихови главни градови: „У
случају Хрватске то је Нин, Травуније – Требиње, Захумља – Стон... главни град
Паганије била би Макарска, док би главни град Дукље био Градац. У случају
Србије престоница би био Дестиник... на самом истеку IX века, Дестиник био
престоница Србије... и Дестиник био уједно и црквено средиште Србије. Положај
Дестиника није утврђен. Мишљење да се налазио негде на Сјеничкој висоравни
вреди исто колико било које друго“. (Живковић, 2004, стр. 168-169, 171) Још
важнији је Живковићев закључак да је први град на списку који наводи
Константин Порфирогенит уједно и познато црквено средиште. „Тако је у слу-
чају Неретљана први град на списку Мокро, модерна Макарска, која је доцније
заиста била епископија; у Захумљу је на том месту Стон, који је већ од прве
четвртине био епископија; у Травунији је на прво место Требиње, које је такође
било епископија. Аналогија са Србијом указивала би да је главни град Србије
био Дестиник, а самим тим и нека врста црквеног средишта“. (Исто, 198) Овде
треба додати да је Рас у земљи Рашкој њено престоно место и седиште
епископије још из времена бугарског цара Петра /927-968/, (Новаковић, 1908,

14
стр. 56) а по свему и пре, ако се има у виду да је Рас на граници са Бугарском, од
око 855. до око 880. године. (Византијски извори II, 50-52)
Седиште епископије Мораве, а потом и митрополије, налазило се у граду
Морави који је, може се реално претпоставити, био и главни град кнежевине
Моравије – Мораве. Према Масудију Морава има од свих највише градова, чак
30. Кнежевини Морави су у њеном највећем обиму припадали градови: Морава,
Београд, Колубара, Моравица, Кучево, Браничево, Пек, Млава, Идин, Бродар -
Равно, Петрус, Сталаћ, Градац, Рабика, Достиник, Топлица, Ниш, Мокро, Свр-
љиг, Тимок, Бараница, Гамзиград, Бидин, Средац, Звечан, Липљан, Призрен, а
једно време, Сирмијум и Рас.
Дукљанин помиње Босну, Срем и Рашку, које су очигледно под врховном
влашћу Србије кнеза Часлава. Осим кнеза Часлава помињу се: неименовани жу-
пан Рашке, дрински и рашки жупан Тихомир и кнез Будислав, али се не помиње
име његове земље. Имајући у виду где су српске земље којима влада Часлав
/Дукља, Захумље, Травунија, Конавли/, потом Срем и Рашка јасно је да кнез
Будислав влада неком земљом источно од ових земаља. Тамо, у тој кнежевини се
родио и живео и будући рашки жупан Техомил.4 Из Дукљаниновог сведочења се
види и да у ратним догађајима између кнежевине Србије и Угара не учествује
кнез Будислав. Очигледно је да Будислав и Моравци /Бодрићи-Браничевци, Ку-
чани/ и Тимочани нису на страни Угара али ни на страни Србије кнеза Часлава.
Произилази да је кнез Будислав онај независни архонт Морав/и/е. (Андрејић,
2011-а, стр. 35-36) На просторима архонтије Мораве ће Византија успоставити
тему Мораву, а потом је преименовати у тему Србија.5
Сумња која би ишла у правцу оповргавања тврдње да је град Морава, на
ушћу реке Мораве у Дунав, престоно место земље Морава може се хранити и
тиме да престоно место и седиште епископије тешко да може бити на граници и
самим тим изложено разарању од стране непријатеља. Друго, важно питање би
било да ли је некадашњи Маргум потоњи словенски град Морава и, сходно томе,
да ли је уопште од латинског Маргум настао топоним Морава уколико се има у
виду да словенски хидроними Морача и Морава имају исто порекло. (Riječnik
JAZU, VII, 1911-1916, стр. 3) Осим тога, тврдња извора да се град Моравиа
налази на десној обали Дунава не мора значити дословно да се налази пепо-
средно уз Дунав.
Порфирогент набраја склавиније, архонтије и жупе. Имајући у виду
величину појединих словенских и српских архонтија сасвим је јасно да у свом

4
Пре него што је отишао кнезу Чаславу, Техомил је „чувао стада оваца код некаквог кнеза коме је
било име Будислав“. Овај кнез „Будислав свагда је ишао са њим у лов. Једном у лову Тихомиљ
нехотице удари штапом једну кучку по имену Палузија, и она цркне. И обузет страхом, јер ју је
кнез веома волео, утекне и дође Чаславу, који га одмах прими.“. (Perčić, 1999, стр. 56-57.) Према
Срећковићу, угарским трупама које су поразиле кнеза Часлава у Срему (Мачва) је командовао кнез
Удислав – Будислав. (Срећковић, 1882, стр. 2, 31, 40-41.)
5
Иако се Дукљаниново писање у првом делу његовог Летописа базира на легендама, епици и
произвољном уметању садржаја неспорна је историјска личност Часлава а, чини се, и Техомила и
Будислава. Прилично уверљива епизода о Чаславу, Техомилу, Будиславу и рату са Угарима је у
Барски летопис доспела из неке нама данас непознате хронике.

15
саставу имају више земаља. Међутим, неке архонтије чини само једна земља. У
прву групу Порфирогенит ставља „земље“ Србију и Хрватску, у другој су
„архонтије“ Захумље и Травунија а у трећој Дукља и Паганија. (Византијски
извори II, стр. 33-36)
Порфирогенит за Мораву не наводи, као и за Србију, које су њене жупе.
Из неког разлога нема ни описа обима кнежевине Мораве. Разлог томе може
бити да Морава у време Порфирогенита нема статус као остале архонтије –
кнежевине, односно да је под Бугарском или под Византијом.
На устројство српских територијалних целина могао је утицати и
унутрашњи византијски територијални поредак. Још у време критичних година
аваро-словенских напада и досељавања на Балкан почела је реорганизација
византијског војног и управног поретка. У то време је почела изградња визан-
тијског тематског система. Теме представљају управне јединице војног карактера
и на њиховом челу стоје стратези – војни команданти. У новоствореним темама
насељавају се трупе – теме /војни одреди/ а стратезима и војницима се додељују
земљишни поседи. Изграђивање тематског система у првој етапи се ипак
ограничило на Малу Азију а на Балкану је уведено знатно касније. (Острогорски,
1998, стр. 112-114) Имајући у виду да су после бугарског слома створене од
њиховог царства три теме: Перистрион, Бугарска и Македонија уверавамо се да
су у питању велике области. Такав је случај и са темама на српском простору. То
упућује да су теме обухватале по неколико српских земаља, ако не и читаву
архонтију. Али, до до данас није јасно које земље чине тему Морава, потоњу
тему Србију?
Термин земља у српским изворима тумачи се у смислу „историјске
области са тачно одређеним границама и одређен степен политичке самос-
талности“. Реч је о старим српским областима које су Срби „населили после
досељавања на Балкан“ а то су „српске земље“, „све српске земље“, „свих
рашких земаља и приморских“, „свих рашких земаља и Диоклитије и Далмације
и Травуније и Захумља“. Земљама управљају „силни“ који могу држати и више
земаља под својом влашћу. (Мишић, 1999, стр. 34, 146) Земља се састоји од већег
броја жупа. Територија земље најчешће одговара и духовном подручју једне
епископије, по свему још од примања хришћанства.

**
У историјској науци постоји становиште да је у време власти кнеза
Мутимира у Србији, око 862. године, на позив словенског кнеза Растислава6 /846-
870./ у Велику Моравску,7 око реке Мораве8 и њених притока Свитаве, Ваха и
6
Ростислав – Растислав се звао Растица а био је удеони кнез са Светопулком и другим
„Моравианима“. (Геила, 1965, стр. 109, 115.)
7
Уједињење Моравског и Њитранског кнежевства под влашћу Моимира извршено је око 833. год.
Из Њитре је изгнан кнез Прибина са сином Коцељом од стране Франака и они су се упутили
Радбогу, маркгрофу Источне марке, али нису примљени па су отишли код бугарског кнеза
Маломира /831-836/. После тога одлазе код хрватског кнеза Ратимира и најзад код карантанског
грофа Салахона где прихвата франачко вазалство и постаје војвода у Панонији око језера Балатона,
846. године. Фулдски летописац каже да је Лудвиг Немачки победио 846. године Морављане под

16
Њитре, у данашњој Чешкој, византијски цар Михајло III упутио своје учене
мисионаре, Константина и Методија.
Житија Св. Константина и Методија тврде да је византијска мисија у
Моравску отпочела после позива њеног кнеза Растислава цару Михајлу III. Цар
„позва Константина Филозофа... треба да ти тамо идеш... Када је Константин
стигао у Моравску, са великом почашћу примио га је Растислав... И тако је
провео у Моравској четрдесет месеци, те крене да посвети своје ученике. На том
путу га прими Коцељ, кнез панонски... Када је римски папа сазнао о њему,
пошаље по њега... И када је дошао у Рим... Онда су га снашле многе тегобе и
поче да побољева... обуче се у свету монашку схиму... и надену себи име Кирил...
И тако усни у Господу... 6377 године /869./“. (Трифуновић, 1964, стр. 100-105,
111, 116-117)
Тако каже Житије Св. Константина Ћирила о његовој мисији у Морав-
ској, а Житије Св. Методија: „Тада цар Михаило рече Филозофу Константину...
и узми брата свога игумана Методија, те иди!... крену на пут у Моравску узевши
Методија.... и када су протекле три године вратише се из Моравске научивши
ученике... Када је апостолски намесник сазнао за такве мужеве посла по њих...
посвети блаженог Методија за свештеника... После много дана Филозоф идући
на суд рече Методију... Тада Коцељ, обративши се апостолском намеснику,
замоли да би њему пустио Методија... Онда га је Коцељ примио са великом
чашћу и поново га посла апостолском намеснику ... да њега њему посвети за
епископа у Панонији на престо светог Андроника... Догоди се тада да Морав-
љани... обратише се апостолском намеснику.... дај нам Методија за архиепископа
и учитеља... те кнез Сватоплук са свим Морављанима прими га... А са тим почела
је Моравска држава да се шири на све стране... стари непријатељ... подиже
против њега... о његовом изгнанству... Тада они... нађоше написано: 'Брат наш
Методије је свет... и у његовим су рукама.... све словенске земље.... и цар прими
са великом чашћу... и опет га отпреми свечано до његовог престола... Када је
стигао у Дунавску област краљу угарскоме, зажеле да га види. И мада су неки
говорили и мислили да неће њему умаћи без муке... прими га почасно и свечано...
/Методије/ постаде омиљен... Поче се приближавати час да прими покој... И
почине на рукама свештеника... 6393 године /888./... и сахранише га у саборној
цркви“. (Исто, стр. 156-171)
У Похвалном слову Ћирилу и Методију за Методија се каже: „...
преблажени Методије, из младих дана световна достојанства почео да прима...
постави га за игумана у манастиру који се звао Полихрон... покој прими...
Константин Филозоф... посветивши... Методија на архиепископство, на престо

Моимиром и Растиславом али без већих последица по њих јер су ови средином 848. године напали
Франке. Лудвиг је напао Растислава и 855. године али без успеха. (Геила, 1965, стр. 93-95.) Нов
напад је уследио 858. Најстарији Лудвигов син Карломан је напао моравске Словене, млађи син
Лудвиг је упућен на полабске Ободрите /Бодриће/ а гроф Такулф, управитељ Српске марке, против
Лужичких Срба. Франачки вазал Прибина је погинуо у борбама с Моравцима.
8
Индикативно је да се словенска земља на северу, око реке Мораве, зове Велика Моравска. Име
земље упућује да се река морала звати Велика Морава, а није тако. Може бити да се ова земља у
старијем периоду звала Моравска а да је после територијалних проширења прозвана Велика.

17
светог Андроника апостола... у Панонији. И послаше га у земље словенске...
кнежевима земаља тих, Растиславу и Светопуку и Коцељу... Пошто је Методије
дошао у крајеве моравске, сви људи радосно изиђоше... Тако изврши свој
задатак... и тако почину у Господу лета 6394 /889./. (Исто, стр. 189-200)
Ако пажљивије размотримо хронологију гогађаја из живота Св.
Константина и Методија може се доћи до занимљивих сазнања а погоотову када
је у питању делање овог другог који је био црквени достојанственик високог
ранга. Константин и Медодије су отишли у Моравску код кнеза Растислава 862.
године. Када је свргнут кнез Растислав /865. године/ Константин и Методије су
отишли код кнеза Коцеља у Панонију. На папин позив Константин и Методије
одлазе у Рим. Пошто је у Риму умро Константин /869. године/ Методије се по
одобрењу папе вратио код кнеза Коцеља при чему је постао архиепископ
панонско-сремски са седиштем у Сирмијуму, на престолу Св. Андроника апос-
тола /870. године/. Када су Немци уклонили кнеза Коцеља, сматра се да је
Методије прешао у Моравску код кнеза Светоплука, 874. године. На позив цара
Василија I /867-886/ Методије одлази у Цариград, 882. године. Вратио се у
Моравску али сада је морао да се обрати и угарском владару Алмошу /*820.
+895/, који је овладао Панонијом. Папа Јован VIII поставља га за архиепископа
свих словенских земаља, 886. године, са седиштем у Сирмијуму. Методије је
умро 889. године и сахрањен у саборној цркви /у Сирмијуму/. Светоплук се
одбранио 892. од Немаца али је умро, 894. године.
Под власт Велике Моравске доспела је Панонска кнежевина /између
Дунава, Драве и реке Рабе/ која је на југ допирала све до Саве где се граничила са
Бугарском. Великоморавска кнежевина се често назива империјом – Моравска
империја. (Вечерка, 1965, стр. 551) Нешто јужније, на десној обали Саве и
Дунава, регистровани су Кучани, Моравци и Бодрићи. Археолошки налази од
Моравске до Срема су јединствени што се објашњава великом сродношћу
становника а накит је византијског стила. М. Ћоровић је на основу археолошког
материјала дошла до закључка “да постоје разлике између налаза у северној
Србији западно од Београда и налаза у северној Србији источно од Београда“ и
на основу уочавања те границе хипотетично претпоставила да се „и у сасвим
раној историји Словена одражавала касно-античка терироријална подела Балка-
на... при којој је граница између Источне и Западне половине почињала негде од
Београда“. (Ћоровић-Љубинковић, 1978, стр. 20) У северном делу Источне Ср-
бије се веома рано појављују специфични облици минђуша чији је доњи део
округле карике обавијен густо намотаном жицом. Овакав тип минђуша користи
се на читавом словенском простору, само у IX веку, уз северну границу Северне
Србије и у јужној Словачкој. (Исто) Други тип минђуша, са три неједнаке јагоде,
јављају се од краја X века и трају све до XVIII века. Најстарији примерци су опет
пронађени уз северне границе североисточне Србије /Кладово, Смедерево/ и у
јужној Мађарској /Токај/. (Исто)
Порфирогенит каже да се иза славног града Сирмиума простире некрш-
тена Велика Морава којом је владао Сватоплук. На основу овога се дало
закључити да се већ на простору око Драве налазио пагански део Велике Мо-

18
равске. Сватоплук се одбранио од Немаца, 892. године, али је умро, 894. године,
а његови синови Мојмир II и Сватоплук II су ступили у ривалство и замршене
политичке игре. Ова нетрпељивост је довела до тога да је дошло до катас-
трофалног пораза моравско-баварске војске, 906. године, од стране војске угар-
ског кана Арпада /896-907/. Уследио је коначан нестанак Велике Моравске,
затим Угари побеђују Бугаре под Београдом да би долинама Мораве и Косова
кренули ка мору опљачкавши Србију и Хрватску. (М. и Ђ. Јанковић, 1990, стр.
33, 34-36) Масе словенских избеглица из Моравске су кренуле на југ склањајући
се код Хрвата, Бугара, Срба и других народа. Под ударом Угара дошло је до
сеобе у којој се један део Мораваца са севера населио у Морави на Балкану. У
склопу ратова Угара са Великом Моравском и сукоба са Бугарима треба саг-
ледавати и напад на кнеза Петра и Србију од стране бугарске војске и њиховог
експонента Клонимира, 896. године, а потом и његовог сина Часлава.
Без обзира на велику сличност Дукљаниновог легендарног јужнословен-
ског краља Светопелека, који је створио велику државу и примио са народом
хришћанство у време цара Михајла III /856-867/ и папе Николе I /858-867/ а
потом римског папе Стефана VI /885-891/ и цара Василија I /867-886/, са морав-
ским кнезом Светоплуком /869-894/ нико се није усудио да их повеже. Дукљанин
се у својим приповедањима позивао на мистериозни спис „Методиус“, мислећи
на Житије Св. Методија – Панонску легенду, при чему је читаву делатност
Светопелека – Светоплука преместио на простор Далмације, односно на простор
Континенталне Србије, при чему је направио неисторичне земље као Бела и
Црвена Хрватска на простору те исте Србије а Светопелеков велики сабор
лоцирао на пространом пољу Далма.9 Живковић је устврдио да је писац Барског
летописа био барски надбискуп Рудгер, монах цистерцитског реда, пореклом
Чех, а за потребе хрватског бана Павла Шубића, крајем XIII века. У потоњој
хрватској редакцији Светопелек је присвојен и преименован у Будимира, а Далма
проглашена за Дувањско поље.10 (Живковић, 2009, стр. 351-372) Дукљанинов –
Ругеријев „Методиус“ на који се он позива као на извор о делањима Светопелека,
повезује се са Методијевим преводом „Номоканоном“ а који се помиње у
жеговом Житију. Ако је постојао такав рукопис „Номоканон“ он је можда на

9
Топоним Далма није сачуван на простору Далмације, као ни на другим српским
просторима. Поистовећен је са античким етнонимом Далмати – Делмати, народом који је
живео у Херцеговини и чија је престоница био град Делминиум а који се налазио у
данашњем Дувањском пољу. Име илирских Далмата је тумачено на основу албанске речи
„делме“ – овца која је била њихов тотем и митски предак. Римљани су у рату против
Делмата освојили и разорили Делминиум, 157. године. (Stipčević, 1989 , стр. 29, 45, 158)
Порфирогенит каже да је Дален једна од жупа у Паганији. И за Дален се сматра да је
данашње Дувно и антички Делминиум. (Византијски извори II, 1959, стр. 34-35)
10
Антички Делминиум, као ни потоње Дувно, никада није био главно место Далмације.
Порфирогенит каже да је Салона, коју је саградио са својом палатом римски цар
Диоклецијан, био „глава читаве Далмације“ и да се ту сваке године „сакупљала војна
коњица из осталих градова Далмације“ која је упућивана на Дунав да стражари против
Авара и Словена. (Византијски извори II, 1959, стр. 10-11, 28)

19
крају имао и податке о постанку у време моравског Светоплука. (Mošin, 1950,
стр. 30) Ако имамо у виду Рудгера као аутора Барског летописа треба се
опоменути да је фамозни Методиус или Методијев Номоканон могао постојати
у Чешкој или Далмацији /нпр. у Задру/ где је боравио.
У Житију Св. Методија се каже да је Светоплук примио Св. Методија:
„... те кнез Сватоплук са свим Морављанима прими га и повери му све цркве и
свештенство по свим градовима...“. (Трифуновић, 1964, стр. 163) У Похвалном
слову Ћирилу и Методију се тврди да је Методије постављен „на архиепис-
копство, на престо светог Андроника Апостола, једног од седамдесеторице, у
Панонији“. (Трифуновић, 1964, стр. 199) „Ипак, треба претпоставиити да је
барски бискуп Рудгер, пореклом Чех, знао за неке изворе и о кнезу Светоплуку
као и сабору на коме је дошло до покрштавања Морављана. Орбин каже да на
Светопелеков позив кардинали „дођоше у Илирик“ и његово „пребивалиште
/које/ беше у равницама Далме“ где окупи читаво краљевство „на пољима
Далме“. (Orbin, 1999, стр. 275) Сирмијум је несумњиво био и за хришћане
средиште Илирика – „Глава Илирика“. Овај сабор на великом пољу Далми могао
је бити само у близини престоног места Светоплука и његове Мораве. По свему
судећи да је у Сирмијуму била Методијева катедрала у којој је и сахрањен.
(Boba, 1973, стр. 393-397; Поповић, 1975, стр. 265-270) Светоплуково престоно
место је био Сирмијум на Сави а нема сумње да се и на левој и на десној страни
реке простирала велика равница чије је име некада било познато. То поље се
некада могло звати Далма.11 Поља и равнице Далме могле су се налазити северно
и североисточно од Сирмијума, данашње Сремске Митровице, на потесима
Митровичке ливаде и Ледине.
Још је Баварски Географ, 815-817. године, помињао две Мораве као
државне организације између којих је при набрајању поставио Бугарску (Ratkos,
1964, стр. 138-139) и тиме јасно ставио до знања да су то две различите земље. У
фалсификатима пасавског бискупа Пилгрима, 973. године, од папе Бенедикта VI
тражи се повратак права јурисдикције над седам епархија које се налазе у
Источној /Доњој/ Панонији и Мезији „где су биле Аварија и Морава“. (Исто, 349)
Пилиграм из Пасауа идентификује Мораву са Мезијом што одговара Срему и
Северној Србији.12 У Служби Св. Методију Константин Преславски каже: „Ћи-

11
А античком Сирмијуму су несумљиво живели Далмати, као цареви или војници. У
Сирмијуму је провео највећи део свог живота римски император Клаудије Готски, родом
из Далмације. У каснијим периодима су у и око града боравили коњаници, војници и
досељеници из Далмације. (Mirković, 2006, стр. 42) Према њима је простор могао добио
име Далма.
12
У време раног Римског царства провинција Мезија Супериор обухвата велики простор од Саве и
Дунава до простора јужније од Скопља на југу. На западу је граница Мезије на линији Колубара,
Моравица, планина Голија, Проклетије, Шар планина. На истоку је граница на линији: река Искар,
Стара планина, Бесна Кобила, река Пчиња. Ово је територија која је припадала Трибалима и
Дарданцима. Реч је о територији коју захвата целокупан слив реке Велике, Јужне и Западне
Мораве, условно речено тзв. античке „Трибалске равнице“.
У време позног римског царства провинција Мезија Супериор је подељена на Мезију, Дарданију,
Дакију рипензис и Дакиу медитеранеу. Мезија се налази јужно од Саве и Дунава, на северу,

20
рило свети и Методије, Мезија и Панонија и Моравска земља, блажени, слави и
вапије“. (Трифуновић, 1964, стр. 183) Иако се град на ушћу Мораве у Дунав
називао Морава не мора да значи да је он стално припадао земљи Морава а то
значи ни области Кучево којој овај град несумњиво припада. Исти случај би био
и у вези са Браничевом. Град Браничево се налази на узвишењу при ушћу Млаве
у Дунав, недалеко од границе области и града Мораве. То би значило да су
Мачва, Кучево и Браничево у једном тренутку припадали Моравији. Исто тако,
Моравија и епископија Морава су источно од земље Рас, која је почетком X века
у саставу истоимене епископије.

***
О племенима и земљи јужно од Саве и Дунава, у сливу Велике Мораве,
прве податке добијамо од франачког хроничара Ајнхарда. После смрти франа-
чког цара Карла Великог /814./, његов син Лудвиг Попожни /*778. +840./ одржао
је државне саборе у Хересталу /818./, Франкфурту /822./ и Ахену /824./ на који су
долазили и представници народа са простора Балкана у својству вазала. Ајнхард
каже да су на сабору у Хересталу били представници племена: Абодрита, Гу-
дускана /чији је вођа био Борна/ и Тимочана. У Франкфурту су били пред-
ставници: Абодрита, Срба, Љутића, Чеха, Мораваца, Преденцената и Авара.
Слична ситуација је била и на сабору у Ахену с том разликом што нас Ајнхард
обавештава да су Абодрити - Бодрићи, заправо, Предеценти и да живе у
суседству Бугара. (Novaković, 1985, стр. 9-10) Из свега произилази да је у то
време земља Кучана – Кучево морало бити на већем простору него што је касније
заузимала област Кучево, област јужно од Београда. Кучани су, највероватније,
држали велики простор између: Дунава и Саве, Велике и Западне Мораве, на
истоку и југу а на западу до Мачве.
У науци се искристалисало мишљење да су Бодрићи, Гудускани и Бра-
ничевци пореколом са полабско-балтичког простора и да су населили подручје
данашњег јужног Баната и „ужи или шири појас на десној обали Саве и Дунава
све до близу Тимока“. Превладава и мишљење да су полабско-прибалтички
Словени дошли на југ после Хрвата и Срба „који су им у ранијој постојбини били
јужни суседи“. (Novaković, 1985, стр. 169) Када се има у виду тврдња да иза Срба
следи Моравија изгледа да су Морављани дошли после Срба а пре Бодрића,
Кучана и Браничеваца. Источно од Браничеваца су били Тимочани, на простору
слива реке Тимок и око Дунава. Јужно од Кучана и Бодрића су Морављани. Про-
изилази да су Морављани и Тимочани овде већ били насељени и да су их
дочекали, у другој половини VII века. Дакле, ако нису дошли пре Срба, Мо-
рављани су дошли после њих, после 610. године, најкасније око 650.
Бодрићи се називају и именом Преденценти. У вези Преденцената је
Рачки уочио везу са Преденец који има и друго име код писаца на западу Prandic

источно од Дрине, западно од линије Дели Јован – Озрен и северно од линије Западна Морава –
Троглав – Чемерно – Голија – Златар – Златибор. Мезија захвата само слив Велике Мораве, западни
и северни слив Западне Мораве, Колубаре са Мачвом, која се касније назива Онострани Срем од
стране Угара.

21
и Brandic а код византијских „Бранитцова“ и српско Браничево. (Rački, 1881, стр.
112) Постоји врло разложно Бобино мишљење које се у науци уважава да је
тумачење појма Преденценти извршено у смислу етнонима погрешно. Сматра се
да је у питању кованица коју чине скраћенице „пред“ и „денец“. У питању су
придеви који који говоре о Морављанима. У питању је у преводу етнички
погрдни назив „пљачка“- „отмица“ и „убица“-„разоритељ“. Тако се „Мораваљани
преденценти“ преводи као „пљачкаши и убилачки настројени Морављани“.
Тврди се и да они нису истоветни са Абодритима већ да извори говоре „народ
често називан убилачки настројени пљачкаши који су се настанили у Дакији на
Дунаву граничећи се са Бугарима“. Уочава се тврдња извора да су људи „обично
називани Преденценти“ били укључени у сукобе са Бугарима и да су се жалили
на бугарску агресију тражећи помоћ франачког цара. Затим се у изворима више
не помињу Преденценти. Затим, Боба тврди да то значи да су у Ахену, 824.
године, били два представника: један од Бодрића са Севера и други од тзв.
Преденцената који долази са Југа. Следи његово лоцирање Марвана Преден-
цената северно од Бугара, 822 – 824. године. Још је важније запажање да се као
Склави – Словени наводе два народа: Абодриити и Срби а да се као „Авари који
обитавају у Панонији“ наводе Вилци и Бохеми. (Bowlus, 1995, стр. 92-94)
Боба је седиште великоморавске државе кнеза Растислава лоцирао неко-
лико стотина километара југоисточно од чешке Мораве, у близини старог Сир-
мијума, на Сави. Ова је тврдња заснована на реалној чињеници да су једино тако
Византинци могли да дођу до двора кнеза Растислава а да не пролазе кроз
франачку територију. Моравија је, тврди Боба, добила име према граду Морава
који се налазио на десној обали Саве, преко пута Сирмија. С тога, сматра да
латински и грчки извори говоре о Словенима који су живели у Морави и зато су
их означавали као Морављане. Низводно од Мораве се налази Београд „у коме се
налазила кула Светог цара Константина Великог“. Константина Порфирогенита
тумачи тако да је Свентибалдова – Светоплукова Морава била негде близу
Београда и да је била окупирана од стране Угара. Чешка Морава је неколико
стотина километара далеко од Београда, а пошто нема доказа да су Угари икада
тамо боравили, Порфирогенитове тврдње су супротне већини модерних науч-
ника. Боба је замерао на Џенкисовим нетачним преводима текстовима Порфиро-
генита. Прво, грчки извор „Велика Моравија“ /кога нема у другим изворима/
треба читати као „стара“ или „бивша“ Моравија. На основу Порфирогенитовог
текста: „Турци - Угари живе изван реке Дунав, на земљи Моравији, али и са оне
стране, између Дунава и Саве“ Џенкинс је сместио делове Моравије северно од
Дунава, северно од Београда, у велику панонску равницу али не у данашњу
Чешку. Боба сматра да овај део извора треба да гласи: „Турци /Угари/ живе са
друге стране реке Дунав али и на овој страни, на земљи Моравији, између реке
Дунав и Сава /Срем/“. С тога је и мађарски историчар П. Хунфалви сматрао да је
Светоплук проширио Моравску југоисточно од северног сердишта Дунава и
освојио Сирмијум. Упозорава се на историчара П. Пуспоки-Нагиа који се осврће
на Баварског Географа који разликује Марахаре у суседству Бохемије од Мере-
хана који се граниче са Бугарима и „земљу Мерехана“ назива „Стара Моравија“.

22
Ову земљу лоцира и на правцу исток-запад, од Јужне Мораве до Дрине, укљу-
чујући Сирмијум и Београд и област северно од њих. Пуспоки-Наги означава
средиштем „Старе Моравије“ вододелницу централног Дунава и рекама које се
уливају и земљу назива „Мала Моравија“. (Исто, стр. 6, 9-11, 112, 130, 210)
Наводи се и предлог М. Егера о постојању „две кнежевине“ и инсистира
да се Светоплукова држава стабилизовала јужно до Саве у данашњој Босни и
одбацује Бобину тврдњу да су обе Мораве биле на простору старог Рима, да је
Растислав контролисао само територију јужно од Дунава и да је Сирмијум био
његова престоница. Морављани су се, као и многи други Јужни Словени, одсе-
лили на север након пораза Авара. Егер сматра да су били познати као Словени
Маргенсис и Морављани зато што је њихово средиште било негде близу ушћа
српске Мораве у Дунав. Растислављева престоница није, сматра, била та Морава
већ „град Морисена“ – касније Марошвар, помињан у „Живот Св. Герхарда“, и
који се налази на реки Марош – Мориш. Први познати вођа Словена Маргенсис
био је Мојмир, кога је наследио његов нећак Растислав, 846. године. Растиславов
нећак, Светоплук владао је другим Словенима, другом кнежевином, јужно од
Саве. Када је поразио источне франачке господаре ујединио је две кнежевине,
871. године. У поновљеном рату између Арнулфа и Светоплука, 892. године,
извршено је велико проширење Морављана. Заузет је Сирмијум и отворен пут до
Бугара. Ова територија је описана као краљевство. Закључено је да су мале
разлике у ставовима између Бобе и Егера а да нема значаја да ли је седиште било
на Сави или Моришу. Износи се тврдња да је Моравија убицирана у југоисточној
Европи, у областима где су реке Драва, Савам Тиса, Дрина и Јужна – Велика
Морава уливају у Дунав. (Исто, стр. 12-15, 88, 253)

*
O племену балканских Мораваца и њиховој територији се износе бројне
хипотезе. Позивајући се на Ајнхардове описе, још од IX века српски и бугарски
историчари су приближно на исти начин убицирали територије поменутих бал-
канских племена. Панта Срећковић је, позивајући се на руске ауторе, лоцирао
Бодриће на простор Мачве, Кучева, Баната и Бачке; Гудускане источно од
Велике Мораве /Браничево/, Тимочане око Тимока и Нишаве а Моравце око
Јужне и Западне Мораве и средњег тока Велике Мораве. (Срећковић, 1884, стр.
57-59) Слично мишљење су имали Ковачевић и Јовановић као и бугарски исто-
ричар Златарски. (Ковачевић, Љ. Јовановић, 1894, стр. 28-31)
По свему судећи, Тимочани су „морали имати некакаву развијенију
друштвену организацију која је могла, у име неке чвршће заједнице да закључи
савез“ са Францима а у другом случају да прекину и одрекну савез са Бугарима.
(Ћоровић-Љубинковић, 1978, стр. 21) По свему судећи Тимочани су насељавали
и област низ Дунав, ка Видину и све до реке Искар.13

13
Плиније помиње на простору некадашње римске провинције Горње Мезије племе Тимахи за које
се сматра да су део Трибала или Меза. (Петровић, 1997, стр. 115-116.) На истом простору затичемо
Тимочане који су имали своју племенску „државу“ – Склавинију од почетка VII па све до краја IX
века. Самостално или у савезу са Гудусканима – Кучанима, Тимочани преговарају са Францима,

23
 За стари римски град Guduskum се сматра да су му ново име Гудчево,
што се претворило у Кучево, дали словенски досељеници. Данас је неспорно
постојање овог града све до XV века.14 Овај град је био на брегу изнад трга
Смедерево док га Турци нису потпуно разорили. (Андрејић, 2011, стр. 38-46)
Област Кучево и потоња жупа је тек у новије време правилно убицирана.
Схватило се да Кучево није у Источној Србији а то мења много тога. То је област
која је омеђена са севером Дунавом, са истока Великом Моравом, са југа рекама
Велики Луг, Кубришница и Јасеница и са запада планинском линијом Авала-
Космај-Букуља. (Томовић, 2000, стр. 36; А. Крстић, 2002, стр. 139-162) Пре XII
века Кучево је захватало и жупе јужно, све до Западне Мораве: Лепеницу, Левач,
Борач и Лугомир. Значи да на том простору треба тражити и град Кучево, а то
значи да су долину у доњем току Велике Мораве, тамо где се налази и град
Морава, насељавали Кучани. (Андрејић, 2005, стр. 23-26; Исти, 2006, стр. 185-
192; Исти, 2011, стр. 74-75) То би опет значило да су Браничево насељавали
Браничевци. Пре ће бити да су Браничево насељавали Бодрићи који се помињу
као такви јужно од Дунава. У XI веку, племена које познаје јужно од Саве и
Дунава Кекавмен назива Србима, а то су Кучани, Браничевци /Бодрићи/, Тимо-
чани и Моравци. (Првановић, 1973, стр. 11-27) Зато ништа не чуди што Т.
Живковић помишља да су „Гудушчани, највероватније енигматични Моравци“.
(Живковић, 2000, стр. 132) Он је, свакако, у праву али Моравци нису само
Гудчани – Кучани.
Име чешке Мораве сведено је на антички хидроним Marus чија примарна
етимологија, а коју неки аутори оспоравају /О. Н. Трубачов/15, иде преко про-
ширеног германског облика Marah/w/a. Поред чешке и српске Мораве у
подунавском сливу су и реке са истом именском основом: Мориш, античко
Maris/ia/ и Мура – Mura и Marus. Александар Лома сматра да је назив Marus био
ендемичан за Подунавље и одбацује тврдњу Трубачова који претпоставља да је у
основи Margusa-a, античког имена Велике Мораве у Србији. Трубачов као пот-
врду за своју тврдњу налази у облику Marua који се јавља код Паулина из

823. године. Имали су заједничког кнеза Борну /Borna dux Guduscanorum et Timocainorum/.
(Првановић, 1970, стр. 102-106.) По свему судећи Тимочани су насељавали и област Видина и
Белоградчика. (Влов, 1986, стр. 36-37; Зајков, 1987, стр. 51-63.) О Тимочанима је писао своједобно
и Рајић сматрајући да је Борна син Поринов и да они станују у Мезији поред староседелаца
Трибала. (Рајић, 1794, стр. 47; Исто, IV, 1795, стр. 48; Андрејић, 2000, стр. 41-42.)
14
Град Кучево се помиње у епској песми која говори о догађајима у вези друге битке на Косову,
1448. године. Реч је о месту на путу војске од Сибиња до Косова: „Кад су били код Кучева града…
Код Кучева и код Браничева… За Кучево ни за Браничево“. Међутим, прави извор за убикацију
града Кучева и најопипљивији податак налази се једино на карти Франческа Роселија из друге
половине XV века на којој је записан као Cuzeuo. М. Детелић сматра да је старосрпско Кучево
настало од личног имена имајући у виду доказану релацију код Пољака и претпоставља да је овај
стари град био негде на Дунаву. (Detelić, 2007, стр. 231–232.)
15
Олег Трубачов је полазећи од словенске Мораве постојање сродног облика имена ове реке као
Marus видео код Тацита и Плинија. Собзиром да је античко Marus потпуно слично античким
средњедунавским хидронимима Savus и Dravus, да је дошло до словенизације имена ових река, да
на просторима Пољске постоје мање реке Sawa, Morawa и Drawa чија су имена секундарна и као
таква средњедунавски импорт на север, Трубачов сматра да је дошло и до импорта имена Морава у
Чешку. (Трубачов, 2006, стр. 80-81.)

24
Аквилеје, 799. године, не прихватјући Шрама да су Словени на Балкан донели са
севера већ готов облик Морава. Лома се не слаже са овим када је у питању
српска Морава пошто сматра да је латински облик Margus млађи имајући у виду
да антички грчки извори наводе ову реку као Bargos /Страбон/ и Brongos
/Херодот/ а све имајући у виду прелазак б у м на трачком језичком простору:
Bargos – Margos, Brongos – Mrongos. Дакле, Лома претпоставља да је дос-
ловенски развој Margus – Marrus ишао од старе индоевропске основе Mory ка
словенском Морве и најзад чешкој Morava као и да се на тај начин резрешио
лингвистички проблем развоја и порекла ових хидронима. (Loma, 1993, стр. 205-
206)
Своједобно је и Петар Скок настанак хидронима Морава повезивао, не
само са латинским обликом Margus већ и са и илирским Maragus, као и обликом
March, који је присутан у немачком језику. Скок сматра да је праиндоевропски
суфикс -gus замењен са словенским –ава (Skok, 1971-1973, под: Morava) који је
присутан код Нишава, Ресава, Млава, Тамнава, Тресава... Иван Поповић следи
Георгијева у тврдњи да се најважнија имена река у антици могу тумачити помоћу
староиндоевропског а тако и Margos – Margus /Морава/ од morgo- у значењу
„вода, влажност“. (Поповић, 2007, стр. 88)
Историјско-географски проблем две Моравске је за Лому много сложени-
ји од језичког, пре свега, зато што и западни и источни извори IX-X века помињу
земљу Моравију и град Мораву јужно од Дунава. Осим тога, неколико извора:
Лоршки фалсификати, Житије Наумово и Miracula Sancti Apri, помињу Мезију
као област у којој се налази Моравска. И, имајући у виду франачке изворе који
поданике великоморавског кнеза Растислава називају Sclavi Margensis – Словени
Маргумски јасно је да се они не могу довести у везу са Чешком Моравом већ са
градом и реком Моравом на Балкану. Из тих разлога је мађарски историчар И.
Боба читаву историју Велике Моравске везао за простор јужно од Дунава у пото-
њи угарски „овострани и онострани Срем“ поистовећујући Сирмијум са градом
Моравом. Имре Боба је изнео и ново, смело мишљење о идентификацији сред-
њовековне троапсидалне цркве на локалитету Зидине или Ширинград /Сирин-
град - Сирми-град/ у Мачванској Митровици са Методијевом катедралом као и
да је откривена гробница испред јужне апсиде морала садржати посмртне
остатке Св. Методија. (Boba, 1973, стр. 393-397) В. Поповић упозорава да ар-
хеолошки налази не дају повод за овако „далекосежно“ закључивање јер „сах-
рањивање епископа на страни која припада Посланицима није својствено Ме-
тодију, већ одражава шире распрострањену праксу“. (Поповић, 2003, стр. 298)
Поповић, каже за Бобине тврдње о Методијевом гробу да „не умањују доказану
снагу теорије о лоцирању панонског црквеног седишта и града Мораве на десној
обали Дунава, у некадашњим границама римске империје“. (Исто, 302) Али, Боба
је остао при свом ставу. Осим тога, Боба је убеђен да су град Сирмијум и Морава
једно те исто и да је епископски престо у Сирмијуму, од времена Методија па све
до 1229. године, био упражњен. И Лома сматра грешком Бобино једначење гра-
дова Сирмијума и Мораве јер је Морависк био на ушћу Велике Мораве у Дунав
(Loma, 1993, стр. 206) и закључује: „Нашу Моравију тешко је сместити као поли-

25
тички субјект у времену и простору, јер се узима да је у доба када је извори
помињу тај део данашње Србије, укључујући Београд, био под угарском влаш-
ћу.“
Анализирајући Порфирогенитов податак у коме се наводи кнез Моравије,
напоредо са кнезовима Хрвата, Срба, Захумљана, Конавла, Травуњана и Дукље,
као и то да овај византијски цар писац Сватоплукову Велику Моравску лоцира
јужно од Угарске, Лома сматра да је у X-XI веку постојало полунезависно
моравско кнежевство „у суседству српских земаља“. (Исто, 206-207) Дакле, Лома
сматра да та Моравија не улази у корпус српских земаља и, према томе, да
етнички и није српска. Ако би се тако олако закључивало из наведеног
Порфирогенитовог набрајања мирне душе би се рекло да српске земље нису ни
Захумље, Конавли, Травунија и Дукља као и ти чији су господари кнезови
Хрвата и Срба. Највећи доказ да су Моравци, а то значи и Бодрићи, Браничевци,
Кучани и Тимочани, сматрани Србима од стране Ромеја јесте преименовање теме
Морава у Србија.
И Ломи је јасно да је још теже питање утврђивање обима територије
Моравије – Мораве. На основу Василијеве повеље, из 1019. године, Лома
реконструише опсег моравско-браничевске епархије у X-XI веку: подручје
моравске епископије се протеже око Велике Мораве. На запад „готово до
Београда а на исток вероватно до Ђердапа“. При томе претпоставља да је то био
само један део Моравије „као географско-политичког појма у IX-X веку“.
Размишљајући у том правцу Лома се позива на писмо бискупа Пилгирима папи
Бенедикту VI у коме се тврди да су у Моравији, пре угарске инвазије, постојале
четири од седам епископија на подручју Паноније и Мезије које су у врем римске
и гепидске власти биле под архиепископијом у Сирмијуму. Лома сматра да не
треба доводити у сумњу да су седам епископија исте оне које су чиниле
некадашњу Методијеву дијецезу, о којима говори Кристијанова легенда, као и да
је једна од њих Београдска епископија. (Исто, 207) Може се додати да је друга
епископија Моравска.
Лома сматра да је у сферу „словенске мисије“ улазила и северозападна
Србија и североисточна Босна, а на основу другог писма Јована VII упућеног
„словенском кнезу Мутимиру“ са захтевом да своју земљу црквено подчини
Сирмијуму. Пошто се незна да ли су ове земље тада биле у Мутимировој власти
Лома се позива на доба кнеза Часлава, 930-950. године, када је граница Србије на
северу била река Сава. Тако долази до тога да се земље око средњег Дунава и
доње Саве могу назвати Панонском или Сремском Србијом. Ова је, Панонска
Србија, била у опозицији према језгру српских земаља на територији античке
Далмације, потоњој Рашкој, и још каснијој „Моравској Србији“, на некадашњем
простору Доње Мезије, а која се као византијска тема у XI веку зове Сервија или
Сирмиј. С тога Лома примећује да питање учешћа српских земаља у догађајима у
време мисије солунске браће, Методија и Константина, није дубље истражена.
(Исто, 207-208)
У контексту проблема двеју Морава, чешке и српско-мезијске, Лома је
уочио неочековане топономастичке аналогије у српском Поморављу и Поду-

26
нављу које манифестују, поред источних, грчких језичких утицаја и врло ране
западне, латинске. Имајући у виду и многе друге примере Лома је констатовао да
подручје западно од Видина и северно од реке Нишаве спада у западни јуж-
нословенски језички простор и у том смислу уочава истовремене развојне
особине са кајкавским и словеначким у оквиру заједничких раних словенских
говора на ободу панонског простора, од Драве до Тимока.16 (Loma, 1993, стр. 208,
210) Најзад, Лома допушта, да се „бохемизми“ могу тумачити у склопу хипотезе
да је балканска Моравска била уточиште избеглица из чешке Моравске после
угарске инвазије, али је категоричан у томе да само име не може бити пренето са
севера јер се балканска река и град Морава помињу пре ових догађаја на северу.
(Исто, 210)

*
За град Мораву се сматра да је то некадашњи антички град Маргум који
Приск помиње као седиште епископа и који је опустошен од стране Хуна, 441.
године. Приликом напада Хуна, 441. године, неименовани епископ им је, у току
ноћи, предао Маргум. (Морава, 2006, стр. 237) Приликом истраживања Маргума
нису пронађени трагови цркве из тога времена при којој је могла бити
епископска столица. Постоји тврдња да су на локалитету Црквине, који се налази
на простору овог града, остаци средњовековне цркве која је заснована на нала-
зима бронзаних крстова и бронзане позлаћене оплате. (Миленковић, 1996, стр.
169-172; Jacanović, Spasić-ðurić, 2003, стр. 39)
Велико мноштво Анта и Словена пљачка Илирик у време власти царева
Јустина I и Јустинијана I, 548-551. године, којом приликом су разорили Ниш а
ромејска војска се утврдила код Липљана. (Византијски извори I, стр. 38-51) У
време обнове Јустинијан је код свог родног места Таурисиума, код данашњег
Лебана, саградио у част своје мајке „дивну варош и назвао је Јустинијана
Прима“. У Јустинијани је успоставио архиепископско седиште Илирика, по Вас-
крсу /8. 04/, 14. 04. 535. Обновио је и Улпијану – Липљан и назвао Јустинијана
Секунда а у близини сагради нови град Јустинополис у част свога стрица. Поред
многих места и градова обнавља Ниш и Сердику и сагради између њих три
градића: Кратискару, Кумидаву и Ремисиану. (Исто, 54-58) Новелом, од 18. 03.
545. године, Јустинијан укида самосталност архиепископије Јустинијане Прве и
ставља је под надлежност римског папе. (Гранић, 1926, стр. 126-127) Јустинијан
је тежио да граница архиепископије следи границу дијецезе Илирик а епископија
према границама провинција: Панонија Друга /седиште Басиана/, Мезија Друга
/Виминацијум/, Приобална Дакија /Ратиарија/, Средоземна Дакија /Сардика/,

16
Имена селa Сумарин код Београда и Неготина потичу од Sanctus Marinus или Sancta Marina;
Сумраковац код Бољевца од Sanctus Marcus; црквине Јелија у Жировници код Баточине од Sanctus
Elias; Бискупље код Великог Градишта; Костолац у Браничеву и Тимочкој крајини, Костола на
Церу, Кастаљан на Космају и Куштиљ – Костолац у Банату, упоређено са Kostolec и Kostolany у
Словачкој, пореклом од чешког kostel у значењу црква; топоними Девојна у селима Живице и
Драговац у близини старог града Морава од старочешког Devojna, назив некадашње Богородичине
цркве; Брзоходе у Браничеву и Бегаљица код Београда од чешког behati – трчати, бежати. (Исто,
209-210.)

27
Дарданија /Скупи/, Превалис /Скодра/ и Македонија Друга /Стоби/. (Живковић,
2004, стр. 41, 37) Цар Лав III Исавријанац ће од папске власти одузети, 732.
године, све земље Архиепископије Јустинијане Приме и Солунског викаријата и
потчинити их патријарху у Цариграду. То ће бити време када се успоставља нов
епископски систем на тим просторима.
Према Константину Порфирогениту: „Цар Ираклије /610-641/ послао је и
довео свештенике из Рима и једног од њих учинио архиепископом и епископом...
и покрстио Хрвате. У то време ови Хрвати су за архонта имали Поргу“; „довео је
цар /Ираклије/ свештенике из Рима и покрстио их /Србе/“; /пошто су Хрвати
победили Франке)/ „затражили су свето крштење од епископа Рима и епископи
су били послати који су их покрстили у време Порина, њиховог архонта“. Али,
већи део Срба и Хрвата се није крстио. Потпуно су се покрстили: „У време цара
Василија /I/ /867-886/, христољубивог цара, они су одаслали /Србима, Хрватима,
Захумљанима, Травуњанима, Конављанима, Диоклићанима, Паганима и Морав-
љанима/ посланике, молећи и тражећи да они који су били некрштени приме
крштење и да буду, као од почетка, потчињени царству Ромеја...“. (Византијски
извори II, стр. 40-42, 32-33, 49, 16) Ко су посланици које је Србима послао цар
Василије? Јесу ли то Методије и његови ученици? У то време Србијом влада кнез
Мутимир /851-891/ и од њега је папа Јован VIII тражио да се стави под јуриз-
дикцију панонске дијецезе.
Према Дукљанину, покрштавање Словена – Срба догодило се у време
легендарног краља Светопелека – Светимира чије време владања ставља у доба
мисонарског рада Константина и Методија у време римског папе Стефана /VI/
/855-891/ и цара Михајла /II/ /856-867/: „За време овога /Светимира/ процвета
попут руже неки филозоф по имену Константин из града Тесалонике /Солуна/,
син неког патриција Леона... дође у земљу Казарију...После тога обрати сав
бугарски народ... краљевство преузме његов син по имену Светопелек... Кад је
прелазио преко краљевства краља Светопелека... По његовом прповедању пове-
рова краљ Светопелек у Христа и покрсти се заједно са целим својим
краљевством... опростивши се /Константин Кирил/... отпутује у Рим“. (Perčić,
1999, стр. 46-47) Имајући у виду да је Константин боравио у Сирмијуму и код
владара Моравске до покрштавања Срба Морављана је дошло убрзо после
Бугара, за време папе Стефана а пре смрти цара Михајла. Срби Морављани су
крштени, највероватније, 866. године. Имајући у виду Порфирогенитов извор о
крштењу Хрвата и Срба долази се до сазнања да су се Срби у тзв. Загорју –
континенталној Србији крсти после Срба Морављана, у време папе Стефана VI и
цара Василија I, 870-880. године.
Из Бугарске је у Мораву, 863. године, стигао и Св. Методије. На основу
Кедринове тврдње да је Методије бивши византијски живописац бугарског цара
Бориса у време његовог крштења сликао његова дела. (Добровски, 1825, стр. 60-
61) Методије је од стране римског папе Адријана II /867-872/ био посвећен за
епископа, 868. године, и послат у Моравију где је боравио са седиштем у
Београду. Тврди се и да је Доњопанонски кнез Коцељ поставио Методија за
архиепископа Паноније при столу светога апостола Андроника. И папа Јован

28
VIII, 879. године, Методија ослољава архиепископом Паноније. За епископе Сир-
мијума се понавља тврдња да је њихов први архијереј Св. Андроник. Папа Јован
VIII, 880 године, Методија ословљава архипескопом Моравске цркве. (Исто, 62-
64) Међутим, ни после путовања у Цариград, 881-882. године, Методије није
успео да створи трајну словенску црквену организацију. Умро је у у Морави –
Сирмијуму кнеза Светоплука, 885. године.
У то време је папа Јован VIII тражио од словенског кнеза Мутимира да се
врати под утицај панонске дијецезе имајући у виду обновљену Методијеву
панонско-сремску архиепископију. Уколико је у питању српски кнез Мутимир,
савременик папе Јован VIII, то претпоставља да је до „Крштене Србије“ допрео
Методијев мисионарски рад. У складу са претходним, примећено је да најмлађи
син кнеза Мутимира има хришћанско име Стефан, као и синовац Петар. То значи
да су кнез Мутимир и његов брат Гојник већ били хришћани. (Ћирковић, 1994,
стр. 151-152) Према нашим схватањима Стефан и Петар су били рођени, 847-848.
године, а то би значило да је до крштења дошло у време власти кнеза
Властимира. (Андрејић, 2011, стр. 90) Крштење Властимира и његових синова и
унука могло је доћи у то време ако се има у виду византијско посланство
пустиножитеља Николе и Неофита из IX века. Када су се вратили од „Трибала“ у
Драми их је срео Герман /цариградски патријарх/ /Свети/. (Dujčev , 1961, стр. 53-
60) Збуњује чињеница да је Св. Герман био патријарх у првој половини VIII века
/715-730/. То је време власти над Србима неименованог кнеза, оца кнеза Ви-
шеслава. Вишеслав је владао од око 776. до око 800. године и једини је кога
извори позанају под тим именом међу јужнословенским владарима у VIII-IX
веку.
Данас је актуелизовано мишљење да је крстионица словенског кнеза
Вишеслава, која је своједобно била уграђена у зид капуцинског самостана у
Венецији, низом манипулација и грешака приписана извесном хрватском кнезу
иако ни један под овим именом није постојао. Тако су бројни хрватски и други
историчари кнеза Вишеслава уградили у историју ране Хрватске. (Rački, 1877,
стр. 376-377; Šišić, 1975, стр. 84-85) На основу тога она је служила као кључни
доказ за покрштавање Хрвата.17 Уз руб шестостране крстионице је уклесан текст
на латинском који у преводу гласи: „+ Овај извор, наиме, прима слабе да их
учини просветљенима. Овде се перу од својих злочина што су их примили од
свог првог родитеља, да постану хришћани, спасоносно исповедајући вечно
Тројство. Ово побожно дело учини Јован презвитер у време кнеза Вишеслава и
то у част Св. Јована Крститеља, да слави њега и његовог штићеника“. Данас
преовладава мишљење да је у питању владар неких од кнежевина у источном

17
После открића крстионице у самостану, 1853. године, она је пренета у млетачки музеј
Корер. Лука Јелић је, 1911. године, кнеза Вишеслава прогласио Хрватом и поставио
тврдњу да је ова крстионица пронађена у старој хрватској престоници Нину и да би ово
поткрепио он је обмануо читаву научну јавност тако што је, наводно, уз данашњу жупну
цркву Св. Азела, некадашњу нинску катедралу, открио темеље просторије у којој је била
мермерна крстионица кнеза Вишеслава. (Jelić, 1911) У свим каснијим ископавањима ова
грађевина није откривена ни у траговима. Постало је јасно, Јелић је све ово измислио.

29
делу јадранског приморја: Паганија, Захумље, Травунија, Дукља или Србија, из
IX века, и да је за њега у Венецији клесана ова крстионица. (Šeper, 1958, стр. 1-2;
Klaić, 1971, стр. 197-198; Jakšić, 2006, стр. 40-45) Јакшић је уочио да се у
изворима друге половине IX века помиње извесни свештеник Јован, пореклом из
Венеције, а који је био изасланик папе Јована VIII у Хрватској, Србији, Бугарској
и Моравској. (Jakšić, 2015) Према стилу израде крстионица се хронолошки
ставља у почетак IX века, а кнез Вишеслав у крај VIII века. (Karaman, 1960, стр.
107-109; Belošević, 1997, стр. 132-136)
Бугарски хан Борис се са народом крстио 864. године. Патријарх Игња-
тије им шаље архиепископа и епископе и бугарска црква добија аутокефалију са
седиштем у Плиски. Бугарско царство се у то време простирало од Црног Мора
до Дрине и Славоније и од Тесалије до Галиције. (Марјановић, 2001, стр. 29-30)
За време цара Симеона и највеће моћи Бугарска црква је подигнута и на степен
патријаршије, 917. године. По свему судећи, већ 864. године на територији бу-
гарске архиепископије су успостављене словенске епископије.
Произилази да су Срби од 628. године до времена византијског цара
Василија I, 867. године, били под духовним утицајем Римске цркве. Током 870-
880. године црква на простору Бугарске је организована кроз низ митрополија
подређених патријарху Цариграда. Када је Бугарска црква стекла аутокефалност,
880. године, ове митрополије су постале њен део. Дакле, Моравска Србија
припада Бугарској цркви од 880. до 971. године. Митрополија Морава је била под
Цариградом а потом под патријархом Бугарске. Ивана Коматина сматра нео-
дређено да је митрополија Морава обухватала области Моравске долине.
(Кoматина, 2016, стр. 72-76)
Сасвим је сигурно да је у „главном граду Браничеваца – Морави
/Маргуму/ постојала епископија од краја IX века, бар од 879. године.“ Митро-
полит Мораве вршио је дипломатску мисију за византијског цара на франачком
двору, 873. године. Он учествује и на црквеном сабору у Цариграду, 879-880.
године. Међу епископима се помиње и Агатон епископ Мораве. Претпоставља се
да Агатон столује у граду Морава за који се сматра да је на месту некадашњег
римског муниципиума Маргум, на ушћу Велике Мораве у Дунав. Агатонов
суфраган је и епископ београдски Сергије, родом Словен. Сергије се помиње у
писму папе Јована VIII бугарском кнезу Борису, 878. године. Моравски епископ
се помиње на једанестом месту у списку балканских епископа у XI веку.
(Јиречек, 1978, стр. 103) По свему судећи, сви епископи Бугарске цркве су Сло-
вени а то значи и моравски митрополит Агатон.
Најраније од цара Бориса – Михајла /852-889/ а најкасније до бугарског
цара Петра /927-969/, епископија Рас припада Бугарској цркви. У вези са том
чињеницом, чини се да је најреалнија прва могућност коју наводи И. Коматина:
Рашка епископија је била саставни део Моравске митрополије од 873. до 880.
године и као таква је ушла у време српског кнеза Мутимира у састав Бугарске.
(Кoматина, 2016, стр. 76) На овај начин се могу идентификовати три епископије
митрополије Мораве: Морава, Београд и Рас. Имајући у виду претпостављени

30
простор српске кнежевине Мораве у састав њене митрополије су улазиле и епи-
скопије: Сирмијум, Видин, Ниш, Липљан, Хвосно и Призрен.
У лето 971. године, у Преславу је заробљен и десигниран бугарски цар
Борис II а патријарх Дамјан је свргнут и све области су стављене под управу
Цариградске патријаршије. Већ, 976. године, комитопул Самуило се побунио у
Македонији и формирао велико царство. У Охриду је прогласио патријаршију
којој је потчинио све епископије које је држала Бугарска. (Пириватрић, 1997, стр.
149-150, 161-168; Андрејић, 2003, стр. 56-57) Остало је нејасно устројство епис-
копија и организација ове прве бугарске патријаршије, а исти је случај и са
Самуиловом Охридском патријаршијом.
У време уништења Самуилове царевине није пропала и Охридска пат-
ријаршија. Цар Василије II Бугароубица је признао њену аутокефалију али је
деградирао на степен архиепископије. Василије II, 1019-1020. године, својим по-
вељама је само устројио већ постојеће епископије. Дакле, може се претпоставити
да је овај поредак заснован са формирањем прве словенске, бугарске аутоке-
фалне цркве, 864. године. Али тај систем епископија и њихових земаља је могао
бити успостављен још у време цара Лава III, преломне 732. године.
На простору некадашње архонтије Мораве, некадашње теме Морава, а у
време Василија II теме Србије јесу епископије: Ниш, Браничево - Морава, Бео-
град, Сирмијум, Призрен и Липљан. (Новаковић, 1908, стр. 42-44) Нишка епис-
копија обухвата истоимену земљу али са Топлицом. У овој епископији се поми-
њу нурије у местима Ниш, Мокро, Компло, Топлица и Сврљиг. Браничевска –
Моравска захвата земљу Браничево са Велико-поморављем. Њене нурије су у
местима: Морава, Смедерево, Гронстон, Дивисиск, Бродариск и Сталаћ. Сирми-
јумска обухвата потоњу земљу Онострани Срем – Мачву али се у њој не помињу
нурије. Призренска епископија обухвата и земљу Хвосно са Подримљем. У овој
епископији се помињу места Хвосно, Лесковац и Врет. Липљанска епископија
обухвата земљу Липљан /Косово/ али се не помињу места. Београдска епископија
захвата простор јужно од Београда са нуријама и местима: Градац, Омцон, Гла-
вентин и Бела Црква. Скопској епископији су, поред Скопља, Лукова и Принепа,
припале нурије и места из Липљанске епископије: Бинч – Морава и Премор –
Преморава. (Исто, 36-44) Иако су места Београдске епискоипије несигурно уби-
цирана и прва два су, по свему, била јужно од Београда у области касније поз-
натој као Кучево. (Андрејић, 2011 б, стр. 40-46; Исти, 2013, стр. 45-53)
Када је Василије II успоставио Охридску архиепископију насеље Мора-
виск – Морава се помиње у Браничевској епископији из чега се изводи закључак
да је епископска столица из Мораве пресељена у Браничево. Међутим, Теофи-
лакт Охридски у једном писму, нешто пре 1107. године, помиње епископа Мора-
ве што доводи до тврдњи да је ова епископија обновљена али и, до супротних, да
податак из овог писма представља архаизам (Живковић, 2000, стр. 177-181) и да
се тако ословљавао и браничевски епископ.
После Василија II укида се Моравска митрополија а епископије: Сирми-
јум, Београд, Морава – Браничево, Видин, Ниш, Рас, Липљан, Призрен и Скопље
улазе у сасатав Охридске архиепископије. При томе, једино се епископија Рас

31
налази у састав Србије, док су остале на простору „Бугар-Мораве“ или „визан-
тијске Мораве“ - Србије.
Словенској епископији Морава „без сумње“ припада и тзв. енигматични
„моравски епископ Врацен“, из XI века, кога помиње у својој Чешкој хроници
Козма Прашки. Моравски епископ се помиње на једанестом месту у списку
балканских епископа у XI веку.
Имајући све ово у виду, још је С. Новаковић претпоставио да се велики
део некадашње римске Горње Мезије звао Морава. (Новаковић, 1908, стр. 37) М.
Љубинковић сматра да је Браничевска епископија вероватно наследила терито-
рију старије кнежевине Морава, (Љубинковић, 1978, 25, 21) а то би значило да се
простирала на југ према Нишу, дуж читавог Поморавља. Убикација градова и
територије Браничевске епархије је недовољно решено, а поготову ако се има у
виду да je убикација Груже и Дивостина код Крагујевца врло проблематична,
(Катић, 2003, стр. 219-220; Андрејић, 2006, стр. 91) а поготову Сталаћа. (Ђокић,
2009, стр. 97-111) Моравице, ако је Оужон доиста Ужице, као и Бела црква у
Карану припадају Београдској епископији, како је то оценио М. Кашанин. (Ка-
шанин, 1927, стр. 127)
Када је Василије II уништио Бугарску, 1018. године, извршио је устрој-
ство тема и епископија кроз законске повеље које је објавио 1020-1022. године. У
оквиру Охридске архиепископије се на једанестом месту помиње Браничевска
епархија са следећим важнијим местима у којима су и одређене цркве: Брани-
чево, Морависк, Сфентеремон, Гронша, Дивисиск, Истагланга и Бродариск са
петнест клирика и четрдесет меропха. На дванестом месту се помиње Београдска
епархија: Београд, Градац - Ваљево, Оужон /?/ – Ужице, Главентин – Марковац
код Младеновца и Бела црква – Бела црква у Рађевини, са четрдесет клирика и
четрдесет меропха. На тринестом месту се помиње нова епархија: Трамон –
Срем, без градова, са петнест клирика и петнест меропха. (Исто, 42-45) У другој
повељи из исте године на другом месту се појављује епископија Видин у чијим
градовима има четрдесет клирика и четрдесет меропха. На трећем месту се поми-
ње епископија Рас са петнест меропха и петнест клирика. На четвртом месту је
епископија Ораиа са дванест клирика и дванест меропха. Епископија Видин се на
западу граничила са Браничевском, епископија Рас се на северу граничила са
београдском а на југу са призренском епархијом. С. Новаковић је одбацио миш-
љење да је епископија Ораиа са седиштем у Horreum Margum-у18 сматрајући да

18
Велики римски муниципиум је на Појтингеровој карти забележен као Horrea Margi, на ушћу реке
Раванице у Велику Мораву. (Шкриванић, 1974, стр. 44.) Име овог града би у преводу гласило
Житница Мораве. Српскословенско име овог града је Равно, како је забележено и на Идризијевој
карти, 1154. године, као „град у равници који припада Македонији“. (Шкриванић, 1977, стр. 16,
20.) Крсташи са Хајнрихом Лавом су стигли пред град Равно, 1172. године, али их становници нису
пустили да уђу у град. Срби Стефана Немање су разорили Равно, 1183. године. У Равном је Стефан
Првовенчани имао петнестодневни састанак са угарским краљом Андријом II, 1215. године.
(Јиречек, 1978, стр. 149-150, 167-168.) Од XVI века, због великог моста преко Мораве, Равно је
прозвано Ћуприја и то име се задржало до данас али ту не постоји утврђење чак ни турска паланка
од палисада. (Зиројевић, 1974, стр. 112-157.) Међутим, много касније, на Епшелвицовој карти, из
1718. године, град Равно – Ћуприја је означен са именом Морава! (Пантелић, 1948, додатак – карта)

32
епископија Браничево захвата све јужно, до испод Сталаћа, и да се граничи са
Нишком. Зато је Ореју убицирао западно од Призренске епархије у област
Мирдита у коме је средишње место Орош – Ороши. (Новаковић, 1908, стр. 56-58)
Произилази да највећи број клирика имају Видинска и Београдска епархија, по
четрдесет, а то би значило да су оне највеће. На другој страни, Браничевска има
само петнест клирика али је она означена као највећа.
На основу оловног печата пронађеног у Браничеву дознајемо за београд-
ског епископа Димитрија. Печат потиче из времена између 1070. и 1090. године.
Београдски епископ Димитрије је, вероватно, послао писмо са овим печатом
епископу Браничевском или војном заповеднику. (Поповић, Иванишевић, 1988,
стр. 168)
Нема сумње да је земља Браничево још од Василија II била у надлеж-
ности епископа браничевског са седиштем у Браничеву /Стари Костолац/. Око
опсега Браничевске епархије, а поготову њеног простирања и на левој страни
Велике Мораве воде се расправе до данас а поготову и због немогућности пре-
цизнијих убикација градова који се помињу. Своједобно је Новаковић закључио
да се браничевска епархија, око 1020. године, „пружала с обе стране Велике Мо-
раве хватајући цео њен простор између Космаја, Рудника и Котленика с једне и
планине са истока чине водомеђу Тимоку, Дунаву и Морави с друге стране“. (Но-
ваковић, 1908, стр, 36-37) Посматрајући устројство браничевске епархије после
прве половине XIII века ова констатација С. Новаковића доиста не стоји.
Пре добијања краљевске круне од папе српски кнез Михајло је имао ви-
зантијску титулу протоспатора коју је добио од византијског цара Константина
IX Мономаха, 1052. године. Михајло је добио круну из Рима пре 1078. а после
неуспешног устанка на простору Мораве који је водио његов син Бодин са Ђор-
ђем Војтехом. Када је Бодин дошао на власт у Србији од цара Алексија I Ком-
нина /1081-1118/ добио је звање протосеваста при чему је добио признање и
титуле краља у форми „ексусијастис“. Краљ Бодин је још једном био заробљен
од стратега Јована Дуке, 1085-1090. године, и заточен у Цариграду.
Крунисањем дукаљанско-српског краља Михајла од стране римског папе
отворен је пут за оснивање прве архиепископије која би покривала све српске
територије под папским палијем. Сматра се да је за време власти Михајловог си-
на Бодина дошло до проглашења римокатоличке архиепископије са седиштем у
Бару, 8. јануара 1089. године, за време антипапе Климента III. Барска архиепис-
копија захвата градове: Дукља, Бар, Котор, Улцињ, Свач, Скадар, Дриваст, Пи-
лот, целу област Србије, Босне и Травуније. (Кашић, 2004, стр. 66) Први пут пос-
ле 732. римске папе преговарају о повратку својих надлежности у источном
Илирику, на целокупну територију где живе Срби. Међутим, већ рођаци краља
Бодина, велики жупани Вукан и Марко, којима је дао на управу Рашку, које
силом које милом, окрећу се ка Истоку. Тај „повратак“ се одвијао од 1127. до
1150. године.

И на картама Л. Бриона /Париз 1788./, Ф. Милера /1788./ и Ј. Валка /Беч 1797./ ово место се зове
Морава хисар и Морава.

33
 После ратова, 1186-1190. године, са циљем „обнављања очевине“ и „дедо-
вине“ велики жупан Стефан Немања је од Византије преузео и жупе северно од
Западне Мораве: Борач, Лепенице обе, Белицу, Лугомир19 и Поморавље (на
десној обали). Убрзо је дошло до стварања Српске аутокефалне цркве и успос-
тављања њених епископија при чему је формирана једна нова, Жичка, која је
постала седиште архиепископије. Повељом епископији у Жичи, од 1220. године,
краљ Стефан Немања Првовенчани је, поред жупа: Крушилница, Морава, Расина
и Јошаница, које су пре тога већ биле у саставу Србије, подредио овој епископији
и жупе: Лепенице обе, Белица, Лугомир и Левач. (Новаковић, 1912, стр. 572) То
би могло значити да су ове жупе пре 1185. године, а по свему још од Василија II
Бугароубице, припадале Кучевској – Београдској епископији. Произилази да су у
време византијске власти Београдској епархији и земљи Кучево припадале и
жупе: Лепеница, Гружа /Борач/, Белица и Лугомир. А уколико је наша убикација
Кучевског Загорја тачна онда би граница на западу била на реки Колубари према
земљи Мачви. (Андрејић, 2011, стр. 46; Исти, 2013, стр. 74-75)
Успостављање нове, жичке епархије Немањићи су наговештавали обнову
старе Моравско-браничевске епископије и претензије на те старе српске земље.
Почетком XIII века, жупе Лепеница, Гружа, Левач, Лугомир, Белица, Крушил-
ница, Расина и Морава су на североисточној периферији српске државе врло из-
ложене нападима непријатеља са севера и истока. Један део земље Мораве, део
Кучева и Браничева, био је и даље у Угарској. Иако је тај простор Србије пери-
ферија, из неког непознатог разлога, који не може бити мали, имајући у виду
његову изложеност и о коме ми данас готово ништа незнамо, Св. Сава је саг-
радио Спасову, епископску цркву у Жичи, 1206-1216. године, у којој је успос-
тавио и катедру Српске аутокефалне цркве. С тога се може претпоставити да је
Жича изабрана зато што је ту и у неко раније време било извесно црквено или
административно средиште и да архиепископ Сава I и врх српске државе није о
томе донео случајно одлуку.20
Српска православна аутокефална црква има 12 епископија, од 1220. годи-
не: Жича, Топлица, Нишава, Рас, Моравица, Будимља, Дабар, Хвосно, Липљан,
Призрен, Зета, Захумље. (Слијепчевић, 1991, стр. 91; Ћирковић, 1969, стр. 39;
Јанковић, 1979, стр. 82; Коматина, 2016, стр. 286) За неколико нових епископија
српске цркве катедре су биле при манастирима чији су ктитори били велики
жупан Стефан Немања, његови синови или чланови династије /Жича, Топлица,
Будимља/. (Јанковић, 1979, 83) Али, осим Жиче ни једна епископија није сази-
дана почетком XIII века, већ су све старије задужбине. У већини случајева епис-

19
Лугомир се помиње у походу византијског цара Манојла Комнена на Србију, 1150. године.
Манојло је са војском кренуо из Ниша и преко Лугомира одлази ка реки Сави, потом ка Дрини да
би до победоносне битке над Србима дошло на Тари. (Византијски извори IV, 1971, стр. 23-26.)
20
У ранијем периоду Жича је сврстана у цркве настале на темељима старијег култног објекта а на
основу резултата археолошких истраживања из 1925. године. У унутрашњости спољне припрате
нађени су темељи који са самим храмом немају органске везе као и испред куле. Сумњу је унела
сачувана оскудна документација о истраживањима. (Бошковић, 1969, стр. 62; Бошковић – Чанак-
Медић, 1983, стр. 10.) У новије време је оцењено да на простору манастира Жиче нема никаквих
трагова старије култне грађевине. (Минић, 2000, стр. 224.)

34
копије су засноване у старим црквеним центрима који су некада припадали и
старијој црквеној организацији. (Popović, 2002, стр. 171-184) У време краља Ми-
лутина и Драгутина Српска црква се шири и у њен састав улазе епархије: Нишка,
Скопска, Велбуждска, Струмичка, Београдска, Браничевска, Мачванска и Босан-
ска. (Марјановић, 2001, стр. 136-137; Слијепчевић, 1991, стр. 133-134) Исто толи-
ко српских земаља је ушло у састав Србије: Нишевска, Величка /Вардарска/, Вел-
бужд, Струмица, Кучево и Кучевско Загорје, Браничево, Мачва и Усора и Соли.
Намеће се питање да ли је дошло и до црквене реорганизације унутар
Драгутинове краљевине тако да је од епископија: Београд, Браничево, Моравице,
Срем - Мачва, Усора и Соли формирана митрополија са седиштем у Београду
„славни сјајни град, град звани Београд српски“. У Београд је дошла млада Ми-
лутинова супруга, краљица Симонида да посети Драгутина и његову супругу
Каталену „и ту се у великој саборној цркви митрополитској поклонише са уми-
љењем чудотворној икони пресвете Богородице“. (Митић, 2004, стр. 67) Земље
краља Драгутина и Београдске митрополије „сабор отачаства његова... говорећи
ка целом свештеном сабору епископа, игумана...“, (Исто, 45) несумњиво, биле су
подређене архиепископу Жичком, односно Пећком. Богородичину црку у Београ-
ду обнављао је и деспот Стефан, у првој половини XV века, где је „престо
митрополита београдског, ексарха свију српских земаља“. (Филозоф, 1989, стр.
102)
Дакле, стварањем епископија под патронатом Источне – Цариградске
цркве, од 732. године, успостављани су оквири за уобличавање појма „земља“.
То устројство је задржано у време Првог Бугарског царства, Самуилове царевине
и потврђено повељама византијског цара Василија II, 1020. године, а није поре-
мећено ни у Охридској архиепископији, од 1089. до 1127. године. У сваком слу-
чају, епископије Српске православне аутокефалне цркве, од 1220. године, не
означавају једине српске „земље“ већ само оне које су биле под патронатом вла-
дара династије Немањина колена.

*
Српске „приморске земље“ јесу: Дукља, Далмација (Паганија), Травунија
и Хум. Уз „Рашку и земљицу Босну“ то су најстарије српске земље. (Мишић,
1999, стр. 135) Српске земље су и Полог, Хвосно, Моравице, Браничево, Срем,
Струмска, Серска и Жеглигово. (Исто, 136-145) Према С. Мишићу земља је била
и Топлица имајући у виду натпис на цркви Св. Луке у Котору, из 1195. године, а
и Дубочица. (Исто, 138) Уочава се да се помињу још неке српске земље: Западне
стране, Доњи Краји, Босна, Усора и Соли, Подгорје, Дрина и Лим. У земљи Бос-
ни су жупе Босна, Врхбосна, Лепеница, Лашва, Брод, Трстивница и друге. Земља
Дрина је у горњем њеном току а чине је жупе: Дрина, Сутјеска, Бистрица, При-
буд и још неке. Земља Лим се није истицала довољно, каже Благојевић, а чине је
жупе: Лим, Будимља, Затон, Црна Стена и Дабар. (Благојевић, 2011, стр. 49, 46-
47) Западне стране обухватају Ливно, Гламоч, Дувно и Купрес. (Рибар, 2009, стр.
159-203) Доњи Краји чине жупе: Ускопља, Плива, Лука, Трибова, Мел, Лушци,
Бањица, Земуник, Врбања, Сана, Глаж, Врбас и Дубица. (Мргић-Радојчић, 2002,

35
стр. 166) Земљу Усору и Соли чине жупе: Соли, Усора, Требетин, Укрина, Мод-
ран, Ненавиште, Лишница, Спреча, Драметин, Сапна, Гостиља и Смолућа.
(Мргић, 2008, стр. 2)
Српска земља Дендра /Шума/ се појављује једини пут у време постав-
љања кнеза Десе на власт. Син бившег великог жупана Уроша I, од стране визан-
тијског цара Манојла I Комнена, постављен је на власт давањем титуле великог
жупана. Пре него што је постао велики жупан Рашке Деса „управљаше Дендром
богатом и многољудном земљом у суседству Ниша“ и затражено је од њега да се
одрекне ове земље. Деса је одбио да напусти Дендру, 1162. године и ступио у
савез са Угарском „чим је био загосподарио земљом, погазио је уговор и поново
присвојио земљу Дендру“. Цар је ухватио Десу и осудио га у Нишу, 1165. године,
а потом упућен у Византију где је био у дворском затвору. (Византијски извори
IV, 1971, стр. 61-65, 138-139) За Дендру се претостављало да је у питању нишев-
ска област, затим предео јужно од Ниша, потом Шумадија у ширем смислу, Ду-
бочица, Дубравица... (Новаковић, 1877, стр. 206-210) Благојевић и Мишић тврде
у новије време да је у питању жупа Реке које „могу са сигурношћу изједначити са
територијом данашње Пусте реке, као и да се за ово подручје везује назив жупе
Дубравнице, односне Дендре“. (Благојевић, 1996, стр. 210; Мишић, 2012, стр. 97)
Једначење жупе Реке са Дубравницом код Параћина је немогуће, а такође је не-
могуће једну жупу једначити са земљом. Такође је немогуће једначити жупу Ду-
бочицу са земљом. Земља Дендра је североисточно од Ниша, на простору Ис-
точне Србије и Тимока, и њоме ће касније владати Десин син Немања и његови
потомци. (Андрејић, 2007, стр. 31-36, 210, 213)
О земљама архонтије Морава ништа детаљније не каже Константин Пор-
фирогенит. Не каже где се простире нити помиње њене градове и жупе. Имајући
у виду да је кнежевина Морава претворена у византијску тему Морава а потом у
тему Србија њене границе се могу реално наслутити. Град Рас се налазио негде у
близини источне границе Србије. Дукљанин каже да се Србија простирала до
Лаба и Скадарског језера. То би значило да су источну границу Србије представ-
љале реке Ибар и Лаб. Од Лаба је граница ишла планинским масивом ка Скадар-
ском језеру. Источна граница Србије је, заправо, западна граница Мораве. На ис-
току се тема Морава граничила са темама Перистрион и Бугарска. На југу су
биле теме Македонија и Драч. Срем је улазио у састав кнежевине Мораве тако да
северну границу представља река Дунав.
Иако се не каже за Морављане да су Срби, на простору архонтије Мораве
ствара се тема Морава која ће бити убрзо преименована у тему Србија. То јасно
говори шта византијски цар мисли о њеном етничком саставу. Сведочење о томе
који народ живи на просторима око Саве и Дунава оставио је Кекавмен који је
учествовао у угушивању устанка Петра Одељана, 1040. године. Он је написао:
„близу река Дунаве и Саве... где управо живе Срби“. (Византијски извори III,
1966, стр. 217) И стотину година касније, описујући пут саског војводе Хенрика
Лава приликом његовог ходочашћа, 1172. године, хроничар Арнолд из Либека
бележи да су код места Равно /данашња Ћуприја на Великој Морави/ Срби от-
ровним стрелама напали логор бискупа Вормса. (Новаковић, 1992, стр. 75)

36
 Реља Новаковић је уочио да су биле другачије историјске околности у
другим областима у којима исто тако живе Срби, а да су сасвим другачије окол-
ности биле са земљом око Јужне и Велике Мораве, Све и Дунава. Он сматра да
словенско становништво у „тим пограничким областима било је у току ових ве-
кова без историје, па је остало готово безимено. Можда смо због тога остали
веома дуго у неизвесности о становништву које је те крајеве населило“. (Исто,
стр. 69)
По свему, земље српске архонтије Мораве, односно византијске теме Мо-
раве и потоње теме Србије, јесу: Срем, Мачвa, Кучево, Браничево, Тимок, Мора-
вица, Источна земља - Топлица, Нишевска са Враном, Липљан – Косово и Приз-
рен са Хвосном. Порфирогенит не каже да овом архонтијом влада архонт Срба.
Дукљанин помиње Босну, Срем и Рашку, које су очигледно под врховном влаш-
ћу Србије кнеза Часлава у првој половини X века. Осим кнеза Часлава Дукљанин
помиње: неименоване жупане Рашке, дринског и рашког жупана Техомила и кне-
за Будислава. Али се не помиње име земље кнеза Будислава. Имајући у виду где
су српске земље којима влада Часлав: Дукља, Захумље, Травунија, Конавли,
Срем и Рашка јасно је да кнез Будислав влада неком земљом источно од ових
земаља. Тамо, у тој кнежевини се родио и живео и будући рашки жупан Техо-
мил.21 Из Дукљаниновог сведочења се види и да у ратним догађајима између
кнежевине Србије и Угара не учествује кнез Будислав. Очигледно је да Будислав
и Моравци /Бодрићи-Браничевци, Кучани/ и Тимочани нису на страни Угара али
ни на страни Србије кнеза Часлава. По свему је он вазал Бугарске. Произилази да
је кнез Будислав архонт Морав/и/е. (Андрејић, 2011 б, стр. 35-36) Техомил је
добио Рашку после 940. године када је она у саставу „Бугар Мораве“, а њена
епископија под патронатом Моравског митрополита и патријаршије Бугарске.
Коначно, који би то могао бити архонт Мораве, кога помиње у своје
време Константин VII Порфирогенит /911-959./, а који је био самосталан у
односу на Бугарску и Византију а чини се и на Србију у време кнеза Часлава
/933-943/? Осим Часлава, ни Порфирогенит а ни поп Дукљанин, не помињу по
имену четворицу српских жупана са којима је он избегао из Бугарске и обновио
Србију. Дукљанин вели да је приликом напада Угара на Босну под заповед-
ништвом Киша дошло до боја код Цвилина у Дринској жупанији, поред реке
Дрине,22 у коме се истакао Тихомил, син неког свештеника из села Рабике, који је
служио неког кнеза Будислава. Тихомил је пре тога у страху одбегао од кнеза

21
Пре него што је отишао кнезу Чаславу, Техомил је „чувао стада оваца код некаквог кнеза коме је
било име Будислав“. Овај кнез „Будислав свагда је ишао са њим у лов. Једном у лову Тихомиљ
нехотице удари штапом једну кучку по имену Палузија, и она цркне. И обузет страхом, јер ју је
кнез веома волео, утекне и дође Чаславу, који га одмах прими.“. (Perčić, 1999, стр. 56-57.) Према
Срећковићу, угарским трупама које су поразиле кнеза Часлава у Срему (Мачва) је командовао кнез
Удислав – Будислав. (Срећковић, 1882, стр. 2, 31, 40-41)
22
Постоји претпоставка да се /престони/ град кнеза Часлава звао Часлав – Чејеслав и да се налазио
на брду, два три километра ниже града Вишеграда, на ушћу речице Бање у Дрину. Чеслав је стари
словенски топоним који се односи на град са аналогијама на простору Пољске, Чешке, Мађарске и
Румуније. Лома сматра да и име града Вишеград „припада најранијем слоју словенског именовања
јужно од Дунава“. (Лома, 2003, стр. 537-538.)

37
Будислава код кога је служио. Велики ратник Тихомил је убио Киша, одсекао
главу и донео кнезу Чаславу, кога Дукљанин назива краљем. Место где је Кишу
одсечена глава звало се Кисково – Кишово и у време Дукљаниновог писања.
После тога Часлав даје Тихомилу кћер неименованог жупана Рашке и поставља
за жупана дринског. Када је Кишова жена добила војску од угарског краља кре-
нула је на Часлава изненадивши га при таборовању у Срему. Часлав је ухваћен са
свим својим рођацима а потом су свезани бачени у реку Саву. У вези са нестан-
ком владарског рода Дукљанин напомиње да се то десило због греха који је кнез
Часлав учинио против оца Клонимира који је погинуо 896-897. године, најверо-
ватније, у Достинику, у борби са братом од стрица, кнезом Петром. Тихомил је
потом, а и још касније, после смрти свога таста владао „много времена“ само
земљом Рашком као велики жупан који је био на челу осталим рашким жупани-
ма. Исто тако, жупани су почели да владају „својом земљом, свако својом
покрајином и облашћу и подвргнуше себи жупане... Ипак нико се не усуди да
себи присвоји краљевско име“. (Perčić, 1999, стр. 56-57)
Солунска легенда много касније помиње међу бугарским архонтима и
„Десимира моравског“. (Иванов, 1906, стр. 64) Овај податак о бугарским архон-
тима говори о томе да је у X–XI веку земља Морава у власти Бугара а са тим
временом су у вези и топоними Бугар Морава и Бугарска шума.

*
Словени северних области данашње Хрватске који се у историјама нази-
вају Посавски или Панонски Хрвати нису припадали старохрватском ареалу све
до краја XIV и почетка XV века. Словени Посавља су у изворима помињани као
„Словени“ а њихова територија као „Славинија“ или „Словиња“. (Sedov, 2013,
стр. 450-452, 454)
Словени у Срему и у околини Сирмијума су на челу са својим кнезом
Кубером напустили ове крајеве, прешли Дунав и населили се у Византијском
царству, 758. године. Клаић сматра да је у питању хрватско племе које су под
своју власт ставили Авари и који су проваљивали у Византију 677. године.
(Klajić, 1972, стр. 62) Међутим, ова констатација је неодржива јер су тада око
Саве и Дунава боравила српска и потоња моравска племена Бодрића, Кучана,
Браничеваца и Тимочана.
Франачки цар Карло Велики је окупио три војске које је упутио на Аваре,
792. године, а њима су се придружили и Словени Славоније и Срема на челу са
кнезом Војмиром. Главни табор Авара налазио се између Дунава и Тисе у данаш-
њој Мађарској. Авари су побеђени, њихов табор је освојен и разорен а преостали
део је силом покрштен. „Словиње“ у Посављу и Подунављу постадоше поданици
Франака. Цар им остави домаће кнезове и жупане али им постави свог намес-
ника, фурланског маркгрофа Ериха. Франачка војска се улогорила у Срему да би
бранила продор Бугара. Основали су у Срему град Франкавила /данашњи Манђе-
лос/. Сремска планина је названа по њима Фрушка гора а Срем Франкохорион –
Франачка земља. (Klajić, 1972, стр. 63) У време смрти Карла Великог, 814. годи-
не, Посавском Словињом влада кнез Људевит са седиштем у граду Сиску, а

38
Хрватском кнез Борна. Против франачке власти цара Лудвига Побожног побунио
се кнез Људевит. На њега је послата војска фурланског маркгрофа Кадалоха, 819.
године. Кадалох је поражен. Уз Људевита су стали Словенци Карантаније и
Словени на истоку: Тимочани, Браничевци, Кучани и Бодрићи. Уз Франке је стао
хрватски кнез Борна у чијој војсци се налазио и Драгомуж, таст кнеза Људевита.
У битци на реки Купи хрватска војска кнеза Борне је поражена. Људевит је
издржавао нападе Франака али је пред војском која је поново послата из Италије
попустио, а затим је из Сиска пребегао „код Срба“, односно у Србију. Постоје
претпоставке да је отиша на простор Срба у данашњој Хрватској, који је био у
средњем веку средиште неке жупе. Међутим, Људевит убије свог домаћина,
српског жупана, и преузима град и жупу. Због тога је нападнут тако да је на веру
пребегао код Људемисла, ујака кнеза Борне, али овај не одржа обећање и нареди
да буде убијен, 823. године. (Исто, 64-68)
Теорија да је Борна кнез Гудчана – Гачана који живе у жупи Гацка је
бесмислена уколико се има у виду да је овај простор врло мали и да у њему живи
један већи род. Гудускане извори знају као племе. По свему је Првановић у праву
када каже да је „Године 818, кад је поменуто први пут то племе /Гудускани/ било
још увек негде у Подунављу у племенском савезу с Тимочанима. Борна је тада
био њихов заједнички кнез“. Првановић је у праву и кад тврди да су језичким
метаморфозама Гудускани постали Гудчани, потом Гучани и најзад Кучани.
Један део племена се одселио у Хрватску док је један остао у данашњој Србији
где је и град Кучево. (Prvanović, 1957, стр. 302-304) Данас је постало јасно да је
град Кучево погрешно постављан крај реке Пек на простору Браничеваца. Град
Кучево се налазио крај Дунава код данашњег Смедерева а земља Кучана –
Кучево јужно од река Саве и Дунава. (Андрејић, 2012 г, стр. 16-19)
Међутим, Бугари су избили на Мораву, Саву и Дунав, преотевши од
Франака српске „Словиње“ и племена: Моравце, Тимочане, Браничевце, Кучане,
Бодриће, Сремце и Славонце. Бугари су разорили франачки Срем, 829. године,
бродовима из Дунава прешли у Драву и опљачкали Словинију.
Освајање кнежевине Моравије - Мораве, продором Бугара у области око
реке Драве и Славоније, а потом њихово повлачење у Славонију упућује на то да
су се повукли на западну границу Моравије. То значи да је Моравији припадао
цео Срем.
Када су се Бугари повукли, 830. године, у Словинији се као вазал Бугара
осамосталио кнез Ратимир. Кнез Ратимир је владао и јужно од Саве, земљом
Усором, Соли и Доњи Краји. Кнез Ратимир је пао у немилост Франака када је
примио код себе нитранског кнеза Прибину и његовог сина Коцеља који су
бежали пред војском маркгрофа Ратбода. Ратбод је напао Словињску земљу, 838.
године, а кнез Ратимир са Прибином пређе у земљу јужно од Саве, у данашњу
Босну. Потом је Прибина избегао код карантанског грофа Салеха који га измири
са франачким царом Лудовиком. Прибина је добио заузврат један део Доње
Паноније, на северу Драве око реке Сале, где су била нека словенска племена. На
ушћу Сале у Блатно језеро саградио је град Блатно са црквом Св. Марије, 850.

39
године. Када су Прибину убили Великоморављани, 861. године, наследио га је
његов син Коцељ. (Klajić, 1972, стр. 72-74)
Словинском земљом влада извесни кнез Мутимир, 872-873. године, а она
је у саставу панонско-сремске епископије и епископа Методија. Мутимира је нас-
ледио кнез Браслав. Пошто су уништили Велику Моравску, 906. године, Мађари
су овладали читавом Панонијом, све до Саве и Дунава.
Непознати летописац угарског краља Беле IV, половином XIII века, све-
дочи о једном угарском упаду у Рашку око 900. године: „Склопивши мир са
Бугарима, Лелу, Булсу и Ботонд, војводе кнеза Арпада дођоше у земљу Рашку.
Ову подложише својој власти, те бацише кнеза јој у вериге. Кренувши одатле
дођоше к мору, те подложише све ове домовине господству Арпада, кнеза угар-
скога. Заузевши још град Спљет придобише целу Хрватску... Прешавши затим
Петрову гору утаборише се код Купе, те пребацив ову реку допреше до Саве и
заузеше тврђаву Загреб /Забраг/. Јашући дакле придобише још градове Пожегу и
Влку /Вуку - Вуковар/, те се вратише преко Дунава у дом кнеза Арпада“. (Klaić,
1882, стр. 14-15)
После пропасти Самуиловог царства, 1019. године, Византија се вратила
на Саву и Дунав, а осим Срба, Василију II су се покорили и Хрвати са краљем
Крешимиром II. У Срему је владао као самосталан кнез Сермо. Цар Василије је
наредио Константину Диогену да заузме Срем. У том циљу Диоген је из свог
седишта у Београду уз гаранције позвао на преговоре Сермона. Састали су се на
граници, на Сави или Дунаву. Диоген је у време преговора извадио добро скри-
вен нож и убио Сермона. Убрзо, Константин са војском упадне у Срем и, које
претњама које обећањима, приволи Сермонову удовицу да му преда кнежевину.
Сермонова удовица је упућена у Цариград где је удата за неког великаша. Тако је
Срем постао и дуго остао византијска покрајина. (Klajić, 1972, стр. 123)
Имајући у виду Масудијеве помен Мораваца, Мораве и Млаве, М. Ћоро-
вић-Љубинковић сматра да је око половине X века архонтија – држава Морава
доиста постојала. На крају, закључује да је балканска Морава самоуправна и
самостална већ почетком IX века, да је осамдесетих година IX века вероватно у
саставу Бугарске, да је епископија Морава у саставу засебне византијске архи-
епископије и да је кнежевина Морава, од средине X века, поново самоуправна.
„Североисточна Србија очигледно има своје традиције које се манифестују и
раније и касније у разним видовима“. (Ћоровић-Љубинковић, 1978, стр. 21-22) И
најстарији српски епиграфски споменици нађени су на простору балканске
Мораве: ћирилски Темнићки натпис и глагољски на опеки из Песаче. (Радојичић,
1975, стр. 7-17; Минић, Ковачевић, 1969, стр. 189, сл. I-XXI) И Владислав Попо-
вић је закључио да до појаве првих „симптома“ осамостаљивања српског Помо-
равља пада већ у доба владавине бугарског цара Петра /945-959. године/ и да
Порфирогенитов податак не противуречи онима о борбама са Угарима у Мачви и
Срему које води кнез Часлав а не Бугари. (Поповић, 1978, стр. 37)

40
 Један од најстаријих ћиричних натписа са простора данашње Србије,
некадашње Мораве, сачуван је на златном печатњаку српског кнеза Строимира.
Печатњак се датује у другу половину IX века. Двојезични текст на грчком и
словенском: „+ /У име Оца и Сина и Светога Духа, амин/ Строимир“. Визан-
тијски крст у централном делу са два попречна крака говори нам да је у питању
предмет настао под утицајем византијске духовности, односно да је власник био
под утицајем световне или духовне власти Византије. Крст у средини нам говори
да је у питању неки духовник.
Настанак ћирилице је очигледно у вези са Бугарском, око 863-893. годи-
не, а то је и време када се у Србији појављује кнез Строимир.23 О раној српској
историји највише сазнајемо из списа византијског цара Константина VII Порфи-
рогенита. Међутим, први спски владар чије време се дало одредити јесте кнез
Властимир против кога је заратио бугарски кан Пресијам. Трогодишњи рат се
водио око средине IX века, „негде између 836. и 852. године“, погубно по Бугаре.
(Ћирковић, 1994, стр. 147) Бугарска историографија сматра да се овај рат водио
839-842. године. (Андреев, Лалков, 1996, стр. 70) Када је Властимир умро насле-
дила су га тројица синова: Мутимир, Стројимир и Гојник и једна кћер. Иако су
поделили територију врховни владар је био Мутимир. Реља Новаковић је смело
претпоставио да је Мутимир имао централне и највеће делове земље између река
Лим, горње Дрине, Ибра и Западне Мораве. Гојник је имао прекодринске крајеве
/зато је лако могао избећи код Хрвата/, а Строимир има земљу према Бугарској
/Метохија/. (Новаковић, 1968, стр. 163) Мутимир је имао три сина: Прибислава,
Брана /рођен пре 867./ и Стефана /рођен 870-874/. Прибислав је имао сина Заха-
рију, а Бран сина Павла. Стројимир је имао сина Клонимира /погинуо 897-898/.
Гојник је имао сина Петра /рођен 870-874/. (Група аутора, 1991, стр. 19; Весе-
линовић, Љушић, 2002, стр. 5; Андрејић, 2011, стр. 90)
После смрти Властимирове „примише владу над Србијом три његова си-
на, Мутимир, Строимир и Гојник разделивши земљу. На њих навали владар Бу-
гарске Михајло Борис...“. (Атлагић, Милутиновић, 2002, стр. 9) Бугарски истори-
чар Златарски је давно написао да је Властимир умро око 850. године и да ова
Порфирогенитова прича о рату између Бугара и Срба једва да је истинита. Но, и
поред тога сматра да је овај рат био између 854. и 860. године. (Златарски, 1971,
стр. 36-37) Пошто Порфирогенит Бориса назива и Михајлом јасно је да се овај

23
Ово је јединствено име у српском народу и у изворима га носи само кнез Строимир. По
свему потиче од старословенске речи „строило“ у значењу боја. (Riječnik JAZU, 1958,
стр. 70) Пре српског кнеза Строимира појављује се код Дукљанина са сличним, извор-
нијим, именом, сматра се легендарни, словенски - готски кнез Остроило /слободно
речено Обојен/, један од синова готског краља Свевлада. Остроило је са „севера“ упао у
Илирик завладавши Далмацијом и приморским крајевима „и заседне у област Прева-
литану“. Међутим, Остроило је убрзо пао у боју против византијског цара. (Ljetopis popa
Dukljanina, 1999, стр. 42-42) Своједобно, Николајевић назива Остроила – Строила
именом Строимир и сматра да је он владао између 622. и 657. године (Николајевић, 1999,
стр. 299, 301.), а то би значило да је он један од оних непознатих српских архоната које
помиње Константин Порфирогенит приликом досељавања Срба на Балкан.

41
напад десио после његовог покрштавања 867. године. Дакле, против Србије је
заратио и бугарски кан Борис /852-889/ али је његова војска била потучена, а
његов син Владимир и 12 великих бољара су заробљени. Као знак добре воље
Мутимирови синови су их ослободили на граници код града Раса. (Ћирковић,
1994, стр. 148) По свему судећи, границу Србије и Бугарске на истоку је
представљао Копаоник са Ибром. Велико и Јужно Поморавље је било у власти
Бугара. Српска историографија се није усагласила око времена овог рата, а
бугарска у новије време сматра да је то било недуго после 863. године. (Андреев,
Лалков, 1996, стр. 72) Благојевић сматра да је кнез Мутимир „без сумње, био за
сарадњу са Бугарском, што се не може рећи за кнезове Строимира и Гојника“.
(Благојевић, 1997, стр. 50) Зато треба имати на уму и следеће. Када су Мутими-
рови синови Бран и Стефан код Раса вратили Борисовог сина Владимира даде им
цар Борис велике дарове, а „они њему дадоше за уздарје гостинско два роба, два
сокола, два пса и деведесет кожа“. (Атлагић, Милутиновић, 2002, стр. 70) Може
се претпоставити да су ова два роба Бугари, а може бити и нешто друго. Могу
бити и двојица значајних Срба, или, како је то било уобичајено, синови значајних
Срба који би били послати као залог мира.
Међутим, Мутимир и његова браћа су се после тога завадили. У том суко-
бу је победио Мутимир, ухватио је Стројимира и Гојника и предао их кану Бо-
рису, а код себе задржао Гојниковог сина Петра. Петар је успео да побегне и нађе
уточиште код Хрвата. Ово протеривање је извршено после 880. године пошто је
Петар био рођен 870-874. године па је као дете задржан. (Андрејић, 2007, стр.
159) Благојевић сматра да је Мутимир, још пре него што је ушао у сукоб са
браћом, осигурао подршку Бугарске. „Једино се овом чињеницом може објаснити
зашто је своју млађу браћу предао на чување бугарском кнезу и зашто је овај то
прихватио. Мутимир је неузнемираван од Бориса владао до смрти 891-892“. (Бла-
гојевић, 1997, стр. 51) Порфирогенит каже да „Пре наведени брат у Бугарској,
Строимир, /реч је о његовом протеривању/ имађаше сина Клонимира, кога Борис
ожени Бугарком. Од њега се роди у Бугарској Часлав“. (Атлагић, Милутиновић,
2002, стр. 70) Дакле, пре протеривања Строимира и Гојника, Клонимир је већ био
у Бугарској, а то значи да је тамо упућен као дете и када је достигао одређено
доба ожењен је неком знатном Бугарком.24 Клонимир је вероватно један од оне
двојице „робова“ који су дати Бугарима нешто после 863. године. Строимир и
Гојник су били протерани после 880. године када је Клонимир већ био пунолетан
и ожењен. Највероватније је да су са њима били прогнани и неки њихови при-
вржени жупани. У изгнанству, у Бугарској „Стројимир је провео остатак живо-
та“.

24
Своједобно је Панта Срећковић тврдио да је Клонимир рођен у Бугарској после
прогона Строимира, односно после 880. године. Клонимира је оженио бугарски кнез
Борис неком знатном Бугарком која му роди сина Часлава. Строимир је „вероватно умро
у Блгарији“ и Часлав је остао сироче. (Срећковић, Чеслав, Београд, стр. 3, 48.) Са овим се
слаже и мишљење Златарског. (Златарски, 1971, стр. 39.) То би значило да је Клонимир у
време смрти 897-898. имао једва 17. година, да је већ био ожењен и да је добио сина
Часлава.

42
 Поставља се питање где су после протеривања боравили српски принчеви
и кнезови. О томе ништа не каже Порфирогенит, али то не значи да су они бора-
вили на двору. Као противници српских владара и претенденти са којима је
манипилисао бугарски цар може се претпоставити да су имали области у сусед-
ству Србије кнеза Мутимира а потом кнеза Петра. Строимир, Гојник, Клонимир
и његов син Часлав су на Србију нападали са Истока, а то су области Поморавља
и Подримља.
Ако боље размотримо ситуацију у вези са Клонимиром запажамо да је
рођен око 860. Када је Строимир прогнан Клонимир је био ожењен. То значи, ако
је ожењен са напуњених четрнест, када је постао пунолетан, то је било око 875.
године. Његов отац Строимир је стигао код њега, после 880. године. Клонимир је
тада имао преко двадесет година, а тада је Часлав25 већ био рођен. Ако се
Клонимир оженио око 875. Часлав је рођен око 876. године. Часлав се оженио у
Бугарској 890. године када је постао пунолетан.То би значило да је имао око 49.
година када је побегао из Бугарске и дошао у Србију 927. године. Када је Часлав
страдао, око 950, имао је око 74. година! (Андрејић, 2007, стр. 160-161)
Мутимир је владао све до 891-892. године. Имајући у виду следећи зак-
ључак: „Прва хришћанска светачка имена, поуздани знак прихватања хришћан-
ске вере, јављају се у српском владалачком роду у генерацији унука Властими-
рових. Носе га најмлађи Мутимиров син Стефан и најстарији Гојников син
Петар, који су по свој прилици, рођени приближно у исто време, између 870. и
874. године. Очеви ових кнежевића били су, дакле, хришћани у првим годинама
владавине цара Василија I“, (Ћирковић, 1994, стр. 151) можемо претпоставити да
Стројимир чува стару традицију, иако је вероватно и он био хришћанин, јер даје
свом сину име Клонимир, а његови синовци Прибислав и Бран, такође, дају
хришћанска имена синовима: Захарија и Павле.
После Мутимирове смрти, 891-892. године, завладао је његов најстарији
син Прибислав. Он је владао кратко јер му је власт преотео брат од стрица Петар
Гојников. Сада су се у хрватском избеглиштву нашли Прибислав и његова браћа
Бран и Стефан. На бугарски престо је дошао Симеон, 893. године. Петра је уз
помоћ Хрвата напао Бран, 895-896, али је заробљен и ослепљен. Две године кас-
није Петра је напао Строимиров син Клонимир који је успео да заузме град

25
Панта Срећковић, као и други романтичарски историографи, користили су Папалићеву
хронику премо којој је краљ Радослав имао сина Часлава који се одметнуо од оца кога је
успао да прогна“ с неверним Хрватима /Србима/. Срећковић наводи Дукљанина који
каже за Часлава да је проклети и Диканжа који га назива отпадником. Потом Срећковић
наводи Порфирогенита који тврди да је Часлав син Клонимиров, а унук Строимиров, као
и то да је Часлав кренуо против кнеза Захарија. Имајући то у виду долази до закључка да
су Захарије и Радослав исте личности. Радослав је, наводно, приликом примања хриш-
ћанства добио ново име Захарије. Када је Захарије завладао Србијом /921./ са њим је
дошао и Часлав. (П. Срећковић, Чеслав, стр. 1-6.) Ова конструкција није тачна, а треба
претпоставити да је Папалић користио неке изворе у којима се помиње „краљ“ Радослав
који, такође, има сина Часлава, али то није иста личност са Клонимировим сином
Чаславом.

43
Достиник, али је у следећим борбама страдао 897-898 године. Ако је Достиник
био тако важан Клонимиру за преузимање власти овај град је био важан и за
Петров противнапад. Логично је претпоставити да је и Клонимир бранио Дости-
ник.26 Шта више, у одбрани овог града је могао и страдати. Исто тако, сасвим је
логично, да су са Клонимиром билу његов таст и отац Строимир и да су они
страдали у Достинику и да су покопани у њиховом престоном месту у „Бугар-
ској“, где је касније могао бити пронађен његов златни печатњак.
До данас није одређена локација Достиника, као и то да ли је био прес-
тоница Србије у то време. Панта Срећковић сматра да је Достиник престоница и
да се налазио „негде близу манастира Жиче где се близу престолнице и подигла
архијепископија“. Он Достиник још ближе лоцира на левој обали Ибра „више
манастира Жиче на месту града Јанока, а Чеслав је и био од Јанока 'краљу'“.
Срећковић је с тога претпоставио да је Достиника „Престоница читаве српске
архонтије т. ј. 'краља Чеслава' “. (Срећковић, 1882, стр. 56) Константин Јиречек
сматра да је Достиник главни град Србије који се налазио у сјеничком или
пријепољском крају, али се одлучује за предео око Сјенице. (Јиречек, 1978, стр.
85) Стојан Новаковић сматра да је у долини реке Рашке и да је у питању Дежева.
(Новаковић, 1880, стр. 143-145.) Фрањо Рачки сматра да је западно од града Раса
имајући у виду да је то гранични град. Реља Новаковић сматра да је Достиник на
рубу Метохије. (Новаковић, 1968, стр. 163-164.) Равић сматра да је Достиник био
на брегу Добротин и Градац у селу Тврђеву, на високим обронцима планине
Голије, десно од пута Нови Пазар – Дуга Пољана /Сјеница/. (Ravić, 1981, стр.
183-195.) Драгица Премовић-Алексић је изнела тезу да је Градина у Врсеницама
код Сјенице стари Достиник и да је ту, највероватније, пронађен Строимиров
печатњак. (Премовић, 2007, стр. 39.) У свим извештајима са истраживања овог
локалитета не помиње се налаз златног печатњака и да је у питању Достиник.
Констатовано је да утврђење Градина потиче из касне антике, али да се корис-
тила и у IX-X веку. Утђење је имало камене бедеме дебљине 3 метра. (Поповић,
Премовић-Алексић, 1995, стр. 307-309; Исти, 1996, стр. 179-181; Поповић, 1996,
стр. 306-308; Исти, 2000, стр. 317-321; Исти, 2001, стр. 389-392.) Међутим, све
локације Достиника западно од Раса су удаљене од границе. Клонимир је при-
ликом упада из Бугарске заузео Достиник а то упућује на његову локацију у
близини српско-бугарске границе у то време. Још је Рачки приметио, имајући у
виду да је Рас био на граници Србије и тадашње Бугарске, да је ратиште било
„негде северно од Расе, у Поморављу“. (Rački, 1881, стр. 114)
Достиник је вероватно био моћан гранични град што упућује да се
налазио источно, североисточно или југоисточно од Раса. Свакако се налазио на
стратешки важном месту на Ибру. Достиник треба тражити око ушћа Ибра у
Западну Мораву или источније, око Велике Мораве, или око Јужне Мораве у

26
По свему судећи топоним Достиник је кованица од речи „дост“ и „ника“. Дост у
српском језику значи пријатељ. (Караџић, 1852 / 1969/, стр. 134.) Ника /нико, ники/ је од
неки (Исто, стр. 421, 416, 425.) тако да је у Порфирогентовој транскрипцији име града
Достиникон (највероватније престоног) значило „неки пријатељ“, град пријатељ – град
заштитник /владара/.

44
Топлици. (Андрејић, 2007, стр. 131) Такође, налаз Строимировог печатњака се не
треба доводити у везу са Достиником а свакако не са простором данашње Бугар-
ске. Напад на Достиник је, свакако, извршен од стране српског принца Клони-
мира са простора Мораве.
Што се тиче епског града Јанока – Јањока – Јаника у науци је давно
преовладало потпуно супротно мишљење да се он налази у Мађарској /подручје
некадашње Велике Моравске/ и да је то, заправо, Ђур. У исто време се помиње и
град Раб што је, сматра се, немачко именовање Јанока тако да се они једначе.
Тврди се да је име Раб настало од античког топонима Arrabona. (Detelić, 2007,
стр. 173-174) Пошто се ова два места у епици разликују није оправдано њихово
једначење. Међутим не треба искључити могућност да је град истоветног имена
постојао и на простору српске Мораве. Осим тога име Раба – /А/Рабона
неодољиво подсећа на Дукљанинову Рабику,27 родно место Техомила, по свему,
родоначелника династије Немањина колена. (Андрејић, 2002, стр. 77-82; Исти,
2011-б, стр. 61, 92)
Кнез Петар се одржао на власти и чак склопио кумство са каном Си-
меоном. Пошто је Петар стао на страну Византије у њеном рату против Симеона,
913-917. године, који се у међувремену крунисао за цара, Бугари су послали
војску на челу са Павлом Брановим и на превару заробили Петра кога су одвелу у
Бугарску и тамо је у заточеништву и умро. Пронађен је печат кнеза Петра, из IX-
X века, са натписом: „+ /У име Оца и Сина и Светога Духа/ Петру архонтос
Диоклиа, Амин“. (Schlumberger, 1884, стр. 20) Павле је владао само три године,
до 920. године, јер га је напао његов брат од стрица Захарија који је до тада
живео у Цариграду. Павле је успео да зароби Захарија и да га преда Бугарима.
Пошто је и Павле прешао на страну Византије Симеон је сада на њега послао са
војском Захарију који је успео да дође на власт. Павле је отишао у изгнанство.
Међутим, Захарија се окренуо свом старом савезнику, Византији, тако да је усле-
дио нов напад Бугара. Први напад је Захарија успео да заустави потпуном
победом тако да је отсечене главе бугарских заповедника, који су и раније
нападали Србију, послао у Цариград. Следећи бугарски напад, 924. године, под
командом тројице војсковођа по имену Книн, Имник и Ицвокле, био је застра-
шујући тако да је Захарија напустио земљу и отишао у Хрватску. Цар Симеон је
и овога пута са својом војском послао једног српског династа који је био вас-
питан на бугарском двору. Био је то Часлав, син Клонимиров, унук Строимиров.
Сви жупани који су дошли да приме новог кнеза су похватани на превару и
одведени у Бугарску, а са њима су одведене и велике масе становништва. Други
део је избегао у Хрватску, а трећи се склонио у Византију. Порфирогенит тврди
да је Србија потпуно опустела. Златарски је исправно закључио да је Србија том
приликом била присаједињена Бугарском царству. (Златарски, 1971, стр. 446-
459)
Ситуацију после смрти цара Симеона, 927. године, одмах је искористио
Часлав и са четворицом жупана успео да побегне из Бугарске. Ако се имају у
27
Када се све повеже, Јанок, Раба и Рабика провејава да је Рабика у Морави као и „епски“ Јанок.
Заправо, Рабика може бити данашња Рибница код Жиче.

45
виду Пофирогенитове речи да је „после седам година после покоравања Србије“
Часлав побегао у Србију онда би то било 931. године. (Исто, стр. 517, 669)
Вратио се у Србију и признао врховну власт Византије, а расељено становништво
се повратило из Бугарске, Хрватске, Угарске и Византије. (Ћирковић, 1994, стр.
156-160) Порфирогенит каже „А и много, што побегавши из Бугарске дођоше у
/Цари/град, цар ромејски обуче и обдари... и посла Чаславу...“. Дакле, Ово су
могли бити још неки жупани и значајне личности из владарске династије. Часлав
је, око 950. године, ушао у сукоб са Угрима који су потучени до ногу, а њиховог
војсковођу Киша је убио млади Тихомил. Као награду Часлав му даде Дринску
жупу и кћер рашког жупана за жену. Кишова супруга и жупан Будислав су се
поново сукобили са Чаславом и до одлучујуће борбе је дошло у Срему. Српска
војска је поражена, Часлав је ухваћен „са свим његовим“, а потом су повезаних
руку и ногу бачени у Саву и тако „пропаде он и угаси се његов дом /династија/“.
Међутим, Ћирковић данас сматра да „Са Чаславом се прекидају подаци о првој
српској династији.“ Али, „Није познато да ли је изумрла, или су се наследници
одржали у неком од делова 'Крштене Србије'... У том изразито тамном периоду
српске историје. (Ћирковић, 2004, стр. 22) У српској историографији се сматра да
је Часлав убијен око 950, а Златарски, и не само он, да је погинуо око 960.
године. (Златарски, 1971, стр. 670) Ово страдање је преживео Тихомил-Тихомир
који је после владао Рашком. (Исто, стр. 166; Андрејић, 2002, стр. 78-82) Тихо-
мир је имао по свему два сина: Љутомира и непознатог, таста Прелимировог
/Предимировог/. (Андрејић, 2005, 49; Исти, 2002, стр. 76, 82)
Имајући у виду да се Часлав родио 878. године, произилази да је на власт
дошао када је имао 49-50. година. Свакако је био ожењен, највероватније, неком
женом са простора Бугарске или правом Бугарком. Када је Клонимир страдао
Часлава је имао око 20. година, а Строимир око 55-56. Строимир се не помиње у
догађањима у којима је учествовао Часлав. У време доласка на власт кнеза Час-
лава, 927. године, Строимир би имао око 100. година, а то значи да је већ био
мртав. Нема сумње да је учествовао у догађајима претходног периода да би
морао бити поменут. Уколико се није придружио Клонимиру у нападу на Петра
то би значило да је остао пасиван у Бугарској. У том случају Строимир је умро у
Бугарској искључен из политичког живота на уобичајен начин тако што је
укључен у живот цркве као свештеник или монах. На пример, у време монашења
цара Бориса-Михајла и силаска са престола, 889. године. Тада је Строимир могао
имати око 45. година. Строимир је могао бити замонашен нешто касније, у време
око 895. године. Ово би објашњавало и то да се Строимир не појављује ни један-
пута као предводник напада на неке од својих рођака као претендент на српски
престо. Међутим, појава имена Строимир на његовом печатњаку нам говори да
није променио име тако да је по свему мирски свештеник. Овде се може напо-
менути да сличну судбину има и млађи брат Гојник /рођен око 845./ који је са
Строимиром прогнан у Бугарску /после 880/. (Андрејић, 2007, стр. 164-166)
Печати бугарских и византијских владара, IX-X века, имају у средини,
као што је то и касније уобичајено: 1) лик владара – власника, 2) Христоса или 3)
Богородице, а око њих на рубу натпис са молитвом и именом. (Јуруков, Пенчев,

46
1990, стр. 16-40, 46-69) Када су у питању свештена или монашка лица, печате
имају они са извесним црквеним или монашким рангом и уместо њиховог лика,
или лика Христоса, садрже крст. Такав је печат духовника Георгија, бугарског
синкела са следећим натписом на аверсу и реверсу: „+ Господе помози твојему
робу Георгиу чрнцу и синкелу бугарском“, који окружује орнаментисани једна-
кокраки крст у средини. И овај печат се датује у IX-X век. (Исто, стр. 42-43)
Печат „Јована бугарског багатур кана“ на аверсу има византијски крст са молит-
вом, а на реверсу натпис власника печата. Натписи су на грчком. Овај печат је
датиран у IX-X век. (Исто, стр. 40-43) Судећи према типу крста и појави грчког
текста овај печат је сличнији Строимировом.
Дакле, рекло би се, Строимир је неки црквени великодостојник, али који
и где? Одговор на ово питање решио би и питање локалитета на коме је пронађен
златни печатњак одакле је доспео у приватну колекцију. Постоји претпоставка да
је Строимиров печатњак пронађен у Топлици, код Куршумлије, где постоји стари
црквени центар.
Што се тиче његовог брата Гојника и он је имао сличну судбину. Замо-
нашен је, потом је имао значајан положај у бугарској цркви, а при томе је његов
син Петар уз помоћ бугарског цара постао владар Србије и Рашке, од 892/893. до
917. године. Гојник је могао добити монашко име Георгије, а то би био исти онај
синкел – синђел Бугарске чији је печат, аналоган Строимировом, већ описан.
Синђел је био презвитер или монах који је живео уз патријарха као његов
сарадник у управљању и сведок његовог непорочног живота. Они су од давнина
имали велики значај, а добијањем чина протосинђела представљали су кандидата
за патријарха. (Православна енциклопедија II, 2000, стр. 259) Први архиепископ
бугарске аутокефалне православне цркве био је Јосиф /Стефан/, око 870. године.
О њему има мало података у летописима тако да се верује да је пореклом Грк. У
вези са кнезом Борисом један летописац га помиње као светог Јосифа, а други
као светог Стефана. Он је саградио цркве и манастире, поставио епископе, попо-
ве и игумане. Резидирао је у престоници Плиски где је била саграђена велика
базилика, главни престонички храм, а поред ње двор архиепископов са манасти-
ром и школом. Умро је пре 16. априла 878, године. Пред смрт је био канонизован
за светца. Наследио га је протосинђел Георгије! (Андреев, Лазаров, Павлов, 1994,
стр. 187) То је исти онај синђел Георгије кога знамо по његовом напред описаном
оловном печату. Дакле, на основу овог податка можемо датовати његов печат са
звањем синђела у време пре 878. Постоје још два његова печата са крстом у
средини и текстом: „+ Господе, помогни твог раба Георгиа, монаха и архиепис-
копа бугарског“. Он је био веран кану Борису Михајлу и зато је постављен за
архиепископа. „Незна се да ли је био Бугарин“, а папа Јован VIII га назива епис-
копом самозванцем у писму којим осуђује његово постављање за београдског
епископа евнуха Сергија Словена. Незна се да ли је био архиепископ у време
доласка на власт Симеона, 893. године и да ли га је он крунисао за цара. (Исто,
стр. 68) У време цара Симеона се помиње презвитер, монах и писац Григорие. По
Симеоновом налогу је превео Стари завет и зато се предпоставља да је био један

47
од ученика Методија. У извору из XV века назван „црквењак над целом бугар-
ском црквом“ тако да се верује да је био егзарх или надзорник. (Исто, стр. 79)

*
Међу најстаријим ћириличним споменицима на простору данашње Срби-
је могу се убројити и забележени а не сачувани натписи на надгробницима са
простора Метохије и Косова, из IX-XI века. У селу Студеници код Пећи, крај
рушевина епископске цркве Богородице Хвостанске, био је надгробник Иваниша
Големов/ић/а Вукосал/ић/а, жупана града Десника, рођака /синовца/ неког краља
српске и поморске земље Хвалимира, који је погинуо и сахрањен 979-981. годи-
не. (Милојевић, 1872, стр. 166-167) Р. Новаковић је идентификацију српског
„краља Хвалимира“ далеког претка жупана Иваниша усмерио на двојицу Хвали-
мира које помиње Летопис попа Дукљанина (Новаковић, 1970, стр. 208-209):
сина Предимировог /Хвалимира господара Зете, 980-998. године/ и Предими-
ровог чукунунука /тј. сина Предимировог праунука Тугемира, који је живео за
време царовања Самуила, 991-1014./. (Андрејић, 2011, стр. 49)
Крај рушевина Студенице Хвостанске28 пронађен је и надгробник Маре
зване Вишеславе, кћери великог жупана Његослава: „Године 6385 /877-878./ од
рођења Христа Бога по плоти: 845. представи се Мара наречена Вишеслава кћи
великога жупана Нјагослава Борниаиевога сина Станимировика, светорођенога
краља свих Срба Пл/а/влуша, од града Србице а супружница великога кнеза
хвостанскога“. (Милојевић, 1872, стр. 166) Сасвим је јасно да су датуми у нат-
пису усаглашени /845 година од смрти Христоса а 878. од рођења/, да је у питању
двојно – православно /Старозаветно/ и католичко /Новозаветно/ - датовање од
стварања Света /6385/ и од рођења Христоса /5508/. Новаковић је одмах приме-
тио да је натпис из времена везаног за прве године ширења писмености на
Балкану. Ова година упозорава на могућност да је ширење писмености код Срба
почело пре одласка ученика Ћирила и Методија у Велику Моравску. (Новаковић,
1970, стр. 225)
За Новаковића је нејасан и податак о титули великог кнеза хвостанског и
великог жупана а поготову који је то Плавлуш владао „свим Србима“ око
половине IX века када се има у виду Порфирогенитова хронологија владара Ср-
бије: Вишеслав, Радослав, Просигој, Властимир и његови наследници. Новаковић
се окреће Дукљаниновом Павлимиру – Белимиру, сину краља Петрислава, смат-
рајући, због сличности имена да су у питању исте личности. При томе се питао:

28
Да можемо пружити поверење Милојевићевим текстовима откривеним на његовим
путовањима око 1870. године иду у прилог и тврдње Спиридона Гопчевића о остацима
епископалне цркве у Студеници Хвостанској двадесет година касније: „... око манастира
леже још многи гробни споменици са натписима на прастаром српском, али их се нађе и
на латинском језику. Турци су одвукли много од развалина...“ (Гопчевић, 1890, стр. 221)
Разарања овог споменика су касније настављена од стране непријатељски настројеног
албанског становништва. Археолошка истраживања су показала да је и поред свих
уништавања откривен велики број надгробника на простору око и унутар свих делова
цркве. (Кораћ, 1976, стр. 45-46)

48
„Откуда то да један, како се сматра, савремени извор /DAI/ спомиње горња лица
као архонте Србије, а не спомиње ни ниједно од оних које наводи Поп Дукља-
нин... за исто време, да Поп Дукљанин ређа низ владара, а не наводи готово
ниједног од оних којих има DAI и које обично везујемо за IX и X век?“. Нова-
ковић скреће пажњу на део Дуљаниновог текста о краљу Белу /Павлимиру/:
„почеше притицати к њему са свих страна, нарочито становници трибуњског ок-
ружја, који дођу и с великом почашћу одведу га у Трибуњу... Само Рашки жупан,
који бијеше од Тихомилова рода, не хтједе да са својом облашћу дође краљу“.
Очигледно је да Новаковић све ове личности из натписа доводи у везу са Тре-
бињем, Дукљом и Рашком, односно, са јединим утемељеним изворима и због
тога и нема резултата. (Новаковић, 1970, стр. 225-227)
Натпис би се могао тумачити и на следећи, сматрамо, исправнији начин:
Мара Вишеслава је супруга неименованог великог кнеза Хвосна из Србице, а кћи
великог жупана Његослава, сина Борнијевог а унука Станимира у време власти
Плавлуша наводног краља, наводно, свих Срба. Значење имена Борние би било
Ратник а Плавлуш у значењу Бео - Жути - Златасти /Златокоси/ (Петковић, 1935,
стр. 153) тако да се никако не може доводити у везу са Павлушом - Павлом.
Овакав начин тумачења текста упућује на то да су Борније и „краљ“ Плавлуш
браћа. То би значило да су Плавлуш и Борније владали око 860. године. Једнос-
тавно, све ове личности су ван власти српских, дукљанских и рашких владара,
ван њихових држава о којима говоре Порфирогенит и Дукљанин. Порфирогенит
их не помиње јер су вазали Бугарске, а тако и Дукљанин зато што не спадају под
Србију и Дукљу. Поменути неименовани хвостански велики кнез, велики жупан
Његослав Станимировић, Борније и владар Плавлуш се морају повезати за Србе
и њихове кнежевине источно и југоисточно од Рашке, а у IX веку, то је кнеже-
вина Морава.
М. С. Милојевић29 је у опису цркве Св. Николе у селу Кијеву, такође у
Хвосну, навео да су неки који су цркву раније посетили прочитали натпис који
тврди да је њен оснивач „неки краљ Плавуш или Павлимир и да од њеног осни-
вања има преко 980 година“. (Милојевић, 1872, стр. 175) Тако се заснивање цркве
у Кијеву датује у 880-885. годину. Време смрти Маре Вишеславе и изградња
цркве у Кијеву говоре о истом српском владару Плавлушу. Имајући у виду да се
власт Дукље и Рашке у то време није простирала у поречју Белог Дрима и
његових притока Новаковић и даље покушава да Плавлуша прогласи Дукљан-
ским кнезом који влада Хвосном после завршетка владавине српског архонта
Властимира. (Новаковић, 1970, стр. 229-230)
Милојевић је у потпуности сачувао и натпис са часне трпезе и једног
надгробника из „огромне развалине храма св. Димитрија“ у селу Добродољу. Реч

29
Према епским и лирским народним песмама и изворима које је прикупио М. С.
Милојевић постоји велико подозрење. Шта више, створено је мишљење креирано од
стране бугарских научника да их је кривотворио. Међу такве прикупљаче сврстани су
Његош, Сима Милутиновић Сарајлија и низ других. Најновија проучавања песама и
историјских записа добрим делом су променила ово схватање о Милојевићу. (Бован,
1997, стр. 124, 131-132; Андрејић, 2013, стр. 416-429)

49
је о селу Добри До код Ујмира. Каже да је црква изнутра осликана али да нигде
није приметио српске свете из лозе Немањића. (Милојевић, 1872, стр. 184) На
часној трпези је прочитао годину 6384, односно 876. Са једне надгробне плоче је
преписао запис: „Године 6390 /881./ дана 2. месеца октобра представи се велики
жупан Богдан Ђурђев Драгиловић брат велике краљице Вишеславе званој Марта
монахињи српскои, вечна му памет, добри господин“. Новаковић је одмах пове-
зао Марију Вишеслву из Студенице хвостанске и краљицу Вишеславу Марту из
Доброг Дола али и увиђа да међу њима постоје велике разлике да би могле бити
у питању исте личности. Такође је упозорио и на српског кнеза Вишеслава /о.
776 - о. 790/ и могућност да је Хвосно било велико кнештво у IX веку а које ће
касније бити познато само као жупа и као земља у оквиру истоимене епископије.
Такође је приметио да је у Студеници Хвостанској било велико црквено сре-
диште и у IX-X веку. (Новаковић, 1970, стр. 230-231) Доиста, у Студеници су
откривени остаци базилике из VI века, а и у XI веку се помиње као епископско
седиште. (Кораћ, 1976, стр. 89, 138)
По свему судећи да су у питању две Вишеславе од којих би Вишеслава,
замонашена Марта, била бивша „краљица“ у време смрти свога брата, великог
жупана Богдана. Из неког разлога није поменуто име краља, мужа Вишесла-
виног. По свему судећи да ни он није био више владар а вероватно и није био
међу живима. Вишеславин и Богданов отац је Ђурђе, а деда Драгило, који је
рођен у другој половини VIII века. Заправо, „краљица“ Вишеслава би могла бити
супруга „краља“ Плавлуша. Као и друге личности тако и жупана Богдана не
познају извори IX-X века.30
Милојевић је пронашао и један натпис из прве половине XI века код села
Ресника: „.... сагради овај св/ети/ храм и нохни Богоматери и пречистој Деви
Марији у жупи хвостанској грешна краљица Неда са сином краљем Михајлом
године од стварања ... св/ета/ .... 6556 /1048./“. (Милојевић, 1872, стр. 184-185)
Ктитор ове цркве је, дакле, кнегиња Неда, супруга српско-дукљанског кнеза Сте-
фана Војислава, и њен син Михајло. Црква је саграђена после другог Војис-
лављевог устанка и обнове српске државе, а у време устанка Петра Одељана.
Неда је била ћерка Радомира а унука цара Јована Владислава. Њихов други син
Михајло је у то време био пунолетан и од 1030-1032. године у браку са н. н.
ћерком зетског краља Јована Владимира и Косаре - Теодоре, ћерке цара Самуила.
(Андрејић, 2011, стр. 50, 91-92)
Постаје јасније зашто су се у Хвосну, односно у Призрену, нашли српски
принц Бодин и побуњеници „Бугарске“ и Скопља када је био проглашен за цара

30
У време пропасти државе цара Јована Владислава, 1018. године, предао се и Богдан,
његов топарх унутрашњих тврђава. Богдан је био био познат и по томе што је убио свога
таста Матејицу, противника предаје цару Василију II. Сматра се да је управљао твр-
ђавама у срцу Самуилове државе, од Прилепа до Охрида. Заузврат је добио титулу пат-
рикија. (Византијски извори II, 1966, стр. 125) Топарх је после кавхана био највећа функ-
ција у Првој бугарској држави. Одведен је у Цариград и после побуне, 1026. године,
ослепљен је. (Андреев, Лазаров, Павлов, 1994, стр. 33)

50
и зашто је последња битка Бодинове војске била на косовскометохијском Паун
Пољу код језера Сврчина.

**
Давно је примећено да се архонт Моравије не може једначити са кнезом
Велике Моравске /Чешка/, северно од средњег тока Дунава, која у Порфироге-
нитово време више није ни постојала као самостална држава. Када се упореди
назив Порфирогенитове Моравије, Масудијевог племена Морава и реке Велике
Мораве на Балкану са називима чешке Мораве: Моравиа, Морава, в земли Мо-
равстјаи, Моравска, Моравскаја страна, Моравска област, епископ Великие Мо-
рави, Долна Морава, Морава Хорна... сличности су потпуне. Имајући све то у
виду претпостављено је да постоји више Морава над којима влада Велика Мо-
равска. (Јакобсон, 1960, стр. 483-484) Таква би била и Морава која се у изворима
помиње као „Српска Морава“. (Томовић, 2000, стр. 35)
Постојање племена Морављана и архонта Моравије јужно од Дунава
јасно наговештава да је у питању једна „држава“ којом он влада а то опет значи
да ту земљу насељава једно племе, или више племена која имају и једно
обједињавајуће, заједничко име према коме се и земља назива. Из византијског
царског адресара се види јасно да је једино архонт Срба ословљен са етничким
одређењем док су остали именовани према топонимима и хидронимима: Дукља,
Конавли, Захумље, Травунија и Моравија. То српско племе је названо Моравци
по реки око које обитавају, а то може бити једино Морава /Велика, Западна и
Јужна/. Назив земље, односно архонтије у множинској форми јасно говори да је
то земља у склопу више река под именом Морава, а то значи да архонтија Мора-
вије обухвата, више или мање, области у сливу Велике, Западне и Јужне Мораве.
Сасвим је извесно да Моравије подразумевају и обухватају и „мале Мораве“,
односно области око река са именом Моравица.
Византијском темом Моравом и Порфирогенитовом „Моравије“, а све у
вези скорије објављеног каталога печата из Дамбартон Оукса и Музеја Фог, поза-
бавио се у својој студији С. Пириватрић. У овом каталогу је презентиран печат
који је према натпису приписан Адралесту Диогену, протоспатору и стратегу
Мораве. Адралест Диоген је био нећак Варде Фоке, синовца цара Нићифора Фо-
ке /963-969./, а припадао је знатној породици Диогена. Допуста се могућност да
је Адралест Диоген као нећак Фокин и један од Цимискијевих стратега наставио
освајања у унутрашњости Балкана после пада Бугарског царства, 971. године.
После почетка побуне Самуила и његове браће, 976. године, нема више помена о
Адралесту Диогену и византијској теми Морава тако да остаје да се нагађа како
је она пропала. (Пириватрић, 1997, стр. 175-177) Када је дефинитивно уништена
Самуилова царевина, 1020. године, Василије II је формирао нове теме: Бугарска,
Паристрион, Македонија и Сирмијум а највероватније и теме Морава и Србију о
којима се још увек воде расправе. Тибор Живковић сматра да је Василије основао
најмање четири теме на новоосвојеним подручјима: Србију, Мораву, Сирмијум и
Бугарску. (Живковић, 2006, стр. 107)

51
 Сасвим је извесно да за време Василија II постоји тема Србија и да је под
заповедништвом Константина Диогена. Пронађена су четири гувернерска печата
стратега теме Србије; два Константина Диогена и по један Николе и Констан-
тина. Овај Константин се наводи и као дука Солуна, Бугарске и Србије.
Имајући ово виду, Љ. Максимовић претпоставља да се тема Сирмијум
може поистоветити са темом Србијом и да је њено престоно место био Сирми-
јум. (Максимовић, 1997, стр. 39) Тема Србија се простирала, сматра, око Саве и
Дунава, вероватно и јужније, као и на простору данашње Источне Србије /Брани-
чево, Тимок/. Позивајући се на Барски родослов Максимовић долази до закључка
да су периферне области Срба представљале тему Србију а то су слив Мораве са
Београдом и можда област Сирмиј. (Максимовић, 1981, стр. 174-175)

*
На простору „континенталне“ Србије подигнута су два устанка на челу са
Стефаном Војиславом. Први, 1034-1036, а други, 1039-1040. године. Стефан Во-
јислав је створио јединствену државу на простору Србије, Дукље, Травуније и
Захумља. Скилица каже да је Стефан Војислав, архонт Срба, „пре кратког време-
на побегао из Цариграда и заузео земљу Срба... и заузео илирске планине и
Трибале и Србе и околна племена“ и приграбио „десет кентенарија злата“ из
византијског брода који се разбио о „илирске обале“. Пошто је Војислав одбио да
врати злато византијски цар је послао војску на Србе али је она поражена. Упу-
ћена је нова велика војска под командом архонта Драча, патрикија Михајла, која
је упала „у земљу Трибала“. Ова војска је несметано пљачкала пределе земље а
до сукоба је дошло тек у теснацима на њеном повратку. Срби су страховито
поразили и ову војску тако да је убијено 40.000 војника и 7 стратега. (Визан-
тијски извори III, 1966, стр. 156-162) Занимљиво је да се помињу народи:
Трибали, Срби и околна племена. Сматра се да су и Трибали исто што и Срби а
остаје нејано која су то околна племена и да ли су у питању, такође, Срби. Наво-
ђење ових народа и племена упућују јасно на то да су у питању најмање три
територије.
Поп Дукљанин Стефана Војислава зна као Доброслава који је са сино-
вицом цара Самуила имао петорицу синова: Гојислава, Михајла, Саганека, Радо-
слава и Предимира. Када је избио устанак позван је Доброслав – Војислав са
својим синовима да преузме власт. Уследио је рат у коме је ослобођена земља и
задобијене територије на истоку све до Топлице. Потом је једну војску упутио „у
правцу истока“ до места Вурање – Врање да тамо чека. А он „сам пак са сином
Својим Радославом навали на западне стране... А Радослав /у битци/... стигне до
војсковође... посече га мачем... Над Грцима је тога дана извршено велико сати-
рање и покољ ...“. Византијски цар је успео да придобије жупана Рашке, бана
Босне и кнеза Хум и Захумља а са источне стране је упутио војску из Драча
према Бару. Ова војска је од Срба нападнута код Папратне док је логоровала у
току ноћи и била сатрвена. После тога је кнез Војислав упутио војску на челу са
сином Гојиславом против хумског кнеза Љутовита који је заузео Травунију.
После победничког двобоја са Љутовитом и његова војска је савладана. (Perčić,

52
1999, стр. 75-81) Постаје очигледно да је Војислав подбуњивао народ док је био у
служби византиског цара и да су му се придружили Срби у источној земљи, све
до Јужне Мораве. Постаје јасно да се већ 1040. године део Морављана побунио и
ушао у састав Србије.
И баш на простору теме Србије, одмах по завршетку другог устанка кнеза
Стефана Војислава у “континенталној“ Србији, на простору Сирмија, Београда,
Кучева, Браничева и Мораве дошло је до устанка Петра Одељана „син/а/ Гаврила
Радомира, унук/а/ цара Самуила“, 1040-1041. године, његовог доласка у град
Мораву и ширења устанка на југ. Долазак Петра Дељана у Мораву мора се дове-
сти у везу са моравским кнезом који је са својим народом имао војни потенцијал
да се подигне устанак као и са кнезом Војиславом и настојањима да се и цела
„српска Морава“ ослободи.
Скилица каже: „Те године /1040./ одметну се и Бугарска... Неки Петар Бу-
гарин, по надимку Дељан, као роб неког Цариграђанина, побегавши из града,
лутао је по Бугарској и стигао до Мораве и Београда... и разгласио да је он син
Романа, сина Самуиловог, и подбуњивао је бугарски народ... И с тога верујући
ономе што је говорио прогласе га за цара Бугарске и дигавши се оданде прошли
су Ниш и Скопље, метрополу Бугарске“. Данас се у науци зна да је име Дељан –
Одељан надимак у значењу Победник. Сви извори сматрају да је његово порекло
ниско и да је у питању Словен. Занимљиво је да је без изузетка прихваћено да
простор јужно од Дунава и северно од Шарпланине представља тему Бугарска
што никако не може бити. Тема Бугарска је обухватала централне делове Саму-
илове државе са седиштем у Скопљу. (Византијски извори III, 1966, стр. 127)
Скилица и други грчки изворници овај простор називају Бугарска, народ Бугари
и да они Петра Победника извикују за цара Бугарске. Шта више, бугарски исто-
ричари и Ферлуга сматрају да на простору Мораве живе: Словени /?/, Албанци
/?!/, Срби, Власи (?) и „бугарско племство“. Пошто извори не говоре где је Петар
Победник крунисан за цара историчари сматрају да то остаје „обавијено тајном“.
(Византијски извори III, 1966, стр. 141-144) Дакле, Петар је кренуо из Београда а
потом је стигао у Мораву где су се побуњеници окупили и прогласили за цара.
То је могло бити у граду Морави, пошто је Ниш следећи град после крунисања -
„дигавши се оданде прошли су Ниш и Скопље“. Давно је, чини се потпуно нео-
правдано, одбачена тврдња старих српских историчара да је Петар „био син то-
парха или моравског или лепенијског“ и да је он са оцем био заробљен и одведен
у Цариград после Самуиловог слома, 1018. године.
У време подизања устанка у Морави, дошло је до устанка и у теми Драч.
Према Скилици и овде је народ изабрао за цара Бугарске „једног од својих вој-
ника сабораца, по имену Тихомира, провереног у храбрости и мудрости“. „Пош-
то се две војске Бугара ујединише, Дељан све сазва и затражи да ... одмах уклоне
Тихомира... зграбе камење и каменоваше јадног Тихомира“. (Исто, 146-148) И за
Тихомира, чије је име искључиво познато само код Срба Зонара каже да је
Бугарин. (Исто, 251) Реална је претпоставка да је Тихомир унук, или чак, син
дукљанског - српског и драчког краља Јована Владимира и Теодоре – Косаре,
ћерке цара Самуила. (Андрејић, 2016, стр. 9) Брата од стрица, Гаврила Радомира,

53
1015. године, и зета, Јована Владимира – Св. Владимира, 22. маја 1016. године,
убио је цар Јован Владислав.
Петру Победнику се придружио Алусијан, властелин из рода цара Самуи-
ла, други син Аронов. Иако су се удружили нису веровали један другоме и „један
другом припремаху замке“. Алусијан је позвао Петра на свечани ручак „и кад је
од јела и вина отежао, зграби га и ослепи... затим побеже и стиже у Мосинопољ
пред цара“. Устанак је пропао, а Петар Одељан је одведен у Цариград. (Исто,
154-155) У рату против Петра Одељана су изгледа учествовали и варјашки најам-
ници на челу са Харолдом Хадрадом који је посекао „слепог цара“ и величан као
разоритељ Бугарске. У једном бугарском апокрифу се тврди да је Петар посечен
на Овчем пољу. (Андреев, Лазаров, Павлов, 1994, стр. 315) Имајући у виду дава-
ње титуларног царског имена Петар српском принцу Константину Бодину, у рату
и устанку који ће уследити, може се претпоставити да незнамо право, крштено
име Петра Одељана – Победника.
На простору Мораве појавио се и устанак Ђорђа Војтеха. Скиличин нас-
тављач сведочи: „... народ Срба које и Хрватима називају крену да потпуно
освоји Бугарску... Јер, када је цар Василије /II/ освојио Бугарску није хтео да
мења ништа од обичаја овог народа... као што је било и за Самуила који је био
њихов вођа. Већ раније је овај народ био узбуђен и тада су... изабрали себи за ца-
ра Долеана... Истакнути људи Бугарске замоле Михајла, који је био владар, да им
помогне и са њим се удружи и да им свог сина да га прогласе царем Бугарске...
сабравши 300 својих људи предаде их свом сину Константину, званом и Бодин.
Кад стигоше у Присдиану, ту беху окупљени прваци из Скопља, којима је вођа
био Гергије, водећи порекло од Комхана /кавхана/ и за цара Бугара прогласе га
променивши му име Константин у Петар“. (Византијски извори III, 1966, стр.
177-180) Скиличин настављач јасно каже да су Срби кренули у освајање земаља
некадашње Бугарске које су биле источно од независне Србије краља Михајла, а
да су у Призрен дошли само „прваци из Скопља“ из теме Бугарска на челу са
Ђорђем Војтехом. Ђорђе Војтех је пореклом од неког кавхана,31 али не каже ст-
риктно бугарског. Нићифор Вријеније каже јасно да је „народ Словена“ одбацио
покорност Ромеја и „пустошио је и пљачкао земљу Бугара... Скопље и Ниш беху
освојени, а и сам Сирмиум и места око реке Саве и подунавски градови све до
Видина тешко су пострадали. С друге, опет, стране Хрвати /Срби/ и Дукљани
побунивши се цео Илирик злостављаху“. (Исто, 237-239) Дакле, у питању су
Словени: Срби Моравци, Дукљани – заправо континентални Срби - и скопски
прваци – тзв. „Бугари“. Индикативно је да су потомци старих бугарских родова
на челу са Борисом Давидом били против ових „Бугара“. (Јиречек, 1978, стр. 136)

31
Кавхан је висока личност на бугарском двору, први до цара, из његове рода или уже
фамилије, а имао је дипломатске и војне задатке. Титула је преузета из бугарске државне
терминологије. Ова функција је постојала још за време Првог бугарског царства а потом
и Самуилове царевине. Бугарски историчари сматрају да је и Петар Одељан усвојио
стару бугарску државну организацију. (Византијски извори III, 1966, напомене: 120, 126,
225)

54
 За простор српске Мораве се у грчким изворима и другим изворима
настајалих према њиховој терминологији говори као о Бугарској. Међутим, у
многим изворима се за овај простор користи термин „доња Србија названа
Бугарска“ – „inferior Servia dicta Bulgaria“ и „Србија звана Бугарска“ – „Servia
ditta Bulgaria“.
Бугарски историчар нове генерације износи своје тумачење порекла
Ђорђа Војтеха „од кавхана“. П. Павлов претпоставља да је његов предак један од
тројице браће: кавхана Доментијана, кавхана Теодора и Мелитиона, из времена
пропасти цара Гаврила Радомира, сина цара Самуила. Ђорђе Војтех, сматра
Павлов, близак је рођак, ако не и син, кавхана Теодора. (Павлов, 2000, стр. 62-63;
Византијски извори III, 1966, стр. 114-116) Кавхан Теодор је обећао да ће убити
цара Јована Владислава. Теодор је отишао у Бугарску са својим слугом Јованом
који је требао да убије Владислава. Међутим Јован је убио свог господара
Теодора. (Византијски извори III, 1966, стр. 116, hx, ix) Најзад, Павлов сматра да,
је Војтех далеки потомак Самуила или Јована Владислава, „прави Србин“, који је
кроз читаво време „ромеизације“ био сматран и именован Бугарином. (Павлов,
2000, стр. 63)
У најновије време је постало јасно да је овај устанак прерастао у српско-
византијски рат који је трајао од 1072. до 1075. године. (Живковић, 2000, стр. 35-
579) Готово сви византијски писци становништво Самуилове државе називају
Бугарима. Давно је постављено питање ко су Бугари које помињу византијски
писци? Закључак је да ово становништво носи име државе чији су становници.
„Ради се о томе да је малобројнији, бугарски елемент, створивши државу и
покоривши 'староседеоце' Словене овима дао своје име, а заузврат био изложен
постепеној 'словенизацији' .... Нићифор Григора овако... објашњава бугарско име
охридске архиепископије... 'По називу народа који се ту раширио земља је доби-
ла ново име Бугарска... име остало архиепископији као успомена на овај народ' ...
склоност ромејских писаца да народ поистовећује са државом“. (Пириватрић,
1998, стр. 180-181, 185) Занимљиво је да сви историчи простор теме Морава,
односно Србија, неоправдано идентификују као тема Бугарска и да су устанак
подигли Бугари. У питању је доиста некадашња територија која је освојила прва
царска Бугарска као и део потоње Самуилове „Бугарске“, али ове земље нису
етнички припадале Бугарима већ Србима Морављанима и Тимочанима.
Живковић јасно упозорава на Попа Дукљанина који каже да је српски
краљ Михајло послао синове Бодина и Владимира да заузму Рашку а пошто су то
учинили предали су је на управу брату Петриславу. То се догодило између 1067.
и 1071. године, за време власти цара Романа IV Диогена. „Бугари“ су од Михајла
тражили да им пошаље сина Бодина за владара. Дошло је до велике битке код
Призрена а потом су устаници заузели град. Бодин и Петрило са српским ратни-
цима и устаницима и Ђорђе Војтех са својим су се срели у Призрену. Ту је Бодин
извикан за цара са титуларним именом Петар. Војска је подељена на три дела.
Први део са Петрилом се упутила ка Охриду. Бодин ка Нишу, а Војтех ка Ско-
пљу. Петрило је после заузимања Охрида напао Касторију али је био поражен.
Када је нападнут, Војтех је без борбе предао Скопље. Бодин је освојио Ниш а

55
потом је „уништавао све што је стигао, пљачкао и злостављао све оне који га
нису примали или му се нису покоравали“. Очигледно да је један део становника
остао веран царству. Бодин се упутио ка Скопљу али је упао у заседу на Паун
пољу код Урошевца. Његова војска је поражена а он заробљен. (Исто)

***
О „српској Морави“ и „Моравској Србији“ говори низ извора од прве по-
ловине IX до средине XV века. Српска архонтија – кнежевина Морава почиње да
се помиње у исто време када Чешка Моравска, потоња Велика Моравска. У нау-
ци је успостављено становиште да се кнежевина Велика Моравска развила на
простору Чешке и Словачке, у сливу реке Мораве са притокама, Свитавом, Ва-
хом и Њитром, а затим се проширила на читав словенски простор Паноније, све
до Саве и Дунава на југу, досегавши до српске кнежевине Мораве.
Моравци на југу су своју кнежевину назвали Морава, земљу у склопу
сливова реке Велике, Јужне и Западне Мораве. У оквиру кнежевине Мораве, на
свим тим рекама Моравама, Моравицама, као и осталима /Ибар, Лепеница, Гру.
жа, Лугомир, Ресава, Топлица, Крушилница, Расина, Лужница, Нишава/, постоја-
ле су истоимене мање управне јединице – жупе и истоимена седишта. Тако
постоје жупе Морава /око Западне Мораве/, Морава друга /око Јужне Мораве/,
Поморавље /око Велике Мораве/ и Моравице /око реке Моравице, јужне притоке
Западне Мораве/. Кнежевину Морава сачињавала су племена: Моравци, Абод-
рити - Бодрићи, Љутићи, Кучани и Тимочани. Моравци су лоцирани око Јужне
Мораве и средњег тока Велике Мораве; Кучани западно од Велике Мораве до
планинског венца Космај – Рудник – Котленик; Бодрићи у јужном Банату, Брани-
чеву, Колубари и, евентуално, Мачви; Тимочани у сливу Тимока, простора Види-
на и око реке Нишаве.
Друга Морава се помиње у вези са Липљаном и Врањем што јасно говори
да је у питању долина у горњем току Јужне Мораве.32 Осим наведених топонима
и хидронима треба рећи да постоје реке Биничка Морава и Моравица, које фор-
мирају Јужну Мораву као и још једна Моравица, десна притока Јужне Мораве,
која се улива код Алексинца. Појава топонима који означавају жупе или веће
предеоне целине под именом Морава /две/, Поморавље и Моравица /три/ сасвим
су, логично, у вези са истоименим хидронимима у сливу Велике, Западне и Јужне
Мораве. Дакле, на Балкану постоје три Мораве и три Моравице.33
Али, ван Великоморавског речног склопа на Балкану, на југоистоку Алба-
није и северозападу Грчке, постоји још једна област Морава. У повељи Василија
II Охридској архиепископији, 1020. године, епископији Костур припадају места и
области Корча и Морава. (Новаковић, 1908, стр. 9, 11) Град Корча саграђен је
крај реке Морава која извире из области планине Морава. Шта више, у тој обла-

32
Приликом испраћаја своје супруге Јелене на гостовање у родну Бугарску краљ Душан је ишао
преко Врања а потом борави у Морави где издаје повељу старцу Јовану на манастир Св. Николе
Мрачког. (Новаковић, 1912, стр. 408.) Идући преким путем, „до неког краја које мештани називају
Морава“ стигао је и састао се са краљем деспот Оливер. (Византијски извори VI, стр. 1986, 385.)
33
Насупрот овоме у Чешкој постоје само по једна Морава и Моравица.

56
сти постоји и река Дунавац. (Новаковић, 1904, стр. 9) Око Корче, осим реке и
планине Мораве, налазе се и планине: Островица, Звезда, Лења и Иван. Осим
тога, око ушћа Бератске реке у Девол налазе се села: Морава, Косово, Душник,
Водица, Велеш, Зеленик, Пештан, Дренова, Винопоље... (Новаковић, 2002, стр.
41-43) Постоји и село Моравци – Моравичко код Преспанског језера у Маке-
донији. Ову област су населилa Словенска племена Брсјаци /око Охридског и
Преспанског језера/ и Драгувити, до Верије на истоку. Да ли се до Мораве и Сер-
вије простирала архонтија Морава или је у питању један протеран и изолован део
Мораваца?
Траг Бобиног енигматичног града Мораве у Срему могао би водити преко
до данас сачуваног топонима – пространог поља Морава и Грчки гај, на северо-
источном ободу данашњег сремског села Никинци.34
Већ у време првих Немањића незнамо за земљу Мораву и град Мораву
већ само за поједине жупе и области са истим именом. Постаје јасно да је после
угарских и печењешких освајања јужно од Саве и Дунава у XI-XII веку некадаш-
ња словеносрпска архонтија, потом византијска тема Морава, нестала као шира
административна целина. Део некадашње земље Мораве, који је враћен под ути-
цај српске државе, називан је Источна земља.
О тој Источној земљи говори и Стефан Првовенчани у Житију Симеона
Немање: „А када је одрастао /Стефан Немања/ до младићства /пунолетства/ и
примио 14 честочаства својег, по имену Топлицу, Ибар и Расину и зване Реке“.
(Богдановић, 1968, стр. 68) Код Доментијана налазимо прецизније допуне у вези
са овим догађајима: „кад је доспео до младићког реда, и дотле да га сједине ка
законитом браку, би му дан део његовог отачаства, Источна земља, и живљаше
на истоку... Када је овај Божји причастник /Немања/ живео на истоку, источни
цар цариградски даде му део од источне земље свога царства /Дубочицу/... Гос-
под постави овога преподобнога... прво на исток, и показа га светлијег од сунца,
да светли... све своје отачаство... И живећи на истоку у свом делу, поче зидати
манастир... и док се још на истоку бавио... у томе своме делу поче зидати други
манастир...“. (Мирковић, 1938, стр. 224-227) Значи да је Стефан Немања добио
своју удеону област као део земље којом влада његов отац када је постао пуно-
летан, 1127. године. Чини се да Истoчну земљу коју је добио представљају жупе
Топлица, Ибар, Расина и Реке. Тој Немањиној земљи ће бити касније припојена и
Дубочица, а када се формира на том простору Топличка епископија под њену
духовну власт укључене су Загрлата и Ушка али ће бити изузета Расина. Када су
Немању напала његова браћа, 1168. године, они са војском „уђоше у земљу све-
тог до места званог Пантина... И пошто се тако приближио граду Звечану“ то
значи да су продирући с југа прошли кроз Кострц – Косово и Хвосно – Метохија
тако да индиректно сазнајемо да ове области припадају тој Немањиној земљи
које је пре тога он заузео од неког од своје браће.
У време сужавања територије Србије под кнезом Лазаром и његовог сина
деспота Стефана, пред турска освајања, њихова држава се назива Моравска Ср-

34
Војна карта 1 : 25000, 1970. године, 423 - Шабац 2-3.

57
бија. Сећање на неку земљу Мораву се сачувало и до најновијих дана. Станов-
ништво јужно од Ужичке, Пожешке и Чачанске нахије читаву област северно од
планина назива Морава. Српско племе Кучи из Брда Црне Горе читаву Србију
зове Морава. (Riječnik JAZU, VII, 1911-1916, стр. 3) На другој страни, постоји
могућност да и данас о етнониму Моравци сведоче имена села код Бања Луке у
Босни, два села у Хрватској, село и манастир Моравци под Рудником у Србији.
(Исто)

**
Трајна и врло изражена особеност рељефа западног и централног Балкан-
ског полуострва јесте разуђеност на речне, жупске долине док је ова особина
мање карактеристична за источни део полуострва, изузимајући Родопски прос-
тор. (Цвијић, 1922, стр. 32-33) Заштићене висинским рељефом по ободима имале
су повољне климатске услове и стога су добро насељене. Границе жупа нису
довољно чврсте јер су их представљале планине, побрђа или шуме. Посебну ор-
ганизацију имале су пограничне жупе које су називане и крај, крајина или кра-
јиште. Средиште жупе био је град – утврђење које су становници били дужни да
одржавају. Жупама су заповедали жупани који су првобитно били старешине ло-
калних великих родова, а поред њих су постојале и скупштине свих слободних
људи – жупљана. (Исто, 4-5) Давно је примећено да је жупа најмања територи-
јална административно-друштвена јединица као и да је већина жупских имена
истоветна с називима река, нешто мање са именом краја или са именом свог глав-
ног града. Жупе су понекад биле територијално врло мале јер су такве биле до-
лине река или котлине. (Јиречек, Радоњић, 1978, стр. 4)
Власт у жупи која је била у личном поседу властелина – жупана вршена
је преко управних службеника који су били познати као „владалци“. Од 1300.
године представници власти у жупи су жупски кнез и жупски судија. Постојао је
и поротни суд који су чинила 12 жупљана стараца који су сведочили под зак-
летвом у вези спорова о границама поседа. Земља у жупи је дељена становниш-
тву привремено, путем ждреба. Земља се могла делити и на пола – полуждре-
бица. (Томовић, 2003, стр. 375, 377)
Врло уочљива појава у анализи хидронима и топонима на српском прос-
тору, односно жупа, јесте да се имена река и жупа дословно поклапају са једним
од места које се налази, или се налазило некада, крај њих. Далеко ређе су реке у
чијем сливу данас нема истоименог места а што не значи да их није било у прош-
лости. (Андрејић, 2012, стр. 106-108)
Оваква појава се може тумачити потоњим променама имена или потпу-
ним нестанком места: Куршумлија, некадашња Беле Цркве, стара Топлица; Нови
Пазар, некадашњи Рас; Крагујевац, некадашња Лепеница; Ћуприја, некадашње
Равно и Морава; Ваљево, некадашњи Градац; Чачак, некадашња Градац или
Морава; Ариље, некадашња Моравица; Каран, некадашња Лужница; Страгари,
некадашња Сребрница; Бања Лука, некадашњи Врбашки град, стари Врбас; Ос-
нић Тимок, некадашњи Тимок; Краљево, некадашњи Карановац, пређашње Рудо
Поље, Бело Поље некадашњи Лим, Сурдулица некадашње Виногоште...

58
 На основу данашњих сазнања постоје примери да су се име реке, жупе и
име жупског средишта потпуно поклапала: Лепеница /данашњи Крагујевац/; Ра-
сина /?/; Топлица /Куршумлија/; Моравица /Ариље/; Морава /Чачак/; Уб; Љиг;
Ресава /Манасија – Деспотовац/; Пек, Нишава /Ниш/, Јошаница /Бања/; Рама;
Требишница /Требиње/; Лашва; Љубовиђа /Томашево/; Морача; Босна /Врхбос-
на/; Цетина; Врбас /Врбас град/; Сана /Саница/; Прача /Врх-Прача/; Буна /Буна-
Благај/; Тилава; Белица; Рашка /Рас/; Пива; Унац; Љиг; Лужница /Каран/; Гружа;
Борачка - /Борач/; Плива; Увац; Струмица... Сасвим јасно произилази да су у
време формирања жупа на простору српских племена и земаља оне називане
према рекама а места у којима су била седишта према именима жупа. (Исто, 109)
Заштићене висинским рељефом по ободима речне долине и котлине –
жупе имале су повољне климатске услове за земљорадњу и стога су биле добро
насељене. Заправо, брда са косама које се спуштају у долине око река представ-
љају најпогодније области за гајење ратарских и воћарских култура: пшенице,
овса, ражи, поврћа, винограда... Дакле, жупе су најзначајнији пољопривредни
ареали и у средњем веку. Иако је то тако, у изучавању средњовековне пољо-
привреде поједини аутори су у потпуности занемаривала ову чињеницу.35
Прокопије каже: „Склавинима и Антима не влада један човек, него од
старине живе у демократији“ а Псеудо-Маврикије: „Живе без власти... код њих
влада разлика схватања...“. (Византијски извори I, 1955, стр. 25, 134) Међутим,
свако племе је имало своју територију и средиште. Племенске територије су чи-
ниле жупе. Племена су била састављена из братства, а братства из родова. (Ћо-
ровић, 2005, стр. 81-82) Уопште узев, Порфирогенит за све јужне Словене каже
да у раном периоду, у VII-VIII веку, имају жупе којима управљају жупани. Он
тврди да немају кнезове и да највишу власт представљају „старци жупани“.
Старци жупани су касније познати као велики жупани. Када су се крстили у
време цара Василија I он им је поставио архонте, али „оне које су они изабрали“
од породице великих жупана. Порфирогенит каже да су ти кнезови и у његово
време /913-959./ из истих родова а не из неких других. Дакле, реч је о одређеним
кнежевским династијама.
Када је Виљем Тирски ишао у Ниш код византијског цара Манојла Ком-
нина, 1168. године, прошао је кроз Србију моравском долином /Моравском
Србијом/. Оставио је опис тешко приступачне планинске земље и сировог народа
„пореклом од изгнаника и заточеника“ којим управљају жупани. (Атлагић, Милу-
тиновић, 2002, стр. 162)
На јужнословенском простору се у сачуваним изворима први пут помиње
титула жупана у Словенији, 777. године. (Соловјев, 1939, стр. 74-74) Хрватски
жупан Годежав је ктитор цркве Св. Крста у Нину. Латински натпис из Ждрапања
код Брибира бележи жупана Пристину, који је поменут у време хрватског кнеза
Мутимира, 892. године. (Михаљчић, 2001, 168) Латински натпис из цркве Св.
Спаса на извору реке Цетине, IX-X век, помиње њеног оснивача, жупана Гас-
35
Примера ради, М. Благојевић у својој докторској тези „Земљорадња у средњевековној
Србији“ жупе уопште не помиње као најзначајније пољопривредне области. (Београд
2004.)

59
тику, сина Немиње. (Исто, 180) Први познати српски жупан је Белоје који влада
Травунијом у време кнеза Властимира, око 840. године. (Византијски извори, II,
стр. 62) Бугари су око 923. године заробили архонта Часлава са неким жупанима
док су други српски жупани умакли у Хрватску. (Исто, 53) У време кнеза Час-
лава помиње се Техомил, жупан Дрине који ће постати велики жупан Рашке „али
се не усуди назвати се краљем... због тога што је био (само) изнад осталих жупа-
на Рашке“. (Perčić, 1999, стр. 56-57) У Паганији су били тзв. варварски „краљеви“
и њихови локални жупани. У Бериговој краљевини, 1050. године, били су жупа-
ни Радабан, Бодидрад и Седраг и сатник Тихан. (Динић, 1967, стр. 2) На глагољ-
ској плочи из Башке, око 1100. године, помиње се Десимир жупан Крбаве,
(Михаљчић, 2001, стр. 137) по свему српске жупе у Хрватској. У једном ћирил-
ском натпису из полица код Требиња, 1173-1189. године, помињу се српски жу-
пани Грд и његов брат, жупан Радомир, а у другом натпису, из 1241. године,
жупан Прибилша, који је Грдов син. (Исто, 282-285)
На протобугарском језику, али записана на грчком, појављује се титула
жупана на златној посуди оставе из Нађ-Сент Миклоша датованог у IX век. По-
мињу се „боила жупан“ и „бутуал жупан“. (Mavrodinov, 1940, стр. 308-317) У
раном периоду државе новодосељених Бугара документована су још два жупана:
Хсун - Шун, жупан тархан бугарског хана Омуртага /814-831/ и непопзнатог име-
на из рода Ермиар. (Бешевлиев, 1979, стр. 216, 219) По свему судећи, Шун није
био Словен већ Протобугарин. У време кнеза Бориса-Михајла /852-889/ појав-
љује се бугарски велики жупан Сивин. (Тотев, 1966, стр. 31-37) У X веку се
појављују још два именована бугарска жупана: Димитрије и његов наследник
Георгије и неименовани жупани. (Томовић, 2003, стр. 57) Сматра се да је дошло
до укидања жупског система у Бугарској у време док је њоме владала Византија,
у XI-XII веку. (Kojčeva, 1982, стр. 99-101) После обнове Бугарске је обновљен и
жупски систем.
Да је жупан, као старешина жупски одређивао „закон“ за земљораднике
види се из примера врањског жупана Маљушата. Његовим „законом“ биле су
предвиђене обавезе за земљораднике његове жупе према цркви Св. Николе у
Врању. Обавезе меропха су биле разрезане према површини земље која је тре-
бала да се обради а обавезе отрока одмерене су радним временом. (Соловјев,
1927, стр. 113) „Закон Србљем“ у повељи манастира Св. Арханђела код Призрена
прописује да су сви земљорадници били обавезни да на манастирској земљи раде
по два дана недељно. (Шафарик, 1878, стр. 305) Ова радна обавеза је била у
складу са 68. чланом Душановог Законика. (Радојчић, 1960, стр. 56)
У Законику цара Душана не постоје посебни чланови који правно регу-
лишу статус жупе. Међутим, жупе се помињу у 19 чланова: 58, 60, 68, 75, 94, 108,
117, 127, 134, 144, 145, 149, 155, 157, 158, 168, 176, 190 и 191. Када цар путује да
буде превожен од стране града и жупе, становништво једне жупе не сме да
напаса стоку на територији друге, поправљање градова да врше његови грађани и
жупа /жупљани/ „што је област тога града“, велики властелини у жупи да плаћају
приселицу, делови жупе су могли припадати разним господарима, жупљани држе
стражу на пустим брдима која су између жупама, златари не смеју да бораве у

60
жупи већ у трговима које је одредио цар за ковање новца, у жупи у којој рађа
жир половина је царева а половина властелину „чија је држава“, жупљанин пар-
ницу против грађанина мора подићи код градског управитеља и црквеним кли-
ром. Већ је примећено да Законик указује на жупу као целину у вези кривичног
јемства. Жупу су чинила њена села – васи а насупрот њих је у опозцији било
жупско утврђење. Жупа се делила на васи – сеоске општине, а ове на села са
засеоцима. (Речник II, 1962, стр. 414)
Од прве половине XV века дошло је у Србији до трансформације старе
организације жупанстава тако да су успостављене нове административне форме
назване „власти“. Сматра се да су стара имена жупа, заснована на именима већих
река, у Деспотовини промењена. Власти су добиле име према најзначајнијим
градовима – утврђењима: Островичка, Некудимска, Смедеревска, Голубачка,
Браничевска, Петрушка, Борачка, Лепеничка, Крушевачка, Теочачка и Тишачка.
Реорганизација је учињена са циљем појачавања одбране земље тако да је она
била војног карактера а на челу власти су биле војводе. (Динић, 1968, стр. 237-
238) Међутим, једино се Лепеничка власт одређује према истоименој реки што је
нелогичан изузетак. Из тих разлога Крстић сматра да се ова власт зове према
утврђеном граду Лепеница или Лепенац пошто је већ одавно у нашој науци при-
сутно мишљење да је и Лепеничка власт имала своју тврђаву која се исто тако
звала. (Крстић, 2007, стр. 106) Али, у повељи краља Стефана Томаша, из 1458.
године, Стефану Ратковићу, великом логотету српске деспотовине, каже се да су
његов двор и три села у Лепеници, не у власти Лепеничкој. Нека села у Лепеници
припадају још неким властима. (Rački, 1867, стр. 156-157) Значи, напоредо пос-
тоје жупа Лепеница и Лепеничка власт, а то се може применити и када су у
питању и остале власти и жупе. У Босни је остао стари жупски систем до пада
под турску власт. (Рибар, 2009, стр. 30-42)
Турци старе средњовековне жупе претварају у нахије, углавном, под ис-
тим именом и са истим седиштем, али се само у појединим случајевима тери-
торија мењала. Постоје и примери промене имена жупских средишта а тиме и
административних области. Извршили су детаљне пописе неких земаља и пре и
непосредно после пада српске државе тако да они бележе доста верно стање из
времена пре 1440. године.
Нема сумње, устројство жупског система у средњовековној кнежевини
Морави – потоњој Србији извршоли су при свом досељавању Морављани, Бод-
рићи – Браничевци, Гудускани – Кучани, Љутићи и Тимочани. Имајући у виду
територију архонтије Морава јасно је да у једном дужем периоду времена њој
припадају следеће земље са својим многобројним жупама: Срем, Мачва, Мора-
вице, Кучево, Браничево, Тимок, Морава – Источна земља, Дендра, Нишевска,
Липљан и Хвосно са Призреном. Бар један век, и земља Рашка је улазила у састав
„Бугар Мораве“, односно српске Мораве.

61
Кнежевина Морава и њене земље, VIII-XI век

62
 Средњовековни град Морава (VIII-XI век), према Ф. Каницу

Позлаћена апликација са врата епископалне цркве, Морава – Орашје, XI век

63
Златни печатњак кнеза Строимира, друга половина IX века

64
ЗЕМЉЕ И ЖУПЕ

65
66
 СРЕМ

У првој половини IV века је основана Сирмијумска митрополија са

седиштем у царском провинцијском граду Сирмијуму. Митрополија Симирмијум
је имала под собом епископије: Emona /Љубљана/, Poetovio /Птуј/, Celeia /Цеље/,
Siscia /Сисак/, Mursa /Осијек/, Cibalae /Винковци/, Bassiana /код Доњих Петро-
ваца у Срему/, Singidunum /Београд/, Viminacium /Костолац/, Aquae /код Него-
тин/, Ratiario /Арчер/ и Oescus /Гиген код Никопоља/. (Кашић, 1967, стр. 12) Ову
митрополију и провинције, као и град Сирмијум, опустошио је Атила 443. године
и из тих разлога је префектура и митрополија премештена у Солун. Тврђава
града Сирмијум је била на острву реке Саве. Јурисдикцију над областима митро-
полије Сирмијум задржао је Солун све до 535. године. Ново, али потпуно раза-
рање Сирмијум је доживео од стране Авара и Словена, 582. године. (Јиречек,
1878, стр, 50)
Цар Јустинијан I је успоставио архиепископју Јустинијану Прву, 535. го-
дине, и под њену јурисдикцију подвргао епископије: Средоземна Дакија, Приб-
режна Дакија, Горња Мезија, Дарданија, Превалис, Македонија Друга и Друга
Панонија /Срем и Бачка/. Као Јустинијана Прима и Сирмијум је доживео потпуно
разарање, 582. године, од стране Авара и Словена. (Кашић, 1967, стр. 13)
Из Срема и околине Сирмијума су Словени са својим кнезом Кубером
отишли преко Дунава и населили се у Византијском царству, 758. године. (Klajić,
1972, стр. 62)
Порфирогенит тврди да се иза – северно од теме и града Сирмијума прос-
тире некрштена Велика Морава на челу са кнезом Сватоплуком. Франачка војска
се улогорила у Срему да би зауставила продор Бугара. Основали су град Франка-
вила /Манђелос/. Срем су назвали Франачка земља а сремску планину Фрушка
гора. Међутим, Бугари су их победили и разорили Франкавилу, 827. године. Када
су се Бугари повукли, 830. године, оставили су свог вазала кнеза Ратимира да
управља Словинијом. Он је владао и земљама јужно од Саве: Доњи Крајим Усора
и Соли.
За време сукоба Бугара и Франака нема података шта се дешавало са Сир-
мијумом и његовом епископијом. Непознато је када су Сирмијум и његова
епископија пали под власт Бугара и ушли у састав Охридеке архиепископије.
Свакако је од тада његово име словенизовано: Страмон – Сермон. Из каснијих
извора се дознало да је Срем у време власти Бугара називан Булган. Средиште
земље Булган – Срем је био у месту Булган које се под тим именом помиње 1288,
1339. и 1430. године. Болган је идентификован у данашњем месту Буђановци по-
ред Јарка. (Gyorffy, 2002, стр. 20, 13)
После освајања Паноније Угари су продрли до Дунава и Саве али не у
већим групама. На простору Дунава и Саве појављују се места која упућују на
угарска племена: Њек крај Нуштра, у жупанији Вуковар, и Њек, Међер и Тарјан у
жупанији Срем. (Gyorffy, 2002, стр. 14)

67
 Најстарији помен области Срема је код попа Дукљанина. Дукљанин каже
да је после ступања на престо краљ Белуш дошао у сукоб са Угарима и притом
их победио на пољу Белини у Срему. После пораза Угари су замолили за мир и
Белуш је пристао под условом да граница буде река Сава. (Šišić, 1928, стр. 321)
Поп Дукљанин тврди и да је Срем у време кнеза Часлава, у првој половини X
века, био у саставу Србије јер у њему има и свој логор. (Исто, 322) Свакако се не
може једнострано прихватити став да Срем као област није постојао све до око
950. године. (Димић, 1978, стр. 271)
Срем и Сирмијум су у саставу Самуиловог царства. У то време је Саму-
ило био у добрим односима са Угарском тако да се његов син Гаврило Радомир
оженио са ћерком кнеза Гезе. Међутим, после Самуилове смрти, његовог сина,
цара Гаврила Радомира, убио је неки рођак, 1015. године. На основу угарских
хроника и чињенице да је одагнао своју супругу, сестру угарског краља Стефана,
сматра се да је Гаврила Радомира у Охриду убио угарски краљ Стефан I.
(Gyorffy, 2002, стр. 16-17)
После пропасти Самуилове државе Византија се вратила на обале Саве и
Дунава. Цар Василије II је наредио заузимање Срема. У Срему је владао самос-
тално кнез Сермо. И бугарски Сирмиум је био моћна тврђава на савском оствру
тако да није могао бити освојен. Византијски стратег Константин Диоген је на
превару убио кнеза Серма, 1018. године, а потом је упао у Срем и приволео кне-
жеву удовицу да преда кнежевину. (Klajić, 1972, стр. 123) Византијски цар Васи-
лије II је, 1019-1020. године, деградирао Охридску патријаршију на степен
архиепископије али без смањивања њеног територијалног обима. Такође је ус-
поставио и тему Сирмијум са седиштем у Сирмију. Најсеверније епархије су Бра-
ничевска, Београдска и Сирмијумска – Сремска. (Новаковић, 1908) Сремска
епископија је обухватала земље Срема који је у то време подразумевао области
Овостраног /данашњег/ и Оностраног Срема /данашња Мачва/. Црква Св. Димит-
рија, подигнута крајем IV и почетком V века, била је седиште епископије. Тек
током угарско-византијског рата, 1071-1072. године, први пут се помиње црква
Св. Димитрија која ће дати ново име Сирмију: Дмитровица. И у време угарског
освајања Срема је постојала византијска епископија. Православна епископија ни-
је укинута јер су краљ Соломон и херцег Геза били у пријатељским односима са
манастиром Св. Димитрија и у блиским родбинским везама са истоком. Соло-
монова мајка Анастасија била је ћерка кијевског великог кнеза Јарослава Муд-
рог, а Гезина супруга ћерка византијског велможе Синадина Теодула. (Андрејић,
2011, стр. 148)
Угарско-византијски рат је избио 1071-1072. године када су Кумани
ступили на угарску територију код Бузијаша – Бежаније на Сави који је припадао
жупану Виду. Угарски краљ Соломон и његови херцези су се пред поход састали
код Сланкамена у Срему. Прешао је са војском Саву и напао Београд који је
опљачкао а потом се поново повукао у Бузијаш код Земуна. Земља Булган је
подељена на две угарске жупаније. Западни део је припојен жупанији Вуковар а
од источног је формирана жупанија Срем. (Gyorffy, 2002, стр. 19)

68
 Угарски краљ Коломан I је свог брата, против краља Алмоша и његовог
сина Белу II ослепео, 1109. године. Сматра се да су Срби Угарске, Срема, Бачке и
Баната били на страни Алоша. Том приликом су ослепљени и српски великаши
Урош, Вукан и Павле. Са малолетним Белом II су ослепљени српски великаши
скривани у манастиру Демеш на Дунаву, недалеко од Ваца, а касније недалеко од
Печуја - Пећи, у бенедиктинској опатији у Печвараду, све до 1130. године. (Ра-
донић, 1930, стр. 130) После смри краља Коломана, 1116. године, на престо је
дошао његов син Стефан II а исте године се помиње и палатин Јован, син Уро-
шев. (Шишић, 1928, стр. 100) После смрти Стефана II, на власт је дошао слепи
Бела II, његова суруга Јелена и њен брат Белош.
Услед притиска католичке цркве у оквиру Угарске краљевине дошло је до
даљег слабљења сирмијумске епископије тако да је, после 1071-1072. године
дошло до њеног обнављања и пресељења седишта из Митровице у Бач на Дунаву
који никада није припадао Срему. Први помен архиепископије у Бачу је из 1134.
године. Епископија Сремска се помиње за време Манојла I Комнена /1143-1180/.
Када је цар Манојло, 1164. године, ушао у Срем православно српско станов-
ништво и грчко и српско свештенство је кренуло у сусрет и приредило свечан
дочек. Кинам говори о Бачу, 1164. године, и каже да је он метропола Срема. У
правцу ових сазнања је и Идризијева тврдња, средина XII века, да се Тител, град
у Бачкој, налази на граници Склавиније, (Шкриванић, 1979, стр. 15) а то би
упућивало на некадашњу границу склавиније Морава. Због великих притисака
дошло је и до припајања Бачке епископије католичкој епископији из Калоче.
Али, у попису прихода угарског краља Беле III, из 1184. године, налази се
податак да је седиште архиепископа Калоче у Бачу. (Ферјанчић, 1969, стр. 54-56)
Угарски краљеви су око 1111-1128. године први пут даривали визан-
тијски манастир Св. Димитрија. Почетком XII века руски кнезови из Галиције су
манастиру приложили 13 кантара воска годишње а краљ Бела III је, 1193-1196.
године, његовом метоху потврдио 26 села, 12, цркава, 6 поседа, 6 винограда, 11
рибњака и 4 скеле. Убикација села је извршена тако да је посед Св. Димитрија
био расут по читавој јужној Угарској. (Gyorffy, 2002, стр. 34-42) Већина села и
цркава морала су бити православног обреда. Свакако нису биле грчке. Булама, из
1216. и 1218. године, папа Хонорије III је потврдио посед василијанског манас-
тир Св. Теодосија у Јерусалиму: цркву Св. Димитрија на Сави са њеним поседи-
ма и цркву Св. Јулијана у Цариграду. (Исто, 25-26, 51)
Када је на византијски престо дошао Исак II Анђео угарски краљ Бела III
је са њим успоставио добре односе. Бела III је удао своју кћер Маргариту -
Марију за Исака и уз њу је у мираз дао Мачву и Браничево. Због побуне и
убиства своје супруге Гертруде, нови угарски краљ Андрија II је набио на колац
и развластио варадинског жупана Петра, 1213. године, а потом његове области у
Срему са Петроварадином поклонио својој сестри Маргарити, бившој византиј-
ској царици. (Исто, 55-63)
Угарски краљ Андрија II је доношењем Златне буле, којом католичка
црква губи поседе, острогонски надбискуп је бацио интердикт на краљевину а
затим и папа Гргур IX, 1234. године. Када се Стефан Немања II крунисао краљев-

69
ском круном коју је добио од папе, 1217. године, Андрија се успротивио и потом
почео да прикупља војску у Бачкој и Срему за рат против Србије. Андрија је
упутио ултиматум Србији преко делегације великаша коју су чинили Угари и
Срби из Срема и Баната. Да би предупредио рат са тим великашима је архи-
епископ Сава I отишао у Срем код краља Андрије. Сава је примљен са великим
почастима а потом се упутио у неки сремски двор, највероватније у Старим
Бановцима. У Дабру - Старим Бановцима је архиепископ Сава срео свог зета и
сестрића Арсенија. По свему судећи, да је Сава у Срем стигао са српском војском
и да су му се придружили српски великаши са простора јужне Угарске. Дошло је
до велике битке у којој је Андрија доживео велики пораз, а потом прихватио мир
уз велике уступке, чак је пристао да прими православље. Услов мира је био и
давање великих права православним поданицима и српским манастирима и
црквама у Угарској. (Андрејић, 2004, стр. 142-143)
Пре него што је први српски архиепископ Сава I отишао по други пут у
Свету земљу он је за свог наследника одредио Арсенија Сремца, 1233. године.
Арсеније је био родом из Дабра код Сланкамена „од сремске земље, син неких
доброверних и побожних родитеља... /који је/ јеште из чрева матерња... био за то
предодређен... од свог рода и од земље отачаства“. (Данило Други, 1988, стр.
154) Као монах је дошао из сремске земље у Жичу код светог Саве. Свети Сава
га поставља за игумана Жиче. Заправо, Арсеније Сремац је син Вуке, монахиње
Јефимије, најстарије ћерке великог жупана Стефана Немање. Дакле, свети Сава је
био ујак Арсенијев. Вука је била удата за неку врло значајну личност из Срема,
односно Богдана, сина српског жупана Белоша који је владао Сремом и био угар-
ски палатин на двору свог зета, угарског краља Беле II. Белош је био син великог
жупана Уроша I чија је сестра Јелена била удата за слепог угарског краља. Белош
је владао Србијом само годину-две и потом отишао са сестром у Угарску. Бан
Белош је имао двор у свом стоном месту, данашњим Старим Бановцима, на Ду-
наву код Сланкамена. Бановци су према бану Белошу добили ово име а по свему
је у питању место Дабар. У Срему је, 1150. године, саградио у Баноштору ма-
настир Св. Стефана, а његова сестра, краљица Јелена, манастир Ковин на острву
Чепељ код Будима Белош је у првом браку био ожењен са неком знатном Угар-
ком и са њом је имао кћер која је била, 1150. године, удата за кијевског кнеза
Владимира Мстиславича, а помињу се и Белошеви синови, 1205. године. Богдан,
један од њих, био је ожењен са Вуком. Богдан и Вука су имали сина монаха
Арсенија /Андрију/ који је рођен око 1190. године. (Андрејић, 2004, стр. 135-153)
Као архиепископ Арсеније Сремац је обновио цркву и основао манастир Месић
код Вршца, 1225. године. (Рацков, 2002, стр. 15-17)
Угарски краљ Андрија II је својој сестри Маргарити, бившој супрузи
византијског цара Исака II Анђела, 1223. године, дао на управу Срем са Мачвом.
Маргарита је из овог брака имала сина Јована – Калојована. Из другог брака са
Николом од Сентомера имала је сина Виљема. У Срем је дошла са својим сино-
вима и снахама. Андрија II је Виљема поставио за херцога Срема, 1233. године,
на место своје сестре. Виљем је смењен са места господара Срема и на његово
место је постављен Јован Анђео, 1238. године. Јован је владао Сремом и Бачком

70
до своје смрти, око 1247. године /1254?/, да би га наследила његова супруга
Матилда Вијан-Куртне, која је била господарица и Пожеге и Ковина. (Харди,
2009, стр. 67-70)
Матилда од Пожеге, супруга Јована-Калојана Анђела Комнена, била је
ћерка латинског цара Роберта од Куртнеа /1221-1228/ и његове неименоване
супруге /Јоване?/. Јован Анђео и Матилда од Пожеге су имали кћер Јовану коју
ће угарски краљ удати за српског краља Уроша I Немању III, око 1250. године.
(Андрејић, 2011, стр. 155) Српска краљица Јелена /Јована/ је позната као Јелена
Анжу. Поповић сматра да је она била из рода напуљских Анжуанаца. (Поповић,
2010, стр. 31-32) Без обзира на отворено питање о њеном пореклу, кћер правос-
лавног византијског царевића и супруга православног српског краља није могла
бити католкиња већ православка.
После оснивања бенедиктинске сремске бискупије са седиштем у Kew-у
/Баноштор/, 1229. године дошло је до нових промена. Ова сремска католичка
бискупија преузима права Бачко-калочке епископије. После санирања тешких
последица напада Татара на Угарску, 1241-1242. године, католичка епископија из
Баноштора је премештена на десну обалу Саве, у новоподигнуту цркву Св.
Иринеја у Митровици. (Ћирковић, 1969, стр. 60) Краљ Бела IV је 1264. године
поклонио бановине Мачву и Босну са поседима Белин и Св. Димитрије својој
кћери, удовици галицијског кнеза Радослава и њеним синовима. Св. Димитрије је
поново дошао под управу Цариграда.
Временом је мачвански бан осим над Мачвом усталио власт и над пет
жупанија. Од 1319-1320. у његовој власти су Вуковска и Бодрошка, од 1323.
Сремска, од 1328. Барањска и од 1333. године Бачка жупанија. (Харди, 2010, стр.
18)
Угарски краљ Ладислав IV је свом зету, српском краљу Драгутину дао
бановину Мачву са Усором и Соли, 1284. године. Овим областима је управљала
Драгутинова ташта угарска краљица Јелисавета. Ове области, као и читава Дра-
гутинова земља, називана је Сремска земља. Драгутин је називан Стефан Срем-
ски. (Стојановић, 1927, стр. 30, 36, 49, 284) Динић сматра да Драгутин није
владао ондашњим овостраним Сремом јер је он остао у поседу Угарске. У прилог
томе наводи да је Јован, син Енардов, 1310. године, као Драгутинов присталица
пустошио сремску жупанију. (Динић, 1978, стр. 282, 284) После Драгутинове
смрти краљ Карло Роберт је вратио део његове земље под угарску власт.
На српском Сабору у Дежеви, 1282. године, било је одређено да Драгу-
тин преда власт свом брату Милутину, као и да после Милутинове смрти власт
наследи Драгутинов син Владислав II. Владислав је у првом браку био ожењен
Констанцом Морозини, унуком славонског херцога Алберта Морозинија, однос-
но нећаком угарског краља Андрије III, 1293. године. Владислав се оженио други
пут, 1309. године, са Каном, ћерком ердељског војводе Владислава Апора. Када
је умро последњи угарски краљ из рода Арпада краљ Драгутин је кандидовао
свог сина Владислава јер је био унук угарског краља Стефана V. После Милу-
тинове смрти одлука из Дежеве није испоштована и дошло је до рата, прво
између Милутинових синова Константина и Стефана Дечанског, а потом Стефа-

71
на и Владислава II. Угари су подржавали Владислава као законитог краља. Борба
против Стефана Дечанског није била успешна и Владислав је отишао у Угарску,
1324. године, где је добио да влада Славонијом. (Андрејић, 1996, стр. 143-147)
Угарски краљ Карло Роберт је два пута борави у Срему. У Петроварадину
је издао повељу, 1308. године а 1314. у Митровици и Петроварадину. Земља Сир-
мијумска – Сремска земља се помиње, 1330. године, у тестаменту угарског вели-
каша Виљема Другета а у вези са закупнином мале и велике десетине. (Харди,
2006, стр. 33-47)
Православни манастир се помиње у Сремској Митровици, око 1344. Фра-
њевци су добили дозволу, 1372. године, да могу „у српском крају“ у Черевићу
подићи цркву и манастир. (Поповић, 1939, стр. 158) Последњи православни игу-
ман цркве Св. Димитрија је умро 1334. године и од тада је манастир запустео.
Папа Климент је наредио бискупу Њитре да у цркву Св. Димитрија насели бене-
диктинце.

*
Када су Мађари доспели у Панонију затекли су словенска племена која су
асимилирала Аваре. Али, као да после њиховог доласка није постојао жупски
систем а настанак угарских жупанија се у традицији приписује првом угарском
хришћанском краљу Светом Стефану. Такође се сматра да је процес стварања
жупанија био дуготрајан и да је првих, најстаријих било 45 на броју. (Стојковски,
2008, стр. 62) По свему судећи, Стефан је преузео ранији словенски жупски сис-
тем и само га прилагодио. У прилог овом мишљењу иде преузимање словенске
речи жупан која је мађаризацијом претворена у ишпан. (Рокаи, Ђере, Пал, Касаш,
2002, стр. 27)
Словени су имала успостављен жупски ситем и Угари су га од њих
преузели. Тако се код Угара жупанија назива вармеђа, а ишпан од словенског
жупан. На челу жупанија су били жупани који су столовали у средишту жупа-
није. Жупан је у краљево име обављао административну, судску и војну власт, а
за себе је задржавао једну трећину прихода. Краљ је по својим жупанијама имао
своје резиденције, дворове, палате. На челу краљевског двора био је жупан,
надоришпан – на двору жупан. Угарске тврђаве /вар/ су биле поред река. Поред
Тамиша – Темеша био је Темишвар, поред Вуке – Валке је Вуковар... По угледу
на немачке грофовије у угарској је створен жупанијски систем који се ослањао на
племићке организације. Процењује се, у средњем веку су у Угарској постојале 72
жупе. Краљ Стефан Свети је одредио да свако десето село изгради цркву тако да
су та села са црквом представљала једну парохију – жупу. Десет жупа је сачи-
њавало деканат, а од два или више деканата образовани су архиђаконати като-
личке цркве. Њиховој површини су одговарале жупаније. У односу на жупе жу-
паније су веће јединице угарске државне управе. Уследило је организовање
жупанијског племства као опозиција краљу и крупној аристократији. Златном
Булом краља Андрије жупанско племство је било потпуно слободно и једино
краљу потчињено. Овом Булом је било забрањено да краљ не може давати на
вечито у посед читаве жупаније. И поред тога је власт жупана опадала и сву

72
власт добијају поджупани, судије, асесори и жупанијске скупштине. (Рокаи, Ђе-
ре, Пал, Касаш, 2002, стр. 26-28, 31-32) Величина и организација угарских жупа-
нија била би реципрочна ономе што су код Срба земље.
Није познато када су формиране угарске жупаније Срем и Вуковска, али
се у угарским изворима појављују тек у првим деценијама XIII века. (Bubalo,
Mitrović, Radić, 2010, стр. 45)
Нема сумње да су Срби, осим Сремске населили жупанију Бачку и жупа-
није у данашњем Банату. Словенски жупски систем је и у Банату устројен према
речној арондацији: Тамиш са својом притоком Брезавом, Караш са својом прито-
ком Моравицом, Нера и Тиса са Марошом и Златицом. Сремом, Бачком и Бана-
том завладаће Бугари у IX веку. У X веку Банатом влада Ахтум, потомак бугар-
ског владара Глада, који је примио истично хришћанство и у свом главном месту
Чанаду подигао православни манастир. Областима између река Мориш и Криш
владао је Ајтоњ, такође потомак Гладов. (Радонић, 1939, стр. 129) Крајем IX и
почетком X века Бачку и Банат су освојили Угари. Приликом оснивања једне
опатије, 1055. године, помињу се међу сведоцима жупани: Ернеи, Андрија – Анд-
рија, Мартон, Војтех и Вид. У време угарског краља Соломона /1064-1074/ бачки
жупан је Вид. Видов зет је жупан Илија а један од српских великаша је и палатин
и жупан Радован. Вид је имао и своје поседе у Срему. У битци код Пеште, 1074.
године, жупан Вид и његови Бачвани су страдали. (Стојковски, 2008, стр. 64-69)
Када је угарски краљ Коломан I ослепео свог брата Алмоша и његовог сина Белу
II дао је ослепети и српске великаше Уроша, Вукана и Павла. (Радонић, 1939,
стр. 130)
И за реконструкцију најстаријег словенског жупског система у Срему је-
дино нам може послужити речни систем. Имена река, уколико нису промењена,
означавају и имена жупа. Северну и источну границу Срема представља река
Дунав. Јужну границу чини Сава. У западном Срему су највеће реке Босут са
притоком Спачвом а потом Вука. Босут је лева притока Саве а Вука десна при-
тока Дунава. Код ушћа Босута постоји истоимено место. И у близини реке Спач-
ве је стоимено место а на ушћу Вуке је тврђава и место Вука - Вуковар. У источ-
ном Срему су веће реке Јарчина и Галовица, леве притоке Саве. Међутим, у
изворима се не помиње ни једна жупа – жупанија под именима ових река већ оне
имају имена према тврђавама. Такав је случај када су преименоване у турске
нахије при чему изузетак представља нахија Посавска која је именована према
реки Сави.
После Мохачке битке, 1526. године, Турци ће формирати санџак Осијек
или Срем са седиштем у Осјеку. Пописом из 1546. године санџаку Срем припа-
дају казе: Илок, Варадин, Митровица, Београд и Нијемци и нахије: Моровић,
Вуковар, Осијек, Ердут, Херман, Чепин, Караш, Суботица, Нијемци, Церна, По-
савка, Рача, Илинци, Подгорје, Слаковци, Винковци, Гргуревци, Ириг, Сланка-
мен, Митровица, Купиник и Земун. (Зиројевић, 1970, стр. 13-14)
У земљи Срем – Овострани Срем су жупе – жупаније: Срем – Митровица,
Вука – Вуковар, Босут, Илок, Посавина, Варадин, Баноштор - Черевић, Дабар –
Сланкамен, Ириг, Гргуревац, Купиник и Землин – Земун. Укупно 12 жупа.

73
 Жупа Срем - Дмитровица
По заузимању старог римског и византијског града и седишта епископије
Словени су Сирмијум претворили у своје средиште. После прелаза Бугара на
хришћанство 865. године била је образована њихова епископија у Сирмију. У
време Самуила је под Охридском патријаршијом. (Динић, 1978, стр. 270-271)
Стара епископија Сирмиј је враћена у састав Византије, 1018-1020. После успос-
тављања култа Св. Димитрија у епископалној цркви у XIII веку добија ста-
росрпско име Дмитровица. Угари су око 1072. године из Ниша једну руку Св.
Прокопија и положили је у цркву Св. Димизрија у Срему. (Јиречек, 1978, стр.
127)
Као обласно име Срем се помиње од друге половине XII века. Угарски
краљ Карло Роберт борави у Митровици, 1314. (Динић, 1978, стр. 283) Жупани-
јом Срем је управљао пожешки жупан Ладислав, 1337. године. (Лемајић, 1995,
стр. 8) У овој жупанији депот Стефан, 1411. године, добија Митровицу. Ове по-
седе држи деспот Ђурђе а потом Вук – Змај Огњени, 1465-1480. (Јиречек, 1978,
стр. 424)
Угарски краљ Жигмунд борави у Митровици, 1390. Митровица је била
утврђена пре 1396. године јер је после битке код Никопоља освојена од стране
Турака. Митровицу су Турци опљачкали, разорили цркву Св. Димитрија и ста-
новништво преселили у Брусу, 1396. Град је пустошен и паљен, 1458. и 1462.
године. У време угарског краља Матије Корвина је утврђење поправљано. После
турског освајања 1521. је разорена. (Зиројевић, 1976, стр. 116) Жупу Срем су
Турци преименована у нахију Митровицу.
Царски поседи у Срему су први пут пописани 1588-1595. године. Према
овом попису у Срему постоје 42 села, 8 вароши /касаба/ и 2 манастира. (Зиро-
јевић, 1992, стр. 71) Према попису из 1651. године. године царски посед има само
21 село, вароши 6 и 1 манастир. (Исто)
У нахији Митровица се у турским пописима помињу бројне /православне
и католичке/ цркве које су постојале и много раније: Барадинци /код Никинаца/,
Барковци /поље у Руми/, Бодановци /непознато/, Брајилова /данас пустара/, Брве-
ница /?/, Брестац, Буђановци, Бутраковци /код Ривице/, Видаковци /пустара Пла-
зичева/, Вишњевци /код Вигња/, Гомолава /пустара Јарка/, Димитровча /?/, Доб-
ринци, Ђелетовац /поље Шашинаца/, Ђурђевци /код Брестача/, Иванишевци
/непознато/, Јарак, Краљевци, Крстач, Крчетинци /код Митровице/, Кучетинци
/код Јарка/, Лаћарак, Лигет /Митровичко поље/, Љубаковац /поље Платичева/,
Мали Мартинци, Мартинци, Митровица, Никинци, Платичево, Прхово, Сибач,
Симота /поље Хртковац/, Старовци /код Никинаца/, Стрејловци /код Шашинаца/,
Суботиште, Тапавица /код Војке/, Туђинци /код Митровице/, Хртковци, Ходо-
ровци /код Шашинаца/, Чондок /?/, Шапина /?/ и Шашинци. (Зиројевић, 1989,
стр. 24-46)
Вука - Вуковар
Жупа око реке Вуке. Средиште жупе је био град Вука који ће добити
мађаризовано име Вуковар. Вуковар је постао угарски краљевски град на ушћу

74
реке Вуке у Дунав. Вуковска жупанија је седиште Николе Горјанског у XIV-XV
веку. Турци су га освојили 1526. године. (Зиројевић, 1976, стр. 131)
Према попису из 1651. године помиње се касаба Вуковар са тргом и
судом. (Зиројевић, 1992, стр. 73-74)
У нахији Вуковар се у турским пописима помињу цркве у: Вуковару,
Десковцима /код Острова/ и Пешт/у/ /поље Миклушевца/. (Исто, 24-46)

Босут
Око реке Босут је, по свему судећи, примарно формитна истоимена жупа.
После пада под Турке они су формирали две нахије Моровић и Нијемци.
Старо жупско средиште је био Босут на ушћу у Саву. У овој жупи је стара
тврђава Моровић која се први пут помиње 1332. После 1427. године је у поседу
деспота Ђурђа Бранковића. Први пут је пао у турске руке 1529. (Зиројевић, 1976,
109) У овој жупи је и тврђава Нијемци која се помиње од 1461. године а Турци је
освајају без борбе 1529. године и у њој су саградили и џамију. (Исто, 108)
Према попису из 1651. године: Моровић са тргом и судом и село Хилин-
ци /вероватно некадашњи град Илинци/ које припада Моровићу. (Зиројевић,
1992, стр. 73-74) У нахији Моровић се у турским пописима помињу цркве села:
Батровци, Белетинци /каструм, крај Босута/, Грубишевци /?/, Крњаја /?/, Кузмин
/Св. Кузмана и Дамјана/, Кулош /непознато/, Моровић /пазар и трг, Богородица/
и Чубовци /?/. (Зиројевић, 1989, стр. 24-46)
У нахији Нијемци се у турским пописима помињу цркве у: Илинци
/панађур, Св. Илија?/, Мала Вас и мезра Комаровице са панађуром /Мала Ваши-
ца/ и Нијемци /Девице Марије/. (Исто, 33, 37, 39)

Илок
Жупа Илок обухвата пределе око речице Иле и појаса равница и падина
западног дела Фрушке горе. Средиште је у месту Илок у коме је у средњем веку
истоимена угарска тврђава. Као подграђе Илока се помиње Pest Ujlak – Илочка.
(Зиројевић, 1976, стр. 122) Град су од Ивана Хорвата преузели Горјански, 1388. У
Илоку је умро крсташки вођа Јован Капистран, 1456. године. Турци су град осво-
јили 1526. године. (Јиречек, 1978, стр. 381, 417)
Господар Илока и Пожеге је Угрин Чак, 1301. године. Илоком у XIV-XV
веку господаре грофови Моровићи. У овој жупи је и Сотин град који су Турци
освојили 1526. а потом је утврђење нестало без трага. (Исто, 111)
У првим турским пописима у нахији Илок се помињу цркве у местима:
Бапска, Бачинци, Бингула, Гимучин /јужно од Илока/, Ердевик, Илок, Кевчинци
/пустара/, Ловас, Моловин, Нештин, Пиштинац /потес ман. Кувеждина/, Сусек,
Фаркаш /поље Бачинаца/, Фировац /Шидски Бановац/ и Шавловци /непознато/.
(Зиројевић, 1989, стр. 24-46) Пописан је и манастир Воћин /дан. Шаренград/.
(Исто, 48)
Према попису из 1651. године постоје: Касаба – варош Илок са скелом,
судом и бозаханом-бозаџиница; Сусак, Селуш /данашњи део Бегеча/, Акалов

75
/некадашњи посед деспотице Јелене, данас Вакалова/, Ирвеница /непознато/,
касаба Сотин са скелом и царином и Нештин. (Зиројевић, 1992, стр. 73-74)

Посавина - Рача
Жупа на левој обали Саве код ушћа Дрине. Рача се помиње као утврђење
и варош, 1275. године. У најстаријем турском попису из 1541. године се регис-
трује се у Рачи и имам, односно џамија. (Зиројевић, 1976, стр. 107)
Ову жупу су Турци поделили на две нахије: Рача и Посавина. У нахији
Рача према попису из 1651. године су следећа места: Варош Рача са скелама на
Сави и Босуту, тргом и судом; Хамзова /некадашња тврђава код села Грка/ са
тргом вина, Опојевци са мезрама: Глоговац /непознато/, Кукојевац /потес у Грку/,
Братинци /Батровци/ и Дабинци. (Зиројевић, 1992, стр. 75)
У првим турским пописима нахије Посавина помињу се црква у Хамзови
/некад тврђава и насеље код Раче/. (Зиројевић, 1989, стр. 44) Према попису из
1651. године: Строшница и мезра Главичица /непознато/, Суботиште /пусто, да-
нас Старо Село са бродом на Сави/, Рахова /Рајево Село/, Врготић /непознато/,
Гуња, Рајчиновци /Рачиновци/ и мезра Заблатије, Шамац /Славонски Шамац/,
Врбица, Јарак /некадашња тврђава и село Јаруге код Бабине Греде/ и Михајловци
/Михаљевци/. (Исто, 74-75)

Варадин
Данашњи Нови Сад, под именом Варод, као и Каменица и Сусек, помињу
се у првој половини XIII века у вези одузимања поседа чанадског жупана Петра,
главног феудалца из групе која је учествовала у убиству угарске краљице Гер-
труде. Петар је погубљен већ 1213. године, а његови поседи су стављени у кра-
љевски посед. Угарски краљ Андрија II је, 1223. године, ове поседе поклонио
својој сестри, бившој византијској царици Маргарити, удовици цара Исака II Ан-
ђела. Маргарита се помиње као господар Оностраног Срема /Мачва/ а као гос-
подар – жупан Сирмие – Срема и Кева помиње се њен син Калојан – Јован
Анђео. Краљ Бела IV је овај посед доделио цистерцитском самостану у Белакуту
који се налазио у близини Варода, 1237. године. (Рокаи, 1975, стр. 105-110)
Још за време угарског краља Беле IV, у XIII веку, изграђена је прва твр-
ђава Варадин, на десној обали Дунава, у оквиру жупе цистерцитског манастира
из оближњег места Белафонс. У Петроварадину борави угарски краљ Карло Ро-
берт, 1308, 1314, 1319. и 1323. године. Испод тврђаве се налазила и скела на Ду-
наву. (Ердујхељи, 2002, 42-53)
Угарски краљ Матија је у Петроварадину склопио савез са Млечанима,
1463. (Јиречек, 1978, 394) Турцу су Варадин освојили 1526. године. (Зиројевић,
1976, стр. 100)
На месту данашњег Карловца је постојао угарски град Castellum Karom,
1456. Освојен је и разорен 1521. У попису 1546. се помиње село-варош Карловац.
(Исто, 115)
У првим турским пописима у нахији Варадин се помињу цркве у мес-
тима: Беочин, Буковац, Варадин, Варасова – Воросово /део Карловаца/, Карловци

76
/4 цркве, 18 попова и 4 калуђера/, Ново Село /потес Каменице/ и Сентић /поље
Лединаца/. (Зиројевић, 1989, стр. 24-46) Пописују се и манастири: Баноштор, Бу-
ковац, Варасова /Св. Арханђела/, Ђурашин, Св. Сава /код Н. Сада/, Тидија /у по-
љу Чортановаца/ и Шуљам. (Исто, 47-49)
Према попису из 1651. године: Тврђава и Варош Варадин /Петроварадин/
са скелом, тргом, судом и рибњацима Прибињево /непознато/ и Тенгер /непоз-
нато/ који су насупрот града; варош Карловци са тргом рибе и мезром Андријева
/Дивош/, мезра Дабар /део Чортановаца/, мезра Кувалова /Ср. Карловци/, мезра
Раша /Ср. Карловци/, мезра Липовац /Ср. Карловци/, Буковац и мезра Брачица
/непознато/ и Каменица /Ср. Каменица/. (Зиројевић, 1992, стр. 75-76)

Баноштор - Черевић
У Баноштору је српски жупан и угарски палатин Белош саградио манас-
тир Св. Стефана, 1145-1150. године, који се у угарским изворима назива Кев –
Камени. Динић је сматрао да није постојала никаква жупа Кеве – Баноштор.
(Динић, 1978, стр. 292) У грчким изворима XII века се назива Петрикон – Каме-
ни, а тек од почетка XIV века се помиње ново име Монастериум Бани – Бан
Моностора или Банов Манастир. (Marković, 1966, стр. 35) Топоним баноштор би
могао потицати од имена српског жупана и угарског палатина „Бан Белош“. (Ми-
лосављевић, 2014, стр. 392)
Папа Гргур IX је основао сремску бискупију са седиштем у Баноштору,
1231. Ову цркву су уништили Татари и бискупија је премештена у Митровицу и
цркву Св. Иринеја. (Ostojić, 1965, стр. 38) Господар Срема, Јован Анђео се пот-
писао 1235. као гроф Кева што упућује на постојање ове жупе. Сматра се да је
тврђаву Баноштор подигао у XIV веку бан Јован Моровић. У Баноштору је пос-
тојао и брод где је прелажен Дунав. (Рокаи, 1983, стр. 169)
Утврђење Черевић се први пут помиње 1339. године а варош 1372. У
Черевићу је угарски палатин Никола Горјански Старији 1375. године подигао
фрањевачки манастир „у српском крају“, а код Черевића је бан Никола Горјански
II победио Ивана Хорвата. (Ћоровић, 1989, стр. 246) Утврђење се помиње 1491. а
освајају га Турци 1521. и 1526. У првом попису 1541. Черевић је село-варош. (Зи-
ројевић, 1992, стр. 113-114) Разорен је у време турског похода 1521. а поново
освојен 1526. Цар Јован Ненад је освојио Черевић и Баноштор, 1527. (Зиројевић,
1976, стр. 112)
Утврђење и варош Воћин се помињу 1405. године, а освојен је од Турака
1526. (Исто, 113)
Према попису из 1651. године постоје: Черевић и Баноштор са скелом.
(Зиројевић, 1992, стр. 76) У првим турским пописима у нахији Черевић се поми-
њу цркве у местима: Баноштор, Ванђинци /непознато/, Грабово, Радинци /В.
Радинци/, Свилош, Слободинци /поље Бингуле/ и Черевић /три цркве: Св. Петра,
Богородице и капела Св. Тројице/. (Зиројевић, 1989, стр. 24-46) Пописан је и
манастир Акалова – Рикала. (Исто, 47)
Ириг

77
 У Иригу је у XIII веку основан католички манастир. Ириг је и током сред-
њег века био утврђен. У XV веку је у поседу деспота Бранковића. Помиње се кас-
телан града Ирига, 1497. После освајања од стране Турака није био разорен.
На Фрушкој Гори, изнад ове жупи је био и град Врдник који се први пут
помиње 1315. године. Град је имао и подграђе. (Бошковић, 1939, стр. 315-317)
У попису из 1546. године се налазе и манастири: Хопово, Старо Хопово,
Гргетег, Крушедол, Реметица и Јазак. (Исто, 59) Према попису из 1651. године:
Варош Врдник, Нередин и манастир Гргетег, звани Гргетиг. (Исто, 77)
У првим турским пописима у нахији Ириг се помињу постојеће и пору-
шене цркве у следећим местима: Бановци /?/, Батинци /у пољу Ирига/, Бекењева,
Борковци /у пољу Руме/, Брегова /потес Стејановаца/, Велики Петровци /Д. Пет-
ровци/, Врдник, Грахово /код Голубинаца/, Добродол /потес ман. Крушедола/,
Ириг, Јазак, Крушедол, Кудош /поље Павловца/, Кукоњаш /Иришко поље/, Љу-
ково /пустара код Инђије/, Мали Петровци, Мали Радинци, Марадик, Међеш
/данас пустара/, Црквенац, Шатринци и Шелевренци /Попиначко поље/. Исто,
(24-26)

Купиник
Тврђава Купиник је саграђена на малом острву мртваје реке саве, крајем
XIII или почетком XIV века. Купиник се први пут помиње у двема повељама кра-
ља Жигмунда у другој половини XIV века. (Петровић, 1990, стр. 24-29)
Деспот Стефан је добио од угарског краља Купиник, 1411. године. Град
Купиник са околним селима деспот Ђурђе је дао великом челнику Радичу, 1428-
1429. (Шкриванић, 1973, стр. 125-133) У XV веку је у власти српских деспота
Стефана, Ђурђа Бранковића, Јанка Хуњадија и Змај Огњеног Вука. Деспот Ђурђе
је саградио своју цркву Св. Луке у Купинову и повезао је мостом са двором.
Михајло Силађи је у Купинику заробио деспота Ђурђа, 1455. Деспотица Анге-
лина и њен син Ђурђе добијају Купиник, 1486. године. Ангелина је са собом
донела мошти свог мужа деспота Стефана Бранковића и потом их положила у
цркви Св. Луке. У Купинику столује и деспот Иваниш Бериславић, 1508-1511.
(Јиречек, 1978, стр. 424, 413, 415) У њему станује деспотица Јелена Бериславић
Јакшић, 1521. године, када су Турци освојили и разорили. Остао је разорен до
краја турске власти. (Зиројевић, 1976, стр. 114)
У нахији Купиник се у првим турским пописима помињу постојеће и по-
рушене цркве у местима: Ашања /Хашањ/, Барице /?/, Барич /код Бољеваца/,
Белетинци /непознато/, Бечмен, Бучавци /данас Бољевци/, Ватовци /?/, Велики
Керек /део Деча/, Витојевци, Војка, Врбас /Бежанија-Сурчин/, Вучин /нестало/,
Грдановци /део Брестача/, Грубишинци /непознато/, Драж /?/, Дреновац /код Ку-
пинова/, Камендин /?/, Каракуш /део Кленка/, Крнадин /?/, Крњешевци, Кучинци
/нестало/, Малетинци /део Добановаца/, Мали Карловци /Карловчић?/, Манђелос,
Микула /касније пустара/, Милашевци /непознато/, Михаљевци /Сремски/, Миш-
ковци /Суботиште/, Ново Село /касније пустара/, Обратовци /?/, Обреж, Прогар,
Сакуле, Селићи /?/, Сухи Јарак /поље Ашање/, Товарник, Толичник-Толинци /код
Петровчића/, Турија /потес Ашање/, Угриновци, Хеђовци /код Грабовца/, Црепо-

78
вац, Црнци /поље Грабовца/ и Шугодол /поље Петровчића/. (Зиројевић, 1989, стр.
24-46)
Пописани су и манастири: Витојевница /у Витојевцима/ и на Обеди /Ку-
пиник/. (Исто, 47-48)

Гргуревци
Средњовековни угарски град Гргуревци се помиње први пут 1247. Заузет
је од Турака 1521. Не помиње се више као тврђава већ као касаба. (Зиројевић,
1976, стр. 114)
У нахији Гргуревци се у турским пописима помињу цркве у: Бариновци
/у Визићу/, Бешеново, Гргуревци /бенедик. ман. Св. Георгија/, Диснош /поље
Манђелоса/, Илијаш /поље Манђелоса/, Нађ Ђелос /бенедикт. ман. Св. Крста,
дан. Манђелос/, Стејановци, Томашевци /?/, Хлаповци /?/, Чипановци /поље Грка/
и Шуљам /уз ман. Св. Димитрија/ /?/. (Зиројевић, 1989, стр. 24-46) Пописани су и
манастири: Мунтаљ и Стејановци /Св. Ђорђе/. (Исто, 48-49)
У нахији Гргуревци се налази поље Манђелос на коме је некада било
главно франачко упориште Фрагохорион /826-827./ и касније угарско Франка
вила /1237./

Сланкамен
Добро утврђени град на десној обали Дунава, насупрот ушћа Тисе. У
Сланкамену, 1359. године, угарски краљ Лудвиг I издаје листину. Град је добио
од угарског краља деспот Стефан, 1411. Сланкамен је у поседу деспота Ђурђа,
Јанка Хуњадија а потом деспоту Вуку Гргуревићу. У рату против Турака, 1456.
године, Јанко Хуњади је сабрао своје трупе у Сланкамену у коме је градио и
бродове. Град је дошао у посед деспотице Ангелине Бранковић и њеног сина
Ђурђа, 1486. (Јиречек, 1978, стр. 241, 424, 411-412, 383)
На турској карти из 1492. године се први пут појављује. Угари га поново
утврђују 1504. године. Турци су је освојили и разорили после освајања Београда,
1521. Све до Мохачке битке је прелазио из турског у угарски посед. Посебну уло-
гу има у турском нападу на Угарску и пред битку на Мохачу, 1526. (Зиројевић,
1976, стр. 103)
У првим турским пописима се у нахији Сланкамен помињу цркве у следе-
ћим местима: Барје /потес Крчедина/, Белегиш, Бешка, Веч /код Сланкамена/,
Грабовци /?/, Инђија, Крчедин, Пачијановци /непознато/, Петринци /поље Беле-
гиша/, Сасе /пустара Бешке/, Сурдук, Туса – Тиса? /раније име Ст. Бановаца/,
Чортановци и Штитар /код Пазове/. (Зиројевић, 1989, стр. 24-46)
Према попису из 1651. године: Варош Сланкамен са недељним и дневним
тргом – панађуром, судом, рибњацима Видраш Затон, Керек Турод, Руска и Дуго
Блато; Саси /Нови Карловци/, Сурдук са скелом и мезра Будовар, скела Тидија
/Сурдук/ и Мали Дормос и мезра Велики Дормос /данас део Сурдука/. (Исто, 76)
У Сланкамену се налазе Стари Бановци који су се у старини звали Тиса а
још раније Дабар.
Землен - Земун

79
 Када је крсташка војска, 1096. године, стигла до угарске границе на Дуна-
ву помињу се градови Београд и „Малевила“. Изнад града Малевила, на великој
стрмини, налазило се утврђење са угарском посадом којом је командовао Гуз
који је, сматра се, био и жупан области између Дунава и Саве. Насупрот, Бео-
градом је командовао бугарски војвода. Недалеко од Малевила се налази и река
Сава. На месту старог античког Таурунума налазио се Малевил. (Rački, 1881, стр.
125-126)
У првом крсташком рату под вођством Петра Пустињака, 1096. године,
страдао је Малевил - Земун. После заузимања Београда, угарски краљ Стефан II
је наредио да се од његовог камена сагради у нова тврђава, 1128. године, која је
позната као Земун. Византијски цар Манојло је наредио да се Земун поруши а
камен врати у Београд, 1151. Цар Манојло је град поново преузео од Угара, после
предаје Григорија и осталих жупана, 1164. године. Деспот Стефан је добио Зе-
мун, 1411. године (Јиречек, 1978, стр, 140, 143, 145, 424) После турског освајања
1521. порушен је.
У нахији Земун се у првим турским пописима помињу цркве у местима:
Бановци /Стари Бановци?/, Батајница, Бежанија, Бељарица /данас део Батајнице/,
Буђавци /непознато/, Грабовац /део Бечмена/, Добановци, Живац /део Прогара/,
Земун, Јаково, Камендин /Голубинци?/, Сурчин и Црвенка – Црвена црква. (Зи-
ројевић, 1989, стр. 24-46)

Крст из Сирмија, XI век Наушница из Батајнице, XI век

80
 Градска црква Сирмијума, IX-X век

Неименовани византијски фолис из Сирмија, XI век

81
 ОНОСТРАНИ СРЕМ – МАЧВА

Охридској архиепископији је повељом Василија II, 1020. године, припала

епархија Срем али се не наводи ни једно унутрашње место. (Новаковић, 1908,
стр. 45)
Између „оностраног“ и „овостраног“ Срема у угарској се издвојила гра-
нична област под именом Маркија /Marchia/. (Ћирковић, 2008, стр. 7-8) Земља
Мачва – Онострани Срем када су њоме завладали Угари – налазила се између
река Саве, Дрине и Колубаре и планинског ланца на југу: Сувобор – Маљен –
Повлен – Медведник. У изворима се Мачва појављује као земља: terra Macho и
као Мачванска бановина.
Све до смрти, 1241. године, „Господар Срема“ је Јован, син византијског
цара Исака II Анђела. Супруга Јована Анђела је Матилда Куртне и са њом је
имао кћер Јовану која ће се удати за српског краља Стефана Немању III Уроша I,
око 1250. Краљ Урош ће са Јованом – Јеленом „Анжу“ имати синове: Драгутина,
Милутина и Стефана Немању и кћер Брнчу. (Андрејић, 2011, стр. 155)
Уграски краљ Бела IV је предао Мачву и Босну својој кћерки Ани и зету
Ростиславу Михаиловичу. После Ростислављеве смрти, 1263. године, Мачвом
влада његова супруга са синовима Михајлом и Белом. Као dux de Machou Бела се
последњи пут помиње 1271. (Ћирковић, 2008, стр. 6)
Данило II говори стално „Сремска земља“ и „у земљи званој Срем“ а само
једном каже да је краљ Драгутин „земљу звану Мачва“ добио од свог таста угар-
ског краља, пре 1272. године. Архиепископ Данило II само једном Драгутинову
државу назива Мачва. (Исто, 10) Крајем XIII и почетком XIV века, у пописима
српских епископа, појављују се „мачевски епископи“. (Исто, 8) У жупи Мачва
налазио се Дебрц са тврђавом и тргом где је био двор краља Драгутина: „славни
двор његов Дебрц у земљи званој Срему“. И град Колубара се помиње у земљи
Мачви, 1319. године, када га заузима угарски краљ Карло Роберт. (Исто, 13)
Из врема краља Стефана /Драгутина/ потиче надгробник Ђурђа, монаха
Јефрема, преминулог 1314. године, а који је пронађен на локалитету Црквиште у
Ваљеву. Ђурђе је био син неког великог тепчије а споменик му је поставио брат
Лазар. (Томовић, 2003, стр. 165) У Мачви, у селу Клењу је пронађен надгробник
Стојана Иванова, лекара и скутоноше цара Душана или цара Уроша. (Паволић,
1970; Трбуховић, 2004, стр. 76-77) Ваљево се први пут помиње у дубровачким
изворима, 1398. године. (Динић, 1978, стр. 49)
Од времена краља Душана, па све до кнеза Лазара, у Мачви своје поседе
и градове има властелин Детош.
Име Срема се јужно од Саве се помиње 1379. године у титули Николе
Горјанског, бана Мачве, а потом све до 1521. године када султан Сулејман осваја
Београд и остале сремске градове. (Стојановић, 1927, стр. 262)

82
 Северну границу Мачве представља река Сава, западну река Дрина, јужну
границу чини планински венавац: Повлен – Маљен – Сувобор а источну чине
западне подгорине планинског венца: Авала – Космај – Букуља – Рудник. И
речни систем Мачве – Оностраног Срема је основа за реконструкцију жупског
система. Највећа река је Колубара и са притокама: Тамнава, Уб, Обна, Градац,
Рибница, Љиг, Топлица и Пештан. У Дрину се уливају реке Јадар и Љубовиђа.
Реке на северу, које се уливају у Саву, мање су: Битва, Јерез, Добрава и Белин.
Жупе су именоване према рекама сем Мачве која носи име по тврђави. Ова
чињеница упућује на мали утицај Угара. Земља Мачва има следеће жупе: Мачва,
Битва, Јадар, Љубовиђа, Раба, Обна, Белин, Тамнава, Уб, Колубара, Љиг и
Топлица. Укупно 12.

Мачва
Нема никаквих помена или трагова о постојању реке Мачве у изворима
или топономастици. Тако нешто се очекује имајући у виду да су се жупе форми-
рале у долинама река.36
Мачва се у изворима појављује и као жупа, односно дистрик. Жупа –
дистрикт Мачва је, према владарској повељи из 1426. године, добила име по твр-
ђави Мачва. (Исто, 8) Жупа Мачва, у земљи и бановини Мачви, помиње се у
Раваничкој повељи. У овој жупи се налазила и тврђава Мачва са тргом и бродом,
као и град Дебрц са краљевим двором и тргом. Нема писаних извора у којима се
одређује позиција града и трга Мачва. Ћирковић сматра да је град Мачва код
скеле и остатака старог Ноћаја на Сави преко пута Митровице. (Исто, 19-20)
Кастелан града Мачве под Угарима се помиње у повељама, 1345. и 1347.
Тврђава Мачва се појављује поново после 1385. Кнез Лазар је заузео градове
Београд и Мачву, после смрти угарског караља Лудовика, 1382. Град Дебрц се
помиње у повељи краља Жигмунда, 1392. године. Мачва под угарском је са
градом Мачвом дистрикт. (Исто, 14-15)
Када је Мачва изгубила војни значај она се појављује само као трг. Дуб-
ровчани бораве у тргу Мачва 1418. а трговци из Мачве бораве у Дубровнику,
1445. (Исто, 16.18)

Битва
Жупа Битва и села у сливу истоимене мачванске реке помиње се први пут
у Раваничкој повељи кнеза Лазара, 1381. године. Када је земља Мачва дошла у
угарски посед жупе су преименоване у дистрикте. Дистрикт Битва се помиње у
уговору из Тате између краља Жигмунда и деспота Стефана, 1426. године. У Бит-
ви је раније постојао град. (Динић, 1978, стр. 46) Вероватно се и он некада звао
Битва и у њему је било седиште жупе. Тврђава је порушена пре 1426. пошто се у
уговору из Тате наводи „дистрикт Битва у коме је некад била тврђава“. (Радонић,

36
Од нешто већих река кроз Мачву протичу Битва, која се улива у Саву код сремског Јарка, и Јерез,
која се улива код Кленка. Највероватније, на ушћу Битве је био истоимени град, истоимене жупе и
дистрикта. Некадашња река Мачва би могла бити река Јерез.

83
1941, стр. 117-232) Битва као административна област се не помиње у турским
пописима после пропасти српске државе.

Љубовиђа
Кроз жупу Љубовиђу протиче истоимена река која је најдужа и водом нај-
богатија притока Дрине. Извире испод врха Јабланика а улива се код Љубовије и
скеле на Дрини. Крај ње се налазе села Горња и Доња Љубовиђа која се појав-
љују од XIII века. Насеље Љубовија се у изворима помиње од 1411. године.

Јадар – Рађево
У горњем току реке Јадар37 се данас налази област Рађевина. Центар Ра-
ђевине је Бела Црква у којој постоји потес Варош. До Беле Цркве је Белотић у
коме је топоним Рађевски Камен где су извођене „витешке игре“ и у време тур-
ске власти. (Павловић, 1991, стр. 354) Дистрикт Рађево се помиње у повељи кра-
ља Жигмунда. Новаковић сматра да жупа Рађево „треба да буде уз град Ваљево“,
у долини речице Љубостиње, где се налази село Рађево Село. (Новаковић, 1880,
стр. 120) Очигледно да је Рађево село припадало, уосталом, као и Рађевина, не-
ком властелину Рађу и да су по њему и добили име а потом је његово власте-
линство, у горњем току Јадра, у време угарске власти добило статус дистрикта.
Нема сумње да је и у сливу реке Јадар била словенска жупа Јадар и,
највероватније, на ушћу у Дрину место Јадар. У Јадар се пре утока у Дрину, ис-
под тврђаве Стража, а крај места Лешница улива река Лешница. На реки Леш-
ници постоји узводно још једна Лешница, Јадарска Лешница. Изгледа да је ова
мала област била у саставу жупе Јадар. Ни Јадар ни Рађевина не постоје као
административне области у време турске власти.

Колубара
Жупа Колубара је у средњем току истоимене реке, од ушћа Градца до
ушћа Рибнице. Колубара се први пут помиње 1313. године, а потом као дистрикт
– некадашња жупа, у повељи из Тате, 1426. године. (Динић, 1978, стр. 48) По
свему је постојало место Колубара у коме је било седиште жупе јер се град
Колубара помиње 1319. године. Угарски краљ Карло Роберт га је заузео прили-
ком рата против српског краља Милутина. Угарски краљ каже да је град Колу-
бара посед српског краља, 1323. године, а то значи да се налазио изван Мачван-
ске бановине. Жупа Колубара је припадала Мачви и зато град Колубару треба
тражити у јужном делу ове жупе. (Харди, 2006, стр. 44; Лома, 1984, стр. 199-201)
Град Колубара се потом више не помиње што упућује да је дошло до
његовог разарања. Постоје претпоставке да се град Колубара налазио у селу
Бранговић, на неприступачном брду Браниг изнад ушћа реке Градац, или да је то
град Непричава. (Исаиловић, 1989, стр. 130-131, 124) Да је град Колубара био у
Бранговићу иде у прилог да угарска војска долази до реке Градац и осваја град
37
Име реке Јадар је без сумње илирског и римског порекла – Јадера и има истоврсан корен као
Задар на јадранској обали. Постоји могућност да се на ушћу реке налазило и тада истоимено место.
(Riječnik JAZU IV, 1892-1897, стр. 899.)

84
Колубару а потом се упућује на североисток, у Кучево. Слично кретање имала је
и византијска војска у рату против Срба и Угара, 1149-1150. године. Византијска
војска се кретала од Ниша долином Мораве, 1149. године. Код Струмена – Црни-
це /Параћин/ дошло је до сукоба са угарском војском. Потом је гоњење настав-
љено све „до реке Таре“ /код Ваљева/. Из неких разлога византијска војска се
вратила. Пошто је цар Манојло Комнен дознао да ће доћи нова угарска војска у
помоћ Србима се ставио на чело својих трупа и поново се упутио ка Тари где се
са војском улогорио. Српска војска се налазила на другој страни и до битке је
дошло у долини веће реке, односно Колубаре. (Благојевић, 1976, стр. 69-75) Про-
изилази да је код Таре, која се улива у Градац, постојало нешто што је било
важно и за византијску и за српску војску. То може бити само неко стратешко
утврђење.38 Одавно је позната тврдња С. Новаковића да је на реци Градац код
Ваљева био Градац који се помиње у београдској епархији у повељи византијског
цара Василија II, 1019. године, где постоји и црква. (Новаковић, 1908, стр. 43)
Сасвим је извесно да је угарско „castrum... Kolobar vocatum“ /тврђава... Колубара
назван/ могло бити превод српског „Градац колубарски“. (Лома, 1984, стр. 208) У
доба краља Драгутина је постојао манастир на ушћу реке Градац. (Томовић, 18.
01. 1985, стр. 6)
У време цара Душана, све жупе између бановине Мачве и Кучева припа-
дају властелину Детошу: Колубара, Љиг, Топлица, Уб, Тамнава, Горња и Доња
Обна, Рабас, Непричава и Пепељевац. Овај велики посед је добио или наследио
мачвански бан Никола Горјански Млађи, зет кнеза Лазара, у време угарског кра-
ља Жигмунда, 1392. године. Земља Детошева - „Детошевина“ се појављује као
територија коју Жигмунд на молбу деспота Стефана преноси као „право наслеђе
српске државе“ на Ђурђа Бранковића и његове потомке, 1426. године. (Ћирко-
вић, 2008, стр. 15-16) Све побројане жупе Детошевог властелинства су између
земље Мачве и Кучева и по свему су чиниле област која се у раније време звала
Кучевско Загорје. Да је постојала област Загорје иде у прилог чињеница да су
Турци успоставили нахију Загору. (Bojanić, 1974, стр. 93) Кучевског Загорје се
први пут помиње на ктиторском натпису цркве босанског бана Кулина код Висо-
ког, 1183. године, „кад плени Кучевско Загорје“. (Диздар, 1990, стр. 48)
Сматра се да је средиште области Колубаре град Бела Стена кога су поред
осталих Турци заузели и порушили, 1458. године. Град се први пут појављује у
угарским повељама 1392. и 1426. године. Бела Стена је у селу Крчмар код Ваље-
ва на путу који повезује Колубару и долину Западне Мораве. (Динић, 1978, стр.
48-49)
У време турске власти постоји нахија Колубара.

38
Данашња врло мала река Тара, која се улива у Градац, може бити остатак имена много веће реке.
У овом крају се зове Тара и главни извор у селу Ситарице, још старији део овог села се назива Тара
као и једна коса са врхом - котом 563 метара. (Павловић, 1907, стр. 363, 739-740, 923, 934-935.)
Заправо, античко, домородачко име реке Колубаре и њене притоке Јабланице било је Тара. Опште
је познато да је ове крајеве населило илирско племе Аутаријати.

85
 Рабас
Река Рабас је најдужа притока Колубаре, а извире у истоименом селу. По-
рекло имена је келтско, највероватније, изведено од Arbatio. (Лома, 1981, стр.
103) Топоним Раба – /А/Рабона неодољиво подсећа на Дукљанинову Рабику,
родно место Техомила, по свему, родоначелника династије Немањина колена.
(Андрејић, 2002, стр. 77-82; Исти, 2011-б, стр. 61, 92)
У средњовековним изворима, 1392. и 1426. године помиње се дистрикт -
жупа Рабас.

Белина - Бељин
Жупа Бељин је позната само као истоимени дистрикт око данашњег села
Бељина, источно од Дебрца. У њему је било истоимено утврђење. Поп Дукљанин
помиње поље Белина у Оностраном Срему /Мачва/ у земљи српског краља Бела
где је поразио Угаре. (Perčić, 1999, стр. 60) Први помен Бељина је у повељи папе
Урбана у којој се потврђује као ранији посед мачванској војвоткињи Ани, удо-
вици Ростислава Михајловића, 1264. године. Област Бељина се као таква још
увек помиње 1500. године. (Динић, 1978, стр. 47, 275)

Љиг
Жупа Љиг је захватала слив истоимене реке, а први пут се помиње као
дистрикт Љиг, 1392. године. У Доњем Љигу се помиње село Пепељевац у исто-
именом дистрикту. По свему је ово угарска творевина и да село и околина при-
падају жупи и дистрикту Љиг. (Bojanić, 1974, стр. 63) У време турске власти не
постоји нахија Љиг. И данас постоји место Љиг и оно је некада, вероватно, било
седиште жупе.
Главна притока Љига је Качер који извире испод Рудника а према њој се
читава област зове Качер. Опет два изворна крака Качера се зову Мала и Велика
Босута чије се порекло приписује античком периоду. (Лома, 1981, стр. 105) Друга
притока реке Љиг је Драгобиља. Трећа притока Љига је Оњег и извире испод
планине Букуље у области Качер. О пореклу хидронима Оњег постоје две прет-
поставке, илирско и келтско. (Исто, стр. 112)
Крај реке Драгобиље у селу Дићи39 откривени су остаци цркве са великом
некрополом. Цркву је саградио властелин Влгдраг, челник краља Уроша, монах
Никола, који је умро на Вазнесење Господње, 8. маја 6835. /1327/ године. Надгро-
бну плочу је поставила његова супруга Владислава, монахиња Ана. (Јеж, 2001,
стр. 137)
И у Славковици је откривена црква са гробовима и повећа некропола. За
њу се сматра да је настала у време краља Драгутина, 1281-1319. године. Пошто је
у близини, под Рудником Крива Река, претпоставља се да су у накнадно дози-
даној капели сахрањени деспот Ђурђе Бранковић, његова супруга Јерина и син,
деспот Лазар, 1456-1458. године. (Мадас, 1980, стр. 171-177; Исти, 1984, стр. 128,
139)

39
Село Дићи се налази у данашњој области Качер. (Ракић, 1905, стр. 837)

86
 Топлица друга
У сливу Топлице, десне притоке реке Колубаре, налази се истоимени дис-
трикт, 1392. и 1426. године. (Динић, 1978, стр. 63) У време турске власти не пос-
тоји ова административна област.
Гордана Томовић тврдила да су угарски извори из 1392. и 1426. године у
вези Детошеве земље погрешно тумачени и да нису постојале жупе Љиг, Уб,
Обна, Тамнава и Топлица. (Томовић, 2009, стр. 93-106) У прилог овом закључку
говори и чињеница да после 1459. године не постоје ове нахије, већ само
Колубара.

Уб
Уб је притока реке Тамнаве. Порекло овог хидронима је келтско. Жупа
Уб у сливу истоимене реке помиње се као угарски дистрикт у повељи из Тате,
1426. године. Данас постоји место Уб и вероватно је ту било седиште власти. У
време турске власти нема ове нахије.

Тамнава
Жупа Тамнава се налазила у доњем току истоимене реке. Византијски
писац Јорданс у делу Getica каже да југозападну границу Паноније представља
Aqua Nigra – Река Црна – Тамна. Овај хидроним је поистовећен са Тамнавом. У
уговору из Тате, 1426. године, постоји дистрикт Тамнава. У Тамнави се наводи
дистрикт и град Непричава који се простирао око села Непричаве где се налазило
и утврђење. У дубровачком документу из 1413. помиње се трг Непричава, а по-
том се помиње у Дубровачком архиву, 1459. године. (Исто, 47-48) Постоје прет-
поставке да је остатак овог града изнад леве обале Колубаре код Словца –
Јеринин Град.
Тамнава се не помиње као нахија у време турске власти.

Обна
Жупа Обна се налазила у долини истоимене реке. Река Обна се помиње
1319. године. У Пећком поменику се помиње жупа Обна. У уговору у Тати, 1426.
године, помињу се дистрикти Горња и Доња Обна. (Томовић, 2009, 47-48) У тур-
ским пописима нема нахије Обне.
У жупи Обна постоји и место Обна. Оно се помиње у Молитвенику ма-
настира Милешеве, 1545. године „от места нарицаемаго Обна“. (Стојановић,
1902/1982, стр. 170) На левој обали реке Обне се налази село Белмужевић, које се
у турским пописима појављује као Белмужић /1536/ и Биомужевић /1560/. Ово
село се доводи у везу са војводом Стефаном Белмужевићем кога помиње Конс-
тантин Михајловић, 1448. године, као и са Вуком и Ђурађем Белмужевићем, вла-
стелом деспота Ђурђа. Вук је имао сина Милоша Белмужевића који је био
„последњи војвода Србије“ у Зети. (Лома, 1986, стр. 19-21) Заправо, Стефан Бел-
мужевић се помиње као господар области Загорја који је заробио Јанка Хуњади
ја. (Михајловић, 1986, стр. 114-115) Област Загорје је, заправо, Кучевско Загорје.

87
Земље Срем, Мачва и Моравица и њихове жупе

88
Наушнице, Мачванска Митровица, IX век

89
 КУЧЕВСКО ЗАГОРЈЕ

У средњем веку се мало шта зна о области Загорје40 која се налазила на

простору данашње Централне и Западне Србије. Кучевског Загорје се први пут
помиње на ктиторском натпису цркве босанског бана Кулина код Високог, 1183.
године, „кад плени Кучевско Загорје“. (Диздар, 1990, стр. 48) На основу неколи-
ко историјских извора у којима се помиње област Загорје сматрало се да је оно у
Источној Србији. Први извори о областима државе Немањића не помињу Загорје.
Кучевско Загорје се налазило западно од планинске линије Авала-Космај-
Букуља-Венчац-Рудник и до реке Колубаре. (Андрејић, 2013, стр. 74) Доказ за
овакву тврдњу можемо наћи и у турском попису влаха из 1489. године где се по-
мињу нахије, дакле, некадашње жупе, следећим редоследом: Црница, Колубара,
Загора, Стари Жабар, Сивриџе, Жрнован... (Bojanić, 1974, стр. 93) Дакле види се
да се име области Загорја /кучевског/ одржало као Загора и да се налази између
Колубаре и Старог Жабара. Значи источно од реке Колубаре, а то би било у гор-
њим токовима река Љиг, Турија и Пештан. Један од доказа да се на овом прос-
тору налази Загорје је и постојање села Загреб /од „за гребеном“, за „брегом“/,
које данас не постоји, а налазило се у атару данашњег села Велики Борак, југо-
источно од Обреновца или је у питању Забрежје у Тамнави. (Исајловић, 1989,
стр. 103) Црница је највероватније у сливу реке Тамнаве или је у питању Црна
Гора јужно од Ваљева, а Стари Жабар је област у сливу невелике реке Лепенице
/некада се звала Жабарска река/, (Исто, стр. 33, 36) десне притоке Колубаре.
Загорје се помиње и пре пописа из 1489. године, после великог боја из-
међу Турака под султаном Муратом II и угарске војске коју је предводио губер-
натор Јанко Хуњади, 1448. године. Бој се одиграо на пољу Косову и том прили-
ком је хришћанска војска страховито поражена. Константин Михајловић је оста-
вио сведочење: „Битка је почела у четвртак ујутру и тукли су се све до суботе
предвече... губернатор... једва утекао у планине... Губернатор је стигао у другу
покрајину по имену Загорје, у којој је био господин Белмужевић Стеван. И Јанко
је био ухваћен и изведен преда њ. А овај га доведе деспоту /Ђурђу Бранковићу/ у
Смедерево. Обдаривши га, деспот га на своју несрећу пусти у Угараску“. (Ми-
хајловић, 1986, стр. 114-115) Судећи према овом тексту Јанко Хуњади је ухваћен
у области која није далеко од Смедерева које је припадало Кучеву, а које је, као

40
Интересантно је да Дукљанин тврди да се читава Србија некада /највероватније у IX
веку/ називала Загорје, а делила се на Босну и Рашку /под Србијом не подразумева Дукљу
и Захумље већ простране области иза далматинског планинског ланца у близини Јад-
ранског мора/. „Србију пак, која се зове и Загорје, подијели у двије покрајине: једну од
велике ријеке Дрине у правцу запада све до планине Пина /Борове/, коју још назва Бос-
ном, другу пак... све до Лапије /Лаб/ и Лабеатског језера /Скадарског/, коју назва Рашка.“
(Perčić, 1999, стр. 50-51.)

90
што смо се уверили у суседству Загорја. Господар Загорја српске депотовине је,
очигледно, Стефан Белмужевић.

Жрновница – Жрнован
У северном делу Кучевског загорја налазила се жупа која се, по свему
судећи, звала Жрновница. (Андрејић, 2013, стр. 77-78) Иако се не помиње ни јед-
на турска нахија Жрновница има јаких индиција да је постојала ова жупа.
На врху планине Авале /565./ налазио се средњовековни град Жрнован –
Жрнов који су после освајања, 1442. године, Турци порушили и подигли ново
утврђење које су назвали Гузелџе /лепушкаста/. Постоји мишљење да првобитно
језгро града потиче из времена деспота Стефана када је Жрнов био предстража
престонице Београд. Поново је у њега ушла српска посада, 1444. године, а
коначно је пао у турске руке маја 1458. године када га је освојио Махмуд-паша
Анђеловић. Угарски краљ Матија Корвин је тражио да му се врате Жрнов и Го-
лубац, 1473. године. Прва вест о турској посади Жрнова је из 1488. Јован Запоља
је покушао да заузме Жрнов, 1515. године, али је доживео тежак пораз. После
заузимања Београда, 1521. тврђава на Авали губи значај. (Крстић, 2010, стр. 109.)
Испод тврђаве Жрнов, највероватније на Топчидерској реки, налазило се село
Жрнован, 1476. године, уписано у турски попис са 9 кућа и једном удовицом.
Већ, 1516. је опустело и уписана је само мезра Жрнован коју обрађују станов-
ници суседног села Доњи Витинци. (Миљковић-Бојанић, 2004, стр. 181.) Село
Жрнован и друга села су страдала у време напада Јована Запоље на тврђаву
Жрнов, 1515. године.
На основу постојања места Жрнован и утврђења Жрнован може се доћи
до треће, најважније, компоненте за реконструкцију постојања једне жупе а то је
река чије је име, заправо, основица за настанак најважнијих топонима.
Под Авалом, на западној страни протиче Топчидерска, а на истичној Бо-
лечка река формирајући два пространа жупска предела. Топчидерска река извире
у Липовици а у Саву се улива као њена десна притока код Београда. Ова река је,
нема сумње, добила име по месту Топчидер у позније време турске власти. Нека-
дашње име овог места је, наводно, било Мангаре а ново Топчидер је настало на
основу тога што су у њему живеле тобџије Марашли-али паше - „тобџијска до-
лина“. (Богић, 1866, стр. 243.) Али, ни Мангаре није најстарије име овог места.
По свему је у питању нестало село Жрнован. Имајући у виду постојање места
Жрнован и тврђаве Жрнован, на и изнад Топчидерске реке, да се закључити да је
име ове реке било Жрновница41 и да се тако у средњем веку звала ова подавалска
жупа.42 Десна притока некадашње Жрновнице је Раковица крај које је истоимено
41
Топоними Жрнов и Жрнован, као и хидроними Жрновница, су засновани од српскословенсков
„жрнов, жрнован“ у зачењу „домаћи ручни млин“. (Речник САНУ, V, 1968, стр. 440, 442.) Хид-
роним Жрновница означава реку која на свом путу меље, жрвња.
42
У средњем веку је постојала још једна река Жрновница и стара српска жупа са истоветним
именом. Жрновница је река и истоимена жупа у требињском крају, на граници са Дубровачком
Републиком. Река Жрновница је имала излаз на море у Гружу. Ову жупу је цар Немања Урош V
поклонио Дубровнику, 1359. године. Краљ Твртко издаје једну повељу „у долини реке Жрнов-
нице“. Касније се губи име Жрновница и позната је само као Жупа. (Новаковић, 1912, стр. 147, 196,

91
место са средњовековним манастиром Св. Арханђела Михајла и Гаврила. (Бош-
ковић, 1956, стр. 142-144.)43

Бељаница - Прилеп
Кучевском загорју је припадала и област у пространом сливу река Беља-
нице и њене притоке Турије. (Андрејић, 2013, стр. 76-77) Река Турија извире на
западној страни Космаја да би потом примила воде Стојничке реке. У долини и
прибрежју Турије налазе се села: Стојник, Слатина, Дучина, Рогача, Дрлупа,
Венчане, Тулеж, Сибница, Миросаљица, Араповац /Манастирине/, Сакуља, Јун-
ковац, Рожанци, Арнајево, Соколово и Велики Црљени, а око Бељанице: Губе-
ревац, Лисовић, Манић, Бељина, Арнајево Гунцате, Барајево, Баћевац, Бажда-
рева, Велики Борак, Шиљаковац, Врбовно, Лесковац, Степојевац, Конатице,
Баљевац, Вранић и Дражевац.
У попису Смедеревског санџака 1476. године је село Констандин, са
другим именом Прилеп, убицирано источно од Сопота и реке Велики Луг, а у
попису из 1528. године село Костадиновац је несигурно убицирано око данашње
Костадинове јаруге у Раљи. (Шабановић, 1964, стр. 96.) У попису влаха 1489-
1491. године помињу се нахије: Жабар и Загора. (Bojanić, 1974, стр. 93.), а у на-
хији Прилеп, (Миљковић-Бојанић, 2004, стр. 51-52, 170.) 1528-1560. године, по-
писана су 49. села. (Исто, стр. 170.) У нахији Прилеп се помињу сел: Болеч,
Сејевац, Неменикуће, Трнава са црквом Св. Ђорђа /Тресије/, Шароње „у планини
Космај“, Рогача „у планини Космај“, Лисичани и Бадљевица /код Колара/, (Ша-
бановић, 1964, стр. 102, 202, 327, 329-330, 364, 386, 544-545.)

Загора - Пештан
Кучевском загорју припада и Загора, (Андрејић, 2013, стр. 76) која се у
попису влаха 1489-1491. године помиње као нахија. (Bojanić, 1974, стр. 93.) За-
гора је задржала старо жупско име. По свему судећи реч је о јужном делу
космајске подгорине и западном делу подгорине планине Букуље, у сливу реке
Пештан. Око ове реке се налазе села: Даросава, Прогореоци, Рудовци, Мали
Црљени, Барошевац, Зеоке, Бурово, Медошевац, Бистрица, Дрен, Лукавица, Шо-
пић, Вреоци и Лазаревац.
Да је постојала област Загорје иде у прилог чињеница да су Турци ус-
поставили нахију Загору. (Исто) Загорје /кучевско/ се први пут помиње на кти-
торском натпису цркве босанског бана Кулина код Високог, 1183. године, „кад
плени Кучевско Загорје“. (Диздар, 1990, стр. 48)

324, 586, 678, 764; Јиречек, Радоњић, 1978, стр. 216; Јиречек, 1978, стр. 321; Мала енциклопедија
Просвета, 3, 1986, стр. 608.)
43
У жупи Жрновница, данас Топчидерска река налазе се савремена насеља града Београда, не-
кадашња села: Парцани, Рипањ, Пиносава, Ресник, Кнежевац, Раковица, Јајинци, Жарково, Бањица,
Топчидер, Дедиње, Чукарица, Сењак, Торлак и Кумодраж - Куманово.

92
 КУЧЕВО

Земља Кучево је у IX-XII веку захватала простор: јужно од Дунава, запад-

но од Велике Мораве, северно од Западне Мораве и источно од линије коју чине
планине Авала – Космај – Венчац – Руднил – Котленик. После проширења вели-
ког жупана Стефана Немањине, крајем XII века, смањена је територија Кучева
пошто је присајединио: Левач, Лугомир, Белицу, Осаницу, Борач – Гружу, Лепе-
нице обе и Рачу тако да је јужна кучевска граница била на линији: Букуља –
Кљештевица - река Кубришница - река Јасеница. (Андрејић, 2011, стр. 38-46)
Београд се први пут помиње 878. године у писму папе Јована VIII бугар-
ском хану Борису као седиште епископије. После повлачења из Моравске у
Београд су дошли ученици Ћирила и Медодија, 885. године, а њих је примио
бугарски заповедник града и упутио Борису. Те исте године га византијски изво-
ри описују као „најславнији град на Дунаву“. Београд је под бугарском а потом у
власти македонског цара Самуила под јурисдикцијом Охридске патријаршије.
(Динић, 1978, стр. 335-336)
Угарски краљ Саломон осваја Београд, 1071. Византијски цар Манојло
Комнен га враћа и обнавља, 1154. Угари га освајају и разарају 1183. и у њиховој
власти је све до 1284. када га добија краљ Драгутин „славни и сјајни град, град
звани Београд српски“. После смрти краља Драгутина Угари освајају Београд и
тек после 1402. је дат деспоту Стефану у доживотни посед а када је умро деспот
Ђурђе га враћа Угарима. Турци га освајају 1521. (Исто, стр. 336-339)
Земља Кучево и Загорје су биле у јурисдикцији епископије Београд. Пос-
ле Браничева се у Повељи Василија II за Охридску архиепископију, 1020. године,
бележи Београдска епархија која под собом има утврђена места: Београд, Граде-
тин /?/, Омцон /?/, Глевентин /Глава код Стојника/ и Белу Цркву /Смед. Паланка/.
(Новаковић, 1908, стр. 42-44) Београдска епископија је подигнута на ранг мит-
рополије од времена краља Драгутина. У време деспота Стефана се помиње,
1415-1416. године, митрополит Исидор. (Јиречек, Радонић, 1978, стр. 395, 431) У
време деспота Ђурђа Бранковића београдски митрополит је Григорије за кога се
претпоставља да је био рођак Бранковића. Београдски митрополит је Јоаникије,
1479. године, 1481. Филотеј, 1503. Григорије, у време деспота Иваниша Берис-
лалића је Теофан, Максим – Ђорђе Бранковић (+ 1516) и Роман /1632/. (Грујић,
1939, стр. 338-343) Филотеј Епископална црква у Београду је нестала и само на
основу пронађених фрагмената олтарске преграде она се несигурно лоцира на
простору дунавске падине где се у XIV-XV веку налазила црква Св. Богородице
са резиденцијом београдског епископа. (Поповић, 2013, стр. 463-474)
Унутар Драгутинове краљевине дошло је и до црквене реорганизације
тако да је од епископија: Београд, Браничево, Моравице, Мачва, Усора и Соли
формирана митрополија са седиштем у Београду. У Београд је дошла млада Ми-
лутинова супруга, краљица Симонида да посети Драгутина и његову супругу Ка-

93
талену „и ту се у великој саборној цркви митрополитској поклонише са умиље-
њем чудотворној икони пресвете Богородице“. (Митић, 2004, стр. 67) Земље
краља Драгутина и Београдске митрополије „сабор отачаства његова... говорећи
ка целом свештеном сабору епископа, игумана...“, (Исто, 45) несумњиво, биле су
подређене архиепископу Жичком, односно Пећком.
Деспот Стефан је обновио Београд и цркву Успења Богрородице, која
„била је престо митрополита београдског, ексарха свију српских земаља... имала
је општежитељни /манастир/“. (Филозоф, 2007, стр. 52) Каже се изричито: „Ова
црква била богатија од других /цркава/ у дане овог благочастивог“ што значи да
је деспот Стефан потврдио њене старе поседе и придодао нове. Најзначајнији
њени поседи су били јужно, око планине Авале и Космај у Кучеву. О једном
значајном поседу са рудником сребра Рудиште Београдске митрополије на прос-
тору Кучева дознаје се из једног каснијег угарског извора, из 1453. године: „са
тргом, селима, поседима, пасиштима, планином, окнима злата, сребра, минерала
и осталих метала, са ораницама и теренима који се не обрађују, њивама, лива-
дама, шумама и луговима, доловима, текућим водама и рибњацима, млиновима и
млиништима, виноградима и са свим правима“. (Fejer, 1844, стр. 809-813; Teleki,
1853, стр. 413-416) Сребро жигосано у Рудишту је извожено за Венецију. (Хра-
бак, 1960, стр. 104) У Рудишту борави, 1455. године, златар Јакша Зечић који је
био и конзул. (Динић, 1958, стр. 63)
Кучево се као област поуздано појављује од краја XII века. Најпре у кти-
торском натпису цркве код Високог босанског бана Кулина „кад плени Кучевско
Загорје“. (Диздар, 1990, стр. 48) После успешног упада краља Карла Роберта,
1319. године, у Мачву и заузимања града Колубаре угарска војска и краљ су се
вратили преко Кучева. (Харди, 2006, стр. 44) Кучевом и Браничевом господаре
Радич и Вук Бранковић Растислалић а после њиховог расапа од стране кнеза
Лазара многа села, као и „бир браничевски и кучевски на поле“, биће подложени
Раваници. (Новаковић, 1912, стр. 770) У време деспота Стефана у Кучеву се
помињу села у власти челника Радича Поступовића а иста је потврдио и деспот
Ђурђе, 1428. године. Већ 1438. године султан Мурат „плени и попали Кучево и
Браничево“ а исто се догодило и следеће године „плени Мурат Кучево и прими
Смедерево“. (Стојановић, 1927, стр. 231-232) Овај податак се може тумачити
тако да се Смедерево налазило у Кучеву, али и да је Мурат разорио и опљачкао
Кучево а да се притом Смедерево предало. У сваком случају, напоредно навође-
ње ових градова упућује да су они блиски један другом. Смедерево се доиста
налазило у земљи Кучево.
Са нестанком града Кучева, 1439. године, нестаје и назив за земљу Ку-
чево. Са изградњом Смедерева успоставља се истоимена власт. После пропасти
српске деспотовине народно памћење незна за земљу Кучево већ за „земљу Сме-
дерево“. (Исто, 395, 478) Овај податак нам даје на знање да су град Кучево и
новосаграђено Смедерево били у близини и да је надлежност прешла на овај дру-
ги поготову и зато што је град Кучево разорен 1439. године. Град Кучево је мо-
рао бити на простору узвишења Редут /140/ и Павлица /160/ изнад Смедерева и
на чијим источним падинама се налази црква моравског стила, данас посвећена

94
Успењу Богородице. Ова црква је само на основу стилских одлика архитектуре
приписана деспоту Ђурђу (Цуњак, Цветковић, 1997, стр. 15-21) али она може би-
ти и из XIV века. Првобитна функција ове цркве свакако није била у томе да буде
гробна црква ни деспота Ђурђа, а понајмање читаве породице Бранковића. Црн-
чевић сматра, на основу Константина Михајловића из Островице да је деспот
Ђурђе градио ову цркву као манастирску у исто време када и град Смедерево а
све имајући у виду и доказе из каснијих времена. (Црнчевић, 2007, стр. 83-85)
Међутим, Константинова тврдња о истовременом султановом одобрењу за град-
њу манастира а потом и „сигуран града“ упућује на манастир унутар града попут
Ресаве. Изградњом аустроугарских редута и утврђења која га штите дуж брега
Манастириште, (Павловић, 1980, стр. 229, 238, 243) који се данас зове Кара-
ђорђево брдо, уништени су у XVII-XVIII веку сви остаци старог града Кучева.
На пространом пољу, на ушћу Језаве – Коњске у Дунав, налазио се, у XIV
веку, кучевски трг Смедерево. Смедерево – Свентеромон први пут се помиње у
попису епархија и парохија Охридске архиепископије византијског цара Васили-
ја II, 1019-1020. године, тако да је јасно да овде постоји црква и знатно насеље.44
(Новаковић, 1908, 36) Памћење на постојање и време градње ове прве смедерев-
ске цркве чува загонетни натпис на живопису цркве Успења Пресвете Богоро-
дице: „Знати се када се сазда храм 1012“.45 (Цуњак, Цветковић, 1997, стр. 19-20)
Губи се из вида да је Сфентеромон кованица од Свети Роман и да је на овом
месту 1012. године саграђена црква Св. Романа46 која се Василијевом повељом
ставља у надлежност епископа Браничево.47 Постојање старе цркве из VIII-XI
века, као и млађе са некрополом, из XIV-XV века, на простору кучевског трга
Смедерева, релевантно је доказано и археолошким путем.48 (Цуњак, 2011, стр.
87) Ова црква је откривена у југоисточном делу смедеревске тврђаве. По свему
произилази да је ова црква укључена у унутрашњи простор приликом изградње
смедеревског великог града, 1428-1431. године.
Смедерево се потом помиње тек у Раваничкој повељи кнеза Лазара, 1380.
године: „у Смедереву Људина Богосав с општином и баштином“. (Новаковић,

44
Сматра се да име града није словенско. Више решења која су нуђена спадају у домен парети-
мологије. Чини се да је име Семендер куманско које су му наденули по доласку у већим масама у
Кучево и Браничево, од XII до средине XIII века. (Андрејић, 2010, стр. 22) Тврдњу А. Бонфинија,
из XV века, да име града потиче од Свети Андрија је донекле прихватио П. Скок али и да је од Све-
ти Димитрије, а то би значило да је у питању постојање цркве посвећене овом свецу. Међутим, гу-
би се из вида да је Сфентеромон кованица од Свети Роман и да је на овом месту 1012. године саг-
рађена црква Св. Романа која се Василијевом повељом ставља у надлежност епископа Браничево.
45
Ф. Каниц је на жртвенику у олтару нашао урезану и годину 1010.
46
Свакако је реч о Св. Роману Слаткопојцу ђакону који се слави 1. октобра, на исти дан када је и
празник Покров Пресвете Богородице. (Епископ Николај, 1991, стр. 775-776.)
47
О још једној старој смедеревској цркви говори народно предање. (Павловић, 1980, стр. 130.).
Записано је, од стране недовољно поузданог М. С. Милојевића, да су Срби који су се одселили из
Смедерева у Молдавију основали истоимена насеља. Реч је о Романову и граду Смедереву чије „ и
данас стоје, огромне развалине“. Врло је индикативно да су и у Молдавији места Романово и Сме-
дерево повезани. (Милојевић, 1872, стр. 21.)
48
Са овом хронологијом, најстарије триконхалне и над њом подигнутом црквом рашког стила
(правоугаоне певнице), не слаже се М. Поповић (2001, стр. 208.)

95
1912, стр. 769) Ашик-паша Заде помиње Смедерево „девојка Оливера је рекла
удели мом брату, а твом робу Смедерево“, око 1390. године. (Филиповић, 1970,
стр. 121) У Дубровачким изворима трговци помињу Смедерево 1408. и 1410.
године. (Динић, 1958, стр. 13-14) Око трга, а вероватно и цркве, развило се насе-
ље са некрополом чији су надгробници коришћени за градњу смедеревске твр-
ђаве, 1428-1430. године: Марин надгробни белег, плоча Обрада Чуролнића, ка-
мен међаш са поменом Обрада и писара Брапа из времена „кнеза Степана“ /1390-
1402./, двојни надгробник „Кузма зовом мирски Градињ/а/ судија“, оштећени
надгробник непознатог „а се кам....“ и надгробник „човека са три руке“. (Пав-
ловић, 1980, стр. 96-98, 101-109; Цуњак, 2011, стр. 329-333)
У области Кучева, у време српске деспотовине, 1428–1459. године, посто-
је две власти: смедеревска и некудимска. После турских освајања кучевске жупе
су преименоване у истоимене нахије.
И жупски систем Кучева је условљен речним системом. То су реке: Раља,
Велики Луг, Кубришница, Јасеница, Рача, Лепеница, Осаница, Белица, Лугомир,
Левач - Каленићка, Љубостиња, Гружа и Брусница – Дичина. У земљи Кучево су
постојале жупе: Кучево, Раља, Ломница, Венчаница – Кубришница, Рача, Лепе-
ница, Лепеница друга, Осаница, Белица, Лугомир, Левач, Љубостиња, Борач –
Гружа, Морава и Брусница. Укупно: 15.

Кучево
За време турске власти постоје нахије Некудим, Кучево и Ломница, а по-
том само Ломница. Постојање нахије Кучево претпоставља у претходно време
постојање власти али и жупе Кучево. Иако се у нашим изворима не помиње, на
неки начин произилази да су турци формирали нахије Кучево и Ломницу зато
што су постојале и власти Кучево и Ломница, пре 1459. године. То би, опет,
подразумевало да су постојали и градови Кучево и Ломница. Градове Кучево и
Ломницу помиње и Јанко Хуњади у својој дипломи издатој Ђурђу Мрњавчевићу,
од 28. 12. 1448. године: „Comitis Georgii Marnavich Nisensis, comitis perpetui Zuo-
nik, Sarostaeque regni Rasciae, Domini Voynizza... in Comitatibus Cucievo et Brani-
cevo, praesertim vero oppido cum suis arcinbus Jagodnam, Raxgnam, Lomniczam,
Strazam, Constantinovum, Postraum, Bokonskum, Quozdoniczam cum ipsis primariis
lokus Cucievo et Branicevo... indique ad terras Dominii urbis Nissensis, antiquissimi
patrimoni familiaensuae Marnavich“ - „Поклањамо му све оне вароши, градове,
села и баштине, које је нама пресветли краљ Владислав од пре даровао у кнежи-
нама Кучеву и Браничеву, а нарочито варошице са њиховим градовима: Јагоди-
ну, Ражањ, Ломницу, Стражу, Константиново, Нострану, Бакоњску, Гвозденцу,
са самим градовима местима Кучевом и Браничевом, и другим мањим вароши-
цама, селиштима, селима и засеоцима, а свима оним што им припада, са плани-
нама, ливада, шумама, речним коритима и виноградима од Мораве па до Дунава,
и оданде до земље области града Ниша, старинске дедовине породице Мрњав-
чевића“. (Fejer, 1844, стр. 134-136; Thalloczy, Aldasy, 1907, стр. 153; Цуњак, Вука-
шиновић, 1995, стр. 13-14)

96
 Град Кучево се помиње и у епској песми која говори о догађајима у вези
Јанка Хуњадија и друге битке на Косову, 1448. године. Реч је о месту на путу
војске од Сибиња до Косова: „Кад су били код Кучева града… Код Кучева и код
Браничева… За Кучево ни за Браничево“. Међутим, прави извор за убикацију
града Кучева и најопипљивији податак налази се једино на карти Франческа
Роселија из друге половине XV века на којој је записан као Cuzeuo. М. Детелић
сматра да је старосрпско Кучево настало од личног имена имајући у виду доказа-
ну релацију код Пољака и претпоставља да је овај стари град био негде на десној
обали Дунава код Смедерева. (Detelić, 2007, стр. 231-232)
О просторној блискости града Кучева и новоизграђеног Смедерева све-
дочи нам надгробни камен који је откривен у једном дворишту у Смедереву
средином XIX века. На овом камену је урезан натпис: „Си камен Михаилов сина
Стефана Жилика воеводе кувчаскога“. (Милићевић, 1868, стр. 251-252; Исти,
1878, стр. 155; Милојевић, 1871, стр. 28; Стојановић, 1984, стр. 29) Овај надгроб-
ни камен је, највероватније, пренет са неке некрополе из непосредне околине или
са некрополе код смедеревске гробљанске цркве Успења Богородице.
Али, овај натпис пружа и више других драгоцених података о граду и
области Кучево. Јасно се тврди да је Стефан Жилић био војвода града или облас-
ти Кучевo. Уколико је реч о војводи града Кучевo то би могло значити да је то
време деспота Стефана када су успостављене власти градова. Међутим, немо по-
мена Кучевске већ само Смедеревске власти. Имајући у виду да се Смедеревска
власт могла појавити тек после 1430. године није искључено да је постојала
Кучевска власт. С тога се мора укључити и могућност да је Стефан Жилић био
војвода области или жупе Кучево. За Михајла се не наводи титула али се слути
да је и он био војвода кучевски. Војвода Михајло се први пут помиње 1395. го-
дине када је приложио Хлапову пољану Св. Пантелејмону на Атосу. (Новаковић,
1912, стр.519) Михајло војвода има позитивну улогу у угушивању побуне влас-
теле, Николе Зојића и Новака Белоцрквића, против деспота Стефана, 1398. годи-
не. (Филозоф, 1989, стр. 88) У време похода деспота Стефана против принца
Мусе, 1413. године, помиње се извесни војвода Михајло. (Исто, стр. 117) Међу-
тим, сматра се да Михајло из 1398. и 1413. године нису исте личности. (Пурко-
вић, 1978, стр. 47-48) Без обзира који је Михајло у питању, он је живео пре град-
ње Смедерева, 1430. године.49 Такође је јасно да је кучевски војвода Стефан
Жилић живео у време кнеза Лазара и пошто се не помиње у изворима вероватно
је страдао у Косовској битци, 1389. године.
По свему судећи да је у земљи Кучево око града Кучева постојала исто-
имена жупа а то би подразумевало да су у даљој прошлости били на и око реке
Кучево. Међутим, Кучева река се уопште у изворим не помиње што не значи да
није постојала пре прве половине XIV века када су Кумани владали Кучевом и
Браничевом или у време власти Угара. По овладавању Срба Кучевом северно од
реке Ломнице /Јасенице/ могло је доћи и до промене имена ове реке. Смедерево

49
Савременик Михајла Жилића је Радич Жилић Винужилић, логотет зетског господара Констан-
тина Балшића, 1395. године. (Новаковић, 1912, стр. 211.) Нејасно је да ли су били у сродству, али
тако нешто није искључено.

97
је саграђено на ушћу реке Језаве која у Годоминском пољу прима Коњску реку.
Претпостављамо да се Језава са Коњском некада звала Кучева.
На простору данашњег села Михајловца, крај реке Коњске, могла би бити
локација места и града Бакоњска50 који се помиње у дипломи Јанка Хуњадија.
Село Коњска је добило ново име Михајловац у XIX веку. (Николић, 1903, стр.
1065-1067; Дробњаковић, 1925, стр. 343, 345) У Кучеву је био и град Стража из
поменуте дипломе. Стража је вероватно била на врховима истоименог брега
/коте 292 или 305./ северно од Мале Иванче.51 И град Гвозденца би могао бити у
Кучеву. Данас постоји у селу Удовице вис Гвозд /160./ који је један од висова
који доминирају Дунавом.

Раља
О постојању жупе Раља сведочи нам стање које су затекли Турци и који
су од 1459. године успоставили истоимену нахију. Нахија Раља се помиње само у
првим турским пописима. (Bojanić, 1974, стр. 93) Жупа Раља је била у сливу
истоимене реке која се у средњем веку звала Рала. (Riječnik JAZU XIII, 1953, стр.
28) Данас постоје два места под именом Раља, једно у доњем, код Смедерева, а
друго у горњем току. По свему судећи да је жупско седиште са тргом било у
горњој Раљи. Жупски град је могао бити севрно, на истакнутом вису Ковиона
/кота 399/, или јужно, на вису Влашко брдо /346/.52 Имајући у виду да се рудник
Железник са тргом и панађуром /„ког Београда“/ налази у Кучеву (Миљковић-
Бојанић, 2004, стр. 45, 152) чини се да је он могао припадати жупи Раља у XIV
веку.

Ломница
У средњем веку се уместо реке Јасенице помиње река Ломница. Уз
северну границу жупе Лепенице налазио се и, доста пре 1389. године, утврђени
Никодем - Некудим са тргом. На основу повеље угарског краља Жигмунда, коју
је издао код Некудима у Кучеву, 12. новембра 1389. године, дознајемо да је са
војском логоровао „prope castrum Nicodem“ при повратку са похода на градове
Честин и Борач у Гружи. Овај податак јасно даје на знање да град Некудим пос-
тоји и пре тога. Сасвим је логично претпоставити да постоји у време кнеза Лаза-
ра, а могуће и у време српског царства.
Жигмунд је у Србију поново ушао и доспео до реке Ломнице, где издаје
још једну повељу, да би се поново вратио у Ковин. Мавро Орбин помиње и вели-
ку шуму Ломницу у време рата цара Душана са угарским краљем Лудвигом I.
Српски цар се са војском повукао на “дан ходa” од Дунава, иза велике шуме
Ломнице и Рудника. Зато је ова река лоцирана у рудничком крају. Много касније,

50
Име овог града је преведено као Бакоњска а вероватно је српски гласило Вакоњска. У том слу-
чају, овај топоним је дводелна кованица: Ва – Коњска /Код Коњске/.
51
Узвишење Стражевица /217./ постоји у Голобоку, али је најмаркатније узвишење Стража -
Стражевица изнад Лепенице код Баточине /290./ под којим су остаци утврђења Градац - „Јеринин
град“.
52
Северно од виса Ковиона је потез Јелинац, источно Џидовац, јужно Раља а југозападно Јаудија.

98
у турским пописима из 1476. и 1516. године у нахији Кучево се помињу села
Горња и Доња Ломница које се данас не могу убицирати. По свему судећи да је
овде некада било седиште жупе. Према пописима из 1523. и 1528. године се види
да је била формирана нахија Ломница која је обухватала и раније нахије Кучево
и Некудим. (Крстић, 2007, стр. 100-101) Произилази, да је некадашње име Јасе-
нице било Ломница. Она је протицала кроз велику, истоимену шумовиту област.
Област у горњем току је припадала Лепеници а у доњем току Некудиму, однос-
но, жупи Ломници.
Град Ломница би могао бити код данашњег Младеновца, у атару села
Ковачевца, у потесу Дивичмеђа. Овде су откривени остаци повећег утврђеног
града са црквом чија је старија фаза из IX, а млађа из XI века. (Катић, 2014, стр.
179-193) Град је по свему напуштен после напада Угара, а обновљен је у X–XI
веку. Катић сматра да је овде, у време кнежевине Морава, био жупски град, један
од једанест градова моравске кнежевине, 823–830. године, а његова црква је
Дивостин, иста она која се помиње у повељи Василија II у епископији Браничево.
(Катић, 2003, стр. 219-220) По свему судећи, град Ломницу су Угари разорили у
X веку, али и Немања који је тако чинио са низом градова на новим границама,
крајем XII века.
Варош и град Ломница у Кучеву се последњи пут помиње у дипломи
Јанка Хуњадија од 28. 12. 1448. године. (Fejer, 1844, стр. 134-136; Цуњак, Вука-
шиновић, 1995, стр. 13) По свему судећи да су је Турци разорили 1458. године.

Венчаница
Ова жупа као и нахија се не помињу у изворима. Може се претпоставити
да је ова жупа постојала пре власти Стефана Немање имајући у виду постојање
тврђаве Венча/ц/ на истоименој планини. Име данашње река Кубришнице која
протиче у подгорини Венчац планине је млађег, куманског порекла. Може се
претпоставити да се река звала Венчаница и да је истоветно и име жупе.
Значајан град је био „Венча“ на врху Малог Венчаца изнад села Брезовца.
У натпису о градњи цркве у Брезовцу, 1444. године, помиње се град Венча. (Бош-
ковић, 1956, стр. 164) Најновијим истраживањима откривени су остаци зидова,
кула и стамбених објеката од камена и опеке као и предмети и алатке од бронзе и
гвожђа. На основу тробридних стрелица хронологија града је успостављена за
периоде: I до IV и XI до XV век. (Радојчић, Старчевић, 2003, стр. 223–233)
На локалитету Маџарско гробље – Дворине у селу Бањи откривено је
вишеслојно сахрањивање над остацима велике средњовековне цркве. Откривена
је некропола из XVI-XIX века која је настала на рушевинама цркве у којој су
откривени остаци фресака врло квалитетног сликара из XIV-XV века.
На просторима бивше српске деспотовине Бакићи су имали велике поседе
у Шумадији, око планина Венчац и Космај. Из тих разлога је изречена тврдња да
је Павле Бакић пореклом са Венчаца. (Поповић, 1939, стр. 181) Само Павле Ба-
кић је имао око 50 села тако да се читаво његово властелинство звало „Бакићева
земља“.

99
 Кнежина војводе Павла Бакића у Шумадији није уписана ни у једном тур-
ском попису а о њој сведоче само угарски извори у којима се помиње једна цела
област под именом Бакићево поље. О Павловим шумадијским поседима говори и
Антун Вранчић, 1553. године, који га је и лично познавао. (Matković, 1884, стр.
22) Према српској народној традицији на врху Венчаца налазе се „неке старе зи-
дине за које народ прича да су Бакићеви двори“. (Милићевић, 1876, стр. 231,
1055) У подвенчачком селу Бањи се налази извор Бакићево врело. (Дробњаковић,
1923, стр. 271) Према народној легенди „двор и црква Бакића“, двор војводе
Павла Бакића, а понекад се говорило и Јована Бакића, налазили су се у подножју
планине Венчац, изнад извора Бањског врела, испод града Венча, у потесу Дво-
рине. (Стефановић-Караџић, 1969, стр. 138; Мишковић, 1899, стр. 203-227; Ка-
ниц, 1985, стр. 340; Дробњаковић, 1923, 271) Бакићеви двори су документовани и
археолошки потврђени у подвенчачком селу Бањи код Аранђеловца. Археолошка
истраживања су потврдила постојање цркве која је била и живописана, али и
помоћних зграда што упућује на постојање манастира.
На југоисточним падинама планине Венчац, у селу Брезовац, налази се
црква коју је саградио деспот Ђурђе, 1444. године. Црква је страдала 1595-1599.
(Бошковић, 1956, стр. 165)
У селу Врбици код Аранђеловца откривен је надгробник Милдруга и
Добруја Живчића настао између 1459. и 1462. године. (Андрејић, 2014, стр. 500;
Исти, 2015, стр. 581-582)
У натпису припрате манастира Благовештење Кабларско се помиње,
1632. године, постојање Венчачко-рудничке митрополије. (Стојановић, 1902, стр.
263) Постоји претпоставка да је седиште ове митрополије било у селу Бањи под
Венчацом где су откривени остаци цркве. (Миливојевић, 2011, стр. 170-171)

Рача
Што се тиче река Јасенице и Раче,53 као и истоимених области, оне се у
средњовековним изворима уопште не помињу. Берат за попис влаха — сточара,
1489–1491. године, у Смедеревском санџаку наводи следеће нахије: Црница, Ко-
лубара, Загора, Стари Жабар, Сивриџе, Жрнов, Железник, Ломница, Лепеница,
Јасеница, Осаница, Рача, Гружа и Рудник. (Bojanić, 1974, стр. 93) Међутим, у
каснијим турским пописима се опет не спомињу Рача и Јасеница као посебне
административне области већ само Лепеница и Ломница. Под Турцима се читава
област, од Груже до планине Космај и од планине Рудник до реке Мораве, назива
Лепеницом у оквиру истоимене нахије. (Исто)
Међутим, у првом турском попису Смедеревског санџака, 1476-78. годи-
не, поред Крагујевца и Баточине, помињу се Горња и Доња Драча. (Бакић, 1972,

53
Недељковић сматра да су име хидронима и топонима Рача мађарског порекла имајући у виду да
су Рац и Рацен етноними за Србе па је тако означена као „српска река“. (Недељковић, 1996, стр.
44.) Недељковић свакако није у праву јер се Раче налазе и у Хрватској и Словенији.
Скок претпоставља се да је овај хидроним добијен од ојконима из основе raca која се доводи у
прасродство са словенским у значењу „патка, пловка“. У прилог овој тврдњи се наводи покра-
јински облик рачак, -чка, у значењу патак. (Skok, 1971-1973, под: raca)

100
стр. 40-41) Сматра се да су у питању делови данашњег села Драче код Крагу-
јевца. Међутим, данашње село Драча се некада звало Шљап. (Радивојевић, 1911,
стр. 162) Путописци у XVIII веку и Рачу бележе под именом Драча или Драча
хан (Андрејић, 1979, стр. 81) тако да ће пре бити да су и у попису из 1476-78.
године у питању Горња и Доња Рача. (Андрејић, 2005, стр. 29, напомена 47) Рача
се помиње не само као место већ и као турска нахија, 1489-91. године. (Бојанић,
1974, стр. 93) О неком административном седишту говори откриће велике „еко-
номске“ зграде на раскрсници путева код цркве и чесме у Рачи из XV века.
Важно је упозорити и на то да се и крај на Гвоздењаку, јужно од реке Раче, у
атарима Лапова и Марковца, звао Рача.54 На том простору се, према попису из
1523. године, налазило село Глава и мезра Црквина. На овом простору се налазио
град Гоздињац који помиње Јанко Хуњади, 1448. године. По свему, овај град као
и Хлапова Пољана су припадали у неком времену жупи Рача.
Имајући све у виду долазимо до сазнања, у неком претходном периоду,
од XV-XVI века, да су следећа села: Рача, Вучић, Мирашевац, Поповић, Манђупа
и Адровац чинила Горњу Рачу а Доњу Рачу: Трнавица, Златарић, Глава, Пино-
сава и Жабари /Марковац/ а сви заједно са Вишевцом, Бошњанем, Сипићем, Лу-
кањем, Барама, Губеревцом, Крчмарима, Јарушицама и Трнавом једну предеону
целину под заједничким именом Рача. Да је тако сведочи нам да су цркве и
гробље у Рачи доскора били заједнички за сва села Горње и Доње Раче. По свему
судећи да је компактна предеона целина Горња Рача била нечија средњовековна
баштина а потом, у време турске власти тимар писара Јована. (Андрејић, 2002,
стр. 153-160) Такође, имајући у виду постојање великог разуђеног насеља Рача
крај реке Раче треба претпоставити постојање истоимене жупе на овим просто-
рима у некој дубљој прошлости.55 Реч је о прошлости пре проширивања жупе Ле-
пенице у чији састав је ушла и Рача.

Лепеница
Географски простор средњовековне жупе Лепенице је именован према
истоименој реци, левој притоци Велике Мораве, одређиван просторно њеним
сливом и сливом њених већих притока: Угљешнице, Грошнице, Драче и Ждра-
љице и њене некадашње притоке Раче али и простора горње Јасенице. Значење
имена реке Лепенице56 се увек тумачило на параетимолошки начин. Сматра се да
54
Војна карта из 1900. године.
55
Познато је да су ране и средњовековне жупе формиране у долинама река према којима су до-
бијале имена.
56
Осим леве притоке Велике Мораве овим именом је названа и десна притока Колубаре у западном
делу Србије; река западно од Сарајева у Босни, десна притоке Фојничке реке која се улива у Босну
и река код Врања, лева притока Јужне Мораве. Области у сливовима ових река се, такође, називају
Лепеница од којих су Лепеница у Шумадији и Босни познате и као жупе. (Мала енциклопедија
Просвета 2, 1986, стр. 471.) Лепенице /Јабланице — Јаблановићи, претпостављамо/ је племенско
име у хрватској жупанији модрушко–ријечкој а у Приморју се једна врста винове лозе, која има
бело грожђе, називала лепеница. Лепеница се зову два села у округу Бањалучком, један заселак код
Сарајева, село у Сплитском округу у Далмацији, место у округу Крагујевачком, место у Ваљевском
округу и село код Врања. Под именом Лепенац позната је река на Косову и место код Бруса.
(Riječnik JAZU, VI, стр. 10.)

101
је име добила зато што њена вода лепо пени. Међутим, словенски корен је “ле-
пен” у значењу јаблан тако да би хидроними Лепеница и Јабланица били комп-
лементарни. Исти би случај био и са словенским личним именом Лепена - Јаб-
лан (Riječnik JAZU, VI, 1904–1910, стр. 10.)
Као административно–географска област Лепеница се под овим именом
први пут појављује у Повељи манастира Хиландара великог жупана Стефана Не-
мање, 1198. године, (Стефан Првовенчани, 1988, стр. 55) којом означава ново-
припојене територије својој држави после смрти цара Манојла I Комнина и рата
са Византијом, а потом у Жичкој повељи, око 1220. године. (Новаковић, 1912,
стр. 572) О Лепеници пре ове године незнамо ништа али је сасвим извесно да се
ова река и истоимена жупа тако зову и много пре, чак од времена досељавања
српскословенских племена Мораваца /Бодрића, Кучана, Љутића.../ на Балкан, у
другој половини VI века и касније. (Novaković, 1985, стр. 167–171)
На основу свега се да закључити: северну границу средњовековне жупе
Лепенице, или Лепенице обе, представља јужна граница области Кучево крајем
XII века: Турија – Велики Луг – Кубришница – Јасеница. Источна граница је,
нема сумње, Велика Морава. Западна граница је на линији: извориште речице
Турије – брдо Кљештевица, западно од Орашца – Врбица /Аранђеловац/ – венац
планине Венчац – Горња Шаторња – планина Рудник /Велики Штурац/ –
Рамаћки вис – Баре – Вучковица – Честин – врх Липова глава – Бајчетина –
Аџине ливаде – Дуленски црни врх /Гледићке планине/. Јужна граница је ишла
од Честина, преко Дуленског Црног врха, планинском вододелницом реке Осани-
це и Белице: Бајчетина – Велике Пчелице, Сугубина – Црни врх – Багрдан. Када
је у питању граница северних области Немањине државе, пре свега Лепенице,
видимо да је она била северније од горњег тока реке Јасенице. То је своједобно
приметио и Стојан Новаковић: “Немања помакао границе српске државе северно
у београдску област до границе садашње наше Јасенице”. (Новаковић, 1877, стр.
230) Све области које су Немањина тековина он сматра територијом његове дедо-
вине. Та његова дедовина јесте она Србија коју је имао жупан Вукан, његов стри-
чевски деда, крајем XI и почетком XII века. Од краља Уроша II Милутина гра-
ница Србије се усталила на Дунаву и Сави тако да је све до пропасти државе,
1459. године, Лепеница била унутрашња жупа.
Крајем XIX и у XX веку Лепеница је сужена на њен географски оквир у
сливу реке Лепенице и њене највеће притоке Раче. На основу тока реке област се
делила на Горњу и Доњу Лепеницу. Михајло Динић сматра да су средњовековне
“Лепенице обе” биле под именом Горња и Доња. (Милићевић, 1876, стр. 163–
164; Динић, 1978, стр. 54) У том смислу би се могле тумачити и Лепенице обе
Стефана Немање II Првовенчаног. Међутим, имајући у виду да се кроз читав
Средњи век, све до путописа Антуна Вранчића, (Динић, 1978, стр. 59) не помиње
река Јасеница, а да је простор у њеном горњем сливу, као што је уочено, у сас-
таву жупе Лепенице, произилази да се Јасеница није тако звала раније. Ако
имамо у виду промене речних токова постоји могућност да је била у питању јед-
на река јер се Јасеница уливала у Лепеницу негде на простору данашње Велике

102
Плане, а потом се низводно уливала у Велику Мораву.57 Тек од учвршћивања
Турака на овим просторима, од друге половине XVI века, појављује се нахија
Јасеница. Ову тезу о “Лепенице обе” смо већ раније антиципирали,58 (Андрејић,
1989, стр. 12–13; Исти, 2006, стр. 187–188) а сада са прецизним убикацијом гра-
ница, она постаје још реалнија. Пошто се појављује река Ломница и потоња
нахија Ломница на просторима доњег тока Јасенице, а имајући у виду повезива-
ње са Некудимом у време упада краља Жигмунда, постоји могућност да се ова
река тако звала у средњем веку.
После исцрпних истраживања турских пописа и археолошког материјала
устврдили смо да је некадашњи град Лепеница са подграђем био на простору
данашњег Крагујевца. Крагујевац се помиње од првог турског пописа Смедерев-
ског санџака из 1476–1477. године као село и трг који је као такав постојао и
раније. Дакле, Крагујевац је постојао и пре пада српске средњовековне државе,
али се под тим именом не помиње. Овај топоним потиче од личног имена влас-
телина Крагуја чије је име изведено од истоимене птице која је служила за лов.
Име овог места са тргом и бродом на Лепеници се, по свему судећи, у том пре-
ломном периоду променило. Тада су у непосредном суседству Крагујевог трга
била села Градши и Саси и Бресница која се помиње у Жичкој повељи из 1220.
године. Уз овај трг и село Бресницу биће саграђено утврђење које ће касније, у
првој половини XV века, бити у власти великог челника Радича Поступовића.
Крагуј је као рођак челника Радича наследио баштинска права, а та права су
имали и његови потомци који живе у Бресници код Крагујевца и у првој поло-
вини XVI века. Појава већег броја топонима под именом Крагујевац и слично у
Лепеници, Гружи и Поморављу говори о постојању Крагујевих поседа који су по
њему, такође, добили име. Имајући у виду да су тргови били у власти кефалије
најближег утврђења и пошто је трг Бресница преименован у Крагујев трг сасвим
је извесно да је Крагуј био кефалија утврђења Лепеница. Остаци кула утврђења
код Бреснице и трга Крагујевац, на Метином брду, сачувани су све до средине
XIX века о чему нам убедљиво сведочи архивска грађа. На основу тога сазнајемо
да је Градши челника Радича Поступовића, са старим тргом и бродом на реки,
био седиште средњовековне жупе Лепенице. Тај град, код лепеничке Бреснице и
Крагујевог трга, морао је бити саграђен већ у току XIII века. (Андрејић, 2007,
стр. 28–50) Имајући у виду да су све власти у Деспотовини биле устројене према
великим утврђеним градовима све ће бити и да је Лепеничка власт била у вези са
утврђеним градом под именом Лепеница. Да је постојало утврђење Лепеница до-

57
Све до 1892. године Јасеница се уливала у Лепеницу а ова у В. Мораву испод села Велико
Орашје. Потом је Лепеница просекла ново корито у Старом Селу, а Јасеница је наставила свој ток
самостално све до ушћа у В. Орашју. До велике поплаве 1927. године Лепеница је пролазила кроз
атар Лапова и Марковца где се у њу уливала река Рача. Лепеница се уливала у Мораву у атару
Старог Села. Потом је просекла ново корито код Баточине и направила ново ушће у Мораву.
Слично се понашала и Ресава која се данас улива у Мораву испод Свилајнца, а некада је текла
паралелно са Моравом и у њу се уливала код данашњег Александровца.
58
Иако смо то већ у више наврата учинили, у најновије време, С. Мишић то прећуткује и чини
“откриће” тврдњом да је Лепеничка власт обухватала и изворишне делове Јасенице. (Мишић, 2007,
стр. 11.)

103
казује и помен лепеничког сераскера. То значи да се утврђење изнад Бреснице и
трга, потоњег Крагујевог трга, називао Лепеница или Лепенац. (Андрејић, 2009,
стр. 287-296)
Врло значајно место у Лепеници је била Хлапова Пољана са бродом на
Морави, данашње Лапово. Хлапову Пољану са половином брода на Морави, који
припадају војводи Михајлу, кнегиња Милица са синовима Стефаном и Вуком
прилаже манастиру Св. Пантелејмона на Атосу, 1395. године. (Новаковић, 1912,
стр. 519) По свему судећи, да Хлапова Пољана постоји и 1375-1381. године јер
манастиру Раваници припада „брод на Гложане у Морави (Шкриванић, 1970, стр.
252) јер је Гложане наспрам Лапова и то би била она друга половина брода на
Морави. У првом турском попису, 1476. године, налази се село Жабаре у коме се
одржава пазар и панађур. Некада се Доњи Крај у Лапову звао Жабарци. (Зиро-
јевић, 1970, стр. 136) Жабаре су становници напустили и одеселили се у Бра-
ничево. (Миљковић-Бојанић, 2004, стр. 168) У турским пописима се помиње и
село Глава близу мезре Црквина. На просторима данашњег Марковца, Лапову
суседном селу, постоји засеок Црквина са топонимом Глава где је по предању
било велико насеље са црквом деспота Стефана. Брежуљак на коме су Црквине
се данас зове Главица. (Зиројевић, 1970, стр. 135) Главица припада ширем брд-
ском пределу Гвоздењак који се благо спушта ка Лапову и Марковцу. У дипломи
Јанка Хуњадија, од 28. 12. 1448. године, међу поседима Ђурђа Мрњавчевића у
Браничеву и Кучеву помиње се, поред осталих, и град Гвозденац. (Fejer, 1844,
стр. 134-136; Цуњак, Вукашиновић, 1995, стр. 13) У турском попису из 1476.
године помиње се Гоздињац као напуштено село (Аличић, 1984, стр. 227) које
припада Островици.59 Уколико је на Гвоздењаку /250. м/, који доминира над мо-
равском долином, важним бродом, пазаром и панађуром на Морави постојало
утврђење са црквом до њеног рушења и нестанка насеља је морало доћи 1458.
године.

Борач - Гружа
Жупа Борач, са седиштем у граду Борач, појављује се први пут око 1220.
године са осталим жупама које су подложене епископији Жичи. (Новаковић,
1912, стр. 572) У двеста година старијој повељи византијског цара Василија II, из
1020. године, помиње се једна парохија Браничевске епархије под грчким имен
Гранстон за које је Новаковић сматрао да је транскрибовано старословенско Гра-
жа. (Новаковић, 1908, стр. 39)
У селу Пајсијевићу је пронађена остава сребрног новца краљева Уроша I,
Драгутина, Владислава II и Милутина која се везује за време после смрти краља
Драгутина, после 1316. године. (Димитријевић, 1981, стр. 9)
Жупа Борач са својим градовима Борач и Честин, уз град Островицу на
Руднику, имала је велики значај за одбрану српске државе. Међутим, први помен
Борча и Честина је у угарским изворима у време њиховог напада и заузимања,

59
Гоздинац је пописан иза села Жилница и Водице која припадају нахији Некудим. Жилница је
нестала и незна се где је била а Водица и данас постоји јужно од Смедеревске Паланке. Дакле,
између Гоздињца и Водице је само Рача.

104
1389. године. „Славни град“ Борач је врло важна тврђава српске деспотовине а у
њему ће бити седиште „борачке власти“. Турци су га први пут заузели 1438. а
потом 1459. године када су га разорили (Јовановић, 1986, стр. 13-22) јер се више
не помиње као Борач већ Подград. (Аличић, 1984, стр. 369) Честин се у изворима
помиње до 1401. године (Јовановић, 1986, стр. 24-29) и по свему судећи да је
разорен до 1410. или 1438. године.
Незна се где је било седиште нахије Гружа у време турске власти. Почет-
ком XIX века гружанска власт је била у Крагујевцу а потом у селу Кнић. Варо-
шица Кнић је постала главно административно и културно средиште Груже.
Кнић60 је знатно село које се помиње у турском попису, 1476. године. Помен
попа Петриа опомиње на постојање цркве. (Аличић, 1984, стр. 106) Кнић је јако
велико место у попису 1523. године са попом Вукманом. (Исто, стр. 89-91) Село
Кнић је хас Хизира, сина Мустафа-паше, 1540. године, а у њему је поп Радован.
(Исто, стр. 452-453) Има свог властелина Вука и два млина, 1572. године. (Исто,
стр. 227-228) У најстаријем делу Кнића, у Старом Селу крај реке Груже, постоје
две црквини и старо гробље. (Драгић, 1921, стр. 280)
Именовање жупе Борач према утврђењу, иако се простирала у горњем и
средњем току реке Груже, представља известан изузетак. Све до пропасти српске
државе ова област носи име Борач а затим се изједном са доласком Турака појав-
љује под именом Гружа.61 Али, ни тада, као ни касније, све до прве половине XX
века62 не постоји насеље са именом Гружа које би опомињало на неко жупско
средиште старије од Борча.
У близини ушћа Честинске реке и реке Рибеж у Гружу, на тромеђи варо-
шице Груже и села Грабовца и Пајсијевића, у пољу Красојевац, народно предање
говори о постојању неке старе вароши под именом Грасовац – Красојевац. (Пет-
ровић, 1948, стр. 7) Стари Грабовац се налазио у данашњем селишту, у пољу,
које данас припада селу Честину где се налазио истоимени средњовековни град.
Драгић је регистровао на овом простору, у Језеру испод Слепака, испод данаш-
њег места Груже, трагове од неке „вароши“ и неке старе калдрме. (Драгић, 1921,
стр. 248) Каниц и Милићевић су забележили да су у „красојевачкој долини“
постојале рушевине куле Орловића Павла. (Бошковић, 1958, стр. 105) На просто-
ру Салаш – Језера у пољу Красојевац нису вршена археолошка истраживања али
су се појавили случајни налази остатака архитектуре, стубова од гранита и пеш-
чара, опеке и новца који говоре о постојању градског насеља које се може дато-
вати у рани средњи век. Ово античко насеље је страдало у доба сеоба а потом је
дошло до обнављања у периоду од VIII до X века. (Богдановић, 1981, стр. 57-58)
Дакле, иако све није довољно истражено, постаје јасно да је овде постојало

60
Порекло имена Кнића је нејасно. Имајући у виду генезу топонима Пнуће крај Птерове цркве у
Расу од атрогрчког Пнукс, помишљамо да би и пословењено Кнић било од античког или герман-
ског „кникс“ – клањати се и целивати у руку. (Речник САНУ IX, 1975, стр. 665.) У книћком пољу
постоји потез Молитва, а книћански висови и град Борач стратешки доминирају Горњом Гружом.
61
Нејасан је постанак као и значења словенских топонима и хидронима: Гружа, Груж, Гржа, Грза.
Претпоставља се да су у питању туђе речи (Riječnik JAZU, III, 1887-1891, стр. 484.).
62
Данашња варошица Гружа је своје име добила преименовањем засеока Слепак села Грабовац код
Кнића почетком XX века.

105
урбано насеље са црквом које би могло одговарати Гружи и парохијалном центру
из времена 1020. године и да је ту могло бити и жупско средиште. Имајући у ви-
ду да у време ратова Стефана Немање за присаједињење Србији крајева у Помо-
рављу и у време административно-црквених реорганизација не постоји место
Гружа и жупа Гружа може се претпоставити да је у то време дошло до разарања
овог места и да је извршено премештање жупског седишта у Борач и у складу са
тим до преименовања жупе.

Морава
Име овој жупи је дала река Морава /Западна/ која се некада звала Српска
Морава а простирала се већим делом на левој а мање на десној њеној обали.
(Томовић, 2000, стр. 35) Томовић сматра да се жупа Морава простирала и за-
падно од Овчарско-кабларског масива, све до Пожеге. Међутим, некада се Запад-
на Морава у свом горњем току, од Овчарско-кабларске клисуре, звала Моравица
(Riječnik JAZU, VII, 1911-1916, стр. 3) тако да је и пожешка котлина припадала
жупи Моравица. Седиште жупе Морава је у Моравском Градцу /Чачак/. Кнез
Страцимир је у Градцу на Морави саградио Богородичину цркву на два ступа.
(Стојановић, 1927, стр. 20-21, 181, 185, 197, 202) У нашој науци се сматра да је
Страцимир рођени брат великог жупана Немање и да је цркву у Чачку саградио
нешто пре 1189. године. Међутим, кнезови Страцимир и Мирослав су били сино-
ви великог жупана Десе а велики жупан Тихомир је син великог жупана Немање
Уроша II. Страцимир је саградио цркву у Чачку за време власти његовог оца, од
1158. до 1166. године. (Андрејић, 2008, стр. 146; Исти, 2011, стр. 94-95) На осно-
ву реке и жупе, које носе исто име, може се претпоставити да се у времену пре
XII века Градац звао Морава.
Жупа Морава се први пут појављује у Жичкој повељи, око 1220. године.
(Новаковић, 1912, стр. 572) Према Г. Томовић, села из жупе Мораве која су дата
Жичи јесу: Пешчаница с Печаном, Буковица, Граховишта, Свињци, Грачаница,
Радијево, Конарево, Чрњаве са Сирчом и Брестница с тргом. (Томовић, 2012, стр.
15-19)
Краљ Милутин прилаже Хиландару, поред осталих села, виноград у
Лозници, у Морави, после 1282. године. (Новаковић, 1912, стр. 390) Цар Душан
је овај посед у Лозници потврдио као и половину ловишта у Морави, 1354. годи-
не. (Исто, стр. 431) Код Богородичине цркве у Чачку је са својом супругом Вла-
диком сахрањен Ђурђе Жугровић, војвода цара Душана, (Томовић, 1993, стр.
107-111) по свему, војвода моравски.
У време кнеза Лазара патријаршија и манастир Жича су у жупи Морава.
(Новаковић, 1912, стр. 764) Крај Градца Морава појављује се, од 1408. године,
насеље Чачак у коме се помињу дубровачки трговци. (Веселиновић, 1993, стр.
69) Од прве половине XV века оснива се епископија Морава са седиштем у
Градцу а потом митрополија са митрополитом Венедиктом. Нешто раније се жу-
па Морава проширила н Крушилницу тако да се каже „у Морави, месту званом
Жича“. (Новаковић, 1912, стр. 764)
Турци су жупу Морава претворили у истоимену нахију.

106
 Брусница
У жупи коју данас чини слив реке Дичине63 са Деспотовицом и
Чемерницом налази се данашња предеона целина Таково којој припадају бројна
данашња места: Дружетићи, Коштунићи, Прањани, Теочин, Брајићи, Полом, Ба-
њани, Лозањ, Дренова, Шарани, Лочевци, Љеваја, Озрем, Ручићи, Врнчани, Сре-
зојевци, Бара, Горња и Доња Горевница, Трбушани, Леушићи, Брезна, Бершићи,
Таково, Семедреж, Љутовница, Калиманић, Клатичево, Накучани, Мајдан, Св-
рачковце, Велереч, Неваде, Грабовица, Јабланица, Луњевице, Брусница, Горњи
Милановац, Брђани, Г. Трепча, и Прељина. (Филиповић, 1997, стр. 286)
Жупа Брусница је нешто уже подручје од Такова. Брусница је захватала
само села у сливу Бруснице и Дичине. Села у сливу Дичине јесу: Шарани, Сави-
нац, Дренова, Брезна, Бершићи, Лочевац, Таково, Клатичево, Синошевићи, Љева-
ја, Калиманићи, Накучани, Врнчани, Д. и Г. Бранетићи, Озрем, Лозањ, Теочин, Г.
Бањани и Полом. Села у сливу Бруснице: Луњевица, Семедреж, Брусмица, Мила-
новац, Грабовица, Велереч, Неваде, Сврачковац, Мајдан, Шилопај, Рудник, Љу-
товница и Грасовац. По свему судећи Брусница се на југу простирала до ушћа
Дичине у Брусницу – Деспотовицу.
Границу жупе Бруснице представља на северу гребен планине Рудник са
Островицом; на истоку Вујан; јужна граница је линији Рожањ – Црни Врх – Га-
лич а на западу планина Рајац.
Ова област је у јужној и југозападној подгорини планине Рудник која је у
средњем веку била врло значајна за српску државу због својих рудника и стра-
тешког положаја. Северна граница државе претходника великог жупана Стефана
Немање није јасна. После Немањиних проширивања државе ка северу и истоку
планина Рудник и жупе Морава, Брусница, Борач, Лепеница, Левач, Лугомир и
Белица улазе трајно у састав Србије. Граница се усталила на линији: река Јасе-
ница – Кљештевица – Букуља – Космај – Рудник – Сувобор – Маљен – Повлен –
Соколске планине. (Андрејић, 2012 а, стр. 16)
Први помен Рудника је из 1280. године, а затим се помиње као део „срем-
ске земље“ краља Драгутина, 1293. У то време долазе Саси и почиње експло-
атација рудног блага. У граду Руднику живи дубровачки конзула за читаву
„сремску земљу“, 1312. године. Драгутинов син Владислав је запосео Рудник и
Островицу и води борбу против краља Стефана Дечанског, 1321.
У време угарског напада цар Душан са својом војском и двором, 1354.
године, борави “на Брусници под Рудником“ где издаје повељу Хиландару за
село Лесковјане које прилаже госпођа Вишеслава са синовима Богданом и Бого-
јем. (Новаковић, 1912, стр. 226-428) Иако се не каже, може се претпоставити да је
у питању село Лесковац у оближњој Гружи – жупи Борач. Следи и да је поменута
властела из Бруснице, Борча или са Радника. Тврдња да се цар Душан при писа-
њу повеље налази „на Брусници“ опомиње да је у питању река Брусница имајући
63
За хидроним Дичина се сматра да је врло старо. У вези стим се упућује на некадашње
име реке Камчије у Бугарској. (Филиповић, 1960, стр. 102, нап. 72) Хидроним Дичина је
од „дичан“ у значему изузетно леп, диван, красан, чувен, славан, поносан. (Речник
САНУ, IV, 1966, стр. 357)

107
у виду сличне формулације „на Расине“, „на Модрој“, „на Топлици“ или „на Мо-
равја“ у повељама кнеза Лазара, кнегиње Милице и деспота Ђурђа. (Новаковић,
1912, стр. 336, 519, 763, 764, 770; Стојановић, 1929, стр. 198) Орбини каже да су
том приликом страдали предели Ломница и Рудник. Угарски краљ Лудвиг је из-
вршио нов напад на Рудник, 1359. године, који је пао у његове руке. Убрзо се
повукао пред царом Урошем. (Динић, 1962, стр. 5) Од 1367. године Рудник се
налази у поседу жупана Николе Алтомановића, а потом, од 1373. у трајном је
поседу кнеза Лазара, његовог сина, деспота Стефана и све до пада српске државе.
На планини Рудник су још од антике били рудници. О експлоатацији бак-
ра се појављује извор 1321. године, а о вађењу олова постоји само један помен. И
о рудницима сребра који су били најбројнији има само индиректних података, из
1429. и 1443. На Руднику је још од краља Драгутина постојала врло значајна ков-
ница новца: грошеви Руднички. Ова ковница кује и за против краља Владислава
II, цара Душана, Николу Алтомановића, деспота Стефана и Ђурђа Бранковића.
Из извора незнамо која је права имао руднички господар, војвода Никола Зојић.
Његове поседе је преузео кнез Стефан а Сребрница са црквом Св. Николе и сели-
ма дата је манастиру Св. Пантелејмона на Атосу. У Сребрници је деспот Стефан
одржао државни сабор, 1426. године. Само име Сребрнице упућује да је ту вађе-
на руда сребра. Рудник сребра „у рудничком метоху“, на Руднику и у Каменици,
имао је и челник Радич. (Исто, 10-21)
Тврђаве Рудник и Островица су са суседним мањим утврђењима пред-
стављале снажан систем одбране јер су богатства ових места била на мети напада
Угара и Турака. Острвица се први пут помиње 1323-1324. године у рату између
краља Стефана Дечанског и противкраља Владислава II. Турци су заузели и разо-
рили Острвицу, 1438. а деспот Ђурђер је обнавља, 1444. године. Турцу су је трај-
но освојили 1454. Руднички кефалија Петар Бољадиновић се помиње 1402. годи-
не. (Исто, 21-22, 14)
Кроз Брусницу су пут Рудника пролазили врло важни трговачки и војни
путеви. Дубровачки и улцињски трговци су преко Рудника и Београда ишли у
Угарску, 1433. године. И Дубровчани из Новог Брда и Приштине су долазили у
Рудник. (Спремић, 1994, стр. 598, 642, 710)
Град Рудник је имао посебан статус и закон, а Островица је била главна
тврђава у одбрамбеном систему овог важног подручја. Рудник а ни Острвица не
припадају жупи Бресница. Под Островичку „власт“ је морала бити и жупа Брус-
ница. У изворима се само помињу њена села: Вракиевштица, Бјалука и Осиаци,
која припадају градачком митрополиту Венедикту /око 1450/ и Стромово, Мари-
новац и Гунсановце, која припадају великом логотету Стефану Ратковићу /1458/.
На другој страни, митрополиту Венедикту припадају у Борачкој власти села Дру-
га Вракиевштица, Граховац и Коњуша. (Динић, 1968, стр. 237-238) Може се
претпоставити да су брусничка села у Островичој власти припадала неком дру-
гом властелину, рецимо, Косијерићима али о томе незнамо јер њихове повеље
нису сачуване.
Жупско средиште Брусница је била велико село које се касније поделило
на Малу и Велику Брусницу и Скобаљ – Жарковац. У њој је црква која је прет-

108
ворена у манастир Пречисте Богородице. Овај манастир је касније познат под
именом Врбово. (Зиројевић, 1984, стр. 82) Уз Брусницу је био жупска тврђава
Неваде – Неводи /castrum Nouady/, данас на вису Градина у истоименом селу.
Тврђаве Неваде и Честин је напао мачвански бан Петар Перењи, 1397. године.
Овај напад је доведен у везу са свргавањем рудничког војводе Николе Зојића
који се повукао у Островицу. (Ћирковић, 1995, стр. 13-21) Никола се побунио
против кнеза Стефана Лазаревића, замонашио се са сапругом и четири кћери и
отишао у манастир. (Андрејић, 2010, стр. 217-220) То је једини помен жупске
тврђаве Неваде што би значило да је том приликом трајно разорена. У том сми-
слу треба ценити у том периоду и судбину жупског средишта Бруснице.
У рудничком метоху велики челник деспота Стефана, Радич Поступовић
је, 1428-1431. године свом манастиру Враћевшниици приложио села: Горњу и
Доњу Враћевштицу, Грасовац - Красовац, Коњушу, заселак Осјаци, Брестово,
Кукавље и Белућу. (Шкриванић, 1973, стр. 135) Красовац је данашње село
Красојевац, а Брестово је по свему Брезовац у долини реке Драгобиље. Оба села
се појављују у турским пописима. (Челиковић, 2001, стр. 90-92)
У подрудничком селу Мајдану, који је по легенди некада био рударска
варош Сребрница, (Филиповић, 1960, стр. 232) унутар остатака мале цркве, у
ктиторском гробу пронађен је луксузан сребрни прстен са натписом Никола
Косиер. Прстен је датован у прву половину XIV века. (Мадас, 1991, стр. 177-181)
Из изјаве Дубровчанина Ђурађа Рабшића коју је дао, 1457. године, у присуству
сведока и рудничког скупа – кнеза и властеле рудничке – види се да се он одре-
као свог поседа у корист свог рођака, кнеза Оливера Косијерића. (Динић, 1955,
стр. 14) За Оливера је претпостављено да је потомак рудничког властелина Ни-
коле Косијера. (Мадас, 1991, стр. 177-181) Може се само претпостављати у ком
сродству су били Косијерић и Рабшић. Имајући у виду постојање Николе Ко-
сиера, још у првој половини XIV века, нису били рођаци по мушкој линији. Пре
ће бити да Ђурађ Рабшић није имао мушке потомке и да се одрекао поседа у
корист своје сестре или ћерке, која је била удата за рудничког кнеза Оливера
Косијерића. У турском попису из 1476. године у Руднику су уписани „Оливер,
син кнеза“ и „Стефан, син Оливеров“. Кнез, чији је син Оливер, може бити не-
кадашњи кнез Оливер Косијерић који се помиње само 19 година раније у овом
граду. Али може бити и неименовани кнез, син кнеза Оливера Косијерића, који
има, такође, сина Оливера. У том случају је Олверов син Стефан, унук тог неиме-
нованог кнеза.
Жупска област реке Деспотовице, у јужној подгорини Рудника, може се
довести у везу са несталом повељом Ресаве деспота Стефана. (Андрејић, 2014,
стр. 114) После открића ктиторских гробова властелинске породице Косијер /Ни-
коле Косијера и рудничког кнеза Оливера Косиерића/ у цркви села Красојевац,
(Мадас, 1991, стр. 177-181) а имајући у виду да је ово село припадало великом
челнику Радичу Поступовићу у доба деспота Стефана, (Шкриванић, 1973, стр.
135) одбаченo је народно веровање и претпоставка да је у овој цркви сахрањен
деспот Ђурђе. Мајдан са рудником, Неваде и Брусница /у којој је боравио цар
Душан, 1354. године/ крај Деспотовице могу бити део Деспотовог метоха.

109
 Из поменутог се да закључити да је у време српских деспота дошло до
промена имена реке Бруснице у Деспотовица. (Филиповић, 1960, стр. 102-103)
На Деспотовици је формирано ново насеље које је названо Деспотовица, 1852.
године, а већ 1859. је прозвано Милановац. (Исто, стр. 51, 63, 262) Поток и потес
Жупањевац у Такову опомињу на посед брусничког жупана. И Таково се налази
око реке Дичине. (Исто, стр. 103, 193) Шта више, реална је претпоставка и да
река Дичина која се улива у Брусницу припада истоименој жупи. На овај начин
се оживљава постојање реке Бруснице и истоимене жупе. До нас је под аутен-
тичним старим именом допрло једино село Брусница. По свему, Брусница је у
средњем веку имала функцију жупског средишта.
Анализа турских пописа села некадашње жупе Брусница, 1476-1516. го-
дине, упућује на то да овај крај има 35 села са 687 домова. Може се претпос-
тавити да област има само око 3.500 становника. Процес исламизације је био тек
у зачетку, укупно је 19 муслимана /Таково 6, Хрељинци 4, Шилопај 7, Озрем 2,
Семедреж 1, Љутовница 2/. Регистроване су само две мезре, села која су посто-
јала раније. Вероватно је потојало раније и село Дичина. Тако се долази до тога
да је пре 1459. године жупа Брусница имала 38 села, један манастир и дванест
цркава. Пописано је 28 млинова /Хрељинци 4, Брезна 2, Озрем 2, Неваде 2/ и 14
ваљарица /Озрем 2, Сутјеска 4, Семедреж 7, Неваде 1/. Једино се у Леваји поми-
ње ковач.
Појава попова у Бершићу, Ружићима, Горњој Дренови, Средњој Јаблани-
ци Невадама и Дичини опомињу на обновљене цркве /6/ а не на новоизграђене
јер је то било забрањено. То значи да су ове цркве, а можда и још нека, постојале
и пре 1459. године. Врло је важна појава јединог манастира у Малој Брусници
ако се има у виду старо жупско средиште.

Левач
Жупа Левач се помиње први пут 1198. у Повељи Хиландару (Стефан
Првовенчани, 1988, стр. 55) а потом у Жичкој повељи, око 1220. године.
(Новаковић, 1912, стр. 572) Област Левча у то време обухвата и данашњи
Темнић. Темнић се све до прве половине XIX века називао Доњи Левач.
(Новаковић, 1877, стр. 230) То би значило да се Левач делио на Горњи и Доњи,
али је нејасно на који начин је то одређивано јер није у питању област која се
данас опредељује сливом истоимене реке. Доњи Левач је добио име Темнић зато
што је био царски темлк после повратка тзв. Калипољских Срба, у XVII-XVIII
веку. (Тричковић, 1983, стр. 137-138) Такође, Доњи Левач је данас у доњем сливу
Каленићке реке. Деспот Стефан је даривао село Јабучје у жупи Левач, монахињи
Јевпрасији – Јефимији, 1405. године. (Новаковић, 1912, стр. 461-462) Повељом
Хиландару, 1411. године, деспот Стефан је даривао село Бачину у Левчу, (Исто,
стр. 465) на Каленићкој реки, у Доњем Левчу, данашњем Темнићу.
Постојање жупе Левач јасно наговештава да је постојала река истог имена
и истоимено место у коме је било седиште жупе.64 Каленићка река је тако
64
Неприхватљива је и неодржива тврдња С. Мишића да је „жупа Левач на реци Лугомир“. (Мишић,
2014, стр. 87)

110
прозвана по манастиру Каленићу који је саградио протовистијар Богдан, 1428.
године. То значи да се име реке тада променила име. Произилази да се река звала
Левач. И жупско место Левач је променило име и није јасно где је било. Уколико
је протовистијар Богдан или његов син био жупан Левча онда ово место треба
тражити негде у горњем току реке Левач – Каленићке реке. Најреалније је
претпоставити да је место Левач као река Левач добило име Каленић после
градње манастира.

Лугомир
Жупа Лугомир је област до Белице и Левча, односно у вези са реком Лу-
гомир. Жупа Лугомир би била област између данашње Жупањевачке реке и
Лугомира и Велике Мораве. Лугомир се први пут помиње у походу византијског
цара Манојла Комнена на Србију, 1150. године. Манојло је са војском кренуо из
Ниша и преко Лугомира одлази ка реки Сави, потом ка Дрини да би до побе-
доносне битке над Србима дошло на Тари. (Византијски извори IV, 1971, стр. 23–
26) Потом се жупа Лугомир помиње у Жичкој повељи, око 1220. године.
(Новаковић, 1912, стр. 572) У данашњем Левчу постоје остаци града Жупањевца
изнад Жупањевачке реке која се улива у Лугомир. Жупањевац је велико утвр-
ђење са горњим и доњим градом и три цркве. Једна од ових цркава, иако неве-
лика, назива се Велика жупанија. (Дероко, 1950, стр. 116-117; Бошковић, 1956,
стр. 171-172) Постоје претпоставке да је после пораза, ослепљења и замонашења
боравио у Жупањевцу, све до своје смрти, крајем XIV века, велики жупан
Никола Алтомановић. Црква Велика жупанија би могла бити боравиште великог
Жупана Николе. У Жупањевц и манастиру боравила је кнегиња Милица, 1398.
године. (Новаковић, 1912, стр. 497) Сматрамо да је Жупањевац био некадашњи
жупски град Лугомир и да се и Жупањевачка река звала Лугомир.65
Међу откривеним надгробницима из цркве у граду Жупањевцу, 1843. го-
дине, налазио се и један са надписом који је био уграђен у једну сеоску шталу.
(Живановић, 1843, стр. 193-194) Сасвим се јасно у тексту помиње велика кнеги-
ња Јела (Јелена), кнез и први витез Вранеш. По свему судећи, кнез и први витез
Вранеш је поставио надгробник својој супруги великој кнегињи Јелени. Текст се
може датовати у XV век. (Андрејић, 2015, стр. 580-581)

Белица
Белица66 се први пут помиње у Хиландарској повељи, 1198. године, (Сте-
фан Првовенчани, 1988, стр. 55) а потом у Жичкој повељи, око 1220. године. (Но-
ваковић, 1912, стр. 572) Кнегиња Милица са синовима је, 1395. године, даривала
Св. Пантелејмону на Атосу, село Трнаву у Белици. (Исто, стр. 518) Сматра се да
је жупа Белица мала област код Јагодине, у сливу истоимене реке, леве притоке

65
Мишковић је сматрао да се Жупањевачка река звала Левачка или Левач (Мишковић, 1880, стр.
104-105.).
66
Скок сматра да име хидронима има праиндоевропски корен bhe/bho у значењу светлети се. (P.
Skok, 1971, под: bio, bijel)

111
Мораве.67 Белица протиче кроз Јагодину у којој, 1399. године, кнегиња Милица
пише Дубровчанима, (Стојановић, 1929, стр. 190-191) а потом, 1411. године, дес-
пот Стефан пише повељу Хиландару „у Јагодни“. (Новаковић, 1912, стр. 466) На
Ђурђевом брду у близини Јагодине постојали су остаци града за који се сматра
да је припадао деспоту Ђурђу (Милићевић, 1876, стр. 182) или војводи Јакши
(Vetnić, 1984, 49) Брешчићу који је учествовао у заузимању Цариграда, 1453. го-
дине. Јанко Хуњади дарује Јагодину Ђурђу Мрњавчевићу, 1448. године. (Fejer,
1844, стр. 134-136) У дефтеру Смедеревског санџака село Јагодина са панађуром
је пописано 1476. као тимар Милоша Белмужевића. (Миљковић-Бојанић, 2004,
стр. 96-97, 168-169, 301)
Источно од Рековца и данас постоји село Белица изнад кога постоје оста-
ци старог града за који се претпоставља да се звао Белица. (Мијатовић, 1948, стр.
3) По свему ово је био жупски град. Белици је некада припадао и читав реко-
вачки крај. У жупи Белици је манастир Јошаница са црквом Св. Николе из прве
половине XV века.
Осаница
У новије време области Белице припадају села реке Осанице, град Јаго-
дина и села у доњем сливу реке Лугомир. У првим турским пописима се помиње
нахија Осаница што би значило да је она некада била засебна жупа. Средиште
ове невелике жупе је било у месту Осаници, коме су Турци наденули ново име
Деве-бајари – Багрдан. (Симоновић, 1980, стр. 111)

Љубостиња
У долини реке Љубостиње, под планином Гледић, простирала се исто-
имена жупа. Ова жупа се простирала и у долини Западне Мораве, од данашње
Врњачке Бање до Старог Трстеника. По свему судећи седиште жупе било је у
месту Љубостиња где је монахиња Јефимија саградила своју задужбину, цркву
Успења Св. Богородице, 1380-1383. године. (Андрејић, 2008, стр. 341-353) Код
ушћа Љубостиње у Западну Мораву, у селу Грабовцу, налази се средњовековни
град на Сутесци - „Јеринин град“. (Милићевић, 1876, стр. 180; Дероко, 1950, стр.
113; Здравковић, 1952, стр. 499-502) По свему судећи, овај град се звао Љубос-
тиња. Најновијим истраживањима откривен је, поред осталих, редак примерак
новца челника Смила, властелина Вука Бранковића, из XIV века
Жупи Љубостињи је, по свему, припадала и пространа област јужно од
планине Благотин, у побрђу и равнима око Риљачке, која се улива у Западну Мо-
раву код Велике Дренове. По свему судећи, Риљачка река се некада звала друга-
чије, највероватније Тресава, како се зове њен ток у атару села Милутовца и Ст-
рагара. Овде су данашња села: Риљац, Божуревац, Мала Сугобина, Мијајловац,
Пољна, Мала Дренова, Милутовац, Рујишник, Медвеђа, Богдање, Лазаревац, Ко-
моране, Љубава, Коњух, Страгари, Велика Дренова, Брајковац, Бела Вода и Кук-
љин.

67
Има претпоставки да се ова жупа налазила у данашњем Доњем Драгачеву, у сливу реке Белице,
десне притоке Западне Мораве. (Павловић, 1979, стр. 56-59.)

112
 У првим турским пописима, XV-XVI века, бележи се нахија Љубостиња
која је била врло пространа. (Миљковић, 2004, стр. 45-47, 49, 168) У попису се
изричито помињу у нахији Љубостиња села: Љубенић, Хрсово и Рудница. (Исто,
стр.189, 264) Хрсово припада тимару Мусе, Османа и Ибрахима, посадника
Островице, а Рудница Шахину, тобџији Островице.
У нахији Љобостиња, у сливу и у близини истоимене реке, у попису из
1476. године, регистрована су и села: Рајинац, Божуревац, Мијајловац, Љубости-
ња, Богдање и Лозна. Није извесно да овој нахији припадају и села јужно од
Западне Мораве: Почековина, Д. Црнишава, Г. Црнишава, Јасиковица, Трстеник,
Лопаш, Стари Трстеник и Стопања. (Миљковић-Бојанић, 2004, прилог карта)
Изгледа да су жупи – потоњој нахији – Љубостиња припадала и села у
долини Западне Мораве: Почековина, Д. Црнишава, Г. Црнишава, Трстеник, Ло-
паш, Стари Трстеник, Стопања и Јасиковица.
Жупски град Љубостиње је у Грабовцу, на вису изнад ушћа реке Љубос-
тиње у Западну Мораву. Ту је вероватно био и брод – прелаз преко Мораве. Ве-
роватно је ту био Бојин Брод где су „прављене лађе“ а који је опустео око 1476.
године. Лађе се праве и у суседним местима Трстеник и Броска. У попису из
1516. године се каже да у великом селу Трстеник, на „Морави има лађа“. То село
Трстеник је Стари Трстеник који ће бити премештен и који ће се у новијим ве-
ковима претворити у данашњи град Трстеник.
У селима Косорић и Трстеник су пописани попови што недвосмислено
упућује да у њима постоје цркве. Ове цркве нису могле бити саграђене после
1459. године јер су Турци изричито забрањивали градњу нових. То су морале
бити старе, цркве које су постојале пре 1459. године.
Код ушћа Љубостиње у Западну Мораву, у селу Грабовцу, налазио се
средњовековни град на Сутесци „Јеринин град“. (Милићевић, 1876, стр. 180; Де-
роко, 1950, стр. 113; Здравковић, 1952, стр. 499-502) По свему судећи, овај град
се звао Љубостиња. Најновијим истраживањима откривен је, поред осталих, ре-
дак пример новца челника Смила, из XIV века.
Око 1380. године у жупи Љубостиња, у месту Љубостиња, крај истоимене
реке, монахиња Јефимија, некадашња деспотица Јелена саградила је своју задуж-
бинску цркву Св. Богородице. (Андрејић, 2004, стр. 97-108; Исти, 2008, стр. 341-
353; Исти, 2009, стр. 153-160) У то време је успостављен метох Љубостиње уз
сагласност кнеза Лазара. Сматра се да је Љубостиња успостављена као женски
манастир у који је поред Јефимије боравила и кнегиња Милица, монахиња Ев-
генија. Међутим, већ од 1418. године манастир баштине монаси. По свему суде-
ћи, до промене је дошло после смрти јеромонахиње Јефимије. Она је умрла после
1406. године а потом је дошло до трансформације у мушки манастир.
У Љубостињи је одржан црквено-државни сабор после измирења деспота
Стефана и његовог брата Вука где је одлучено о подели земље. После тог сабора
дошло је до осликавања припрате Љубостиње где су насликане сцене Великих
сабора и на западном зиду деспот Стефан и господин Вук и кнез Лазар и кнегиња
Милица, 1409. године. (Андрејић, 2009, стр. 153-160)

113
 Код манастира Љубостиње се одржавао поводом манастирске славе го-
дишњи вашар и панађур. Али владарев жупски трг је био у подграђу тврђаве у
данашњем Грабовцу.
Оснивачка повеља манастира Љубостиње није сачувана. Основни део ме-
тоха ове цркве је морао бити у овој жупу, око ушћа реке Љубостиње у Западну
Мораву и подгорини Гледићких планина. Левачко Јабучје, једно од села мона-
хиње Јефимије, односно Љубостиње, које је некада припадало Младену Псисину,
она је даривала манастиру Св. Пантелејмона на Светој Гори. (Новаковић, 1912,
стр. 461-462) Североисточни део љубостињског имања граничио се са поседом
Каленића и протовистијара Богдана у атару села Доњи Дубич, 1418-1426. године.
(Стевовић, 2006, стр. 155)
После пада српске деспотовине, 1459. године, манастир Љубостиња је
био ослобођен плаћања пореза - харача и испенџе. Међутим, до промене је дош-
ло нешто пре 1476. године. Ова погодност је укинут и, шта више, манастир је са
својим поседима припојен зеамету Ибрахим-бега Малкочоглуа. (Ђурђев, 1960,
стр. 99) Пошто били у питању поседи и села овог манастира и зеамет се звао
Љубостиња.

Крчаг из Грбица код Крагујевца, IX-X Темнићки натпис, X век

114
 Реконструкција утврђења жупског града Ковачевац - Ломнице, X-XI век

Привезак, Кнић, X-XI век Котража, XI век Градац, XI век

Наруквица и прстен, Градац код Баточине, XI век

115
 БРАНИЧЕВО

Епархија Браничево је повељом Василија II, 1020. године, стављена под

јурисдикцију Охридске архиепископије. Она под собом има Браничево, Мора-
виск, Сфентеремон /Смедерево/, Гронстон /Гроцка/, Дивисиск /Дивостин у Кр-
њеву/, Истагланги /Сталаћ/ и Бродариск /Ћуприја/. (Новаковић, 1908, стр. 36-42)
Произилази да је земља Браничево, у првој половини XI века, захватала и ужи
појас уз западну обалу Велике Мораве. До сада нису пронађени трагови епис-
копалне цркве у месту Браничеву.
Земља Браничево је под собом имала простор: источно од Велике Мора-
ве, јужно од Дунава до планинског венца Северни Кучај – Бељаница – Хомољске
планине – Честобродица – Самањац. Земље Браничево и Кучево су чиниле тери-
торију византијске епархије Браничево до пред крај XII века. После проширења
великог жупана Стефана Немањине, крајем XII века, у саставу Браничева више
нису: Дубравица, Петрус, Грза, Црница и Раваница, а поготову је смањена тери-
торија Кучева пошто је Немања присајединио: Левач, Лугомир, Белицу, Осаницу,
Борач – Гружу, Лепенице обе и Рачу тако да је јужна кучевска граница била на
линији: Букуља – Кљештевица - река Кубришница - река Јасеница. (Андрејић,
2011, стр. 38-46) Од прве половине XIII века Браничево и Кучево су у власти
Угарске, а православна Браничевска епархија је, као Сремска са седиштем у Мит-
ровици, почела да трпи снажно питискивање од стране Католичке цркве, које ће
бити прекинуто тек са овладавањем краља Драгутина овим просторима.
Историја земље Браничево нам је на основу извора уопштено позната.
Словени су своје прво утврђење изградили на простору рановизантијског Вими-
нацијума тек у IX-X веку. Врло старо и значајно утврђење и град је Браничево у
коме се налазило епископска столица и седиште истоимене земље, а које се нала-
зило на узвишењу Браничевац крај Млаве, у близини њеног ушћа у Дунав и вели-
ког царског римског града Виминациума. (Поповић, Иванишевић, 1988, стр. 125-
128) Браничево се први пут помиње 1020. године када је при његовој цркви било
седиште истоимене епископије. Из Мораве и Браничева је Петар Дељан покренуо
устанак, 1040. године. У време трећег крсташког рата, 1189. године, на пољу крај
града је логоровао са војском Фридрих Барбароса а градом је командовао визан-
тијски дукс. Град је у састав Србије и Сремске земље краља Драгутина ушао
1291. године, а после његове смрти, 1316. године, Браничево је трајно у власти
краља Милутина. (Динић, 1978, стр. 90-92)
Са доласком Печењега и Кумана на ове просторе у XI-XIII веку дошло је,
вероватно, до деструкције словенских жупа, преименовања и нестанка неких сло-
венских имена места. Мачвом, Браничевом и Кучевом влада Угарска. Угарски
краљ ће накратко, 1272-1273. године, формирати Браничевско-кучевску банови-
ну којом ће управљати бан Георгије – Ђорђе. (Исто, 86, 95-96) Процес христија-
низације Печењега и Кумана текао је напоредо са стварањем њихове властеле.

116
Моћни град Ждрело изнад реке Млаве постао је седиште браће Дрмана и
Куделина, куманске високе властеле која је господарила земљом Браничево, пре
1292. године. Нема података када су Дрман и Куделин преузели Браничево.
Архиепископ Данило каже да су се они укоренили у Браничеву и месту „званом
Ждрело“ као самовласни „од многих времена“. (Митић, 1993, стр. 72)68 Угарски
краљ Ладислав је упутио магистра Ђорђа са војском Ердељаца и Кумана против
Дрмана још 1285. године (Јиречек, 1978. а, стр. 191, нап. 24) али по свему без
већег успеха. После њиховог напада на Србију краљеви Драгутин и Милутин су
их поразили. (Митић, 2004, стр. 81) Ови крајеви су прикључени Сремској земљи
краља Драгутина и тада је могло доћи до обнављања жупског система у земљи
Браничево. Обновљене су жупе у долини Млаве: Браничево, Млава и Омољ.
Жупа Млава ће променити име у Ждрело према значајном утврђењу. У долини
реке Пек су жупе Пек и Звижд, око реке Ресаве истоимена жупа, затим Раваница,
Мутница-Црница, Дереза-Грза и Дубравница.
Од времена цара Душана, Моравицама, Кучевом и Браничевом владали
су Растислалићи. Око 1361. године господар браничева је Радич Бранковић, син
Бранка Растислалића. Српска властела Растислалић је припадала највишим двор-
ским слојевима у време краља и цара Душана. Њихов родоначелник је извесни
Растислав али се не може тврдити да је то Растислав – Ростислав Михајла Все-
волдович, угарски мачвански бан. Позната су три брата Растислалићи: Брајко,
Радослав и Бранко. Најстарији брат Брајко је, заправо, моравички жупан Брајан,
ктитор Беле цркве у Карану. (Андрејић, 2012 б, стр. 199-229) Жупан Брајан је
имао четири кћери из два брака. Најмлађа кћер је била удата за сина краља
Душана из првог брака са ћерком деспота Иваниша. Реч је о господину Лазару,
будућем српском владару, коме је ово први брак. Тако су се Растислалићи ороди-
ли са српским владарима. У овом браку ће Лазар добити сина Добровоја – Доб-
ривоја који ће бити посечен са оцем после смрти султана Мурата на Косову по-
љу, 1389. године. (Андрејић, 2011 б, стр. 27-32; Исти, 2012 б, стр. 113-146)
Радослав Растислалић је имао сина Владислава који је сахрањен у Карану.
Најмлађи брат Бранко је страдао у обрачуну са рудинским кнезом Вуком. Бранко
је за собом оставио синове Радича и Вука, а Вук је имао сина Радича. Они су др-
жали Кучево и Браничево. Полажући право на земље Растислалића преко прве
супруге кнез Лазар и Добривоје су после сукоба развластили Радича и Вука. Ра-
дич је имао кћер Јелену која је била удата за Боришу а они су имали сина који ће
служити у војсци турског султана Бајазита и који ће се замонашити на Светој Го-
ри као Јевсевије. (Исто; Исто; Андрејић, 2011. ц, стр. 115)
За многе цркве у Млави и Ресави народно предање тврди да их је градио
Вук Бранковић. Оснивање манастира Витовнице доводи се у везу према једном

68
Занимљиво је да се и Пећ, место архиепископског седишта у Хвосну, називало Ждрело када се
описује напад видинског господара Михајла Шишмана и чудо које се том приликом десило: „Те
ноћи, када су стајали близу тога места званог Ждрело... јави ми Бог велико знамење страха, такво
знамење, да су видели велики огњени ступ где силази с неба, од кога су излазиле пламене луче и са
јарошћу паљаху њихова лица, и огњени људи са оружјем у рука и са великом жестином гоњаху их,
секући њихове пукове.“ (Митић, 1993, стр. 74)

117
предању са краљем Милутином, (Кнежевић, 1997, стр. 47-50) а друго тврди да је
цркву саградио Вук Бранковић, зет кнеза Лазара. (Каниц, 1985, стр. 222) Међу-
тим, цркву у жупи Витовница и истоименом месту саградио је Вук Бранковић
Растислалић. У повељи манастира Дренча, 1382. године, помиње се трг Кула на
реки Вителници у Браничеву. (Новаковић, 1912, стр. 764) У близини Куле налази
се манастир Брадача посвећен Благовештењу који се, такође, доводи у везу са
Вуком Бранковићем али и са Павлом Радичем. (Митошевић, 1991, стр. 105;
Обрадовић, 2003, стр. 229-300) Павле Радич није документован у историјским
изворима и по свему судећи у питању је син Радича Бранковића. По народном
предању, за Павла Радича се везује и оснивање манастира Заова, Рукумије и Сес-
трољина. Догађаји за градњу ових манастира су у вези са кнезом Лазаром и
легендом о смрти Павлове сестре Јелице, око 1385. године. Павле Радич је владао
овим пределима као “кнез Стига“. Постоји тврдња да је двор Павла Радича био у
Заови и да су Павле и његов брат /Радул/ били вазали кнеза Лазара. (Исто, стр.
105; Исто, стр. 247-248)
Свакако не случајно, у Миливи је кнез Лазар боравио 1380-1381. године о
чему сведочи његова повеља. У Миливи, код града Ресаве, кнез Лазар је издао
повељу манастиру Пантелејмону на Атосу. (Младеновић, 2003, стр. 163-170,
291-293) О. Д. Пирх је записао да је у селу Миливи било седиште Вука Бран-
ковића и да је видео рушевине његове цркве и његовог двора. (Мијатовић, 1930,
стр. 219; Ветнић, 2002, стр. 239-240) У селу постоје три развалине за које пре-
дање тврди да су старе цркве. Један део села се зове Прњавор (Зиројевић, 1985,
стр. 148) што јасно говори да је ово био метох неког већег манастира. Откопани
су остаци цркве Св. Николе код пећине и врела реке Миливе. И за цркву-манас-
тира у селу Суботици код Свилајнца се тврди да је ктитор Вук Бранковић, зета
кнеза Лазара, али у питању је Вук Бранковић Растислалић, господар Браничева
кога је „расуо“ кнез. Боравак кнеза Лазара у Миливи опомиње на значај овог
места и у претходном времену и индиректно сведочи о постојању двора. Заправо,
Милива са двором Вука Бранковића Растислалића је после његовог расапа преш-
ла у посед неког значајног властелина.
Непосредно уз манастир Манасију, у селу Буковцу се налазе развалине
цркве Св. Јована Златоустог за који се у народу мисли да је подигнута од стране
Вука Бранковића. (Мијатовић, 1930, стр. 190) И у селу Гложану, у пределу Доб-
ршево крај реке Мораве, остаци старе цркве се доводе у везу са Вуковим кти-
торством. (Исто, 198) У Суботици, у потесу Бранковац, налазили су се остаци
велике цркве коју је, такође, градио Вук Бранковић. (Исто, 233) Народно памће-
ње је погрешно јер је неоправдано једначило Вука Бранковића, господара Косова
и Вука Бранковића Растислалића, господара Браничева и Кучева. Дуго је требало
да се докаже да тврдња народне епике, да је Вук Бранковић издао кнеза Лазара у
боју на Косову, није тачна. Имајући у виду мешање Вука Бранковог Растисла-
лића и кнежевог зета Вука Бранковића у вези градње цркава у Браничеву, а све у
вези сукоба са кнезом Лазаром, разуме се да је “издаја“ Вука Бранковића Расти-
слалића приписана овом другом. (Андрејић, 2012. б, стр. 207-208) О неком преу-
зимању права Растислалића од стране кнеза Лазара може да сведочи и недовољ-

118
но јасно тумачење записа о манастиру Раваници у турском попису, из 1476.
године, а које иде у правцу разоткривања истих заблуда: „Манастир Раваница, у
њему почивају Лазаревићи и Вуковићи“. (Миљковић, Крстић, 2007, стр. 224)
Вуковићи могу бити само Вук Бранковић Растислалић и његови потомци /Радич
Бранковић Вуковић и други/.
Град Ждрело се помиње од краја XIII века када је био седиште власти
Дрмана и Куделина, куманске властеле која је владала Браничевом „у држави
земље браничевске у месту званом Ждрелу“. По свему судећи, у првој половини
XIV века, градом и жупом управљао je српски властелин Илија чији је гроб от-
кривен у Малој цркви у Ждрелу. Затим је, крајем XIV века, власт над Ждрелом и
жупом држао велики војвода Угљеша Десисалић, који је умро 1394. године као
монах Сава, а потом сахрањен у истој цркви. Угљеша је изгледа одбранио Жд-
рело од угарског краља који је 1392. године продро до њега али није успео да га
заузме. И у првој половини XV века Ждрелом владају Десисалићи и Кувети. У
Малој цркви су сахрањени Стефан Кувет, син Вука Кувета, великог челника
деспота Стефана /помиње се већ 1402./ и синови великог војводе Угљеше Деси-
салића, Вук Угљешић /умро 1438./ и Стефан Угљешић /умро 1452./. (Мадас, Га-
јић, 1983, стр. 221-242) У Малој цркви у Ждрелу је сахрањена и Теодора, супруга
Илије Десисалића, која је била из рода Кувета. (Мадас, 1996, стр. 151-157)69
Деспот Ђурђе је морао да преда Ждрело Турцима, 1438. године. Поново
је враћено 1444. а коначно је пало у турске руке и разорено, 1458. године, јер се
не помиње у потоњим турским пописима. (Миљковић, Крстић, 2007, стр. 82-83.)
У оквиру система више утврђења распоређених на обе обале Млаве у
Горњачкој клисури налазио се и значајно црквено средиште Браничева. У манас-
тиру познатом по имену Митрополија, крајем XIV века, сматра се да је било пре-
нето седиште Браничевске митрополије и да је овде било све до 1437-1438. годи-
не. (Динић, 1978, стр. 103) Осим тога, Кнез Лазар је основао манастир Ждрело
/Горњак/ и његово властелинство и подложио му поред осталог главни жупски
трг Шетоње, 1379. године. (Младеновић, 2003, стр. 23-48) Међутим, у попису
1467. године Шетоње се помиње само као село у коме је манастир Духовник
/Духови – Св. Тројица/ при чему постоје три особе које су поповски синови.
(Stojaković, 1987, стр. 88) У Ждрелу се помињу још три манастира Св. Никола,
Равање, који се лоцира код села Бистрице, и манастир непознатог имена. (Sto-
jaković, 1987, стр. 93, 215)
Најзначајнији сачувани средњовековни споменик у Хомољу је црква Ро-
ђења Богородице у Тргу код Жагубице а која је некада била посвећена Св. Нико-
ли. (Петковић, 1950, стр. 331-332) О њеној градњи нема помена сем предања које
је забележено 1733. године у коме се тврди да је саграђена пре 460. година,
односно 1274. године. Имајући у виду стилске и типолошке одлике архитектуре
цркве Св. Николе, које је хронолошки сврставају у крај XIII и почетак XIV века,
њена изградња се повезује са преузимањем Браничева од стране краља Драгу-

69
Један од Кувета би могао бити и Богое, чије је презиме несигурно читано као Кувер, (Чанак-
Медић, 2006, стр. 178-179) који је осликао спољну припрату цркву Мале Госпође – Св. Николе у
Тргу – Госпођинци код Жагубице у жупи Омољ, 1429-1430. године.

119
тина после пораза Дрмана и Куделина, одметнуте куманске властеле. (Чанак-Ме-
дић, 2006, стр. 178) У селу Рибару постојала је градина Дрман; у Кључу,
недалеко од ушћа Осанице, градина Куделин (Riječnik JAZU, II. 1884-1886, стр.
783) а Заграђе код Лазнице. Градња ове цркве и успостављање трга може бити у
вези са одвајањем ове области у посебну целину. На основу сачуваног натписа
извесног Ивана /Јована?/, из 1382-1383. године, види се да је пре ове године
саграђен ексонарстекс. Ексонартекс је саграђен у време власти властеле Растис-
лалић и кнеза Лазара над Браничевом. Пошто је ексонартекс страдао обнављан је
1429-1430. године. (Чанак-Медић, 1997, стр. 67, 78-79) На основу новијег читања
записа претпоставља се да је цркву осликао извесни Богоје /Кувер?/. (Иста, 2006,
стр. 178) Дакле, ексонартекс је изграђен већ у време власти над Браничевом Вука
Бранковића Растислалића. Село носи име по средњовековном тргу али је непоз-
нато право име овог трга и места уз који је био и где је саграђена ова црква
посебне архитектонске вредности. Може се претпоставити да су трг и место са
црквом, крај реке Млаве, били у близини утврђења и да је овде био Омољ и
жупско средиште.
Уз јужни травеј, у Богородичиној цркви у Тргу пронађен је гроб женске
особе са одојчетом крај ногу за коју се претпостаља да је из рода ктитора који је
могао бити неки српски владар или, бар, обласни господар. (Чанак-Медић, 2006,
стр. 203)
Натпис на довратнику Тршке цркве, који помиње извесног Јована, у нови-
је време је читан тако да се сматра да је настао средином XVI века. (Иста, стр.
180) Међутим, нашим читањем овај натпис има сасвим другачији смисао и време
настанка. Јованов натпис говори да је црква посвећена Мати Божјој и да је настао
приликом обнове цркве, у време првог заузима Деспотовине од стране Турака,
1441-1442. године. Посвета цркве Богородици, 1441-1442. јасно говори да је то
учињено још од стране њеног првог ктитора, крајем XIII или почетком XIV века.
(Андрејић, 2013, стр. 219)
У уклесаном натпису на западној фасади Тршке цркве код Жагубице твр-
ди се да је „в дн бл/а/го ч/ес/тиваго деспота Г/е/орга“ обновљена њена припрата,
пре 1429-1430. године, од стране „Го/спо/е Оливер“ и „повелением п/о/па Коуз-
ме“.70 Могло би се претпоставити да је припрата цркве у Госпођином тргу –
Госпођинцу обновљена од стране Оливере, тетке деспота Ђурђа, односно, нај-
млађе ћерке кнеза Лазара. Отвара се могућност за претпоставку да је у јужном
травеју био и гроб Оливерин. (Андрејић, 2013, стр. 215-216)
Ашик-паша Заде, турски хроничар из XV века, доносе низ занимљивих
података о удаји Оливере, сестре деспота Стефана, за султана Бајазита и њеној
судбини: „И 'Влк оглија' /деспот Стефан/ посла Бајазит хану посланика са небро-
јеним даровима и да му честита ступање на престо. Дође му и сестра његова оца.

70
Овај текст је почетно читан тако да произилази да су припрату обновили протопоп Кузма и
„извесни Оливер“. (Чанак-Медић, 1997, стр. 79) Новијим читањем садржај овог текста је драстично
промењен тако да се сматра да је у битању извесни Богоје Кувер. Међутим, сматрамо да је део
текста: „гпе“ скраћеница која се мора читати као „госпође“, док је име Оливера врло јасно
исписано. Дакле, у питању је врло уважена госпођа Оливера.

120
И једна мала девојчица. То је била кћи онога Лаза. Уговором је било утврђено да
је дају Бајазит хану. Бајазит хан посла посланика, девојку доведоше. Кад се
девојка састаде са Ханом, оствари се што се желело. Кад је девојка поодрасла,
послужила је за оно што јој је дужност била. 'Мојој сестри, твојој робињи, пок-
лони Смедерево, рече му. А Хан то прихвати. Не само то него јој дадоше и Го-
лубац... Све до Демир-варата /Ђердапа/. Бајазит хан је научио уживања од ове
Лаз девојке. Њеним утицајем и помоћу Али-паше почеле су да се приређују пи-
јанке“. (Елезовић, 1931, стр. 59) Дакле, Ашик-паша Заде тврди да је деспот
Стефан тражио од Бајазита да својој жени Оливери додели део српске земље што
не изгледа вероватним јер као вазал њоме влада кнез Стефан. Реч је о Смедереву
и великом делу Браничева. Међутим, овде може бити само о главном делу
мираза који је дат уз Оливеру, а потом је затражено да се Бајазит одрекне мираза
у корист своје жене Оливере. Да је Оливера имала сина са Бајазитом он би имао
право на ову земљу. Када се помиње Смедерево треба имати у виду да је у пита-
њу само насеље и трг који још увек није био утврђен.
Према народном предању бивша султанија Оливера Деспина је у току
1403. године, кратко време, боравила у манастиру Манастирици код Кладова.
Предање каже да је кћи кнеза Лазара „Милева, пошто се опростила од Бајазита и
побегла од Тамерлана, овде дошла и одморила се неко време“. Занимљиво је да
постоји повлашћен положај Кључа и Неготинске крајине под турском влашћу, у
другој половини XV века, са статусом „Султанијиних поседа“. (Милићевић,
1876, стр. 957; Гиљен, Шарановић, Јовићевић, 2010, стр. 58-59)
Уз цркву Св. Николе био је сахрањен поменути поп Кузма. (Чанак-Ме-
дић, 2006, стр. 179) Код Тршке цркве је сахрањен и Воишан Калуђеровић, а
касније и његов брат Урош. (Чанак-Медић, 2006, стр. 179-180) У натпису се по-
миње Петко који је њихов отац. Калуђеровићи се доводе у везу са Радулом
/+1508/ и његовим оцем Владом Калуђером /+1495/, војводом Влашке. Зна се да
је Радул ктитор Св. Николе у Лапушњи. Једног од потомака Кауђеровића је
касније убио Алибеговић, вероватно браничевски субаша Али-бег, 1513. године.
(Иста, 180)
Пре пада под Турке, област Хомоље се помиње само једном у вези дога-
ђаја 1454. године: „прими цар Островицу и плени до Смедерева и збег омољски“.
У првом турском попису се помиње место Госпођинце са пазаром. Ово место се
налазило у потесу Тршко поље, а са друге стране реке Млаве је потес Трг са црк-
вом. Сасвим је јасно да се место и трг где је била црква Мале Госпође звало
Госпођин Трг јер овој цркви припада. У Госпођинцу живе војнуци, али нема
свештеника у попису. Међутим, у суседном селу Изварици неки војнуци су
синови попова. (Stojaković, 1987, стр. 50, 275) Интересантно је да се у изворима
појављује још један Госпођин – Богородичин посед. У Раваничкој повељи се по-
миње „Вир Госпођин“ на Дунаву. (Шкриванић, 1970, стр. 249)
Код Жагубице, на десној обали речице Бистрице, на потесу Зидине нала-
зила се црква у народу позната као Дамила. Посвета и ктитор нису познати, црк-
ва је тролисне основе са куполом, без припрате. Датована је у прву половину XV
века. (Ристић, 1996, стр. 215)

121
 Деспот Стефан је саградио утврђени град Ресаву са црквом Св. Тројице
„у Ресави“, 1407-1419. године, као задужбину где ће бити сахрањен, 1427. годи-
не. (Филозоф, 1989, стр. 103-104) Читање и поимање „у Ресави“ се углавном ис-
кључиво вршило као зидање у области а не у месту Ресава.71 Међутим, Констан-
тин Филозоф је могао мислити и на место Ресава. У Цетињском летопису се
тврди да је деспот саградио цркву „у месту званом Ресава“. (Стојановић, 1927,
стр. 100) Иако Константин Филозоф каже да је деспот Стефан од темеља подигао
цркву у Ресави (Филозоф, 2007, стр. 103) „положи основ у име Свете Тројице“
има индиција да је црква Св. Тројице саграђена над темељима и остацима неке
старије цркве. (Бошковић, 1972, стр. 263-267) Уосталом, преводи и тврдње Конс-
тантиновог Житија деспота Стефана су контрадикторни и разликују се. У јед-
ном преводу се каже у вези освештавања Св. Тројице: „И призва патријарха... на
обновљење храма, у дане свете Педесетнице“, (Томић де Муро, Томић, 1977, стр.
7) у другом: „И призва патријарха... на посвећење храма, у дан свете Педе-
сетнице… према Соломону, када дом обнови...“, (Филозоф, 2007, стр. 103) а у
трећем: „ Позва и патријарха... да сви /присуствују/ обновљењу /тј. освећењу/
храма у дан Свете Педесетнице... на Соломонов начин, када је дом обновио...“.
(Исто, стр. 54) Разлика је велика у значењу, чак огромна, јер се тврди да је деспот
позвао на освештавање обновљеног а не новог храма. И архимандрит Филарет
Петровић је сматрао да је црква манастира Манасије подигнута на месту где је
раније била црква, као и да деспот Стефан „није подигао из основа Манасијски
град“. (Живковић-Христић, 2009, стр. 129) О постојању неке старије цркве у
Ресави опомиње и село, метох, Ресавци у Пеку из Раваничке повеље кнеза Лаза-
ра, 1379-1380. године. (Младеновић, 2003, стр. 54, 61, 93, 119; Riječnik JAZU
XIII, стр. 890) За ово село Гордана Томовић сматра да је метох цркве Св. Тројице
у Ресави деспота Стефана. (Томовић, 2008, стр. 8) Међутим, овај податак се
никако не може хронолошки довести у везу са Св. Тројицом. Очигледно је у пи-
тању метох неке старије цркве у Ресави. Осим тога, именовање овог села упућује
на то да оно потиче од области, односно жупе Ресава.72
Угарски краљ Жигмунд Луксембуршки је у једном нападу на Србију,
1392. године, гонио турску војску, идући од Браничева и Голупца долином Мла-
ве, до града Ждрела. Угарска восјка се није усудила да уђе у кланац Млаве и
нападне тврђаву Ждрело бојећи се заседе. Кланац који почиње „код тог места дуг
је седам сати хода“ /!/. (Thalloczy, Aldasy, 1907, стр. 39, 99) Султан Мурат II „пле-
ни и попали Кучево и Браничево“, 1438, године, а исто се догодило и следеће
године „плени Мурат Кучево и прими Смедерево“. Ресава је заузета 1439. годи-
не. (Стојановић, 1927, стр. 231-232) Деспот Ђурђе је морао да тврђаву Ждрело
преда Турцима, 1438. године, поново је враћена 1444. а коначно је пала у турске

71
Схватајући буквалистички речи Константина Филозофа: „обилажаше горе и поља и пустиње
тражећи где би могао подићи жељену обитељ“, успостављене су тврдње да је деспот Св. Тројицу
саградио у пустом крају. (Миљковић, 2010, стр. 240) Очигледно је у питању избор пустиње у
смислу места где већ постоји обитељ пустиножитеља.
72
Етноними Ресавац - Ресавци означава човека – људе из области Ресаве. (Riječnik JAZU XIII, стр.
890) Али, етноним Ресавци може да означава и људе који припадају манастиру Ресава.

122
руке и разорена, 1458. године, јер се не помиње у потоњим турским пописима.
(Миљковић, Крстић, 2007, стр. 82-83) Пошто је Ждрело дало отпор приликом
заузимања било је разорено и напуштено.
Приликом напада султана Мехмеда II на Србију, 1454. године, Кемал-
паша Заде каже да је тврђаву Омул заузео лично, а не помиње се Ресава што би
значило да је одбрањена. (Крстић, 2011, стр. 310) Пре пада под Турке, Хомоље се
помиње само једном у вези догађаја 1454. године: „прими цар Островицу и плени
до Смедерева и збег омољски“. Тврђава Омољ изгледа овом приликом није ра-
зорена, а Турци су је напустили. Ресава је страдала први пут, „изгоре Ресава“,
1456. године. (Стојановић, 1927, стр. 240) Дурсун-бег тврди да је Мехмед II лако
заузео градове Ресаву и Омол, „као што јутарњи лахор развија лалу румену“, који
су були „одбрана земље“, 1458 године. (Елезовић, 1932, стр. 103; Крстић, 2011,
стр. 310)73 Заправо, Махмут-паша Анђеловић осваја Ресаву предајом, 10. маја
1458. (Stojaković, 1987, стр. 252) Пошто се Ресава предала предао се и град
Омољ. Избегнута су разарања а цркве Св. Тројице у Ресави и Богородице у Тргу
из тих разлога нису постале месџиде – џамије. Ресава је претворена у магацин.
(Миљковић, 1993, стр. 130-131, нап. 18, 19) Њено властелинство је укинуто и
раздељено тимарницима. Турци су жупе Браничева претворили у нахије.
Речни систем су чиниле реке које се уливају у Велику Мораву и Дунав:
Млава, Вителница, Пек, Ресава, Раваница, Црница, Грза и Дубравница. У земљи
Браничево су постојале жупе: Браничево, Млава, Вителница, Ждрело, Омољ,
Пек, Звизд, Ресава, Раваница, Дереза – Грза, Црница – Мутница и Дубравница.
Укопно их је 12.

Браничево
По свему судећи да је жупа Браничево била у доњем току реке Млаве,
(Мишић, 2006, стр. 12) али и на простору данашњег Стига. Данашње место
Браничево на реки Пек, јужно од Великог Градишта, у некадашњој жупи Пек,
као што је то случај и са именима вароши Кучево и Петровац, новијег је датума.
Словени су своје прво утврђење изградили на простору рановизантијског Вими-
нацијума који је био обновљен у VI веку у време цара Јустинијана. Сматра се да
је то било тек у IX-X веку. Врло старо и значајно утврђење и град је Браничево у
коме се налазило епископска столица и седиште истоимене земље, а које се
налазило на узвишењу Браничевац крај Млаве, у близини њеног ушћа у Дунав и
великог царског римског града Виминациума. (Поповић, Иванишевић, 1988, стр.
125-128) Браничево се први пут помиње 1020. године када је при његовој цркви
било седиште истоимене епископије. Браничево је било у власти Бугарске а
потом Угарске. Из градова Морава и Браничево је Петар Дељан покренуо уста-
нак, 1040. године. У време трећег крсташког рата, 1189. године, на пољу крај
града је логоровао са војском Фридрих Барбароса а градом је командовао визан-

73
Крстић сматра да турски историчари град Ждрело називају Омољ. (Исто, 311) Он није у праву о
чему сведоче и каснији извори који бележе паланку Хомољ /Homul/. Паланка Омољ је на карти
нејасно лоцирана крај реке Млаве, прецизније би се могло рећи код данашње Жагубице а то би,
најпре, могло бити на брегу изнад Тршке цркве или на брду Заграђу. (Пантелић, 1948, Т. I b)

123
тијски дукс. Град је у састав Србије и Сремске земље краља Драгутина ушао
1291. године, а после његове смрти, 1316. године, Браничево је трајно у власти
краља Милутина. (Динић, 1978, стр. 90-92)
У Браничеву је, вероватно, било и жупско седиште. Од времена цара Ду-
шана, Моравицама, Браничевом и Кучевом владали су Растислалићи. Око 1361.
године господар браничева је Радич Бранковић, син Бранка Растислалића. Рас-
тислалиће и њихове земље је кнез Лазар подчинио, око 1379-1380. године. „Раси-
па кнез Лазар Радича Бранковића у Браничеву“. Повељом Раваници, 1379-1381.
године, кнез Лазар је овом манастиру подредио села у Браничеву међу којима је
и село Рукомија.74 (Цуњак, Вукашиновић, 1995, стр. 13-14) После реформе у пр-
вој половини XV века под управом града Браничева формирана је истоимена
власт. Када је деспот Ђурђе предао Браничево Турцима, 1437. године, он је од
стране Дубровчана описан као „веома богата варош“. Јанко Хуњади је својом
дипломом, од 28. 12. 1448. године, дао Ђурђу Мрњавчевићу варош и град Брани-
чево. „Comitis Georgii Marnavich Nisensis, comitis perpetui Zuonik, Sarostaeque reg-
ni Rasciae, Domini Voynizza... in Comitatibus Cucievo et Branicevo, praesertim vero
oppido cum suis arcinbus Jagodnam, Raxgnam, Lomniczam, Strazam, Constantino-
vum, Postraum, Bokonskum, Quozdoniczam cum ipsis primariis lokus Cucievo et Bra-
nicevo... indique ad terras Dominii urbis Nissensis, antiquissimi patrimoni familiaen-
suae Marnavich“ - „Поклањамо му све оне вароши, градове, села и баштине, које
је нама пресветли краљ Владислав од пре даровао у кнежинама Кучеву и Брани-
чеву, а нарочито варошице са њиховим градовима: Јагодину, Ражањ, Ломницу,
Стражу, Константиново, Нострану, Бакоњску, Гвозденцу, са самим градовима
местима Кучевом и Браничевом, и другим мањим варошицама, селиштима, сели-
ма и засеоцима, а свима оним што им припада, са планинама, ливада, шумама,
речним коритима и виноградима од Мораве па до Дунава, и оданде до земље
области града Ниша, старинске дедовине породице Мрњавчевића“. (Fejer, 1844,
стр. 134-136; Thalloczy, Aldasy, 1907, стр. 153) Град и тврђава Браничево су разо-
рени 1458. године тако да се у првом турском попису његово подграђе бележи
као село. (Миљковић, Крстић, 2007, стр. 75-77)
На простору између Велике Мораве, доњег тока Млаве и Стига у првим
турским пописима 1467-1476. године помиње се нахија Лучица што би могло
значити да се тако звала и некадашња жупа. По свему судећи, турска нахија Лу-
чица је некадашња жупа Браничево. Да је област или жупа Браничево постојала
говори Раваничка повеља, 1381. године.
У Раваничкој повељи се помиње и трг Суботица. Овај трг је био на ушћу
Мораве у Дунав, у атару данашњег села Дубравице. У турском попису из 1467.
године у нахији Лучици је пописан само као село Суботица али се наводи и њено
друго име Костадин. (Stojaković, 1987, стр. 73-74) На почетко свог похода Јован
Хуњади борави у Суботици пошто је са војском прешао Дунав, око 8. септембра
1448. године. У дипломи Јанка Хуњадија од 28. 12. 1448. године помиње се и

74
Село Рукомија не постоји а налазило се у потесу Селиште код данашњег манастира Рукомије.
Интересантно је да се помиње и село Рукомија код Скопља а припадало је манастиру Матејч.
(Трифуноски, 1955, стр. 426)

124
Константиново, варошица са градом. (Цуњак, Вукашиновић, 1995, стр. 13-14)
Уколико је Костадин и Константиново исто то би значило да је крај трга Субо-
тица било утврђење које је разорено 1458. године.

Млава
Српскословенско млав, млава, млаво значи тамноплав, модар, потом и
благ, кротак. Када је у питању име реке Млаве оно је описује као „вода која
споро, једва приметно тече“. Али, млава, млавити је и појам за млевење, снежну
олују, рушење, обарање. (Речник XII, 1984, стр. 676) Петар Скок сматра да
словенско име реке Млаве потиче од дакомезијског Malua – Malva, упоређујући
га са Dacia malvensis. (Скок, 1936, стр. 101) Полазећи од имена муниципиум Мал-
ва, Малавико – односно – Малвесациум, који се налазио на простору данашњег
села Висибабе и суседног града Пожеге, на крајњем североситочном делу римске
провинције Далмације, дошли смо до закључка да је његово име истог корена.
Такође, и име овог муниципиума потиче од имена хидронима крај кога се нала-
зио а то упућује да је данашње словенско име реке Скрапеж крај које се налазе
остаци овог муниципиума било у античко време Малва.
Полазећи за овим сазнањима произилази да се исто правило може приме-
нити и за име реке Малве – Млаве у Браничеву. То би значило да је према антич-
ком имену реке Малва постојао истоимени муниципиум. На ушћу реке Витовни-
це у Млаву, у данашњем Калишту, налазе се остаци римског муниципиума на
путу Виминациум – Идимум – Хореум Марги. (Каниц, 1985, стр. 210-220) Име
овог муниципиума није забележено у изворима и он је у науци означен као Muni-
cipio X пошто је, наводно, од Виминациума удаљен 10 миља. Имајући у виду да
име реке Млаве потиче од античког Malva јасно произилази и да се муниципиум
у Калишту звао Dacia Malvensis. Многобројни су антички налази, из II-V века,
као и словенског порекла, из VII-X века, на простору римског муниципиума и
средњовековног насеља у Калишту. Остаци античког и средњовековног утврђења
били су врло видни до новијих времена и познати као Градац. (Дероко, 1950, стр.
114; Vasić, Milošević, 2000, стр. 140-145) То нас упућује да је у данашњем Кали-
шту било жупско седиште ове врло велике ранословнске жупе и да је и словенско
име овог места било Млава.75
Постоје јаки аргументи да се, поред Дунава и Мораве, први пут помиње и
река Млава - Malava у делу арапског историчара и путописца Ал Масудија о Сло-
венима, у X веку. (Лемајић, 2007, стр. 42)
Када је у питању одгонетање жупског система у врло пространом сливу и
долини реке Млаве наилази се на велике проблеме. У првим турским пописима
земље Браничево на простору слива реке Млаве појављују се три нахије. У до-
њем току је нахија Лучица, у средњем нахија Ждрело и у горњем нахија Омољ -
Хомољ. (Stojaković, 1987, стр. 9-10) Постојала је још једна нахија за коју Аличић
сматра да је била влашка нахија. Реч је о нахији Гвозд. (Аличић, 1984, стр. 18)

75
Истоветан механизам словенских адоптација античких имена река и места јако је упадљив и за
реку Пек. Римски града Пинкум – Пенкум налазио се на ушћу истоимене реке Пинк - Пенк. Пос-
ловењени хидроним и топоним имају име Пек, а тако се звала и жупа.

125
Међутим, у дипломи Јанка Хуњадија од 28. 12. 1448. године помиње се град
Гвозденац. Нахија Лучица је названа према истоименом месту које и данас пос-
тоји јужно од Пожаревца а Ждрело према истоименом утврђењу. У Раваничкој
повељи се помиње Браничево и Хомољ. (Динић, 1978, стр. 86-87) Постоји прет-
поставка да је у доба српске деспотовине постојала власт Ждрело са седиштем у
истоименој тврђави. (Миљковић, Крстић, 2007, стр. 21) Чини се, у позно време
српске средњовековне државе ни једна жупа не опредељује се према имену реке
Млаве. Лучица је тако названа по месту, Ждрело према тврђави а Хомољ према
пределу и имену планине. Али, у турским пописима XV-XVI века појављује се и
нахија Млава. Млави припада манастир Заова, 1476. године, а то значи да је на-
хија Млава била у средњем току ове реке. (Миљковић, 2004, стр. 52, 166, 284)
Имајући у виду ову чињеницу произилази јасно да је постојала у српској држави
жупа под именом Млава.
У сваком случају, прилично велика ранословенска жупа Млава је морала
бити у читавом сливу реке Млаве. Место Млава76 на простору данашњег Калиш-
та је нестало.77 Са доласком Печењега и Кумана на ове просторе у XI-XIII веку
дошло је до деструкције словенских жупа, преименовања и нестанка неких сло-
венских имена места. Процес христијанизације Печењега и Кумана текао је напо-
редо са успињањем властеле. Моћни град Ждрело изнад реке Млаве постао је се-
диште Дрмана и Куделина, куманске високе властеле која је господарила земљом
Браничево, око 1292. године. После њиховог напада на Србију краљеви Драгутин
и Милутин су их поразили. (Митић, 2004, стр. 81) Ови крајеви су прикључени
Сремској земљи краља Драгутина и тада је могло доћи до обнављања жупског
система у земљи Браничево и долини Млаве. Тада су успостављене три жупе у
долини Млаве: Браничево, Млава и Омољ. Жупа Млава ће променити име у Жд-
рело према значајном утврђењу.

Вителница – Витовница
Ова мања жупа налазила се у сливу истоимене реке, десне притоке Мла-
ве. По свему судећи да је река Вителница са својом долином припадала у раном
периоду жупи Млава а да је издвојена у посебну жупу од почетка XIV века. Тур-
ци су ову жупу припојили нахији Ждрело.
У месту Вителници је саграђена /пре 1389./ триконхална црква од стране
непознатог ктитора посвећена Успењу Богородице /данас Св. Тројице/. Постоји
претпоставка да је црква била придворица оближњег истоименог феудалног ут-
врђења. (Ристић, 1996, стр. 212) У северни зид припрате уграђен је камен са сло-
венским и јерменским натписом исте садржине из 1218. године. (Ризнић, 1888,
стр. 8-14) Садржај натписа говори да је Ладо, син Бабугов подигао храм апостола

76
Топоним, место Млава постоји у више села кроз која протиче река Млава. У доњем току се то-
поними Млава налазе у Калишту и Малом Црнићу. У Горњем току су регистровани у Великом
Лаолу, Великом Поповцу, Дубочки, Забрђу, Каменову, Кнежици, Рашанцу, Трновчу и Шетоњу. (Јо-
вановић, 1903, стр. 316, 339, 345, 347, 349, 354, 361-362, 364, 366, 374)
77
Постоји легенда да је град у Калишту /Млава/ срушио кнез Лазар „због неког одметника својега“
/Радич Бранковић Растислалић/. (Милићевић, 1876, стр. 1031)

126
Јакова и Петра. (Динић, 1978, стр. 106-107) Овај натпис је пренет из цркве у
Орешковици која је позната као Јерменска. Код манастира је пронађена једна
златна наушница која се датује у XIII век, као и једандинар из времена краљева
Драгутина и Милутина. (Радојковић, 1969, стр. 348, бр. 24; Обрадовић, 2008, стр.
16) Једно народно предање оснивање манастира Витовнице доводи у везу са кра-
љем Милутином, (Кнежевић, 1997, стр. 47-50) а друго да је цркву саградио Вук
Бранковић, зет кнеза Лазара (Каниц, 1985, стр. 222) Међутим, цркву у жупи
Витовница и истоименом месту саградио је Вук Бранковић Растислалић.78 У
повељи манастира Дренча, 1382. године, помиње се трг Кула на реки Вителници
у Браничеву. (Новаковић, 1912, стр. 764) У близини Куле налази се манастир
Брадача посвећен Благовештењу који се, такође, доводи у везу са Вуком Бранко-
вићем али и са Павлом Радичем.79 (Обрадовић, 2003, стр. 229-230) У турском по-
пису, 1467. године, помиње се манастир Раван крај трга и насеља Кула. (Sto-
jaković, 1987, стр. 116-117)
Трг је означаван као место у коме се законито тргује, тргови краљевства,
али се тако називају и стари градови. Трг је био под заштитом владара а његови
становници нису имали војну обавезу. Потреба заштите у случају опасности или
пљачке утицала је на формирање тргова у близини утврђења, што му је давало
карактер подграђа које је /под утицајем Угарске, у XV веку/ добило назив варош.
(Ћирковић, Михаљчић, 2002, стр. 727-738) Око мостова – бродова, у близини
рудника и утврђења формирани су тргови који су били, заправо, ушорена села
која сачињавају групе дрвених кућа за становање, магазе и продавнице. Три глав-
не личности у тргу биле су: кефалија /заповедник тврђаве/, кнез и цариник који је
убирао порез од прихода. (Јиречек, Радоњић, 1978, стр. 89-90)
Угарска војска је 1390. године продрла до тврђаве Витовница – Vytiniche.
(Дероко, 1950, стр. 111) Нема података да је жупа Витовница претворена у власт
тврђаве Витовница. Тврђава је вероватно порушена пре 1467. године, можда, већ
1437-1438. године, а жупа Витовница припојена нахији Ждрело. У Турском по-
пису 1476. године село Вителница је у нахији Ждрело, а потом се помиње као
мезра која се обрађује извана. (Stojaković, 1987, стр. 93, 204) Манастир под име-
ном Витовница први пут се помиње 1537. године. (Бошковић, 1950, стр. 186)

78
Вуку Бранковићу се приписују многе цркве, али су све порушене. Народно памћење је погрешно
јер је неоправдано једначило Вука Бранковића, господара Косова и Вука Бранковића Растислалића,
господара Браничева и Кучева. Кнез Лазар се сукобио са Растислалићима и после победе их је
развластио. Дуго је требало да се докаже да тврдња народне епике да је Вук Бранковић издао кнеза
Лазара у боју на Косову. Имајући у виду мешање Вука Бранковог Растислалића и кнежевог зета
Вука Бранковића у вези градње цркава у Браничеву, а све у вези сукоба са кнезом Лазаром, разуме
се да је “издаја“ Вука Бранковића Растислалића приписана овом другом.
79
Павле Радич није документован у историјским изворима и по свему судећи у питању син Радич
Бранковића. По народном предању, за Павла Радича се везује и оснивање манастира Заова, Руку-
мије и Сестрољина. Догађаји за градњу ових манастира се везују за кнеза Лазара и легенду о смрти
Павлове сестре Јелице, око 1385. године. Овај немио догађај се збио на дан Св. Илије, 20. јул / 2.
август, у дому кнежевог властелина Павла Радича који је владао овим пределима као “кнез Стига“.
Постоји тврдња да је двор Павла Радича био у Заови. Павле и његов брат /Радул/ су били вазали
кнеза Лазара. (Митошевић, 1991, стр. 105; Обрадовић, 2003, стр. 247, 248)

127
 Ждрело
Нема помена у средњовековним изворима о постојању ове жупе. Може се
претпоставити да је она постојала ако се има у виду да су Турци после заузимања
српске деспотовине формирали нахију Ждрело, 1467. године. (Stojaković, 1987,
стр. 9-10) Нахија је добила име према територији у власти тврђаве Ждрело, у
првој половини XV века, у средњем току Млаве. (Томовић, 2008, стр. 10-11) Вла-
сти градова су формиране тако што су жупе на чијој територији су се налазили
стављене под управу њиховог војводе. Постојање власти Ждрело јасно упућује
на постојање истоимене жупе.
Град Ждрело се помиње од краја XIII века када је био седиште власти
Дрмана и Куделина, куманске властеле која је владала Браничевом „у држави
земље браничевске у месту званом Ждрелу“. По свему судећи, у првој половини
XIV века, градом и жупом управљао je властелин Илија чији је гроб откривен у
Малој цркви у Ждрелу. Затим је, крајем XIV века, власт над Ждрелом и жупом
држао велики војвода Угљеша Десисалић, који је умро 1394. године као монах
Сава, а потом сахрањен у истој цркви. Угљеша је изгледа одбранио Ждрело од
угарског краља који је 1392. године продро до њега али није успео да га заузме.
И у првој половини XV века Ждрелом владају Десисалићи и Кувети. У Малој
цркви су сахрањени Стефан Кувет, син Вука Кувета, великог челника деспота
Стефана /помиње се већ 1402./ и синови великог војводе Угљеше Десисалића,
Вук Угљешић /умро 1438./ и Стефан Угљешић /умро 1452/. (Мадас, Гајић, 1983,
стр. 221-242) У Малој цркви у Ждрелу је сахрањена и Теодора, супруга Илије
Десисалића, која је била из рода Кувета. (Мадас, 1996, стр. 151-157)
Деспот Ђурђе је морао да преда Ждрело Турцима, 1438. године, поново је
враћено 1444. а коначно је пало у турске руке и разорено, 1458. године, јер се не
помиње у потоњим турским пописима. (Миљковић, Крстић, 2007, стр. 82-83)
У оквиру система више утврђења распоређених на обе обале Млаве у
Горњачкој клисури налазио се и значајно црквено средиште Браничева. У мана-
стиру познатом по имену Митрополија, крајем XIV века, сматра се да је било
пренето седиште Браничевске митрополије и да је овде било све до 1437-1438.
године. (Динић, 1978, стр. 103) Осим тога, Кнез Лазар је основао манастир Ждре-
ло /Горњак и његово властелинство и подложио му поред осталог главни жупски
трг Шетоње, 1379. године. (Младеновић, 2003, стр. 23-48) Међутим, у попису
1467. године Шетоње се помиње само као село у коме је манастир Духовник
/Духови – Св. Тројица/ при чему постоје три особе које су поповски синови.
(Stojaković, 1987, стр. 88) У Ждрелу се помињу још три манастира Св. Никола,
Равање, који се лоцира код села Бистрице, и манастир непознатог имена. (Исто,
стр. 93, 215) Да је на простору Петровца на Млави, који се некада звао Свине –
Свиње, постојао манастир значајан доказ је и фрагмент велике и репрезентативне
камене розете моравског стила.80 (Андрејић, 1989, стр. 58, 154) Село Свиње је,

80
У ОШ „Б. Булић“ регистровали смо овај фрагмент пронађен у Петровцу, потесу Свиње. У школу
га је донео Никола Крстић. Лучни фрагмент (79/68/ х 29 х 26 см) је са једне стране украшен реље-
фним преплетом карактеристичним за моравски архитектонски тип. Претпостављени пречник
розете је 350 см.

128
1467. године, пописано са 8 кућа у поседу Хамзе али није регистровано посто-
јање цркве. (Stojaković, 1987, стр. 112) Манастир код села Свиње је у време по-
писа 1467. године био разорен јер се наводи као празан а припада тимару попо-
вог сина Дамјана.

Омољ
Манастир Ждрело, од XVIII века прозваног Горњак, основао је кнез Ла-
зар, око 1379. године, као боравиште Григорија Синаита Млађег и посветио Ва-
ведењу Богородице. У Хомољу су манастуру Ждрелу дата села Осаница, на реци
Осаници, северозападно од Жагубице; Доње Адујево, на Адујевој реци, десној
притоки Млаве, источно од Осанице; и Кисељево које „ту негде морало је бити“.
(Николић, 1973, стр. 149-155; Крстић, 2006, стр. 134) Повељом деспота Стефана,
1406. године, манастирима Водице и Тисмени дато је село Извор, (Новаковић,
1912, стр. 752) у жупи Хомољ, највероватније, са његовом црквом.
После изградње велелепне цркве Св. Тројице и утврђења у Ресави деспот
Стефан је својом повељом успоставио врло велико манастирско властелинство са
селима, црквама, прихода од рудника, тргова и бродова у Браничеву, жупама:
Ресава, Хомољу, Млави, Пеку, Браничеву и Звижду, потом у Кучеву, Лепеници,
Расини, Топлици, Руднику, Копаонику и Новом Брду. Имајући у виду да су хо-
мољска села Осаница, Доње Адујево, Кисиљево и Извор – Врело били у поседу
манастира Раванице и Ждрела, може се реално претпоставити, да су готово сва
остала села са црквама укључени у властелинство владарске цркве Св. Тројице у
Ресави: Госпођинце са тргом и црквом, Изварицу са црквом, Милатовац, Жабу-
ковица, Рибаре са црквом, Јошаница са црквом, Вуковац... (Андрејић, 2013. б,
стр. 107) После пада Деспотовине Манасија, Ждрело и Водице су, попут осталих
манастира, изгубили своје поседе и они су раздељени турским тимарницима.
Најзначајнији сачувани средњовековни споменик у Хомољу је црква Бо-
городице - Св. Николе, у Тргу код Жагубице. Црква је била посвећена Рођењу
Богородице – Малој Госпођи. (Петковић, 1950, стр. 331-332) О њеној градњи не-
ма помена сем предања које је забележено 1733. године у коме се тврди да је
саграђена пре 460. година, односно 1274. године. Имајући у виду стилске и типо-
лошке одлике архитектуре цркве Св. Николе, које је хронолошки сврставају у
крај XIII и почетак XIV века, њена изградња се повезује са преузимањем Брани-
чева од стране краља Драгутина после пораза Дрмана и Куделина, одметнуте
куманске властеле. (Чанак-Медић, 2006, стр. 178) У селу Рибару постојала је гра-
дина Дрман; у Кључу, недалеко од ушћа Осанице, градина Куделин (Riječnik
JAZU II, 1884-1886, стр. 783) а Заграђе код Лазнице. Градња ове цркве и успос-
тављање трга може бити у вези са одвајањем ове области у посебну целину. На
основу сачуваног натписа из 1382-1383. године види се да је пре ове године саг-
рађен ексонарстекс. Пошто је ексонартекс страдао обнављан је 1429-1430. годи-
не. (Чанак-Медић, 1997, стр. 67, 78-79) Дакле, ексонартекс је изграђен већ у
време власти над Браничевом Вука Бранковића Растислалића што је његово ново
ктиторство. Обнова ексонартекса у време деспота Ђурђа упућује на преузимање
цркве од стране новог ктитора. Село носи име по средњовековном тргу али је не-

129
познато право име овог трга и места уз који је био и где је саграђена ова црква
посебне архитектонске вредности. Може се претпоставити да су трг и место са
црквом, крај реке Млаве, били у близини утврђења и да је овде био град Омољ и
жупско средиште.
Код Жагубице, на десној обали речице Бистрице, на потесу Зидине нала-
зила се црква у народу позната као Дамила. Посвета и ктитор нису познати, црк-
ва је тролисне основе са куполом, без припрате. Датована је у прву половину XV
века. (Ристић, 1996, стр. 215)
Пошто је Браничевски дефтер сачињен, 1467. године, само десет година
после пада Србије јасно је да су сва села и цркве из овог пописа постојала 1459.
године, а и пре тога. Напуштена места - мезре из овог пописа су постојала ре
1459. а нестала су у то време. Према томе, у власти Хомоље, односно жупи Хо-
моље постојали су жупски град Хомоље /пре 1454./ и два мања, највероватније,
Орид и Стража. Под жупским градом се налазило подграђе са тргом и црквом
посвећеној Рођењу Богородице /1264/. Велики и главни, вишедневни годишњи
вашар је одржаван у жупском тргу код Госпођине цркве, 21. септембра. Посто-
јале су и цркве Дамила /прва половина XV века/, црква у Извору, Рибару, Јоша-
ници и Изварици. Укупно 6 цркава.
Имајући у виду праксу да су владари својим задужбинама давали хрисо-
вуљама право на бар један сталан недељни трг и на два годишња вашара – пана-
ђура такав је случај морао бити и са Богородичином црквом под градом Омољом.
Манастири су имали право да убирају све приходе од трга и панађура који се
држао у пољу поред реке. Један панађур је био властелински и одржавао се у вре-
ме неког значајнијег празника /Мала Госпођа, Петровдан, Петковица, Ивандан.../
а други, најзначајнији, у време храмовне славе. Храмовни панађур је обично
трајао осам дана, а када је у питању Тршка црква може се претпоставити да је
био седмодневни. Игуман је имао право да га држи на свом земљишту са пуним
правом и као искључиви господар и судија свима који учествују на вашару. Сав
доходак, од глобе у целини и од „вражде“ половина припадају манастиру. При
томе је манастир једини имао право да панађуру продаје вино, хлеб и месо. Уко-
лико се ко усудио да без дозволе игуманове донесе на продају ове производе
имао је право да му сву робу одузме у корист манастира и да му наплати глобу.
Своједобно је краљ Милутин предочио за свој манастир Св. Ђорђа код Скопља
да „сваки Грк или Бугарин, Србин, Латин, Арбанасин или Влах“ који долази на
његов панађур има да плати игуману, као кефалији или старешини панађура, „за-
конују царину“ каква се у то време плаћала на манастирским панађурима у Те-
тову, Грачаници и свим другим. (Грујић, 1926, стр. 72-73)
Госпојински панађур (8 / 21. септембар) на пољу крај Млаве био је један
од највећих у Браничеву. Том приликом су се стицали каравани продаваца и ку-
паца са свих страна Браничева. У средњем веку „панађур је укључивао бдење
уочи празника, свечану службу божију, литије, а био је уоквирен разноврсним
активностима и забавама“. Дешавало се да се панађур изједначује са тргом тако
да је јасан утицај панађура на настајање трајног трга – који потом битно утиче на

130
лик и урбанизацију насеља које га разликује и издваја из аграрне и руралне око-
лине. (Ћирковић, Михаљчић, 2002, стр. 488-489, 738)
Трг је означаван као место у коме се законито тргује, тргови краљевства,
али се тако називају и стари градови. Трг је био под заштитом владара а његови
становници нису имали војну обавезу. Потреба заштите у случају опасности или
пљачке утицала је на формирање тргова у близини утврђења, што му је давало
карактер подграђа које је /под утицајем Угарске, у XV веку/ добило назив варош.
(Stojaković, 1987, стр. 737-738) Око мостова – бродова, у близини рудника и ут-
врђења формирани су тргови који су били, заправо, ушорена села која сачиња-
вају групе дрвених кућа за становање, магазе и продавнице. Три главне личности
у тргу биле су: кефалија /заповедник тврђаве Омољ/, кнез и цариник, који је уби-
рао порез од прихода. (Јиречек, Радоњић, 1978. б, стр. 89-90)
Нахија Омољ се помиње у првим турским пописима 1467-1476. године.
Када је у питању име нахије Омољ - Хомољ81 изгледа да је и она добила име пре-
ма месту и тврђави /Х/Омољ.82 Приликом напада султана Мехмеда II на Србију,
1545. године, Кемал-паша Заде каже да је тврђаву Омул заузео лично. И када је
Махмуд-паша Анђеловић напао Србију, 1458. године, Дурсун-бег тврди да је
Мехмед II лако заузео градове Ресаву и Омол који су були „одбрана земље“.
(Крстић, 2011, стр. 310) Крстић сматра да турски историчари град Ждрело нази-
вају Омољ. (Исто, стр. 311) Крстић веровaтно није у праву о чему сведоче и кас-
нији извори који бележе паланку Хомољ /Homul/. Паланка Омољ је на карти не-
јасно лоцирана крај реке Млаве. Прецизније би се могло рећи испред данашње
Жагубице а то би најпре могло бити код Тршке цркве.83 (Пантелић, 1948, Т. I b)

Пек
У првим турским пописима 1467. и 1476. године помиње се нахија Пек
која захвата просторе у доњем и средњем току истоимене реке. (Stojaković, 1987,
стр. 10) Деспот Стефан је нека села у Пеку, 1405. године, приложио манастирима
Тисмени и Водица. (Новаковић, 1912, стр. 752) У горњем току реке Пек је неве-
лика нахија Звижд. (Исто) Најзнатније место је данашње Велико Градиште, а нај-
веће утврђење Голубац, на десној обали Дунава. Велико Градиште је настало крај
рушевина римског града Пинкума – Пенкум на ушћу истоимене реке Пинк -
Пенк. (Јиречек, 1978, стр. 24) Пословењени хидроним и топоним имају исто име:
Пек. Тако долазимо до логичног сазнања да је некадашњи Пинк као словенско
место постао седиште истоимене жупе. По свему судећи да се жупа Пек проте-
зала дуж читавог слива реке, а то значи и у области Звижд.

81
Топоним Хомољ се у овом облику појављује и на другим српским просторима. У оквиру влас-
телинства манастира Св. апостола Петра и Павла на Лиму /1254-1263/ се помиње село Крокочево са
засеоком Хомоле. (Новаковић, 1912, стр. 594; Мошин, Ћирковић, Синдик, 2011, стр. 228)
82
Словенска реч „омол“ означава стрмо земљиште које се одроњава и мрви. (Речник САНУ XVII,
2006, стр. 647)
83
На карти уз овај рад аустријски картограф је означио Хомољ као утврђење – паланку у равници
покрај реке Млаве југоисточно од кањона, односно Ждрела.

131
 Успостављањем власти са седиштем у великим и значајним тврђавама
жупа Пек припада Голубачкој а вероватно и власти Ждрела. Тврђава Голубац се
први пут помиње у изворима 1335. године у поседу Угарске (Ћирковић, 1968,
стр. 7) али је по свему старији. (Цуњак, Јордовић, 2002, стр. 33-34) Њиме су вла-
дали наизменично Угари, Срби и Турци. Коначно је пао у турске руке 1458.
Жупски град Пек је разорен и напуштен, а новосаграђени Голубац постаје
ново жупско средиште. Успостављањем власти са седиштем у великим и значај-
ним тврђавама Голубачкој власти припада село Тупшинце, а по свему судећи и
још нека, на пример, Двориште.
Према повељама XIV-XV века, у жупи Пек постоје села: Гарево, Жрнов-
ница, Драгољевац, Трстеник, Триброд, Љубиње, Камијево, Кумани, Смреково,
Рвеница, Вишница, Крушевица, Житковица, Гудречи, Воинци, Српци, Поточац,
Барич, Шуваинци, Тупшинце и трг Кисиљево.
У жупи Пек постојала је једна тврђава, 95 села, један трг са пазаром и
панађуром, манастир Ваведење, 12 цркава и један брод на Пеку. „Велики пут“ је
преко Пека прелазио на броду села Триброд /Три Броди/. По свему судећи пос-
тоје 12 цркве и то у селима: Трстеник, Худојевац, Клење, Храбровац, Триброд,
Смркове, Устје, Средње, Стене, Крушевица, Врзијевци и Кусић. У Пеку постоје
34 мезре, некадашња села која су напуштена.
Имајући у виду да је први попис становништва, живих и напуштених се-
ла, манастира, цркава, тргова и бродова нахија Пек и Звижд у Браничеву сачињен
само девет година после турског освајања, 1458. године, може се рећи да је ово
стање које је постојало и у време Српске деспотовине. Ово се може рећи за цркве
које су у нахијима имајући у виду да Турци нису дозвољавали градњу нових
цркава. Попис нахија Пек и Звижд је прави путоказ за реконструкцију простора и
броја села у власти тврђаве Голубац и Ресава као и властелинства манастира Ре-
сава. Тако је турски попис нахија Пек и Звижд путоказ и за реконструисање
истоимених српских средњовековних жупа имајући у виду да су турске власти
претворили жупе у нахије. (Андрејић, 2013 е, стр. 127)
Такође, уколико имамо у виду да су напади Турака, 1439. а потом 1456-
1458. године, морали утаци на то да је један део села опустео а њихова имања су
пописана као мезре које се обрађују споља. Јасно је да су ова села постојала у
време стабилизације српске деспотовина, као и у другој половини XIV века. То
значи да је у жупи Пек постојала једна тврђава, 95 села, један трг са пазаром и
панађуром, манастир Ваведење, 12 цркава и један брод на Пеку. „Велики пут“ је
преко Пека прелазио на броду села Триброд /Три Броди/.
Могло би се рећи да је, са мањим изменама, ово стање наслеђено из XIV
века када је постојао жупски систем.
У манастиру Ваведење „приблиз града Голупца“ борави инок Радослав,
1426. године. У попису из 1476. године пописана је у Голупцу махала Манастир,
(Миљковић-Бојанић, 2004, стр. 205) што значи да је манастир у окриљу тврђаве
Голубац, односно у његовом подграђу. Манастир је морао имати свој метох у Пе-
ку али о томе немам помена у изворима. Може се претпоставити да је Далша у
Звижду била његов метох с обзиром да се у њега упутио инок Радослав после

132
боравка у Ваведењу код Голупца. У цркви Ваведења је, по свему, сахрањен За-
виша Црни, 1428. године. Један план Голупца из XVIII века приказује у подграђу
једну цркву са звоником. (Зиројевић, 1984, стр. 84)
Подграђе са манастиром је вероватно било утврђено. Трг, пазар и годиш-
њи панађур на Ваведење, 21. новембра / 4. децембра, био је испред утврђеног
подграђа на простору данашње варошице Голубац.
Жупи Пек је могла припадати само северна страна Северног Кучаја.

Звизд
По свему судећи, да се у раносрпско време жупа Пек протезала дуж чи-
тавог слива реке, а то значи и у области Звижд. Уколико није било тако то би
могло значити да се река у горњем току звала Звизд, а ту би негде било и исто-
имено жупско средиште. Шта више, треба претпоставити и постојање неког утвр-
ђења Звизд у близини истоименог жупског места. Данас не постоји место Звизд а
у горњем току Пека су Мали и Велики Пек. Место Звизд се не помиње ни у по-
вељама друге половине XIV века што значи да је нестало пре почетка овог века.
Имајући у виду да Звизду припада село Дубока и Госпођин Вир на Дуна-
ву реално се може претпоставити да се ова жупа на исток простире све до Дуна-
ва, а на југ до падина Великог Крша код Бора.
У XIV веку Звижд се у изворима појављује као посебна област.84 Према
повељама XIV-XV века села жупе Звизд: Добука, Буковче, Крушевица /Кучево/,
Волуја, Посач, Каона и Госпођин Вир на Дунаву. Ресавском метоху су могла
припадати села: Крушевица, Церово, Нересница, Божан - Гложан, Шевица и За-
барје.
Само у Крушевици постоји црква, а тек саграђени манастир Далша је ра-
зорен, 1428. године. Међутим, регистровани су остаци седам цркава: на извору
Манастирске реке /Далша/, две у атару Каоне, у селу Дубока, на Маринковцу у
селу Волуји, Нересници и у крушевичком Селишту /Кучево/. Црквина у Волуји
је у народу позната као Св. Богородица. (Ризнић, 1888, стр. 32) Чини се да су ове
цркве већ разорене пре првог турског пописа 1467. године.
Сматра се да жупа Звижд и планински предели Северног Кучаја и запад-
ног дела Хомољских планина представљају у средњем веку рударски басен, руд-
ник „Кучајна са околином“. На овом простору има остатака средњевековних
рудника, али се већа експлоатација рудника Кучајне код Крушевице – Кучева –
бележи тек од 1553. године, када је, наводно, поново отворен рудник. (Мркобрад,
1997, стр. 156) И у југозападном делу Звижда, у области данашњег Мајданпека
постоје остаци старих рудокопа. (Исто) Данашњи Мајданпек је некадашњи сред-
њовековни рудник Мед/е/ни Пек. (Pantelić, 1948, карта: Tafel Ib; Ризнић, 1888,
стр. 32) Име мајдана - рудника на Малом Пеку потиче од старословенске речи
мјед – бакар, бронза. (Речник XII, 1984, стр. 274)
У Звижду постоји речица Железник крај које су остаци старог насеља
тако да постоји могућност да је овде био рудник где се вадила руда гвожђа, али
84
Староско-словенско „звизд“ значи хук, односно хучан, шиштав, сиктав, а у савременом језику
звиждук. (Петковић, 1935, стр. 78; Речник САНУ, 1969, стр. 672)

133
тај рудник, као што је већ речено, није рудник сребра Железник у Кучеву и не
треба их једначити. Испирање злата се вршило у долинама средњег и горњег Пе-
ка, али пре свега из рудника злата и бакра у горњем Пеку.
Осим малог броја насеља приметно је одсуство постојања воденица. По-
готову је то још чудније ако се има у виду да је ово рударска област јер су уз
воденице прављени и откови. И ово је чињеница која иде у прилог тврдњи да је
Звизд трпео велика разарања још од времена када је војвода Јеремија Турцима
предао Голубац.
Жупи Звизд је припадало више планина: североисточни део Хомољских
планина, јужна страна Северног Кучаја, Шомрда, западна страна Лисковца и за-
падни део Малог Крша.

Ресава
Прецизно одређивање слива реке Ресаве је од важности за тачно утврђи-
вање простора који је припадао истоименој жупи. Тачно одређивање територије
жупе Ресава не може се вршити на основу данашње географије (Narodna Enciklo-
pedija, III, 1928, стр. 749-750) зато што су реке промениле своје токове у време
великих поводања крајем XIX века. Ресава је текла напоредо са Моравом, прола-
зећи крај Жабара и Александровца и у Мораву се уливала тек у атару села Лу-
чице код Пожаревца (Павловић, 1998, стр. 278) Дакле мора се водити рачуна да
је жупа Ресава некада захватала и простор на десној страни реке Мораве, опти-
мално гледано, све до села Лучице.85
Срби су заузели тврђаву римског муниципиума и рановизантијског града
Идимум – Идим.86 Разорени антички Идимум и раносредњовековни град у да-
нашњем селу Медвеђи код Деспотовца упамћен је по имену Качар /Качер/. (Ми-
лићевић, 1876, стр. 1101; Дероко, 1950, стр. 118; Томовић, 2008, стр. 19) Словен-
ске речи „качаница“ и „качаник“ имају истоветан корен „качар“ и „качер“ и са
њима се означавају места где се пут грана, рачва, где је раскрсница, пут или мес-
то којим се много пролази, тешко пролазан и нераван камени пут, али и неприс-
тупачно, утврђено место.87 (Речник САНУ IX, 1975, стр. 367-368) Међутим, пре
ће бити да је у питању топним турског порекла од „качак“ у значењу одметник.
Да је ово место у Ресави било врло значајно види се из Првог турског по-
писа Браничева, 1467. године, где се помиње као празна мезра Качар иако се од
ње прикупља порез од пољопривреде, два млина /на Ресави/, од закупа пазара,
монопола и панађура. Приход од ове мезре износи читавих 9000 аспри. (Stoja-
ković, 1987, стр. 44) Примера ради, приход села Равно – Ћуприја износи 3529 ас-
при. (Исто, стр. 42) Ово је врло важан податак који говори да је овде у време

85
У народној епици простор Ресаве обухвата много већи простор у сливу истоимене реке. У
епским народним песмама се за манастир Раваницу каже да је у Ресави. Исто тако, село Мутница
на Црници се помиње као ресавско у предањима о браћи Мусић.
86
Досадашња делимична истраживања Идимума показују да је уништен од стране Хуна у првој
половини V века. (Vasić, Milošević, 2000, стр. 231)
87
Реч „кача“ именује и одређену змију отровницу, а „качар“ је име врсте рака, човека који израђује
бачве и каце или човека који се бави хватањем змија. (Исто, 368-369)

134
Деспотовине било велико насеље и трг са недељним пазарним даном и годиш-
њим вашаром који је обично био везан за неки црквени празник.88 То значи да је
овде била и црква. У попису тимара Мустафе, диздара тврђаве Ресава бележи се
село Војска, које се налази крај Мораве, а помиње се приход брода на Морави и
манастира Идина са приходом од свега 20 аспри. У селу Војска се помиње поп
Добривој. (Stojaković, 1987, стр. 218-219) Име овог манастира несумњиво потиче
од античког града Идима.89 По свему је манастир са црквом у близини трга и па-
зара Качер. Пошто се не наводи коме празнику је посвећен остаје нејасно када у
години је био вишедневни панађур. У близини овог трга је морало бити и неко
утврђење које је, вероватно, разорено 1438. или, пре ће бити, 1458. године, када
је овде логоровао са војском Махмуд-паша Анђеловић.
Трг је означаван као место у коме се законито тргује, тргови краљевства,
али се тако називају и стари градови. Трг је био под заштитом владара а његови
становници нису имали војну обавезу. Потреба заштите у случају опасности или
пљачке утицала је на формирање тргова у близини утврђења, што му је давало
карактер подграђа које је /под утицајем Угарске, у XV веку/ добило назив варош.
(Stojaković, 1987, стр. 737-738) Око мостова – бродова, у близини рудника и ут-
врђења формирани су тргови који су били, заправо, ушорена села која сачи-
њавају групе дрвених кућа за становање, магазе и продавнице. Три главне лич-
ности у тргу биле су: кефалија /заповедник тврђаве/, кнез и цариник, који је
убирао порез од прихода. (Јиречек, Радоњић, 1978, стр. 89-90) Главна личност
трга Качер, 1467. године, био је Мустафа кефалија Ресаве јер града Качера више
није било.
Тврђава и трг Качер налазили су се на левој обали Ресаве тако да је овде
постојао и заштићени брод – прелаз за пут који је још од доба антике а потом и
средњем веку, овуда водио на север у правцу Дунава, према жупи Млава, граду
Ждрело, Браничеву и жупи Пек и на југ према Великој Морави, према Раваници
и граду Равно. У средњем веку, велики део простора без шуме и крај река су чи-
ниле мочваре и ледине. Зато је крчење путева и градња мостова сматрана бого-
угодним делом, а најчешће је мост – брод грађен у спомен умрлог претка или
рођака. (Гуревич, 1994, стр. 61-62)
Одмах испред Качера пописано је село Суботица са 48 кућа. За Суботицу
се каже и да је пазарно место. Али и поред таковог броја кућа и пазара приход је
свега 1200 аспри. (Stojaković, 1987, стр. 43-44) Ова Суботица у Ресави није исто-
ветна са селом и тргом из Раваничке повеље кнеза Лазара која је била у Лучици.
Ово је Суботица у којој је румелијски беглербег Махмуд-паша Анђеловић, 8.

88
Панађур се одржавао повезано са неким светим празником и то један, три, осам или петнест дана
у години. У средњем веку „панађур је укључивао бдење уочи празника, свечану службу божију,
литије, а био је уоквирен разноврсним активностима и забавама. Панађури су као вид религиозне
друштвене манифестације врло рана појава на простору Балкана /XI век/. (Ћирковић, Михаљчић,
2002, стр. 488-489, 738)
89
Бранка Кнежевић једначи манастир Идин са манастиром Томић који је много касније настао. Ово
и из разлога што сматра: „Загонетно је одакле потиче ово необично име и какво му је значење“.
(Кнежевић, 1989, стр. 204-205) Име овог манастира у попису може бити турског порекла. Идин на
турском значи „бивши, био си“.

135
маја 1458. године, примио посланике из Дубровника (Исто, стр. 43) ради прего-
вора и у време предаје тврђаве Ресава. У овом селу, у потесу „Бранковац“, налазе
се остаци „велике цркве-манастира“ чији је ктитор, према легенди, био Вук
Бранковић /Растислалић/. (Ветнић, 2002, стр. 237)
На другој страни, суседно село је Милива. Свакако не случајно, у Миливи
је кнез Лазар боравио 1380-1381. године о чему сведочи његова повеља. У Мили-
ви, суседном селу код града Ресаве, кнез Лазар је издао повељу манастиру
Пантелејмону на Атосу. (Младеновић, 2003, стр. 163-170, 291-293) О. Д. Пирх је
записао да је у селу Миливи било седиште Вука Бранковића и да је видео руше-
вине његове цркве и његовог двора. (Ветнић, 2002, стр. 239-240) У селу постоје
три развалине за које предање тврди да су старе цркве. Један део села се зове
Прњавор (Зиројевић, 1985, стр. 148) што јасно говори да је ово био метох неког
већег манастира. Откопани су остаци цркве Св. Николе код пећине и врела реке
Миливе. Ова црква је обнољена. Као и у случају када су у питању легенде о ма-
настиру Витовници и цркве-манастира у селу Суботици код Свилајнца, које твр-
де да је њихов ктитор Вук Бранковић, мислећи на зета кнеза Лазара, мора се рећи
да је у питању Вук Бранковић Растислалић, господар Браничева кога је „расуо“
кнез. Боравак кнеза Лазара у Миливи опомиње на значај овог места и у претход-
ном времену и индиректно сведочи о постојању двора. Заправо, Милива са дво-
ром Вука Бранковића Растислалића је после његовог расапа прешла у посед не-
ког значајног властелина. Село Милива има 18 кућа и три млина са приходом од
1678. аспри. У селу живи поп Радослав и његови синови Миленко и Степан а то
говори да је постојала црква. (Stojaković, 1987, стр. 239-240) Северно од села
Миливе и тврђаве Ресава, пописано је село и трг Орашје са три млина, пазаром,
монополом и панађуром и приходом од 3109 акчи. Орашје има 24 куће и попа
Милослава. (Исто, 216-217)
У пространом развођу реке Ресаве, раздељеном на Горњу и Доњу пре-
деону целину, постојала је истоимена жупа и потоња турска нахија која се први
пут помиње 1467. године. (Stojaković, 1987, стр. 216-252) Остало је потпуно неза-
пажено да се река Серава код Скопља у једном извору помиње као Ресава: „И
сазда... и цркву светога Георгија на реце Ресаве“. Реч о је цркви коју је обновио
краљ Милутин у првој половини XIV века.90 (Грујић, 1925; Riječnik JAZU XIII,
1953, стр. 889) Интересантно је да се у Раваничкој повељи кнеза Лазара, 1379-
1380. године, помиње село Ресавци у Пеку. (Младеновић, 2003, стр. 54, 61, 93,
119; Riječnik JAZU XIII, 1953, стр. 890) За ово село Гордана Томовић сматра да је
метох цркве Св. Тројице у Ресави деспота Стефана. (Томовић, 2008, стр. 8) Међу-
тим, овај податак се никако не може хронолошки довести у везу са Св. Тројицом.

90
Данила II је најстарији извор који помиње реку Сераву: „цркву Св. Георгија на реци Серави“.
(Митић, 2004) И већина летописа тврди да је цркву Св. Ђорђа краљ Милутин саградио на
„Сјаравја“, „глаголиеми Сераве“, „на Серавја“ (Стојановић, 1927, стр. 76-77, 199), летописи треће
групе не помињу ову Милутинову цркву (Исто, 182, 188), а једино Врхобрезнички ову реку зна као
„Ресавја“ (Исто, 102). Има се утисак да је име реке Ресава пословењено метатезом од старијег
Серава. (као: Раса од Арса, Рача од Арча)

136
Очигледно је у питању метох неке старије цркве у Ресави. Осим тога, именовање
овог села упућује на то да оно потиче од области, односно жупе Ресава.91
Деспот Стефан је саградио утврђени град Ресаву са црквом Св. Тројице
„у Ресави“, 1407-1419. године, као задужбину где ће бити сахрањен „ка гроб-
ници... коју сам сазда у Ресави“, 1427. године. (Филозоф, 1989, стр. 103-104)
Читање и поимање „у Ресави“ се углавном искључиво вршило као зидање у
области а не у месту Ресава.92 Међутим, Константин Филозоф је могао мислити и
на место Ресава. Има индиција да је црква Св. Тројице саграђена над темељима и
остацима неке старије цркве. (Бошковић, 1972, стр. 263-267) Султан Мурат II је
заузео Ресаву, 1439. године, (Стојановић, 1927, стр. 232) а страдала је први пут,
„изгоре Ресава“, 1456. године. (Исто, 20) Махмут-паша Анђеловић коначно осва-
ја Ресаву предајом, 10. маја 1458, (Stojaković, 1987, стр. 252) потом је деспотова
црква претворена у магацин a њено властелинство укинуто.
Као и други аутори и Г. Томовић полази од поседа цркава и властеле и
нахије Ресава и када се бави питањем метоха цркве Св. Тројице без идеје о
постојању жупе Ресаве и истоимене власти. (Stojaković, 1987, стр. 1-15; Миљко-
вић-Бојанић, 2004, стр. 45-48; Миљковић, Крстић, 2007, стр. 166-181; Томовић,
2008, стр. 7-20) Иако се пре 1459. године, али ни пре 1418. године, не помиње
нема сумње да је некада постојала жупа Ресава а, према томе, успостављена је и
ресавска власт са седиштем у тврђави Ресава. Сматра се да је деспотова тврђава
добиле име по томе што је саграђена на обали реке Ресаве. Остаци неких стари-
јих грађевина, (Милићевић, 1876, стр. 1095; Мишковић, 1887, стр. 70; Каниц,
1985, стр. 273; Мијатовић, 1930, стр. 203) као и претпоставке да је на месту цркве
Св. Тројице постојала старија црква (Бошковић, 1972, стр. 263-267; Живковић-
Христић, 2007, стр. 41; Андрејић, 2008, стр. 118) говоре да је овде постојало мес-
то Ресава. Иако је одбрамбени положај овог места био непогодан деспот је ипак
одлучио да овде гради „други град земље“ зато што је ово место морало имати
значајну традицију. Река и истоимено место упућују да је овде било и раније сед-
иште жупе Ресава коју су после освајања Турци претворили у истоимену нахију.
У Ресави, у Радешину – Радошину, војвода Радослав /Михаљевић/ је саг-
радио цркву и успоставио манастир, 1404-1427. године. Војвода Радослав се
помиње у изворима од 1418. до 4. јануара 1436. године, када је умро. (Стоја-
новић, Стари српски записи и натписи, I, 1982, стр. 77; Пуцић, 1862, XXVII;
Динић, 1955, стр. 103-104; Стојановић, 2006, стр. 11-21; Живојиновић, 1968, стр.
252-253; Новаковић, 1875, стр. 21; Стојановић, 1927, стр. 230) Радослав је имао
брата Михајла и по свему они не могу бити синови деспотовог војводе Михајла
који се помиње у вези рата са Мусом, 1413. године. Њихов потомак би могао би-
ти и Радослав, ризничар деспота Лазара Бранковића, 1457. године, који има
91
Етноними Ресавац - Ресавци означава човека – људе из области Ресаве. (Riječnik JAZU XIII, стр.
890)
92
Схватајући буквалистички речи К. Филозофа: „обилажаше горе и поља и пустиње тражећи где би
могао подићи жењену обитељ“, успостављене су тврдње да је деспот Св. Тројицу саградио у пус-
том крају. (Миљковић, 2010, стр. 240) Очигледно је у питању избор пустиње у смислу места где већ
постоји обитељ пустиножитеља, али и краја који је густо насељен имајући у виду велике потребе за
радном снагом која ће градити тако велику цркву, још већу тврђаву и пратеће објекте.

137
сестриће Радослава и Радована. (Lascaris, 1935, стр. 20) Чини се да је Радослав
био војвода Ресаве, потом велики војвода деспота Ђурђа и да је његов отац онај
деспотов војвода Михајло, који се помиње крајем XIV века. То отвара претпос-
тавку да је био унук кучевског војводе Стефана Жилића.

Раваница
У невеликом сливу реке Раванице била је истоимена жупа а жупско сре-
диште је било Равно – Ћуприја на ушћу у Мораву. Међутим, нема помена жупе
Раванице у време српске средњовековне државе. На Раваници је кнез Лазар поди-
гао и тврђавом заштитио своју задужбинску цркву, 1379-1380. године. Поред
великог броја села Раваници је приложио и Равно са тргом и бродом на Морави.
(Новаковић, 1912, стр. 770) У старим летописима се каже да је Лазар саградио
цркву „у Петрусу на реки званој Раваница“ и „у страни Петрушкој“. (Стојановић,
1927, стр. 90-91) Основно властелинство манастира Раванице захватало је прос-
тор истоимене жупе. (Шкриванић, 1970, стр. 237; Симоновић, 1980, стр. 97-111)
О неком преузимању права Растислалића од стране кнеза Лазара може да сведо-
чи и недовољно јасно тумачење записа за манастир Раваницу у Турском попису,
из 1476. године, а које иде у правцу истих заблуда: „Манастир Раваница, у њему
почивају Лазаревићи и Вуковићи“. Вуковићи могу бити само Вук Бранковић
Растислалић и његови потомци /Радич Бранковић Вуковић и други/.
У првим турским пописима Браничева, 1467-1476. године, нахија Равани-
ца је невелика област у сливу истоимене реке. (Stojaković, 1987, стр. 11)

Дереза – Грза
Област у сливу реке Црнице и њене највеће притоке Грзе, у XII-XV веку,
назива се „пустиња над пустињама“, пустош Петрус“, „лешјанска пустиња“ и
„петрушке стране“. Када се говори о Петрусу као пустињи никако не треба мис-
лити да је у питању пуст и ненасељен крај већ крај и место где је манстирска
црква са пустиножитељима строгих правила. По свему судећи да се под Петру-
сом подразумева шира област која захвата склоп река Ресава, Раваница, Црница и
Грза. Такође је примећено античко порекло имена Петрус, „вероватно по имену
црквене организације, епископа или црквене посвете“. Томовић сматра и да се
река Грза93 раније звала Дерза-Дереза, (Томовић, 2008, стр. 11-12) а то значи да
се некада и жупа звала Дереза. Име реке Дерезе је, највероватније, у вези са име-
ном траве, дивљег першуна који се звао и планински петрусин. Ова релација раз-
решава и пореклом имена области Петрус од петрусин. (Riječnik JAZU, II, 1884-
1886, стр. 342)
После 1346. године цар Душан је дао Петрус у посед жупану Вукославу.
Михаљчић сматра да „стратегијски центар овог властелинства је био град –

93
Нејасно је значење и порекло хидронима и топонима: Грза, Гржа, Гружа. Сматра се да је страног,
несловенског порекла. (Riječnik JAZU, III, 1887-1891, стр. 484) Скок претпоставља да потиче из
римског периода, а на основу словенског облика гриза присутног на простору Истре, Далмације и
Хрватског приморја у значењу „живи камен, стена, камен који није гладак“. Зато сматра да је
хидроним Грза карактерисан према рељефу. (Skok, 1971-1973, под: griza)

138
утврђење Петрус, али његов природни центар био је село Лешје“. (Михаљчић,
1989, стр. 252-253) Жупан Вукослав је под градом Петрусом у Лешју саградио
своју задужбинску цркву посвећену Богородици коју ће 1360. године подложити
Хиландару. (Новаковић, 1912, стр. 437-439) Петрус и Лешје су били изнад реке
Дерезе, данас Грзе. Вукослав је по свему господар жупе са градом Петрусом, али
се не може поуздано рећи да се ова жупа звала Петрус. Логично би било да се
жупа звала Дереза - Грза према истоименој реки, али нема помена имена места
Дереза. Најпре ће бити да се средиште жупе налазило крај Грзе у селу Горња
Мутница које војвода Цреп, син жупана Вукослава, назива „очино селиште“.
„Очино селиште“ се не назива по имену али се по свему морало звати Дереза као
истоимена жупа и река.
Са седиштем у граду Петрусу успостављена је истоимена власт која се
помиње 1457. године. (Динић, 1968, стр. 238) Турци су освојили град Петрус
1439. и 1444. године и формирали нахију Петрус. (Зиројевић, Ерен, 1968, стр.
377-416)

Црница – Мутница
У повељама цара Стефана Немање Уроша V, 1360. године, и кнеза Лаза-
ра, из 1371. године, жупану Вукославу за његову цркву Св. Богородице на
његовој баштини под Петрусом, помињу се Струмен, Заструма и Мутница Доња.
(Новаковић, 1912, стр. 438; Новаковић, 1979, стр. 240) Реља Новаковић је у својој
анализи поседа из ових повеља закључио да у вези са Струменом треба имати у
виду реку Црницу, а Заструму као предео у долини Мораве, иза ушћа Црнице.
Реку Црницу у петрушко-параћинском крају, у току од села Давидовца, зову и
Мутница по свему судећи на основу мутно-тамне боје њене воде. Хидроним
Мутница – Црница је несумњиво словено-српски, настао на основу старијег
имена које је имало исто значење Стримон - Струмен. Струмен – Струма се
појављује и на словенским просторима у Полабљу и Балтику. (Новаковић, 1979,
стр. 239-248) Међутим, античка река Стримон у Егејској Македонији је добила
словенско име Струма а град на њеним обалама Струмица.94
Постојао је и други град који се у народу зове Петрус, али над реком Цр-
ницом, код Забреге. (Прокић, 1986, стр. 50-51) Постоје претпоставке да је овај
други Петрус саграђен после разарања Петруса на Баби и прилагања цркве Бого-
родице лешјанске Хиландару. (Петковић, 2009, стр. 192-193) Овај други Петрус
је саградио на свом властелинству војвода Цреп. Његово властелинство се прос-
тирало у сливу Црнице и Мутничке реке /Мутнице/, односно жупи Црница. По
свему судећи, жупи Црници је припадао и трг и брод на реки Црници – Пара-
кинов брод. Овај трг и брод је војвода Цреп приложио светогорском манастиру

94
Према разложном тумачењу Р. Новаковића и река Стримон коју помињу византијски извори, у
вези са битком на Тари, 1150. године, по свему се односи на реку Тамнаву. Хидроним Тамнава, као
и Црница, означава тамну, црну боју њене воде а то исто значење има и Струмен – Струма.
(Новаковић, 1979, стр. 243)
Хидроним Стримон има и митско значење. Стримон је бог истиоимене трачке реке а тако се звао и
митски трачки краљ Ејонеј. (Cermanović-Kuzmanović, Srejović, 1992, стр. 466)

139
Лаври, 1375. године, (Новаковић, 1912, стр. 495, 497) а одкупио га је деспот Ђур-
ђе, 1452. године. (Исто, стр. 504)
На простору власти Петрус појављује се турска нахија Петрус.

Дубравица
Дубравница или Дубравица се простире на десној обали Велике Мораве,
од Параћина до Сталаћа и Ражња. Овај крај помиње кнез Лазар у Раваничкој по-
вељи: „и бир Дубравички до Ражан и до Сталаћа“. (Исто, 770) Благојевић сматра
да је у питању жупа али и „овећа тероторија, слична Браничеву и Кучеву... у ок-
виру ове жупе постоји и омање подручје по имену Дубравница, на којем су
војсковође кнеза Лазара, Цреп и Витомир, потукли Турке 1380. године. (Бла-
гојевић, 1996, стр. 208) Дубравница је мала област, ни приближно велика као
Браничево и Кучево, пре ће бити да је у питању жупа. Међутим, данас у овом
крају постоје мање реке: Крчева и Велика а не постоји река Дубравица по којој
би ова област добила име и успостављена као жупа. Има претпоставки да је ова
област припадала жупи Загрлата.

Наушнице из Лешја код Параћина, XI-XII век

140
141
 ТИМОК

Словено-српско племе Тимочани су насељавали поречје Тимока све до

Ниша и Пирота, област од Пореча па низ Дунав до реке Искар. Простор словен-
ског племена Тимочана, који је у речном склопу слива Тимока, упућује на посто-
јање њихове кнежевине - земље Тимок. Ова кнежевина је била у савезу са Морав-
цима и њиховом кнежевином Моравијом када их је покорила Бугарска у првој
половини IX века.
У српско-византијском рату 1072-1075. године српски краљ Михајло је
освојио читаву византијску тему Бугарску и дао је свом сину Бодину на управу
који се при томе прогласио за цара. Од средине XII века, источну Србију и краје-
ве северозападне Бугарске, пространу и многољудну земљу Дендру баштинио је
српски жупан Деса. Десин син Немања такође баштини Дендру у оквиру визан-
тијске теме Перистрион, а потом српске државе Немањића крајем XII и почетком
XIII века. Од тренутка када је своје наследно право на Дендру остварио жупан
Деса средином XII века она су се пренела на његовог сина Немању, потом унука
Теху /Техомила/, параунука Константина Теха, чукунунука Михајла Шишмана и
пранунука Михајла III.
Десини потомци су своју владарску столицу пренели у Бдин, око 1292.
године, по коме је читава област названа Видинска кнежина а потом деспотство.
Видински депотат је постао вазал Србије, као и Бугарска после битке на Велбуж-
ду, 1331. године. Вазални статус Видин има и у време царева Душана и Уроша.
Видин је добио на управу Страцимир, други син бугарског цара Алексан-
дра, 1356. године. Страцимир се осамосталио, прокламовао царем, своју деспото-
вину прогласио за царство а при томе је Видинску епископију ставио под инге-
ренцију Цариградске патријаршије. Када су Турци освојили Видинско царство,
1396. године, Страцимир је погубљен а његова земља претворена у истоимени
санџак са четири нахије: Видин, Сврљиг, Бања и Белград. Највећа нахија је била
Видин која је обухватала области: Видин, Загорје, Полом, Тимок, Црна река /Цр-
ни Тимок/ и Винишница. Границе Видинског санџака нису обухватале Неготин-
ску Крајину и Кључ јер су чинили тимар који је традиционално припадао султа-
нијама још од султаније Оливере.
Страцимиров син Александар је исламизован и постао санџак-бег под
именом Искендер или именом Али-бег. Највероватније, за узврат је постао сан-
џак-бег Видина, али му се губи траг. Имајући у виду да је од више области –
некадашњих жупа формирана нахија Видин то произилази да је ова нахија пред-
стављала некадашњу земљу која је припадала видинском деспоту, а нахије Белг-
рад, Сврљиг и Бања су биле поседи високе властеле.
Имајући у виду нахије и области Видинског санџака долази се до рекон-
струкције средњовековног жупског система Видинске кнежевине па и земље Ти-
мок када је овај систем примарно био и успостављен. Средњовековне жупе у Ви-

142
динској кнежевини и некадашњој земљи Тимок јесу: Тимок, Црни Тимок, Арчар
- Загорје, Лом, Видин, Кобишница, Замна и Кривина. Проширивањем кнежевине
у њен састав су ушле и жупе: Сврљиг и Бања /део жупе Моравице/.
У непосредној вези са тимочким простором је била српска жупа Пореч
која се у средњем веку звала Вишесава а према истоименој реки (данас Поречка
река). Седиште ове жупе је била тврђава Вишесав.
У римско време се помиње племе Тимахи, а река Тимок као Timacum. У
Тимоку, на реки Тимок, налазе се и два истоимена града: Timacum maior /Тимок
Велики, код Сврљига/ и Timacum minus /Тимок Мали, Равна код Књажевца/.
(Петровић, 1997, стр. 47-49; Андрејић, 2000, стр. 77-97) Из Тимока су и три рим-
ска императора, Галерије, Лициније и Даја. (Андрејић, 2000, стр. 77-97) Словен-
ско племе Тимочана имају своју државу од почетка IX до краја X века када у
савезу са суседним Кучанима и Бодрићима и заједничким кнезом Борном прего-
варају са Францима, 823. године. (Историја српског народа 1, 1981, стр. 147; Пр-
вановић, 1970, стр. 102-106) Са нестанком кнежевине Мораве и византијске теме
Морава нестаје и име Тимока. У врема Василија II формирана је Нишка еписко-
пија, која обухвата област Ниш, Мокро, Компло, Топлицу и Видин, којој вероват-
но припадају Средњи и Доњи Тимок. (Новаковић, 1908, стр. 33-36, 56; Калић,
1983, стр. 5-40) У време српско-византијског рата 1072-1075. године просторима
источно од Велике и Јужне Мораве завладао је накратко српски принц Бодин. У
овом рату је тешко страдао Сирмиј – Дмитровица и крајеви јужно од Саве и Ду-
нава, све до Видина. (Живковић, 2000, стр. 35-57; Пириватрић, 1997, стр. 177) То
је време када се бележе снажнији продори и насељавање Печењега јужно од Саве
и Дунава што је морало имати за последицу разарање српско-словенског жупског
система. Земљом Дендром у суседству Ниша, простором западно од Старе Пла-
нине господари жупан Деса, млађи син великог жупана Уроша I, у првој полови-
ни XII века. (Андрејић, 2007, стр. 31-36) Када је Стефан Немања извршио продор
на Исток, 1185-1190. године, поред многих градова које је до темеља порушио, у
Тимоку је то учинио са градовима Кожељ, Равно и Срљиг тако да се не подигоше
до данас“. (Стефан Првовенчани, 1988, стр. 72) По свему судећи да је тада трајно
уништен и било какав административни систем у Тимоку. Крајем XIII века, прос-
тори Тимока улазе у састав Видинског деспотата под Михајлом Шишманом, си-
ном бившег бугарског цара Константина Теха и Марије Палелог. (Андрејић,
2007, стр. 45-47) У средњовековним изворима се не помиње ни било које место
под именом Тимок за такво место и град са неутврђеном убикацијом зна једино
неко народно сећање забележено у епици. Позната је само Тимок Паланка, да-
нашњи Књажевац.95 Кроз читав средњи век нема помена ни једне жупе у Источ-
ној Србији и читавом Тимоку.
Жупе су морале бити у долини Сврљишког Тимока, Црног Тимока, Белог
Тимока, Трговишког Тимока и Тимока /Великог/. У долини Белог Тимока је об-
ласт Тимок у коме су били градови Равно и Кожељ. По свему судећи да је се-

95
Извесни епски Тимок се налази у Приморју: „Да сиђемо до Тимока града“, „У Тимоку граду
бијеломе“, „До Тимока града каурскога“. За време Турака се једино данашњи Књажевац званично
звао Тимок Паланка (Detelić, 2007, стр. 202, 423)

143
диште ове жупе било Тимок Равна. Област Црна Река је у долини Црног Тимока.
Село Зајечар, на ушћу Белог и Црног Тимока је у Црној Реки. У време турске
власти читав Тимок са Заглавком је истоимена нахија, а област у долини Црног
Тимока припада нахији Црна Река. (Бојанић, 1973, стр. 38) Село Оснић Тимок у
Црном Тимоку је једино место које се зове Тимок и вероватно је ту било седиште
жупе. У долини Сврљишког Тимока је морала бити жупа са средиштем у граду
Сврљигу. На ушћу Трговишког у Сврљишки Тимок је у време под турском влаш-
ћу Тимок Паланка, данашњи Књажевац.
У средњем веку једна жупа је могла бити и у долини реке Јасенице на
којој се налази истоимено место, као и жупа Злот са истоименим местом на исто-
именој реки. У Кључу је морала бити жупа Вратна у сливу истоимене реке, са
истоименим местом96 где се налази и истоимени манастир, као и жупа Пореч у
долини истоимене реке са местом Пореч. (Јовановић, 1935)
Уколико се има у виду да су турске нахије успостављане на простору
претходних административних јединица произилази да су засигурно постојале
жупе Црна Река – Црни Тимок и Тимок.
После пада Видинског царства – деспотата Јована Страцимира, после
битке код Никопоља 25. септембра 1396. године, ова територија је претворена у
истоимени санџак. Према турском попису, из 1454-1455. године, Видински сан-
џак има четири нахије: Видин, Сврљиг, Бања и Белград. (Бојанић – Лукач, 1975,
стр. 57-90) Нахија Видин је била највећа и састојала се из неколико мањих об-
ласти, по свему некадашњих жупа: Видин, Загорје и Полом /данас у Бугарској/,
Тимок, Црна Река, Гелвије и Винишница /у Србији. У нахији Видин су биле ду-
навске тврђаве Видин и Флорентин и 128. села.
Речни, жупски систем је формиран у склопу река Тимок, као и река Ви-
шеслава - Пореч, Замна, Кобишница, Тополовац – Бдина, Арчар и Лом. У Тимоку
су постојале жупе: Бдин, Арчар – Загорје, Лом – Полом, Тимок, Црни Тимок,
Сврљиг, Вишелава – Пореч, Кривина – Кључ, Замна и Кобишница. Укупно: 10.
(Андрејић, 2015, стр. 115)

Бдин
После заузимања античке Бононије ово место је словенизирано и постало
средиште жупе. Код Бдина се улива река под данашњим именом Тополовац.
Око тврђаве Бдин налазило се велико подграђе са двором, епархијском
црквом, тргом и монополом и бродом на Дунаву. По свему судећи да је епар-
хијска црква била претворена у џамију и данас јој нема трага. Пошто су видински
деспоти и „цар“ Страцимир имали и своје емисије новца у Бдину је била и ков-
ница. У време цара Душана и његовог сина Уроша „Бдин са Загорјем“ је део Ср-
бије или је вазална српска земља.
У Градецу код Видина пронађена су два надгробна камена, из XIII-XV ве-
ка, који говоре о властеоским личностима: Станислави, ћерки Новака а жени
Драксине, и Станислава. (Валов, 1979, стр. 87-91) Станислав и Станислава би
96
Место се звало Врата а насељено је становништвом из Влашке у XVIII-XIX веку (Јовановић,
1940, стр. 71, 228, 244-246, 268.).

144
могли биити брат и сестра а отац познати Новак /Дебелић – Шишман/ из 1404.
године. У попису из 1454. године се помиње село Драгсиновче тако да то упућује
да је био посед властелина Драксине.
Сва села нахије Видин су постојала и некадашњој жупи али им треба при-
дружити и она која су напуштена. Приметно је да у Видинском санџаку нема
много мезри јер је цар Страцимир предао своју земљу Турцима. У области Видин
нахије Видин постоји 46 села и 2 мезре, а то значи да су у некадашњој жупи Бдин
била жива 48 села. Цркве три манастира: Св. Петар, Липовце и Пречисте Богоро-
дице и раније су постојали јер нису могле бити грађене после пада земље пошто
су Турци забранили градњу нових.
Код Видина се налазио и стари брод – прелаз преко Дунава. У селу Бре-
гову, које се налази на левој обали Тимока при његовом ушћу у Дунав, налазио
се брод – прелаз преко Тимока којим је ишао пут за Видин. Крај њега су остаци
зидина старог града на десној обали. (Detelić, 2007, стр. 69)

Арчар - Загорје
Ова област се налази у планинском залеђу око реке Арчар. На брегу код
ушћа реке у Дунав налазило се старо античко утврђење Рациариа, чије је име
словенизирано у форми Арчар. После заузимања ово утврђење је постало жупско
средиште. Ова околност упућује на то да се у старије време жупа звала Арчар.
У области Загорје нахије Видин постоји 17 села и 9 мезри а то значи да је
у жупи постојало 26 села. По свему судећи да је у Арчару био трг и брод.
У селу Дунавци је пронађена већа остава новца деспота Страцимира. (Ју-
рукова, Пенчев, 1990, стр. 153)

Полом – Лом
Ова велика жупа се налазила у сливу реке Лом а њено средиште је био
град Лом на утоку у Дунав и Белград. Из ове жупе је издвојена област са твр-
ђавом Белград у горњем току реке Лом. У нахији Лом је регистровано само 9 се-
ла и два напуштена што упућује на то да је овај равничарски део некадашње жу-
пе доста страдао. Жупа у горњем току реке Лом је била мање приступачна и у
њој је сачувано много више села: 44 и 7 мезре. Дакле, у жупи је, око 1390-1400.
године, било укупно 62 села.
У жупи, као ни у потоњим нахијама Белград и Полом не помиње се ни
један манастир. Брод – прелаз код града Лома на истоименој реки се налазио у
селу Момин брод. У Горњем Лому је био знатан трг – село Трговиште код Бел-
града. Трг је био и у Лому на Дунаву.

Тимок
Централна жупа земље Тимок је по свему истоимена жупа. Седиште жупе
Тимок било је у месту Тимок које се налазило код ушћа Трговишког у Бели Ти-
мок. Границе жупе на истоку су биле дуж венца Старе Планине, на југозападу су
то Сврљишке планине и тресибаба, на западу планине Девица и Тупижница. Гра-
ница између жупе Сврљиг и Тимок била је у теснацу Сврљишког Тимока код

145
места Подвис. Узводно уз Трговишки Тимок жупа се простирала до његовог
извора код превоја код села Сугрин. Низводно низ Бели Тимок жупа се прости-
рала до клисуре Вратарнице.
По заузимању тврђаве и града Timakum - Тимок, код данашњег Књажев-
ца, на простору око истомене реку, Словени су успоставили жупу. И жупа Тимок
је била доста велика. Простирала се дуж Трговишког Тимока, у доњем току Свр-
љишког и горњем току Белог Тимока. По свему судећи тврђава је добила име Ра-
вно а место у близини ње је добило име Тимок и у њему је било жупско средиш-
те. У Равни је пронађен по један крст из X-XI и XII-XIII века. (Petrović, 1997, стр.
55) Око 1400. године жупа је имала најмање 68 живих села и већи број цркава.
Између Трговишта и Каменице, у клисури Трговишког Тимока, налазе се
остаци велике касноантичке и средњовековне тврђаве Бараница. У оквиру комп-
лекса Баранице откривени су темељи и остаци цркава: Св. Петка, Св. Богородица
и на брду Војиновац. Св. Богородица је на стени горњем граду тврђаве. На брду
Војиновац је црква великих димензија и са криптом. Сачувана је једна мермерна
парапетна плоча са стубићима, V-VI век. Под брдом је откривена некропола из
X-XI вака. У близини, у селу Штрбац пронађен је крст од бронзе са представом
Св. Николе из XI-XII века. (Петровић, Јовановић, 1997, стр. 25-26, 125)
Тврђаве Равно и Кожељ у Тимоку су од стране великог жупана Немање
разорене, 1186. године, и не помињу се више у изворима. Налази оружја, секира
и некропола у Равни и Кожељу, из XIII-XIV века, потврђују постојање ових села.
(Исто, 121-122, 128-129) Врло значајно старо жупско средиште је било у Доњој
Каменици о чему сведочи налаз представе коњаника од бронзе из IX-X века.
(Исто, 126)
Неоправдано се манастир Пречисте /Богородице/ „близу села Манастир-
шчине“ доводи у везу са данашњим манастиром Суводолом. Манастир и црква
Пречисте Богородице је био у Доњој Каменици. Село се звало Везир Каменица и
у њој је „седео“ паша. Богородичину цркву у Д. Каменици је обновио, 1321-1325.
године, господин Бела Урош – Белаур97 и његов брат Михајло III, видински дес-
пот и потоњи бугарски цар. Цркву су живописали ученици сликарске тајфе кра-
ља Милутина. (Андрејић, 2007, стр. 221-222) По свему судећи, на основу налаза
позлаћене сребрне дијадеме из гроба у цркви Доње Каменице овде је сахрањена
супруга господина Белаура. (Петровић, Јовановић, 1997, стр. 127)
Црква у Д. Каменици је била при двору који је био утврђен. Остаци обје-
ката и некропола упућују на то да је једног тренутка била претворена у манастир.
Некропола је била коришћена врло дуго, све до XVIII века. По свему судећи да је
у Д. Каменици било средиште нахије које се касније преместило у Тимок Палан-
ку. Сви гробови су били оријентисани правцем запад-исток. (Јовановић, 1980,
стр. 74) У једном гробу ове некрополе пронађена је дијадема од позлаћених среб-
рних правоугаоних плочица које су биле украшене флоралним рељефом. Дијаде-
ма је датована у XIV-XV век (Поповић, Јовановић, 1997, стр. 127) иако има ана-
логије са оном из Грбореза у Босни, XIII-XIV века. (Радојковић, 1969, стр. 350)

97
Може се претпоставити да је супруга господина Белаура била ћерка тимочког жупана.

146
 Град Сврљиг и Соколницу, које је држао одметнути Хамза - Гамза,98 вој-
вода деспота Стефана, султан Муса је заузео а становништво градова и околине
раселио, 1413. године. Муса је заузео Соколницу и заробио Хамзу а затим послао
у Једрене где је погубљен. (Филозоф, 1989, стр. 115) Потом је напао градове
Липовац и Болван, Сталаћ и Копријан. (Исто) Сви су усвојили да је Соколница
тврђава Соко Град код Бање. Међутим, убикација Соколнице као Соко Града „не
мора бити тачна“ при чему се наводи и тврдња бугарских научника који су Со-
колницу убицирали негде у горњем току реке Тимок. (Мишић, 1987, стр. 77) Ми-
шић је град Соколницу убедљиво лоцирао у Горњој Соколовици крај Алдиначке
– Жуковачке реке, југоисточно од Књажевца. (Исти, 77) Произилази да је у поз-
ном периоду главна тврђава у жупи Тимок била Соколница.
На месту Пусто Трговиште је по традицији било велико насеље од кога су
касније настала села Трговиште и Каменица. У Трговишту се налазе остаци црк-
ве Св. Романа. Традиција говори да се Каменица некада звала Везир Каменица и
да је у њој седео паша. (Споменици тимочке епархије, 1934, стр. 199, 201) У тур-
ском пописима 1454-1455. године Каменица је тимар Јусуфа, сина Наиб-Ала.
(Бојанић-Лукач, 1976, стр. 85) У Трговишту се налазио трг, а до њега некадашња
Тимок паланка - Гургусовац /Књажевац/ где се по легенди налазио град Голубац
или Петровац. (Станојевић, 1940, стр. 419; Живановић, 1999, стр. 778-779) О Ти-
мок паланки сведоче и налази мача и некрополе из XIV-XV века. (Петровић, Јо-
вановић, 1997, стр. 124, 129)
На цркви Св. Тројице у Г. Каменици је сачуван запис деспота Лазара и го-
дином 1457. када је зидана. Постоје тврдње да је у питању српски деспот Лазар.
Ова тврдња је одбачена пошто у то време Тимок не припада српској деспотови-
ни. Сматрамо да је у питању потомак видинског деспота Страцимира и Драгане,
кћери кнеза Лазара. (Андрејић, 2010, стр. 208) Међутим, грађење ове цркве у то
време отвара многа занимљива питања ако се има у виду да су Турци забранили
градњу нових цркава а и обнављање старих је понекад довођено у питање. Одоб-
рење и градња ове цркве од стране деспота Лазара подразумева да је он био зна-
тан клетвеник видинског санџак-бега и султана. Занимљиво је да се у попису из
1444-1446. године каже да је тимар „са деспотовог тахвила дат Караџи, диздару
Сврљига“. Заповедник тврђаве Сврљиг је Сулејман-бег, исламизирани син Кова-
ча Богдана, (Зиројевић, Ерен, 1968, стр. 388) који се помиње и као Кара-Богдан.
Судећи према налазима сребрних наушница, из XIII, (Милошевић, 1990,
стр. 154, бр. 250) и копаља, из XIV-XV века, знатно средњовековно место је било
и у данашњој Кални. (Петровић, С. Јовановић, 1997, стр. 123)
Жупа Тимок је око 1400. године имала 69 села: Ненадовце, Пошава, Хрк-
виште, Бесна Лука, Јелашница, Горња Глоговица, Врбица, Дајковце, Вина, Крчи-

98
Војвода Хамза упућује на неког исламизираног војводу. Мишљења смо да би његово
право име могло бити Гамза. Аналогна деформација је примећена и у вези епског Мусе
кесеџије, за које се сматра да је у питању Турчин. Међутим, доказали смо да је у питању
православни Арбанас – деспот Мусаки. Исто тако смо доказали и да се иза челника Мусе,
зета кнеза Лазара, „крије“ Димитрије Мусаки, син Теодора Мусакија и српске госпође
Данице. (Андрејић, 2003 ц, стр. 60-64)

147
ловце, Стругаровце, Вишница, Батна, Стубал, Продановац, Режанце, Тиховце,
Хамјане, Штитар, Радевац, Дрмник, Црвење, Бања, Дебелица, Корита, Бучје, Ра-
китница, Причевци, Медовница, Гагујовце, Будимировце, Виновце, Ковач, Трна-
вица, Манастирица, Дренова, Сенце, Кормар, Жилне, Брусник, Горње Зорановце,
Влахово, Ошљан, Берчиновац, Косево, Доња Каличина, Царево Кладенче, Врби-
ца, Губеровце, Церовица, Дреново, Горње Дреново, Суходол, Бучачин, Торничо-
вце, Рибјак, Доња Петруша, Зубановце, Поподол, Кошчел, Драгчиовце, Кулина
/Кожељ/, Бандинце, Буниловац, Витонице, Равна, Потркање, Бенаић и Курбилов-
це.
Треба претпоставити да су касније потпуно нестала нека села. Ако касни-
је постоји Горња Глоговица мора да је постојала и Доња Глоговица, Доње Зора-
новце, Горња Каличина, Доње Дреново и Горња Петруша. Значи, жупа Тимок је
имала 74 села.
Цркве и манастири који се појављују у турским пописима никако не могу
бити новоизграђене цркве јер је постојала забрана градње. Могле су бити само
старе цркве које су постојале пре турске окупације или обновљене старе цркве
које су биле разорене или напуштене приликом ратова. То значи да су све те црк-
ве постојале и око 1400. године: Св. Никола, Жуковац, Присад – Св. Тројица у
Горњој Каменици, Богородице Пречисте - Суводол, Св. Архангел – Мали Извор,
Благовештење - Бучје, Св. Кирик - Кожељ и Св. Арханђел - Градиште.

Црна Река – Црни Тимок

Жупа се налазила око Црног Тимока, Злотске реке, доњем току Белог Ти-
мока и у горњем току Тимока. Из ове жупе су издојене мање област Кливје –
Гелвије и Винишница и формиране нахије. Нахија Црна Река има 60 села и ни
једно пусто. У Кливју је 17 села и 4 мезре, а у Винишници 11 села. Жупа је има-
ла, 1390-1400. године најмање 92 село. То значи да је и жупа Црна Река – Црни
Тимок била доста велика. Засигурно су постојале цркве у Крепичевцу, Радулинцу
и Лукову које су касније обновљене и биле манастирске.
У селу Лесковац је пронађена остава новца бугарских царева Александра
и Михајла /око 1370./ и два пара сребрних наушница. (Лаловић, март-април 1981,
стр. 84) У Рготини су пронађене некрополе из X-XI и из XI-XV века. (Исто, стр.
85) Из Нереснице потичу сребрне наушнице „волинског“ – „браничевског“ типа
из XII-XIII века. (Милошевић, 1980, стр. 52, бр. 187) У селу Боговини код Бољев-
ца пронађена су два сребрна прстена из XIII-XIV века и сребрна наушница из
XIV века. (Милошевић, 1990, стр. 70-71, бр. 48-49; стр. 160, бр. 260) Из села Чо-
коњара код Зајечара потиче сребрни прстен за лук из XV века. (Исто, стр. 133,
бр. 192)
Са непознатог локалитета из околине Зајечара је и позлаћени крст од
бронзе са горским кристалима. Крст са распетим Христом је романо-гостког сти-
ла из XII-XIII века. (Радојковић, 1977, стр. 81, сл. 33; Милошевић, 1983, стр. 56-
57) Припада корпусу крстова који сведоче присуство Угарске. На ушћу Црног и

148
Белог Тимока налазе се остаци утврђења Зајачар.99 На простору данашњег Заје-
чара пронађена је некропола са накитом из XI-XII века. (Лаловић, март-април
1981, стр. 82) Може се претпоставити да је место уз ово утврђење имало трг.
Постоји легенда да је на овом простору видински паша Саид-Ашар основа свој
чифлик па је место названо Саидшар а потом Зајчар. (Станојевић, 1929, стр. 6-7)
Имајући у виду да се Зајечар помиње у пописима 1454-1466. године догађаји из
ове легенде су били између 1400. и 1454.
После пропасти Гамзиграда – Галеријеве Ромулијане дошло је до његовог
извесног обнављања у VI веку као хришћанског места. Поново је запустео после
XI века о чему сведоче археолошки налази алата, алатки, сакралних предмета,
накита и опреме за одећу у граду и из некрополе. (Исто, стр. 147-150, 178, 188-
194) У селу Звездан, на левој обали Тимока, налазе се остаци Зањевачке цркве.
Реч је о цркви четворолисне основе која се повезује са прероманским добом, IX-
X век, (Бошковић, 1976, стр. 281) а то је време кнежевине Тимочана. У цркви су
откривени гробови и остаци живописа који упућују на XIV век. (Стричевић,
1959, стр. 307-314)
Село Хрватиновац се може довести у везу са властелинским надгробним
каменом из доба видинског цара Страцимира /1362-1396/ који је пронађен у
данашњем селу Грлишту код Зајечара: „Јован а зовом Хрвимир“. (Стојановић,
1982, стр. 60, бр. 194)

Сврљиг
Ова жупа се налазила око Сврљишког Тимока а најстарије средиште је
било у старом античком Тимоку - Нишевац, а касније у граду Сврљигу.100 Пос-
тоји претпоставка да је у Нишевцу био кастел Меридиопонте и епископија Ме-
ридио јер су откривене ранохришћанске цркве. Код тврђаве Сврљиг, крај речице
Белице налазе се Доња и Горња црквина, црквина Св. Стефан, Лукина црква. У
подграђу Сврљига, на Пазаришту је црквина Св. Пантелејмона. (Петровић, Свр-
љиг 1997)
У повељи Василија II, 1020. године, област са местом Сврљиг припада
епархији Ниш. (Новаковић, 1908, стр. 33, 35-36) Град Сврљиг је Стефан Немања
освојио, 1186-1190. године, као и градове Равно и Кожељ, које је разорио. (Сте-
фан Првовенчани, 1988, стр. 72) Имајући у виду Немањин продор до Равна и
Кожеља да се претпоставити да је Сврљигу припадао део Тимока до ових градова
па се, самим тим, дотле простирала и Нишевска земља. Град Сврљиг је у XIII и
XIV веку обнављан јер се у запису на листовима Сврљишког Јеванђеља тврди да
га је, 1279. године, Константин чтец, звани Војсил граматик, писао у граду Свр-
љигу при нишком епископу Никодиму за презвитера Георгија „званом поп Ра-
дослав“. (Стојановић, 1982, стр. 12) Имајући у виду овај запис јасно је да Сврљиг
још увек не припада Видинској епископији. Град Сврљиг је на стени која надви-
сује жупу око Горњег – Сврљишког Тимока. По свему судећи, Сврљиг је ушао у
састав Видинскод деспотата у време краља Милутина и Михајла Шишмана. Пос-
99
Исто што и Зајечар. (Riječnik JAZU, 90, 1974, стр. 929)
100
Данашњи град Сврљиг је неколико километара узводно.

149
ле Битке код Велбужда, 1330. године, време српског краља и цара Душан и ње-
говог сина Уроша жупа Сврљиг припада Србији. Сврљиг је ушао поново у састав
Видинске кнежевине тек после 1367. године и женидбе деспота Страцимира са
ћерком кнеза Лазара.
У време побуне 1404. године против султана Мусе видинска властела
Константин и Фружина су били лојални деспоту Стефану. Сврљиг и Соколницу
у Тимоку је држао војвода Хамза који се побунио против султана Мусе, 1412. го-
дине. Муса је заузео Соколац и заробио Хамзу а затим послао у Једрене где је
погубљен. (Филозоф, 1989, стр. 115) Диздар тврђаве Сврљиг је Караџа, 1453. го-
дине, а 1455. Сулејман-бег, син Кара-Богдана. У нахију и град Сврљиг упала је
војска Јанка Хуњадија, 1445. године. (Кнежевић, 1993-1994, стр. 173)
Иако је Свљиг трпео турске нападе касније се не помиње ни једно напуш-
тено село. У нахији Срљиг, 1455-1478/81. године, пописани су: тврђава Срљиг,
Подград - Сврљиг, Црниловце, Тиховце, Береница, Луково, Добријовце, Џурин-
це, Кали Баба /Галибабинац/, Периш, Боравица, Грбавче, Белоиње, Аланинце -
Веље Поље, Полузина, Нишевце, Копај Кошара, Позвизда, Поград – Срљиг, Ђур-
ци, Гулихан – Гулиан, Давидовце, Лозана - Лозан, Крента, Рсовац, Брекуново, Ра-
шаница, манастир Св. Архангел, Околиште, Бучачин, Округлица, Уланичиште,
Белковце, Бели Поток, Орал, Чуберниче, Радмировце, Рашаница, Драјинце, Ради-
војевце, Раденковац, Црквиште – Долјани, Извор, Џуџинце, Штитар, Сливик, Јо-
виште, Беласовац, Зидне, Лалинце, Врањан, Бурдун, Гујсавце. (Бојанић, 1973,
стр. 17-70, 117-177)
У попису из 1478-1481. у Сврљигу се бележи манастир Св. Арханђела. Он
се налазио између села Пирковца и Попшице. (Кнежевић, 1993-1994, стр. 201)
Регистровано је 50 села и 7-8 цркава и по свему су сва та села постојала и око
1400. године.

Вишеслава - Пореч
Ова жупа се налазила на простору данашње Поречке реке и уз обалу Ду-
нава. Река је у позније време добила име према тврђави Пореч101 која се налазила
на дунавском острву између Лепенског Вира и Доњег Милановца. По свему су-
дећи, у средњем веку се река другачије звала. Крај ове реке се налазила средњо-
вековна тврђава Вишесав. Топоним Вишесав се помиње и као Вишеслав102 тако
да би средњовековно име реке и жупе могло бити Вишеслава. Град се први пут
помиње 1428. године. Вишесав је деспот Ђурђе предао Турцима, 1438. године.

101
Топоним означава „име мјесту или крају, што лежи уз какву ријеку, или је у ријеци
/дакле острво/... XIV и XV вијеку предјел Пореч... на води, која се зове Треска близу
Скопла; може бити, да је у истом 'Поречи на Броду' крал Вукашин писао повелу... град у
Истри... писа г. маркез в Пореч“. (Riječnik JAZU, стр. 849)
102
Кнез Вишеслав се помиње као први по имену познати архонт Срба, средином VIII
века. (Византијски извори II, 1959, стр. 50) Извесни кнез Вишеслав се помиње и у време
провале Бугара у Србију у време српског архонта Властимира /835-844/. (Riječnik JAZU,
86, 1972, стр. 16) Овај кнез Вишеслав би могао бити кнез Тимочана.

150
Вишесав су Турци коначно освојили, 1458. године: „Прими Махмуд-паша Више-
саву град и Голубац и Жрнов и Ресаву“. (Спремић, 1994, стр. 101, 212, 522)
У повељама манастиру Ждрело у Браничеву и Раваници од стране кнеза
Лазара, 1380-1381. године, помиње се „Вир више Пореча и Гребен“ и „Госпођин
Вир“. (Новаковић, 1912, стр. 771; Шкриванић, 1970, стр. 249) Тако сазнајемо да
су постојали место Пореч и тврђава Вишесав. На основу ових повеља М. Динић
је закључио да Вишесав и Пореч припадају кнезу Лазару (Динић, 1958, стр. 21) а
то значи и жупа. С. Новаковић је закључио да је крај овог Вира био Госпођин –
Богородичин манастир, да се Пореч налазио на простору острва и данашњег Д.
Милановца, а Вишесав око ушћа Поречке реке у Дунав – потес Велики Градац.
(Новаковић, 1883, стр. 156-161) На простору Велики Градац је лоцирана античка
Талиата и остаци насеља из X-XII (Динић, 1969, стр. 233-247) и XIV-XV века.
(Динић, 1984. стр. 293) На локалитету Рибница је насеље са гробљем и двема
црквама од XI до XIV века. (Исто, стр. 259-263) У некрополи Поречка река про-
нађени су пример новца видинског деспота Страцимира, 1360-1396. године.
Средњовековни Госпођин Вир је изгледа документован открићима на ло-
калитету Манастир, из XIV века као и Бољетину, X-XI и XII-XIV века, са некро-
полом и темељима цркве. (Павловић-Ерцеговић, 1981, стр. 9, 58-60; Динић, 1984,
стр. 148)
Заправо, средњовековни Пореч се налазио крај дунавског рукавца уз ос-
трво Поречка ада на простору некадашњег античког и рановизантијског утврђе-
ња Кампса – Равна. У остацима овог утврђења пронађена је некропола из IX-XI и
XIV-XV века. (Кондић, 1984, стр. 233-253; Томовић, 2001, стр. 309, 334) Из вре-
мена турске и српске тврђаве Пореч на острву потичу некрополе у потесу Запо-
дак и Поречко острво из XVII-XVIII века. (Томовић, 2001, стр. 335-337)
На локалитету Хајдучка Воденица - Ћетаће, узводно од Текије пронађена
је некропола из XII-XIV века са остацима цркве која је саграђена у нешто касни-
јем периоду. (Ерцеговић Павловић, 1979, стр. 279-282) У селу Клокочевцу су
пронађена два мача типа „вуковац“ из XIV века. (Јанковић, јул-октобар 1974, стр.
84-88)
У време турске власти постојала је нахија Пореч са седиштем у Поречу а
припадала је султанијама. У Поречку реку се улива Шашка река на којој се
налази рудник Рудна Глава. Име Шашке реке опомиње на средњовековне рударе
Сасе. У харачком попису из 1828. године налазе се поречка места: Бољетин,
Орешковица, На Течи /?/, Мосна, Клокочевац, Тополница, Црнајка, Горњане,
Танда, Рудна Глава и Дебели Луг. (Стојанчевић, 2003, стр. 147)

Кривина – Кључ
У Кључу су данашња места: Река, Грабовица, Љубичевац, Велесница, В.
Каменица, Подршка, Речица, Милутиновац, Вајуга, Корбово, Ртково, М. и В.
Врбица, Костол, Кладово, Кладушница, Манастирица, Давидовац, Петрово Село,
Сип и Текија.
У Малој Врбици је откривена некропола из XI-XIII века. (Марјановић-Ву-
јовић, 1986, стр. 203) Између М. и В. Врбице се налази топоним Курвин Град где

151
је налажен новац. (Јовановић, 1940, стр. 278) На локалитету Гламија у селу Љу-
бичевцу је откривена некропола из периода XI-XIII века. У гробовима су прона-
ђен сребрни накит и позлаћене плочице дијадема. (Паровић-Пешикан, 1984, стр.
137-141) У Љубичевцу насеље постоји и у XIII-XV веку. (Radosavljević-Krunić,
1986, стр. 329-336) У Вајуги и Корбову, потес Песак, постојало је насеље са нек-
рополом од XI до XIV-XV века. (Јанковић, 1975, стр. 227-240; Вукомановић,
2001, стр. 349-370)
Из Кладова потиче бронзани прстен који је датован у XIV век. (Мило-
шевић, 1990, стр. 66, бр. 38) Угарски извори помињу на Дунаву, 1396. године,
тврђаву Нови Град за коју се сматра да је у питању Кладово. (Томић, 1906, стр. 5)
У Каструму Нове – Чезава је откривена некропола са накитом из XI-XVI века.
(Прибаковић, 1970, стр. 87) Св. Тројицу у селу Манастирица код Кладова је по-
дигао српски поп Никодим Грчић, хиландарски игуман, крајем XIV века. У њему
је после 1402. године једно време боравила султанија Оливера. (Каниц, 1985, стр.
497-498)

Замна
По свему судећи да је око реке Замне, као и Вратњанске, била жупа Зам-
на. У овом пределу се данас налазе места: Плавна, Штубик, Јабуковац, Малајни-
ца, М. Каменица, Михаиловац, Вратна, Уровица, Слатина,103 Купузиште и Брза
Паланка.
У Михајловцу – Блато је пронађен део некрополе из X-XIV века (Томо-
вић, 1986, стр. 401-430) као и средњовековног насеља на Обали. (Јовановић, мај-
јун 1982, стр. 76-78) На простору данашње Брзе Паланке је било насеље са нек-
рополом из XI-XV века чије старо име незнамо. (Павловић 1966, стр. 143-152)
Оснивање манастира Вратне се приписује краљу Милутину а и попу Ни-
кодиму, крај XIV века. Ф. Каниц је при својој посети видео натпис који непо-
уздано тврди да је оснивач Шабан Вода Дестурца из Букурешта, 1415. године.
(Каниц, 1985, стр. 461)

Кобишница
По свему судећи да је жупа постојала у области данашње Јасеничке реке,
Самариновачке и Сиколске. Сматра се да је река добила име по месту Јасеница
које су донели са собом досељеници са истоимене реке у Шумадији. До ових
промена је дошло тек крајем XVII века. (Јовановић, 1940, стр. 213) У доњем току
Јасеничке реке се налази село Кобишница104 за које се може претпоставити да је
задржало старо име у коме се крије и некадашње име реке. То би значило да се у
њеном сливу налазила жупа Кобишница која је добила име према реки. Између
данашњег Неготина и Кобишнице постојало је језеро које се претворило у „бла-

103
На ушћу Слатинске реке било је словенско насеље, VII-X век. (Manojlović, Ružić, 1981, стр. 164-
166)
104
Топоним /и хидроним/ Кобишница је истог типа као стари хидроним Кобришница –
Кубришница која се улива у шумадијску Јасеницу. Топоним и хидроним Кобишница потиче од
речи „кобиште“ у значењу кобно место. (Riječnik JAZU, 18, 1898, стр. 138-139)

152
то“ које је потом нестало. Кобишница и Неготин су суседна места у којима су
врло старе цркве Св. Никола и Св. Тројица. За Св. Тројицу се сматра да је најста-
рија и да је постојала још у средњем веку. (Јовановић, 1940, стр. 195)
У сливу данашње реке Јасенице су места: Поповица,105 Шаркамен, Трња-
не, Карбулово, Јасеница, Видровац, Милошево, Србово, Неготин, Кобишница и
Буковча. Простору ове жупе припадају и: Дупљане, Душановац (Џањево), Прахо-
во, Самаринова и Радујевац, као и: Салаш, М. и В. Јасиковица,106 Копривница,
Сиколе,107 Метриш, Речка,108 Мокрање,109 Смедовац, Тамнич, Рогљево, Кленовац,
Брусник110 и Вељково.
У Прахову је био византијски град Аквис који је напуштен у VII веку, а
обновљен у време бугарског цара Симеона. Пронађен је византијски новац из IX-
XI века. По легенди се звао Деч. На потесу Идече била је некропола у XII-XIV
веку (Јанковић, 1975, стр. 227-240) где се истичу сребрне наушнице са три јагоде
и сребрна наруквица од увијене жице. (Јанковић, 1979, стр. 271-276) У Прахову
је пронађена остава новца видинског деспота Страцимира и његовог оца, бу-
гарског цара Александра, XIV век. (Ljubić, 1875, стр. 24-25)
У данашњем Душановцу, некадашњем Џањеву крај Важен поља, налазио
се брод преко Дунава који се помиње у вези прелаза крсташке војске са Вла-
диславом Јагелом и Јанком Хуњадијем, 1448. године (Бојанић, 1984, стр. 36) Ма-
настир Ваведење Пречисте у селу Душановцу је према једној легенди саградио
цар Душан у спомен неког свог војводе који је рођен у овом крaју и који је по-
гинуо у битци против Бугара а према другој саградила га је краљица Јелена, суп-
руга цара Душана. (Каниц, 1985, стр. 469; Јовановић, 1940, стр. 234) Св. Никола
је данашњи манастир Буково код Неготина а приписује се Св. Никодиму. Стара
црква Св. Тројице је у данашњој Кобишници. (Кнежевић, 1993-1994, стр. 205-
208) Код Милошева је био манастир Короглаш и некропола. Црква је саграђена
почетком XV века. (Deljanin, 1978, стр. 121-123; Исти, 1981, стр. 151-153)

105
На Градишту и подграђу је пронађен слој са оставом новца, XII-XIII век. (З. и Л. Жеравица,
1979, стр. 201-211)
106
У селу постоји место Манастир са темељима цркве. (Јовановић, 1940, стр. 149)
107
Некада се звало Соколи, а у њему је био „латински град“. Тако се звало по становништву које се
бавило гајењем сокола. (Јовановић, 1940, стр. 186)
108
На Градишту је некада био град и под њим варош. (Јовановић, 1940, стр. 173)
109
На Мокрањској стени налазило се касноантичко и рановизантијско утврђење /Петрес/, слој с
почетка XI века и керамика из каснијег периода /можда XIV век/. (M. i ð. Janković, 1976, стр. 24)
110
Постоји легенда да су се у Латинског гробљу укопавали туђинци који су „копали“ злато.
(Јовановић, 1940, стр. 155)

153
Коњаник од бронзе, Д. Каменица, IX-X век Крст од бронзе, Штрбац, XI-XII век

Крст и наушница из Гамзиграда, XI век

154
155
 ТОПЛИЦА - ИСТОЧНА ЗЕМЉА

У ранијем периоду, док је била у власти Византије или Првог Бугарског

царства, Топлица је била подложена епископији Ниш. (Калић, 1983, стр. 5-40)
После смрти бугарског цара Владислава /1018./ византијски цар Василије I заузи-
ма Бугарску, Рашку, Босну, целу Далмацију и Приморје. Жупа Топлица припада-
ла је Нишкој епископији, 1020. године. Према повељи Василија II из 1020. године
епископија у Нишу је имала 40 клирика и 40 парика у Нишу, Мокром, Комплу и
Топлици. (Новаковић, 1908, стр. 33) Остаци тзв. „Латинске цркве“ на ушћу реке
Косанице у Топлицу, из X-XI века, потпуно су у вези са богомољом која се поми-
ње у повељи Василија II.
Стефан Војислав - Доброслав је постао вазал Василија II, али је у исто
време припремао српски устанак. Када је избила побуна сви грчки заповедници
су убијени а Војислав је позван да преузме „краљевство и земљу својих отаца“.
Његови синови су већ постали младићи вешти борби, започеше напад и задобише
„земље чак до Аплице - Каплице /Топлице/ земље племена Риоли“. (Perčić, 1999,
стр. 75-81; Orbin, 1999, стр. 291) 111 Али, Топлица тада није ушла у састав Рашке
и српске државе.
Када је постао пунолетан, 1127. године, Стефан Немања је добио од оца
своју удеону област која је чинила део тзв. „источне земље“: Расина, Топлица,
Ибар и Реке. (Богдановић, 1968, стр. 68) Стефан Немања Првовенчани каже да је
Топлица очевина великог жупана Стефана Немање. (Првовенчани, 1988, стр. 65)
Када је велики жупан Стефан Немања повратио српске територије од Византије,
1186. године, међу њима се помињу многе жупе: оба Пилота, Лаб, Липљан, Ду-
бочица, Реке, Загрлата, Левач, Лепеница, Белица, (Исто, 55) Патково, Хвосно,
Подримље, Кострц, Дршковина, Ситница, Ушка и Поморавље. (Свети Сава,
1998, стр. 149) По свему судећи да су набројане само највеће и најзначајније
жупе. У Повељи манастиру Жичи велики жупан Стефан Немања II, 1220-1228.
године, помиње десет жупа: Крушилница, Морава, Борач, Лепенице обе, Белица,
Левач, Лугомир, Расина и Јошаница. (Првовенчани, 1988, стр. 99-100) У односу
на претходне изворе новопоменуте су: Крушилница, Морава, Борач, Лугомир и
Јошаница.
Према натпису на цркви Св. Луке у Котору из 1195. године, краљ Вукан,
најстарији син великог жупана Немање, поред Дукље, Далмације и Травуније,
влада и Топлицом и Косном. (Томовић, 1997, стр. 25-26)
Већи број жупа у крушевачком крају се у изворима појављује врло рано:
Расина /1127./, Загрлата и Левач /1186./. У том раном периоду власти великог

111
Мавро Орбин по Ђакому Касталду, венецијанском географу и картографу /1500-1565./, тврди да
се Топлица некада, у античко и римско доба, звала Tricornesii као и да су у Рашкој некада живели
Келти Скордисци. (Орбин, 2006, стр. 116, 238, 473.) Трикорненси су једно од келтских племена која
су се доселила на просторе Мезије после пораза од Грка при походу на Делфе, 279. године пре н. е.

156
жупана Стефана Немање помињу се велике жупе што би значило да су мање већ
биле у њиховом саставу. Насупрот томе, на основу повеље Дренчи, из 1382. го-
дине, видимо да су се мање жупе појавиле као посебне. (Новаковић, 1912, стр.
762-764) Расина је обухватала простор у читавој својој долини, све до Копаоника,
као и Сребрницу, Дренчу, Тулешу, Кожетину, Пепељушу и Ломницу. Загрлата је
обухватала и долине река Пешчанице и Турије.
Изгледа да је Стефан Немања жупе којима је он владао као удеони кнез
изузео из надлежности Нишке епархије и издејствовао да се формира епископија
Топлица, око 1160. године, и дошао у сукоб са великим жупаном. (Андрејић,
2009, стр. 35-36) Пошто се не помиње као област коју је Немања припајао до
1190-1198. /Хиландарска повеља/ значи да је Топлица стално у саставу српске
државе још од времена краља Бодина, 1080. године.
Жупе Немањине Источне земље: Топлица, Ибар, Реке, Загрлата, Ушка и
Дубочица ушле су у састав Топличке епископије, 1220. године, са седиштем у
цркви Св. Николе у месту Топлица. Међутим, Немањина жупа Расина је ушла у
састав Жичке епископије. Други део Немањине Источне земље са жупама Раси-
ном, Крушилницом, Јошаницом и Моравом и новоослобођеним жупама /Левач,
Лугомир, Белица, Борач и Лепенице обе/ је ушао у састав Жичке епископије.
Први српски аутокефални архиепископ Сава успоставља поред осталих и
епископију Топлицу са седиштем у Белој Цркви, једном од најстаријих престо-
них места својих предака, 1220. године. (Новаковић, 1912, стр. 572) Топличкој
епископији су припаделе жупе Топлица, Ибар, Загрлата, Ушка са Алексиначким
Поморављем, Реке, Дубочица док је Расина припадала Жичкој епархији. (Андре-
јић, 2009, стр. 19-20) Области новоформираних епископија уобличавају се у тзв.
земље. Међутим, у изворима се не помињу земље Топлица и Жича.
Топличка епископија и њени епископи се помињу и касније; 1286-1292,
1301-1303 и 1316. (Јанковић, 2000, стр. 35) До краја века нема помена о њој. У
време проглашења српске патријаршије и царства и ова епископија је подигнута
на ранг митрополије. На крсту браће Стефана и Лазара Мусића, из 1381-1389. го-
дине, помиње се и њихов брат топлички митрополит Јован. (Стојановић,
1982/1902, стр. 56) Раније или у то време дошло је до промена имена места Топ-
лица. Место је према трима црквама у њему прозвано Беле Цркве. Топлички мит-
рополит Силојан се помиње после пада под турску власт, 1453. године. Мит-
рополит је добио потврду на тимар који чине села која је имао и у време деспота
Ђурђа. (Зиројевић, Ерен, 1968, стр. 377-378) Почетком XVI века помиње се бело-
црквански митрополит Пахомије. (Костић, 1922, стр. 37) Турци су српско Беле
Цркве транскрибовали у Куршунли Килисе /покривене цркве/ што су, затим, Ср-
би претворили у Куршумлија. (Зиројевић, 2000, стр. 44)
Северна граница Источне земље – Топлице јесте Западна Морава а запад-
ну представља доњи ток Ибра до ушћа у Запдну Мораву а потом планински ве-
нац Копаоника. Источну границу представља Јужна Морава а јужну границу
представља планински склоп: Копаоник – Радан – Кремен. Речни жупски систем
је сконцентрисан око Топлице и Расине. У Ибар се улива Јелшаница. У Западну
Мораву се уливају на северу земље: Рибница - Крушилница, Сребрница, Пепељу-

157
ша /са својим притокама: Тулежа, Дренча, Кожетина/ и Расина /са притокама:
Ломница, Пјашчаница и Модра/. У Јужну Мораву се уливају Рибарићка река –
Грла, Ушка, Топлица /са притокама: Косаница и Блачка/ и Пуста река. У Источ-
ној земљи су биле жупе: Крушилница, Јелшаница, Сребрница, Дренча, Тулеша,
Кожетина, Пепељуша, Расина, Загрлата, Ушка, Топлица и Реке. Значи, 12 жупа.

Крушилница
Жупа која се налазила са обе стране Западне Мораве низводно од ушћа
Ибра. Језгро ове жупе је представљала Жичка река која се некада звала Крушил-
ница. Крај реке Крушилнице налазила се тржница – тржича и то је потоње место
Жича. После изградње епископалне цркве у Жичи дошло је до промена имена ре-
ке Крушилнице у Жичка река.112
Жичка села у жупи Крушилници јесу: Талско /Ратина/ са Заклопитом Лу-
ком /Заклопача/ и с Ратином, Тополница с Војушами /нестали/, Рибница с Бре-
ном, Жича с Батином /нестали/, Рибичи с Црном Реком /нестали/ и Грачаница
/нестало/. (Томовић, 2012, стр. 10-15)
У турским пописима бележи се село Крушница – Крушилница. (Аличић,
1984, стр. 202-203) Изгледа да је жупа Крушилница нестала и била припојена
жупи Морави. Повеља за манастир Дренчу, 1382. године, издата је „у Морави у
месту названом Жича у храму Светог Вазнесења“. (Новаковић, 1912, стр. 764)
Постоји могућност да је дошло до промене имена реке и жупе Жича.113

Јелшаница
Јошаница је захватала област између Доњег Ибра и Крушилнице и јужно
од Западне Мораве. (Алексић, 1957, стр. 337-338) Жупа Јелшаница114 је била об-
ласт која је превазилаза простор слива истоимене реке, десне притоке Ибра, тако
да је захватала и простор у долини реке Гокчанице. Ово је подпланински простор
богат рудама злата, сребра и гвожђа у коме су се налазили рудници са топиони-
цама: Плана, Ковачи, Гокчаница и долина Самоковске реке. У Жичким повеља-
ма, којима се ставља под ингеренцију ове епископије, помиње се као Јехошани-
ца, 1220. године. Жичи су у Јошаници приложена села: Гвочаница са Пупав-
њем, Планиница, Доње Церје и Жарче. (Милутиновић, Марић, 2012, стр. 104-
108)
У Плани се налази православна црква, трг и мајдан. (Ковачевић, 2008,
стр. 80-81) У највећем рударском месту, у Плани се већ 1346. године помиње ка-

112
Слична ситуација се десила са променом имена реке Левач после изградње манастира Каленића.
113
Хидроним и топоним Жича је на јужнословенском простору редак. У Мачви постоји мала река
Жича, а потом у Словенији топоним Жича код Коњица у којој се налазио цистерцитски манастир
из 1159. године. (Станојевић, 1929, стр. 750.)
У Словенији постоји место Тржич на Бистрици Тржичкој, а код Цазина у Босни место Тржац
/почетак XIV века/ /Тржачки град/. (Станојевић, 1929, стр. 595) Име ових места је, вероватно, од
тргић – мали трг. Код топонима тржича се изгубио први део.
114
Хидроним Јелшаница може бити фитоним али и зооним. Јелша у старословенском означава
биљку јоху – јову. На основу тога је река добила име по пољима многобројних јова кроз која је
протицала. Али, јелша је и име врсте овце. (Riječnik JAZU, IV, 1892-1897, стр. 583)

158
толичка дијецезна црква. (Јовић, 1994, стр. 112) Ову богату жупу је штитио већи
број утврђења. Градиште у Рудњаку у Гокчаници било је средиште жупе, а у Јо-
шаници је централно утврђење у Дубовцима. (Милутиновић, Марић, 2012, стр.
108) Место Јошаница на истоименој реки, по правилу би требало бити средиште
жупе.

Сребрница
Крај реке Сребрнице, десне притоке Западне Мораве, налази се црква Бо-
городице Елеусе манастира Велуће у истоименом селу. У близини манастира, на
вису изнад реке Сребрнице су остаци истоименог утврђења. (Бошковић, 1953,
стр. 60) Име реке несумњиво указује на руднике сребра у брдима јужно од Ве-
луће. Ова жупа је била богата јер су под висовима Риђевштице били рудници
сребра и платине који су експлоатисани до новијих времена.
Ову цркву је саградио деспот Дејан са супругом Теодором под окриљем
свога оца деспота Иваниша, 1369-1370. године. (Андрејић, 2002, стр. 159-196)
Данашње село је добило име према патронимику цркве деспота Дејана: Богоро-
дица Елеуса – Велуса – Велућа. По свему, жупско место Сребрница, крај реке, у
истоименој жупи, јесте данашње Велуће.
Оснивачка повеља манастира Велуће није сачувана. Повељом кнегиње
Милице и синова, 1395. године, манастиру Св. Пантелејмона на Св. Гори под-
ложена је „црква мати божиа бучанска са селима Бучјем, Округлица, Доња Ок-
руглица и синовица Михајлова“. (Новаковић, 1912, стр. 519) Ова црква и села су
у суседству и вероватно су раније припадала метоху манастира Велуће. Села
Горња Велућа, које припада нахији Козник и Бресно Поље, које припада Круше-
вцу помињу се у турском попису, 1444-1446. године. (Зиројевић, Ерен, 1868, стр.
384, 390)
У овој жупи су данас села: Риђевштица, Пајсак, Велуће, Омашница, Тобо-
лац, Бучје, Округлица, Мала и Велика Јасиковица, Камењача, Лопаш, Стари Трс-
теник, Рибник, Почековина, Стопања, Бресно Поље и Глободер.

Расина
Жупа Расина је простор у сливу истоимене реке а њени значајни центри
данас су Крушевац, у доњем и Брус, у горњем току. Жупа Расина се помиње
1127-1130, 1198. и 1220. године. Од 1220. године припада Жичкој епархији. Нео-
правдано се сматра и да је Крушевац, престоно место кнеза Лазара, био одувек
седиште жупе. У Студеничкој повељи се у Расини помиње потоњи Крушевац
(Андрејић, 2005, стр. 253) као Велика Крушевица и подруми. (Новаковић, 1912,
стр. 569) Место под именом Расина, у коме је било најстарије жупско седиште,
данас не постоји и незна се где је било. Да је ово место постојало сазнајемо на
основу повеље књегиње Милице из 1405. године „на Расини када се Деспот же-
њаше“ (Стојановић, 1929, стр. 198); повеље деспота Ђурђа, из 1429-1430. године,
великом челнику Радичу „село Будиловину и Мелентиа на Расине, и село Врб-
ницу, и село Себечевац у Крушевачкој власти“ (Новаковић, 1912, стр. 336) и над-
гробног камена каленићког монаха Пајсија Раденковића рођеног у Крушевачкој

159
нахији „у месту Расиња“. (Герасимовић, 1938, стр. 225) Према легенди из око-
лине Будиловине помиње се „господар Будим-град“ при чему се мисли на госпо-
дара оближње тврђаве Козник. Код данашњег села Осредак је локалитет Град,
где је некада постојало село Подград код Бруса, а где се налазе знатни остаци
цркве манастира Милентије /крај XIV века/. Ово село се некада звало Расина и
постоји могућност да се овде „на Расини“ женио деспот Стефан и да је ту било
жупско средиште и двор владара.
Село Врбница је данашња Велика и Мала Врбница код Крушевца у Доњој
Расини. Врбница се помиње и у вези рата деспота Стефана са султаном Мусом,
1413. године: „Цар Мусиа разби деспота Стевана на Врбници и расипа Круше-
вац“. То је време када је Муса заузео Соколац, Болван, Липовац, Сталаћ и Коп-
ријан (Филозоф, 1989, стр. 115)
Као врло значајно место у време рата српских краљева Драгутина и Ми-
лутина против Кумана, на челу са браничевским властелинима Дрманом и Куде-
лином, и видинским деспотом Михајлом Шишманом, 1292-1298. године, помиње
се Мачковац. Краљ Милутин „дође ка вазљубљеном своме брату... и са њим се
састаде у држави жупе расинске на реци Морави, у месту званом Мачковци“.
(Митић /Данило/, 1993, стр. 73) Мачковци су данашње село Мачковац, нешто за-
падно од Крушевца. Крушевац се тада не помиње јер је од мањег значаја, али се
помиње жупан Драгош, највероватније жупан Расине. Суседно село Читлук је
некадашњи део Мачковца а овде је откривена некропола која је трајала све до
краја XIII века. (Рашковић, 2002, 45-46) Мачковац се налази близу ушћа жупске
реке Пепељуше у Мораву. На основу Студеничке повеље из познијег времена
село Кожетин, данашњи Александровац Жупски, налази се у Расини. (Новако-
вић, 1912, стр. 569) Данилова интерпретација о месту где краљ Драгутин са сво-
јом војском очекује краља Милутина „у држави жупе расинске... у месту званом
Мачковци“ упућује на могућност да је ту било седиште државе жупе Расине.115
Пошто су Кумани и деспот Михајло Шишман поражени дошло је до женидбе
Михајлове са ћерком жупана Драгоша. У исто време син деспота Михајла оже-
нио се са Аном, ћерком краља Милутина. (Јиречек, 1978, стр. 191-192) По свему
судећи, расински жупан Драгош је имао сина Иваниша који ће га наследити. Ива-
ниш ће постати велики деспот као таст цара Душана. (Андрејић, 1996, стр. 72;
Исти, 2002, стр. 176) Из овог Душановог брака је кнез Лазар који ће наследити
директна права на Расину и Крушевац преко мајке: „материје наследие
кнажевство крушевачко“. (Јосиф Троношац, 2008, стр. 59, 145) Међутим, у ра-
синској Наупари био је двор са придворном црквом великог деспота Иваниша,
(Новаковић, 1912, стр. 763) у првој половини XIV века, па би ту негде могло
бити жупско место Расина. После изградње тврђаве са придворном црквом Св.
Стефана Крушевац постаје престони и жупски град „у славном граду господства
ми“. Деспот Стефан се налази више пута у Крушевцу, а 1417. године се изричито
каже „у двору породице деспота“. (Динић, 1978, стр. 77)

115
О значају Мачковца говори и епска песма „Свети Саво“. У њој се бележи сећање на неку чувену
задужбину Немањића „на Мачковцу“. (Пешић, 1987, стр. 281)

160
 Крај реке Расине, „на Расине“, налазе се села Нугалие и Лукари која су
подложена манастиру Дренча, 1382. године. Посебно се повељом помиње „двор
у Наупаре са придворицом /црквом/. (Новаковић, 1912, стр. 763) Црква у Нау-
пари је саграђена 1346. године, (Андрејић, 2002, стр. 23) а обнављана у време
деспота Стефана. Реч је о месту у жупи Расини где је био двор са придворном
црквом царског деспота Иваниша. Над реком Расином, ниже Наупаре, налазе се
на вису Буровници остаци утврђења које се могло звати Расина. Уколико је ова
претпоставка реална то би упућивало да је пре градње престоног града кнеза
Лазара у Крушевцу, у време деспота Иваниша и жупана Драгоша, у месту Расини
и Наупари било старо средиште жупе Расине. Из неког јаког разлога Срби су
преузели и сачували стари трибало-дардански топоним Наупара – Нови град.
(Поповић, 1996, стр. 199-200)
Позна Студеничка повеља помиње „у Расини у Руденица“, (Новаковић,
1912, стр. 568-569) али се не ради о манастиру Руденица у Жупи александровач-
кој. (Цветковић, 2009, стр. 60) Велики челник Радич Поступовић је имао „према
Крушевцу“ села Бело Поље, Бухменти и Дренову. (Новаковић, 1912, стр. 335,
518, 770) Нахији Крушевац, 1444-1446. године припада непознато село Горња
Изоколина, затим Дашница /данас код Александровца/, Лоздрина /можда Лозна
код Трстеника/, Ломница /јужно од Крушевца/, Бордо /вероватно Модрица на
Модрој/, Набрђани /Набрђе код Блаца?/, Бешаница /Бзеница у Кознику/, Вучак,
Мачковац, Себечевац /код Крушевца/ и Горњи Мачковац. (Зиројевић, Ерен, 1868,
стр. 385, 386, 389, 391, 392, 400)
У Горњој Расини се налази средњовековни град Козник који је, заправо,
жупски центар. Први помен овог града је у повељи из 1381. године “у племе-
нитом граду Кознику“ у коме борави кнез Лазар. (Младеновић, 2003, стр. 171)
Деспот Ђурђе је великом челнику Радичу потврдио имања која је имао и у време
деспота Стефана: „цркву Благовештења пречисте владичице наше Богородице на
реци називаној Грабовничица“ и пет села: Будиловину, Милентију на Расини,
Трабницу, Себечевац у крушевачкој власти и Кожетино Доње. (Новаковић, 1912,
стр. 572, 763) Будиловина и Мелентија су у близини Козника. Турци су овладали
Козником 1433. а вратили су га на кратко деспоту Ђурђу, 1444. и 1451. године.
(Динић, 1978, стр. 76-77) У Горњој Расини су манастири Мелентија и Лепенац, из
XIV века. Све до почетка XIX века је постојала нахија Козник а по ослобођењу
од Турака Кознички срез са седиштем у Брусу. (Исто) Нахији Козник, 1444-1446.
године, припадају села: Ненојофче /данас код Александровца???/, Селова /?/,
Душаница /?/, Ново Село /?/. (Зиројевић, Ерен, 1868, стр. 386, 390, 395, 401) У
Горњој Расини се у овом турском попису помињу и села Златари и Криви Брод
/данас заселак Дупца/. (Исто, стр. 404)
Села која се данас налазе у Доњој Расини јесу: Макрешане, Дедина, Те-
кија, Гаглово, Капиџија, Паруновац, Крушевац, Мудраковац, Головоде, Пасјак,
Бован, Кобиље, Гари, Липовац, Модрица, Дворане, Петина, Пољаци, Трмчаре,
Сеземче, Велика Ломница, Горњи и Доњи Степош, Буковица, Буци, Шавране,
Наупара, Витановац, Шогољ, Јабланица, Велики и Мали Купци, Штитари, Грк-
љане, Мајдево, Суваја и Набрђе.

161
 У Горњој Расини се налазе села: Ћелије, Златари, Богише, Ковиоци, Рав-
ни, Разбојна, Жуње, Дупци, Мошуте, Лепенац, Брђани, Тршановци, Дренова, Др-
тевци, Брус, Кобиље, Жиљци, Велика Грабовница, Мала Грабовница, Велики Ри-
бари, Милентија, Будиловина, Ботурић, Грчак, Козница, Стрменица, Брезница,
Бзенице и Рогавчина.

Загрлата
Загрлата је један од четири жупе које је добио жупан Стефан Немања још
1127-1130. године, а потом се помиње у време када је велики жупан Немања и
владар Србије, 1198. године. Пошто се у оквиру Жичке епархије не помиње Заг-
рлата, област на левој обали Јужне Мораве, у сливу Рибарићке реке и око ушћа
Западне Мораве, може се рећи да је и она подложена Топличкој епархији. У
оснивачкој повељи манастира Дренче, 1382. године помиње се „у Загрлати трг на
Морави с бродом“. (Новаковић, 1912, стр. 764) Значи да је место Загрлата са тр-
гом и бродом у жупи Загрлата било на Јужној Морави а то нам даје на знање да је
овде било жупско место. На ушћу Рибарске реке је данас село Ђунис116 где је
некада био пазар и брод на Морави а то упућује да је Ђунис некадашња Загрлата.
Два километра од Ђуниса, код села Трубарева су остаци утврђења које би могло
бити у вези са овим тргом. Тврђава у Трубареву се налази на рту у оштрој окуци
реке Јужне Мораве тако да је са три стране на природан начин окружена водом.
Грађен је на исти начин и од сличног материјала као и град Сталаћ, у XIV и у
првој половини XV века, као и да су страдали у исто време. (Вукадин, 1998, стр.
284-286) Црква у Ђунису је из X-XII века. (Јовановић, 1908, стр. 154-158) Најве-
роватније, била је посвећена Св. Илији.
Село Загрлата је променило име а то би значило да се некада и Рибарска
река звала Загрлата?! Међутим, име мачванске области Засавица крај истоимене
реке исте је језичке конструкције као Загрлата и значи област преко реке Савице
гледано из Митровице. (Исаиловић, 1989, стр. 23) Такође, то је случај и са топо-
нимом Заструма, са друге стране реке Црнице, некадашње Струме. (Новаковић,
1912, стр. 438; Новаковић, 1979, стр. 240) Исти је случај и са имена српских
области Забојана и Задрима јужно од Скадра. Реч је областима преко река Бојана
и Дрим са позиције града Скадра. Следећи ову логику, кад је у питању Загрлата,
произилази да се ова река у старије време, пре XI века, звала Грлата117 или
Грла118 и да се преко, иза ње налазила ова жупа, вероватно, гледано из Расине и
Крушевца.

116
По свему судећи име овог села је настало у време турске власти. Корен речи овог топонима је
„ђун“ а у турском османском се користио код исламизираног становништва уз име празника који је
адоптиран из њихове хришћанске прошлости. Исламизирано српско становништво је славило стари
празник Илиндана под именом Али Ђун.
117
Грлат - грлата означава бучну особу, а увом случају бучну реку. (Речник САНУ, III, 1965, стр.
641.)
118
Грло - грла означава предњи део унутрашњости људског врата од уста до једњака, ждрелну
шупљину са говорним органима. Али грло – грла означава и улаз у неки сужени или затворен гео-
графски простор, кланац, клисура, теснац, грлић. (Речник САНУ, III, 1965, стр. 644-645.)

162
 На ушћу Западне и Јужне Мораве, саграђен је у непознато време град
Сталаћ.119 Под градом је постојало подграђе са бродом на Морави, тргом и пана-
ђуром о Петровдану који је, од 1380. године, у поседу Раванице. (Новаковић,
1912, стр. 770) Град је страдао 1413. године и више није обновљен. (Динић, 1978,
стр. 76) Око припадности овог града жупи Загрлата постоје многе дилеме. Уко-
лико имамо у виду да се град Сталак раније звао Столац онда је његова припад-
ност овој жупи неспорна и, шта више, постаје јасно да је столица - седиште жупе.
Односно, његово подграђе које се налазило на ставама – грлу двеју Морава. За
мању реку Добраву у подцерском крају народ каже да настаје из два краја „грла“.
(Милићевић, 1876, стр. 420) Без обзира која је варијанта у питању при тумачењу
имена ове жупе јасно је да се она убицира јужно од великоморавског „грла“, из-
међу Рибарске реке – Грлате и јужне Мораве.
У Загрлати је село Власи Шиљеговци које се помиње у повељи Богоро-
дичине цркве у Дренчи, 1382. године. (Новаковић, 1912, стр. 764) Затим су Дрен-
чи дата села: Врлница, Бреза и Битино, (Исто) али није извесно да ли су у Загр-
лати. Међутим, нема помена жупе Загрлате, а индикативно је да се после пада
српске деспотовине, све до 1536. године, не помиње ни нахија Загрлата. (Аме-
доски, Гарић Петровић, 2012, стр. 114) У првом турском попису, 1444-1446. го-
дине, у области Крушевца, на простору Загрлате помињу се села Зебница, да-
нашње село Зебица и Горња Сушица /Сушица/. (Зиројевић, Ерен, 1868, стр. 389,
404)
Име села Рибара је, заправо, кованица од скраћеног „ри“ и „бара“. Три-
балско пара, у значењу утврђење /Транупара, Скаптипара, Друсипара, Запара,
Бреиеропара, Бендипара, Додопара, Субара, Хесдупара, Дардапара, Муципара,
Боспара, Белидипара, Керипара, Берипара, Брипара и Скарипара/ словенизовано
је у бара док су неки сачувани у изворном облику попут Наупара. (Поповић,
1996, стр. 199-200) У време цара Јустинијана се помињу тврђаве Брипара и Ска-
рипара а Прокопије објашњава да „рипа“ на латинском значи обала, (Византијски
извори I, 1955/2007, стр. 64-66) док би „орипара“ могло бити „на обали“ као и
„орид“. Слично се може рећи и за тврђаве Ке-рипара и Бе-рипара. Дакле, топо-
ним Рибаре је изгубило своје изворно значење тврђава на обали или тврђава на
риду. (Андрејић, 2013, стр. 88) При томе је, у позније време, из неког разлога
дошло и до преименовања реке Грлата према имену овог места.
У жупи Загрлати, као географском појму, данас се налазе села: Бољевац,
Срндаљ, Рибаре, Велико и Мало Крушинце, Мала Река, Зебица, Беласица, Поз-
лат, Сушица, Велики Шиљеговац, Каоник, Јошје, Ђунис, Витковац, Трубарево,
Мојсиње, Браљина и Сталаћ.

Дренча
У месту Дренча у жупи Дренча, царски велики деспот Иваниш, деда по
мајци кнеза Лазара, и његов син Душман саградили су цркву Вазнесења Бого-
родице, око 1355. године. (Андрејић, 2002, стр. 23) После монашења деспота
119
Данашњи Сталаћ је у средњем веку бележен као Сталак а ово га доводи у везу са столак што је
блиско значењу средишта ове жупе.

163
Иваниша из неког разлога је дошло и до монашења његовог најмлађег сина Душ-
мана. Приликом монашења у Дренчи је успостављен манастир коме су својом
повељом, 1382. године, засновали велико властелинство. (Новаковић, 1912, стр.
762-764)
Ова околност отвара могућност за претпоставку да је Данило пре мона-
шења са мирским именом Душман, владао жупом Дренчом која је у оквиру вели-
ког властелинства деспота Иваниша и да је имао двор у месту Дренча. То значи
да је Богородичина црква у Дренчи била прво придворна а потом манастирска.
Главни поседи овог манастира били су у његовој околини, у долинама
река Дренче и Тулеше. На првом месту су наведени поседи „манастиру сему села
ва метоху“: „Реку Дренчу са свим селима и засеоцима и међама и правима тога
места /Дренче/“. Оваква формулација нас упућује на већи број села у жупи Дрен-
чи која је у долини око реке Дренче, као и на само место Дренча у коме је ма-
настир. Манастир Дренча се и данас налази у селу Дренчи крај Дреначке реке.
Око ове мале реке налазе се само села: Тржац, Ржаница и Веља Глава. Тржац је
низводно од села Дренче и опомиње на жупски, недељни и манастирски, више-
дневни панађур који се одржавао сваке године поводом црквене славе, 15 / 28.
августа. Тржац се помиње и у првом турском попису, 1444-1446. године, али као
напуштено. (Исто, 386)
Повељом Дренче се посебно помиње село Ржаница са свим међама али
као да не припада „реки Дренчи“. (Исто, 763)

Тулеша
Метоху манастира Дренче приложена је, 1382. године, „река Тулеша са
свим селима и засеоцима“. (Исто) Означавање реке са селима јасно упућује да је
реч о жупи Тулеш око истоимене реке. Данас не постоји река Тулеша већ Бра-
тичка река која се код Дренче улива у Малу реку, а ова у Пепељушу код Горњег
Ступња. Овде се данас налазе села: Братићи, Руденица, Тулеж, Ратаје и Дашница.
У горњем току данашње реке Пепељуше налази се село Тулеж и, вероватно, било
је жупско средиште. На међи Тулежа и Руденице налази се црква Јована Претече,
данас Св. Илије и манастир који су у овој жупи саградили Вукашин и Вукослава
уз сактиторство деспота Стефана Лазаревића, 1403-1404. године. (Војводић,
1995, стр. 65-69) Ово отвара могућност да је црква Јована Претече била придвор-
на. Она је касније постала манастирска црква, (Цветковић, 2009, стр. 87) а да ли
су се том приликом њени ктитори замонашили остаје питање које се не може зат-
ворити.
Вукослава је у Руденици приказана са хаљином украшеном коластим аз-
дијама и чланковитим позлаћен опасачем за који је заденула белу марамицу и
заогрунута пурпурним огртачем са елиптичном копчом. Изражено је мишљење
да је Вукослава једина жена која је насликана са овим искључиво мушким обе-
лежјима. (Исто, 42) Осим, тога њен огртач је идентичан са огртачем господина
Вука, брата деспота Стефана. То све указује на њен висок статус на основу по-
рекла.

164
 Ни статус Вукославиног120 супруга није мањег значаја. Вукослав је озна-
чен као ризничар, по свему деспота Стефана у Крушевцу где се у то време још
увек налазио његов двор. Вукашин ризничар се појављује у изворима, 1404. и
1411. године. (Стојановић, 1929, стр. 190, бр. 198; Динић, 1957, стр. 29) Близина
Дренче и Руденице, која је морала бити једно од села „реке Тулеше“ упућује да је
и ово посед Душмана – монаха Данила, сина деспота Иваниша, који је, заправо,
ујак кнеза Лазара и деда деспота Стефана и Вука. (Андрејић, 2011 б, стр. 102)
Самим тим, врло лако се могу у неку родбинску везу довести господин Душман и
Вукашин. Дакле, може се реално претпоставити да је Вукашин син господина
Душмана, потоњег монаха Данила и петог српског патријарха Данила III. По
монашењу Душмана, 1382. године, Вукашин је постао господар области која је
захватала реке Дренчу, Кожетину и Пепељушу и Сребрницу са рудницима среб-
ра. Дакле, придворна црква Јована Претече је саграђена на поседу ризничара Ву-
кашина. После обнове Београда као првог града у држави и градње Ресаве, дру-
гог града у држави ризничар деспота Стефана, најкасније од 1418. године, више
није Вукашин већ протовистијар Богдан.
Мала област у сливу Тулеше је по свему припадала жупи Дренча и мето-
ху манастира Дренче.

Кожетина
Александровац, некадашње и данаше седиште области Жупе – Алексан-
дровачке жупе, на Кожетинској реки, некада се звало Кожетин. Кожетино Доње
је баштинио велики челник Радич Поступовић у време деспота Стефана и Ђурђа.
(Новаковић, 1912, стр. 572, 763) Долина око река Кожетинске, Вратарничке и Тр-
навачке представља данашњу Жупу. Најпре ће бити да је и овај мали предео при-
падао жупи Дренча и метоху Дренче.
У Жупи су села: Велика Врбница, Латковац, Горњи и Доњи Вратари, Ста-
рци, Лесеновци, Ботуња, Мала Врбница, Шљивово, Доброљупци, Парчин, Љу-
бинци, Стубал, Венчац, Трнавци, Вражогрнци, Суботица, Стањево, Витково, Бо-
боте, Новаци, Злегиње, Гаревина и Горњи Ступањ.

Пепељуша
Постојање реке Пепељуше и села Пепељевац индицира постојање и исто-
имене жупе. По свему судећи да је врло рано припојена Расини још у XII веку
имајући у виду податак из Студеничке повеље који се односи на Кожетин, да-
нашњи Александровац. Међутим, припајање жупе Пепељуше „држави жупе Ра-

120
Помишљамо да би Вукослава могла бити унука петрушког жупана Вукослава, ћерка његовог
сина Држмана. Вукослављевог сина Црепа кнез Лазар назива братом од кога је откупио посед на
коме је саградио своју задужбинску цркву и манастир Раваницу. После 1346. а пре 1355. године цар
Душан је дао Петрус у посед жупану Вукославу. Цреп је своје поседе приложио светогорском ма-
настиру Лаври, 1375. године, јер их његова деца, Венедикт и Анисија, пошто су се замонашили ни-
су желела. Држман, други син жупана Вукослава се замонашио, неодређено дуго после очеве смр-
ти, 1360-1371. године.

165
сине“ највероватно се догодило после 1127. године када је жупан Стефан Нема-
ња добио своју удеону земљу.
Између Горњег и Доњег Ступња се налазило село Себечевац које је
баштинио велики челник Радич Поступовић у време власти деспота Стефана и
Ђурђа. (Исто) Ово село се помиње и у турском попису, 1444-1446. године, као и
села Шогоље и Душаница /Дашница/. (Зиројевић, Ерен, 1868, стр. 392, 390, 401)
Све до данас се крај у долини реке Пепељуше назива Жупа без одређења
расинска. Обрнуто, предели у долини реке Расине се означавају као Расина без
одређења жупа. Дакле, на овај начин се одржало сећање на постојање неке жупе
у долини реке Пепељуше.
У данашњу реку Пепељушу уливају се мање реке: Кожетинска, Трна-
вачка и Мала река. У жупи Пепељуша налазе се данашња села: Лаћислед, Доњи
Ступањ, Голубовац, Мрмош, Врбница, Треботин, Жабаре, Мешово, Луковац,
Мачковац, Луковац, Пепељевац, Мачковац, Вучак и Читлук.

Ломница
Манастиру Дренчи је, 1382. године, приложена река Ломница „са свим
селима и засеоцима и међама“. (Новаковић, 1912, стр. 763) Село Ломница, које
припада нахији Крушевац, помиње се у непотпуном турском попису, 1444-1446.
године. (Зиројевић, Ерен, 1868, стр. 389) Река Ломница извире испод Јастребач-
ких висова Страцимира /1394/ и Гарвануша /1130/. У уској долини реке Ломнице
налазила се истоимена жупа и место. У горњем току реке, под Градцом налази се
стара црква Св. Петке а село је нестало. У њеној долини су данашња села Буци,
Велика Ломница и Буковица.
После „реке Ломнице са селима и засеоцима“ Дренчи су дата и села Ста-
роноге, Сеземче на Модрој /реки/, Слатина и Магиев на Српској /реки/. (Нова-
ковић, 1912, стр. 764) Сеземче и Слатина, међутим, данас се налазе са Трмчарем
на Трмчарској реки. На Модричкој реки се данас налазе села Модрица, Дворане,
Петина, Пољаци и Здравиње. Староноге данас не постоји, као ни Српска река и
село Магиев. Српска би могла бити данашња Гагловска река а Магиев данашње
Гаглово. Села око Ломнице, Трмчарске и Модре – Модричке реке су припадале
жупи Расина и потоњој Крушевачкој нахији.

Пјашчаница
Дренчи је подложена, 1382. године, „река Пјашчаница ..... блато ..........
Биглја.... са свим селима и засеоцима и међама“. (Исто, 764) Очигледно је у пи-
тању жупа Пешчаница у којој се помиње блато крај Мораве и село које се,
вероватно, зове Биглјаница. Село Бигланица данас није познато. Међутим, данас
не постоји река под именом Пешчаница већ само село Пешчаница на Радевачкој
реки која извире у северној подгорини Великог Јастрепца. Очигледно да је име
реке Пешчанице промењено у новије време према селу Радевцу. Још чудније је
да се Радевац налази на Јаковљачкој реки која са Лозничком, код села Гредетин
формира Радевачку реку. Затим је Дренчи дато „и село Љубешу више Зарве“.

166
(Исто) Село Љубеш је данашње село Горњи и Доњи Љубеш на Јужној Морави.
Ова мала „река“ је припадала Загрлати.
У жупи Пешчаници се налазе данашња села: Росица, Зубавац, Каменица,
Лознац, Крушје, Јаковље, Радевац, Гредетин са црквом Св. Магдалене, Горња и
Доња Пешчаница, Корман, Трњане, Горњи и Доњи Љубеш.

Ушка
Давно је претпостављено да се жупа Ушка налазила на пеостору данашње
Пољанице, у долини реке Ветернице, између Лесковца и Врања. Поготову се
истицало да на Ушку подсећа село Ушевац у области Пољанице. (Ковачевић,
1900, стр. 78; Николић, 1904, стр. 10) Међутим, решење питања жупе Ушке
остало је отворено.
У северној подгорини Малог Јастрепца налази се река Турија и њена жу-
па. У овој жупи се налазе данашња села: Вукања, Породин, Љуптен, Кулина, Чу-
куровац, Шурић, Честа, Врћеновица, Мали Дреновац, Копривница, Дашница, Ве-
лики Дреновац, Грејач, Лоћика, Тешица, Лужане, Банковац, Суповац, Моравац,
Прћиловац и Житковац.
Нема података да ли је Турија имала раније друго име али је приметно да
не постоји место Турија на истоименој реки. Шта више, вероватно се ова река
некада звала другачије. Жупско седиште би могла бити данашња Кулина са
висом Градиште над реком у селу Врћеновица. Јасно је да се и Кулина другачије
звала а да је данашње име добила у новије време по остацима неког утврђења на
Градишту.
Имајући у виду да се у Житијима Св. Симеона помиње жупа Ушка после
жупе Реке а пре Загрлате закључено је правилно да ова жупа „морала бити се-
верније од жупе Реке и јужније од Загрлате“ и да је „северно од долине реке Топ-
лице“. Ова жупа је локализована на простору између Јужне Мораве и северних
обронака Малог Јастрепца, у долини Туријске реке, пружајући се на северу до
Тешице и на југу до Житковца. (Мишић, Ђокић, 2011, стр. 118-119) Међутим, је-
дино у овом Житију се каже жупа „Ушка и Поморавље“ тако да јасно произилази
да је овој жупи било подложен и део Поморавља насупрот ове жупе, на десној
обали Јужне Мораве, а не неко Поморавље на десној обали Велике Мораве и
Јужне Мораве, према Ражњу. То значи да никада није ни постојала жупа Помо-
равље и хипотетичне конструкције у том правцу су пука домишљања. Доказ ви-
ше за ову тврдњу је да данашња област Алексиначко Поморавље обухвата Помо-
равље и некадашњу жупу Ушку. (Антонијевић, 1971, стр. 4, сл. 88) У данашњем
Поморављу /Алексиначком/ су села: Катун, Д. и Г. Крупац, Рсовац, Бели Брег,
Палиграце, Веле Поље, Дражевац, Д. и Г. Трнава, Миљковац, Г. и Д. Топоница,
Бујмир, Глоговац, Станци, Пруговац, Бобовиште, Чичина, Краљево и Алексинац.
Имајући све у виду јасно произилази да се река Турија у средњем веку
звала Ушка као и да је постојало жупско место Ушка.121

121
Ушка је име за ушату буљину. (Riječnik JAZU 82, 1971, стр. 66)

167
 Топлица
Област средњовековне жупе Топлице, као што је случај и са другим жу-
пама у српској средњовековној држави, може се ограничити у оквиру слива исто-
имене реке122 и њене највеће притоке Косанице. Сасвим је извесно да се жупа
Топлица делила на мање предеоне целине: Горња и Доња Топлица, Косаница,123
Блаце и Добрич.124 Горњу Топлицу представља горњи ток реке Топлице од ушћа
Бањске реке и Косанице. Косаница је планинска област у сливу Бањске и Коса-
нице.125 Блаце представља предео између јужне подгорине Јастрепца и средњег
тока Топлице. Добрич је пространо поље у доњем току Топлице и дуж леве обале
Јужне Мораве коме припада и Житорађа са равницама на десној страни реке
Топлице. (Андрејић, 2009, стр. 17)
Место под именом Топлица /Каплица/126 се први пут помиње за време
кнеза Стефана Војислава127 и цара Василија I. У повељи Василија II она припада
епархији Ниш, 1020. (Новаковић, 1908, стр. 33, 35) Потом се помиње као једна од
области које је добио Стефан Немања, 1127-1130. године. (Богдановић, 1968, 68)
Према натпису на цркви Св. Луке у Котору из 1195. године, краљ Вукан, најста-
рији син великог жупана Немање, поред Дукље, Далмације и Травуније, влада и
Топлицом и Косном. (Томовић, 1997, стр. 25-26) Област Kosna се у овој форми
појављује само у овом изворнику, а на основу Орбинијевог Scosna у коме су Де-
чани, тврди се да је у питању Хвосно. (Исто, 28, 31)
Манастиру Св. Арханђела код Призрена, повељом цара Душана, 1348-
1353. године, деспот Иваниш прилаже у Топлици село Тудорче, више села Руда-
ра, које се међи са селима Мала и Велика Јелшаница. (Исто, 694)

122
Хидроним Топлица једначи се са апелативом „топлица“ у значењу топли, природни извор што
би значило да је називање ове реке било изазвано њеном топлом водом. Скок сматра да је у корену
хидронима прасловенска придевска основа topal која је врло распрострањена. (Skok, 1973, под:
topal)
123
Хидроним Косаница потиче од придева косан у значењу стрм, односно од карактеристике реље-
фа у околини реке. (Skok, 1973, под: kos)
124
Постоје претпоставке да Добрич није припадао Топлици. Међутим, Данило II јасно каже да је
Стефан Дечански, 1321. године, сакупљао војску на пољу Добрич где је очекивао да ће доћи и до
боја против бугарског цара Михајла III. Данило каже да је то „поље дивно и велико у месту званом
Топлици, јер припада ка реци Морави“. (Митић, 2004, стр. 131.) У пролеће 1413. године на Добрич
пољу своју војску за борбу против Турака окупља и деспот Стефан. (Филозоф, 1989, стр. 116.)
После победонсоне битке на Куновици, 2. јануара 1444. године, угарски краљ Владислав, Јанко
Хуњади и деспот Ђурђе су војску повукли на Добрич поље. (Михајловић, 1986, стр. 107.)
125
У основи хидронима је апелатив „коса“ од облика придева „кос“ у значењу „стрм, нагнут“.
(Skok, 1972, 2, kos,)
126
Према Каницу, на месту ушћа Косанице у Топлицу се подудара римски итенерер за станицу Ad
fines. (Kanitz, 1909, стр. 283.) Судећи према археолошким налазима периода од VI-X века на
простору око ушћа ових река и око основе Св. Богородице, као и остацима тзв. Латинске цркве, на
овом месту је постојало велико насеље и црквени центар у време Јустинијана а у оквиру
архиепископије Јустинијане прима. (Стричевић, 1953, стр. 179-196.)
127
Код Дукљанина је он познат као Доброслав, а на крају и као Стефан Војислав. Рођен око 1000,
владао 1018-1046. године. (Perčić, 1999, стр. 75-76, 81.) Скилица га зна само као Стефана Војислава.
(Византијски извори III, 2007, стр. 156-160.)

168
 По једној верзији, топлички војвода Крајимир је по окончању Косовске
битке, 1389. године, заробљен и посечен заједно са кнезом Лазаром. (Михајло-
вић, 1986, стр. 98-99) Кнегиња Милица са синовима је дала Св. Пантелејмону на
Атосу села Елшаницу, Бисерику и Сварчу /као и Прјацрјашну, Мегјујани и
Гакице/. (Нова- ковић, 1912, стр. 517-518)
У повељи деспота Ђурђа, 1428-1429. године, помиње се топличко село
Бело Поље. (Исто, стр. 335) Село Спанце и Топоница се помињу у трговачкој
књизи Михајла Лукаревића тридесетих година XV века. (Динић, 1957, стр. 41)
Топлица и Дубочица су дати у мираз султаниси Мари Бранковић, око 1439. го-
дине. (Михајловић, 1986, стр. 115) После пада под турску власт, 1444-1446. годи-
не, Топлица је вилајет. Раније поменута села Јелашница, Бисерика, Сварча, Бело
Поље, Спанце и Топоница се помињу и у турском попису 1444-1446.
Према турском попису, 1444-1446. године изричито се помињу у облас-
тима Топлица и Куршумлија села: Ћуковац, Белогош, Вукашин, Тмава, Прекопу-
це, Љутова, Жуч, Силица, Водвац, Доње Блаце, Љутовте, Мечкари, Мирница, До-
њи Крчмар, Бериље, Балиновац, Искаковница, Думковица, Љуто, Бутина, Мику-
љана, Чундрак, Билица, Заврата, Крушевица и Боља. Идентификовано је још 100
села која су у Топлици. Уколико се имају у виду и неидентификована онда до-
лазимо до импозантне бројке од преко 130 средњовековних села у Топлици. (Зи-
ројевић, Ерен, 1968, стр. 382-413)
Жупско седиште а потом и седиште епископије је, нема сумње, било ус-
постављено „од почетка“ у месту Топлица, потоњој Белој Цркви, а данашњој
Куршумлији. Сви су изгледи да је седиште жупе названо Беле Цркве после из-
градње Немањиних задужбина када је дошло до замене старог имена. Седиште
жупана је подразумевало „обзидана и утврђена места“ у чијој се непосредној
близини налазила и снажна рефугијална тврђaва. То рефугијално утврђење Беле
Цркве, свакако је тзв. Марина кула на узвишеном и неприступачном вису изнад
ушћа Косанице у Топлицу, изнад тзв. Латинске цркве. У подграђу топличког
жупског и епископског седишта налазило се и трговиште, (Храбак, 2000, стр. 23)
највероватније, на пољу крај леве обале реке Косанице. Нови трг, као манастир-
ски, успостављен је у близини цркве Св. Николе на простору данашње Куршум-
лије. У функцији богатог копаоничког рударства постоји трг Беле Цркве и почет-
ком XV века. (Исто)
Границе средњовековне жупе Топлице се могу релативно добро реконс-
труисати. На северу се граничила са Расином линијом Јанкова клисура — Велики
и Мали Јастребац — река Јужна Морава. Источну границу је чинила Јужна
Морава од ушћа Пусте реке, на југу, до ушћа Нишаве. На југоистоку и југу се
граничила са жупом Реке, на линији Пуста река /која се некада уливала у Топли-
цу/ — Проломске планине. Границу на западу представљају падине и висови Ко-
паоника.

Реке
Жупан Немања је добио у Источној земљи и жупу Реке, 1127-1130. го-
дине. У Хиландарској повељи, 1198. године, као и у Житију Св. Симеона помиње

169
се жупа Реке. (Првовенчани, 1988, стр. 55; Свети Сава, 1998, стр. 149) Ни до
данас у нашој науци није потпуно сигурно одређена позиција области Реке. М.
Динић се позивао на Ж. Петковића који је сматрао да је то област на падинама
Мојсињске и планине Јастребац, према Јужној Морави, а јужно од области За-
грлата. (Динић, 1978, стр. 75) Постоји мишљење да су Реке источно до Јужне
Мораве, простор Алексиначког поморавља и Моравице. (Новаковић, 1877, стр.
228; Илић, 2002, стр. 41)
Благојевић сматра да је област Реке у сливу Пусте реке. (Благојевић,
1996, стр. 198-200) Доиста, све до Велике сеобе и одласка Срба са овог простора
ова област и истоимена река су се звали само Реке. (Мишковић, 1880, стр. 64)

170
 МОРАВИЦЕ

Моравице су остале у власти Србије све до турских освајања и страдања

цркве Св. Ахилија и епископског седишта, 1433-1444. године. Ова област је ко-
начно са градом Ужице пала под турску власт 1455. године. По свему судећи, у
време деспота Ђурђа дошло је до велике обнове митрополијске цркве Св. Бого-
родице у Градцу и седишта Моравске митрополије. Постоје претпоставке да је
Градачка – Моравска епископија настала за време реорганизације цркве, 1317-
1321. године, у доба власти краља Милутина и архиепископа Никодима. (Весе-
линовић, 1993, стр. 70; М. Чанак-Медић, 1986, стр. 150)
Први помен земље Моравице и уобличавање њене територије налазимо у
повељи којом се врши формирање епископија у процесу организовања аутоке-
фалне српске архиепископије на челу са архиепископом Савом I, 1219. године. У
набрајању епископа српске цркве осми по редоследу је „моравичскии“. Да се ова
епископија називала исто као и земља Моравице види се из млађих извора /пове-
ље краља Милутина и Душана Хиландару и повеље деспота Стефана манастиру
Милешеви/ (Новаковић, 1912, стр. 389, 394, 431, 607): „у Моравицах“. У још мла-
ђим изворима (родословима и летописима) име ове епископије се јавља у две
варијанте, у једнини и множини: „у Моравици ва храма светаго Архилиа“, „оу
Моравицах, ва храмја светаго отца Архилиа“ и „ва Моравицах ва храме светаго
Архилиа“ и најмлађем извору /исправа војводе Есе-бега/: „у Павловикиа землју
али прјако у Моравице или у Херцеговину“. (Стојановић, 1927, стр. 26, 27, 47,
178, 182, 183, 192, 194, 198; Исти, 1929, стр. 235, 236) Нема сумње да је столица
епископије Моравице при храму Св. Ахилија у Ариљу у жупи Моравица чија се
историја може пратити и кроз дубљу прошлост.128
Језгро епископије Моравице је несумњиво жупа Моравица али су њој би-
ле подложене и друге жупе. Лапчевић је, као и Д. Павловић, (Павловић, 1979,
стр. 51-67) сматрао да су поред Моравице постојале и жупе Лужница, Рујно,
Бјелица, Рудник и Црна Гора. Против ових претпоставки изрази је неслагање М.
Благојевић имајући у виду да се ове „жупе“ уопште не помињу у изворима као и
то да планине и планинске области, попут Црне горе, Рујна и Рудника, нису ни
могле имати статус жупе. С друге стране, Благојевић сматра да је земљи Мора-
вице припадала жупа Морава са средиштем у Градцу – Чачак а то би значило да
Морава припада и Моравичкој епископији. При томе Благојевић закључује да је
земља Моравице у најширем обиму представљала Страцимирову удеону кнеже-
вину држићи се старе хипотезе да су кнезови Страцимир и Мирослав рођена
браћа великог жупана Немање. Границу ове кнежевине на западу представља ре-
ка Дрина, на југозападу Дабар, то значи да Међуречје не припада Моравицама,

128
Г. Томовић тврди да се не зна где је било прво седиште моравичког епископа, али да је морало
бити на подручју моравичке жупе у долини реке Моравице. (Томовић, 1989, стр. 125.)

171
на северу планински масив Црне горе /линија Борања-Соколска планина-Медве-
дник-Повлен-Маљен-Сувобор-Рудник/, на истоку је то линија која сече Западну
Мораву у правцу Рудник-Вујан-Чемерно-Радочело и, на југу, на линији изнад
десне обале река Лим и Увац: Радочело-Чемерница-Златибор. (Благојевић, 2002,
стр. 21-22)
Мора се приметити да Благојевићева интерпретација о жупи Морави и
земљи Моравице садржи у завршном делу један значајан превид када је у питање
припадност жупе Мораве са Градцом /Чачак/ ариљској духовној власти. Имајући
у виду толико познат садржај повеље краља Стефана Немање II Првовенчаног, из
1220. године, (Новаковић, 1912, стр. 572) којом под духовну власт Жичке епар-
хије ставља десет жупа: Крушилница, Морава, Борач, Лепенице обе, Белица, Ле-
вач, Лугомир, Расина и Јошаница јасно је да жупа Морава никако не може бити у
саставу Моравичке епископије те, према томе, ни земље Моравице. Али, то не
мора да значи да жупа Морава није у старијим временима припадала земљи Мо-
равице, и обратно, односно удеоној области кнеза Страцимира, или да су земља
Моравице и жупа Морава припадале некој још већој „земљи“ или „држави“ која
се звала Морава.
Када је у питању име места где се налази седиште Моравичке жупе, где
се налазила и катедрална црква Св. Ахилија епархије Моравичке, постоје докази
да се и оно према истоименој реки звало Моравица.129 У прилог ове тврдње иде
појава имена овог места у Житију Св. Ахилија. Чини се да су у неко неодређено
време са Преспе биле пренете чудотворне мошти Св. Ахилија Лариског у Мора-
вице. На основу једне српске верзије службе патрону моравичке катедрале и
његовом кратком житију које је за Ариље написао неки Никодим, крајем XIV
века, тврди се да су овде чуване мошти неког Св. Ахилија за кога се верује да је
био из Ларисе. Тврди се да је Ахилије пореклом из источног дела царства Конс-
тантина Великог и да је из хришћанске породице. Био је постављен за епископа
Ларисе и учествовао на Првом Васељенском сабору на коме је осуђен Арије, а
потом је чуо да се међу Трибалима, који себе на свом језику називају Србима,
раширила јерес „Навата Трапезонтскаго“. Ахилије се упутио у трибалске крајеве,
„прогнао јеретичку таму... и многе врати к Богу“ али је при повратку био убијен
од злочинаца „на мјастја глаголиејам Моравица... идјаже и чстниие иего моши
положени бише и мура благооханиа и ди ниниа истакајут исцјалиениом дари
обилно...“. (Васиљев, 1985, стр. 165-175; Иванова, 1999, стр. 24-40; Петровић,
2002, стр. 59-73; Војводић, 2005, стр. 114) Тврди се и да је Трибале први покрс-
тио и просветио својим проповедима апостол Тит,130 а из овог текста се види да

129
И у првом турском попису, 1476. године, бележи се село Моравица које припада примићуру
Хранку, Радотином сину, а под управом главног кнеза Радована Бакића. Моравица се помиње и у
попису 1525. године али је тада мало село. Аличић сматра да је то Моравча, заселак у Чичкову у
данашњем селу Радошеву код Ариља. (Аличић, 1984, стр. 91; Исто II, стрр. 526)
130
Постоји предање да је цркву Св. Петра и Павла „по сред Раса“ сазидао Тит, ученик апостола
Павла још у I веку. (Нешковић, Николић, 1987, стр. 6-7) Постоје претпоставке да се Св. Сава пози-
вао на ово предање приликом добијања аутокефалности српске цркве јер се она, према канонима
православног обреда Цариградске патријаршије, могла стећи само ако је на њеном тлу постојао
храм који је сазидао неки од Христових апостола. Теодосије описује Св. Симеона и Саву: „Већи од

172
су се вратили паганизму и да их је потом Ахилије поново преобратио. Имајући у
виду Ахилијеву делатност на простору „Трибала“ и Моравици јасно произилази
да је он Мисионарио на простору Моравије – Мораве. Срби су коначно примили
хришћанство у време кнеза Мутимира, око 879. године. (Марјановић, 2001, стр.
42) Археолошки налази у комплексу цркве Св. Ахилија из IX–XI века показују да
је овде постојало црквено средиште и у преднемањићком добу, (Суботин-Голу-
бовић, 1987, стр. 21-33; Чанак-Медић, 2002, стр. 55-81; Иста, 1982, стр. 25-50;
Иста, 2006, стр. 95-97) односно у време кнежевине Мораве. Ако се има у виду
текст Никодима химнографа место у коме је било и старије епископско седиште
се „од почетка“ звало Моравица. Уколико се прихвати да је име реке, према коме
је одређивано име жупа и жупског средишта, произилази да је и седиште жупе
Морава имало исто име. То значи да је Градац моравски, данашњи Чачак, у неко
неодређено старо време пре XI-XII века, имао име Морава.
Западну границу земље Моравице представљају планине Тара и Звијезда
са реком Дрином у залеђу. Северну границу представља планински венац: Пов-
лен – Маљен. Источна граница је ишла венцом Каблара – Јелице – чемерно –
Голија. Јужну границе чини планински венац: Златибор – Чемерница – Голија.
Читав речни систем чине реке „Моравице“ које су се уливале код Пожеге и фор-
мирале Запдну Мораву: Скрапеж, Лужница, Ђетиња, Моравица (са притокама:
Велики и Мали Рзав) и Белица. У земљи Моравици су биле жупе: Рујно, Рзав,
Моравица, Белица, Скрапеж, Лужница и Ђетиња - Лужица. Моравица је имала 7
жупа.

Моравица
Када је у питању име места где се налази седиште Моравичке жупе, где
се налазила и катедрална црква Св. Ахилија епархије Моравичке, постоје докази
да се и оно према истоименој реки звало Моравица.
Ариљско-пожешки крај припада у ужем смислу жупи Моравица, а у ши-
рем земљи Моравице, која је идентична са истоименом територијом средњове-
ковне српске епископије. Простор и граница ових политичких и територијалних
целина може се у нашој науци пратити од Драгише Лапчевића (Лапчевић, 1922,
стр. 180-192) па до Јованке Калић (Калић, 1993, стр. 47-55) и Милоша Благоје-
вића, (Благојевић, 2002, стр. 13-22) тј. од почетка па до краја XX века. Иако је
студија М. Благојевића целовита ова истраживања се не могу сматрати оконча-
ним. Благојевић је правилно уочио и разграничио ужи географски појам када је у
питању жупа Моравица и много шири када је у питању земља Моравице.
Краљ Милутин је дао Хиландару, 1302-1309. године, село Брезову са за-
сеоцима „у Моравицах“ а то ће касније потврдити и цар Душан, 1348. (Новако-
вић, 1912, стр. 394, 421) У питању је данашње Брезово код Ивањице. Један Дуб-

Тита, који раније дође у Далмацију, затим се ви јависте“. (Јовановић, 2000, стр. 48) Апостол Павле
је писао из Рима: „Настој што пре доћи к мени. Јер, Дема ме, заљубљен у садашњи свет, напустио и
отишао у Солун. Карсенције у Галицију, Тит у Далмацију...“. (Друга посланица Тимотеју, 4 : 9, 10)
Пећки летописац каже да је Немања поново крштен „у храму светих апостола Петра и Павла, који
је подигао Тит апостол у оно време на подобије кумирница ондашњих“.

173
ровачки караван је ишао у место звано Архилија у Моравици, 1405. године.
(Динић, 1978, стр. 69) Деспот Стефан је манастиру Милешеви, 1413. године, дао
пет села „у Моравицах“: два Гугља, Храсно Поље, Шемгоњ и Рупељево. (Нова-
ковић, 1912, стр. 607) Сва ова села налазе се око Пожеге, у земљи Моравице.
Према турском попису који је начињен само 17 година после пада Српске
деспотовине у области некадашње жупе Моравице постоје 20 села са 184 домова
и 5 попова. Нема ни једног млина или ваљарице. Према томе, попови упозоравају
да постоје 4 цркве које су, као и сва поменута села, постојали и пре 1459. године.
У пописима 1525. године помињу се поп и манастир у селу Брезови тако да се
претпоставља да је у питању обновљена црква Св. Ахилија. У то време се поми-
њу и попови у селима Преканац /Трешњевица/ и Вирово што упућује на то да су
обновљене две старе цркве. Дакле, у жупи Моравица, пре 1459. године, постојало
је најмање 6 цркава и манастир са епископалном црквом Св. Ахилија. По свему
судећи, нека села су нестала имајући у виду да села према овом попису имају са-
мо од 2 до 12 домова. Уопште се не помиње црква и манастир Св. Ахилија, који
је био и седиште епископије Моравице. Све упозорава да је жупа Моравица у
време турског освајања теже пострадала што упућује.
У другој половини XVI века нахија Моравица припада кадилуку Нови
Пазар у санџаку Босна. У питању је мала нахија са само 12 села и 1 варошицом
што упућује на то да је она обухватала само простор у горњем току Моравице, у
ивањичком крају: Мочевићи /кнез Саво, 19 кућа/, Г. Брезово /22 куће, поп Мик-
шина/, Придворица – Комадин /18 кућа/, Вјалинићи ? /13 кућа/, Даново – Пресјек
/17 кућа/, Голећиница /30 кућа, кнез Саво/, Д. Брезово /35/, Комница /Куманица/
/3/, Међуречје – Ружице /33, на ушћу Ношнице у Моравицу/, Папратна – Дербенд
/20/, Раданово /8/, Варош Мехрум Јунус паше – Љубић /кнез Живко, чува кланац,
24 кућа/, Постојне /5/ и Будожеље /кнез Гојко, 11, мост на Моравици/.131 (Мушо-
вић, 1986, стр. 95-105)

Лужница
у Каранском јеванђељу, (Стојановић, 1902/1982, стр. 272, бр. 964-968)
1608. године: „... поп Вук, син протопопа Ралете... при реци Лужници, у селу
Карану, при храму светог Благовештења пресвете владичице наше Богородице и
приснодјеве Марие, у подкриљу Чрнокоси, близу места Ужица“. Из Рачанског
поменика се дознаје да су после попа Вука била два свештеника у Белој цркви,
Радич и Русмир, између 1616. и 1638. године (Кашанин, 1927, стр. 24) Врло зна-
чајне податке о Карану и његовој цркви налазимо и у Јеванђељу из Милешеве,
XVII век (Стојановић, 1903/1983, стр. 427, бр. 4319): „Петар кнез из Трнаве за
своју душу и оцу Сави и матер Ковини... у Белу Цркву у селу Лужницу“.
Значајан извор за изучавање историје села Карана и Лужнице може бити
и Крушевски поменик, односно поменик манастира Добруна, настао крајем XV

131
Е. Мушовић сматра да је Варош Мехрум – Љубић недалеко од Чачка. (нап. 15)
Међутим, оваква идентификација се не може прихватити јер је Љубић код Чачка у нахији
Морава и никако се не може повезати са Моравицом.

174
века. У њему се помињу, поред осталих, села Лужница и Каран. Имајући у виду
село Лужницу у Лепеници овај податак је, још од Т. Радивојевића, у том смислу
и коришћен. (Радивојевић, 1930, стр. 153, 206) Међутим, село Карани које се по-
миње по свему је у Осату и зато о селу Лужници Крушевског поменика (Нова-
ковић, 1875, стр. 134-135) треба још једном размислити ако се има у виду да је
Лужница код Крагујевца у Лепеници врло удаљена од Добруна. Добруну су врло
блиске области Ужица а самим тим и Каран који се некада звао Лужница како
дознајемо из натписа кнеза Петра из Трнаве.
Ни из натписа дијака Петка не дознајемо ништа о старом имену овог мес-
та. Место у коме је црква Благовештења, у којој је службовао и написао чувено
Јеванђеље, поп Вук зна као Каран при чему помиње и реку Лужницу. Међутим,
кнез Петар из Трнаве код Чачка зна једини да се село зове Лужница, исто као и
река крај које се налази. Али, топоним Лужница, у смислу места или области, по-
миње се и касније, у епици. Као таква Лужница се помиње у време Првог српског
устанка и боја на Сјеници: „Уватише од Лужнице Ђура“.132 У вези истог боја се
каже да „По ср'једи они одредише да удари поп Каране Ђоко“ (Riječnik JAZU,
IV, 1892-1897, стр. 855) а да је од Лужнице Ђуро био са поп Ђоком – Ђорђем из
Карана. По свему произилази да Лужница и Каран постоје једно крај другог као
одвојена села. Оваква касна сећања на неко, чини се, старије име данашњег Кара-
на даје нам на знање да се ово место звало Лужница пре XV века и раније. Ништа
не чуди да неко знатније место крај неке реке носи и њено име. Међутим, такав
случај је најчешће у вези оних места крај река по којима су настала и имена сред-
њовековних жупа: Гружа, Лепеница, Белица, Морава, Моравица, Топлица, Раси-
на, Колубара... (Андрејић, 2011, стр. 33) То би значило да је постојала жупа Луж-
ница као и истоимено место Лужница крај реке Лужнице. Међутим, у изворима
нема помена жупе Лужнице. Упркос томе, Лапчевић је своједобно (Лапчевић,
1926, стр. 21) тврдио да је постојала жупа Лужница.
Имајући у виду да се читав предео у југоисточној Србији, у сливу реке
Лужнице, притоке Власине, назива Лужница може се претпоставити да се и шира
област око реке Лужнице исто тако називала.

Лужица - Ђетиња
У речном склопу Ђетиње, некадашње истоимене жупе, налазила се
тврђава Ужице и истоимено село са тргом, пазаром и 2 млина. По свему је Ужице
било жупско седиште. Има укупно 11 села са 292 дома, 2 попа и 3 млина. Пос-
тојање попова у Горобиљи и Врутцима опомиње на цркве које су постојале пре
1459. године. У пописима 1516-1525. године помињу се још 6 села. У обновље-
ном селу Збојштици помиње се „жупан поп“ као и у Ужицу што опомиње на об-
нову две старе цркве. Дакле у жупи Ђетиња су постојале 4 цркве.

132
„Од Лужнице Ђуро“ је примио од Турака мито „три боце дуката“ да би осујетио Карађорђев
напад на Сјеницу. Због тога је касније Ђуро био кажњен: „Уватише од Лужнице Ђура, / И његова
сва четири сина, / На ватри их изгорјеше живој, / Нека виде остали Србини, / Да се мито узимат' не
смије“. (Detelić, 2007, стр. 251-252)

175
 Још увек је у науци нејасно порекло имена града Ужица. Наводи се поду-
даран топоним у Чешкој и наивно народно тумачење да је тврђава подигнута на
месту где је река ужа. (Detelić, 2007, стр. 446.) Има тумачења да се град некада
звао Лужице и да је од увек био најзнатније место у земљи Моравице. Ако би то
било тако онда су просторно врло блиски топоними Лужице и Лужница и хидро-
ним Лужница из језичког корпуса српског племена Лужана или Срба Лужичана
који су после сеобе из данашње Лужичке Србије у Источној Немачкој населили
ове крајеве. Лужани су познати из Летописа попа Дукљанина. Они су некада
имали своју Лушку жупу северно од Скадарског језера. А, неки „стари Срби“ Лу-
жани населили су простор од реке Мораче до Никшићког Поља, планине Гарча и
Доњег Лима. (Цвијић, 1922, стр. 225; Ћоровић, 1933, стр. 24, 26.)
У Моравичкој жупи налази се насеље Лучани које би се могло довести у
везу са племеном Лучани са којима В. Ћоровић доводи у везу и села Лучани код
Огулина и Сења у Хрватској. (Исто, 26.)
Најзад, у склопу оваквог размишљања, произилази да је ово место било
седиште истоимене жупе Лужица и да се тако некада звала и река Ђетиња.

Скрапеж
О Пожеги133 као административном средишту нема ни помена у средњо-
вековним изворима али се она „изједном“ појављује у турским изворима 1476.
године као седиште истоимене нахије (Аличић, 1984, стр. 257, 345) што би инди-
цирало постојање и жупе истог имена. Познато је да су Турци углавном задржа-
вали старију српску средњовековну административну поделу тако да су само жу-
пе преименовали својим термином, у нахије. Још је Лапчевић сматрао да је жупа
Моравица обухватала и Пожегу, имајући у виду повељу деспота Стефана која
бележи села из околине пожеге у Моравицама. Међутим, Турци су из неког раз-
лога одступили од правила и трансформисали жупе Моравица и Лужница и фор-
мирали нову административну целину са седиштем у Пожеги. У првом турском
попису Пожега је град и седиште кадилука и истоимене нахије у поседу Ибра-
хим-бега Сербеваба /исламизираног Србина/ у служби Махмуд-паше. (Исто, стр.
257) Ту је и трг у коме се одржава пазар и панађур а то би значило и да је ту
постојао и пре 1459. године. У попису из 1516. године Пожегом управља војвода
Мустафа а место има и турску касабу. (Исто, 345) У Пожеги живи и Радоња, син
попа што индицира постојање и цркве.
Све ове недоумице се могу разрешити и на прави начин. Место Скрапеж,
које данас не постоји, помиње се у средњем веку приликом убиства једног Дуб-
ровчанина који је путовао из Београда, in loco vocato Scrapes apud Usize.“ (Динић,
1978, стр. 51) Појава места Скрапеж нам говори да је оно морало бити крај реке
Скрапеж а то опет јасно сведочи да је могла постојати и истоимена жупа. Имају-
ћи у виду да су нека значајнија средњовековна места у преломним историјским

133
Име Пожеге потиче од речи која означава жегу, припеку сунца, али и „пожар“. (Riječnik JAZU,
XI, 1935, стр. 334, 338)

176
тренутцима пропасти српске државе променила своја имена134 то се може рећи и
за место Скрапеж. До промене имена Скрапежа је могло доћи и раније, још у XIV
веку. Само име Пожеге нам наговештава да оно означава место које је некада
спаљено – пожежено.
Имајући у виду да се у првом турском попису из 1476. године помињу и
Скрапеж и Пожега постоји могућност да се налазе једно крај другог. (Аличић,
1984, стр. 36, 257) Старији Скрапеж је од Турака прозван Пожега. То опет значи
да је постојала и жупа Скрапеж која је обухватала територију у доњем току исто-
имене реке као и у доњем току Ђетиње. Дакле, Турци нису правили преседан ка-
да је у питању Пожега, некадашње жупско средиште Скрапеж са тргом, када су
успоставили нахију Пожега.
Велико село Скрапеш135 пописано је у џемату влаха ливе Смедерево чији
је вођа кнез Малога, син Николе припада примићуру Вукачу Вујочевићу са бра-
том Божидаром и са својом двојицом синова, Димитријем и Радованом. Село је
имало цркву јер се у попису помиње и поп Радивој. Пожега се бележи као пове-
ће хришћанско село у коме се одржава пазар и панађур са порезом од 200 злат-
ника! Први је Радич, син Костадина, који има браћу Оливера и Вука. Радич има
сина Вука и слугу Прибила. Село има један млин на који не плаћа порез, два
шустера и једног муслимана. (Исто, 257-258) У попису из 1516. године Скрапеж
се не помиње већ само хришћанско село Пожега са преко сто домова, једног
свештеника и 13 муслимана. По свему судећи да је Пожеги припојено село Скра-
пеж са црквом пошто се и даље помиње и један свештеник.

Рзав
У развођу река Велики и Мали Рзав је, вероватно, постојала истоимена
жупа. Пошто се она не помиње у турским пописима као нахија а ни у српским
средњовековним изворима као жупа по свему је врло рано припојена жупи Мо-
равица
У речном склопу Рзава пописана су 14 села са 240 домова, 1 попом и 2
млина, 1476. године. То упућује да су ова села и црква у Дрежнику постојали и
пре 1459. године. Да се претпоставити да је Дрежник био жупско средиште.
(Исто, 70-598)

Рујно
Око висоравнасте жупе Рујно формирана е после 1459. године истоимена
нахија. По свему судећи жупа је добила име према знатном месту Рујно а не по
некој реки тог имена. Међутим, у српским средњовековним изворима се не по-
миње ни место Рујно.

134
Топлица – Беле цркве – Куршумлија; Лепеница – Крагујев трг – Крагујевац; Пек – Велико
Градиште; Тимок – Гургусовац – Књажевац; Арса – Рас – Нови Пазар; Рудо Поље – Карановац –
Краљево; Бела црква – Хасан Пашина Паланка – Смедеревска Паланка...
135
А. Аличић сматра да је у питању насеље крај данашњег потока Скрапеш у Ужицу или је то по-
тес у селу Дубоко (Исто, 36).

177
 У изворима се помиње трг Рујно и манастир Рујно. По свему је трг био уз
истоимено место Рујно. Манастир и његов трг су били између Ужица и села
Врутци. У тргу Рујно су боравили Дубровчани који су пословали са мештанима у
првој половини XV века. Вукић Дрмановић из нахије Рујно сакупљао је восак за
једног трговца из Приморја а заузврат је добијао сребрне чаше и другу робу. Из
нахије Рујно и овог трга се највише извозио црвац, скупоцени прах црвене боје
који се добијао од сушених и истуцаних ваши /кошинел/, које су сакупљане са
коре храста.
У манастиру Рујно је настала најстарија штампана књига у Србији, 1537.
године, Рујанско четворојеванђеље. У овом јеванђељу је свој запис оставио мо-
нах Теоодосије: „написана је ова божанствена књига 7050. у манастиру који се
зове Рујански, под подкриљем планине која се зове Поникве, на реци која се зове
Беаска на селу које се зове Врутци, при храму Светога и славнога Великому-
ченика и Победоносца Христова Георгија“. Крај планине Поникве постоји исто-
имено село, али испод ње данас протиче реке Ђетиња крај које су села Врутци и
Биоска. Горњи опис говори и да је манастир Рујно крај реке Беаске, односно
Биоске, што би значило да се тако звала Ђетиња, а то опет значи да је манастир
био у селу Биоска. И новији истраживачи су овај манастир убицирали у у Биоски
„манастир Рујна у Биосци“. (Мићић, 1925, стр. 438)
У првом турском попису из 1476. године села Биоска, Врутци и Понико-
вица – Поникве су пописана једна крај других. (Аличић, 1984, стр. 122-123) У
Врутцима живи поп Вукашин са сином Радоњом а то јасно говори да у селу пос-
тоји црква. Имајући у виду турски закон да се не могу зидати нове цркве јасно је
да се ради о цркви која је постојала пре 1459. године. И у попису из 1525. године
у Врутцима се помиње поп Добренко. (Исто, 532)
Јужни крај, јужно од Ђетиње и Ужица, познат је као Рујно. Северни де-
лови Старог Влаха називани су Рујно „по остацима старог манастира Рујно“.
(Мићић, 1925, стр. 438) Међутим, име Рујно се после 1818. године почело губити
и данас је замењено именом Златибор. (Павловић, 1925, стр. 3)
У овој области су пописана 9 села са 164 домова и 1 попом. Овом броју
села треба придодати Рујно са тргом где је било жупско седиште. Нешто касније
се помињу и попови у Катушници и Кнежевићима. То упућује да су обновљене
још две старе цркве тако да се може рећи да су пре 1459. године у жупи Рујно
постојала најмање 10 села, 1 трг, манастир и две цркве.

178
Земља Моравице и њене жупе

179
 НИШЕВСКА ЗЕМЉА

Нишевска земља и Врана се простиру око горњег тока Јужне Мораве и

њених притока као и око речног склопа Нишаве. То су реке Јабланица, Ветер-
ница - Дубочица, Врла - Лужница, Власина, Лужница, Бинч Морава, Пчиња, Јер-
ма, Темшзица и Моравица. У Нишевској земљи и Врани су постојале жупе: Мо-
равица, Нишава, Дубочица, Мокро – Извор, Темска, Јерма, Сукова, Вране, Луж-
ница, Виногошт – Иногошт, Преморава – Прешево и Пшиња. Било је 12 жупа. У
једном периоду византијске власти Нишевској земљи је припадала и тимочка
жупа Сврљиг.
Антички град Наисус су порушили Хуни, 447-448. године, а код њега је
била граница између Византије и Хуна. Словени су у великим масама прешли
реку Дунав и стигли у околину Ниша у доба цара Јустина, 550-551. године. Јус-
тинијан обнавља оштећене зидове града Ниша и Медијану, 530-552. Аваро-Сло-
вени освајају и руше Ниш и читаву област, око 618. (Византијски извори I, 1955,
стр. 12-13, 45, 57, 196)
После пропасти Самуилове државе створена је тема Србија - Сирмијум на
северу и Бугарска на југу са седиштем у Скопљу. Бугарска тема је обухватила на
северу Ниш и Сердику. У врема Василија II формирана је Нишка епископија, ко-
ја обухвата област Ниш, Мокро, Компло, Топлицу и Сврљиг. (Новаковић, 1908,
стр. 33-36, 56; Калић, 1984, стр. 8) У то време пиротско Понишавље са Суковом
припада Средачкој епископији. (Новаковић, 1908, стр. 31-32) Компло није убици-
рано а постоји претпоставка да је у области Лесковца. (Исто, стр. 33-35) Од 1220.
године из нишевске земље се издваја Топлица и формира истоимена епископија
и земља којој припадају и жупе: Загрлата, Ушка са Поморављем, Реке, Дубочица
и Ибар. То су све оне жупе које је млади жупан Стефан Немања добио 1127. го-
дине на управу. (Богдановић, 1968, стр. 68; Андрејић, 2011 а, стр. 31-33; Исти,
2009, стр. 29-31)
Када је Петар Одељан подигао устанак, 1040. године, кренуо је од гра-
дова Београд и Морава, а потом је заузео Ниш и Скопље. Печењези и Кумани су
у великим масама прешли Дунав, 1048. године, а потом их је намесник Бугарске,
Василије Монах, населио по равницама Сердике, Ниша и Овчег Поља. Констан-
тин Бодин заузима Сирмијум са Сремом, подунавске градове све до Видина,
Ниш и Скопље, 1072. Печенези поново пустоше области око Ниша и 1080. го-
дине. Цар Алексије распоређује војску у Браничеву, Нишу и теми Ниш ради од-
бране од Кумана. (Византијски извори III, 1966, стр. 127, 142-143, 162-164, 183-
184, 237-238, 243-244, 392) Када су крсташи Петра Пустињака у великим масама
кренули ка Нишу, 1096. године, дукс Никита је окупио одреде Печенега, Кумана
и угарских коњаника и сви су их заједно напали. (Калић, 1984, стр. 8-14)
Ана Комнина каже да је 114-1115. године формирана тема Ниш. У Силив-
рији је пронађен печат Нићифора Декана, куропалата и анаграфа Ниша. Нићифор

180
Декан је начелник Нишке теме у време царовања Алексија I Комнина, до 1100.
године. Пронађени су печати и других нишких протостатора: Неофита, из XI век;
Говделиса, XI век; Никифора Кладе, око средине XI век и Романа, после средине
XI века. (Иорданов, 1994, стр. 75-77)
Угарска и српска војска су заузели Браничево и Ниш, 1127-1129. Андро-
ник Комнин се појављује као дукс Ниша и Браничева, 1153. године, а то би зна-
чило да је још раније успостављена тема Ниш. На челу византијске управе у Ни-
шу, 1147. године, налазио се војсковођа Михаило Врана. У то време цар Манојло
одваја од нишевске области Дубочицу и даје је жупану Стефану Немањи. У рату
против Срба, 1150. године, византијска војска се окупила код Ниша а велику уло-
гу има нишки војсковођа Михајло Врана. Цар Манојло Комнен је за дукса Ниша
и Браничева поставио свог сродника Алексија, потоњег цара. (Исто, 15-18) Ма-
нојло заузима Земун и обнавља Београд и Браничево, а Ниш окружује зидовима,
1165. Цар Манојло Комнен преноси из Сирмијума у нишку цркву руку Св. му-
ченика Пантелејмона. (Византијски извори IV, 1971, стр. 117, 47-48, 74, 137)
Стефан Немања је својој држави прикључио, 1186. године, „област ни-
шевску до краја, Липљан и Мораву, и звано Врање. (Стефан Првовенчани, 1988,
стр. 72) Дакле, Нишевска земља са градом Нишом је на југу обухватала Липљан,
Мораву /Бинч/ и Врање. После заузимања Ниша, Сврљига, Равне и Кожеља -
„нишевске стране“ Немања је подигао /обновио/ цркву „светог и великог муче-
ника Пантелејмона у Нишу“ која је епископална црква. Имајући у виду да је Не-
мања после освајања Сврљига освојио и разорио градове Равно и Кожељ да се
претпоставити да су они били на граници Нишевске земље и да се дотле прос-
тирала област Сврљига.
У Нишу су се срели српски жупан Немања и цар Фридрих I Барбароса,
1189. После пораза на Морави, 1190. године, Срби су привремено изгубили Ниш.
Иза тога, Ниш се помиње тек 1279. године у запису на Јеванђељу писаном у Свр-
љигу за нишевског епискиопа Никодима, а у време бугарског цара Ивана. Под
српску власт је дошао тек после битке код Велбужда, 1330. Ниш је све време у
власти Стефана Душана, 1331-1355. На основу записа са надгробног камена про-
нађеног у цркви Св. Николе у Куршумлији дознајемо да се у граду Нишу, у Ни-
шави удавио Вратко Чихорић, син истоименог жупана из познате породице хум-
ске власте, 5. јула 1349. (Калић, 1983, стр. 23-29)

Моравица друга
У сливу реке Моравице која се улива у Јужну Мораву код Алексинца сва-
како је била истоимена жупа. У Моравицу се са севера улива река Јошаница на
којој се налази и истоимено село. Данашњи Алексинац се под тим именом
помиње 1718. године. (Пантелић, 1948, Tafell b) Над клисуром реке Моравице
налазила се српска средњовековна тврђава Болван, а у горњем току Соколац (Јо-
вановић, 1924, стр. 19) – Соко-Град. Соколац /Соко/ је држао војвода Хамза који
се, 1412. године, побунио против султана Мусе. Муса је заузео Соколц и заробио
Хамзу, затим послао у Једрене где је погубљен, а „зељу ту прегазивши насели

181
/народ/ у свом селу, године 6921 /1413/... дође у пределе српске и заузе Болван...
заузе и Липовац...“. (Филозоф, 1989, стр. 115)
После турског освајања јужних делова Српске деспотовине, 1455. године,
некадашња жупа, односно власт града Болвана, устројена је као нахија у оквиру
Крушевачког санџака. (Пантелић, 1948, Tafell b) Нахија Бован је обухватала
простор у доњем току, а нахија Бања сокобањску котлину и горњи ток Моравице.
Бања136 је била нахијско средиште у оквиру Видинског санџака. До Бање се на-
лазе села Бели Поток и Трговиште (Јовановић, 1924, стр. 87-89) у коме је морао
бити трг у средњем веку. Бања се као жупско средиште, вероватно, звала Мора-
вица.
Према турском попису, 1444-1446. године, Бовану припадају села: Катун
/у Алексиначком Поморављу/, Суботица /данас Суботинац/, Килабовица /непоз-
нато/, Маличка /непознато/ и Доњи Дреновац. (Зиројевић, Ерен, 1968, стр. 384,
401, 403-404) Нахија Бања, према турском попису, 1454-1455, 1466 и 1478-81. го-
дине, имала је села: Дорижница, Поланица, Стричевце, Зуборовце, Луково, Ми-
лушница, Борил, Дуго Поље, Крушево, Г. Чачуне, Чучуње, Ср. Врмжа, Зарвинце,
Куминце, Брест, Драгомиловце, Мужинац, Ресник, Углешница, Поружница, Д. и
Г. Владан, Ораховица, Деверац, Поружница, Диверац, Трбушница, Гујбуце и Це-
ровница. (Бојанић, 1973, стр. 17-70, 117-177)
У нахији Бања се према попису из 1455. године помиње град Бања – нека-
дашњи Сокоград, Подграђе, Градешница, Јошаница и Крушево. Диздар тврђаве
Бања је Ахија. (Кнежевић, 1993-1994, стр. стр. 174-17)
У пописима XV-XVI века помиње се у Бањи манастир Св. Николе код се-
ла Милушинца, Лозица и Лапушња. Манастир Лозица је код данашњег Кривог
Вира. И Лапушња је код Кривог Вира а посвећен је Св. Николи. Цркву је саг-
радио угровлашки војвода господин Јован Радул са великим паркалабом жупа-
ном Гергином, при игуману Геласију, 1500-1501. године. Живописана је при игу-
ману Теодору трудом кнеза Богоја, жене Маре и њихове деце, 1510. У манатиру
Лапушњи је било седиште епископије или митрополије Бања. (Исто, 202, 174,
182-187)

Нишава
Антички и староримски Наисус – Наис на истоминој реки је пословењени
Ниш и Нишава. У сливу ове реке је у време кнежевине Мораве настала жупа Ни-
шава. Са повратком Византије на ове просторе у време Василија II, 1020. године,
успостављено је Нишка епархија. Нишка епархија је имала 40 клирика и 40 па-
рика у Нишу, Мокром, Комплу и Топлици. (Новаковић, 1908, стр. 36-44) Град
Ниш је седиште катапаната. (Византијски извори IV, 1971, 47) Из XI века је црк-
ва у Горњем Матејевцу (Ракоција, 1991, стр. 22-23) која доминира над нишав-
ском долином. Када је српски велики жупан Стефан Немања припојио ове кра-
јеве Србији он је то учинио и са Нишавом до Клисуре, источно од Мокрог –
Извора, али је и он разорио град Ниш. (Стефан Првовенчани, 1988, стр. 72) У

136
Данашња Соко Бања се звала само Бања до 1859. године. (Јовановић, 1924, стр. 65)

182
Нишу се налазила чувена црква Св. Пантелејмона коју је обнови од темеља жу-
пан Немања.
На простору северно од ушћа Нишаве у Јужну Мораву налази се слив ре-
ке Топонице са истоименим местом. Сматра се да је ова мала жупа припадала
Нишави. На простору јужно од Нишаве налази се жупски предео Заплање, око
реке Кутинске. Нишавској жупи припада и део Поморавља и део тзв. Лесковач-
ког поља.
Са доласком Турака успостављена је Нишка нахија у саставу Смедерев-
ског санџака. Према попису из 1498. године овој нахији припадају села: Медо-
шевац, Трупале, Тополница, Поповац, Милкофче, Јасеновик, Бреница, Плачевци,
Веље Поље, Кнез-Село, Врела, Гркиња, Г. и Д. Бубањ, Г. и Д. Барбеш, Г. и Д.
Душник, Бербатово, Драшкова Кутина, Г. и Д. Драговље, Г. и Д. Матејевац,
Курвин Град, Г. Вртоп, Дехан, Бадивац, Г. и Д. Крчимир, Црквине, Грнчар, Бан-
царево, Д. и Г. Међурево, Семче, Чечине, Ступница, Бојинци, Д. и Г. Студена,
Студена, Берчинац, Д. и Г. Комрен, Ефлаклар, Сичаница, Извор, Јелашница,
Ћелије, Д. Кравица, Бошинци, Чагровац, Малошиште, Грајевце, Д. и Г. Малча,
Средња, Г. и Д. Кнежица, Русна, Селчаница, Лешинци, Чаплина, Брз Брод, Трна-
ва, Бања Кутина, Копривница, Пруговац, Средња, Г. Кутина, Блатница, Кравје,
Хум, Стрелци, Крушевица, Бонинци, Каменица, Д. Дусник, Палина, Ђуринце –
Грчиште, Радињинци, Присјан, Г. Крупац, Париграс, Вртиште, Бања, Пурсик,
Милославци, Д. Врежина, Чупланик, Опшиница, Пунуш, Кукавица, Ђурековци,
Дуга Пољана, Куновица, Сопотница, Јагличе, Краставче и Д. Вртоп. (Васић, Зи-
ројевић, Стојановски, 1992, стр. 99-147.) У нахији су пописана 18. манастира, 159
воденица, 23 ваљарице и 2 самокова. На основу пописа попова у селима долази
се до закључка да постоји и 41 црква. Имајући у виду да је попис сачињен само
пола века после пада српске деспотовине и да Турци нису дозвољавали изградњу
нових цркава и манастира ово је илустрација и претходног стања, стања Нишке
жупе.

Мокро – Извор
Жупа у долини реке Нишаве источно од Сићевачке клисуре до Клисуре.
У римском периоду, на месту данашње Беле Паланке,137 налазио се ауто-
номни град Ремисијана који је био епископско средиште са својом регијом. Региа
Ремисијане се простирала од Сићевачке клисуре до извора реке Нишаве. У об-
ласти и епископији Ремисијана обновљено је, у време Јустинијана I, тридесет
места (Византијски извори I, 1955, стр. 63-64) са претежно трибало-трачким име-
нима. Словени су разорили Ремисијану када и Ниш, око 618. Касније су обнови-
ли тврђаву под именом Мокро - Извор и претворили у своје жупско средиште,
али жупе која није имала обим некадашње ремисијанске регије. У повељи Васи-
лаја II Нишкој епархији припада и Мокро са црквом и манастиром Св. Димит-
рија. Мокро је истоимено село код некадашње Ремисијане – Беле Паланке, на

137
Постоје мишљења која се базирају на српском житију Св. Никите, који је рођен у Ремисијани
око 338. и умро 420. године, да је то данашњи Пирот. (Николај, 1991, стр. 480)

183
ушћу речице Врела у Нишаву. (Новаковић, 1908, стр. 33; Калић-Мијушковић,
1983, стр. 85)
У граду Извору је српски краљ Стефан Дечански, после победе у битци
код Велбужда примио бугарске посланике који су тражили склапање мира, 28. 8.
1330. године.138 Француски изасланик Бертрандон де ла Брокијер, 1433. године,
помиње град Извор. (Brokijer, 1950, стр. 126-127)

Дубочица
Познато је да се данашња река Ветерница, лева притока Јужне Мораве, у
раније време звала Дубочица. (Павловић, 1994, стр. 38) Дуриданов је приметио
да корито реке Ветернице је дубоко усечено у клисуру и зато је на појединим
местима дубоко и до 300 метара и испуњено великом количином воде. На тај
начин постаје јасно и њено старије име Дубочица. (Дуриданов, 1963, стр. 190) У
области Дубочице – Ветернице жупског карактера је предео Пољаница у горњем
току реке, а у том смислу иде и народно називање „жупа“. На Градишту у Кли-
сури је постојала тврђава, као и на Умци, а и у Дреновцу, у Пољаници. У Дубо-
чици постоје и остаци три манастира – манастиришта у: Големом Селу, Градњи
/Св. Петка/ и Дреновцу /Св. Ђорђе/. (Николић, 1905, стр. 4, 7, 87-88)
Византијски цар Манојло Комнен је одликовао царским достојанством
кнеза Стефана Немању, око 1149. године, и одвојивши од своје нишевске земље
дао му Дубочицу. (Богдановић, 1968, стр. 68) Постоје доказане тврдње да се
Лесковац у овом раном периоду звао Дубочица, да је једног тренутка страдао и
да је много касније добио име по планини која се налази западно од њега. (Мили-
ћевић, 1884, стр. 113; Новаковић, 1877, стр. 186; Трајковић, 1961, стр. 43-44) То
би значило да је могао бити и жупско средиште.
Монахиња Јевгенија, књегиња Милица, са својин синовима Стефаном и
Вуком, 1395. године, приложила је манастиру Св. Пантелејмона на Атосу села „у
Глбочици“ - Дубочици: Мирошевац с метохом, Товрљанци са метохом, Вина са
метохом, људе у Лесковцу, а Југа приложи у „Глбочици“ села Горино и Седлар-
ци. (Новаковић, 1912, стр. 518-519) Топлица и Дубочица су дате у мираз султани-
си Мари Бранковић. Турци су заузели Лесковац 1439. а са осталим градовима
вратили га деспоту Ђурђу, 1444. (Спремић, 1994, стр. 297) Султаниса Мара се
после смрти мужа султана Мурата II, 1451. године, вратила у Србију и од Мех-
меда II добила на уживање Топлицу и Дубочицу. (Михајловић, 1986, стр. 115;
Новаковић, 1966, стр. 187-188) После коначног пада под турску власт Лесковац
је пописан 1516. као знатно место са недељним пазаром и годишњим панађуром.
(Зиројевић, 1969, стр. 165)
Када су Турци кренули на Србију, 1454. године, једна је војска кренула из
Дубочице на челу са војводом Николом Скобаљићем, који се по народном пре-
дању родио у селу Вини, и код села Бање /Врањске/ их разбила. „Скобалић уби
Турке у Бание“. (Вукићевић, 1894, стр. 86) Међутим, Скобаљић је потом поражен

138
М. Јевтић тврди да је у питању Извор, данашња Бела Паланка. (Јоцић, Крстић, 1998, стр. 32-33,
нап. 11) К. Јиречек је сматрао да је у питању Извор код Радомира у Бугарској. (Јиречек, 1978, стр.
207.)

184
код Кислине и планине Трепање /у Бинч Морави/, ухваћен и набијен на колац са
својим стрицем. (Михајловић, 1986, стр. 121) За утврђење изнад села Вучја се
сматра да је град Николе Скобаљића. Вучје има и много старије археолошке
слојеве и да је могао бити жупско средиште. (Јанковић, 1991, стр. 39-42)
У првом турском попису 1444-1446. године Дубочици припадају села: Бо-
гојевац /код Лесковца/, Болариште, Норбач /непознато/, Манојловце /код Лесков-
ца/, Лухина /непознато/ и Спориштица /Пороштица у Ветерници/. (Зиројевић, Е-
рен, 1968, стр. 384, 388-389, 391, 393, 395, 398, 405) У Дубочици – Ветерници се
помиње село Шарце (јужно од Лебана), Врановце /јужно од Лебана/, Влах /код
Лесковца у Ветерници/, Жабље Баре /јужно од Лесковца у Ветерници/, Брза /у
Ветерници/ и Злокућане /код Лесковца/. (Исто, 382, 388, 390-391, 394, 399, 403,
405)

Темска
Око реке Темске /и њене притоке Темштице/, десне притоке Нишаве, на-
лазила се истоимена жупа. У клисури реке налазио се жупски град Темац. У вре-
ме деспота Стефана и борби око турског престола, после Ангорске битке, 1409-
1413. године, султан Сулејман заузима тврђаву „Темско“ гонећи неког непос-
лушног Новака који је стално нападао. Новак је био „од пресветлих из давнине“ а
беше покоран деспоту Стефану. Деспот није хтео да прогони Новака. (Филозоф,
1989, стр. 105) Задњи помен тврђаве Темац је из 1692. године. (Павловић, 1966,
стр. 5)
У близини тврђаве Темца налази се и место Темска са истоименим манас-
тиром и триконхалном црквом Св. Ђорђа. Манастир се на основу времена живо-
писања датира у време игумана Захарија, 1576. године. Припрата је дозидана
1654. (Исто, 26)

Јерма
У долини реке Јерме,139 леве притоке Нишаве, морала је бити истоимена
жупа. Међутим, жупа под овим именом, као ни жупско средиште, нису докумен-
товани у изворима. Име реке Јерме ће бити у вези са фитонимом јермен који
означава зељасту биљку познату и под именом бушина – бусина чије врсте са-
држе мирисну смолу а због лепих цветова су и украсно биље. (Речник VIII, 1973,
стр. 738; Исто, II, 1962, стр. 336) Имајући у виду име села Поганова, које опоми-
ње на Печењеге и Кумане, име реке се може повезати и са воденим вилама, ми-
толошко-паганским навама, које се у многим крајевима Балкана зову и јерменке.
Јерменкама се назива зао дух, демон у лику жене која граби децу. (Исто, стр. 73)

139
Лома сматра да хидроним Јерма припада грчком слоју хришћанске лексике а потиче од облика
er/i/ma који означава испосништво у пустињама, повученог - одаљеног од света. (Лома, 1990, 6)
Георгијев је тврдио да у питању је трачки супстрат. Уколико је ово тачно, значи да је река проме-
нила своје примарно трачко, а потом и словенско име. Имајући у виду да су имена словенских
хидронимима најчешће фитонимска најпре ће бити да име реке Јерме потиче од јермен, траве кроз
чија поља је протицала. (Riječnik JAZU, IV, 1882-1897, стр. 601)

185
Имајући у виду место где је саграђена црква Св. Јована Богослова може се прет-
поставити да је ту било и жупско средиште – место Јерма.
Недалеко од села Поганова налази се триконхална црква Св. Јована Бого-
слова из XIV века. У Поганову се налазила двојна икона Богородице Катафиги и
Јована Богослова коју је даривала василија Јелена у XIV веку. (Бабић, 1987, стр.
57) Сачуван је живопис настао 1499. године. Испод овог живописа уочени су ос-
таци старијег слоја. (Андерјић, 1996, стр. 186) О ктитору погановског манастира
се може расправљати и на други начин, могуће је и прави. Са манастиром По-
ганово се повезују „Правила Јована Златоустог“, из XV века, коју је манастиру
Св. Јована Теолога приложио „господин Константин, син господина Константина
и унук великог војводе Десимира“. (Радојчић, 1927, стр. 303) Господин Констан-
тин није истоветан са Константином Дејановићем. У питању је унук великог вој-
воде Десимира Немањића /помен 1281-1285/, сина српског краља Владислава I и
његове друге супруге, бугарске принцезе Белославе. Војвода Десимир – Деса је
био ожењен Севином /Радостином/ и са њом је имао сина Константина. Овај
Константин је имао три сина: Радослава, Константина /Страцимира/ и Димит-
рија. Константин – Страцимир је био деспот, ожењен Кера Петрицом, сестром
видинског деспота и бугарског цара Михајла III Шишмана. Деспот Константин –
Страцимир и Кера Петрица су имали синове: Александра, Јована, Михајла, Дра-
гушина и кћери Александру и Теодору. Александар ће постати бугарски цар,
1331. године, а Александра ће удајом за Душана постати српска царица. (Андре-
јић, 1996, стр. 191; Андрејић, 2011 ц, стр. 83, 97, 108) Јасно је да су господин
Константин и госпођа Јелана, ктитори Св. Јована у Поганову, деспот Константин
– Страцимир и његова супруга деспотица Кера Петрица, титуларног имена Јеле-
на. Постаје јасно и ко је василиса /деспотица/ Јелена која је даривала двојну ико-
ну Поганову.

Сукова
У доњем току Јерме налази се село Суково. Место Суково са црквом се
помиње у повељи Василија II, 1020. године као део епархије Средац. Новаковић
је сматрао да под Суково припада „данашње средиште Пирот“. (Новаковић, 1908,
стр. 31-32) Јерма се назива и Суковска река. Можемо претпоставити да топоним
Суково опомиње на постојање некадашњег хидронима Суково и истоименог
жупског топонима. Дакле, река Сукова је променила име и добила новије Јерма.
Претпоставља се да се у античко време Пирот звао Турес. Међу обновље-
ним градовима у време Јустинијана I помиње се у области Акве и Турибус –
Турибас. Међутим, ово место је идентификовано са Пољском Ржаном, југоис-
точно од Пирота. (Византијски извори I, 1955, стр. 65) Први пут се Пирот поми-
ње у XIV веку. Град Пирот су заузели Турци, 1386. године. Деспот Стефан је
храбро бранио овај град, 1412-1413. Султан Мурат је заузео Пирот и Ниш, 1428.
године. (Калић, 1983, стр. 15) Поново је пао у руке Турака, 1439. године. Осло-
бођен је од стране удружене војске угарског краља Владислава, Јанка Хуњадија и
деспота Ђурђа, 1443. године. Ова војска је потукла Турке на планини Куновици,
између Пирота и Ниша, 1444. (Јиречек, 1978, стр. 366)

186
 У селу Станичењу код Пирота се налази гробна црква Св. Николе која је
према ктиторском натпису саграђена и живописана у време бугарског цара Јова-
на Александра и његовог брата господина Бела Уроша /Белаура/, 1331-1332. го-
дине. Ктитори цркве су монаси Арсеније, његова супруга Јефимија и, вероватно,
њихов син велики војвода Константин са супругом. (Љубинковић, 1984, стр. 76)
Као покојни су насликани: њихова ћерка и три сина. Војвода константин би мо-
гао бити господар ове области.

Лужница
Имајући у виду данашњу реку Власину140 да се претпоставити постојање
истоимене жупе чије средиште је, највероватније, било место Власотинце. По
свему судећи да је река у доњем току променила име. Притока Власине је данас
Лужница141 и, по свему судећи, и у доњем току се Власина некада тако звала па
тако и српска средњовековна жупа. Река се и у доњем току звала Лужница па се
тако звала и средњовековна жупа. По свему судећи, и старо име Власотинца је
Лужница.142 Данашња Власина и Крајиште захватају долину реке Власине, среди-
шњи и највиши део планинског комплекса који чини огранак Осоговских пла-
нина. Крајиште обухвата јужни део ове планинске области искључно са котли-
ном Ћустендила. (Николић, 1912, стр. 5) У оквиру своје земље господари ове
области били су браћа Јован и Константин Драгаши, од 1356. до 1394. У Дечан-
ској повељи се помиње село Крива Веја, између села Куманова и Средњег Дела.
(Исто, 155) Други помен ове области односи се на планину Чемерник из 1412.
године у вези похода султана Мусе на Врање и Ново Брдо. (Филозоф, 1989, стр.
98)
Значајна стара села у Власини (Николић, 1912, стр. 281-327) јесу: Бани-
шор /изнад Ждрела су Мало и Големо Градиште/, Божица /једно од најстарих
села у коме је био манастир/, Босилеград /Градиште, био манастир Св. Петра и
Павла; предање да је господарио „краљ Бус/ил“ заједно са „краљем Бранков-
ским“ - Бранковићем/; Брод /око реке Власине/; Власина, Грацка, Косово, Крива
Веја /црква Св. Петра и Павла и тврђава Табориште/.143

140
За овај хидроним се претпоставља да је мотивисан речју која припада групи етника, а да
топоним Власина означава крај у коме живе Власи. (Јовановић, 2011, стр. 321)
141
Име потиче од придева лужан, у значењу шумовит, од прасловенског корена. Реч је о реки која
је протицала „кроз шумовит предео“. (Skok, 1971-1973, под: lug)
142
У изворима нема помена о жупи Лужници а ни Власине.
143
Веја у средњем веку означава „суву грану“, али је и хипокористик за вештицу. (Речник САНУ,
II, 1962, стр. 474)

187
 ВРАНЕ

У Скопској епархији, 1020. године, помињу се места Скопље, Бинеч, Пре-

морон, Лукобан и Принипон. За Бинеч се сматра да је у питању место Бинч у
Горњој Морави. За Преморон се мисли да је Премор у Моравици. За Принипон
се мисли да је у пределу Пчиње. (Новаковић, 1908, стр. 46-47) Лукобан је остао
неидентификован. Сва ова места су јужно од места Вране које не припада Скоп-
ској епархији.
Први помен Вране појављује се 1093. године када је велики рашки жупан
после победе код Звечана стигао до овог града а потом се вратио у своју земљу.
(Византијски извори III, 1966, стр. 386-388)
У новоствореним темама насељавају се трупе а стратезима и војницима се
додељују земљишни поседи. Истакнутом византијском војном племству, крајем
X и почетком XI века, припада и породица Врана из Андријанопоља - Једрена.
Хеленизовани родови Врана и Глава из Једрена су словенског порекла. Први поз-
нати Врана је Маријан, потом следи Никола, војсковођа у време Алексија I Ком-
нина, 1081-1118. (Крсмановић, 2001, стр. 118-119) Византијски војни заповедник
у Нишу и његовој области је Михајло Врана, 1147. године. (Византијски извори
IV, 1971, стр. 19) У борбама против Угара у Срему истичу се Георгије Врана и
његоб брат Димитрије, 1167. (Исто, 97) Следећи војни заповедник Ниша Алек-
сије Врана, победник над Норманима, прогласио се у Једрену за цара а против
Исака II Анђела. Узурпатор је погинуо у борбама пред Цариградом у лето 1186. и
цар Исак је са војском ушао у Бугарску. (Острогорски, 1993, стр. 377-379)
Пошто се Вране помиње у време напада српског жупана Вукана 1093.
може се претпоставити да је део Нишевске земље добио војсковођа Никола Вра-
на и по њему је ова земља добила име Врана. Никола Врана би могао бити и први
ктитор цркве Св. Николе у Врању. Потом земљу Вране држе заповедници Ниша
Михајло и Алексије. После побуне и погибије Алексија цар Исак је породицу
разбаштинио и лишио свих права на поседе тако и области Вране.
Године 1190. Стефан Немања „придодаде земљи отачества свога... и зва-
но Вране“. (Стефан Првовенчани, 1988, стр. 72) У околини Врања се помиње
казнац Мирослав, 1306. године. Казнаца Мирослава је заменио тепчија Кузма.
(Новаковић, 1912, стр. 414, 605) У време цара Душана Враном господаре Балдо-
вин и жупан Маљушат, а потом севастократор Вратко Паскач, до 1371. Потом је
господар Вране Константин Драгаш. Између 1402. и 1423. године српски ћесар
Угљеша, син севастократора Влатка, влада као очевом баштином коју чине жупе:
Врање, Иногошт и Прешево. (Филозоф, 1989, стр. 98) Визнатијски, дубровачки и
српски извори помињу област Врање која се убицира између данашњег Крајишта
на граници са Бугарском и области Липљана, а на југу до Козјачке реке. (Томо-
вић, 2003, стр. 311) Чини се да је у питању земља коју чине у то време ове три
жупе. Врање је пребивалиште ћесара Угљеше, 1412. године, када га напада сул-
тан Муса. (Филозоф, 1936, стр. 100-101, 103) Жупе Врање, Иногошт, Изморник,

188
Горња Морава и Прешево су пале под турску власт већ 1427-1428. године.
(Благојевић, 1995, стр. 36) Потом Турци успостављају нахију Врање. Врањском
кадилуку припадају нахије: Иногоште, Врање, Прешево, Моравица, Морава и
Пчиња. (Stojanovski, 1985, стр. 15)
Област Врања преставља „крајиште“ Србије, 1343-1345. године (Новако-
вић, 1912, стр. 415); њоме влада Угљеша Влатковић /Врање, Иногошт и Преше-
во/, 1402-1423. године, а после пада под Турке ова област представља кадилук са
шест поменутих нахија. Нема сумње реч је о земљи. Ова земља је до XII века
припадала Нишкој теми.

Вране
Жупа Вране144 захвата врањску котлину која се формирала око горњег то-
ка Јужне Мораве. Град Врање145 и жупа се помињу врло рано. Византинци је у XI
веку зову „Вранеа“.
Жупска тврђава Врање је данас позната под именом Марково кале. (Мак-
симовић, Поламаревић, 1987, стр. 141-154) Српски велики жупан Вукан је из-
вршио продор на јужне просторе некадашње кнежевине Мораве и при томе оп-
љачкао подручје око Врања, 1093. године. (Византијски извори III, 1966, 388)
Велики жупан Стефан Немања је, 1185-1190. године, поред низа области, својој
држави прикључио и област „нишевску до конца, Мораву и Врање“. (Првовен-
чани, 1988, стр. 72) Почетком XIV века се у околини Врања помиње казнац
Мирослав, а потом је Врање на управу примио тепчија Кузма. (Новаковић, 1912,
стр. 414, 605) Жупа Врање и његова села се помињу и касније у многим повеља-
ма и изворима. (Новаковић, 1912, стр. 413-414, 457, 696; Динић, 1957, стр. 39, 42,
43, 45, 49-50, 73-75, 78-80, 82-84, 89) Краљ Душан потврђује прилоге цркве Св.
Николе у Врању са селима: Горње и Доње Врање, Собина, Псодерци, Јагнедница,
Широки Брод и забел Лестаницу. (Новаковић, 1912, стр. 413-416) Цар Душан
прилаже својој цркви Св. Арханђела код Призрена у Врани: „цркву Преображе-
ња... више Хотулиа“. (Исто, стр. 695)
У време Стефана Дечанског нека села и властелинство Св. Николе у Вра-
њу припадају кнезу Балдовину који је вероватно био нови ктитор ове цркве јер је
у њој сахрањен са супругом Аном и унуком Николом. (Ђорђевић, 1994, стр. 25-
44) У време цара Душана, 1343-1345. године, појављује се жупан Маљушат. (Со-
ловјев, 1927, стр. 107-115) По свему је Маљушат жупан Врања. Жупан Маљушат
је наследио цркву Св. Николе од кнеза Балдовина на основу блиске родбинске
линије. Константин Драгаш је у Врању, 1380. године, приложио Хиландару села
Раков и Лапардинци. (Новаковић, 1912, стр. 457) Господар Врања, Иногошта и

144
Постоји могућност да је римско Веланис и раниовизантијско Веланис пословењено Вране –
Врање. (Томовић, 1994, стр. 46-47)
145
Занимљиво је да се ова жупа зове према граду Врање иако кроз њу протиче река Јужна Морава
што упућује да је њено примарно име промењено. Постоји легенда да се некада Врање звало Голу-
биње, по имену неког војводе Голубића а да се његова жена звала Врана. Тврди се да је војвода
Голубић погинуо на Косову са кнезом Лазаром. (Андрејић, 1996, стр. 124) Једини из извора
познати Голубићи су ћесар Гргур и његов брат кнез Иван, 1347-1365. (Шујица, 1995, стр. 163-172)

189
Прешева, ћесар Угљеша је приложио Хиландару села: Врање са црквом Св. Ни-
коле, цркву Св. Николу у Лучанех и село Трновац у Прешеву. (Исто, 460-461)
У књизи дубровачког трговца Михајла Лукаревића, у трећој деценији XV
века, пописана су села у Врању: Псодерци, Дубница, Брезница, Клиновац, Буну-
шевце, Балиновац, Честелин, Божињевац, Катун, Грахојевци, Хладни Дол и Вој-
неговци. (Динић, 1978, стр. 119) Крајем XV века се у попису војнука помињу се-
ла: Братуш, В. и М. Буштрање, Лагаторче, Лијан, Лисац – Лешница, Муховац –
Чемеринци, Плавчевце и Сува Морава. (Stojanovski, 1985, стр. 129-174)
Имајући у виду да се у изворима Врање, Прешево и Иногошт никада не
наводе као жупе Гордана Томовић сматра да оне то и нису биле иако је раширено
мишљење да јесу. (Томовић, 1994, стр. 57) Уколико би Томовић била у праву
Врање је било средиште жупе Морава. Тиме би се разрешила противуречност да
се жупа именује према граду чије име се разликује од имена реке у чијем сливу је
успостављена.

Виногошта - Иногошт
146
У сливу реке Врле је морала постојати истоимена жупа. Међутим, у
Масуричкој котлини кроз коју протиче Власина постоји традиција да је у старо
време у њој лежало градско насеље које се звало Иногоште, а по некима Вино-
гош и Виногоште. (Васиљевић, 1896, стр. 288) Ово насеље је уништено после
доласка Турака а налазило се на месту данашње Сурдулице. У месту Иногошту
се налазио манастир који је у данашњем, суседном, селу Романовце а на брду
Градиште било је и жупско утврђење. (Трифуноски, 1954, стр. 35)
Иногошт се појављује у изворима тек почетком XV века и по свему се
раније ова жупа другачије звала. Жупа Иногошт се налази у долини Масуричке
котлине и сливу реке Врле. У клисури реке Врле постојало је дербенџијско село
Врла Река. (Новаковић, 1908, стр. 114-118, 138) Међутим, седиште жупе Ино-
гошт је град Иногошт или Виногошт. (Трифуновски, 1954, стр. 31-40) Мишић
напомиње да на југоисточном делу Сурдулице постоје остаци утврђења али не
тврди да је у питању град Иногошт. (Мишић, 2002, стр. 21, нап. 15) Стојановски
сматра да је Иногошт, данашње насеље у оквиру Сурдулице, средњовековни
жупски центар коме су припадали утврђење и манастир Св. Роман. (Stojanovski,
1985, стр. 136, нап. 136; Трифуновски, Врањска котлина, II, 1963, 137, 224) Док
се на основу турских пописа више не појављује место Иногошт, на неки начин се
назире да је средиште предеоне целине у XVI веку била Власина, једно од
највећих села у Врањском кадилуку. (Stojanovski, 1985, стр. 17) У турским попи-
сима нахија Иногошт захвата читав простор од Пољанице на западу до Знепља и
од Грделичке клисуре на северу до изнад Врања на југу. (Исто) Дакле, река Врла
се у средњем веку звала Виногошта и по њој је жупа и добила име. До промене
имена реке и појаве села Власина могло је доћи после досељавања Печењега и
Кумана у ове крајеве.

146
Хидроним Врла означава реку која је брзог, хитрог тока. (Речник III, 1965, стр. 62)

190
 Између 1402. и 1423. године српски ћесар Угљеша, син севастократора
Влатка, влада као очевом баштином коју чине жупе: Врање, Иногошт и Прешево.
(Филозоф, 1989, стр. 98) Крајем XV века, у попису војнука у нахији Иногошт
помињу се села: Белановце, Белишево, Бојин Дел, Бујковац, Бучковце – Станци,
Власина, Влахиња – Рђавица, Гајинце, Голановце, Гумериште, Девотин, Г. и Д.
Дубница, Дуги Део, Житорађа, Калиманце, Калуђерица, Каталенац, Кацапун, Ке-
лава Граница, Кијево, Г. и Д. Козница, Кржлинце – Чешлинце, Кукавица – Бра-
тин Кладенац, Летовиште, Липовик, Мазараћ, Мачкатица, Мечковац, Панавље,
Првонек – Зла Бања, Прибој, Ранутово, Репинце, Репиште, Г. и Д. Сена, Стај-
ковце, Сувојница, Сурдулица, Тиховац, Хумјан, В. и М. Церовац и Црни Врх.
(Stojanovski, 1985, стр. 129-174)

Премор(ава) - Прешево
У склопу слива реке Моравице, десне притоке Јужне Мораве, налазила се
истоимена жупа. У повељи Василија II се у Скопској епархији помиње област
/или место/ Преморон – Премор „у долини Моравице“. (Новаковић, 1908, стр. 46)
Као да је у питању транскрипција словенског топонима Преморава.
Жупа Прешево је око истоименог града и котлине у горњем току реке
Моравице. Мишић сматра да је ова жупа у XII веку била само област у оквиру
неке од већих жупа, Врања или Мораве. (Мишић, 2002, стр. 21) Ово је могуће али
се та област морала звати Моравица, а вероватно се и Прешево звало другачије.
У сваком случају, око реке Моравице је морала постојати жупа Моравица. У
време турске власти постоји нахија Прешево али и нахија Моравица која је била
на простору Прешева и жупе Изморник. (Stojanovski, 1986, стр. 16)
Код Прешева је царски деспот Дејан „у својој баштини, у земљи Жегли-
говској, а у месту рекомем Архиљевица“ саградио цркву Св. Богородице и да-
ривао села. (Новаковић, 1912, стр. 738-740) Дејанова удовица, Евдокија са сином
Константином Драгашем, 1379-1381. године, прилаже Богородицу у Архиљевици
са многим селима манастиру Хиландару: Архиљевица, Волицко, Руђинци, Извор,
Подлешане, Бела Додица, Литијаница, Мокра Пољана, Глажна, Домановци, Зло-
кућане, Денковци, Крупници, Скрлиница, Тудорци и Другушевци. Такође, при-
лажу цркву у Велбужду са Господиновим Пољем, Реком, Козницом и Строиково,
затим цркву другу у Архиљевици, Св. Николе у Норчи са свим виноградима,
њивама, млином и ливадом у Прешеву. (Исто, 447) Између 1402. и 1423. године
српски ћесар Угљеша влада и Прешевом. (Филозоф, 1989, стр. 98)
Према попису из 1444-1446. године у Изморнику се помиње село Веле-
кинце. (Зиројевић, Ерен, 1968, 398) Нахија Прешево се у турском попису из 1570.
наводи узгред а села се наводе у нахији Моравица „што значи да су оне на неки
начин синоними“. (Stojanovski, 1986, стр. 157-158, 170) Крајем XV века се у по-
пису војнука у Моравици помињу села: Божењевац, Боровац, Бунушевце, Ваље-
во, Врбан, Градиште, Грамада, Катун, Лапрдинце, Миливојце, рајинце, Г. и Д.
Самољица, Собина, Станчић и Тропошница. (Stojanovski, 1985, стр. 129-174) На-
хија Моравица, 1519. године, има села: Д. Биљача, Божењевац, Боровац, Д. Брез-
ница, Бујановац, Бунушевце, Ваљево, Вача, Врбан, Гари, Гиново, Градиште, Ду-

191
биле, Дурјатица, Катун, Лапрдинце, Лебовац, Миливојце, Миратовац, Незочна,
Нерадовце, Рајинце, Рупањ, Г. и Д. Самољица, Свети Петри, Собина, Стајковце,
Станчић, Татинци, Тресеник и Тропошница. (Исти, 35-44)

Пшиња
У горњем сливи данашње реке Пчиње147 била је жупа и потоња нахија
Пшиња. Пшиња је одлуком краља Милутина дата манастиру Св. Ђорђа код
Скопља, 1300. године. Краљ Милутин је саградио цркву Св. Прохора у Пчињи,
1307-1309. године, а затим је живописана, око 1315. (Тодић, 1998, стр. 318-319) У
каснијим пописима се бележи као „манастир Светог Оца, друго име Пчиња“.
(Стојановић, 1982, стр. 112-113) Недалеко од Трговишта, у клисури реке Пчиње
налази се Богородичина црква која је на основу особености архитектуре и
сликарства датована у период 1350-1380. године. (Ракоција, 1987, стр. 81-108)
Кроз Пшињу пролази „друм царев“. (Мошин, Ћирковић, Синдик, 2011, стр. 323,
327) У Пчињском поменику се наводе села Горња и Доња Пшиња. У турским
пописима из XV-XVI века постоје села Горња и Доња Пчиња у горњем току реке
Пчиње која су касније нестала али то „озбиљно наговештава да је и ова област у
средњем веку имала свој истоимени центар“. (Stojanovski, 1985, стр. 16, 41, 163)
По свему, касније се одвојила жупа Жеглигово која се простирала у области
Куманова, у доњем току реке Пчиње. У XVI веку се зове Нагоричка нахија.

Привезак из Гласије – Ниш, XI-XII век

147
Хидроними Пчиња и Треска су потпуно словенски, при чему П. Скок сматра да је име реке
Пчиње, познато и као Пшиња и Пциња, адјективна изведеница од „пас“ и да по себи значи „пасја
река“, односно зато „што поплављује земље“. (Скок, 1936, стр. 102)
Хидроним Треска је истоврсно топонимима на Трескаец и Трескава којима се означавају висови и
планински врхови познати по ударима грома – треска. Треска уопштено значи „бука“ тако да овај
назив означава реку „која се пробила кроз горске теснаце“. (Исто)

192
193
Печат Георгија синкела, X век Печат кановог багатура Јована, Х век

Црква у Матејевцу код Ниша, прва половина XI века

194
 ЛИПЉАН

Античка Улпиана се први пут помиње у II веку, а у њој борави цар Тео-
досије I, 380. године. После катастрофалног земљотреса цар Јустинијан је обно-
вио и Улпиану при чему је дао ново име: Justinijana Secunda. Срби су име преина-
чили у Липљан али је епископ и даље ословљаван као Улпијански. И у време
бугарске власти је у Липљану епископија. Скилица каже да је Липљан заузео
македонски цар Самуило. (Византијски извори III, 1966, стр. 79, 124) Епископија
постоји и после пропасти Бугарске и Самуиловог царства, 1018. године, али се
помиње тек око 1107. Епархија Липљан припада Охридској архиепископији,
1020. године, али се не помињу њене мање црквене јединице. (Новаковић, 1908,
стр. 51) Рашки велики жупан Вукан је допрео до Липљана и спалио га, 1091.
године. Код Липљана је цар Алексије Комнен закључио мир са Вуканом са којим
су били његови одабрани жупани. (Јиречек, 1978, стр. 25, 31, 116, 137, 138)
Липљанска епископија је од оснивања Српске архиепископије у њеном
саставу. Седиште Липљанске епископије налазило се у Старом Липљану – Старо
Грацко, а пошто је пострадало премештено је у Грачаницу. (Андрејић, 2014, стр.
69, 74) Сматра се да је код Грачанице одувек била Улпијана. (Јањић, 2011, стр.
232-233, 235) Ту је на остацима старије цркве краљ Милутин саградио нову
епископалну цркву. Касније је седиште епископије из Грачанице премештено у
Ново Брдо. (Јанковић, 1983, стр. 33-36) Турци су заузели Липљан 1455. године.
(Јиречек, 1978, стр. 290, 381) На основу повеље краља Милутина се види да је
епископија имала поседе у жупама Липљан, Морава и Тополница. Липљану при-
падају жупе: Липљан, Грачаница, Неродимље, Сиринић, Тополница и Бинч Мо-
рава. У земљи Липљан су се налазили, од краја XIII века, бројни дворови српских
владара и архиепископа: Сврчин, Неродимље, Штимље, Липљан, Некудим, Гра-
чаница, Приштина и Вучитрн. (Андрејић, 2014, стр. 65-69, 76-77)
Духовна ингеренција Липљанске епископије се простирала одређеном
земљом и њеним жупама. Међутим, у изворима се уопште не помиње земља под
именом Липљан већ област Кострц. Жупе у Липљану јесу: Лаб, Ситница, Грача-
ница, Липљан, Неродимље, Сириник, Тополница и Бинч Морава. Укупно 8 жупа.

Ситница
Жупа Ситница је била у сливу истоимене реке. Седиште је морало бити у
месту Ситница које је нестало. Касније је средиште жупе у Вучи Трну.
Велики жупан Стефан Немања је повратио жупу Ситницу, 1186. године.
(Свети Сава, 1998, стр. 149) Краљ Стефан Првовенчани је подложио метоху ма-
настира Жиче, 1220. године, село Куманово на ушћу Дренице у Ситницу. (Нова-
ковић, 1912, стр. 571) Стефан Дечански ће Куманово дати Дечанима, 1330. годи-
не, (Исто, 646-647) а у замену ће Жичи дати село Јабланицу. Куманово је нестало
а налазило се у атару данашњег села Враголија.

195
 Жупа Ситница је у саставу Рашке епископије за време краља Милутина, а
у време цара Душана њом је управљао челник Димитрије Муса, син госпође Да-
нице и Теодора I Мусакија.148 (Андрејић, 2003, стр. 60-64)
Краљ Милутин својој задужбини Св. Стефана у Бањској, 1315. године,
даје села: Михаличино, Главотино, Стрелац и Племетино. (Шкриванић, 1956, стр.
194-195) У Грачаничкој повељи, 1320-1321, на Ситници је дато село Синиак, Ти-
шина и део Вишеграда. (Новаковић, 1912, стр. 635) Цар Душан, 1348-1353. годи-
не Св. Архангелу прилаже у Ситници село Пантино. (Исто, 630) Господин Ђурђе
Бранковић, 1410. године, даје Св. Павлу на Св. Гори село Кузмино. (Исто, 528)
Северно од језера Јањево налази се Вучји Трн - Вучитрн у коме је био
двор Бранковића. Кула средњовековног утврђења је данас позната као Војино-
вића кула што опомиње на време средине XIV века. (Здравковић, 1975, стр. 28-
31) После смрти Вука Бранковића, 1395. године, султан Бајазит је Мари Бранко-
вић и њеним синовима дао само Вучитрн са нешто земље. (Јиречек, 1978, стр.
335) У свом двору у Вучјем Трну Бранковћи са мајком Маром издају повељу
Дубровчанима, 1405. године. (Новаковић, 1912, стр. 224) Бранковићи са мајком
Маром пишу у Пећи село Кузмино манастиру Св. Павла на Атосу, 1410. године,
а у Вучитрну, 1413. (Исто, 531) У Вучитрну борави деспот Стефан, 1426. године,
када је склопио уговор са Млечанима да ће порушити тврђаву Ђурђевац код
Котора. (Јиречек, 1978, стр. 400)
Према попису из 1455. године у нахији Вучитрн се налазе села из Сит-
нице, Дршковине – Дренице и Клине. У нахији Вучитрн се налази 128 села и
шест манастира: црква Миња /Мина/, црква Св. Врач, Трстеник, Св. Архалије,
црква Марко краљеве ћерке Оливере и манастир Девица /Девич/. (Hadžibegić,
Handžič, Kovačević, 1972, стр. 42-118) На основу присуства попова у селима да се
закључити да постоји чак 50 цркава. У попису нахије Вучитрн у Доњој Ситници,
некадашњој жупи Ситница, налази се 45 села.

Лаб
Жупа Лаб је у сливу истоимене реке а њено средиште је било у месту
Лаб, чији су се становници иселили у данашње село Лабљане на десној страни
реке Грачанке. (Урошевић, 1990, стр. 227) Ова жупа се поделила на две: Горњи и
Доњи Лаб.
Према попу Дукљанину западна граница Рашке била је на Дрини а ис-
точна до „Lapije“ /Лаба/ и Скадарског језера. (Perčić, 1999, стр. 51) Велики жупан
Стефан Немања је повратио жупу Лаб, 1186. године. (Првовенчани, 1988, стр. 55;
Свети Сава, 1998, стр. 149) У повељи манастира Св. Стефана у Бањској, 1312.
године, помињу се „оба Лаба“, (Новаковић, 1912, стр. 629) Горњи и Доњи.
Кнез Лазар је потврдио дар „вазљубљеног брата ми челника Мусе са си-
новима своим Степаном и Лазаром“ посед из њихове „државе“ цркви Св. Пан-
телејмона манастира на Атосу: село Уљаре, Горњи Закут са засеоком Трнава,

148
По свему, госпођа Даница је била кћер краља Константина. Са Теодором Мусакијем је имала
синове: Бојка и Димитрија. Димитрије Мусаки је, заправо, царски челник Муса, који се оженио са
Драгињом – Драганом, сестром кнеза Лазара. (Андрејић, 2011, стр. 100)

196
цркву Св. Николе са засеоком и засеок „с оне стране Лаба“ Горњи Луковак, са
воденицама и бродом. (Исто, 516) Књегиња Милица са синовима је, 1395. године,
потврдила прилог манастиру Св. Пантелејмона: „цркве у Лабу Свети Никола и
село Закута са засеоцима Трнава и Луковац, и Свети Петар“. (Исто, 519) Гргур
Бранковић, с мајком Маром и браћом даје село Вранин Дол у Доњем Лабу манас-
тиру Св. Павла на Атосу, 1413. (Исто, 530) Село Вранин Дол у жупи Лаб се по-
миње и 1450. (Стојановић, 1923, стр. 29)
У нахији Лаб, 1455. године, пописано је укупно 220 села и три манастира:
Св. Николе, Богородица и Лесковац. (Hadžibegić, Handžič, Kovačević, 1972, стр.
240-347) На основу пописа попова у селима закључује се да постоје и 62 цркве.
Некашњим жупама Горњи и Доњи Лаб припадају 62 села. (Пешикан, Стијовић,
1987, стр. 600-603)

Грачаница
Изгледа да се у сливу истоимене реке налазила жупа Грачаница. У месту
Грачаница, 1321. године, краљ Милутин је подигао Богородичину цркву у којој
је премештено седиште Липљанске епископије. Грачаница се налази у пределу
Градиш. За остатке грађевина које су ископане на простору Грачанице поједини
аутори сматрају да су у питању остаци античког града Улпијане (Ивановић, 1961,
стр. 256) имајући у виду да је данашњи Липљан настао тек после турског осва-
јања ових крајева. (Исто, 258)
У околини самог манастира и истоименог села метоху овог манастира
припадају села: Грачаница, Сушица и Селца. Овој жупи припадају и места на
Ситници, Јањевској и Приштевској реки: Јањево, Мрамор, Бутовац, Мотичане,
Крушевац, Гуштерица, Ливађе, Оштри Врх, Велетин и Приштина. Црква Св. Бо-
городице у Грачаници је добила право да око Благовести, храмовни празник
држи панађур. (Исто, 256-257)
У рудницима Јањева вадило се сребро и злато још у антици, а први пут се
помиње 1303. године у писму папе Бенедикта IX где се помиње католичка паро-
хија Грачаница јер се тадашњи рудник налазио близу села Грачанице. На данаш-
њу локацију Јањево је премештено 1328. године. У писму папе Климента IV,
1346. године, помиње се и Јањево. (Урошевић, 1935, стр. 187-200)
У „грчаничким пределима“ деспот Стефан (Филозоф, 1989, стр. 98) је по-
бедио турску војску, 1402. године, а на месту Трипоље његов брат је у исто време
потучен од стране војске деспота Ђурђа. (Томовић, 1994, стр. 53) После „Грача-
ничке битке“ Стефан и Вук су отишли у Ново Брдо где је дошло до „преких ре-
чи“ и разлаза браће.
Источно од језера налазио се владарски двор у Приштини крај реке
Приштевке.149

149
Приштина је изведеница од глагола „приштити“ што је идентично „прскати“. У бугарском је
„пришти“ појам за воду. Тако се претпоставља и да је „приштина - приштидло“ значило „извор“.
(Skok, 1955, стр. 27-29)

197
 Последња позната повеља цара Уроша издата је у Приштини, 1365. годи-
не, синовима севастократора Бранка Младеновића којом им потврђује ранији
посед над Косовом и Дреницом. (Јиречек, 1978, стр. 244) Према сведочењу цара
Јована Кантакузина, 1348. године, у Приштини га је примио у приштинском дво-
ру. (Византијски извори VI, 1986, стр. 368-391) Главно место Вука Бранковића
била је Приштина. У овом двору је Вук Бранковић издао повељу Дубровчанима,
1387. године. (Новаковић, 1912, стр. 205) Непосредно после боја на Косову пољу
у Приштини издаје повељу господин Костадин Драгаш којом потврђује свом
„суроднику“ војводи Дмитру дар Хиландару. (Исто, 456-457) У Приштни се Вук
Бранковић обавезује да плаћа данак Турцима, 1392. године. (Исто, 460) Деспот
Стефан држи Приштину, марта 1402. деспот Стефан. Господин Ђурђе Бранковић
борави у Приштини, 1406. године. Чувена приштевска царина се помиње 1414.
Још за живота деспота Стефана, 1421. године, у Приштини господина Ђурђа, бо-
рави турски кадија. (Исто, 346) На дворском витешком тркалишту у Приштини,
1435. године, о Божићу, витезови су у пуној опреми са копљима покушавали да
дохвате једну рукавицу постављену на врх мотке. (Јиречек, 1978, стр. 305)
Ова област је пописана 1455. године као вилајет Приштина са 47 села.
(Hadžibegić, Handžič, Kovačević, 1972, стр. 210-239) На основу присуства попова
у селима види се да је било 26 цркава.

Липљан
Велики жупан Стефан Немања је повратио Липљан и истоимену жупу,
1186. године. (Првовенчани, 1988, стр. 55; Свети Сава, 1998, стр. 149) Сматра се
да је у Липљану, средишту истоимене жупе, успостављена и истоимена епархија
српске аутокефалне цркве, 1219. године. Тек обновом епископије при новоиз-
грађеном катедралном храму у Грачаници од стране краља Милутина дознаје се
да је ова епископија имала повељу Стефана Првовенчаног. Пре 1331. године, у
Липљану је подигнута црква Ваведења а касније је поклоњена Спасовом пиргу у
Хиландару. (Ђорђевић, 1994, стр. 152-153)
Метоху манастира Грачанице дата су у Липљану села: Синијак, Тишина,
Вишеград, Суходол, Лиапина, Батус, Лапов, Бутовац и Скуланово. Помиње се
мост на Ситници и Широки брод а тај мост се налазио на Ситници код села
Старо Гарцко. (Ивановић, 1961, стр. 257-259) У хрисовуљи краља Милутина за
селиште Уљаре помиње се место Липљан до кога су допрли напади Византије.
(Мошин, Ћирковић, Синдик, 2011, стр. 534-535) Краљ Душан, око 1331. године,
пиргу хиландарском потврђује права на Богородичину цркву у Липљану, трг у
Липљану, село Словиниа са црквом и људима са попом Другошем и село Сухо-
грло. (Новаковић, 1912, стр. 486) Цар Душан је 1348. године потврдио Хиландару
село Словиниа у Липљану. (Исто, 422) Монахиња Јевгенија – књегиња Милица
са синовима, 1394-1402. године, даје пиргу Св. Василија људе из Липљана: Дави-
да Хропина и Божића Добреновића. (Исто, 490)
Тај стари Липљан био је на простору данашњег села Старо Грацко, изнад
језера Сврчин. (Андрејић, 2014, стр. 69, 74)

198
 Неродимља
Жупа Неродимља је око истоимене реке и реке Штимље, а седиште је у
месту Неродимље. Неродимље се налазило западно од језера Сврчин око кога се
налазе дворови српских владара од око 1300. године. Ова жупа се не помиње у
изворима и по свему је прикључена жупи Липљан.
И у Неродимљи се налазе дворови српских владара. У двору у Неро-
димљи је умро краљ Милутин. У овом двору више пута борави Стефан Дечански
и цар Душан. И у Штимљу се помиње двор српских владара. Крај реке Неро-
димке налази се и Некудим са двором архиепископа. У близини дворова нала-
зиле су се тврђаве Мали и Велики Петрич. (Здравковић, 1975, стр. 18-21)
У попису из 1455. године у нахији Морава се помињу села из Неродимље:
Гребно, Никодим, Сливово, Штимље, Доње Неродимље, Горње Неродимље, Бе-
линце, Плешино, Малопољце, Манастирице, Петрова Црква /Петрово/, Шареник,
Рибник, Бабјак, Партеш, Сфрчин, Прелаз, Мали Бабљак, Кошари и Језерца. (Ha-
džibegić, Handžič, Kovačević, 1972, стр. 32-42, 119-183, 245-246) Судећи по попо-
вима у Неродимљи постоји 14 цркава.

Сириник
Жупа у долини реке Лепенац, у подгорју Шар планине. По свему судећи
да је жупа добила име према месту Сириник.150
Место Сириник се први пут помиње 1331. и 1345. године у повељама Хи-
ландару краља Душана: „планину Млјачна от више Сириника“. У повељи цара
Душана, 1355. године, манастиру Хиландару помиње се као место: „селца више
Сириник“. (Новаковић, 1912, стр. 486, 431) По свему судећи, Сириник је жупско
средиште које је касније нестало као и место Селца. У попису нахије Мораве,
1455. године, налазе се и сиринићка села: Доња Гакња, Горња Гакња, Семања,
Бањица, Брод, Штрпце, Шајковце и Слатина. (Hadžibegić, Handžič, Kovačević,
1972, стр. 32-42, 119-183, 245-246) Имајући у виду присуство попова у овој жупи
постоје најмање 6 цркве.

Тополница
Ова жупа се простире у сливу данашње Црне Реке на Косову, леве при-
токе Јужне Мораве. На овој реки постоји место Тополница, а жупи припада и
град Ново Брдо са рудницима злата и сребра. Ново Брдо се први пут помиње око
1319. године а потом и његов трг, 1326. (Јовановић, Ћирковић, Зечевић, Ивани-
шевић, Радић, 2004, стр. 24) Жупа Тополница се помиње у повељи манастира
Грачанице, 1321. године. Овом властелинству је приложено село Коренито /Ко-
ретин/. (Ивановић, 1961, стр. 261) Село Пониша из Тополнице је припадао у вре-
ме цара Душана жупи Морава. (Новаковић, 1912, стр. 421) Деспот Стефан је дао
Хиландару, 1411. године, код Новог Брда села: Црешња, Копинци, Зацрквалиа,
Штирци, Рухотинци, Модра Глава, Крилева, Милоевци и Глоговица. (Исто, 465)
Манастир Ватопед са Атоса има село Копривницу /1417/. (Соловјев, 1935, стр.

150
Постоји могућност да се првобитно ова жупа звала Лепенац.

199
478, 482) Св. Пантелејмон има села Холгошту са Богородичином црквом, Под-
грађе и Кални Дол. (Новаковић, 1912, стр. 518)
Рудник и тврђава Ново Брдо. Прво рударско насеље у Новом брду је зас-
новано тек почетком XIV века. Први помен града је из 1319. године. Петар из
Котора је у Новом Брду купио две робиње. Следећи помен је у писму Стефана
Дечанског дубровачком кнезу, 1326. године, у коме помиње заступника ново-
брдског трга Луку Лукаревића. Бројна рударска окна су била расута по целој
околини града. Од 1349. постоји ковница у којој су ковани први новобрдски гро-
шеви. Први напад на град је извео султан Муса, 1412. Султан Мурат II је читаве
1427. године опседао Ново Брдо и Призренац али није успео да га заузме. Пао је
у руке Турака 1441. а враћен деспоту Ђурђу 1444. Коначно је пао у турске руке
1455. (Динић, 1978, стр. 331-334) Осим Новог брда, у Тополници се налазе и ма-
њи градови Призренац и Прилепац. Прилепац је, наводно, родно место кнеза Ла-
зара. (Стојановић, 1927, стр. 200, 210, 288)
У трговачкој књизи Дубровчанина Михајла Лукаревића из прве половине
XV века налазе се уписана многа села у Топоници: Карачево, Божовце, Коприв-
ница, Каменица, Муовац, Радулинци, Грубчинци, Крушчиц, Бусовато, Брезница,
Дабишевце, Десивојце, Глобарица, Горунци, Грошета, Ђуришевце, Ајновци, Ја-
сеновик, Jастребац, Калуђерица, Коретин, Mакреш, Маревце, Мигановце, Ниши-
но Коло, Ораовица, Рајановце, Зајечевце, Стрезовце, Ваганеш, Витин, Влајковци
и Веља Глава. (Динић, 1978, стр. 116)
У нахији Тополници, 1455. године, налази се према турском попису 72
села и манастир Св. Лука. (Hadžibegić, Handžič, Kovačević, 1972, стр. 183-208) На
основу пописа попова види се да постоје 13 сеоске цркве.

Морава - Бинч Морава

Жупа Морава се налази у сливу Биничке Мораве са Гњиланом, Жегром,
Малишевом а, вероватно, и Косовском Каменицом. (Урошевић, 1935, стр. 6) Јед-
но од најстаријих насеља у Југоисточној Србији је Бинч који се помиње у повељи
византијског цара Василија II Охридској архиепископији, 1020. године. (Новако-
вић, 1908, стр. 45) Село се помиње поново у повељи Константина Теха као Би-
нач, 1258. године. (Динић, 1978, стр. 119) Бинч је по свему био жупско средиште.
Касније ће, у турско време, Морава – Бинч и Изморник, у сливу Криве реке, бити
засебне жупе и нахије.
Краљ Милутин даје Хиландару, после 1303-1304. године, у Морави село
Смиру и цркву Св. Николе у Козлу. (Мошин, Ћирковић, Синдик, 2011, стр. 380)
Цар Андроник Палеолог је хиландарском пиргу Хрусији дао село Измиру, 1308.
(Исто, 406) Грачанице повељом село Жегра у жупи Морава је укључено у влас-
телинство задужбине краља Милутина, 1321. године, као и уљарије у овој жупи.
(Ивановић, 1961, стр. 261) Краљ Душан је, 1342. године, „у Морави“ издао пове-
љу цркви Св. Николе Моравског У повељи књегиње Милице и њених синова се
помиње село Гнивлане – Гнилане. (Miklosich, 1858, стр. 263-264, 117; Урошевић,
1931, стр. 38-51)

200
 У трговачкој књизи Михајла Лукаревића, тридесетих година XV века, у
Морави се помињу села: Трпезе, Подгорци, Кметовци, Добрчане, Могила, Риб-
ник, Жегра, Пасјане, Ливоч, Куретиште, Станишор, Ђерекаре, Ловце, Варварица,
Малешево и Никовце. (Динић, 1978, стр. 119) У нахији Морава, према турском
попису 1455. године, налази се 111. села и манастир Архангел, у Тополници,
Липљану и Неродимљи. (Hadžibegić, Handžič, Kovačević, 1972, стр. 32-42, 119-
183, 245-246) На основу пописа попова у селима постоје 64 цркве.

Остаци липљанске епископалне цркве, Грачаница, X-XII век

Накит из Матичана код Приштине, X-XII век

201
 ХВОСНО

Постоји тврдња да је Хвосно било велико кнештво у IX веку а које ће кас-

није бити познато само као жупа и као земља у оквиру истоимене епископије.
Примећено је да у Студеници Хвостанској постоји велико црквено средиште и у
IX-X веку. (Новаковић, 1970, стр. 230-231) Доиста, у Студеници су откривени ос-
таци базилике из VI века, а у XI веку се помиње као епископско седиште. (Кораћ,
1976, стр. 89, 138) Богородица Хвостанска се налази на брегу изнад села Врела и
Студенице код Пећке Бање, над долином где се појављује Бели Дрим.
Призренској епархији, 1020. године, припадају места Призрен, Хвосно,
Лесковац и Врет. (Новаковић, 1908, стр. 48) Епископија Хвосно је настала нешто
касније а тиме и њена земља. Када је устројена Српска аутокефална црква 1220.
године у манастиру Богородичине цркве – Студеници Хвостанској је засигурно
било епископско седиште „у Фосне, у Студенице Мале“. (Чанак-Медић, 1995,
стр. 173-185) Студеница у Хвосну је присутна у спискух српских епископија у
пљеваљском Синодику православља. (Стојановић, 1922, стр. 25) Први у изво-
рима познат епископ хвостански је Јован, у време краља Милутина, око 1317.
(Мошин, Ћирковић, Синдик, 2011, стр. 374, 474, 542) Богородица Хвостанска је
изгледа подигнута на степен митрополије 1346, а најкасније у другој половини
XIV века када се помиње у повељи кнеза Лазара, 1381. (Новаковић, 1912, стр.
515) Сачувана је надгробна плоча из Студенице Хвостанске неког „Радомира
сина севаста Трошана“. (Ивановић, 2013, стр. 129)
Према хрисовуљи цркве Св. Стефана у Бањској духовну власт Рашка
епископија има и у Горњем Ибру, Јелшаници, Ситници, Горњем и Доњем Лабу и
Дршковини а Липљанска епископија над Липљаном, Грачаницом, Неродимљом,
Сиринићем, Тополницом и Моравом /Бинч/ при чему се тврди да је тако било „од
искона“, односно од 1220. године. (Јанковић, 1979, стр. 81-82) То би значило да
су ранији делови Хвостанске и Липљанске епископије ушли у састав Рашке
епископије.
Према натпису на цркви Св. Луке у Котору из 1195. године, краљ Вукан,
најстарији син великог жупана Немање, поред Дукље, Далмације и Травуније,
влада и Топлицом и Косном. (Томовић, 1997, стр. 25-26) Област Kosna се у овој
форми појављује само у овом изворнику, а на основу Орбинијевог Scosna у коме
су Дечани, тврди се да је у питању земља Хвосно. (Исти, 28, 31)
Према Хиландарској повељи, из 1198. године, велики жупан Стефан Нема-
ња је придобио, између осталих, области и жупа своје очевине и праве дедовине:
Лаб и Липљан, (Првовенчани, 1988, стр. 55; Свети Сава, 1998, стр. 149) а према
Житију светог Симеона и: Хвосно, Подримље, Патково, Кострц, Дршковину,
Ситницу, Лаб и Липљан. (Свети Сава, 1998, стр. 149) Анализом повеља и житија
Симеона Немање, Реља Новаковић је дошао до тврдње да су ове жупе постале
трајна тековина тек за време Стефана Првовенчаног, између 1204. и 1208, а

202
Призрена и околине 1214-1216. године. (Новаковић, 1966, стр. 195-212) Земља
Хвосно се помиње у хрисовуљи Хиландару краља Милутина, 1303-1304, односно
после 1331. године. (Новаковић, 1912, стр. 394; Мошин, Ћирковић, Синдик, 2011,
стр. 376)
Земља Хвосно није предмет расправе ни Р. Новаковића који је доста тач-
но разграничио жупе у данашњој Метохији: Хвосно, Дршковина, Патково, Кос-
трц, Подрима и Призрен. (Новаковић, 1966, стр. 195-212) Шкриванић сматра да
јужна граница земље Хвосно иде Дечанском Бистрицом, потом Белим Дримом и
Клином на истоку и тврди да Дечани не улазе у „хвостанску земљу“. (Шкриванић
1970, стр. 335) Заправо, Шкриванић је тачно описао жупу Хвосно, а не земљу
Хвосно. Дечани нису у жупи Хвосно, али су у земљи Хвосно.
Земљи Хвосно припадају жупе: Хвосно, Прекорупља-Книна, Дршковина,
Кујавча, Затрнава и Љубижда-Кострц. Укупно 6.

Хвосно
Жупа Хвосно налазила се око реке Бели Дрим и његових притока Пећке и
Дечанске Бистрице и Кујавче. У њој су Пећ и Дечани. (Јиречек, 1978, стр. 157)
Седиште жупе Хвосно би могло мити место Хвосно које се једини пут помиње у
повељи краља Милутина у вези селишта Уљаре: „дошав до места званог Хвос-
тна“. (Мошин, Ћирковић, Синдик, 2011, стр. 537) Име жупе и места иницира
размишљање да се река која протиче кроз ову област звала Хвосно.151 То би мог-
ла бити данашња Пећка Бистрица крај које је било место Хвосно. Столица Срп-
ске архиепископије је из Жиче премештена после бугаро-куманског продора ду-
боко у Србију, 1253.
Жичи се прилажу у Хвосну села, 1220: Пећ, Црни Врх, Стлпези, Требо-
витићи, Горажда Вас, Накли Вас, Челопек, Лабљани, Слано Поље и Љутоглава са
градом. (Новаковић, 1912, стр. 571) Краљ Урош I, око 1253. године, приложио је
цркви Св. Богородице у Стону „У Хвосну село Ракош“. (Исто, 601) Имајући у
виду да се Ракош налази северно од Пећи реч је о жупи Хвосно. Урош прилаже
поседе цркви Св. Николе у жупи Хвосно код Пећи. (Мошин, Ћирковић, Синдик,
2011, стр. 251) Краљ Милутин је 1315. године приложио село Гумниште, Кос-
трец, Редобради и Бане свом манастиру Бањска. (Шкриванић, 1956, стр. 195)
У селу Лизица код Пећке патријаршије, које је нестало, архиепископ
Никодим /1317-1324/ је саградио цркву Св. Саве. (Ивановић, 2013, стр. 265) У
Будисавцима је сачувана црква Преображења Господњег из XIV века, време кра-
ља Милутина. (Исто, 168-169)
Краљ Стефан Дечански је метоху манастира Дечана у Хвосну, 1330. го-
дине, дао села: Стрјалц, Лјуболики, Бохорики, Љјубоуша, Истиники, Боволари,
Прапраћани и катун Световрачане. При томе је Жичи дао село Јабланицу у
Хвосну у замену за Куманово у Ситници. (Новаковић, 1912, стр. 646-665; Ивано-
вић, 1954, стр. 184-186, 204) Село Стрјалц - Стреоце има три попа, село Лју-
болики – Љубенић има 7 попова а Прапраћани 3 попа. Ова села имају своје цркве
151
Корен речи овог некадашњеф хидронима и топонима је прасловенска реч „хвост“ у значењу реп.
(Riječnik JAZU, III, 1887-1891, стр. 754)

203
а Љубенић има бар две цркве. У повељама манастира Дечана помињу се и села:
Бролић, Укша – Вокша, Глођане, Лука, Ратиш, Црнобрег, Дубовик, Крушеvац,
Плеш – Љубенић и Раушић. Цар Душан Кареји на Св. Гори потврђује у Хвосну,
1348. године, село Косориће са засеоцима Днепоље, Долјани, Чешково, Чело-
пеци, које је његов отац дао 1327. (Новаковић, 1912, стр. 397, 421, 470-472, 490)
У повељи се помињу и села Вериће и Захаћ.
У селу Ђураковцу је црква Св. Николе са надгробником непознатог Да-
нила, из 1365. године. (Ивановић, 2013, стр. 226) Кнез Лазар је приложио манас-
тиру Св. Пантелејмона на Атосу, 1380-1381. године, „цркву Спасову у Хвосну
код митрополије хвостанске“. Ово је потврдила књегиња Милица са синовима,
1395. године, али се тврди да је тако било и у време цара Стефана /Душана/.
(Новаковић, 1912, стр. 515, 519) У повељи кнеза Лазара помињу се и села Дубово
и Брдурије /Радавац/. У пећког утврђења Ждрело /Ждрелник/ је саградио цркву
Св. Ђорђа епископ Марко Пећки, 1400. године. Кузмина пештера се помиње у
завештању епископа Марка, 1411. (Ивановић, 2013, стр. 229)
У Хвосну је био град и трг Пећ који ће постати најзначајније средиште.
Архиепископ Арсеније I је саградио цркву Св. Апостола и после 1253. године
овде успоставио столицу архиепископа. Архиепископ Никодим је уз Св. Апос-
толе саградио цркву Св. Димитрија, око 1320. године, а архиепископ Данило II
Богорочину цркву и пирг. Град је био седиште патријаршије и архиепископије до
1455. године када је пао под турску власт. (Антоновић, 2010, стр. 211-212) Из
жупе Хвосно су се издвојиле жупе Затрнава и Кујавча.

Кујавча
Жупа Кујавча се налазила око истоимене реке и њене притоке Чауше.
У повељи краља Уроша I о оснивању манастира Св. Николе у Хвосну,
1227-1276. године, помиње се међу поседима село Жиочица, за које се сматра да
је у питању потоњи Жалч /Жач/. (Синдик, 1972, стр. 67-72)
Краљ Урош I, око 1254-1264. године, приложио је цркви Св. Богородице
у Стону „У Хвосну село Ракош“, Сушица и Укча. (Новаковић, 1912, стр. 601) У
Хвосну, код Истока, помиње се село Сухо Грло, „Сухогрлска земља“ и „црква
Св. Богородице на Сухогрлској земљи“ крајем XIII и у XIV веку. (Мошин, Ћир-
ковић, Синдик, 2011, стр. 460, 502) У турском попису из 1435. Сухо Грло је
нахија са 15 села. (Задужбине Косова, 1987, стр. 531)
У Кујавчи краљ Милутин даје Бањској, 1314. године, село Осојани, при
чему се помињу села Бело Поље, Прапјан, Кош, Крњина, Опрашке, Тучеп и Ша-
линовац. (Мошин, Ћирковић, Синдик, 2011, стр. 460)
У повељама манастира Дечани 1330. и повељи Хиландару 1331. помиње
се село Жаково, а у повељи цара Душана за Св. Архангеле /1348/ помињу се села:
Вериће, Исток, Синаје, Суво Грло и Сушица. (Новаковић, 1912, стр. 646-655, 682-
701)
Цркву Св. Јована Претече у Црколезу, са поседима која је имала у време
цара Душана, војвода Новак и Видослава су повељом кнегиње Милице пренели
Св. Пантелејмону на Атосу, 1395. године. (Исто, 517) И у време кнеза Лазара је

204
ова црква припадала војводи Новаку. Војводу Новака је због невере погубио
деспот Стефан. Црква је била саграђена најкасније 1355. У цркви је пронађена
надгробна плоча са натписом „раб Божји Јован а мирским именом звани Радо-
слав челник“. Челник Радослав је, по свему, саградио ову цркву. Пронађен је и
надгробник са натписом: „умрла раба Божија Марта“ у коме се каже и да је у
истом месецеу умрла и њена унука Видослава. (Ракић, 2007, стр. 6)

Затрнава
Жупа Затрнава се налазила око реке Трнаве /данас Траве/. Ова жупа се
издвојила из Хвосна и у њој је краљ Стефан Урош III са сином Душаном саг-
радио цркву Христа Пантократора са манастиром у месту Дечани.152 У повељи
Дечанима се помиње жупа Затрнава. (Новаковић, 1912, стр. 651)
Још приликом изградње манастира Дечани краљ је засновао његов метох
и издао повељу, 1330. године. Језгро властелинства представљају села у овој жу-
пи: Дјачани - Дечани, Црвјанобрјажане, Придворци, Бјалјажане, Горниа и Дол-
ниа Лука, Улокиани – Лоћани, Ратишевци и Гојиловци. Улокиани имају три попа
што значи да има цркву. У Дечанској повељи се помињу и затрнавска села: Гра-
мочел, Вокша Стлп, Љубуша, Папраћане, Јасић, Рашиш и Рзнић. (Новаковић,
1912, стр. 646-647; Ивановић, 1954, стр. 182-183, 203, 205)
Село Косурић, Ческово и Днепоље се помињу у повељи Стефана Дечан-
ског манастиру Хиландару, 1327. године, потом у повељи цара Душана, 1348. а
исте године цар га са сином Урошем и супругом даје Карејској испосници на
Атосу. (Новаковић, 1912, стр. 470-472)
Повеља књегиње Милице Дечанима, 1397. године, враћа села: Днепоље,
Лука, Врела и Чрнегојно. (Исто, 655-656)

Книна-Прекорупље
Стара жупа Книна се простирала око истоимене реке и леве обале Белог
Дрима. Жупа је добила ново име Прекорупља иако је средиште и даље била
Книна са тргом.
У повељи цара Василија II за Охридску архиепископију у епископији
Призрен, 1020. године, једна црквена јединица је Лесковац. Претпоставља се да
је у питању Лесковац на ушћу Книне у Дрим, код Книне и трга Книнац. (Нова-
ковић, 1908, стр. 50)
Села Книн са тргом Книнац, Гургевик, Петровик, Крушево, Рубач Поток,
Дрстник, Ребник, Гован и Залуг је краљ Стефан Првовенчани приложио Хилан-
дару, 1199-1208. године. (Новаковић, 1908, стр. 50) Села Гургевик, Петровик,
Крушево, Книна, Рубач Поток, Дрстник, Гребник, Гован Долац /Долац/, трг Кни-
нац, Петрч, оба Враника, Бјаличиша и Видјање је краљ Милутин приложио Хи-
ландару, 1282. и 1298. године. (Исто, 389; Мошин, Ћирковић, Синдик, 2011, стр.
278-279) Ова села су потврђена Хиландару и после 1331. (Новаковић, 1912, стр.
368) Село Книна и краљево двориште се помиње и у повељи Бањске, 1314-1316.

152
Топоним Дечани је настао од „дедина“ – дедовина. (Skok, 1955, стр. 28)

205
(Мошин, Ћирковић, Синдик, 2011, стр. 460) У истој повељи се даје и село Кије-
во, (Новаковић, 1912, стр. 629) а помињу се и села: Леочина, Лесковац, Мику-
шинце, Пограђе, Прчево и Тица.
Стефан Дечански у повељи за међе хиландарског метоха, 1327. године,
помиње Пограђе, Радуловац, Јагодна, Штупељ и Добровољани. Помиње се и су-
дија Драгоје Хранковић из Јагодног Поља. (Ивановић, 2013, стр. 240) У Преко-
рупљу се налази село Чабић челника Радана које припада метоху Дечана, 1330.
године. Дечанима је подложена и црква „светаго Петра при Чабики с виногради и
с лази и с млином куплениеним на Книнја“, а у међама Степања црква и Неде-
љина црква „поред Велике цесте“. (Новаковић, 1912, стр. 648-649) Село Чабић је
потврдила и монахиња Евгенија, 1389-1405. (Исто, 656) У селу Добра Вода, у
коме се највероватније замонашио Петар Коришки, четрдесетих година XIV века
саграђена је црква Св. Петра и Павла. (Споменичка баштина Косова и Метохије,
2002, стр. 55) У Дечанским повељама се помињу и села: Јошаница, Игларево,
Млечане, Ракитница, Ресник, Сићево, Уњемир,
Село Игларево код Книне се помиње у повељи Бањској, 1314. године, а
потом и дечанској повељи, 1330. Помиње се „велика цеста“ која иде на „ Игла-
рево студенац“. (Мошин, Ћирковић, Синдик, 2011, стр. 468) У повељи цара Ду-
шана за Хиландар, 1348. године, помињу се села: В. Крушево, Гјургевик, Книна,
трг Книнац, Лесковац, Деич, Долац и Дрсник. (Новаковић, 1912, стр. 420) И у
повељама цара Душана за Св. Архангеле /1348/ помињу се села: Бобовац и Пло-
чица (Исто, 696) и за Хиландар, 1355. године: Книна и трг Книнац. (Исто, 429-
430) И кнез Лазар је хиландарској болници приложио, 1380. године, села Мали и
Велики Гургевик – Ђурђевик, Грабац и Ресник. (Исто, 449) Војин из Церовика се
помиње, 1454. године. (Ивановић, 2013, стр. 358)
Ова област је пописана 1455. године као нахија Долци са 23 села. (Hadži-
begić, Handžič, Kovačević, 1972, стр. 18-32) Има чак 18. цркава, скоро у сваком
селу, и манастир Св. Архалија.

Дршковина
Ова жупа се налазила на простору предела Дреница153 са околином Руд-
ника. Међутим, ова жупа се некада звала Дршковина па је реално претпоставити
да се тада тако звала и река Дреница.
Р. Новаковић је убицирао жупу Дршковину на простору јужно од реке
Клине. Заправо, сматра да је главно место Дрсник – Дршник и да је према њему и
добила име. (Новаковић, 1966, стр. 201) С. Ћирковић сматра да је Дршковина у
време жупана Стефана Немање обухватала делове Дренице, Кострца, Подримља
и Хвосна. (Ћирковић, 1985, стр. 157) То би значило да је ова жупа између Книне
– Прекорупље, Љубижде – Кострц, Подримља и Хвосна. Међутим, ако се има у
виду да се за Игларево каже да је у Прекорупљи онда се Дршковина може тра-
жити само источно, на простору Дренице.

153
Област је добила име према реки Дреници, а тако се звало и место, „име једном или више мјеста
по свој прилици близу ријеке Дренице“. (Riječnik JAZU, II, 1884-1886, стр. 766)

206
 Стефан Немања је 1186. године својој држави придодао и Дршковину.
(Првовенчани, 1988, стр. 55; Свети Сава, 1998, стр. 149) У Руднику се и данас
налази потес Дршков лаз који подсећа на име ове жупе. Краљ Урош I дарује село
Крушевац, 1253. године, манастиру Св. Петра у Белом Пољу, а помињу се цркве
Вартоломејева и Илијина и Рудник. (Новаковић, 1912, стр. 601) Село Кострц са
теговиштем краљевим и село Рјадобрад над Рудником /Рудник/ у Дреници су
дата манастиру Бањска, 1314-1316, а помиње се пут „стрменички“ /село Доњи
Стрмац/, као и села Пољанце, Глоговце, Доброшевци, Плужине, Старо Чикатово,
Ћирез, Микулиштица и Киеришки Поток. Краљ Милутин истом повељом
одређује да жупа Дршковина припадне у црквеном погледу Рашкој митрополији.
(Исто, 623-624)
Краљ Стефан Дечански, 1327. године, прилаже Хиландару и села Изби-
шта, Команово Село, Врбовце и влашко село Тудоричевце. (Исто, 396, 398) Ма-
настиру Дечани су, 1330. године, дата два села: Средние Село и Куманово, при
чему се помињу и села: Радојево, Архидијач, Овчарево, Бјалакиевац, Добри До и
Кузмино. Средње Село има цркву јер се помиње поп Клинац. (Исто, 646-647;
Ивановић, 1954, стр. 201) Средње Село има једног свештеника, значи и своју
цркву. У повељи хиландарског пирга краља Душана, 1331. године, ппомињу се
села Кострц, Рудник и Бања. (Новаковић, 1912, стр. 486) Краљ Душан је Хи-
ландару, 1336-1337. године, приложио манастир Св. Ђорђа са селом Уложишта
(Исто, стр. 405-406) које је касније нестало. Цар Душан, 1348. године, Хиландару
придодаје и Седларе, Избицу и Брези – Брезје /на ушћу Дренице у Ситницу/.
(Исто, 422) Цар Урош је, 1365. године, потврдио Хиландару дар Бранковића на
села Трстеник, Бежаник и Тушимљу. (Исто) Гргур и Вук Бранковић су, 1365.
године, приложили Хиландару и Светом Павлу на Атосу и села из Дренице:
Бержанић, Бањица, Врбовац, Доброшевце, Трнова, Трстеник, Тушиље, Штутица
и Мучиваре. (Стојановић, 1890, стр. 31) Деспот Ђурђе и Јерина су приложили ма-
настиру Св. Павла села Доброшевце на Дреници и Трнаву „с колом“, 1413.
(Новаковић, 1912, стр. 530)
Дреница је баштина Бранковића а његов град је Борач у којој је њихов
предак Бранко Младеновић имао и цркву Св. Арханђела. Бранко је овој цркви
приложио села: Трстеник, Худинце и Тушиље која су његови потомци са црквом
даривали Хиландару и придодали и нека поменута села која су била „баштина
наших прадедова и дедова и наших родитеља и наша све до данас“. (Динић, 1978,
стр. 148) Према традицији град Борач се налазио недалеко од села Трстеника. У
средњовековном селу Кичица /данас Кућица/ налази се топоним Борчевац са црк-
вином тако да би то било место где се налазио нестали град Борач. У српским
народним песмама се помиње град Чечан у Дреници. (Вукановић, 2005, стр. 21)
Према турском попису области Бранковића, 1455. године, у Дреници пос-
тоји 31 село. Црква Св. Архангела је претворена у манастир и као таква се поми-
ње у попису. (Hadžibegić, Handžič, Kovačević, 1972, стр. 74, 115-116; Пешикан,
Стијовић, 1987, стр. 600-603)

207
 Љубижња - Кострц
Жупа у сливу данашње реке Мируше и доњем току Топлухе. Река Миру-
ша се у средњем веку звала Љубижња. И данас постоји село Мируша које се по-
миње као Љубижња у повељама Бањске краља Милутина „низ дол оу рјаку оу
Лјубижнју“ (Мошин, Ћирковић, Синдик, 2011, стр. 468) и повељи цара Душана
за Св. Арханђеле „от Корише Лјубижни мегиа: Драхшан Дол“ и „поут кои греде
от Лјубижие по дјаолу на“ (Новаковић, 1912, стр. 686, 701) У повељи Дечана се
ова жупа зове Кострц. (Исто, 651) Као Кострц се помиње када је ову жупо
ослободио Стефан Немања, 1186. (Свети Сава, 1998, стр. 149)
У повељама Хиландару краља Милутина, 1303. године, и цара Душана,
1355. помиње се село Лабикево. (Новаковић, 1912, стр. 394, 430) Село Блаце при-
пада метоху Богородице Љевишке, 1327. године, (Исто, 641) а потом Св. Архан-
гелу, 1348. године, као и село Момуша. (Исто, 688) У повељи С. Архангела по-
мињу се и села: Духље, Јанчиште и Милшино Селиште.

Остаци епископалне цркве Богородице Хвостанске, X-XII век

208
 ПРИЗРЕН

Византијски извори помињу град Приздријану у којем је епископско се-

диште. Скилица каже да је македонски цар Самуило заузео Призрен, Липљан,
Скопље, Тетово и друге градове. (Византијски извори III, 1966, стр. 79) Приз-
рен154 се помиње као седиште истоимене епископије у повељи цара Василија II,
1019-1020. године, са местима Призрен, Хвосно, Лесковац и Врет. (Новаковић,
1908, стр. 48)
Сабор бољара је у време српско-византијског рата, 1073. године, извикао
Константина Бодина, сина српског краља Михајла, у Призрену за цара. (Исто,
179-180) Велики жупан Стефан Немања га осваја привремено, 1189-1190. а ко-
начно је припојен српској држави од стране Стефана Првовенчаног, после 1207.
Призренска епископија је у саставу Српске архиепископије од њеног оснивања,
1219. (Јањић, 2013, стр. 157-166) Привремено је био престоница српских владара,
„царев двор“ у „Рибнику“, „у Призјанја“ и „под Призјаном на Рибницја“. (Јире-
чек, Радоњић, 1978, стр. 9) Призренској земљи и епархији припадају жупе: Приз-
рен, Подримље, Ереник, Средачка, Опоље, Гора, Патково и Алтин. Укупно 8.

Призрен
На левој обали Белог Дрима и сливу Бистрице. Средиште жупе је Приз-
рен. Изгледа да је ова жупа некада била богата златом пошто се у време цара
Душана помињу код Призрена напуштена златарска селишта, испирача или ко-
вача злата. (Исто, 173) Град Призрен је кован и свој новац. (Исто, 407)
У Хиландарској повељи из 1198. године помињу се „обе Хотче“, Горња и
Доња, данашње Мала и Велика Хоча, и Ретимље. (Новаковић, 1912, стр. 384)
Краљ Милутин 1282. потврђује поклоне Хиландару и додаје виноград у селу
Трнавцима „ниже Долње Хотче“. (Исто, 399) У Призрену је био и трг са царином
а потом ће се у њему одржавати сајмови четири пута годишње. Дубровачки трго-
вци су у Призрену имали и своје цркве Св. Марију и Св. Петра. (Јиречек, Радо-
њић, 1978, стр. 94)
Краљ Драгутин је приложио Хиландару 1276-1281. цркву Св. Димитрија
у Призрену и село Локвицу при чему се оно налази код хриди Дрвенграда – ста-
рог Вишеграда. (Новаковић, 1912, стр. 388) Краљ Милутин потврђује Хиландару,
1282-1298. и 1302-1309. године, села „у Призрјанја“: Сламодраже, Непробиште,
Момуша, обе Хоче и половину Добродолиана. (Исто, 389, 393) Године 1327.
краљ Стефан Дечански даје Хиландару села: Белу Цркву, Момушу, Сламодражу,

154
Топоним старословенског порекла који потиче од глагола „зрети“ и „призрети“ етимолошки
сродан са Обзир, Озрен и Приздрина а одговара појму „поглед“. Ови топоними означавају брда или
брдовита места са којих је поглед леп и одакле се далеко гледа, мотри, проматра. (Riječnik JAZU,
51, 1936, стр. 110, 227)

209
Непробишта и Добродољане. (Исто, 399) Ове прилоге ће потврдити и цар Душан,
1348. (Исто, 421-422)
Краљ Милутин је обновио цркву Богородице Љевишке, 1308-1309. годи-
не, у којој је насликан Исус Христос као заштитник града „Чувар призренски“.
Ова црква лежи на темељома средњовековне базилике, из IX-XI века. (Панић,
Бабић, 1988) Краљ Милутин је метоху Богородице Љевишке у жупи Призрен дао
села: Мушутиште са црквом Св. Симеона, Крушие, Србица, Немишлие, Лутови-
ца, Нашац, Ограгеник, Млачно, Врбичане, Повилско, Горни Град /Вишеград/,
Милопусте, Лука, Добрушта, Хоча Заградска и Брезна. (Новаковић, 1912, стр.
638-641; Николић, 1976, стр. 39-43)
У Мушутишту је казнац Драгослав са супругом Јеленом и сином Стани-
шом и ћерком Аном саградио, 1315. године, цркву Богородице Одигитрије. У
Мушутишту је постојала и црква Св. Симеона коју је краљ Стефан Дечански
1327. даровао Богородици Љевишкој. (Ивановић, 2013, стр. 285-286) Цар Душан
1348. дарује Хиландару и „цркву Св. Николе у Хотчи, села Горња и Долња Хот-
ча“ и додаје село Избиште. (Новаковић, 1912, стр. 418-423) У овој повељи се по-
мињу и села: Врбница, Добрушта, Заимово, Кабаш и црква Св. Петра.
У Кориши је манастир и испосница Св. Петра Коришког саграђен почет-
ком XIII века. Кориша и Врбница се помињу у повељи цара Душана Св. Архан-
ђелу, 1348-1353. године. У повељи Св. Архангела у Призрену, 1348. године, по-
мињу се села: Билуша, Блаце, Борошинци, Бусино, Букош, Воинци, Врбичане,
Вележа, Вранић, Госпођина Црква, Гладра, Гражданик, Ђиновци, Жеравица, Јаб-
ланица, Кориша, Иеленац, Јама, Лесковац, Љубижда, Љубичево, Љутоглава, М.
Круша, Нашец, Небрегоште, Новосељани, Нистра, Новаке, Медвеце, Пакостино,
Пећани, Пирани, Послиште, Посуге, Раштани, Речане, Рибник, Чревограждане -
Селограждани, Селчане, Сењане, Скробиште, Заплужане - Слапужане, Саврово,
Слап, Србица, Студеничани, Тмава, Трње, Цапарце и Шпинадија. (Исто, 682-701)
У повељи Хиландара цара Душана /1355/ помињу се села: Горожуп, Доб-
рушта, Кориша, Кабаш, Локвица, Плана и црква Св. Недеље. (Исто, 429-431)
Удова Мара Бранковић са синовима је приложила 1406. године трг у Хочи.
(Исто, 464)
У граду Призрену су цркве: Св. Димитрија из XIII века, Св. Стефана кра-
ља Милутина Св. Николе Драгослава и Беле Тутић из 1331-1332. године, Св.
Спаса Младена Владојевића из око 1330. године, Св. Никола Рајка Киризмића из
прве половине XIV века, Св. Недеље младог краља Марка из 1371. године и Св.
Ђорђа браће Руновића из XV века. После краља Вукашина Призрен је у поседу
Ђурађа Балшића, 1372. године. (Јиречек, 1978, стр. 254, 318)
Турци су заузели град 1455. године. (Исто, 381)

Подримље
Жупа Подримље простирала се у долинама на левој страни средњег тока
Белог Дрима. Жупан Стефан Немања је ослободио Подримље, 1186. године.
(Свети Сава, 1998, стр. 149)

210
 Краљ Милутин је дао Бањској, 1314. године, „село у Подрими попа Брат-
ка“ а сматра се да је у питању данашњи Ратковац. (Новаковић, 1912, стр. 624;
Ивановић, 2013, стр. 327-328) Краљ Стефан Дечански је Хиландару, 1327. годи-
не, приложио село Зочиште, а у коме се налази црква Св. Козме и Дамњана из
XIV века. У истој повељи се помиње и Понорац. (Ивановић, 2013, стр. 234, 311)
Краљ Душан је потврдио Хиландару одлуку краља Милутина, 1332-1337. године,
нa прилог Милшине жене Радославе који чини манастир Св. Ђорђа и село Уло-
тиште. (Новаковић, 1912, стр. 405)
Метоху манастира Дечани, 1330. године, у Подрими су дата села: Чабик,
Доброле, Полужа, Сјарош, Бродликикие, Јабланица, Градиш, Ошвањ и Брјасто-
вац. (Исто, 646-655; Ивановић, 1954, стр. 190-193) Врло велико село Чабић има
чак 20 свештеника што значи да има неколико својих цркава или одржавају црк-
ве у суседним селима. У Дечанској хрисовуљи се помиње и Зерзево – Зрзе са
међним селом Брестовцем. Село држи Василије Леондичевић, еклесијарх Дечана,
а протопоп Прохор да своим селом Зерзевом бјуде гад церковни“. (Исто, 648,
651) Помињу се и села: Братотин, Брњача, Пагаруша, Световрачане, Острозуб и
Полужа.
Цар Душан, 1348. и 1355. године село Ораховац и Јанчиште прилаже Хи-
ландару. (Исто, 393, 430) Цар Душан је Св. Арханђелима /1348/ у Подримљу дао
и села и катуне: Велика Круша, Целина, Динишина, Брнача са црквом Св. Неде-
ље, Брестовац, Сењани, Студенчани, Гоновим, Кострце, Јанчишта, Пунушинци,
Мађерци, Белоглавци, Голубовци, Тумичани и Гунцати. (Исто, 693) Помињу се и
села: Брестовац, Градиш, Поточани, Дреновац, Дубљане, Мађаре, Мачине, Ора-
ховац, Пагаруша, Пиране и Равна Глава.
У повељи цара Душана Хиландару /1355/ помиње се село Понорац и Ора-
ховац. (Исто, 429-430) У повељи патријарха Саве, 1361. године, Хиландару се
потрђује село Сопиник – Сопнић. (Исто, 441) Логотет Лука је дао Хиландару
цркву Мати Божије са селом Драгобиљом, 1395. (Исто, 519) Мара Бранковић са
синовима Хиландару потврђује Ораховац, 1405. године. (Исто, 463)

Реке - Ереник
Жупа Реке захвата простор око река Трнаве и Ереник /данас Рибник/.
У жупи Реке су села манастира Дечани, 1330. године: Батуша са црквом
Св. Николе, Ждрело, Јабланица челника Радина, Липовац, Хоморје, Храстовица,
Прјаки Луг, Прилјапи, Братотин Дол, Бабе, Грмочел, Рзиники, Батуша, Сошича-
не, Рашковц, Ливљани и катун Гјурашевски. У повељи Дечана помињу се и села:
Ждрело, Хоморје у међи Алтина, Чрмњ, Црмљане и Сопот. (Исто, 646-655; Ива-
новић, 1954, 186-188, 203) Растовица има 4, Грамочел 8. а Бабе 4. свештеника
што значи да имају цркве. Грамочел има више од једне цркве или његови свеш-
теници држе цркве у суседним селима.
У повељи Св. Архангела, 1348. гидине, помињу се села: Бисажинци, Брес-
товац, Грчин, Целина са Спасовом црквом, Раковина и Рогово. (Исто, 682-701)
Повељом Милоша Повића, 1361. године, Хиландару је дато село Бисажинци –
Бистражин. (Исто, 441) Данашња Ђаковица је некадашње средњовековно село

211
Рибница које је кнегиња Милица, 1397. године, вратила Дечанима. (Исто, 656)
Том приликом су дата и села Плањани Поток и Пут.

Средска - Бистрица
Ова жупа је у уској долини Призренске Бистрице и око села Средска.
Село Средска као и жупа „Срјадска и села да дају лоуч“ припадају Св.
Архангелима али се помиње и „Село на Срјадској именом Село“ што опомиње да
постоји и река Средска. (Исто, 688-689, 696) Село Речани се помиње у повељи
Св. Архангела, 1348-1353. године, „гдја постоиа господин цар с коли“. (Исто,
688-689) У Речанима је непознати војвода саградио цркву Св. Ђорђа, 1370. (Ива-
новић, 2013, 331-332) Св. Архангелу припадају, 1348. године, села: Врбичани,
Повилско, Јабланица, Сјеножештане, Горње Село, Љубина и Небрјагоша, а поми-
њу се и: Богошевци, Плањане, Стружји Поток, Манастирица, Илијина Црква и
Живинање. (Новаковић, 1912, стр. 682-701) Манастирицу је Стефан Дечански
поклонио као награду протомајстору Ђорђу и његовој браћи Доброславу и Нико-
ли који су саградили Савину трпезарију и улазну кулу у манастир Дечане и „ук-
рашење по многим црквама и по српској земљи“. (Исто, 665)
Живињане је краљ Милутин дао хиландарском пиргу Хрусија, 1308. годи-
не, а помиње се и у повељи из 1355. године. (Исто, 478) Челник Милош Повић је
метоху Велике Хоче приложио, 1361. године, Стружни Дол – Стружје. (Исто,
441)
Тврђава Вишеград у оквиру чијег подграђа је цар Душан саградио своју
меморијалну задужбину, цркву Св. Архангела, 1348-1352. године, у којој ће бити
сахрањен 1355. (Јиречек, 1978, стр. 236) Тврђава је постојала и раније а позната
је и као Призренац. Краљ Милутин је поклонио епископу призренском „горњи
град Вишеград“ са црквом Св. Николе. Утврђени манастир се помиње 1372. го-
дине када су се у њега склањали дубровачки трговци из Призрена у време напада
Николе Алтомановића. (Дероко, 1950, стр. 165)

Опоље и Гора
У Опољу и Гори би могло бити место Брет – Врет које се помиње као
четврто у повељи Василија II о оснивању Призренске епархије, 1020. године.
(Новаковић, 1908, стр. 50)
Стефан Дечански је жупу Опоље и део Горе дао епископији и манастиру
Богородице Љевишке, 1326. године, (Новаковић, 1912, 438-641) а следеће године
је манастиру Хиландару дао Плаву и Врапчу. (Исто, 396)
У повељи Св. Архангела, 1348. године, помињу се села: Брезна, Брод,
Вел. Крстац, планина Крстац, Враниште, Диканце, Заплужје, Зли Поток, Капра,
Крушево, Лештане, Млике, Орчуша, Радеша, Послиште и Рапча. (Исто, 682-701)
Гранична планина Опоља и Горе је планина Крстац, потоња Шар-планина. (То-
мовић, 2003, стр. 11-16)

212
 Патково
Налазило се између Алтина и жупе Призрен на истоку, укључујући Ђако-
вицу. (Шкриванић, 1957. стр. 325) Стефан Немања је узео од Грчке земље и жупу
Патково. (Свети Сава, 1998, стр. 149)
Манастиру Дечани, 1330. године, дата су села: Влахиниа, Рогово, Долиан-
ци, Липовац, Иаблчно, Модра Слатина и катуни Вардишане, Арбанаси и Тудори-
чевци. (Новаковић, 1912, стр. 646-655; Ивановић, 1954, стр. 194-195, 204-205) Се-
ло Јабучно има 1 свештеника који мора да има цркву у селу.

Алтин
Налази се између жупе Реке и реке Валбоне, а граничи се са жупом Ере-
ник и Плав. Жупа Алтин се помиње у Повељи краља Милутина Бањској, 1314-
1316. (Мошин, Ћирковић, Синдик, 2011, стр. 463) Становништво Алтина нази-
вано је власи Срјамљане, односно власи из Срема. У Срему је постојало у римско
доба насеље Алтин. (Лома, 2011, 192) То би значило да су назив ове жупе донели
Сремљани из свог старог краја.
Дечанском властелинству /1330/ су припадала села: Трјабополие – Тро-
поја, Бабиане, Лужане, Горане, Шипчане, Сошане, Грева, Буниане, Краставлане и
Булјуби. (Ивановић, 1954, стр. 188-189) На „Алтинској земљи“ код Булатова села
помиње се „коло гвоздено“. Повељом се одређује „Алтињани да стоје на свом за-
кону старом“. (Новаковић, 1912, стр. 655) Село Бабјане има 2, Горане 3, Буњане
1, Требопоље 3, Крастављане 4. и Шипчане 3. попа а то значи да ова села имају
своје цркве. Већи део ове жупе је данас у Албанији.

Печат краља Константина Бодина, XI век

213
214
 РАШКА

Дукљанин Србију дели на Босну и Рашку. У првом делу Летописа попа

Дукљанина легендарни краљ Светопелек /Будимир/, у време Константина Кирила
/око 880. године/, на великом сабору који је одржао на пољу Далма „Србију пак,
која се зове и Загорје, подијели у двије покрајине: једну од велике ријеке Дрине у
правцу запада све до планине Пина /Борове/, коју још назва Босном, другу пак...
све до Лапије – Лабије /Лаба/ и Лабеатског језера /Скадарског/, коју назва Раш-
ком“. (Perčić, 1999, стр. 50-51) Имајући овакву поделу у виду Рашкој припадају
кнежевине Рашка, Дукља, Травунија, Хум и Паганија.
Када је у питању Рашка, као српски државни појам у средњем веку, треба
разликовати кнежевину Рашку од земље Рашке – Раса, која подразумева тери-
торију под јурисдикцијом истоимене епископије, и жупе Рашка у развођу исто-
имене реке. Кнежевина Рашка на челу са великим жупан Стефаном Немањом
обухвата земље: Рас – Рашка, Моравице, Лим – Дабар, Будимља, Дрина, Кучево,
Топлица са Расином, Хвосно, Липљан и Призрен.
Жупа Рашка се од најранијег устројства формирала у развођу реке Рашке
и свих њених притока са средиштем у Расу. У каснијим периодима је дошло до
одвајања мањих жупа у долинама притока реке Рашке: Јошанице, Пнуће и Јанче
– Људске. Према хрисовуљи цркве Св. Стефана у Бањској духовну власт Рашка
епископија има и у Горњем Ибру, Јелакцу, Звечану, Ситници, Горњем и Доњем
Лабу и Дршковини. (Мошин, Ћирковић, Синдик, 2011, стр. 468) Дакле, Рашка
земља је имала следеће жупе: Рашка, Јехошаница, Пнућа, Јанча, Сеница, Никава,
Горњи Ибар – Јелакци, Ибар - Брвеник, Звечан, Јелшаница и Студеница.

Рас(а)
Жупа Рашка у долини и сливу истоимене реке представља језгро исто-
имене земље, кнежевине и српске средњовековне државе. Средиште жупе је у
месту Рас, данашњем Новом Пазару. Рас је средиште жупе а потом и престоно
место земље Рашка и читаве државе Немањића.
У Расу је епископална црква Св. Петра и Павла. Нема извора, али према
двема легендама цркву “по сред Раса“, „на подобије кумирница ондашњих“, по-
дигао је апостол Тит, ученик апостола Павла, још у I веку, односно његов ученик
Тимотеј. На основу два писма папе Јована VIII српском жупану Мутимиру, 872.
и 876. године, Срби су били добрим делом покрштени тек у то време и да је тада
основана Рашка епископија. Папа му се жали да народ стоји пред црквом у којој
је било места само за свештенике и да они немају сталног седишта у Рашкој.
(Андрејић, 2001, стр. 7, 9) У повељи цара Василија II, 1020. године, наводи се
епископија у Расу. (Новаковић, 1908, стр. 56)
Цар Јустинијан I je обновио тврђаву Арса у VI веку. (Византијски извори
I, 1955, стр. 61) Кнез Мутимир је заробљеног сина бугарског кнеза Бориса послао

215
„до границе, до Раса“, 887. године. (Византијски извори II, 1959, стр. 50-52) Поп
Дукљанин каже да је дукљански краљ Бело Павлимир уз помоћ Римљана ратовао
против рашког жупана Љутомира и победио га. Затим су Римљани подигли твр-
ђаву Бело и цркву „у част блаженог Петра апостола“ у месту близу Калдане – Ба-
ње у Расу. Павлимир је наредио да црква постане епископија. Дукљанин тврди да
је рашки краљ Предимир сахрањен у цркви Св. Петра. Предимир је један од пет
синова краља Стефана Војислава, чукун-унука Бело Павлимира. Мајка Стефана
Војислава била је кћер рашког жупана Љутомира. (Perčić, 1999, стр. 65-66)
У време угарско-византијског рата, 1127. године, Срби су под вођством
великог жупана Уроша I напали и разорили тврђаву Рас коју су држали Визан-
тинци. После закључења мира са Угарима византијски цар је напао и поразио
Србију и повратио Рас, 1129. године. Кажњавајући свог заповедника тврђаве Рас,
Критопла, цар је наредио „да се обучен у женску хаљину проведе тргом на ма-
гарцу“. Цар Јован II Комнин је потом из Раса отишао у тврђаву Браничево. (Ви-
зантијски извори IV, 1971, стр. 14-16) Ово је први помен трга Рас.
И византијски цар Манојло Комнен је освајао град Рас, 1149. године. (Ис-
то, 22-24) Сматра се да је ова византијска тврђава Рас била на Градини изнад Се-
бечевске реке код Пазаришта – Трговишта. (Поповић, 1987) Под градом, на ушћу
Себечевске у реку Рашку налазило се подграђе са тргом сребра, олова и воска и
са базиликом. Тај град је у народу остао познат као Пазариште или Стари Пазар.
(Гиљфердинг, 1972, стр. 133) Овај византијски град Рас су Срби разорили и
саградили нови Рас са тргом код епископалне цркве Св. Петра и све до простора
око ушћа реке Јошанице у Рашку. На простору Немањићког „старог трга Раса“
турски освајачи ће засновати свој „Нови Пазар“. (Андрејић, 2001, стр. 27-28, 151)
Први податак о великожупанском двору у Расу је код Кинама када говори
о рату цара Манојла Комнина против Срба, 1151. године. Цар је разорио „тамош-
ње зграде намењене великом жупану за владарско средиште“. (Византијски изво-
ри IV, 1971, стр. 25-26)
Рашки епископ Леонтије је у цркви Св. Петра, 1142. године, „крстио“
жупана Немању. У „Расу у Пеки“ је био засужњен жупан Стефан Немања од
стране браће, 1166. године. (Андрејић, 2001, 19) У граду Расу је писан један ру-
копис, 1202. године: „у Пеки у градја Расја“. (Стојановић, 1902/1982, стр. 5) Пог-
решним превођењем топонима Пек155 као пећина дошло се и до неадекватног ту-
мачења да је жупан Немања био засужњен у пећинској цркви крај Себечевске
реке тако да је престона тврђава Рас убицирана у оближњој Градини. Шта више,
ова мала пећинска испосничка црква је непримерено проглашена лавром. (Попо-
вић, Поповић, 1998, стр. 16, 47-48, 54-57) Давно је већ доказано и да „Градина на

155
Аналогија са топонимом „Пек у граду“ тражена је сасвим погрешно и у запису монаха
Дамјана, из 1324. године: „У Пеки, у граду званом Ждрело“. (Стојановић, 1902/1982, бр.
54) Овде је доиста реч о Пећи у којој се налази српска архиепископија а потом патри-
јаршија код града Ждрела на вису који се налази на улазу у Руговску клисуру.

216
Пазаришту /Трговишту/“ није средњовековни град Рас.156 (Калић, 1994, стр. 10;
Храбак 1995, стр. 294, 298-299)
Немања је био засужњен у тврђави Рас код цркве Св. апостола Петра и
Павла а када је заслугом Св. Ђорђа ослобођен, када је победио браћу и постао
владар, на вису изнад саградио је, 1170-1171. године, цркву захвалницу „манас-
тир ветога Ђорђа у Расу“. (Сава Немањић, 1997, стр. 24; Нешковић, 1984, стр. 12)
Крај Ђурђевих Ступова се налазио Подград. (Нешковић, 1984, 15) О још старијем
култу Св. Ђорђа у Расу сведочи и налаз крста реликвијара са његовим ликом који
је датован у X-XI век. (Премовић-Алексић, 1985, стр. 55-56)
Када се ослободио тамнице и победио браћу Стефан Немања је у Расу, у
епископалној цркви Св. Петра „крштен“ за великог жупана Рашке. У престоном
месту Рас је и Немањина супруга Ана саградила Богородичин манастир где се и
замонашила: „госпођа Анастасија отиде Светој Богородици у Расу“. (Доментијан,
1938, стр. 258; Сава Немањић, 1997, стр. 28)
Престоно место српских владара у XII веку било је „усред српске земље“
код епископалне цркве Св. апостола Петра и Павла (Калић, 1988, стр. 13-19) у
близини које је био двор рашких жупана. У владарском двору у Расу родио се
Растко – Св. Сава, 1175. године. У Расу „бише начињене палате за његово /Раст-
ково/ пребивање, где пребиваше... Родитељи његови... често долажаху к њему...“.
(Доментијан, 1938, стр. 28-29) Стефан Немања је у Расу, код цркве Св. Петра
одржао два државна сабора. На другом сабору, 1196. године, предао је власт свом
млађем сину Немањи Другом и примио монашки чин са својом супругом Анас-
тасијом. (Сава Немањић, 1997, стр. 26-28; Доментијан, 1938, стр. 87-88)
Варош Рас са тргом се налазила крај реке Рашке на простору данашњег
Новог Пазара. Реч је о градској агломерацији разбијеног типа којој припада: Де-
жева, Постење, Ђурђеви Ступови са подграђем, Пнуће, Напреље, Бања, Мишчић,
Шестово, Подбијеље, Јаз, Парице, Откови, Милиндо... У њему су се налазиле
цркве: Св. апостола Петра и Павла, Св. Ђорђа, Св. Симеона крај житног трга,
Паричка црква, Богородичина црква, Св. Илије, Постењска, Бањска и Пнућка –
Дежевска црква.157 (Андрејић, 2001, стр. 27-30, 151)
Краљ Урош I је код врела реке Рашке, у истоименој жупи, саградио 1265.
године своју гробну цркву Св. Тројице и манастир Сопоћани. (Ђурић, 1991) Кра-
јем прве половине XIV века, на ушћу Себечевске реке у Рашку обновљено је
некадашње старо византијско место са тргом – Трговиште и тврђава изнад Себе-

156
Б. Храбак је разантно напао став М. Поповића о убикацији Раса на начин како је то
чинио Руварац, а још егзекутивније и став Ј. Калић о убикацији Раса код епископалне
цркве Св. Петра и Павла али и тврдњу Х. Чар Дрнде да је Рас на простору данашњег Но-
вог Пазара. Међутим, Храбак није понудио свој предлог остављајући своју расправу не-
дореченом.
157
Убикацију средњовековне вароши и трга Рас на основу бројних доказа смо
извршили у књизи „Престоно место Рас“, 2001. године. Као своје откриће, заправо
као чист плагијат, испод сваке части једног академик, проф. др Јованка Калић је
изнела наше резултате у свом раду „Епископски градови Србије у средњем веку“
(Зборник радова Византолошког института 50/1, 2013.) (Калић, 2013, стр. 433-474)

217
чевске реке. Изнад средњег дела насеља је подигнута главна црква са припратом
од стране породице Прибислалић. Трговиште ће доживети велики процват у вре-
ме деспота Ђурђа када у њему борави више домаћих и дубровачких трговаца.
(Поповић, 1987, стр. 54-61) У то време Стари трг - Трговиште је било главно сто-
вариште на Балкану живиног оксида црвца који је настајао распадањем тетра-
едрита у рудама сребра и обојених метала којих је било много у Рашкој, као и
сребра, олова и воска. Од овог оксида је добијан врло вредан, јак црвени пигмент
за бојење свилених тканина и вуне. (Храбак, 2010, стр. 8, 15-16)
Краљ Драгутин је јашући са својом властелом пао с коња код града Јелеча
и сломи ногу. (Данило II, 2004, стр. 32) Сматра се да Јелеч и околина нису при-
падали жупи Рашка иако је Јиречек сматрао обрнуто. (Калић, 1981, стр. 75) Уко-
лико Јелеч не припада овој жупи то би значило исто и за пределе око горњег тока
река Јошанице. Сматрајући овај догађај божјом казном зато што је свргао оца са
престола на сабору у Дежеви је краљ Драгутин исте године предао власт свом
млађем брату Милутину: „где му дарова краљевство у Расу, у месту званом
Дежево у области жупе Рашке... Рас је исто што и рашка жупа“. Када је умро
краљ Драгутин као монах Теоктист сахрањен је у својој капели у манастиру
Ђурђеви Ступови код града Раса: „у Рас ка цркви светог мученика Христова
Георгија, у његов манастир“. (Данило II, 2004, стр. 48) Дежево са двором је
баштина Немањића, (Калић, 1981, стр. 81) али, нема сумње, читава Рашка жупа је
њихова стара баштина. После Сабора у Дежеви Рас више није престоно место
српских владара. У Расу је седиште епископије и жупе.
Краљ Милутин даје својој задужбини Св. Стефана у Бањској, 1315. годи-
не, села у Расу: Дежево, Сути, Беково, Тушимља и Бјаково – Беково, Полаз, Хро-
палица Драмићи, Павље и Гошево, при чему се помињу Људска река као и села:
Мишчић, Себемиље, Белопоље, Јасиковица, Пнућа, Г. и Д. Трнава, Мачковац,
Двориште, Врановина. (Шкриванић, 1956, стр. 184-189; Мошин, Ћирковић, Син-
дик, 2011, 460-461) Сматра се да је у селу Тушимљи постојао манастир са црквом
Св. Арханђела која се помиње у повељи севастократора Бранка, 1365. године.
(Премовић-Алексић, 2000, стр. 37)
У руднику Глухој Васи – Глухавици краљ Милутин је имао коло – то-
пионицу, (Исто, 468; Новаковић, 1912, стр. 429) а краљ Стефан Дечански је свом
манастиру Дечани дао да се из Глухе Васи снабдева гвожђем. (Новаковић, 1912,
стр. 649) Уз рудник Глухавица је постојао трг у коме се помиње познати трговац
Бјеладин, 1395. Прве стратешке тачке коју су Турци запосели још 1396. године
јесу Звечан, Јелеч и Глухавица. Трговац Радослав из Глухавице се помиње 1426.
године. (Храбак, 1980, стр. 10-11)
Једини познати жупан жупе Рашка је Петар Војиновић у време кнеза Ла-
зара и за кога се тврди да је погинуо у боју на Косову, 1389. године. (Мишковић,
1898, стр. 22, 97, 107) Извесни челник Милош је умро 1389-1390. године и потом
сахрањен у епископалној цркви Св. Петра у Расу. (Љубинковић, 1970, стр. 169)
Према сумарном турском попису хасова крајишта Иса-бега Исхаковића и
његових заповедника и војнука, из 1455. године, види се да су у нахији Рашка,
некадашњој жупи, пописана села која обухватају Рашку као и Дежеву – Пнућу,

218
Јошаницу и Људску – Јанчу. (Šabanović, 1964, стр. 3-57) Нажалост, овај попис
села је збирни и не обилује подацима који би могли послужити за реконструк-
цију стања жупа у претходном периоду времена. Ради реконструкције жупа Раш-
ке, Јошанице, Пнуће и Људске извршили смо издвајање насеља према сливовима
ових река да би се могло приступити одређеној реконструкцији поменутих жупа.
Места нахије Рашка из овог пописа, која се могу убицирати као пређаш-
ња жупа Рашка, била би следећа: Рас са тргом, Козарево са црквом Врач, Ту-
шимља, Бање, Отес, Опње, Јова, Бурићи, Калиница?, Избице, Окоси?, Брестова,
Кукно – Кућани, Краишић, Клачина?, Лопужње, Неготинац, Вражогрнце, Витуш,
Орахово, Кукавица, Бело Поље, Војнић, Петрова, Ситниче, Трнава, Полице?,
Тврђево, Трнавце, Пасји Поток, Копривница, Пињаж Дол, Мрмоњице, Брезови-
ца, Таркоси /непознато/, Божорићи /непознато/, Парице, Драганић, Носонине,
Брезник, Врадкрање /непознато/, Дохојевиће, Супње, Г. и Д. Трнава, Брестово,
Постење, Бабин Дол, Д. Могулница, Глушци, Сливње, Пиларета, Г. Драганиће,
Бањска, Видово и Петрова. (Исто)
Према попису санџака Босна, 1468/69. нахија Рас има следећа места: ше-
хер Нови Пазар - друго име Рас, Прћенов Дол, Белућа, Врбовац, Војник, Шиш-
нева, Петрова, Шетовић – Рајка, Ситница, Зодухово, Косарић, Кузмичина, Рога-
ча, Брђани, Јанча, Корутан, Куковац, Врановина, Шаре, Полошца, Г. и Д.
Штитар, Вивери, Брезник, Тохутово, Запужани, Полица, Ковачева, Побрђа, Дво-
ришта, Тодорица, Витуш и Пинеж Дол. (Aličić, 2006, стр. 8-10) Нахији Рас, нека-
дашњој жупи припадају и села која су у поседу Мехмеда Челебије, сина Иса-бега
Исаковића: Тврдова, Полаж, Враже Крнче, Дренова, Сибов Поток, Тлачина, Се-
бимиља, Пилазина, Парес, Таркос, Сукова, Плешина, Радалица, Банска, Мухова,
Опина, Д. и Г. Тенкова, Божетић, Г. Драгнић, Крајишић, Драмнић, Д. и Г. Лулаџ,
Окос, Нонисино, Г. и Д. Павље, Трнава, Старчић, манастир Чатал, Калиница, Ру-
хотина, Рогача, Осоница, Потуровина, Средња Тушимља, Лозина, Калудра и Ку-
рича. (Исто, 10-12) У Расу су и села: Бела Поља, Тодорица, Чебин Дол /Чебинац/,
(Исто, 26, 76) У околини Раса се налази манастир Дмитрова. (Исто, 21)
Нахија Нови Пазар се помиње први пут 1485. године и по свему обухвата
сва места пређашње нахије Рас. (Šabanović, 1959, стр. 145-146)

Жупа Пнућа
Предели у развођу реке Пнуће /Дежеве/ припадали су жупи Рашка али су
једно време издвојени у посебну жупу. Ова жупа се простире око реке Пнуће, да-
нашње Дежевке, леве притоке Рашке. Жупско средиште било је у Пнући, потоњој
Дежеви. У Жичкој повељи се помиње жупа Пнућа, 1220. године, (Новаковић,
1912, стр. 573) а река Пнућа у повељи краља Милутина манастиру Бањска, (Мо-
шин, Ћирковић, Синдик, 2011, стр. 461) а у повељи Св. Архангела код Призрена,
1348-1353. године, зидари из Пнуће. (Новаковић, 1912, стр. 696) На основу пове-
ље Бањској види се да река Дежевка се звала Пнућа. Замена имена реке Пнућа

219
индицира да је и жупско место Пнућа постало Дежева. Место Пнуће158 се данас
налази код епископалне цркве Св. Петра.
У владарском двору Дежеви код Раса родио се Растко – Св. Сава, 1175.
године. На сабору у Дежеви је краљ Драгутин предао власт свом млађем брату
Милутину, 1282. године. (Ћоровић, 1929, стр. 5)
У повељи краља Милутина Бањској, 1314-1316. године, дата су села Бе-
ково са црквом Св. Димитрија, Полаз /?/, Хропалице, Срабаниа, Врановина, Дра-
мићи и село Павље и уљари у Људској. У области Пнуће дато су села Дежева,
Сути, Себемиље и Тушимља, али се каже „у Расу“. (Мошин, Ћирковић, Синдик,
2011, стр. 460-461) Село Беково је дато Доброславу Степковићу „у страни Раса“
које је и пре држао све „док је веран цркви“ Бањској. (Исто, 460-461) Овај пода-
так нас упућује на то да је жупа Пнућа укључена наново у Рашку жупу.
У развођу реке Дежевке, у попису крајишта Иса-бега Исхаковића, 1455.
године, идентификовали смо села која су укључена у турску нахију Рашка, а
некада су била у склопу жупе Пнућа. (Šabanović, 1964, стр. 3-57) То су села:
Драмићи, Шароње, Г. Тењково, Паресије, Љуљуц, Калиница?, Калудра, Вило-
вине – Вилош, Брезовица – Полози, Кулина?, Скукоово?, Туново, Полази, Д.
Тењковина, Врановина, Тодоровце, Полошце – Полози, Запужани, Двориште, Г.
Ковачево, Д. Ковачево, Кузминчино – Кузмичево, Косарић – Косурић, Пачевина,
Рајко-Штавић – Рајковиће, Ботуровине, Плешин, Чабин Дол /непознато/, Бањ-
ска?, Себемиља, Мишчиће, Шароње и Страдово.

Жупа Људска
На основу аналогије са Пнућом, изгледа да је једно време постојала жупа
Људска у сливу истоимене реке, леве притоке Рашке. У повељи манастира Бањ-
ске се помиње река Људска као међа села Павља. У истој повељи се помињу и
уљари у Људској. (Мошин, Ћирковић, Синдик, 2011, стр. 461) Дакле, Људска се
помиње и у смислу области.
У попису крајишта Иса-бега Исхаковића, 1455. године, идентификовали
смо села која су укључена у турску нахију Рашка, а некада су била у развођу реке
Људске и склопу истоимене жупе. (Šabanović, 1964, стр. 3-57) То су села: Јанча,
Шаре, Д. Павље, Г. Павље, Средње Павље, Г. Рогатац, Рогатац, /Д. Рогатац/, Бели
Поток – Беле Воде, Пурће, Г. Штитар, Д. Штитар, Радаљица, Свиланово, Вивер –
Вевер, Осаница, Полице, Окоси, Дохојевиће – Дојиновиће, Гошево, Корутане и
Мухово.
Највеће поље кроз које тече Људска назива се Јаначко. На његовој средо-
краћи се налазе села Доња и Горња Јанча. Од надгробника из XIV-XVII века
средњовековне сеоске некрополе саграђена је црква Св. Димитрија у XVII веку.
(Премовић-Алексић, 2014, стр. 34-36)

158
Топоним Пнуће показује антички – грчки утицај. Испод атинског акропоља је постојао
Пнукс са зградом Скупштине и тремом за народно саборовање. И на простору Пнукса у
Атини је саграђена црква Св. Апостола у XI веку. (Андрејић, 2001, стр. 8, 70)

220
 Јелчаница - Јошаница
Имајући у виду да се град Јелеч у изворима не повезује са жупом Рас –
Рашка може се тврдити да су предели у горњем и средњем току реке Јошанице
припадали истоименој жупи јужно од Раса. Жупско средиште је било у исто-
именом месту Јошаници. Над овом жупом са југа се уздизао један врх планине
Рогозне са тврђавом Јелеч. Краљ Драгутин је јашући са својом властелом пао са
коња „испод града Јелеча“ и сломи ногу. (Данило II, 2004, стр. 32) Краљ Милу-
тин је манастиру Бањска дао село Гошево под Јелечом. (Мошин, Ћирковић, Син-
дик, 2011, стр. 461) Јелеч су Турци трајно освојили 1396. године.
У нахији Јелеч, 1455. године, у крајишту Иса-бега Исхаковића (Šabanović,
1964, стр. 3-57) су пописана села: Јошаница, Бајовац – Бај Поток, Мур, Ораш/е/,
Горње Тремље и Д. Тремље /непознато/, Кашаљ, Шароње, Бање, Белина Лука?,
Лохућа /непознато/, М. и В. Знуша, Г. Лукар, Д. Лукар, Г. Охоље, Охоље,
Неготинац, Смилов Лаз, Грубатниче, Витаково, Божотићи /непознато/, Г. и Д.
Јабланица, Гошево?, Маљевице, Дедилова, Комине, Луче – Рајетиће, Комине,
Црвње, Мољевци, Ниш и Изрок – Орље Отес, Петрова – Крчмар, Закон – За-
кониче, Цркавци /непознато/, Црномир, Пасји Поток?, Узоровице – Војковићи,
Кедино /непознато/, Ниш, Витац Поток /непознато/ и Врапче.
Према попису санџака Босна, 1468/69. године, Вилајет и кадилук Јелеч са
седиштем у тврђави Јелеч обухватао је нахије: Јелеч, Звечан, Рас, Сјеница, Барче,
Враче, Никшић и Моравица. (Šabanović, 1959, стр. 117) Нахији Јелач припадају
места: Бај Поток, Мур, Г. Тремла, Јошаница, Чрномирина, Париљева, Сливна,
Осоје, Г. Јабланица, Билина, Божурић, Крушева, Продановка, Г. Охолина, Чрво-
јевча, Витакова, Д. Тремла, Островица, Загула, Кашли, Д. и Г. Охоља, Јаворји, Д.
и Г. Бања, Грубетица, Д. и Г. Знуша, Смилов Лаз, Пахленица, Брезовича, Г. и Д.
Лукар, Белина Лука, Добретина, Барбича, Кожула, Прућа, Мачевац, Батеси, пазар
Глухавица, Лохућа, Намг, Враша, Смолућа, Ковач, Ђерица, Руђа, Законича, Мо-
ран, Д. Моран, Орља, Покравеник, Јелић, Милановић, Мирковина, Добри Дуб,
Карабај, Ошарић, Опар, Жирча, Г. и Д. Паљева, Гошево и Радуховце. (Aličić,
2006, стр. 12-16, 27)
На основу пописа свештеника у XVI веку у селима: Крушево /поп Мато/,
Д. Грмље /попови Вук и Радосав/, Мишковине /поп Радојица/, Витаново /попови
Милентије и Звонко/, Кашељи /син Рада попа/, Гвозден Пазар – Глухавица
/попови Тома, Ђуро, Мијо и Јован/ (Мушовић, 1981, стр. 41, 53, 68) постоје цркве
које су старе или обновљене. Због броја попова у Глухавици може се реално
претпоставити да постојале две цркве.

Сеница
Жупа која је обухватала централне делове Пештерске висоравни, око реке
Сенице /данашње Вапе/ са седиштем у истоименом месту. Границе жупе пред-
стављају планине. На северу: Златар, Јавор и Голија; на истоку: Велика Нинаја,
на југу: Гиљева и Жиландар и на западу: Јадовник и Озрен. Река Вапа се некада
звала Сеница и, по правилу, према њој је жупа и добила име. На овој реки се на-
лази и истоимено жупско средиште. Место Врхсеница упућује на то да је у пи-

221
тању изворишни део реке Сјенице. У попису Сјеничке нахије с краја XVI века се
помињу реке Сеница и Јошаница које се налазе у близини села Крстаче. Ово село
се налази на ушћу данашње реке Вапе у Увац. (Мушовић, 1980, стр. 42)
Краљ Урош I у повељи Дубровчанима, 1253. године, помиње Сеницу као
област. (Новаковић, 2012, стр. 150) И Дубровчани помињу у свом извору, 1323.
године, жупу Сеницу. (Динић, 1978, стр. 79) Краљ Милутин је манастиру Сопо-
ћани дао село Камичницу на Сеници. (Мошин, Ћирковић, Синдик, 2011, стр. 459)
У Хрисовуљи манастиру Хиландару, из 1348. године, цар Душан даје у посед
село Локавско са заселцима на Сеницах. (Новаковић, 1912, стр. 421) „На Сени-
цах“, 1360. године, помиње цар Урош у повељи Дубровчанима којом укида нове
царине, (Новаковић, 1912, стр. 182; Стојановић, 1929, стр. 98-99; Мошин, Ћир-
ковић, 2011, стр. 188) а то значи да је овде успостављен владарски двор и да је ту
и трг.
Кнез Лазар је, 1388. године, у Сеници узео Дубровчанима неку робу. У
вези царина на Сеници Дубровчани се обраћају Вуку Бранковићу, 1391. (Ћир-
ковић, 1990, стр. 7) У месту Брнице, „у држави Ђурђа и Лазара“ Бранковића,
1408-1409. године, једну књигу је писао поп Прибил. (Динић, 1978, стр. 167) У
селу Брњици код Дуге Пољане на Пештерској висоравни откривени су остаци
ове цркве. (Мишић, 2009, стр. 31) На Сеницама је султан Мехмед II Освајач
примио Дубровчане, 1467. године. (Стојановић, 1929, стр. 241)
Од сјеничких села је области Бранковића припадало само село Црвско и
црква коју су турски пописи регистровали под именом Чатал. (Премовић-Алек-
сић, 1997, стр. 42) Међутим, црква Чатал је касније пописана у нахији Трго-
виште.
Турци су жупу Сеницу претворили у истоимену нахију и пописали је
1455. године као део крајишта Иса-бега Исхаковића и његових заповедника а
коју чине села: Штавна – Штаваљ, Кнежевце – Кнежевац, Брњица, Крушево?,
Дубница, Д. Миладинова, Врхсенице, Кашаљ?, Луковско – Дунишиће, Мишко-
вина, Г. Ритуџа, Ср. Ритуџа, Д. Ритуџа - данас Дражевиће, Врапци, Лозник –
Багачиће, Д. Лозник, Г. Лозник, Д. Вапа, Г. Вапа, Шароње, Бање?, Јелхова?,
Брезовица?, Плана Лука /непознато/, Отис?, Избице, Окоси?, Ступ, Врело –
Драгојловиће, Гоње, Распоганче, Житнић, Чајковина – Лопиже, Злоб /непознато/,
Чедово, Дуга Пољана и Раждагиња. (Šabanović, 1964, стр. 3-57) Дакле, 37 села.159
На основу присуства попова у селима: Средњи Лозник /поп Радоња/,
Чајковићи /попови Вукач и Добрило/, Житни/к/ /поп Мркша/, Дубница /попови
Милош и Павле/ и Г. Брестово /поп Радослав Дошлић/ (Мушовић, 1980, стр. 41,
43-44, 46, 59) сазнајемо да су морале постојати цркве. Оне су постојале и у време
српске државе јер нису могле бити нове грађене према турском закону.
Према попису санџака Босна, 1468/69. године, у нахији Сјеница су села:
Житнић, Раждагина, Г. и Д. Лозник, Врхсенице, Младеновина, Вивац, Лопиже,
Чидева, Луковско, Г. и Д. Ступ, Средњи Ступ, Г. Брленица, Дуга Пољана,

159
Д. Премовић сматра да су у нахији Сеница Иса-бегу припадала 12 села, а његовим
заповедницима и тимарницима 13 села. Укупно 25. (Премовић-Алексић, 1997, стр. 45)

222
Штавна, Узлоб, Гуровица, Распоганча, Г. Брестовица, Виловина, Врело, Мачка,
Крћина, Жајетино, Д. Брњица, Мушковина, Средњи Лозник, Крстац, Г. и Д. Вапа
и Дубница. (Aličić, 2006, стр. 16-21) У овом попису Сјенице се помиње врло за-
нимљива личност: жупан Алија! Вероватно је у питању некадашњи жупан сје-
ничке жупе који је примио ислам. Може се претпоставити да се раније звао
Илија.
Влашка села у Сјеници су посебно пописана 1468/69. а налазе се у зеа-
мету, нахији Барче: Вихови, Комаран, Требна, Бресник, Матишина, Г. Радохли-
ња, Засенан, Узди, Кладница, Прага, Лешница, Доброселце, Багил, Негбилина,
Парица, Гојћан, Хонуковица, Трудова, Ср. Вршевина, Циче, Ђуретин, Маскова,
Драбетин, Браћилово Поље, Опаленик, Д. и Г. Врашевина, Јасеново Слеме,
Штребца, Г. Равништа, Тенчић, Славогошта, Мочелница, Брезова, Данева,
Радилева Дубрава, Моравица, Будожел, Кравјар, Глаћишне, Подтубе, Лука, Сив-
ча, Злоломишица, Пелевић и Д. Радотина. (Aličić, 2006, стр. 24-26) У следећем
попису, 1516. године, у овој нахији се појављује Скендер-пашина варош, касније
позната као Нова Варош на основу чега се овај део Сјенице убицира северо-
западно. (Šabanović, 1959, стр. 118)

Јелшаница - Јошаница
Јелшаница је захватала област између Доњег Ибра и Крушилнице. (Алек-
сић, 1957, стр. 337-338) Жупа Јелшаница160 је била област која је превазилаза
простор слива истоимене реке, десне притоке Ибра, тако да је захватала и прос-
тор у долини реке Гокчанице. Ово је подпланински простор богат рудама злата,
сребра и гвожђа у коме су се налазили рудници са топионицама: Плана, Ковачи,
Гокчаница и долина Самоковске реке. У Жичким повељама, којима се ставља
под ингеренцију ове епископије, помиње се као Јелшаница, 1220. године. (Мо-
шин, Ћирковић, Синдик, 2011, стр. 92, 94) Жичи су у Јелшаници приложена села:
Гвочаница са Пупавњем, Планиница, Доње Церје, Жарче.
У Плани се налази рудник, православна и католичка црква и трг. У Плани
је постојала и ковница новца, 1388. (Динић, 1978, стр. 82) У највећем рударском
месту, у Плани се већ 1346. године помиње католичка дијецезна црква. (Јовић,
1994, стр. 112) У Плани је 1424. године деспот Ђурђе са млетачким послаником
Франческом Квирином разјаснио тачке о миру. (Јиречек, Радоњић, 1978, стр.
353.) Ову богату жупу је штитио већи број утврђења. Градиште у Рудњаку у
Гокчаници било је средиште жупе, а у Јелшаници је централно утврђење у
Дубовцима. (Милутиновић, Марић, 2012, стр. 108) Место Јелшаница - Јошаница
на истоименој реки било је средиште жупе.

160
Хидроним Јелшаница може бити фитоним али и зооним. Јелша у старословенском
означава биљку јоху – јову. На основу тога је река добила име по пољима многобројних
јова кроз која је протицала. Али, јелша је и име врсте овце. (Riječnik JAZU, IV, 1892-1897,
стр. 583)

223
 Ибар
Жупа око истоимене реке. Свакако је некада давно постојало и место
Ибар као средиште жупе иако у изворима нема његовог помена. Ибарска клисура
се у средњем веку звала Сутјеска „на Полумири в Сутјасцја“. (Новаковић, 1912,
стр. 572)
Жупан Стефан Немања је добио Источну земљу са жупама: Расина, Топ-
лица, Ибар и Реке, 1127-1130. године. (Стефан Првовенчани, 1988, стр. 65) Из
Жичке повеље се види да су постојале две жупе Ибар: Ибар и Горњи Ибар, (Но-
ваковић, 1912, стр. 573) које нису ближе омеђене. Река Студеница је у ранијем
периоду припада Ибру јер се каже да је Стефан Немања саградио „храм Пречисте
у Ибру, на реци по имену Студеници“. (Стефан Првовенчани, 1988, стр. 74)
На путу између Студенице и Жиче, над реком Ибар, архиепископ Данило
II је саградио тврђаву Маглич са лепом палатом и ћелијама а цркву Св. Ђорђа у
њој је снабдео књигама и другим потребама. (Јиречек, Радоњић, 1978, стр. 231-
232)
Дуже време је у науци постојао проблем у вези са питањем који предели
припадају жупама Ибар и Горњи Ибар? Ми би смо додали и питање да ли су у
време формирања Немањине удеоне кнежевине постојале две жупе Ибар. То је
некада била једна ако имамо у виду да се прво помиње једна жупа Лепеница а
касније две. У време Немањиног овладавања „источном земљом“ под Ибром тре-
ба разумети јединствен простор који се касније дели на жупе Ибар и Горњи
Ибар, тзв. Ибарски Колашин, област у горњем току реке Ибар /од ушћа Рашке у
Ибар, између планине Копаоника, до Вучитрна на југу и северне подгорине Мок-
ре горе, а потом источно од обронака Пештерске висоравни, венцом планине Ро-
гозне до ушћа Рашке/. Жупа Горњи Ибар је касније подељена на две жупе: Зве-
чан и Јелакци. Жупа Ибар је била у средњем и доњем току реке. Из ње ће се у XII
веку издвојити жупе Брвеник и Крушилница која захвата пределе око ушћа Ибра
и на десној обали Западне Мораве.
Област према жупи Моравица и села у Студеници, као и источно од
доњег тока Ибра, жупе Крушилница и Јошаница, припале су Жичкој епископији.
(Динић, 1978, стр. 70-71) Осим тога, потпуно је невероватно да предео у коме се
налази Жичка епископија не припада истој. Област Студенице је припадала
епископији Рас. Други доказ представља учешће рашког епископа Павла у про-
цесу сакрализације краљице Јелене Анжујске у њеном манастиру Градац зато
што ова територија јесте у његовом надлештву. (Митић, 2004, стр. 69)
Дакле, имајући у виду све напред поменуто, под жупом Ибар може се
подразумевати област од средњег тока, од Павлице и Брвеника до жупе Кру-
шилнице. Долина Ибра од тврђаве Маглич, кроз Плумира, Ушће до Биљановца,
код жупе Јехошанице.

Жупа Студеница
Иако се област у развођу реке Студенице у првом периоду власти Стефа-
на Немање наводи да је у жупи Ибар: „храм Пречисте у Ибру, на реци по имену
Студеници... било пусто ловиште зверова“. (Стефан Првовенчани, 1988, стр. 74)

224
Међутим, истраживања су показала да су ту постојали остаци грађевина и из ра-
нијег периода. (Радан-Јовин, 1969, стр. 63-69) У развођу реке Студенице је могла
постојати истоимена жупа у ранијем али и у каснијем периоду. Жупа Студеница
је била на простору слива истоимене реке, леве притоке Ибра. Нема никаквог ос-
нова за крајње хипотетичну тврдњу да „Слив Студенице у средњем веку био је
подељен у две жупе, чије нам тачне границе данас нису познате; горњи ток реке
припадао је жупи Моравици, а доњи једној од две ибарске жупе“. (Ђурић, Пејић,
Крстановић, Темерински, 1991, стр. 184)
Средиште жупе је место Студеница где ће Стефан Немања подићи мемо-
ријалну Богородичину цркву са утврђеним манастиром, 1183-1184. године.161
Оригинална повеља Студенице је нестала а пронађен је један примерак из XVIII
века није аутентичaн. У овој повељи се помињу села и цркве у околини манас-
тира и на Ибру: Брезова, Гуштерице, Засад, Диаково, Полумир, Подгорелица,
Церје, Бресник, Растиште, Савово, Главочи, Мланча, Мугурице, Ми..докие и са
црквама Павлица /Стара/ и Придворица. (Шкриванић, 1967, стр. 12-14; Новако-
вић, 1912, стр. 568-569) Села Бобоље са Чечином је у изворишном делу реке
Студенице и припада Жичи према повељи из 1220. године.
У селу Придворици налази се црква посвећена Преображењу Христовом.
Црква припада развијеном типу цркава Рашког стила, средине XIII века. О овој
цркви нема помена у изворима. (Чанак-Медић, 1995, стр. 135) На основу имена
села помишља се да је придворна црква неког студеничког властелина. (Кораћ,
1975, стр. 34)
Жупа Студеница је после 1455. године припојена новоуспостављеној на-
хији Брвеник. У Студеници су пописана села: Мланча, Савово, Главоч, Растиште,
Ђаково, Засад, Брезова, Трњаци, Полумир, Церје и Бресник. (Кнежевић, 1990,
стр. 256-260)

Брвеник
На каменитом вису над ушћем реке Брвенице у Ибар налазио се град
Брвеник који је средиште жупе. На десној обали Ибра, у близини града Брвеника,
постоји црква Стара Павлица која је из XI века али активна и касније. (Вукадин,
1975, стр. 145-148) У пределу реке Брвенице, у Градцу је краљица Јелена, суп-
руга краља Уроша I, саградила своју задужбину, око 1270. године, где је и сахра-
њена, 1314. (Кандић, 1989, стр. 10-11)
На простору средњег Ибра и у сливу реке Брвенице, леве притоке Ибра,
појављује се жупа Брвеник и истоимено место са тргом и тврђавом. Први пут се
помиње 1280. године као колонија Которана и Дубровчана. (Јиречек, Радоњић,
1978, стр. 93) У подграђу Брвеника се налазила и црква Св. Николе из XIII-XIV
века у којој је био сахрањен кнез Дабиша. На основу остатака живописа датована
је у другу половину XIV века. (Чанак-Медић, 2006, стр. 228-229, 235) И у оближ-

161
Запис у Требнику манастира Каленића тврди да је Студеница саграђена 1172. године.
(Стојановић, 1905/1984, стр. 34)

225
њем селу Шумнику се налази црква Св. Николе из XIII-XIV века. У њој је био
сахрањен Велислав, монах Василије, у XIV веку. (Исто, 157, 163)
У селу Кончул, крај Ибра је црква Св. Николе која се помиње први пут у
Студеничком типику, 1208-1215. године. Једно време, 1315-1320. године, Кон-
чул је седиште Ибарске епископије. (Јањић, 2009, стр. 105) У подграђу Брвеника
се у изворима, 1346. године, помиње и католичка црква Св. Трифуна. У месту
Брвеник, крај Старе Павлице, Стефан и Лазар Мусић су саградили своју мемо-
ријалну цркву посвећену Св. апостолима Петру и Павлу, 1383-1386. године. (Ми-
хајловић, 1975, стр. 67)
Разменом са великим кнезом Војиславом Војиновићем, жупу Брвеник за
Звечан, 1363. године, је добио челник Муса (Новаковић, 1912, стр. 316) за кога је
била удата Драгиња, сестра кнеза Лазара. После смрти челника Мусе жупом Бр-
веник господаре његови синови Стефан и Лазар који су постали „смртни неп-
ријатељи“ великог жупана Николе Алтомановића. Сматра се да су у Повељи цара
Уроша набројана сва села ове жупе, 56 села и 6 заселака: ловачло Стражино,
Његомирце, Дебрахова, Мутиводик, Грабовница, Постелаштаци, Дабрахова, Па-
сија Лука, Постелаштак, Крушево, Страси, Јабланица, Подкључије, Мрмоније,
Орахово, Орахово Зланоша, златарско Луково, Кијувци, Друго Кијувце, Долац,
Хрвати, Постен, ловачко Драгодане, Петровика, Коијушко, Трскавица, Кнеже,
Плавково, Куманица Драново, Лозно, Крнина, заселак Пантаи, Балачино, Луково
Куманица, Носонино, заселак Бела Пољана, Бела Лука, заселак Добротин Дол,
Пинеч Дол, Хрвати, Бела Лука, Кравики, заселак Загорани. Глушци, заселак Па-
ликуће, Глушци, Толаковикин, Валаци, Бабин Поток, Балци, Павова црква, засе-
лак Орах, Тихолка, Рудница, заселак Церова Глава, заселак Лисина, заселак Доња
Рудница, Јурин, Јарина, Прпора. Ова села се налазе јужно од града Брвеника, у
долини Ибра и Рашке. (Динић, 1978, стр. 71)
Према попису санџака Босна, 1468/69. нахија Врача обухвата простор из-
међу река Рашке и Ибра и нахије Јелеч, на југу са селима (Šabanović, 1959, стр.
118): Г. и Д. Крнета, Г. и Д. Белећа, Кутно, Бара, Д. Трнова, Д. Калин, Сопи,
Копри(н)ца, Кончолић, Подкоми, Брастова, Орахова, Јелчин, Крнавица, Д. Зава-
да, Г. Дренова, Козарева, Бабин Дол, Постење, Д. Микулин, Г. Пелакова, Г. Луко-
ва, Дренавица, Миравница, Пасји Поток, Галошица, Избица, Д. Пелавка, Лопижа,
Ракево, Голија, Пиртеш, Белухова, Берберишта, Слива Поток, Кравић, Било По-
ток, Микулина, Д. Каменица и Г. Калино. (Aličić, 2006, стр. 4-7) У Врачи су и се-
ла: Лопушина, Опава, Бистрица, Калушци и Кућина. (Исто, 27)

Јелци - Јелакци
Жупа око горњег тока реке Ибра. С. Мишић сматра да је око данашњег
Рожаја била област Никава коју помиње Јован Кинам, 1149. године. И поред
велике надморске висине ова област има све одлике жупе. Некадашње место Тр-
говиште добило је име Рожај према имену цркве Ружице која се налазила у Су-
вом Пољу поред Ибра. (Мишић, 2012, стр. 369)
На простору Штавице и Ибарског Колашина била је жупа Јелци. У Шта-
вици се и данас централно село зове Жупа и кроз њега протиче Жупски поток.

226
Осим тога, једна притока Ибра у његовом изворишном делу се зове Жупаница.
(Исто, 370)
Стефан Првовенчани, 1220. године, у жупи Јелци набраја села: Доња Вас,
Гњила, Борак и Витахово. (Мошин, Ћирковић, Синдик, 2011, стр. 91; Новаковић,
1912, стр. 571) У Брњацима је имала двор краљица Јелена Куртне Анжу, мајка
краљева Драгутина и Милутина, која је ту и умрла, 1314. године, а потом сахра-
њена у свом манастиру Градац. (Здравковић, 1975, стр. 107-113)
У повељи краља Милутина Бањској, 1314-1316. године, дата су „на Је-
лашцах Вранивће... село Јелики... ниже Илијине цркве... на Дрјаза зидари“. (Мо-
шин, Ћирковић, Синдик, 2011, стр. 462; Шкриванић, 1956, стр. 178) Архиепископ
Данило II /+1337/ у Јелашцима је саградио свој двор с лепим и високим палатама
и црквом Св. арханђела Михајла коју је и живописао. На имању Лизица живо-
писао је и цркву Св. Саве коју је саградио архиепископ Никодим и повисио кулу
испред ње. (Јиречек, Радоњић, 1978, стр. 231)
У области Бранковића, 1455. године, у нахији Трговиште /Рожај/ су села:
Шавче, Врбица, црква Чатал, Ђерекар – Рахорика /поп Радослав/, Црвско, Долове
и Набој. (Hadžibegić, Handžić, Kovačević, 1972, стр. 3-6) Село Црвско и црква која
регистрована под именом Чатал у нахији Трговиште. Овој цркви припада и село
Свиналево, за које се сматра да је у питању село Свиланово, северозападно од
Раса. (Премовић-Алексић, 1997, стр. 42)
После турских освајања дошло је до поделе ове жупе на нахије Трго-
виште (Рожај) и Клопотник. У попису војнука нахије Трговиште /Рожај/, 1485.
године, помињу се села: Кербела, Радичићи, Забрани, Храсно и Тузина, а у
нахији Клопотник војнучка села: Бубућ, Боросница, Кројан, Љубовача, Михалић,
Вукосалић, Златар, Васловић, Бања, Чехрина, Љубовић, Бзоровић, Оршеновић,
Мажовић, Преска, Можданица, Банука, Калудра, Глобари, Мдод/?/дол, Црноло и
Костосреница. (Храбак, 2007, стр. 84-87)
У нахији Клопотник су пописана још 24 села: Драга /код Тутина/ /поп
Видач/, Шпиљани, Биханица /Попадија, удовица/, Веље Поље, Аковац /поп
Ненад/, Брњак /поп Радица/, Тушимље, Придворица /поп Никола/, Рајин Дол
(Рајетиће), Вељи Брег, Дољани, Јелашица, Братуш – Братош, Уљари, Гојковци,
Зубин Дол /Зубин Поток/ /поп Влкослав/, Радић /поп Миладин/, Подграде, Мелај,
Д. Чечево, Орашак, Пастух, Менгеловић /поп Радоња/, Рибарић, Ненадово, Вуча,
Саш /поп Владко/, Црнокрпи, Плешин, Бања, Мађупић, Копиловић, Бојновић,
Отешеновић, Вукосалић, Ваславић, Златари, Калудра, Љубојевић – Љубовац,
Јабука, манастир Дикодил. (Hadžibegić, Handžić, Kovačević, 1972, стр. 7-18) Има-
јући у виду помен попова постоји седам цркава у селима: Драга, Аковац, Прид-
ворица, Дубоки Дол, Радич, Менгеловић и Саш и манастир Дикодил код Прид-
ворице.
Скоро 100 година касније, 1571. године, у Призренском санџаку је попи-
сана врло велика нахија Трговиште али не са седиштем у Трговишту /Рожају/. У
новоформираној нахији Трговиште која је обухватала велики простор Горњег то-
ка реке Рашке, Пештери, Тутина, Рожаја и Ибарског Колашина, пописана су 153

227
села и место Трговиште које је било њено седиште.162 Реч је о Трговишту на
ушћу Себечевске у реку Рашку. (Зиројевић, 1994, стр. 31-53; Катић, 2010, стр.
269-420) Заправо, највећи део села ове нахије налази се на Пештери, око Тутина
и око Рожаја. Попис из 1571. године, иако писан после преко 100. година турске
власти је детаљан и омогућава извођење важних закључава у вези реконструк-
ције некадашње жупе Никава - Трговиште са тргом /попови: Дмитар, Стојан, То-
дор, Божидар, Јован, Радоња и Радман/, Себечево /попови Радич и Владохна/,
Небој/е/, Суходол /поп Клисура – кнез/, Засмрче, Д. Лукавица /поп Бранко/,
Грахова /поп?/, Закамен, В. Тузина, М. Тузина, Долови, Бушани, Ђерекар, Раде-
тина /поп Марко/, Ломница, Злоглав, Леч/а/, Црепуља /поп Степан/, Д. Биханица,
Златни Камен, Цепељ, Драга /поп Војо/, Црвско, Г. Ликоцрева, Д. Ликоцрева, Д.
Башча, Букојевица /попови Радисав и Нико Радич/, Жабрен, Пештера /попови
Вукас и Радисав/, Годова, Вучја, Храсно, Међугорје, Режевиће, Слатина /поп
Костадин/, Црнча /баштина попа/?, Добриње, Цветановић, Бела Црква, Деврче, Г.
Нељуди /село Жупа код Тутина?/ /поп Вук/, Дубова, Буђева, Марина Дубрава
/попови Никола, Марко, Вукоман и Мирко/, В. Речица, Белица, Трвдишево /поп
Сладоје/ /фамилија Његуш/, Братјаково, Хранотић /поп Владислав соколар/, Ме-
дељ, Рудница, Црнча, Д. Нељуди /припада манастиру Сопоћани/, Г. Башча /поп
Нико/, Рожај /попови Вукмир, Радоња и Радивој/, Г. Лукавица, Дмитрова Црква,
/поп Радисав/, Друга Дмитрова, Лескова Глава /поп Вук/, Мојстир, Драгиње,
Жупа, Веље Поље, Симирађ, Осојани, Попић, Бориштица, Шпиљан, Расовац,
Саш, Црна Крпа, Детан, М. Точилова, Кочарник /Тутин/, Церовик, Радуша, Друга
Радуша, Камичица, Вел. Точилова /поп Вид/, Баљенова, Г. Рамош, Д. Рамош,
Славковић, Врујак /поп Воја/, Дуљеби, Јаребице, Боројевик, Шароња Лукавица,
Крње Јеле, Врбасић, Подбјељ, Г. Грачани /попови Страхиња и Радисав/, Д.
Грачани, Ходојевић, Гњила, Пружња, Лука, Бабудавица, Михалић, Војнова, Јо-
шевик, Шипова, Вилишта, Каменица, Горанџа, Шавци, Јунак, Варева, Берберу-
ша, Островица, Каловић, Д. Бикова, Долац, Д. Попић, Трнава, Трапоња, Божанић
/поп Стојан/, Црниш, Златаревина, Цветње, Грижани, Свибавница, Прибојевци,
Курјак, Ујниче, Забрђани /поповска баштина/, Толци, Г. Бикова, Блажевје, Руш-
ци, Педељ, М. Речица и Окошани.
Судећи према пописаним поповима у Трговишту постоје 6 цркве,163 Себе-
чеву 2, у Мариној Дубрави 2, а по једна у Суходолу, Д. Лукавици, Грахови,
Радетини, Црепуљи, Драги, Букојевици, Пештери, Слатини, Г. Нељудима, Тврди-
шеви, Хранотићу, Рожају, Дмитрови, Лесковој Глави, В. Точилови, Врујаку, Г.
Грачани, Божанићу, Забрђанима и Педељу. Укупно, 31 црква, а које су биле старе
или обновљене старе.
У нахији Трговиште, 1571. године, постоје манастири: Варево – Св. Вар-
вара /монах Силвестер, митрополит рашки/, Трумина – Св. Никола код Осоја-

162
Убикација неких села нахије Трговиште северно од реке Рашке, у нахији Нови Пазар,
као и око Новог Пазара, јужно од Рашке, и у области реке Бањске и Ибра, по свему нису
оправдана.
163
Постојање свих ових цркава је и археолошки и теоретски потврђено. (Премовић-
Алексић, 2011, стр. 15-18)

228
на/?/, Св. Петар у Рожају, Мојстир у селу Драга /у поседу Николе/, Св. Арханђел
у Кочарнику /Тутин/, Св. Тројица – Сопоћани /попови – калуђери: Симеун и Са-
ва, калуђери: Васа и Петроје/ и црква – манастир Пречиста /Богородица/ – „при-
пада женама“ код Сопоћана.

Звечан
Изгледа да је жупа Звечан издвојена из Горњег Ибра средином XIV века.
Звечан је српска погранична тврђава код које је рашки велики жупан Вукан,
1093. године, поразио византијску војску. (Византијски извори III, 1966, стр. 387)
У Звечану борави и жупан Стефан Немања пред одлучујућу битку са Тихомиром
на Пантину, 1166. године. (Доментијан, 1938, стр. 236-237)
Краљ Милутин је приложио Бањској цркву „Св. Димитрија под Звеча-
ном“. (Новаковић, 1912, стр. 22) Код Звечана се налази рудник сребра и злата
Трепча. Први помен је из 1303. године у вези католичке парохије. У Бањској по-
вељи се помињу „Саси трјабчки“, а потом се помиње 1333. у вези дуга у сребру
према Марку Лукаревићу. Када је цар Душан градио Св. Арханђеле код Приз-
рена по његовом наређењу је коришћено олово из Трепче. (Динић, 1978, стр. 400-
401, 403)
И Милутинов манастир Бањска се налази у жупи Звечан: „кон града Зве-
чана“, „беше сахрањен у манастиру Св. Стефана у Звечану“ и „при граду Зве-
чани, јеже јест“. (Стојановић, 1927, стр. 76-77, 102, 195; Орбин, 1968, стр. 26)
Краљ Милутин даје својој задужбини Св. Стефана у Бањској, 1313-1316. године,
села у Ибру, у непосредном окружењу манастира: Бањска, Валач, Жрновница,
Бресница, Бањско Поље, Рударие, Корила, Козаријево, Влачниа, Бирово, Јелша-
ница, Гнјаждани, Глбоко, Копорики, Граничане, Дабрахова, Селчаница, Кошуто-
во, Бистрица, Влахиња, Орахово и Трјабча – Трепча. (Шкриванић, 1956, стр. 178)
У попису католичких парохија из 1303. године помињу се Брсково, Гра-
чаница, Трепча, Рудник и Рогозна. (Јиречек, Радоњић, 1978, стр. 93) Краљ Милу-
тин је цркви Бањској дао „Рогозну сву са Рудинама“ и село Гошево „под Јеле-
чом“ све до Знуше. (Мошин, Ћирковић, Синдик, 2011, стр. 459, 461) Рогозна се
помиње као рударско насеље које има свог кнеза чији је син Аиан био златар,
1348. године. (Томовић, 1987, стр. 45) У Рогозни су присутни Саси и Дубров-
чани, 1348. и 1388. године. (Исто, 45)
Ниже Звечана, око ушћа Ситнице у Ибар, налазило се Димитријево поље.
На овом пољу су се сукобили Стефан Дечански и његов брат Константин у борби
за власт. „Битка се развила под Звечанским градом на Дмитровичком пољу“.
(Стојановић, 1927, стр. 49) У Звечану је краљ Душан заточио свог оца, 1331.
године, свргнутог краља Стефана Дечанског који је ту и скончао. (Митић, 2004,
стр. 154)
Жупом Звечан господари челник Димитрије Муса до 1363. године, а по-
том кнез Војислав Војиновић. Челник Муса и кнез Војислав Војиновић су, 1363.
године, разменили градове и жупе „град за град, Звечан за Брвеник, и жупу за
жупу“. (Новаковић, 1912) Звечан је у власти челника Милоша Повића, 1370.
године, привремено је у поседу Николе Алтомановића, доцније је у поседу Вука

229
Бранковића а потом деспота Стефана. Турци су узели Звечан 1396. године. Дес-
потов кефалија Звечана је Фериз, 1399. (Динић, 1978, стр. 149-155) Кефалија у
Трепчи, 1450. године, био је Вукосав Добројевић. (Исто, 400-401, 403)
Нахија Звечан је први пут пописана 1455. године у оквиру крајишта Исха-
бега Исхаковића, (Šabanović, 1964, 3-57) његовог тимара и тимара заповедника и
посадника тврђава Звечан и Јелеч: Звечан, Дмитровица са тргом и пазаром, Жр-
навица, Брњица, Кориље, Лисице, Сочаница, Дрежница /непознато/, Г. Крњина,
Шумиљ – Бешчић, Дедино, Бољетин, Жажево, Рахово – Орахово, Коваче, Јоше-
вик, Рудар, Видомир, Засеље, Јабланица, Рујиште, Бресзово, Винарце, Бање По-
ље, Страна, Слатина, Липовица, Вршак, Дољани, Булгари – Србовце, Крушево,
Каменица, Прешева, Дулшић /непознато/, Кошута – Кошутово, Бербериште, Ча-
бар, До – Бан До, Рибар, Узорица, Николина – Сочаница, Хрвачка – Рвачка, Врба,
каменица, Постење, Живадер, Кравица, Лесковик, Заваде, Баре, Љушта, Свињаре,
Козаре, Валач, Грмава /непознато/, Белућа, Јагњеница, Кутње, Војсмислић, Бис-
трица, Батаире, Церањ, Речани /непознато/, Д. Крњина, Драгочево, Придворица,
Поткомље, Д. Каљина, Вуча, Загуљ, Витковиће и Заграђе.
У попису Санџака Босне, 1468-1469. године, нахија Звечан има 36 села:
Ржана /рудник сребра и трг са пазаром/, Д. Зајча, Церница, Горанца, Зајча, Кру-
пча, Лођа, Мургула, Постење, Подграђе, Козарева, Жажева, Блатина, Рахова, Жр-
новница, Бресница, Сливчаница, Дрежница, Корила, Свинар, Копривна, Лисца,
Дедино – Чавар, Јагненица, Валач, Грмава, Г. Кошутова, Лушта, Рачани, Батахи-
ра, Врнац, Церани, Шумил, Кобиља Глава, Демелић и Бистрица, (Aličić, 2006,
стр. 2-3)
Нахији Звечан у XVI веку припадају места: Дмитровица са тргом и паза-
ром /без хришћана/, Каменица, мезра Ратилово, Свињар, Рибарићи, Стране, Сла-
тина, Тошићи, Претиш, Д. Кошутово, Д. Крујин /поп Цветко/, Рудари, Церани,
Винарице, Коримље, Бистрица, Пенахир, Бања Поље, Валице, Миколине, Боље-
тин, Жаже, Подграђе, Кошутово, Убрнице, Булгари, Селчани, Застење, Вида-
мирићи, Шумини, Лесница, Грмови, Чаир, Дрежнице, Липовице, Љушине, Реча-
ни, Брестови, Чубуре, Униште, Орахово, Дедилово, Брусница, мезра Злав, Жрно-
вица, Козарево, Кобиља Глава, Рамлићи и Дољани. (Мушовић, 1987, стр. 105-
113)

230
231
 Епископална црква у Расу, IX-X век

Печат краља Ђорђа Бодина, XI век Печат жупана Немање, XII век

232
 РЕЗИМЕ
Порфирогенит је набрајао од Византије независна словенска племена која
насељавају читаву Далмацију: Хрвати, Срби, Морављани, Захумљани, Траву-
њани, Конављани, Дукљани и Неретљани – Пагани. За сва набројана племена,
осим Хрвата, Дукљана и Морављана каже да су Срби. На основу других података
које износи о Дукљанима и Морављанима дознајемо да су и они Срби. Наводи се
и да су ова племена имала своје архонтије – кнежевине. Српске „приморске зем-
ље“ јесу: Дукља, Далмација (Паганија), Травунија и Хум, а континенталне: Раш-
ка и Босна. То су најстарије српске земље.
Дукљанин помиње још једну Србију, у сливу река које теку на север и
уливају у Дунав, а то је територија Морављана и њиховог племенског савеза.
Најстарији помен балканских Мораваца и архонтије Мораве сачуван је у
анонимном спису Баварског Географа, 817. године. И Арапски писац Ал Масуди,
940-950. године, каже да за Србима иде племе Морава. Морављани су око себе
окупили Бодриће, Браничевце, Кучане и Тимочане и формирали своју кнеже-
вину. Они су сматрани Србима ако се има у виду да је тема Морава преиме-
нована у тему Србија. Порфирогенит за Мораву не наводи, као и за Србију, које
су њене жупе. Из неког разлога нема ни описа обима кнежевине Мораве.
О земљама и жупама архонтије „Крштене Србије“ – континенталне
Србије Порфирогенит не говори а набраја само насељене градове: Дестиник,
Чернавуск, Међуречје, Дреснеик, Лесник, Салинес и у области Босне, Котор и
Десник. Подгорје се као посебна област помиње једино код Попа Дукљанина а у
његовом саставу су се налазиле жупе: Морача, Оногошт, Комарница, Пива, Гац-
ко, Невесиње, Вишева, Ком, Идбар, Неретва и Рама.
Земље Србије јесу: Раса, Моравице, Лим, Дрина, Соли, Усора, Босна, Гор-
њи краји, Доњи краји и Подгорје. Све „земље“ Србије имале су „најмање 64 жу-
пе“, док су Травунија, Захумље и Дукља имале заједно 32 жупе. Дакле, укупно 96
жупа.
Архонитија Захумљана има следеће градове: Бона, Хум, Стон, Мокрис-
кик, Јосли, Галумаиник и Добрисиск. Дукљанин у земљи Хум набраја следеће
жупе: Стон, Попово, Жапско, Лука, Велика, Горимота /Имота/, Вечерићи, Дубра-
ва и Дабар.
У архонтији Травуњана и Конављана налазе се насељени градови: Тре-
биње, Врм, Рисан, Лукавите и Зетливи. У Травунији постоје жупе: Требиње /Тре-
бишњица/, Љубомир, Фатница, Рудине, Крушевица, Врм, Рисан, Драчевица, Ко-
навли и Жрновница.
Насељени градови у Дукљи јесу: Градац, Новиград и Лонтодокла. Према
Дукљанину у Дукљи постоје жупе: Лушка, Подлужје, Горска, Купелник, Облик,
Прапратна, Црмница, Кучева и Грбаљ.

233
 Паганија се састоји само од три жупе: Растока, Мокро и Дален /Дувно
или Доља/ и има насељене градове: Мокро, Веруља, Острог и Славинец и острва:
Корчула, Мљет, Хвар и Брач.
Према Масудију Морава има од свих највише градова, чак 30. Кнежевини
Морави су у њеном највећем обиму припадали градови: Морава, Сирмиј, Бео-
град, Колубара, Моравица, Кучево, Браничево, Пек, Млава, Идин, Бродар – Рав-
но, Петрус, Сталаћ, Градац, Рабика, Достиник, Топлица, Ниш, Мокро, Сврљиг,
Тимок, Бараница, Гамзиград, Бидин, Средац, Звечан, Липљан, Призрен, а једно
време и Рас.
О племенима и земљи јужно од Саве и Дунава, у сливу Велике Мораве,
прве податке добијамо од франачког хроничара Ајнхарда. Ајнхард каже да су на
сабору у Хересталу били представници племена: Абодрита, Гудускана и Тимоча-
на. У Франкфурту су били представници: Абодрита, Срба, Љутића, Чеха, Мора-
ваца, Преденцената и Авара. Слична ситуација је била и на сабору у Ахену с том
разликом што нас Ајнхард обавештава да су Абодрити - Бодрићи, заправо,
Предеценти. Преовладава и мишљење да су полабско-прибалтички Словени
дошли на југ после Хрвата и Срба који су им у ранијој постојбини били јужни
суседи. Морављани и Тимочани су дошли после Срба а пре Бодрића, Кучана и
Браничеваца. Морављани и Тимочани су овде већ били насељени тако да су их
дочекали, у другој половини VII века. Бодрићи се насељавају на просторе: Мач-
ве, Кучева, Баната и Бачке; Гудускани источно од Велике Мораве /Браничево/,
Тимочане око Тимока и Нишаве а Моравци око Јужне и Западне Мораве и
средњег тока Велике Мораве.
Постојање племена Морављана и архонта Моравије јужно од Дунава јас-
но наговештава да је у питању једна „држава“. Ту земљу насељава једно племе,
или савез више племена која имају и једно обједињавајуће име према коме се и
земља назива.
После катастрофалног пораза великоморавско-баварске војске, 906. годи-
не, од стране војске угарског кана Арпада /896-907/, масе словенских избеглица
из Моравске и Паноније су кренуле на југ склањајући се код Хрвата, Бугара,
Срба и других народа. Под ударом Угара дошло је до сеобе у којој се један део
Мораваца са севера населио у Морави на Балкану.
Балканска Морава je самоуправна и самостална већ почетком IX века, од
осамдесетих година IX века је у саставу Бугарске, епископија Морава је у саставу
засебне византијске архиепископије и да је кнежевина Морава, око средине X
века, поново самоуправна. У периоду X-XI века постојало је полунезависно мо-
равско-српско кнежевство на Балкану а „у суседству српских земаља“. Заправо,
после претварања теме Мораве у тему Србију на јужнословенском простору пос-
тоје две Србије, једна западна а друга источна, која је кратко време била сло-
бодна. Источна Србија је била наизменично у власти Бугарске и Византије. Први
покушај уједињења ове две Србије извршен је 1072-1075. године а коначан, у
време великог жупана Стефана Немање и његових потомака, у првој половини
XIV века.

234
 Кнежевина Морава - Моравија је убицирана у југоисточној Европи, у об-
ластима где су реке Драва, Сава, Тиса, Дрина, Велика Морава и Дунав. Источна
граница Србије је, заправо, западна граница Мораве. На истоку се тема Морава
граничила са темама Перистрион и Бугарска. На југу су биле теме Македонија и
Драч. Срем је улазио у састав кнежевине Мораве тако да северну границу пред-
ставља река Дунав. Порфирогенит каже да се иза славног града Сирмиума прос-
тире некрштена Велика Морава којом је владао Сватоплук. Земље српске архон-
тије Мораве, односно византијске теме Мораве и потоње теме Србије, јесу: Срем,
Мачвa, Кучево, Браничево, Тимок, Моравица, Источна земља - Топлица, Нишев-
ска са Враном, Липљан – Косово и Призрен са Хвосном.
За простор српске Мораве се у грчким и другим изворима настајалих
према њиховој терминологији говори као о Бугарској. Међутим, у многим изво-
рима се за овај простор користи термин „доња Србија названа Бугарска“ –
„inferior Servia dicta Bulgaria“ и „Србија звана Бугарска“ – „Servia ditta Bulgaria“.
О „српској Морави“ и „Моравској Србији“ говори низ извора од прве половине
IX до средине XV века.
Моравци на Балкану су своју кнежевину назвали Морава, земљу у склопу
сливова реке Велике, Јужне и Западне Мораве. У оквиру кнежевине Мораве, на
свим тим рекама Моравама, Моравицама, као и осталима /Ибар, Лепеница, Гру-
жа, Лугомир, Ресава, Топлица, Крушилница, Расина, Лужница, Нишава.../, посто-
јале су истоимене мање управне јединице – жупе и истоимена седишта. Тако
постоје жупе Морава /око Западне Мораве/, Морава друга /око Јужне Мораве/,
Поморавље /око Велике Мораве/ и Моравице /око реке Моравице, јужне притоке
Западне Мораве/. Једна област Морава, иако наизглед удаљена од матице, поми-
ње се од 1020. године, у епископији Костур. Град Корча саграђен је крај реке
Морава која извире из области планине Морава. Исто тако, до данас су се одр-
жали топоними Морава у Срему.
Део некадашње земље Мораве, који је враћен под утицај српске средњо-
вековне државе, називан је Источна земља. Србија под кнезом Лазаром и његовог
сина деспота Стефана назива се Моравска Србија.

*
Прво крштење Хрвата и Срба догодило се у време цара Ираклија /610-
641/. Цар Ираклије је довео свештенике из Рима и једног од њих учинио архи-
епископом и епископом и покрстио Хрвате и Србе. Срби су од 628. године до
времена византијског цара Василија I, 867. године, били под духовним утицајем
Римске цркве. У време цара Василија I /867-886/ дошло је до другог крштења
Срба, Хрвата, Захумљана, Травуњана, Конављана, Диоклићана, Пагана и Морав-
љана при чему су се потчинили Византији. Према Дукљанину, покрштавање
Словена – Срба догодило се у време легендарног краља Светопелека, заправо
Светоплука, чије време владања ставља у доба мисонарског рада Константина и
Методија у време римског папе Стефана VI /855-891/ и цара Михајла III /856-
867/. Срби Морављани су крштени, највероватније, 866. године, а континентална
Србија се крсти у време цара Василија I, 870-880. године. У то време је Св. Мето-

235
дије постављен на архиепископство, на престо светог Андроника Апостола у
Сирмију. У сферу „словенске мисије“ ушле су Морављани, северозападна Србија
и североисточна Босна.
Орбин каже да на Светопелеков - Светоплуков позив кардинали дођоше у
Илирик и у његову престоницу које беше у равницама Далме где окупи читаво
краљевство. Сирмијум је несумњиво био и за хришћане средиште Илирика –
„Глава Илирика“. Овај сабор на великом пољу Далми могао је бити само у
близини престоног места Светоплука и његове Мораве. Светоплуково престоно
место је био Сирмијум на Сави где је била и Методијева катедрала у којој је и
сахрањен.
Моравска Србија припада Бугарској цркви од 880. до 971. године. У Мо-
рави /Маргуму/ постојала епископија од краја IX века, бар од 879. године. Мит-
рополија Морава је била под Цариградом а потом под патријархом Бугарске. У
Морави, пре угарске инвазије, постојале су четири од седам епископија на под-
ручју Паноније и Мезије које су биле под архиепископијом у Сирмијуму. Рашка
епископија је била саставни део Моравске митрополије од 873. до око 950. годи-
не. Рашка је ушла у састав Бугарске у време српског кнеза Мутимира. На овај
начин се могу идентификовати четири епископије митрополије Мораве: Морава,
Срем, Београд и Рас. Имајући у виду претпостављени простор српске кнежевине
Мораве у састав њене митрополије су улазиле и епископије: Видин, Ниш, Лип-
љан, Хвосно и Призрен.
На простору некадашње архонтије Мораве, некадашње теме Морава, а у
време Василија II теме Србије јесу епископије: Морава - Браничево, Београд,
Сирмиј, Ниш, Призрен и Липљан. После Василија II укида се Моравска митро-
полија а епископије: Сирмијум, Београд, Морава – Браничево, Видин, Ниш, Рас,
Липљан, Призрен и Скопље улазе у сасатав Охридске архиепископије. При томе,
једино се епископија Рас налазила у саставу Србије.

*
Бугари су избили на Мораву, Саву и Дунав, преотевши од Франака срп-
ске „Словиње“ и племена: Моравце, Тимочане, Браничевце, Кучане, Бодриће,
Сремце и Славонце. Бугари су разорили франачки Срем, 829. године, бродовима
из Дунава прешли у Драву и опљачкали Славинију. То је било време власти
српског кнеза Просигоја и његовог сина Властимира.
Синови кнеза Властимира: Мутимир, Стројимир и Гојник су победили
Бугаре али су се после тога завадили. У том сукобу је победио Мутимир, ухватио
је Стројимира и Гојника, после 880. године, и предао их кану Борису. Строи-
миров син Клонимир је већ био у Бугарској и био ожењен неком Бугарком са
којом је имао сина Часлава. По свему судећи, прогнани српски принчеви су
имали области у суседству Србије кнеза Мутимира а потом кнеза Петра. То је
била Морава, тада називана Бугар Морава. Строимир, Гојник, Клонимир и његов
син Часлав су на Србију нападали са Истока, а то су области Поморавља и
Подримља.

236
 Мутимир је владао све до 891-892. године. Имајући у виду да су прва
хришћанска светачка имена, поуздани знак прихватања хришћанске вере, диди се
да их имају представници српског владарском роду из генерације унука кнеза
Властимира. Носе их најмлађи Мутимиров син Стефан и најстарији Гојников син
Петар, који су по свој прилици, рођени приближно у исто време, између 870. и
874. године. Очеви ових кнежевића постали су хришћани у првим годинама
владавине цара Василија I.
Строимиров син Клонимир је напао кнеза Петра и успео да заузме град
Достиник. Достиник тако важан Клонимиру за преузимање власти, био је исто
тако кључан и за Петров противнапад. И Клонимир се бранио из Достиника и
при томе је у њему могао и страдати. Са Клонимиром су били његов таст и отац
Строимир тако да су они страдали у Достинику а потом покопани у њиховим
престоним местима у „Бугарској“, где је касније могао бити пронађен Строими-
ров златни печатњак. Постоје тврдње да је Достиник престоница и да се налазио
близу манастира Жиче где се близу престолнице и подигла архијепископија. У
сваком случају, Достиник треба тражити око ушћа Ибра у Западну Мораву.
Строимир је могао бити сахрањен у Достинику и да одатле потиче Строимиров
златни печатњак са једним од најстаријих ћиричних натписа.
Строимир је постао црквени великодостојник у Бугар Морави а сличну
судбину је имао и млађи брат Гојник. Гојник је замонашен, потом је имао зна-
чајан положај у бугарској цркви, а при томе је његов син Петар уз помоћ бу-
гарског цара постао владар Србије и Рашке, од 892/893. до 917. године. Гојник је
добио монашко име Георгије је постао синкел – синђел Бугарске. Први архи-
епископ бугарске аутокефалне православне цркве био је Јосиф /Стефан/, око 870.
године, а наследио га је протосинђел Георгије кога папа Јован VIII назива епис-
копом самозванцем. Занимљиво би било знати која је била његова епископија.
Пошто је Петар стао на страну Византије у њеном рату против Симеона,
913-917. године, који се у међувремену крунисао за цара, Бугари су послали вој-
ску на челу са Павлом Брановим и на превару заробили Петра кога су одвелу у
Бугарску и тамо је у заточеништву и умро. Часлав, син Клонимиров, унук Строи-
миров је после смрти цара Симеона, 927. године, са четворицом жупана успео да
побегне из Бугарске у Србију и успостави власт. Код Часлава је из Бугар Мораве
дошао и Техомил а који је служио кнеза Будислава.
После пропасти кнеза Часлава у сукобу са Угарима, 950. године, помиње
се бугарски архонт – кнез Десимир моравски. Десимир би био наследник кнеза
Будислава.
У ред владара са простора Мораве треба сврстати „краља“ Плавлуша
Златокосог који се помиње у Метохији, око 860. године. Господари Метохије и
Подримја су неименовани хвостански велики кнез, велики жупан Његослав Ста-
нимиров и Борније. У тај ред треба сврстати и великог жупана Богдана Ђурђа
Драгилова, брата „краљице“ Вишеславе, 881. године. Вишеслава је, вероватно,
била супруга краља Плавлуша – Златокосог.
Када је дефинитивно уништена Самуилова царевина, 1020. године, Васи-
лије II је основао најмање четири теме на новоосвојеним подручјима: Србија,

237
Морава, Сирмиј и Бугарска. Тема Србија је под заповедништвом стратега Конс-
тантина Диогена.
На простору теме Србије, одмах по завршетку другог устанка кнеза
Стефана Војислава у “континенталној“ Србији, на простору Сирмија, Београда,
Кучева, Браничева и Мораве дошло је до устанка Петра Одељана за кога се каже
да је син Гаврила Радомира и унук цара Самуила. Он је прво дошао у градове
Београд и Мораву, 1040-1041. године. и подигао устанак који се шири ка југу. У
граду Морави, у епископији је Петар Победник био проглашен за цара. Долазак
Петра Одељана – Победника у Мораву мора се довести у везу са моравским
кнезом који је са својим народом имао војни потенцијал да се подигне устанак
као и са српским кнезом Војиславом и настојањима да се и цела „српска Морава“
ослободи. Постоје претпоставке да је Петар Одељан – Победник био син кнеза
Мораве.
На простору Мораве је подигнут и устанак Ђорђа Војтеха. Овај устанак је
прерастао у српско-византијски рат који је трајао од 1072. до 1075. године. За
Ђорђа Војтеха се тврди да је био пореклом од неког високог достојанственика.
Тврди се да је Ђорђев предак кавхан Теодор који је етнички Србин.

*
Уочљива појава у анализи хидронима и топонима на српском простору
јесте да се имена река и жупа дословно поклапају са једним од места које се
налази, или се некада налазило крај њих. Средиште жупе био је град – утврђење
које су становници били дужни да одржавају. Жупама су заповедали жупани који
су првобитно били старешине локалних великих родова, а поред њих су
постојале и скупштине свих слободних људи – жупљана. Жупе су понекад биле
територијално врло мале јер су такве биле долине река или котлине. Најзна-
чајнији пољопривредни ареали и у средњем веку су у жупама. Границе жупа ни-
су довољно чврсте јер су их представљале планине, побрђа или шуме. Виљем
Тирски је 1168. године описао Моравску Србију и изнео да и њоме управљају
жупани, дакле и велики жупани.
Устројство жупског система у средњовековној кнежевини Морави – пото-
њој Србији извршоли су при свом досељавању Морављани, Бодрићи – Браничев-
ци, Гудускани – Кучани, Љутићи и Тимочани. Имајући у виду територију архо-
нтије Морава јасно је да у једном дужем периоду времена њој припадају следеће
земље са својим многобројним жупама: Срем, Мачва, Моравице, Кучево, Брани-
чево, Тимок, Морава – Источна земља, Дендра, Нишевска, Липљан и Хвосно са
Призреном. Бар један век, и земља Рашка је улазила у састав „Бугар Мораве“,
односно српске Мораве.
У земљи Срем – Овострани Срем су жупе – жупаније: Срем - Митровица,
Вука - Вуковар, Босут, Илок, Посавина, Варадин, Баноштор - Черевић, Дабар –
Сланкамен, Ириг, Гргуревац, Купиник и Землин - Земун. Земља Мачва – Онос-
трани Срем има следеће жупе: Мачва, Битва, Јадар, Љубовиђа, Раба, Обна, Бе-
лин, Тамнава, Уб, Колубара, Љиг и Топлица. У земљи Кучево су постојале жупе:
Кучево, Раља, Ломница, Венчаница – Кубришница, Рача, Лепеница, Лепеница

238
друга, Осаница, Белица, Лугомир, Левач, Љубостиња, Борач – Гружа, Морава и
Брусница. У Кучевском загорју су биле жупе: Загора – Пештан, Бељаница –
Прилеп и Жрновница. У земљи Браничево су постојале жупе: Браничево, Млава,
Вителница, Ждрело, Омољ, Пек, Звизд, Ресава, Раваница, Дереза – Грза, Црница
– Мутница и Дубравница. У Тимоку су постојале жупе: Бдин, Арчар – Загорје,
Лом – Полом, Тимок, Црни Тимок, Сврљиг, Вишелава – Пореч, Кривина – Кључ,
Замна и Кобишница. У Топлици - Источној земљи су биле жупе: Крушилница,
Јелшаница, Сребрница, Дренча, Тулеша, Кожетина, Пепељуша, Расина, Загрлата,
Ушка, Топлица и Реке. У земљи Моравици су биле жупе: Рујно, Рзав, Моравица,
Белица, Скрапеж, Лужница и Ђетиња - Лужица. У Нишевској земљи и Врани
биле су жупе: Моравица, Нишава, Сврљиг, Мокро – Извор, Дубочица,
Темска, Јерма, Сукова, Лужница, Вране, Виногошта – Иногошт, Премо-
р/ава/ – Прешево и Пшиња. Жупе у Липљану јесу: Лаб, Ситница, Грачаница,
Липљан, Неродимље, Сириник, Тополница и Бинч Морава. Земљи Хвосно при-
падају жупе: Хвосно, Прекорупља - Книна, Дршковина, Кујавча, Затрнава и
Љубижда - Кострц. Призренској земљи и епархији припадају жупе: Призрен,
Подримље, Ереник, Средачка, Опоље, Гора, Патково и Алтин. Рашка земља је
имала следеће жупе: Рашка, Јехошаница, Пнућа, Јанча, Сеница, Никава, Горњи
Ибар – Јелакци, Ибар - Брвеник, Звечан, Јелшаница и Студеница.
Убрзо после досељавања, у време највећег опсега кнежевине Мораве
формиране су 126 жупе. Ако се овом броју жупа приброје и оне у континенталној
Србији, Паганији, Захумљу, Травунији и Дукљи види се да су Срби имали, укуп-
но, око 225 жупа!
У то време, Порфирогенит у Хрватској набраја само 11 жупа: Ливно, Це-
тина, Имотски, Плива, Песента, Приморје, Брибир, Нона, Книн, Сидрага и Нин.
Хрватски бан држи под својом влашћу још три жупе: Крбаву, Лику и Гацку.

239
 SUMMARY

Serbian medieval principality Morava

- Lands and districts -

From Byzantium Porphyrogenitus counted independent Slavic tribes which

inhabited the whole of Dalmatia: Croats, Serbs, Moravians, Zahumljani, Travunjani,
Konavlians, Dukljani and Neretljani - Pagani. For all the listed tribes, except Croats,
Dukljani and Moravians he said they were Serbian tribes. Based on other information
on Dukljani and Moravians, we find out that they were Serbs, too. It was also stated
that these tribes had their archons - principalities. Serbian 'coastal lands' were: Duklja,
Dalmatia (Pagania) Travunija and Hum, and the 'mainland' ones were Raska and
Bosnia. These were the oldest Serbian lands.
Dukljanin mentions another Serbia, in the basin of the rivers flowing north and
flowing into the Danube, the territory of the Moravians and their tribal alliance. The
earliest reference to the Balkan Moravians and archons Morava is preserved in an ano-
nymous manuscript by a Bavarian Geographer, from the year 817. Arabian writer Al
Masudi, 940-950, also says that with the Serbs goes the Morava tribe. Moravians
gathered the tribes Bodrici, Branicevci, Kucani and Timocani and formed their own
principality. They were considered Serbs if we bear in mind that the theme Morava
was renamed into Serbia. Porphyrogenitus does not say which districts existed in
Morava or Serbia. For some reason there was no description of the size of Morava
principality.
Porphyrogenitus does not mention lands or districts of 'baptized Serbia' -
mainland Serbia, but he lists the inhabited cities: Destinik, Cernavusk, Medjurecje,
Dresneik, Lesnik, Salines and in Bosnia, Kotor and Desnik. Podgorje as a special area
was mentioned only by Pop Dukljanin; it consisted of the following districts: Moraca,
Onogost, Komarnica, Piva, Gacko, Nevesinje, Viseva, Kom, Idbar, Neretva and Rama.
Serbian lands were: Rasa, Moravice, Lim, Drina, Soli, Usora, Bosnia, Gornji
kraji, Donji kraji and Podgorje. All 'lands' of Serbia had 'at least 64 districts', while
Travunija, Zahumlje and Duklja had together 32 districts. Thus, a total of 96 districts.
Archons of Zahumljani consisted of the following cities: Bona, Hum, Ston,
Mokriskik, Josli, Galumainik and Dobrisisk. Dukljanin lists the following districts in
the country Hum: Ston, Popovo, Zapsko, Luka, Velika, Gorimota /Imota/, Vecerici,
Dubrava and Dabar.
In the archons of Travunjani and Konavljani there were the folowing inhabited
cities: Trebinje, Vrm, Risan, Lukavite and Zetlivi. In Travunia there were districts:
Trebinje /Trebisnjica/, Ljubomir, Fatnica, Rudine, Krusevica, Vrm, Risan, Dracevica,
Konavli and Zrnovnica.
The inhabited cities in Duklja were: Gradac, Novigrad and Lontodokla. Accor-
ding to Dukljanin there were the following districts in Duklja: Luska, Podluzje, Gor-
ska, Kupelnik, Oblik, Prapratna, Crmnica, Kuceva and Grbalj.

240
 Pagania consisted of only three districts: Rastoka, Mokro and Dalen/Duvno or
Dolja/ and had populated cities: Mokro, Verulja, Ostrog and Slavinec with the islands
Korcula, Mljet, Hvar and Brac.
According to Masudi, Morava had the greatest number of cities, as many as 30.
At its height the principality Morava included the cities: Morava, Sirmium, Belgrade,
Kolubara, Moravica, Kucevo, Branicevo, Pek, Mlava, Idin, Brodar-Ravno, Petrus, Sta-
lac, Gradac, Rabika, Dostinik, Toplica, Nis, Mokro, Svrljig, Timok, Baranica, Gam-
zigrad, Bidin, Sredac, Zvecan, Lipljan, Prizren, and also Ras for a while.
About the tribes and the lands south of the Sava and the Danube, in the basin
of the Velika Morava, the first data we receive from the Frankish chronicler Einhard.
Einhard says that the assembly in Herestal was attended by the representatives of the
following tribes: Abodriti, Guduskani and Timocani. In Frankfurt were the repre-
sentatives of: Abodriti, Serbs, Ljutici, Czechs, Moravians, Predecenti and Avars. A
similar situation was at the assembly in Aachen with one difference - Einhard informs
us that Abodriti/Bodrici were in fact, Predecenti. The prevailing opinion is that the
Polabian-Baltic Slavs came to the south after the Croats and Serbs, who were their
southern neighbours in their former homeland. Moravians and Timocani came after the
Serbs, but before Bodrici, Kucani and Branicevci. Moravians and Timocani already
settled this area so they welcomed them in the second half of the 7th century. Bodrici
settled: Macva, Kucevo, Banat and Backa; Guduskani east of the Great Morava /Brani-
cevo/; Timocani around the Timok and the Nisava; Moravci around the South and the
West Morava and the middle flow of the Great Morava.
The existence of the Moravian tribe and the Archons of Moravia south of the
Danube clearly indicates that this was one 'state'. This land was inhabited by one tribe
or an alliance of several tribes with a unifying name by which the country was named.
After the disastrous defeat of the Great Moravian-Bavarian army in 906, by the
army of the Arpad khan of Hungary /896-907/, the masses of Slavic refugees from
Moravia and Pannonia moved to the south sheltering among the Croats, Bulgarians,
Serbs and other nations. The impact of the Hungarians triggered a great movement in
which a number of Moravians from the north settled Morava in the Balkans.
Balkan Morava was self-governing and independent as early as the beginning
of the 9th century. From the 880s it was part of Bulgaria. Morava episcopate was part
of the separate Byzantine Archbishopric and, around the middle of the 10th century,
the principality of Morava was self-governing again. In 9-10th centuries, there was a
semi-independent Moravian-Serbian principality in the Balkans 'neighboring Serbian
lands'. Actually, after converting the theme Morava into theme Serbia there were two
Serbias in the South-Slavic area, a western and an eastern one, which was free for a
little while. Eastern Serbia was alternately in the hands of Bulgaria and Byzantium.
The first attempt to unite these two Serbias was carried out from 1072 to 1075, and a
final one at the time of Grand Duke Stefan Nemanja and his descendants, in the first
half of the 14th century.
The Principality of Morava - Moravia was located in southeastern Europe, in
areas of the rivers Drava, Sava, Tisa, Drina, Great Morava and the Danube. The eastern
border of Serbia was, in fact, the western border of the Morava. To the east the theme

241
Morava was bordered by the themes Peristrion and Bulgaria. To the south were the
themes of Macedonia and Durres. Srem was actually a part of Morava principality, so
the northern border was the Danube. Porphyrogenitus says that behind the famous city
of Sirmium extended the unbaptized Great Morava ruled by Svatopluk. The lands of
Serbian archons Morava, ie. Byzantine theme Morava and subsequent theme Serbia
were: Srem, Macva, Kucevo, Branicevo, Timok, Moravica, Eastern land - Toplica,
Nisevska with Vrana, Lipljan - Kosovo and Prizren with Hvosno.
In Greek and other sources written according to Greek terminology, the area of
Serbian Morava was referred to as Bulgaria. However, many sources for this area use
the term 'lower Serbia called Bulgaria' – 'inferior Servia dicta Bulgaria' and 'Serbia
called Bulgaria' – 'Servia ditta Bulgaria'. 'Serbian Morava' and 'Moravia Serbia' were
mentioned in a number of sources from the first half of 9th to the middle of the 15th
century.
Moravians in the Balkans named their principality Morava, the land within the
basins of the Great, South and West Morava. Within the Morava principality, on all
these rivers called Morava, Moravica, as well as some others /Ibar, Lepenica, Gruza,
Lugomir, Resava, Toplica, Krusilnica, Rasina, Luznica, Nisava.../, there were homony-
mous administrative units of smaller size – districts and their seats-centres with the
same names. Thus there were districts Morava /around the West Morava/, the second
Morava /around the South Morava/, Pomoravlje /around the Great Morava/ and Mora-
vice /around the Moravica, a southern tributary of the West Morava/. One area Morava,
though apparently far from the centre, was mentioned since 1020, in the episcopate of
Kostur. The city of Korca was built by the river Morava which flows from the moun-
tain area of Morava. Also, a number of toponyms Morava are still preserved in Srem.
A part of the former land Morava, which was returned under the influence of
the medieval Serbian state, was called the Eastern country. Under Serbian grand-duke
Lazar and his son Stefan it was called Moravian Serbia.

*
The first baptism of Croats and Serbs happened during the rule of Emperor
Heraclius /610-641/. Emperor Heraclius brought priests from Rome, made one of them
both the Archbishop and Bishop, and baptized Croats and Serbs. Since 628, Serbs were
under the religious influence of the Roman Church, until the time of the Byzantine
Emperor Basil I, 867. During the time of Emperor Basil I /867-886/ occured the second
baptism of Serbs, Croats, Zahumljani, Travunjani, Konavljani, Dioklicani, Pagani and
Moravians by which they were subjugated to Byzantium. According to Dukljanin, the
baptizing of Slavs - Serbs happened at the time of the legendary king Svetopelek /
Svetopluk, who was the contemporary with the missionary quest of Constantine and
Methodius, the time of the Roman Pope Stephen VI /855-891/ and the Emperor Mi-
chael III /856-867/. Serbs Moravians were most probably baptized in 866, while the
continental Serbia was baptized at the time of Emperor Basil I, 870-880. This was the
same period when St. Methodius was named the archbishop and occupied the throne of
St. Apostle Andronicus in Sirmium. The 'Slavic mission' was aimed at Moravians,
northwestern Serbia and northeastern Bosnia

242
 Orbin says that Svetopelek - Svetopluk summoned the cardinals to Illyria into
his capital, which was in the plains of Dalma where he gathered his whole kingdom.
Sirmium was undoubtedly the center of Illyria for christians – 'Head of Illyria'. This
assembly on a large field of Dalma could only have been near the old capital city of
Svetopluk and his Morava. Svetopluk's capital city was Sirmium on the Sava where
was also the Methodius' Cathedral where he was buried.
Moravian Serbia belonged to the Church of Bulgaria from 880 to 971. In
Morava /Margum/ there was an episcopate since the end of the 9th century, at least
from 879. The metropolis Morava was under the rule of Constantinople and then
under the patriarch of Bulgaria. Before the Hungarian invasion, there were four out of
the seven dioceses in Morava, in the area of Pannonia and Moesia, which were under
the archbishopric in Sirmium. He episcopate of Raska was part of Moravian metropolis
from 873 to around 950. Raska became a part of Bulgaria at the time of Serbian prince
Mutimir. In this way, we can identify four episcopates of the Morava metropolis: Mo-
rava, Srem, Belgrade and Ras. Bearing in mind the supposed area of Serbian prin-
cipality Morava, its metropolis also included episcopates: Vidin, Nis, Lipljan, Hvosno
and Prizren.
In the area of the former archons Morava, the former theme Morava, at the
time of Basil II, Serbian themes were episcopates: Morava - Branicevo, Belgrade, Sir-
mium, Nis, Prizren and Lipljan. After Basil II, the Moravian metropolis was abolished
and the episcopates: Sirmium, Belgrade, Morava - Branicevo, Vidin, Nis, Ras, Lipljan,
Prizren and Skopje were subdued to the Ohrid Archbishopric and only the Ras
bishopric was a part of Serbia.

*
Bulgarians came to the Morava, the Sava and the Danube and took from the
Franks the Serbian 'Slovinje' and the folowing tribes: Moravci, Timoceans, Branicevci,
Kucani, Bodrici, Sremci and Slavonians. Bulgarians destroyed the Frankish Srem in
829, crossed the Danube with the ships, sailed into the Drava and sacked Slavinija. It
was during the rule of Serbian prince Prosigoj and his son Vlastimir.
The sons of prince Vlastimir: Mutimir, Strojimir and Gojnik defeated Bulga-
rians but they soon quarreled among themselves. Mutimir was the winner of this
conflict. He caught Strojimir and Gojnik after 880, and handed them over to khan
Boris. Strojimir's son Klonimir was already in Bulgaria and was married to a Bulgarian
with whom he had a son named Caslav. By all accounts, the exiled Serbian princes
ruled the areas neighboring prince Mutimir's and later prince Peter's Serbia. This was
the Morava, then called Bugar Morava. Strojimir, Gojnik, Klonimir and his son Caslav
attacked Serbia from the east, from the regions of Pomoravlje and Podrimlje.
Mutimir ruled as long as until 891-892. Accepting the first christian saints'
names is a reliable indication of acceptance of christian religion. We can see these na-
mes with the representatives of Serbian royal lineage from the generation of grandsons
of prince Vlastimir: Stefan, the youngest son of Mutimir and Peter, the eldest son of
Gojnik. They were presumably born around the same time, between 870 and 874. The

243
fathers of these princes became christians in the first years of the reign of Emperor
Basil I.
Klonimir, the son of Strojimir, attacked prince Peter and managed to capture
the town Dostinik. Dostinik, so important for Klonimir to seize of power, was also a
key for Peter's counterattack. Klonimir defended himself from Dostinik and could have
died there as well. With Klonimir were his father-in-law and his father Strojimir. They
both perished in Dostinik and were then buried in their capitals in 'Bulgaria', where was
later found Strojimir's gold signet ring. There are claims that Dostinik was the capital
and that it was near Zica monastery where near the capital city the archbishopry was
raised. In any case, Dostinik should be looked for around the mouth of the river Ibar
into the West Morava. Strojimir could have been buried in Dostinik and hence the
Strojimir's gold signet ring with one of the oldest cyrillic inscriptions.
Strojimir became a church dignitary in Bugar Morava and a similar fate had his
younger brother Gojnik. Gojnik became a monk, then he gained a significant position
in the Bulgarian church. His son Peter became the ruler of Serbia and Raska with the
help of the Bulgarian Tsar, from 892/893 to 917. Gojnik was given monastic name of
Georgius and he became the singel /the closest associate and councellor of episcope/ of
Bulgaria. The first archbishop of the autocephalous Bulgarian Orthodox Church was
Joseph /Stefan/ around 870, and was succeeded by protosingel Georgius whom Pope
John VIII called the self-proclaimed bishop. It would be interesting to know where his
episcopate was.
Since Peter sided with the Byzantine Empire in its war against Simeon, 913-
917, who in the meantime crowned himself emperor, Bulgarians send an army led by
Paul Branov and lured Petre into custody. They took him to Bulgaria where he died in
captivity. Caslav, Klonimir's son, grandson of Strojimir, after the death of Tsar Simeon
in 927, with four of the district mayors, managed to escape from Bulgaria to Serbia and
establish his authority. With him from Bugar Morava came Tehomil who served prince
Budislav.
After the failure of Prince Caslav in conflict with the Hungarians in 950, a
Bulgarian archon was mentioned – Desimir, a Moravian prince. Desimir would be the
successor to prince Budislav.
Into the list of rulers from the area of Morava should also be included 'king'
Plavlus the Golden-haired, mentioned in Metohija around 860. Lords of Metohija and
Podrimlje are also an unknown great prince of Hvosno, the great mayor Njegoslav
Stanimirov and Bornije. There was also the great mayor Bogdan Djurdja Dragilov, the
brother to 'queen' Viseslava in 881. Viseslava was probably the wife of King Plavlus
the Golden-haired.
When Samuel's empire was eventually destroyed in 1020, Basil II founded at
least four themes on the newly conquered territories: Serbia, Morava, Sirmium, and
Bulgaria. The theme of Serbia was under the command of the strategist Constantine
Diogenes.
Within the theme Serbia, immediately after the end of the Second Rising of
prince Stefan Vojislav in the 'mainland' Serbia on the territory of Sirmium, Belgrade,
Kucevo, Branicevo and Morava, there came the Rising of Petar Odeljan who was said

244
to have been the son of Gavrilo Radomir and grandson of Tsar Samuil. He first came to
the cities Belgrade and Morava in 1040-1041 and started a rebellion which spread to
the south. In the city Morava, in bishoprics, Peter the Winner was declared emperor.
The arrival of Petar Odeljan the Winner to Morava must be linked to the Moravian
prince, who with his people had the military potential to raise the rebellion, as well as
the Serbian prince Vojislav and efforts to free the whole 'Serbian Morava'. There are
assumptions that Petar Odeljan the Winner was the son of prince of Morava.
In the area of Morava another rebellion was raised by Djordje Vojteh. It soon
grew into Serbo-Byzantine war which lasted from 1072 to 1075. It was said that
Djordje Vojteh was a descendant of a distinguished dignitary and that his ancestor was
Theodor, an ethnic Serb.

*
A notable phenomenon in the analysis of hydronyms and toponyms in the
Serbian area is that the names of rivers and districts literally coincide with one of the
cities which is located or used to be located nearby. The centre of the district was the
city - a fortress which the inhabitants were obliged to maintain. These districts were
ruled by mayors who were originally local elders of large families, and besides them
there were assemblies of all free people who lived there. Some of these districts were
very small due to the natural obstacles to the river valleys or basins. They were the
most important agricultural areas in the Middle Ages. The boundaries of these districts
were not stable enough, because they were made of mountains, hills and forests.
William of Tyre described Moravian Serbia in 1168 and stated that it was ruled by
mayors and therefore the great mayors.
The organization of district system in medieval principality Morava - the latter
Serbia was founded by Moravians, Bodrici - Branicevci, Guduskani - Kucani, Ljutici
and Timocani when they settled this area. Having in mind the territory of archons
Morava, it is clear that over a long period of time it included the following lands with
their numerous districts: Srem, Macva, Moravice, Kucevo, Branicevo, Timok, Morava
- Eastern country, Dendra, Nisevska, Lipljan and Hvosno with Prizren. At least over a
century, Raska land was part of 'Bugar Morava', ie Serbian Morava.
In the land of Srem – 'This side Srem' there were the following districts -
counties: Srem - Mitrovica, Vuka - Vukovar, Bosut, Ilok, Posavina, Varadin, Banostor
- Cerevic, Dabar - Slankamen Irig, Grgurevac, Kupinik and Zemlin - Zemun. The land
Macva – 'That side Srem' had the following districts: Macva, Bitva, Jadar, Ljubovidja,
Raba, Obna, Belin, Tamnava, Ub, Kolubara, Ljig and Toplica.
In the land Kucevo there were districts: Kucevo, Ralja, Lomnica, Vencanica -
Kubrisnica, Raca, Lepenica, another Lepenica, Osanica, Belica, Lugomir, Levac, Lju-
bostinja, Borac - Gruza, Morava and Brusnica. In the mountain region of Kucevo there
were districts: Zagora - Pestan, Beljanica - Pilep and Zrnovnica. In the land Branicevo
there were districts: Branicevo, Mlava, Vitelnica, Zdrelo, Omolj, Pek, Zvizd, Resava,
Ravanica, Dereza - Grza, Crnica - Mutnica and Dubravnica. In Timok there were dis-
tricts: Bdin, Arcar - Zagorje, Lom - Polom, Timok, Crni Timok, Svrljig, Viseslava -
Porec, Krivina – Kljuc, Zemna and Kobisnica. In Toplica - Eastern country were dis-

245
tricts: Krusilnica, Jelasnica, Srebrnica, Drenca, Tulesa, Kozetina, Pepeljusa, Rasina,
Zagrlata, Uska, Toplica and Rivers. In the land Moravica there were: Rujno, Rzav,
Moravica, Belica, Skrapez, Luznica and Djetinja - Luzica. In Niševska land and Vrana
were: Moravica, Nisava, Svrljig, Mokro-Izvor, Dubocica, Temska, Jerma, Sukova,
Luznica, Vrane, Vinogosta - Inogost, Premor/ava - Presevo and Psinja. In Lipljan there
were: Lab, Sitnica, Gracanica, Lipljan, Nerodimlje, Sirinik, Topolnica and Binc Mo-
rava. To land Hvosno belonged: Hvosno, Prekoruplja - Knina, Drskovina, Kujavca, Za-
trnava and Ljubizda - Kostrc. Prizren lands and episcopate included: Prizren, Pod-
rimlje, Erenik, Sredacka, Opolje, Gora, Patkovo and Altin. In Raska there were: Raska,
Jehosanica, Pnuca, Janca, Senica, Nikava, Upper Ibar - Jelakci, Ibar - Brvenik, Zvecan,
Jelsanica and Studenica.
Shortly after migrations, at the time the largest scale of Morava principality
there were 126 districts. If we add those in 'mainland' Serbia, Paganija, Zahumlje,
Travunia and Duklja, we can see that the Serbs had about 225 parishes altogether!
At that time, Porphyrogenitus in Croatia lists only 11 districts: Livno, Cetina,
Imotski, Pliva, Pesenta, Primorje, Bribir, Nona, Knin, Sidraga and Nin. Croatian vi-
ceroy held under its authority three more districts: Krbava, Lika and Gacko.

246
 ЛИТЕРАТУРА
- *** Византијски извори за историју народа Југославије I. (1955). Београд.
- *** Византијски извори за историју народа Југославије II. (1959). Београд.
- *** Византијски извори за историју народа Југославије III. (1966). Београд.
- *** Византијски извори за историју народа Југославије IV. (1971). Београд.
- *** Византијски извори за историју народа Југославије VI. (1986). Београд.
- *** Историја српског народа 1. (1981). Београд.
- *** Мала енциклопедија Просвета 2. (1986). Београд.
- *** Мала енциклопедија Просвета 3. (1986). Београд.
- *** Православна енциклопедија II. (2000). Нови Сад.
- *** Riječnik JAZU, II. (1884-1886). Zagreb.
- *** Riječnik JAZU, III. (1887-1891). Zagreb.
- *** Riječnik JAZU, IV. (1882-1897). Zagreb.
- *** Riječnik JAZU, VI. (1904–1910). Zagreb.
- *** Riječnik JAZU, VII. (1911-1916). Zagreb.
- *** Riječnik JAZU, XI. (1935). Zagreb.
- *** Riječnik JAZU XIII. (1953). Zagreb.
- *** Riječnik JAZU, XVIII, 1958 Zagreb
- *** Riječnik JAZU 51. (1963). Zagreb.
- *** Riječnik JAZU 82. (1971). Zagreb.
- *** Речник српскохрватског књижевног и народног језика II. САНУ. (1962).
Београд.
- *** Речник српскохрватског књижевног и народног језика III. САНУ. (1965).
Београд.
- *** Речник САНУ, IV. (1966). Београд.
- *** Речник САНУ, V. (1968). Београд.
- *** Речник САНУ, VI. (1969). Београд.
- *** Речник САНУ, VIII. (1973). Београд.
- *** Речник САНУ IX. (1975). Београд.
- *** Речник САНУ, XII. (1984). Београд.
- *** Задужбине Косова. (1987). Призрен-Београд.
- *** Историја српског народа I. (1981). Београд.
- *** Narodna Enciklopedija III. (1928). Zagreb.
- *** Морава. (2006). Београд.
- *** Споменичка баштина Косова и Метохије. (2002). Београд.
- Алексић Ј. (1957). Жупе у сливу реке Ибар у средњовековној српској држави. У:
Историјски часопис VII, Београд.
- Аличић А. (1984). Турски катастарски пописи неких подручја Западне Србије
XV и XVI век, I, Чачак.
- Аличић А. (1985). Турски катастарски пописи неких подручја Западне Србије
XV и XVI век, II, Чачак.

247
- Аличић А. (1985). Турски катастарски пописи неких подручја Западне Србије
XV и XVI век, III, Чачак.
- Aličić А. (2006). Sumarni popis sandžaka Bosna iz 1468/69. godine, Mostar.
- Амедоски Д., Гарић Петровић Г. (2012). Власи нахије Петруш у попису влаха
Смедеревског санџака из 1528. године. У: Мешовита грађа XXXIII, Београд.
- Андреев И., Лалков М. (1996). Блгарските ханове и царе, Велико Трново.
- Андреев И., Лазаров И., Павлов П. (1994). Кои кои е в средновековна Балгарија,
Софија.
- Андрејић Ж. (1979). Рача и околина, Крагујевац.
- Андрејић Ж. (1989). Средње Поморавље (Археолошко рекогносцирање), Рача.
- Андрејић Ж. (1989). Пола миленијума Раче, Рача.
- Андрејић Ж. (1996): Велућа Драгаша, Рача-Београд.
- Андрејић Ж. (2000). Владари Трибала. Рача.
- Андрејић Ж. (2001). Престоно место Рас, Рача.
- Андрејић Ж. (2002 а). Манастир Велуће, Рача.
- Андрејић Ж. (2002 б). Властелинство писара Јована почетком XVI века у
Шумадији. У: Митолошки зборник 7, Рача.
- Ж. Андрејић Ж. (2002 в). Тихомири, Уроши, Вукани, Мирослави, Завиде и
Немање, или о пореклу жупана Стефана Немање. У: Новопазарски зборник 26,
Нови Пазар.
- Андрејић Ж. (2003 а). Српски средњовековни династи и црквене прилике у
Источној Србији и Северозападној Бугарској у XII-XV веку. У: Баштиник 6,
Неготин.
- Андрејић Ж. (2003 б). О српском царском челнику Муси и његовом пореклу. У:
Рашка 38-39, Рашка.
- Андрејић Ж. (2004). Свети Сава, Рача.
- Андрејић Ж. (2005 а). Крушевац – трибалодарданска и рановизантијска
Дардапара. У: Расински анали 3, Крушевац.
- Андрејић Ж. (2005 б). Средњовековна жупа Лепеница до XVI века. У:
Митолошки зборник 13, Рача.
- Андрејић Ж. (2005 ц). Света српска лоза, Рача.
- Андрејић Ж. (2006 а). Градови, насеља и цркве у средњовековној жупи
Лепеници до XVI века. У: Шумадијски записи III, Анађеловац.
- Андрејић Ж. (2006 б). Престонице обновљене Србије – једана паралела: Вожд
Карађорђе и Топола и кнез Милош и Крагујевац. У: Крагујевац престоница
Србије 1818-1841, Крагујевац.
- Андрејић Ж. (2007 а). Нова сазнања о српском кнезу Строимиру из IX-X века на
основу „архивског записа“ са његовог златног печатњака. У: Архивско наслеђе 5,
Зајечар.
- Андрејић Ж. (2007 б). О српском кнезу Строимиру и његовом златном
печатњаку. У: Јефимија 17, Трстеник.
- Андрејић Ж. (2007 б). Владари Трибала, Рача-Београд.
- Андрејић Ж. (2007 в). Црква Свете Богородице у Доњој Каменици, Рача.

248
- Андрејић Ж. (2007 г). Крагујев трг — пређашњи трг Бресница, или о историји
Крагујевца од 1228. до 1476. године. У: Шумадијски анали 3, Крагујевац.
- Андрејић Ж. (2008 а). Развојни лук истраживања порекла сликара, стила и
медаљона „дугине мреже“ манастира Манасије. У: Деспот Стефан и његова
Манасија, Деспотовац.
- Андрејић Ж. (2008 б). Ктитори манастира Љубостиње. У: Расински анали 6,
Крушевац 2008.
- Андрејић Ж. (2008 в). Ко је хумски кнез Мирослав и када је настало његово
јеванђеље?. У: Митолошки зборник 18. Рача.
- Андрејић Ж. (2009 а). Историјске градске целине као урбана језгра
Крагујевца XIX века. У: Крагујевац у другој половини XIX века, Крагујевац.
- Андрејић Ж. (2009 б). Старија и новија трагања за пореклом великог жупана
Стефана Немање и потпуни преокрет с новим резултатима. У: Митолошки
зборник 21, Рача.
- Андрејић Ж. (2009 в). Средњовековна Топлица, баштина жупана Марка и
његових потомака, великих жупана Стефана Вукана и Стефана Немање. У:
Митолошки зборник 20, Рача.
- Андрејић Ж. (2010 а). Кумани на Балкану и њихова асимилација у средњем
веку. У: Известија XXIV-XXV, Велико Трново.
- Андрејић Ж. (2010 б). Црква Светог Николе у Рамаћи, Рача.
- Андрејић Ж. (2011 а). О пореклу великог жупана Стефана Немање. У:
Братство XIV, Београд.
- Андрејић Ж. (2011 б). Земља Кучево, Јасеница и Некудим. У: Митолошки
зборник 25, Рача.
- Андрејић Ж. (2011 в). Света српска лоза 2, Рача.
- Андрејић Ж. (2012 а). Српске средњовековне жупе у сливу Млаве У:
Митолошки зборник 26, Рача
- Андрејић Ж. (2012 б). Браничевска висока властела Растислалић, њихово
порекло и родбинске везе са српским владарским кућама. У: Митолошки зборник
26, Рача.
- Андрејић Ж. (2013 а). Српске средњовековне жупе земље Кучево и Кучевског
Загорја. У: Митолошки зборник 28, Рача.
- Андрејић Ж. (2013 б). Српска средњовековна жупа, град и нахија Хомољ. У:
Митолошки зборник 30, Рача.
- Андрејић Ж. (2013 в). Космај и његова подгорина од 1476. до 1560. године. У:
Митолошки зборник 28, Рача.
- Андрејић Ж. (2013 г). Средњовековне земље и жупе данашње Централне
Србије. У: Шумадијски анали 7, Крагујевац.
- Андрејић Ж. (2013 д) Српска средњовековна жупа Ресава у земљи Браничево.
У: Српски средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности IV,
Деспотовац.
- Андрејић Ж. (2013 ђ). Адоптирана куманска традиција у српској уметности и
усменој књижевности као избор „научне“ утопије о индијском пореклу Срба и
Словена и мита „Срби народ најстарији“. У: Митолошки зборник 29, Рача.

249
- Андрејић Ж. (2014 а). Реконструкција метоха цркве Св. Тројице у Ресави. У:
Српски средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности V,
Деспотовац 2014.
- Андрејић Ж. (2014 б). Још једном о несталим косовским средњевековним
језерима, Сврчин и Јањево, и дворовима српских владара, архиепископа и
епископа. У: Баштина 37, Приштина-Лепосавић.
- Андрејић Ж. (2014 ц). Неколико недовољно тачно истумачених ћириличних
натписа из века са територије данашње Шумадије као историјски извори. У:
Митолошки зборник 33, Рача.
- Андрејић Ж. (2015). Записи и натписи Кучева - српске средњовековне земље. У:
Митолошки зборник 35-2, Рача.
- Андрејић Ж. (2015). Средњовековна земља Тимок, Видински деспотат,
Видински санџак и њихове жупе и нахије. У: Баштиник 17, Неготин.
- Андрејић Ж. (2016). Први српски светац и свети краљ – Јован Владимир. У:
Савиндан 26, Пријепоље.
- Anñelić А. (1986). Studije o teritorijalno-političkoj organizaciji srednjovijekovne
Bosne, Sarajevo.
- Антоновић М. (2010). Пећ. У: Лексикон градова и тргова, С. Мишић, Београд.
- Антонијевић Д. (1971). Алексиначко Поморавље, Београд.
- Атлагић М., Милутиновић Б. (2002). Извори за историју Срба до XV века, К.
Митровица-Рача.
- Бабић Г. (1987). О икони из Поганова и о василиси Јелени. У: Уметност
Солуна и балканских држава и токова духовних струјања у XIV веку, Београд.
- Банашевић Н. (1971). Летопис попа Дукљанина и народно предање, Београд.
- Бакић Д. (1972). Пет векова Крагујевца, Крагујевац.
- Belošević J. (1997). Počeci kršćanstva u Hrvata u svijetlu arheološke grañe. У:
Radovi Filozofskog fakulteta u Zadru 36, Razdio povijesnih znanosti 23, Zadar.
- Бешевлиев В. (1979). Пво-балгаски надписи, Софија.
- Благојевић М. (1976). Сеченица, Стримон и Тара у делу Јована Кинама. У:
Зборник радова Византолошког института XVII, Београд.
- Благојевић М. (1995). Источна граница деспотовине од 1438. до 1439. године.
У: Историјски гласник 1-2, Београд.
- Благојевић М. (1996). Жупе Реке и „Дендра“ Јована Кинама. У: Зборник радова
Византолошког института XXXV, Београд.
- Благојевић М. (1997). Српске удеоне кнежевине. У: Зборник радова
Византолошког института 36, Београд.
- Благојевић М. (2002). Жупа Моравица и земље Моравице. У: Свети Ахилије у
Ариљу, Београд.
- Благојевић M. (2011). Српска државност у средњем веку, Београд.
- Boba I. (1973). The Cathedral Church of Sirmium and the Grave of St. Methodius. У:
Berichte uber den II. Internationalen Kongress fur Slawische Archaologie, Band III,
Berlin.
- Бован В. (1997). Српске народне песме са Косова и Метохије у збирци М. С.
Милојевића. У: Право и лажно народно песништво, Деспотовац.

250
- Bowlus Sh. (1995). Franks, Moravians, and Magyars – The Struggle for the Middle
Danube, 788-907, Philadelphia.
- Богдановић Д. (1968). Старе српске биографије, Београд.
- Богдановић М. (1981). Старе културе на тлу Централне Србије, Крагујевац.
- Богић В. А. (1866). Опис Врачарског среза. У: Гласник СУД, II. Београд.
- Бојанић Д. (1973). Фрагменти збирног пописа видинског санџака из 1466.
године. У: Мешовита грађа II, Београд.
- Bojanić D. (1974). Turski zakoni i zakonski propisi iz XV i XVI veka za smederevsku,
kruševačku i vidinsku oblast. Beograd.
- Бојанич – Лукач Д. (1975). Видин и Видински санџак през 15-16 век. У:
Документи от архивите на Цариград и Анкара, Софија.
- Бошковић Ђ. (1939). Средњовековни градови у Војводини. У: Војводина I, Нови
Сада.
- Бошковић Ђ. (1950). Средњовековни споменици североисточне Србије. У:
Старинар I, Београд.
- Бошковић Ђ. (1953). Архитектура. У: Манастир Велуће, Старинар III-IV, 1952-
53, Београд.
- Бошковић Ђ. (1956). Археолошки споменици и налазишта у Србији II,
Централна Србија. Београд.
- Бошковић Ђ. (1969). Архитектура. У: М. Кашанин, Ђ. Бошковић, П. Мијовић,
Жича, Београд.
- Бошковић Ђ. (1972). Неколико опсервација о Манасији. У: Моравска школа и
њено доба, Београд.
- Бошковић Ђ., Чанак-Медић М. (1983). Нека питања најстаријег раздобља
Милешеве. У: Саопштења XV, Београд.
- Brašnić M. (1873). Župe u hrvatskoj državi za narodne dinastije. У: Rаd JAZU,
XXV, Zagreb.
- Brokijer de B. (1950). Putovanje preko mora, Beograd.
- Bubalo Dj., Mitrović K., Radić R. (2010). Jurisdikcija Katoličke crkve u Sremu,
Beograd.
- Будимир М. (1962). “Мегарон — Мегара”. У: Зборник Филозофског факултета
VI–2, Београд.
- Васиљев Љ. (1985). Ариљски преписивачки центар и култ светог Ахилија код
Срба. У: Научни састанак слависта у Вукове дане 14/1, Београд.
- Васиљевић Ј. Х. (1896). Ка историји града Врања и његове околине. У:
Годишњица Н. Чупића XVI, Београд.
- Васић М., Зиројевић О., Стојановски А. (1992). Попис Нишког кадилука из
1498. године. У: Споменик CXXXI (7), Београд.
- Vasić M., Milošević G. (2000). Mansio Idimun, Beograd.
- Вемић М., Стругар М. (2007) Атлас древнеи Сербии: Европеиские карт Косово
и Метохии, Цетиње-Београд.
- Веселиновић А. (1993). Чачански крај у средњем веку. У: Богородица градачка у
историји српског народа. Чачак.
- Веселиновић А., Љушић Р. (2002). Родослови српских династија, Београд.

251
- Vetnić S. (1984). Arheološki i istorijski izvori o gajenju vinove loze u srednjem
Pomoravlju, Svetozarevo.
- Ветнић С. (2002). Цркве и манастири у поречјима Црнице са Грзом, Раваници и
Ресави. У: Митолошки зборник 6, Рача.
- Вечерка Р. (1965). Великоморавские истоки церковнославјанскои писменности
в Чешсаком кнјажестве. У: Magna Moravia, Praha.
- Влов В. (1986). Тимочаните и Бдинската област в началото на IX в. У:
Известија на музеите в северозападна Блгарија 11, Софија.
- Војводић Д. (1995). Владарски портрети српских деспота. У: Манастир Ресава.
Историја и уметност, Депотовац.
- Војводић Д. (2005). Зидно сликарство цркве Светог Ахилија у Ариљу, Београд.
- Вујадиновић С. (1949). Насеља у сливу Пека, Београд.
- Вукадин О. (1975). Археолошка истраживања у Старој Павлици. У: Рашка
баштина 1, Краљево.
- Вукадин О. (1998). Утврђење у селу Трубареву. У: Рашка баштина 3, Краљево.
- Вукановић Т. (2005). Дреница, Београд.
- Вукићевић М. (1894). Никола Скобаљић. У: Дело IV, Београд.
- Геила Ф. (1965). Византииское посолство в Великују Моравију на
политичиском фоне тогдашнеи Европи. У: Magna Moravia, Praha.
- Герасимовић Г. (1938). Знаменити догађаји новие Србске историје, Београд.
- Гиљфердинг А. (1972). Путовања по Херцеговини, Босни и Старој Србији,
Сарајево.
- Gyorffy G. (2002). Pregled dobara grčkog manastira u Svetom Dimitriju na Savi
(Sremska Mitrovica) iz XII veka. У: Споменица Историјског архива „Срем“, 1,
Сремска Митровица.
- Грујић Р. (1925). Властелинство Св. Ђорђа код Скопља од XI-XV века. У:
Гласник Скопског научног друштва I, св. 1, Скопље.
- Гранић Б. (1926). Оснивање архиепископије у граду Justiniana Prima 535 године
после Хр. У: Гласник Скопског научног друштва 1 / 2, Скопље.
- Грујић Р. (1939). Духовни живот. У: Војводина, Н. Сад.
- Грота В. (1881). Моравија и Мадјари с половини IX до начала X вјака,
Санктпетербург.
- Група аутора. (1991). Родословне таблице и грбови српских династија и
властеле, Београд.
- Гуревич А. (1994). Категорије средњовековне културе, Нови Сад.
- Данило II и настављачи. (1866). Животи краљева и архиепископа српских, Ђ.
Даничић, Загреб.
- Данило Други. (1988). Животи краљева и архиепископа српских, Београд.
- Дероко А. (1950). Средњовековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији,
Београд.
- Detelić М. (2007). Epski gradovi, Beograd.
- Диздар М. (1990). Стари босански текстови. Сарајево.
- Димитријевић С. (1979). Динар цара Константина Дејановића. У:
Нумизматичар 2, Београд.

252
- Димитријевић С. (2001). Каталог српског средњовековног новца, Београд.
- Динић М. (1955). За историју рударства у средњовековној Србији и Босни I,
Београд.
- Динић М. (1957). Из Дубровачких архива I, Београд.
- Динић М. (1958). Област Централне Србије у средњем веку. У: Археолошко
споменици и налазишта у Србији II, Централна Србија, Београд.
- Динић М. (1958). Грађа за историју Београда у средњем веку II, Београд.
- Динић М. (1967). Хумско-требињска властела, Београд.
- Динић М. (1968). Власти за време Деспотовине. У: Зборник Филозофског
факултета X–1, Београд.
- Динић М. (1978). Српске земље у средњем веку, Београд.
- Добровски Ј. (1825). Кирил и Методии, словенские первоучители, Москва.
- Доментијан. (1938). Животи Св. Саве и Св. Симеона, Л. Мирковић, Београд.
- Динић М. (1968). Власти за време Деспотовине. У: Зборник Филозофског
факултета Х-1, Београд.
- Драгић М. (1921). Гружа, Београд.
- Дробњаковић Б. (1923). Јасеница, Београд.
- Дробњаковић Б. (1925). Смедеревско Подунавље и Јасеница. Београд.
- Dujčev I. (1961). Une ambassade byzantine aupres des Serbes au IX siecle. У:
Зборник радова Витантолошког института 7, Београд.
- Дуриданов И. (1963). Јужнославјанските речни названија и тјахното значение за
славјанскија топонимичен атлас. У: Славјанска филологија IV, Софија.
- Ђокић Н. (2009). Браничевска епархија по подацима из повеље Василија II из
1020. године. У: Митолошки зборник 21, Рача.
- Ђорђевић И. (1994 a). О средњовековној цркви Св. Николе у Врању. У: Врањски
гласник 26-27, Врање.
- Ђорђевић И. (1994 б). Зидно сликарство српске властеле у доба Немањића,
Београд.
- Ђорђевић Т. (1912). Економија и еволуција насеља. У: Гласник Српског
географског друштва 1, Београд.
- Ђурић Ј. В. (1967). Сликар Радослав. У: Зограф 2, Београд.
- Ђурић Ј. В. (1968). Моравско сликарство, Београд.
- Ђурић Ј. В. (1991). Сопоћани, Београд.
- Ђурић С., Пејић С., Крстановић К., Темерински С. (1991) Споменици у сливу
Студенице. У: Саопштења XXII-XXIII, Београд.
- Елезовић Г. (1931). Турски извори за историју Југославије. У: Браство XXVI,
Београд.
- Ердујхељи M. (2002). Историја Новог Сада, Нови Сад.
- Живковић-Христић З. (2007). Јосиф Веселић и Милан Ђ. Милићевић о
манастиру Манасији. У: Манасија у виђењу писаца и путописима прошлих
времена, Деспотовац.
- Живковић Т. (2000 а). Дукљанско-византијски рат 1072-1075. У: Историјски
часопис XLVII, Београд.
- Живковић Т. (2000 б). Словени и Ромеји, Београд.

253
- Живковић Т. (2004). Црквена организација у српским земљама (рани средњи
век), Београд.
- Живковић Т. (2006). Портрети српских владара, Београд.
- Живковић Т. (2009). Gesta Regnum Sclavorum II, Београд.
- Живојиновић М. (1968). Аделфати у Византији и средњовековној Србији,
Зборник радова Византолошког института XI, Београд.
- Живојиновић М. (1986). Хиландарски пирг Хрусија. У: Хиландарски зборник 6,
Београд.
- Зајков Н. (1987). Тимочаните в раната историја на Блгарската држава. У:
Известија на музеите 13, Софија.
- Здравковић И. (1952). Јеринин град на Морави код Трстеника. У: Гласник
Етнографског инситута I, 1-2, Београд.
- Здравковић И. (1965). Прилози за проучавање двораца и других споменика
културе у средњовековној Србији. У: Зборник заштите споменика културе XVI,
Београд.
- Здравковић И. (1975). Средњовековни градови и дворци на Косову, Београд.
- Златарски В. (1971). Историја на балгарската даржава през средните векове,
том I-2, Софија.
- Зиројевић О. (1976). Турска утврђена места на подручју данашње Војводине,
Славоније и Барање. У: Зборник Матице српске за историју 14, Нови Сад.
- Зиројевић О. (1969). Лесковац у XV и XVI веку. У: Лесковачки зборник IX,
Лесковац.
- Зиројевић О., Ерен И. (1968). Попис области Крушевца, Топлице и Дубочице у
време прве владавине Мехмеда II (1444-1446). У: Врањски гласник IV, Врање.
- Зиројевић О. (1970 а). Цариградски друм. У: Зборник Историјског музеја Србије
7, Београд.
- Зиројевић О. (1970 б). Управна подела данашње Војводине и Славоније у време
Турака. У: Зборник Матице српске за историју 1, Нови Сад.
- Зиројевић О. (1974). Турско војно уређење у Србији 1459-1683, Београд.
- Зиројевић О. (1985). Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до
1683. године, Београд.
- Зиројевић О. (1989). Сремске цркве и манастири у турским пописима из друге
половине XVI века. У: Зборник за ликовне уметности Матице српске 25, Нови
Сад.
- Зиројевић О. (1992). Царски поседи у Срему у време турске власти. У: Зборник
Матице српске за историју 45, Нови Сад.
- Зиројевић О. (1993). Један стари трг на Косову. У: Балканика XXIV, Београд.
- Зиројевић О. (1994). Нахија Трговиште. У: Новопазарски зборник 18, Н. Пазар.
- Зиројевић О. (2000). Најраније турске вести о Куршумлији. У: Куршумлија кроз
векове, Београд.
- Иванов И. (1906). Сјаверна Македонија, Софија.
- Иванова К. (1999). Неизвестна србска служба за св. Ахил лариски (Преспански).
У: Староблгарска литература, књ. 31, Софија.
- Ивановић Д. (1989). Крњево и његова школа, Крњево.

254
- Ивановић И. (1954). Дечанско властелинство. У: Историјски часопис IV,
Београд.
- Ивановић Р. (1961). Земљишни поседи грачаничког властелинства. У:
Историјски часопис XI, Београд.
- Ивановић М. (2013). Метохија, Н. Сад – Београд.
- Илић М. (1999). Манастир Светог Стевана у Липовцу /1399.-1999./. У:
Манастир Свети Стеван Липовац, Алексинац.
- Исаиловић М. (1989). Ваљево и околне области у средњем веку, Ваљево.
- Иорданов И. (1994). Новооткрит моливдовул на Никифор Декан – куропалат,
дук и анаграф на Ниш от колекцијара на НИМ. У: Известија на Нациналија
исторически музеи X, Софија.
- Јакобсон Р. (1960). Великаја Моравија или великаја над Моравои?. У:
Езиковедско-етнографски изследванија в памет на академик Стојан Романски,
Софија.
- Jakšić N. (2006). Manipulacija povijesnim spomenicima – primjer Višeslavove
krstionice. У: Zbornik – Povijesno naslijedje i nacionalni identitet, Zagreb.
- Jakšić N. (2015). Klesarstvo u službi evangelizacije – Studije iz predromaničke
skulpture na Jadranu, Split.
- Јанковић Ђ. (1991). Улога и значај града Николе Скобаљића у средњем веку. У:
Лесковачки зборник XXXI, Лесковац.
- Јанковић М. (1979). Епископије Српске цркве 1220. У: Сава Немањић – Свети
Сава, Београд.
- Јанковић М. (1983). Липљанска епископија и Грачаничка митрополија. У:
Историјски часопис XXIX-XXX, Београд.
- Јанковић М. и Ђ. (1990). Словени у југословенском Подунављу, Београд.
- Јанковић М. (2000). Топличка епископија и митрополија. У: Куршумлија кроз
векове, Београд.
- Јањић Д. (2009). Бањска епископија и разлози њеног оснивања. У: Баштина 27,
Приштина-Лепосавић.
- Јањић Д. (2011 а). Iustiniana secunda-Липљанска епископија. У: Црквене студије
8, Ниш.
- Јањић Д. (2011 б). Призренска епископија. У: Баштина 34, Приштина-
Лепосавић.
- Јацановић Д., Живковић Ј. (2000). Археолошке „Белешке“ Николе Крстића. У:
Viminacium 11, Пожаревац.
- Jacanović D., Spasić-ðurić D. (2003). Margum, Požarevac.
- Јеж Ж. (2001). Некропола Дићи. У: Саопштења XXXII-XXXIII. Београд.
- Jelić L. (1911). Dvorska kapela sv. Križa u Ninu, Zagreb.
- Јиречек К. (1978). Историја Срба I, Београд.
- Јиречек К., Радоњић Р. (1978). Историја Срба II - Културна историја, Београд.
- Јовановић А. (1924). Бања, Београд.
- Јовановић Б. (1986). Борач и Честин. У: Историјски гласник 1-2, Београд.
- Јовановић В., Ћирковић С., Зечевић Е., Иванишевић В., Радић В. (2004). Ново
брдо, Београд.

255
- Јовановић Ј. (2011). Етимолошка и творбено-семантичка анализа неких
хидронима из области Поморавља. У: Капија Поморавља, Варварин.
- Јовановић К. (1908). Старе цркве у Мојсињу. У: Старинар II-2, Београд.
- Јовановић К. (1940). Неготинска крајина и Кључ, Београд.
- Јовановић П. С. (1935). Пореч, Београд.
- Јовановић Т. (2000). Стара српска књижевност, Београд-Крагујевац.
- Јовић М. (1994). Србија и римокатоличка црква у средњем веку, Крушевац.
- Јуруков И., В. Пенчев В. (1990), Блгарски средновековни печати и монети,
Софија.
- Јоцић Ж., Крстић С. (1998). Никета из Ремисијане I, Ниш.
- Калић Ј. (1981). Дежево у средњем веку. У: Зборник радова Византолошког
института XX, Београд.
- Калић-Мијушковић Ј. (1983). Деспот Стефан Лазаревић и Турци (1421-1427). У:
Историјски часопис 29-30, Београд.
- Калић Ј. (1983). Ниш у средњем веку. У: Историја Ниша I, Ниш.
- Калић Ј. (1984). Ниш у средњем веку. У: Историјски часопис XXXI, Београд.
- Калић Ј. (1988). Столно место Србије. У: Новопазарски зборник 12, Н. Пазар.
- Калић Ј. (1993). Србија у доба кнеза Страцимира. У: Богородица градачка у
историји српског народа, Чачак.
- Калић Ј. (1994). Трговиште и Рас. У: Саопштења XXVI, Београд.
- Калић Ј. (2013). Епископски градови Србије у средњем веку“. У: Зборник
радова Византолошког института, бр. L-1, Београд.
- Karaman Lj. (1960). O vremenu krstionice kneza Višeslava. У: Peristil III, Zagreb.
- Кандић М. (1989). Манастир Градац, Београд.
- Караџић Ст. В. (1852/1969). Српски ријечник, Беч / Београд.
- Катић С., Катић Т. (2010). Рудник Жежна и рударство Рогозне и Подбуковика у
16. веку. У: Историјски часопис LIX, Београд.
- Катић Т. (2010). Опширни попис Призренског санџака из 1571. године, Београд.
- Kanitz F. (1909). Das Konigreich Serbien, II, Laipzig.
- Каниц Ф. (1985). Србија – земља и становништво, Београд.
- Катић В. (2003). Дивичмеђ – раносредњовековно насеље, утврђење или град. У:
Гласник СУД 19, Београд.
- Кашанин М. (1927). Бела црква каранска. У: Старинар 4, Београд.
- Кашић Љ. (2004). Историја Српске цркве са народном историјом, Београд.
- Klaić V. (1882). Slavonija od X. do XIII. stoleća, Zagreb.
- Klajić V. (1972). Povijest Hrvata, Zagreb.
- Кнежевић Б. (1989). Манастири у Браничеву према турском попису из 1467.
године. У: Саопштења XX-XXI, Београд.
- Кнежевић Б. (1990). Манастири у нахији Брвеник по турским пописима из прве
половине XVI века. У: Зборник Матице српске за ликовне уметности 26, Нови
Сад.
- Кнежевић Б. (1993-1994). Друштво и уметност у Источној Србији од 1455. до
1586. године. У: Зборник Матице српске за ликовне уметности 29-30, Нови Сад.

256
- Кнежевић Б. (1997). Плоча са двојезичним натписом из 1218. године у
Витовници. У: Саопштења XXIX, Београд.
- Ковачевић Љ., Јовановић Љ. (1894). Историја српског народа, Београд.
- Ковачевић Љ. (1900). Неколика питања о Стефану Немањи. У: Глас СКА LVIII,
Београд.
- Ковачевић М. (2008). Средњовековно рударско насеље Плана. У: Гласник
Друштва конзерватора Србије 20, Београд.
- Кoматина И. (2016). Црква и држава у српским земљама од XI до XIII века,
Београд.
- Кораћ В. (1975). Место Придворице у рашкој архитектури. У: Рашка баштина
1, Краљево.
- Кораћ В. (1976). Студеница Хвостанска, Београд.
- Косановић С. (1871). Српске старине у Босни. У: Гласник СУД XXIX, Београд.
- Костић П. (1922). Документи о буни смедеревског епископа Павла против
потчињавања Пећке патријаршије архиепископији Охридској. У: Споменик СКА
LVI, Београд.
- Крсмановић Б. (2001). Успон војног племства у Византији XI века, Београд.
- Крстић А. (2002). Кучево и Железник. У: Историјски часопис XLIX, Београд.
- Крстић А. (2006). Поседи манастира Дренче и Ждрела у Браничеву у време
кнеза Лазара. У: Историјски часопис 53, Београд.
- Крстић А. (2007). Град Некудим и Некудимска власт. У: Историјски часопис
LV, Београд.
- Крстић А. (2010). Жрнов. У: Лексикон градова и тргова средњовековних српских
земаља (С. Мишић). Београд.
- Крстић А. (2011). Пад Србије из угла освајача: Ашикпашазаде и Дурсун-бег. У:
Пад српске деспотовине 1459. године, Београд.
-Лазић А. (1928). Економски центри Хомоља и Звижда. У: Гласник Географског
друштва XIV, Београд.
- Лазић А. (1939). Насељавање и развитак насеља у средњем и горњем Пеку. У:
Гласник Географског друштва XXV, Београд.
- Лапчевић Д. (1922). Четири жупе – прилог за истраживање. У: Гласник
Географског друштва 7-8, Београд.
- Лапчевић Д. (1926). Из ужичког краја, Београд.
- Lascaris М. (1935). Actes serbes de Vatopedi, Byzantinoslavica VI, Prague.
- Лемајић Н. (2007). Белешке арапског историчара и путописца Ал Масудија о
Словенима. У: Споменица Историјског архива Срема 6, Сремска Митровица.
- Лемајић Н. (1995). Срби у Срему и њихови прваци од краја XV до краја XVI
века. У: Зборник за историју Матице српске 52, Нови Сад.
- Лома А. (1981). Прилог проучавању античког слоја у хидронимији сверозападне
Србије. У: Četvrta jugoslovenska onomastična konferenca, Zbornik radova, Ljubljana.
- Лома А. (1984). Старим путевима. У: Ономатолошки прилози V. Београд.
- Лома А. (1986). Загорје Стефана Белбужевића. У: Зборник Историјског музеја
Србије, Београд.

257
- Лома А. (1990). Рани слојеви хришћанских топонима на старосрпском тлу. У:
Ономатолошки прилози XI, Београд.
- Loma А. (1993). Podunavska prapostojbina Slovena legenda ili istorijska realnost? У:
Јужнословенски филолог XLIX, Београд.
- Лома А. (2003). О имену Вишеграда. У: Земља Павловића. Бања Лука – Српско
Сарајево.
- Лома А. (2011). Топономастичка сведочанства Бањске хрисовуље. У: Повеља
краља Милутина манастира Бањска, Ђ. Трифуновић, Београд.
- Љубинковић М. (1970). Некропола цркве Св. Петра код Новог Пазара. У:
Зборник народног музеја VI, Београд.
- Љубинковић Р. (1984). Црква Светог Николе у Станичењу. У: Зограф 15,
Београд.
- Ljubić S. (1875). Opis jugoslovenskih novaca, Zagreb.
- Mavrodinov N. (1940). Remarques sur les inscriptions du resor de Nagy-Szent
Miklos. У: Известија на Балгарското историческо дружество XVI-XVIII,
Софија.
- Мадас Д. (1980). Остаци средњовековне цркве у Славковици. У: Рашка
баштина 2. Краљево.
- Мадас Д., Гајић А. (1983). Надгробне плоче и гробови ктитора цркве
Богородице Пречисте у комплексу Ждрела у Горњачкој клисури. У: Саопштења
XV, Београд.
- Мадас Д. (1984). Славковица. Крагујевац.
- Мадас Д. (1991). Сребрни прстен рудничког властелина Николе Косијера. У:
Саопштења XXII-XXIII. Београд.
- Мадас Д. (1996). Средњовековно Ждрело – Десисалићи и Коувети. У:
Viminacium 10, Пожаревац.
- McDaniel G. (1982-1983). On Hungarian-Serbian Relations in the Thirteenth
Century: John Angelos and Queen Jelena. У: Ugarn-Jahrbuch 12.
- Marković M. (1966). Geografsko istorijski imenik naselja Vojvodine, Novi Sad.
- Максимовић Љ. (1981). Тријумф Византије почетком XI века. У: Историја
српског народа 1, Београд.
- Максимовић Д., Поламаревић Д. (1987). Марково кале код Врања. У: Врањски
гласник XX, Врање.
- Максимовић Љ. (1997). Организација византијске власти у новоосвојеним
областима. У: Зброник радова Византолошког института XXXVI, Београд.
- Марић Р. (1955). Прилози античкој историји Србије. У: Старинар III-IV,
Београд.
- Марјановић Ч. (2001). Историја српске цркве, Београд.
- Matković P. (1884). Putovanja po Balkanskom poluotoku XVI vieka. У: Rad JAZU,
LXXI, Zagreb.
- Мијатовић С. (1930). Ресава, Београд.
- Мијатовић М. С. (1948). Белица, Београд.
- Мијушковић С. (1967). Љетопис попа Дукљанина, Титоград.
- Miklosich F. (1858). Monumenta Serbica, Viennae.

258
- Миленковић М. (1996). Позлаћена апликација са локалитета Орашје – Црквина.
У: Гласник САД 11, Београд.
- Миливојевић В. (2011). Венчац – прилози за старију историју. У: Шумадијски
записи IV-V, Аранђеловац.
- Милићевић Ђ. М. (1868). Путничка писма с разних страна Србије, Београд.
- Милићевић Ђ. М. (1876), Кнежевина Србија I, Београд.
- Милићевић Ђ. М. (1884). Кнежевина Србија, Београд.
- Милојевић С. М. (1871). Путопис дела праве (старе) Србије, Београд.
- Милојевић С. М. (1872). Путопис дела 'Праве Србије' од млогих сада тако зване
'Старе Србије', Београд.
- Милосављевић В. (2014). Црква у Баноштру, Сремски Карловци – Ниш.
- Милутиновић В., Марић М. (2012). Територијално разграничење средњовековне
жупе Јехошанице. У: Наша прошлост 13, Краљево.
- Миљковић Бојанић Е. (2004). Смедеревски санџак 1476-1560, Београд.
- Миљковић Е., Крстић А. (2007). Браничево у XV веку, Пожаревац.
- Миљковић Е. (2010). Ресава. У: Лексикон градова и тргова средњовековних
српских земаља, Београд.
- Минић Д., Ковачевић М. (1969). Песача, некропола, средњи век. У: Старе
културе у Ђердапу, Београд.
- Минић Д. (2000), Археолошки подаци о манастиру Жичи. У: Манастир Жича,
Краљево.
- Мирковић Л., Башић М. (1988). Стара српска књижевност 3, Београд.
- Mirković M. (2006). Sirmium, Sremska Mitrovica.
- Митић М. (1993). Данило: Приче о краљевима српског средњег века, Ниш.
- Митић М. (2004). Истините приче о краљевима српског средњег века, Ниш.
- Митошевић Д. (1991). Манастир Брадача. У: Viminacium 6, Пожаревац.
- Михајловић М. (1975). Зидна декорација новопавличке цркве. У: Рашка
баштина 1, Краљево.
- Михајловић К. (1986). Јаничарове успомене или турска хроника, Ђ. Живановић,
Београд.
- Михаљчић Р. (1989). Крај српског царства, Београд.
- Михаљчић Р. (2001). Изворна вредност старе српске грађе, Београд.
- Мишић С. (1999). Земља у држави Немањића. У: Годишњак за друштвене
студије IV, 2-3, Београд.
- Мишић С. (2002). Југоисточна Србија средњег века, Врање.
- Мишић С. (2006). Територијална организација Браничева (XII-XV век). У:
Браничево кроз војну и културну историју Србије I-3, Пожаревац.
- Мишић С. (2007). Поседи великог великог логотета Стефана Ратковића. У:
Моравска Србија, Крушевац.
- Мишић С. (2009). Жупа и нахија Сенице у средњем веку: У: Милешевски
зборник 8, Пријепоље.
- Мишић С. (2011). Насељеност Црне реке и Тимока у XV веку. У: Браничево у
историји Србије, Пожаревац.

259
- Мишић С., Ђокић Н. (2011). Капија Поморавља у историјској и војној
стратегијској географији. У: Капија Поморавља, Варварин.
- Мишић С. (2012 а). Никава – загонетна област Јована Кинама. У: Византијски
свет на Балкану, књ. II, Београд.
- Мишић С. (2012 б). Дубраве у средњовековној Србији. У: Београдски
историјски гласник 3, Београд.
- Мишић С. (2014). Историјска географија српских земаља, Београд.
- Мишковић Ј. (1880). Хидрографија независне кнежевине Србије. У: Географија
независне кнежевине Србије 1, Београд..
- Мишковић Ј. (1887). Неки стари градови и њихове околине у Краљевини Србији.
У: Старинар IV, Београд.
- Мишковић Ј. (1898). Косовска битка. У: Ратник 1898, Београд.
- Мишковић Ј. (1899). Букуља и Венчац. У: Годишњица Николе Чупића, Београд.
- Младеновић А. (2003). Повеље кнеза Лазара, Београд.
- Mošin V. (1950). Ljetopis popa Dukljanina, Zagreb.
- Мошин В., Ћирковић С., Синдик Д. (2011). Зборник средњовековних ћириличних
повеља и писама Србије, Босне и Дубровника, I, Београд.
- Мргић-Радојчић Ј. (2002). Доњи Краји. Крајина средњовековне Босне, Београд.
- Мргић Ј. (2008). Северна Босна 13-16. век, Београд.
- Мргић Ј. (2000). Жупе и насеља „земље“ Усоре. У: Југословенски историјски
часопис 1-2, Београд.
- Мркобрад Д. (1997). Средњовековно рударство на простору источне Србије. У:
Археологија источне Србије, Београд.
- Мушовић Е. (1980). Сјеничка нахија у XVI веку. У: Новопазарски зборник 4,
Нови Пазар.
- Мушовић Е. (1981). Нахија Јелач у XVI веку. У: Новопазарски зборник 5, Нови
Пазар.
- Мушовић Е. (1987). Нахија Звечан у XVI веку. У: Новопазарски зборник 11, Н.
Пазар.
- Недељковић М. (1996). Записи о Шумадији, Крагујевац.
- Недељковић М. (2000). Записи о Шумадији, Књига II. Београд.
- Нешковић Ј. (1984). Ђурђеви Ступови у Расу, Краљево.
- Нешковић Ј., Николић Р. (1987). Петрова црква у Новом Пазару, Београд.
- Николај. (1991). Охридски пролог, Ваљево.
- Николајевић K. (1999). Првих пет векова српске историје, Београд.
- Николић М. (1976). Властелинство свете Богородице на Љевиши. У:
Историјски часопис XXIII, Београд.
- Николић М. (1979). Ренесанса Птоломејеве географије. У: Monumenta
cartographica Jugoslaviae, II, Београд.
- Николић Р. (1903). Околина Београда. У: Насеља и порекло становништва 2,
Београд.
- Николић Р. (1905). Пољаница и Клисура, Београд.
- Николић Р. (1912). Крајиште и Власина, Београд.

260
- Николић Р. (1997). Доситеј, књижевник и зограф деспота Стефана Лазаревића
(1389-1427) и творац прекрасног и свеблагонарочитог фреско-сликарство
Каленића и Манасије. У: Гласник ДКС 21, Београд.
- Николова М. (1986). Езиково-исторически бележки врху речното и селишното
име Арчар. У: Известија на музеите в Северозападна Блгарија, 11, Софија.
- Новаковић Р. (1966). О неким питањима подручја данашње Метохије крајем XII
и почетком XIII века. У: Зборник радова Византолошког института IX, Београд.
- Новаковић Р. (1968). Још нека размишљања о обиму Србије IX и X века. У:
Зборник Филозофског факултетат X-1, Београд.
- Новаковић Р. (1979), Четири прилога историји и историјској географији Србије.
У: Зборник Филозофског факултета Х-1, Београд.
- Новаковић Р. (1979). Стримон, Струмен и Заструма. У: Историјски часопис
XXV-XXVI, Београд.
- Novaković R. (1985). Baltički Sloveni u Beogradu i Srbiji, Beograd.
- Новаковић Р. (1992). Још о пореклу Срба, Београд.
- Новаковић Р. (1993). Срби: име Срби кроз време и простор, Београд.
- Новаковић С. (1875). Српски поменици XV-XVIII века, Гласник XLII, Београд.
- Новаковић С. (1877). Земљиште радње Немањине. У: Годишњица Н. Чупића I,
Београд.
- Новаковић С. (1880). Српске области у X и XII веку. У: Гласник СУД 48,
Београд.
- Новаковић С. (1883). Град Вишесав и видинска област. У: Годишњица Н.
Чупића V, Београд.
- Новаковић С. (1908). Охридска архиепископија у почетку XI века. У: Глас 76,
Београд.
- Новаковић С. (1911). Немањићке престонице Рас - Пауни –Неродимља. У: Глас
88, Београд.
- Новаковић С. (1912). Законски споменици, Београд.
- Новаковић С. (1966). Из српске историје, Нови Сад – Београд.
- Новаковић С. (2002). Први основи словенске књижевности, Београд.
- Обрадовић Р. (2003). Цркве и манастири Хомоља, Млаве и Стига, Петровац.
- Обрадовић Р. (2008). Витовница, Пожаревац.
- Олесницки А. (1934). Турски извори о Косовском боју. У: Гласник Скопског
научног друштва XIV, Скопље.
- Orbin М. (1999). Kraljevstvo Slavena, Zagreb.
- Орбин М. (2006). Краљевство Словена, Београд.
- Ostojić I. (1965). Benediktinci u Hrvatskoj i ostalim krajevima, III, Split.
- Острогорски Г. (1998). Историја Византије, Београд.
- Павлов П. (2000). Бунтари и авантјуристи в средновекона Балгарија, Велико
Тарново.
- Павловић Д. (1979). Средњовековне жупе у Западном Поморављу. У: Зборник
радова Народног музеја X, Чачак.
- Павловић Љ. (1991). Колубара и Подгорина, Ваљево.
- Павловић Љ. (1907/1991). Колубара и Подгорина, Ваљево.

261
- Павловић З. (1994). Хидронимски систем слива Јужне Мораве. У: Библиотека
јужнословенског филолога, књ. 10, Београд.
- Павловић З. (1998). Хидроними Србије, Београд.
- Павловић Л. (1966). Манастир Темска, Смедерево.
- Павловић Л. (1970). Надгробни споменик скутоноше Стојана Иановића. У:
Годишњак историјског архива VIII, Шабац.
- Павловић Л. (1980). Историја Смедерева у слици и речи, Смедерево.
- Павловић М. (1928). Грачаничка повеља. У: Гласник Скопског научног друштва,
Скопље.
- Пантелић Д. (1948). Попис пограничних нахија Србије после Пожаревачког
мира. У: Споменик XCI, Београд.
- Панић Д., Бабић Г. (1988). Богородица Љевишка, Београд-Приштина.
- Папазоглу Ф. (1969). Средњобалканска племена у предримско доба, Сарајево.
- Пантелић Д. (1948). Попис пограничних нахија Србије после Пожаревачког
мира. У: Споменик САНУ, XCVI, Други разред 75, Београд.
- Perčić Е. (1999). Ljetopis popa Dukljanina, Bar.
- Петковић В. (1950). Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа,
Београд.
- Петковић Ђ. (2009). Уз немачки превод Новаковићеве расправе о Петрусу. У:
Митолошки зборник 21, Рача.
- Петковић Ж. П. (1984). Рашка – антропографска истраживања, Београд.
- Петковић Р. (1988). Косовска битка – мит, легенда и стварност, Београд.
- Петковић С. (1935). Речник црквенословенскога језика, С. Карловци.
- Петровић Ж. П. (1948). Живот и обичаји народа у Гружи, Београд.
- Петровић П. (1997). Римљани на Тимоку. У: Археологија Источне Србије,
Београд.
- Петровић М. (1990). Тврђава Купиник на Обедској бари. У: Грађа за
проучавање споменика културе Војводина XVI, Нови Сад.
- Петровић М. М. (2002). Нови подаци Никодима химнографа о јереси у Србији и
Босни средњег века. У: Историјски часопис XLVII, Београд.
- Пешикан М., Стијовић С. (1987). О именима из турских пописа Косова у XV
веку. У: Задужбине Косова, Призрен.
- Пешић Р. (1987). Милешева у епском народном певању. У: Милешева у
историји српског народа, Београд.
- Поповић М. (1987). Стари град Рас, Београд.
- Поповић М., Поповић Д. (1998). Пећинска лавра Арханђела Михајла у Расу. У:
Новопазарски зборник 22, Н. Пазар.
- Премовић-Алексић Д. (1985). Латинска црква у Постењу. У: Новопазарски
зборник 9, Н. Пазар.
- Премовић-Алексић Д. (1997). Сјеничка област у XV-XVI веку. У: Зборник
Сјенице 8, Сјеница.
- Премовић-Алексић Д. (2000). Средњовековни манастир Тушимља. У:
Нопозарски зборник 24, Н. Пазар.

262
- Премовић-Алексић Д. (2011). Нахија и насеље Трговиште у попису из 1571.
године. У: Новопозарски зборник 34, Н. Пазар.
- Премовић-Алексић Д. (2014). Археолошка карта Новог Пазара, Тутина и
Сјенице, Н. Пазар.
- Пириватрић С. (1997 а). Самуилова држава, Београд.
- Пириватрић С. (1997 б). Византијска тема Морава и „Моравије“ Константина
VII Порфирогенита. У: Зборник радова Византолошког института XXXVI,
Београд.
- Поповић В. (1975). „Mетодијев“ гроб и епископска црква у Мачванској
Митровици. У: Старинар XXIV-XXV, Београд.
- Поповић В. (1978). Епископска седишта у Србији од IX до XI века. У:
Годишњак музеја града Београда XXV, Београд.
- Поповић М., Иванишевић В. (1988). Град Браничево у средњем веку. У:
Старинар XXXIX, Београд.
- Поповић М. (2000). Владарско боравиште Стефана Немање у Расу. У: Стефан
Немања – Свети Симеон Мироточиви, Београд.
- Поповић М. (2001). Ка проблему средњовековних цркава смедеревског града.
У: Старинар L, Београд.
- Поповић М. (2013). Прилог проучавању топографије византијског Београда у XI
и XII веку. У: Зборник радова Византолошког института, L, Београд.
- Поповић М. (2010). Српска краљица Јелена између римокатоличанства и
православља, Београд.
- Поповић Ј. Д. (1930) Војводина у турско доба. У: Војводина I, Нови Сад.
- Поповић С. (1996). О топониму Наупара. У: Саопштења XXVII-XXVIII,
Београд.
- Popović S. (2001). The Serbian episcopal sees in the thirteenth century. У:
Старинар LI, Београд.
- Поповић В. (2003). Sirmium град царева и мученика, С. Митровица.
- Поповић И. (2007). Историја српскохрватског језика, Београд-Крагујевац-Нови
Сад.
- Поповић М., Премовић-Алексић Д. (1995). Велика Градина у Врсеницама I. У:
Новопазарски зборник 19, Нови Пазар.
- Поповић М., Премовић-Алексић Д. (1996). Велика Градина у Врсеницама II. У:
Новопазасрски зборник 20, стр. 179-181;
- Поповић М. (1996). Градина у Врсеницама. У: Старинар XLVII, Београд.
- Поповић М., Премовић-Алексић Д. (2000). Велика Градина у Врсеницама III. У:
Новопазарски зборник 24, Нови Пазар.
- Поповић М., Премовић-Алексић Д. (2001). Велика Градина у Врсеницама IV,
Новопазарски зборник 25, Нови Пазар.
- Prvanović S. (1957). Ko je bio hrvatski knez Borna (Da li je poreklom iz Istočne
Srbije). У: Rad 311, Zagreb.
- Првановић С. (1970). Порекло Тимочана и тимочког дијалекта. У: Развитак 6,
Зајечар.
- Првановић С. (1973)., Тимочке старине, Зајечар.

263
- Првовенчани Стефан. (1988). Сабрани списи, Љ. Јухас-Георгијевска, Београд.
- Премовић Д. (2007). Печат кнеза Стројимира. У: Савиндан 17, Пријепоље.
- Прокић Р. (1986). Средњовековна архитектура петрушке области, Крагујевац.
- Пурковић М. (1940). Попис села у средњовековној Србији. У: Годишњак
Скопског филолошког факултета IV, Скопље.
- Пурковић М. (1978). Кнез и деспот Стефан Лазаревић, Београд.
- Пуцић М. (1862). Споменици србски I, Београд.
- Ravić S. (1981). Gde se nalazila Dostinika?. У: Vesnik Vojnog muzeja 27, Beograd.
- Радан-Јовин М. (1969). Однос утврђења и објеката у комплексу манастира
Студенице. У: Саопштења VIII, Београд.
- Радивојевић Т. (1911). Лепеница, Београд.
- Радивојевић Т. (1930). Лепеница, Београд.
- Радовановић Љ., Ђорђевић М. (2000). Хомоље, Жагубица.
- Радојковић Б. (1969). Накит код Срба, Београд.
- Радојчић Н. (1960). Законик цара Стефана Душана, Београд.
- Радојчић Ђ. Сп. (1927). Манастир Поганово. У: Богословље II-1, Београд.
- Радојчић Н. (1962). Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића, Београд.
- Радојчић Н., Старчевић О. (2003). Извештај са сондажног рекогносцирања
локалитета Градина на Венчацу. У: Шумадијски записи 1, Аранђеловац.
- Радојичић С. (1975). Темнићки натпис. У: Узори и дела старих српских
уметника, Београд.
- Радоњић Ј. (1941). Споразум у Тати 1426. и српско-угарски односи од 13. до 16.
века. У: Глас СКА 187, Београд.
- Радоњић Ј. (1930). Србија и Угарска у средњем веку. У: Војводина I, Нови Сад.
- Рацков Д. (2002). Манастир Месић, Н. Сад.
- Рајић Ј. (1794). Историја разних славенских народов најпаче Болгар, Хорватов и
Сербов..., III, Wien.
- Рајић Ј. (1795). Историја разних славенских народов најпаче Болгар, Хорватов и
Сербов..., IV, Wien.
- Ракић М. (1905). Качер, Београд.
- Ракић З. (2007). Црква Светог Јована Претече у Црколезу, Београд.
- Ракоција М. (1987). Црква Свете Богородице на Вражјем камену. У:
Саопштења XIX, Београд.
- Ракоција М. (1991). Црква у Горњем Матејевцу код Ниша. У: Саопштења
XXII-XXIII, Београд,
- Ratkos P. (1964). Pramene k dejinam Vel’kej Moravy, Bratislava.
- Rački F. (1881). Hrvatska prije XII vieka. У: Rad JAZU, LVI, Zagreb.
- Rački F. (1867). Prilozi za zbirku srpskih i bosanskih listina. У: Rad JAZU, I,
Zagreb.
- Рашковић Д. (2002). Рановизантијски археолошки локалитети и комуникације у
ширем крушевачком окружју. У: Трећа конференција византолога, Београд-
Крушевац.
- Рибар Т. (2009). Западне стране у средњовјековној босанској држави, Београд.
- Ристић В. (1996). Моравска архитектура, Крушевац.

264
- Ризнић М. (1888). Старински остаци у Срезу звишком (Окр. Пожаревачки). У:
Старинар V, Београд.
- Рокаи П., Ђере З., Пал Т., Касаш А. (2002), Историја Мађарске, Београд.
- Рокаи П. (1975). Из средњовековне историје Новог Сада. У: Зборник за
историју Матице српске 11, Нови Сад.
- Рокаи П. (1983). Бродови на Дунаву. У: Пловидба на Дунаву и његовим
притокама кроз векове, Београд.
- Руварац И. (1867). Житије светог цара Уроша од Пајсија, пећког патријарха. У:
Гласник V, Београд.
- Сава Немањић (1997). Житије светог Симеона. У: Стара српска књижевност,
Љ. Јухас-Георгијевска, Београд.
- Свети Сава (1998). Сабрана дела, Београд.
- Сегон М. (1996). Мартин Сегон, „Мало дело поштованог господина господина
Мартина де Сегонис“. У: Књижевност Црне Горе од XII до XIX вијека, Цетиње.
- Sedov V. V. (2013). Sloveni u ranom srednjem veku, Novi Sad.
- Симић Г. (2012). Средњовековни град Голубац, Београд.
- Симић-Лазар Д. (2000). Манастир Каленић, Крагујевац.
- Симоновић Ђ. (1980). Топономастика раваничког властелинства са посебним
освртом на поседе у околини манастира. У: Гласник Етнографског института
XXIX, Београд.
- Синдик Д. (1972). Ко је аутор оснивачке повеље храма Св. Николе у Хвосну. У:
Историјски часопис XIX, Београд.
- Скок П. (1936). Из топономастике Јужне Србије. У: Гласник Скопског ученог
друштва XV-XVI, Скопље.
- Skok P. (1971-1973). Etimologijski riječnik hrvatskog ili srpskog jezika, Zagreb.
- Skok P. (1955). Toponomastički problemi. У: Историјски часопис V, Београд.
- Слијепчевић Ђ. (1991). Историја српске православне цркве, I, Београд.
- Smičiklas T. (1905). Codex diplomaticus regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae, III,
Zagreb.
- Smičiklas Т. (1906). Codex diplomaticus regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae, IV,
Zagreb.
- Соловјев А. (1927). Повеља краља Душана о манастиру Св. Николе у Врањи. У:
Прилози за КЈИФ 7, Београд.
- Соловјев А. (1935). Непозната повеља деспота Стефана Ватопеду. У:
Југословенски историјски часопис, I, св. 1-4, Љубљана-Загреб-Београд.
- Соловјев А. (1939). Предавања из историје словенских права, Београд.
- Спремић М. (1994). Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба, Београд.
- Срећковић П. (1875). Путничке слике I. Косово, Београд.
- Срећковић П. (1882). Чеслав, Београд.
- Срећковић П. (1884). Историја српског народа I, Београд.
- Станишић В. (2006). Увод у индоевропску филологију, Београд.
- Станојевић С. (1929). Народна енциклопедија I- IV, Загреб.
- Стевовић И. (2006). Каленић, Београд 2006.
- Стевовић И., Цветковић Б. (2007). Манастир Каленић, Београд.

265
- Стефан Првовенчани. (1988). Сабрани списи, Љ. Георгијевски-Јухас, Београд.
- Стефановић-Караџић В. (1969). Сабрана дела, књ. осам, Београд.
- Stipčević A. (1989). Iliri, Zagreb.
- Стричевић Ђ. (1953). Рановизантијска црква код Куршумлије. У: Зборник
радова Византолошког института 2, Београд.
- Стојановић Љ. (1890). Стари српски хрисовуљи, акти, биографије, летописи,
типици, записи и др. У: Споменик III, Београд.
- Стојановић Љ. (1902/1982). Стари српски записи и натписи I, Београд.
- Стојановић Љ. (1905/1984). Стари српски записи и натписи III, Београд.
- Стојановић Љ. (1923). Стари српски записи и натписи, IV, Београд.
- Стојановић Љ. (1922). „Требник“ манастира св. Тројице код Пљеваља. У:
Споменик СКА 52, Београд.
- Стојановић Љ. (1927). Стари српски родослови и летописи, Београд-Ср.
Карловци.
- Стојановић Љ. (1929). Старе српске повеље и писма I, Београд-Сремски
Карловци.
- Stojaković M. (1987). Braničevski tefter, Beograd.
- Stojanovski А. (1985). Vranjski kadiluk u XVI veku, Vranje.
- Стојковски Б. (2008). Бачки жупан Вид. У: Споменица Историјског архива
„Срем“, 7, С. Митровица.
- Суботин-Голубовић Т. (1987). Култ светог Ахилија Лариског. У: Зброник
радова Византолошког института XXVI, Београд.
- Thalloczy L., Aldasy A. (1907). Magyarorszag melltektartomamanyainak
okleveltara, II, Budapest.
- Тодић Б. (1998). Српско сликарство у доба краља Милутина, Београд.
- Томовић Г. (18. 01. 1985). Нови натпис. У: Напред. Ваљево.
- Томовић Т. (1987). Спотски забел Чрмањ. У: Историјски часопис XXXIV,
Београд.
- Томовић Г. (1989). Историја Титовог Ужица, Т. Ужице.
- Томовић Г. (1991). Територија Србије на картама до 1600. године. У: Србија и
суседне земље на старим географским картама, Београд.
- Томовић Г. (1993). Надгробни натпис војводе цара Душана из Чачка. У:
Богородица градачка у историји српског народа. Чачак.
- Томовић Г. (1994). Врање и околина у средњем веку. У: Девет векова Врања,
Врање.
- Томовић Г. (1997). Натпис на цркви Светог Луке у Котору из 1195. године. У:
Црква Светог Луке кроз вјекове, Котор.
- Томовић Г. (2000). Жупа Морава и нахија Морава. У: Рудо Поље – Карановац –
Краљево, Краљево – Београд.
- Томовић Г. (2003). Жупе у средњовековној српској држави. Рукопис докторске
дисертације, Београд.
- Томовић Г. (2008). Ресавска метохија и нахија Ресава. У: Деспот Стефан и
његова Манасија, Деспотовац.

266
- Томовић Г. (2009). Посед српског властелина Детоша у XIV веку. У:
Историјски часопис LVIII. Београд.
- Томовић Г. (2012). Жичко властелинство. У: Наша прошлост 13, Краљево.
- Томовић Г. (2003). Крстац – средњовековно име Шар-планине. У: Вардарски
зборник 2, Београд.
- Тотев Т. (1966). За един паралел на чашата на Сивин жупан от Преслав. У:
Археологиаја VIII-1, Софија.
- Трбуховић В. (2014). Око убикације средњовекјовног града „Мачо“. У: Museum
5, Шабац.
- Ћирковић С. (1990). Србија уочи битке на Косову. У: Косовско-метохијски
зборник 1, Београд.
- Ћирковић С. (1994). Образовање српске државе. У: Историја српског народа I,
Београд.
- Ћоровић В. (1929). Подела власти између краљева Драгутина и Милутина,
1282-1284. године. У: Глас САНУ 136, Београд.
- Трајковић Д. (1961). Немањина Дубочица, Београд.
- Трбуховић В. (1970). Ка пореклу Лувита. У: Старинар XXI, Београд.
- Трифуновић Ђ. (1964). Ћирило и Методије, Житија – Службе – Канони –
Похвале, Београд.
- Трифуновић Ђ. (2009). Ћирило и Методије. У: Прилози језичком и књижевном
образовања, Зборник 1. Београд.
- Трифуноски Ф. Ј. (1954). Средњевековна жупа Иногошта. У: Годишен зборник
7, Скопје.
- Трифуноски Ј. (1955). Скопско Поље, Београд.
- Трифуновски Ф. Ј. (1963). Врањска котлина, II, Скопје.
- Тричковић Р. (1983). Галипољски Срби и Јагодина. У: Историјски часопис
XXIX-XXX, Београд.
- Thwrocy De Ј. (1930). Chronika Hunagarorum, Schwandtner I. У: Ј. Радонић,
Србија и Угарска у средњем веку. У: Војводина I, Н. Сад.
- Троношац Јосиф (2008). Троношки родослов, Шабац.
- Трубачов О. (2006). Етногенеза и култура древних Словена, Београд.
- Ћирковић С. (1968). Голубац у средњем веку, Пожаревац.
- Ћирковић С. (1969 а). Православна српска црква у средњовековној српској
држави. У: Споменица о 750-годишњици аутокефалности, Београд.
- Ћирковић С. (1969 б). Civitas Sancti Demetrii. У: Сремска Митровица, Ср.
Митровица.
- Ћирковић С. (1981). Србија између Византијског царства и Бугарске. У:
Историја српског народа I, Београд.
- Ћирковић С. (1984). Владарски дворови око језера на Косову. У: Зборник за
ликовне уметности Матице српске 20, Нови Сад.
- Ћирковић С. (1985). Средњовековна прошлост данашњег Косова. У: Зборник
Филозофског факултета XIII, Београд.
- Ћирковић С. (1994 а). Српска властела у борби за обнову Деспотовине. У:
Историја српског народа II , Београд.

267
- Ћирковић С. (1994 б). Србија између Византијског царства и Бугарске. У:
Историја српског народа I, Беоиград.
- Ћирковић С. (1994 ц). Образовање српске државе. У: Историја српског народа
I, Београд.
- Ћирковић С. (1995). Неваде непознати утврђени град у Србији. У: Историјски
гласник 1-2. Београд.
- Ћирковић С. (2004). Срби међу европским народима, Београд.
- Ћирковић С., Михаљчић Р. (2002). Лексикон српског средњег века, Београд.
-Ћирковић С. (2008). Земља Мачва и град Мачва. У: Прилози КЈИФ LXXIV, 1-4,
Београд.
- Ћоровић В. (1933). Историја Југославије, Београд.
- Ћоровић В. (1989). Историја Срба I, Београд.
- Ћоровић В. (2005). Илустрована историја Срба 1, Београд
- Ћоровић-Љубинковић М. (1978). Ка проблему словенизације Београда и
Северне Србије. У: Годишњак града Београда XXV, Београд.
- Урошевић А. (1931). Гњилане. У: Гласник Српског географског друштва XVII,
Београд.
- Урошевић А. (1935). Горња Морава и Изморник, Београд.
Урошевић А. (1937). Јањево – антропогеографска истраживања. У: Гласник
Скопског научног друштва XIV, Скопље.
- Урошевић А. (1956). О исчезлом селу Куманово на Косову. У: Гласник Музеја
Косова и Метохије 1, Приштина.
- Урошевић А. (1990). Косово, Приштина.
- Hadžibegić H., Handžić A., Kovačević E. (1972). Oblast Brankovića, Sarajevo.
- Храбак Б. (1980). Трговачке и саобраћајне везе Н. Пазара. У: Новопазарски
зборник 4, Н. Пазар.
Храбак Б. (1995). О идентификацији Раса са Новим Пазаром. У: Новопазарски
зборник 19, Н. Пазар.
- Храбак Б. (2007). Војнуци у Трговишту (Рожају), Бихору, удимљи, Пећи и
Клопотнику 1485. године. У: Новопазарски зборник 30, Н. Пазар.
- Храбак Б. (2010). Трговиште (XIV и XV век). У: Новопазарски зборник 33, Н.
Пазар.
- Fejе G. (1844). Genus, incunabula et virtus Joannis Corvini de Hunyad, Budae.
- Ферјанчић Б. (1969). Сирмијум у доба Византије. У: Сремска Митровица, Ср.
Митровица.
- Филозоф К. (1936). Живот деспота Стефана Лазаревића. У: Л. Мирковић,
Старе српске биографије XV и XVII века, Београд.
- Филозоф К. (1989). Житије деспота Стефана Лазаревића, Г. Јовановић,
Београд.
- Филиповић М. (1960). Таково, Београд, 232.
- Филиповић М. (1997). Насеља и порекло становништва Таковског среза. Горњи
Милановац.
- Филиповић Н. (1970). Неколике биљешке око Смедерева. У: Зборник
ослобођења градова 1862-67, Београд.

268
- Handžić А. (1986). Dva prva popisa Zvorničkog sandžaka, Sarajevo.
- Харди Ђ. (2010). Присуство породице Другет на тлу јужне Угарске током прве
половине XIV века. У: Споменица Историјског архива Срема 9, Ср. Митровица.
- Харди Ђ. (2006). Виљем Другет – закупац мале и велике десетине у „сремској
земљи“ 1330. године. У: Споменица Историјског архива Срема 5, Ср.
Митровица.
- Харди Ђ. (2009). Господари и банови оностраног Срема и Мачве у XIII веку. У:
Споменица историјског архива Срема 8, Ср. Митровица.
- Hadžibegić H., Handžić A., Kovačević E. (1972). Oblast Brankovića, opširni
katastarski popis iz 1455. godine, Sarajevo.
- Храбак Б. (1960). Средњовековни рудник и трг Рудишта под Авалом. У:
Гласник Музеја града Београда III, Београд.
- Храбак Б. (2000). Беле Цркве - манастирски трг сребра копаоничких рудника у
XIII-XIV веку. У: Куршумлија кроз векове, Београд.
- Цветковић Б. (2009 а). Манастир Руденице: Нови налази. У: Жупски зборник 4,
Александровац.
- Цветковић Б. (2009 б). Руденица и Каленић: „двојна“, групна или сукцесивна
ктиторија? У: Саопштења XLI, Београд 2009.
- Цвијић Ј. (1922). Балканско полуострво и јужнословенске земље, Београд.
- Cermanović-Kuzmanović А., Srejović D. (1992). Leksikon religija i mitova drevne
Evrope, Beograd.
Црнчевић Д. (2007). О првобитној функцији цркве Успења Пресвете Богордице у
Смедереву. У: Историјски часопис LIV, Београд.
- Цуњак М., С. Вукашиновић С. (1995). Српски православни манастир Брадача,
Пожаревац – Мало Црниће.
- Цуњак М., Јордовић Ћ. (2002). Средњовековни град Голубац, Смедерево.
- Цуњак M. (2011). Смедеревска тврђава, Смедерево.
- Чанак-Медић М. (1982). Из историје Ариља. У: Саопштења XIV, Београд.
- Чанак-Медић М. (1986). Архитектура Немањиног доба I, Београд.
- Чанак-Медић М. (1995). Архитектура прве половине XIII века, II, Београд.
- Чанак-Медић М. (2002). Свети Ахилије у Ариљу, Београд.
- Чанак-Медић М. (2006). Ексонартекс цркве Светог Николе у Тргу код
Жагубице. У: Саопштења XXIX, Београд.
- Чанак-Медић М. (2006). Архитектура друге половине XIII века, I, Београд.
- Šabanović H. (1959). Bosanski pašaluk, Sarajevo.
- Шабановић Х. (1964 а). Турски извори за историју Београда. Београд.
- Šabanović H. (1964 б). Krajište Isa-bega Ishakovića, Sarajevo.
- Шафарик Ј. (1878). Хрисовуља цара Душана. У: Гласник СУД 15, Београд.
- Шафарик Ј. П. (1998). О пореклу Словена, Нови Сад.
- Шишић Ф. (1928). Летопис попа Дукљанина, Београд – Загреб.
- Шкаламера Ж. (1991). Картографија Србије и југословенских земаља од XVII
до XIX века. У: Србија и суседне земље на старим географским картама,
Београд.

269
- Шкриванић Г. (1956). Властелинство Св. Стефана у Бањској. У: Историјски
часопис VI, Београд.
- Шкриванић Г. (1957). Област средњовековног Пилота у XIV ст. У: Историјски
часопис VII, Београд.
- Шкриванић Г. (1967). Студеничко властелинство (1183-1190), Богословље
XXVI, 1-2, Београд.
- Шкриванић Г. (1970 а), Раваничко властелинство. У: Историјски часопис XVI-
XVI, Београд.
- Шкриванић Г. (1970 б). Хвостно у средњем веку. У: Зборник Гилозофског
факултета XI-1, Београд.
- Шкриванић Г. (1973). Властелинство великог челника Радича Поступовића. У:
Историјски часопис XX. Београд.
- Шкриванић Г. (1974). Monumenta cartographica Jugoslaviae, I. У: Античке карте,
Београд.
– Шкриванић Г. (1977). Monumenta cartographica Jugoslaviae, II. У:
Средњовековне карте, Београд.
- Schlumberger G. (1884). Sigilographie de l’Empir Byzantin, Paris.
- Шујица М. (1995). О кесару Гргуру. У: Зборник радова Византолошког
института 34, Београд.

270
 О АУТОРУ

Живојин Андрејић је рођен у Рачи, 1950. године, где је завршио основну

школу и гимназију. Завршио је Вишу педагошку школу у Београду, група Тех-
ничко образовање, 1972. године и групу Ликовна уметност, 1977. године. Апсол-
вирао је на Филозофском факултету у Београду а дипломирао на Филозофском
факултету у Косовској Митровици, група Историја уметности, 2003. године.
Објавио је 46 научних и уметничких ауторских књига и публикација, као
и 183. научна рада у земљи и иностранству из различитих друштвених наука и
њихових области: историје уметности, историје, митологије, етнологије, архео-
логије, нумизматике и историје књижевности. Уредио је и приредио за штампу
61. књигу и научне зборнике а његове књиге и радови су цитирани у 114. студија
и књига. Мултидисциплинарност је у модерним друштвеним наукама данас вео-
ма присутна у свету попут оног великог времена Ренесансе или Антике. Та „ре-
несансност“ у српској науци данас је врло ретка појава.
Професор Андрејић је члан Удружења ликовних уметника Крагујевца
(од 1976), Српског археолошког друштва (од 1982), Центра за митолошке студије
Србије (1996), Удружења књижевника Србије (2000) и Academia–e de stinte,
literatura si arte (Oradea–Arad) AСЛA Румуније. Оснивач је и руководилац Ликов-
не колоније „Вишевац” (1985–2003), Рачанских песничких сусрета (1996–2003),
Рачанске књижевне заједнице и Центра за митолошке студије Србије у Рачи
(1996–2016) чију научну публикацију Митолошки зборник приређује и уређује.
Излагао четрдесет и један пут самостално и много пута колективно. Учес-
товао је у раду више Ликовних колонија у земљи. Објавио мапе цртежа: Стара
Рача, Стара Топола и Дубровник. Награђиван је за ликовна дела. Оснивач је и
издавач недељника „Глас Лепенице“ (1991-1992). Био је директор Културног
центра у Рачи, 1993-1997. Учесник је у више емисија научног и образовног про-
грама телевизије, а према књигама Пола миленијума Раче, Шакасте гривне и
Митологија пчеле снимљени су научни филмови ТВ Србије: „Искони Лепенице”,
„Трибалске гривне” и „Њено величанство пчела”. Научнообразовни филм „Три-
балске гривне“ (Les bracelets des Tribals) је примљен на фестивал научног филма
телевизија Европе у Паризу 1996. године, а филм „Њено величанство пчела“ је
освојио прво место на фестивалу Етнографског филма Србије у Кучеву 2010.
године.
На Међународном салону књига у Араду (Румунија) добио је Специјалну
диплому за књигу Витезови реда змаја (2000). У години јубилеја Првог српског
устанка добио Специјалну повељу за књигу Карађорђе и изузетан допринос срп-
ској културној баштини од стране Радио Београда 2, Свесрпског савеза и Књи-
жевног клуба „Карађорђевић” из Београда, 2004. године. Добитник је Јавног
признања – Захвалнице града Књажевца (2008) за свеукупан рад у области

271
археологије, историје уметности, етнологије и митологије а посебно за моногра-
фију Света Богородица – Доња Каменица. За књиге Манастир Велуће и Света
Богородица – Доња Каменица добио је благослов српског патријарха Павла, 2007.
године. Добитник је Благодарја Удружења књижевника Србије, 2016. године и
Повеље Основне школе „Карађорђе“ из Раче поводом 180. година пос- тојања у
групи најуспешнијих ученика са врхунским професионалним резулта- тима,
2016. године.
Заступљен је у Енциклопедији „Просветни радници писци Србије“ и
Електронској енциклопедији „Википедија“ под одредницама Српски историчари,
Српски историчари уметности, Српски сликари, Српски књижевници, Чланови
удружења књижевника Србије, Рођени 1950. и Рачани. Историјски архив Шума-
дије је, поводом 40 година рада Ж. Андрејића и 15 година постојања Центра за
митолошке студије Србије, објавио књигу Предрага Илића Биобиблиографија
Живојина Андрејића.
Центар за митолошке студије Србије је, на предлог академик проф. др
Злате Бојовић и групе факултетских професора, одржао 11. марта 2016. године
научни скуп посвећен Живојину Андрејићу „Мулти дисци- плинарност данас“ а
радови су објављени у Митолошком зборнику 35 (1-2).
Удружење књижевника Србије, Француска 7. у Београду, организовало је
трибину „Уметнички и научни портрет Живојина Андрејића“, 31. марта 2016.
године. Говорили су: Радомир Андрић, председник УКC, песник; Миљурко Ву-
кадиновић, песник, проф. др М. Стојановић, проф. др Р. Петровић, проф. др П.
Јашовић и проф. др Д. Тубић.
Објављене књиге:
- Рача и околина, Крагујевац 1979;
- Таме и свитања, Рача 1980;
- Стара варош Рача, Рача 1982;
- Трговина Свилајнца, Свилајнац 1984;
- Поколењу за незаборав, Рача 1986;
- Баточина и околина, Баточина 1988;
- Пола миленијума Раче, Рача 1989;
- И ништа не дајем, Дубровник – Рача 1989. (збирка песама);
- Средње Поморавље – археолошко рекогносцирање, Рача 1990;
- Загонетна Рамаћа, Рача 1992;
- Велућа, Рача 1993;
- Шакасте гривне, Рача 1993;
- Велућа Драгаша, Београд 1996;
- Гривне живота, Београд 1997;
- Витезови реда змаја, Београд 1999;
- Владари Трибала, Рача 2000;
- Престоно место Рас, Рача 2001;
- Митологија пчеле, Рача 2002;
- Манастир Велуће (монографија), Рача 2002;
- Карађорђе, Рача 2004;

272
- Свети Сава, Рача 2004;
- Црква Рођења Богородице у Баточини, Баточина 2004;
- Света српска лоза, Рача 2005;
- Метафизика Лепенског Вира, Рача 2005;
- Биобиблиографски речник Митолошког зборника, Рача 2006;
- Света Богородице у Доњој Каменици (монографија), Рача 2006;
- Карађорђева колевка, Рача 2006;
- Црква Св. апостола Петра и Павла у Рачи, (монографија) Рача 2007;
- Црква Светог Николе у Рамаћи (монографија), Рача 2010.
- Света српска лоза 2, Рача 2011.
- Доња Каменица – Каран – Велуће – Рамаћа, Цртежи фресака и архитектуре,
Рача 2012.
- Карађорђе – Васкрс Србије, Београд 2013.
- Војвода Павле Цукић и Цукићи, Рача 2014.
- Историја Крагујевца од XII до XIX века, Рача 2015.
- Уснуо будан, (збирка пеасама), Рача 2015.
- Рачанска црква светог Петра и Павла у Раћи, (цртежи архитектуре
и фресака), Рача 2015.
- Богородичина црква у Карану, (монографија), Рача 2016

273
274
ДОНАТОРИ:

- Средња школа „Ђура Јакшић“ Рача (10.000)

- ......... Миленко Радосављевић, Петровац на Млави (10.000)
- Живинарска фарма, Пољопривредно газдинство
Радомир Досковић, Ђурђево – Рача (5.000)
- „Шумадијско зрно“ ДОО, Вучић - ()
- „Шиге“ ДОО, Драган Икодиновић, Рача - ()
- Фото „Карић“, Горан Карић, Рача - ()

- „Рукосад“ ДОО, Саша Ракић, Доњи Лајковац - ()

- „Ђорђевић“ , Вучић - ? ()
- ДОО „Ашић“, Драган Ашић, Рача ()
- Туристичка организација општине Рача - ()
- Библиотека Шабачка, Шабац - (2.200)
- Народна библиотека „Р. Домановић“ Топола (4.400)
- Народна библиотека „Никола Сикимић-Максим“ Кучево (2.200)
- Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ Краљево (2.200)
- Народна библиотека „Вук Караџић“ Крагујевац (2.200)
- Градска библиотека Рума, Рума (2.200)
- ............... Историјски архив Сомбор, Сомбор
- СТР „Три анђела“ Рача - (2.000)
- СЗРТ „Шумадија самопослуга“ Рача - (2.000)
- СТР “Шоле“ Милан Шовић, Рача (2.000)
- СЗТР „Фриго електро Спасић“ Рача (2.000)
- „Спектар“ , Рача - ()
- „Фриго“ , Рача - ()
- Фото-видео „Стојановић прокуција“ Рача (1.000)

ПРЕНУМЕРАНТИ:

- Слободан Марковић, Борци ............. (4.000)

- Аца Животић, Каменово – Петровац на Млави (2.000)
- Ана и Борко Петровић, Рача (1.000)
- Мирјана и Дарко Аџић, Рача (1.000)
- Предраг Ивановић, Рача (1.000)
- Мирослав Дугић, Рача (1.000)
- Дафина Милошевић, Рача (1.000)
- Аксентије Петровић, адвокат, Рача (1.000)
- Грујица Аџић, Рача (1.000)
- Радослав Карић, Ђурђево (1.000)

275
- Мића Илић, Адровац – Рача (1.000)

- Драган Ђорђевић, Рача - ()

- Бранислав Милошевић – Батица, Д. Рача (1.000)

- Агенција „Актива“, Рача (1100)
- Агенција „Профит“, Рача (1000)
- Pekara „Latina 2015“, Valentina Milošević, Rača (1.000)
- СТР „Дисконт“ Снежана Радојковић, Рача (1000)
- „Анима“ Небојша Станојевић, Рача (1.000)
- СТР „Сан“ Душица Петровић, Рача (500)

- Аца Животић-Гера, Каменово (Петровац на Млави) - (2.000)

- Раде Обрадовић, Велики Поповац (Петровац на Млави) – ()

- Миломир Стевић, Крушевац - ()

276
CIP – Каталогизција у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд

277
278