Professional Documents
Culture Documents
Порекло становништва села Мало Крчмаре
Порекло становништва села Мало Крчмаре
Према књигама
Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Мало Крчмаре је са обе стране Рачанског Друма и Потока који долази од Мандића. Оно је по
странама неколико брда међу којима су јаруге и јаружице. Североисточно од села дижу се
Голубица и Висак, који је надвисио сву околину и са кога је врло леп и пријатан поглед на
Шумадију и Поморавље.
Воде.
У Малом Крчмару има шест бунара-извора са живом водом. Зову их по родовима на чијим су
имањима. У Стојковићима је Стојковићки, у Ђурићима – Стојановићки и Гајовски, у Вуловићима –
Ђорђевски и Вуловићки а у Максимовићима Максимовићки Бунар. Како они не задовољавају
сеоске потребе за водом, мештани су почели копати ђермове, којих до сада има седам.
Сеоски Поток не плави ни поља ни куће у селу али му понекад доста штете наносе повремени
поточићи који силазе са Виска и Голубице за време јаких киша, нарочито у влажним годинама.
Земље и шуме.
Поља има довољно за обрађивање и напасање стоке, али шуме је недовољно. Поља, на којима
понегде има и забрана, су удаљена од сеоских кућа највише 5 километара.
Цео сеоки атар Малог Крчмара захвата просстор од 860 хектара. Од тога долази на зиратну земљу
806 а на шуме 54 хектара. Зиратне земље – њиве 642 и ливаде 164 ха.
У атару Малог Крчмара својих имања имају мештани Великог Крчмара, Церовца, Лужница, Сипића
и Бадњевца. Мештани Малог Крчамара имају својих земаља у атарима села Великог Крчмара и
Бадњевца.
Тип села.
Село има четири краја а пети се почео стварати на друму. Вуловићки (Вуловићи) и Ђурићки
(Ђурићи) Крај су на левој а Стојковићки (Стојковићи) и Максимовићки (Максимовићи) на десној
страни Потока. На друму се почео стварати нов, одвојен, пети сеоски крај, где је подигнута школа,
потом, општинска судница и три механе.
Кроз село воде вијугаве улице а на Рачанском Друму оно је правог друмског карактера. Крајеви се
деле на махале где су кућне групе појединих јачих родова. У Вуловићима су три махале: Вуловићи,
Ђорђевићи-Никољци и Томићи-Ђорђевци. У Стојковићима су само Стојковићи, али су у групи и
куће Марковића-Никољаца; у Максимоићима осим њих има свега три куће; у Ђурићима је
Ђурићка Мала и групе кућа Радојичића и Стојановића.
Име селу.
Име Крчмари доводи се са именом Крчмарице Маре из народне песме, настале из времена
Турака. Веле, да је њена крчма била код Баре близу Виска, недалеко од садашњег пута. Народ
село назива Мало и Велико Крчмаре а на питања – одговарају:
-Одакле се?
-Где си био?
-Куда ћеш?
Међутим ова легенда није тачна. Наиме сеоско име донели су са собом Цукићи (Срећковићи) који
су досељени из Крчмара у срезу дежевском, јужно од Новог Пазара. Атрибут „Мало“ да је селу за
разлику од већег села истог имена (Велико Крчмаре), које је са леве стране Рачанског Друма.
Старине у селу.
Мало Крчмаре је основано пре 150 година, истовремено са Великим Крчмарима. Основале су га
две куће – рода Первиза, који се у овом селу зову Томићи-Ђорђевци. Они данас имају 11 домова.
Међу крајевима најстарији је Вуловски и у њему Томићка Мала. Остала три краја су постала у исто
веме, пре око 115 година, у време Кочине Крајине.
У Назначениу 1819. године село је забележено као Крчмари долни, а у Пописнику 1822. године
као Крчмари долњи. У Вуковој Даници записано је правилно као и у Пирховом Путовању као
крчмари горњи (Krtschmari gornji) и у Гавриловићевом Речнику 1846. године као Крчмари мали.
Село је расло упоредо нрађањем, разграњавањем родова и новим досељавањима. У доба Кочине
Крајине добило је 6 одова а после 1815. године 13 родова.
Мало Крчмаре је насељено из 13 области, која су дала следећи број родова: Лепеница -6, Босна -2,
Црна Река -2, Стара Србија -2, леви слив Велике Мораве – 2, а Косово, Ресава, Моравица, Црна
Гора, Бугарска и Нишава по један род.
Сеоски родови дошли су овамо у највећем броју у збегове -8, на женино имање -3, на своје имање
-2, као механџије и дунђери по два рода, у службу -1, доводак -1 и ковач један род.
Порекло породица.
-2253, Симићи (Роми), непознато порекло, досељени 1876. године, Св. Петка.
У селу је 1903. године било 20 родова у 138 кућа са 795 становника, међу којима и један род у
једној кући – цигански. Мало Крчмаре имало је 31. децембра 1910. године 152 дома са 874
становника а на дан 31. јануара 1921. године овде је живело 751 становник.
Заветине су две, Младенци и Врачеви. Литија се носи на Први дан Св. Тројица.
ДОДАТАК: Попис пореских глава (турски тефтер) из 1836. године, архивски документи (омогућио
сарадник портала Порекло Ненад Спасић):