Ландол је насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2011.

у
Ландолу је било 1141 становника (према попису из 2002. било је 1068 становника).

Sadržaj

1 Историја

2 Демографија

3 Хидрографија

4 Биљни и животињски свет

5 Споменици

6 Општинско земљиште

7 Референце

8 Коришћена Литература

9 Спољашње везе

Историја

Село са налази северно од Колара на пиносавској површи, коју пресеца поток. Има трагова на
основи којих се може претпоставити да је Ландол старије насеље. Северно од данашњег села је
Селиште где је по предању, раније било ово село. У близини је и Црквено Брдо за које се мисли да
је ту некада постојала црква. Не може се тачно утврдити када је Ландол основан. Предање говори
да је село засновано за време Турака, да је првобитно било у Селишту, одакле је после одласка
Турака премештено на данашње место. Писане трагове о Ландолу имамо из првих десетина 19.
века. У арачким списковима из тога доба помиње се Ландол који је имао 1818. године 30 кућа, а
1822. 32 куће. Године 1846. Ландол је имао 51 кућу, а по попису из 1921. имао је 182 куће са 994
становника

Предање вели да су на месту данашњег Ландола била ланишта и дуваништа коларских Турака и да
су они првих неколико породица ту населили.

Претпостављали смо да је Ландол старије насеље, али за то нисмо имали правих доказа. Западно
од данашњег села, на неких око 600 метара од села, пролази траса старом цариградског друма,
која је сада асфалтирана. На неких 300 метара од друма, према западу, задњих неколико година,
поред римског, нашло се доста археолошког материјала из средњег века. Нађен је новац кнеза
Лазара, деспота Стефана Лазаревића. Нађено је доста накита и прстења од XII - XV века. Нађене су
и наушнице из тог периода, привесци, дугмад и доста кукица за опанке. Пронађено је доста
пољопривредних алатки. На основу археолошког материјала са сигурношћу можемо тврдити да је
то локалитет средњевековног Ландола. Најстарији су досељеници Дабровићи (данас са разним
презименима) чији се предак Витор доселио из Арнаутпоповца (млавски пожаревачки). Дошао је,
веле, најпре у Коларе, одакле га Турци пошаљу овамо на своја ланишта, где се населили и подигне
колибу. За њим су дошли Петројевићи, Јеремићи, Јеремићи-Вукашиновићи, старином из
Херзеговине. Из Херцеговине су дошли у Брусницу (таковски руднички), одакле су, пошто су
бобили неке Турке, морали бежати. Склонили су се најпре у Умчаре, затим у Коларе. Али како су
их Турци, чије су рођаке побили, гонили и по слави хтели пронаћи, то они по свету коларских
Турака промене славу и оду на њихова ланишта. Остале су породице дошле доцније и то од
Видина, Вучитрна и Битоља, Затим из околних села села, па из околине Ниша, од Тетова итд.

До 1860. село није имало школу, већ су деца ишла у Коларе. Године 1890. школа је смештена у
зграду општинске суднице, која је служила до 1923. када је подигнута нова школа. Село није
имало своју цркву, црква у Коларима била је заједничка. Године 1902. основана је Земљорадничка
Кредитна Задруга. .(подаци датирају од 1718-1925. г)[1][2]

Демографија

У насељу Ландол живи 957 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,0
година (43,5 код мушкараца и 46,6 код жена). У насељу има 374 домаћинства, а просечан број
чланова по домаћинству је 3,05.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија

Година Становника

1948. 1163 [3]

1953. 1224

1961. 1185

1971. 972

1981. 1006

1991. 954 919

2002. 1103 1068

2011. 1141
Етнички састав према попису из 2002.[4]

Срби

1.041 97,47%

Црногорци

16 1,49%

Македонци

2 0,18%

Бугари

2 0,18%

Хрвати

1 0,09%

Руси

1 0,09%

Албанци

1 0,09%

Југословени

1 0,09%

непознато

2 0,18%
Становништво према полу и старости [5]

м ж

? 3

80+ 11

17

75-79 20

40

70-74 26

29

65-69 34

35

60-64 28

35

55-59 33

 
31

50-54 39

33

45-49 53

46

40-44 21

34

35-39 36

28

30-34 29

36

25-29 44

32

20-24 37

33
15-19 28

30

10-14 22

28

5-9 32

34

0-4 23

27

просек 41.0 42.8

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.

Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.

Број домаћинстава 227 247 268 240 259 268 323

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.

Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више

Просечан број чланова

Број домаћинстава 55 76 61 51 37 25 10 4 4 -
3.30

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол Укупно Неожењен/

Неудата Ожењен/
Удата Удовац/

Удовица Разведен/

Разведена Непознато

Мушки 442 113 288 27 13 1

Женски460 71 286 94 9 -

Становништво према делатности коју обавља

Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена

Прерађивачка индустрија Производња и снабдевање... Грађевинарство
Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе

Мушки 238 81 - - 86 2 6 20 1 5

Женски129 55 - - 17 2 3 23 2 4

Оба 367 136 - - 103 4 9 43 3 9

Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање

Здравствени и социјални рад Остале услужне активности Приватна домаћинства
Екстериторијалне организације и телаНепознато

Мушки - 3 6 3 8 1 - - 16

Женски- 3 2 5 6 2 - - 5

Оба - 6 8 8 14 3 - - 21

Атар села Ландол наслања се на побрђа која су погодна за гајење винограда и воћа. Равнице су
поред бившег Цариградског друма и у долини реке Раље. У средини села, поред ландолског
потока, на неколико метара дубине има угља. Пре Другог светског рата угаљ је вађен на имању
Петра Стојадиновића и Ђорђа Пантића.

Хидрографија

На западној страни сеоског атара, упоредо са аутопутем, тече река Раља, која атар села Ландола
дели од атара села Биновца. У новије време река Раља је каналисана, а на многим местима
исправљена, тако да више не кривуда. Река раља извире код села Парцана (Космај) и улива се у
реку Језаву, између села Враново и Радинца у смедеревској општини. У реку Раљу улива се
Ландолски поток, који одводи воду свих осталих потока у селу као што су: Давидолски поток,
Лештарски поток и Рибник. До пре неколико година у атару Раље постојала је и речица Млака,
која се уливала у старо корито реке Раље, али када је пре неколико година ископан канал за
одвођење подземних вода и реке Раље регулисане, Млака је пресушила.

Биљни и животињски свет

Подручје села Ландол периодично је мењало облике вегетације. За време Римљана и српске
средњовековне државе, било је релативно доста обрадивог земљишта, док је за време турске
владавине било доста запуштеног земљишта. Цариградским друмом пролазили су многи путници
и ове крајеве описали као ретко насељене. У атару села Ландола и данас има доста животињског
света, највише зечева, срна, лисица и јазаваца. Има доста и птица. Најбројнији су врапци, птице
певачице, али има и доста врана, гаврана, сврака, гугутки, нешто мало грлица, те дивљих
голубова, јаребица и фазана.

Споменици

Године 1983.подигнут је у сеоској порти, која је претворена у парк, Споменик изгинулим

Ландолцима у два светска рата, са њиховим иманима. Порта, заједно са зградом месне
канцеларије, ограђена је гвозденом оградом и засађена зимзеленим дрвећем. Дуд одакле су пре
Другог светског рата ношене литије није посечен. Од 1993.године, на дан 22.маја, тзв.св.Николу,
поново се носе литије, јер је то сеоска слава.

Општинско земљиште

Некада је било доста сеоског земљишта, данас постоје мање површине. Деонице, које су биле
власништво Коларског спахије почетком двадесетог века, раздељене су становницима села, а
једна парцела дата је школи, Нешто сеоског земљишта има у Давидолу и на Лештару код Ћуприје.