Professional Documents
Culture Documents
Пофалићи леже на западној страни Сарајева одмах преко потока Сушице, у равници, на подножју
брда Хума, по косама и странама присојним, јужно и осојним, западно, истога брда.
У махали Пофалићима има данас 29к, а заједно са кућама административно убрајаним под
Сарајево 76к. У првој групи има 19, другој 10, трећој, сем војничких и жељезничких зграда, 40 и
четвртој 36к.
И ако нема трагова каквих старих насеља вјероватно је ово мјесто од вајкада било насељено.
Народно предање прича да су овдје некад становали: Салате, одсељени на Кобиљу Главу, Спаићи,
одсељени у Миљевиће, Антићи, одсељени у Неђариће. Данас у селу има п тако старих да им се о
поријеклу ништа не зна. Г1878 било је свега у Пофалићима 15к, 1879 било је 22 у што су убројани и
агински чардаци. Данас пак због дијељења и досељавања, у прве двије групе 29, а око друма и у
Новом Сарајеву, где није било ниједне куће, свега 76.
Чангаловићи или Чангали 3к, за које се прича да су овдје од старине. Г1878 било их је само 1к. Св.
Никола.
Петровићи 1к такође старинци. Прича се да су некад били врло задружни и богати. Св. Лука.
Антуновићи 1к, овако названи по оцу, Антуну, који је дошао из Далмације прије 60г Петровићима у
најам. Био је римокатолик, па кад се од Петровића оженио примио је православну вјеру. Св. Лука.
Миљанићи 1к, којима се отац доселио из Херцеговине пре 60г. Св. Јован.
Маринковићи 1к, кога су прије 15г довели Каравласи из Србије и оставили код Покулића у најму.
Касније се он од Покулића оженио и прешао на крчевину. Св. Стјепан.
Долачку махалу чине села: Дољни Долац, Горњи Долац, Округла, Жуч, Бољаци, Велика Дрвета,
Борови, Отока, Алиловићи, Швракино Село, Расно и Грбавица.
Свега у махали Доцу има 97к, сем чардакова, беговских конака, фабрика и нових зграда, с којима
има на 150д.
Сем Бољака и крчевина по Арнаутки, Орлићу, Романовићима и Мојмилу сва су долачка села била
насељена. И народно предање зна за породице које су некада у живеле. Тако се прича да су на
Округлој живеле Каласуре, а у Алиловићима Синобада, који су изумрли, а да се п Треба одселила
са Швракина Села у Сарајево, а Крстића с Оџака у Пазарић. Села су у пошљедње вријеме јако
нарасла (за Долац се на примјер прича да прије 70г није имао ни десети дио садањих кућа) и тим
измијенила. Нарочито се измијенио тип села Доца око друма Сарајево – Мостар, по Грбавици,
Бољацима и Крчевинама на Арнаутки, Папратинама, Округлој, Романовићима и Мојмилу и
Врацима. До г1878 од новога хана до Босанске Ћуприје били су крај друма само Ченгића конаци и
двије обичне каве, а данас је на томе простору око 40 нових двокатних и трокатних кућа, међу
којима и 2 фабрике. Слично је и по Грбавици, гдје су подигнуте градске кланице. По Арнаутки,
Папратинама, Орлићу, Романовићима и Мојмилу изнад Расна искрчене су мере и подигнуте нове
куће.
Од старинаца једини су Ђокићи, старином звани Голијани, који су најстарија п у Сарајевском Пољу
(СП). Причају да од преко 300г станују на данашњем чифлуку у Алиловићима. Има их још у
Бријешћу и Доњем Ступу. Св. Игњатија.
Јошиловићи су старином из Пиве гдје су се звали Пијуци. Доселио им се прађед Јован прије 120г
на Швракино Село, а одавде прије 40г у Отоку. Св. Аранђел.
Старчевићи су из Михољаче у котару Гацку. Доселио се шукунђед данашњих стараца и то на
Швракино Село, отален на Округлу, и прије 90г на Жуч. Сад их имају 2к на Жучи, 3 у Романовићима
и 1 у Доцу. Ђурђевдан.
Живковићи, Оџаковићи, Главоњићи једна су п, од којих је прво и старо пр. Одавно су у Доцу, не
знају одакле им је старина. Оџаковићи су и сада у Доцу, Живковићи су одселили прије 120г на
Округлу, а од ових су се одвојили Главоњићи на Жући и у Забрђу прије 35г. С Оџаковићима су
одавно у задрузи и Копрци, потомци неке старе п с Округле и данас се и они зову Оџаковићи, само
што славе св. Луку, докле је Живковићима, Оџаковићима и Главоњићима слава св. Никола.
Млађени, старином Шалипури, чији су се стари – два брата – доселили из Годеша више Пријепоља
на Швракино Село, гдје су се намножили и издијелили, те су једни одселили у Мркојевиће, једни у
Сарајево који се зову старим презименом – Шалипури. Једни су се одселиил у Вогошту, гдје се
зову по ђеду Тодору – Тодоровићима. Ови на Швракину Селу и у Неђарићима зову се Млађенима,
по ђеду Млађену. Прича се да је у овој задрузи до скора живило по 50 чељади заједно, а сада
живе у једној преграђеној кући подијељени у три задруге. Св. Јован.
Попрдани су старином Радосављевићи из Старог Влаха, одакле су досељени прије 100г. Има их 1к
у Доцу, 1 у Пофалићима и 2 у Велешићима. Св. Јован.
Ракићи су одавна у Доцу и не знају одакле им је старина. Прича се да је у Ракића задрузи био
некад зежак-баша долачки, што значи да је задруга била јака и имала доста земље. За Ракића се
преудала нека Шарабуша и довела му двоје дјеце од првог мужа Саву и Раду, због чега сада славе
два крсна имена. Прави Ракићи славе Ђурђевдан, а они што су по оцу Шарабе, славе св. Аранђела.
Пајдаци су се доселили одавна из Мркојевића у Долац, а одавде на Округлу прије 50г. Причају да
имају и пранђедова у старом прав сарајевском гробљу на Караули (у Васиљевој Башчи). Св.
Ђорђија.
Дафинићи су негда становали у Забрђу и била их је велика задруга. Ту су се издијелили и они што
су остали у Забрђу данас се зову Ђаковићи, по ђеду који је код неког попа био ђак. Други су се
доселили у Догдоле и зову се Ружићи, по матери. Ови што су се у Долац доселили, као и они у
Сарајеву, зову се старим пр Дафинићи. Причају да им је старина од Стоца, али да су се врло давно
доселили у Босну. Св. Врачи.
Марковићи су такођер давно у Доцу. Дуго су становали код Ченгића конака на обали и били су
врло задружни. Данас их има још у Бријешћу и Сарајеву. Св. Ђорђија.
Божићи су старином од Попова Поља у Херцеговини, одакле им се доселио ђед Ристо. Св.
Ђорђија.
Мијатовићи су старином из околине гламочке, одакле им се доселио отац прије 50г. Св. Никола.
Раића је довела мати кад се, прије 30г када се преудала за Краишника. Он је од чувене породице
Раића из Врховине и Калаузовића. Стари Ристо Раић прича да је њихова п најстарија у околини
сарајевској. Кад су, веле Турци освојили Босну, њихови се стари нијесу хтјели истурчити, него су
пустили да им Турци отму земљу и да буду раја. Међутим њихови су се рођаци истурчили, чији се
потомци зову Рапе. Како је старо презиме, не зна се. Неки веле да су се прије сви звали Рапе, па да
су Раићи прозвани овако по томе што су остали раја. Раићи славе св. Николу.
Мајмуни су стаирном Паликуће од Требиња, одакле су се доселили у Долац пред окупацију. Овако
су прозвати што су били и сувише шаљиви. Св. Климентије.
Сератлије су старином из Дробњака, одакле су давно досељени. Има их и у Сарајеву. Св. Никола.
Обућина је старином из Јабуке код Фоче, одакле су доселили у Црну Ријеку, а неки из Црне Ријеке
у Сарајево прије 80г. Неки су се од тих из Сарајева населили у Доцу прије 15г. Ђурђиц.
Гајић – Сачак доселио се из Пофалића прије 20г. Отац му је био узунџија код Сачака, због чега га
овако и зову. Старином је из Крајине, Ђурђевдан.
Шиљевићи су се доселили из Грлице најприје у најам у Велика Дрвета г1878, а отален су прешли
на Крчевине. Св. Ђорђије.
Бабићи су старином из Херцеговине, због чега их зову још и Хере. Св. Аћим и Ана.
Вулета се доселио с Реше прије 25г и био дуго по кавама. Сад је на крчевини, Марковдан.
Шеовац се доселио из Пресјенице најприје у каву, а послије на крчевине (видјети опис Војковића).
Св. Никола.
Стојановић – Антонић се доселио из Смиљевића на крчевину прије неколико година. Св. Лука.
Павлић се доселио из Сарајева прије 16г. Старина му је из Златибора у Србији, одакле му се ђед уз
буну Карађорђеву доселио у Сарајево, гдје их и данас има више кућа. Старином се зову
Саџаковићи, а Павлићи су прозвати по баби Павлији. Св. Ђорђије.
Маслеша се доселио из Туља у Херцеговини у Сарајево у службу, а отуд у Долац, гдје ради с
трговином. Св. Јован.
Перендија је старином из Високог, гдје се зову Драгићевићи. Овдје се доселио из Сарајева прије
5к. Ђурђиц.
Студић се доселио из Високог у Сарајево, а отуд у Долац прије 13г, св. Јован.
Додика, досељен из Пролошца у Далмацији прије 120г у Бутмир, а из Бутмира у Бољаков Поток.
Гргићи су се доселили из Азића при окупацији. Иста су п са онима у Тарчину (Доњи Ступ).
Шимуни су се доселили из Азића на неколике године пред окупацију. О старини ништа не знају.
Јелић се доселио из Ричица код Имоцког прије 30г.
Мијатовић (Анте) доселио се из Дусине код Крешева прије 12г у СП, а прије 3г на крчевину у
Долац.
Gornji Dolac
Glavonjić (Risto) Cvijan, rođen 1898. Srbin, ubijen od ustaša 1945. u logoru, Jasenovac (1578090005)
Knežević (Manojlo) Stanko, rođen 1915. Srbin, ubijen 1942. U direktnom teroru, Nepoznato
(1578090003)
Pejdaović (Risto) Spasoje, rođen 1919. Srbin, poginuo 1942. U NOBu, Pajtov han-vare (1578090004)
Rakić (Nn) Milena, rođena 1890. Srpkinja, ubijena 1942. U direktnom teroru, Nepoznato (1578090001)
Starčević (Jovo) Jovo, rođen 1910. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Nepoznato (1578090002)
Ова је махала ЈИ од Доца, преко брда Вратаца, у осојним странама западног подножја Требевића,
по благим косама и присојним странама Вратаца. Миљевићи су постепено уздигнути са западне
стране од турбета према истоку уз Требевић и достижу висину од 750м.
Према ономе што је речено говорећи о старинама види се да је овде било одавна насеља. У
народу се пак прича да у свима Миљевићима прије 60г није било више од 5к. Од старих п зна се
да су становали Бабићи и Бандуке, данас изумрли.
Данашње су п:
Крештелице 2к, досељени од Колашина прије 300г. Пошто су се овдје намножили, једни су се
одселили у Сарајево, а једни у Србију, св. Лука.
Дугоњевац, 1к, доселио се прије 60г из Дуге Њиве за Модрим Пољем у фочанском котару. Св.
Стејапн.
Цицовић 1к се доселио прије 28г из Врх-Праче у котару Рогатици, гдје су досељени из Херцеговине
прије 120г. У Херцеговини су се звали Милосављевићи. Има их и у Сарајеву. Овако су прозвати по
дједу, кога су дјеца звала Цицо (Ристо). Св. Никола.
Влаче 3к су досељени из Црне Ријеке у котару сарајевском прије 50г. Има их у Тврдимићима и
Сарајеву. Св. Јован.
Уљари 2к су дошли од Дрине, са мјеста гдје су Скиповци становали, прије 45г. Има их и у Сарајеву.
Св. Никола.
Лацкан 1, се доселио из Студенаца прије 20г. Узео удовицу Нинковића и остао на чифлуку са
дјецом Нинковића. Лацкан слави св. Аранђела, а Нинковића дјеца св. Ђорђија. Овај је Нинковић
старином од Колашина.
У Источном Новом Сарајеву, РС, у Миљевићима је 1991г било 1.045с, у томе 985 Срба, 25
Муслимана, 14 Југословина, 12 Хрвата и 9 осталих, а у 2013г било је 1309с. У Миљевићима у делу у
Федерацији БиХ било је 2013г 31с.
Miljevići
Divljan (Milan) Dušan, rođen 1921. Srbin, poginuo 1942. u NOBu, Gacko (1574023001)
Karoborak (Nikola) Bogdan, rođen 1921. Srbin, poginuo 1942. U NOBu, Paočko-klanački od.
(1578095007)
Katić (Milutin) Mirko, rođen 1900. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Danica Koprivnica
(1572002005)
Kreštalica (Aleksa) Danilo, rođen 1914. Srbin, poginuo 1945. U NOBu, Karlovac (1578095005)
Kreštalica (Ostoja) Neđo, rođen 1903. Srbin, ubijen 1941. U direktnom teroru, Nepoznato (1578095009)
Lackanović (Miloš) Pero, rođen 1921. Srbin, poginuo 1945. u NOBu, Karlovac (1578095004)
Malenica (Petar) Mirko, rođen 1927. Srbin, poginuo 1942. u NOBu, Novo sarajevo (1573021011)
Matović (Pero) Manojlo, rođen 1912. Srbin, ubijen 1942. U direktnom teroru, Sarajevo (1578093009)
Miladinović (Pero) Jelka, rođena 1900. Srpkinja, ubijena 1942. U direktnom teroru, Miljevići
(1578095001)
Miladinović (Vaso) Desa, rođena 1925. Srpkinja, ubijena 1942. U direktnom teroru, Miljevići
(1578095002)
Miladinović (Vaso) Đorđo, rođen 1928. Srbin, ubijen od ustaša 1945. u logoru, Jasenovac (1578095003)
Ninković (Todor) Neđo, rođen 1916. Srbin, poginuo 1945. u NOBu, 10.herc.brigada (1578095010)
Ninković (Todor) Ruža, rođena 1926. Srpkinja, poginula 1941. prilikom borbi ili bombardovanja, Petrovići
(1578095011)
Radan (Marko) Vojno, rođen 1920. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Nepoznato (1578095006)
Vlaćo (Božo) Branko, rođen 1919. Srbin, poginuo 1942. u NOBu, Doboj (1578095008)
Село Тилава подијељено је политички у двије махале: Топлик и Козаревићи. Јужни крај Тилаве,
испод пута Сарајево – Тврдимићи, спада Топлику, а сјеверни и СИ Козаревићима… Нека су села из
ове махале у равници, а нека по странама и косама. У равници су села око потока Тилаве, као:
Топлик, Тилава, Баре, Бунина Башча и Вртлине, а у странама су: Ланишта, Јаремета, Уздонице,
Росуље, Козаревићи, Станојевићи, Паоца, Студенковићи, Петруша, Пољане, Близанац и Међуша…
У народу је очувано предање како су у овим селима живели Срби у оно доба кад су Турци освајали
ове крајеве Босне. Прича се да су се Срби и Турци жестоко сударили и искрвили више Тилаве на
мјесту званом Крни Рат, више куће Бјеловића. А кад су Турци ове крајеве освојили, први се
потурчио брат кнеза Павла чије је турбе у Топлику, а за тим и сви остали из тих села. Ово народно
предање, као и помињати остаци од старина, доказ су да је на овом мјесту било насеља и у врло
давној прошлости. Какав је однос између тога старог ст и данашњег немогуће је утврдити.
Данашње ст чине старији и новији досељеници.
П су:
Џебо, старином Чировићи из Старога Влаха, одакле му је дошао ђед Јеврем и то најприје у најам, а
касније оженио од Крешталице и прешао на чифлук. Има их још на Крбљинама. Св. Никола.
Љубоја је братић Ристе Хере. Љубојем се назвао што га је малена узела и одгајила Љубојуша у
Пресјеници.
Ерићи су такођер из Херцеговине са Загорја, одакле су се доселили прије 80г. Старином се зову
Бркићи. Има их на Гласинцу, гдје се зову Јоловићи. Св. Јован.
Кречар је од Дрине код Фоче, одакле му је дошао отац прије 50г. Ђурђевдан.
Драгаши су старином „од Стара Влаха од Таре, из села Драгаша“, одакле се најприје доселио у
Босну на Међушу Станиша Драгаш, а касније се доселио Ристан са синовима. Сад их има у
Мркојевићима, Међушој и Сарајеву. У Мркојевићима се зову Ристановићи. Има их и у Мокром,
гдје се зову Парађини и Зеленовићи, и у Соколовићима, гдје се зову Бартуле. Св. Никола.
Ждрале су се доселиле из Црне Ријеке прије 30г, гдје им се доселио отац из Баљака од Билеће
прије 80г. Ђурђевдан.
Фуртуле су старином из села Врањеша у Колашину, одакле су се доселили прије 200г. Има их још
по Палима око 30к. Аранђеловдан.
Топаловићи су од двије п. Ђуро је прави Топаловић и доселио се из Херцеговине. Св. Јован. Њима
се призетио неки Краишник, коме се не зна правог презимена, чији је потомак Перо Топаловић,
који слави св. Аранђела.
Симеуновић је дошао из Херцеговине прије 40г и призетио се код Јошила. Св. Никола.
Дубљевић је из Херцеговине, одакле му се доселио ђед прије 75г. Има их и по Трнову. Ђурђиц.
Гулија је давно доселио из Црне Ријеке. Има их још у Доцу и на Расну. Св. Јована.
П.С. Козаревићи су 1991г имали 328с, у томе 317 Срба, 8 Југословена, 1 Хрвата и 2 осталих, а у
2013г имали су 429с.
Топлик је 1991г имао 511с, у томе 484 Срба, 8 Муслимана, 4 Југословена, 2 Хрвата и 3 осталих, а у
2013г имао је 672с.
Близанци су 1991г имали 5с, све Срба, а у 2013г имали су мање од 10с.
Горње Међуше су 1991г имале 5с, све Срба, а у 2013г имале су мање од 10с.
Доње Међуше имале су 8с, 1991г, све Срба, а 2013г имале су мање од 19с.
Blizanci
Lalović (Stevo) Dragica, rođena 1915. Srpkinja, ubijena 1943. U direktnom teroru, B.palanka
(1416017033)
Kozarevići
Bjelica (Petar) Jovo, rođen 1918. Srbin, ubijen 1943. u logoru, Vino najštet austrija (1578092002)
Gojković (Spasoje) Dragomir, rođen 1932. Srbin, poginuo 1943. nepoznato, Novo sarajevo (1578092001)
Radan (Marko) Vojno, rođen 1920. Srbin, nestao 1941. nepoznato, Nepoznato (1578092003)
Gornje Međuše
Trifković (Đorđo) Ilija, rođen 1911. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Jadovno (1550121001)
Toplik
Đebo (Aleksa) Branko, rođen 1916. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Toplik (1578100004)
Đebo (Jovica) Ljubo, rođen 1924. Srbin, ubijen 1942. u logoru, Wiener-neustadtaustrija (1578100002)
Đebo (Mitar) Jovica, rođen 1888. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Toplik (1578100003)
Đebo (Risto) Đorđo, rođen 1898. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Toplik (1578100001)
Jovančić (Marko) Kojo, rođen 1915. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Toplik (1578100008)
Kobiljo (Avram) Moric, rođen 1904. Jevrej, ubijen od ustaša 1945. U logoru, Jasenovac (1634078001)
Kobiljo (Josip) Senka, rođena 1908. Srpkinja, ubijena od ustaša 1945. u logoru, Jasenovac (1634078002)
Nišić (Milovan) Danilo, rođen 1890. Srbin, ubijen 1943. u direktnom teroru, Toplik (1578100006)
Radan (Maksim) Janko, rođen 1870. Srbin, ubijen 1941. U direktnom teroru, Toplik (1578100005)
Raden (Maksim) Mirko, rođen 1914. Srbin, umro 1942. Kao zarobljenik prip. NOV i POJ, Zemun Sajmište
(1578100009)
Škrba (Mitar) Sava, rođen 1864. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Toplik (1578100007)
Žagovec (Josip) Rudi, rođen 1920. Hrvat, ubijen 1942. u zatvoru, Bosanska gradiš (1575043023)
Махала Иванићи лежи између махала Миљевића, Топлика и Лукавице, по косама и присојним
странама…
Да је на овом мјесту било насеља, доказ је поменуто гробљиште. Народно, пак, предање прича да
је у Иванићима, прије данашњих ст становала п Батинића, која се одселила у Миљевиће.
Данашњи су ст:
Трнчићи, који су старином из Горњега Колашина из села Врањеша, одакле су се прије 200г
доселили у Босну на Бистрочај у Трнову. Касније се одијелио Периша Трнчић и са синовима:
Јосифом, Остојом и Тодором прешао је у Кијево на Кланац. Данас их има у Трнову, гдје се зову
Вељовићима, по ђеду. Било их је у Доцу на Оџаку, па су одселили у Пазарић, гдје су, по ђеду
Крсти, познати под именом Крстићи. Ови у Иванићима зову се још и Глуховићи, по томе што им је
ђед био глув. А под именом Трнчића има их још у Нареву, Кијеву (Батићима) и Сарајеву. Сви славе
Никољдан.
Симеуновићи су се доселили од Невесиња, одакле им је дошао отац на храну и остао прије 40г.
Зову се још Казазовићи. Св. Никола.
Малоивћ се доселио такођер из Херцеговине, из Шивоља у Загорју прије 35г на храну. Св. Сава.
Успор, римокатолик, дошао је прије 15г Краишнику у најам, па се призетио (види опширније код
Михаиловића).
Пјанић, такође римокатолик, доселио се из Бутмира, гдје је сада Тркалиште, прије 12г (опширније
код Горњег Ступа).
Старији је дио ове махале у долини између брда Мојмила, са највишим му врхом Богошевицом
(670м), а сјеверне, и Павловца и Врањеша са јужне стране… Данас у Лукавици има 26к.
И Лукавицу можемо убројати у старија насеља. Оно што је наведено горе то потврђује, и ако
старинаца нема.
Данас су у селу:
Радоње 6к, који су старином из Колашина (о њима више у опису Добриње). Св. Лука.
Васковићи 2к, старином Говедарице из гатачког котара, одакле су се доселили кад је Карађорђе
узео Биоград. Побјегли су од зулума Фочић-Мехмед-агина кахвеџије Логе, који је тамо пребјегао
пошто су Срби заузели Биоград. Дошла су два брата: Васко и Лука. Од Васка су Васковићи у СП и од
Луке Лучићи. Св. Никола.
Трапаре 3к, који су се доселили из Добриње (опширније у опису Которца). Св. Јован.
Васићи су старином Хаџићи из Пиве, одакле су се доселили прије 150г по прилици на Моћевиће у
Пресјеници, и по селу се прозову Моћевићи. Данас их има у Пресјеници око 10к, у Крупцу на
Старој Гори, Кијеву и на Пољинама (3к). Ови се у Лукавици зову Васићи по дједу Васи. Св. Јован.
Смиљанићи су се доселили из Кралупа, гдје их има и данас, прије 30г. Св. Никола.
Савић је дошао с Булога више Сарајева прије 27г у најам Васковићу. Св. Никола.
Топаловић, старином Павић, дошао је из Доца прије 3г. Св. Аћим и Ана.
Ћивризи су старином Полићи из Пљеваља. Св. Јован.
П.С. Лукавица је 1991г имала 1.848с, у томе 1.353 Срба, 370 Муслимана, 19 Хрвата, 47 Југословена
и 59 осталих. У РС у насељу Лукавица, у општини Источно Ново Сарајево, било је 8.557с. У
Федерацији БиХ, у општини Ново Сарајево, Лукавица је имала 872с.
Lukavica
Đurović (Vaso) Đorđe, rođen 1922. Srbin, poginuo 1945. u NOBu, Zidani most (1578093016)
Dutina (Damljo) Rajko, rođen 1914. Srbin, poginuo 1944. u NOBu, Ruma (1578098001)
Kodić (Salem) Salih, rođen 1904. Musliman, ubijen 1944. U direktnom teroru, Lukavica saraje
(1546064008)
Radonja (Jovo) Dušan, rođen 1911. Srbin, ubijen 1944. Prilikom bombardovanja, Kovačići saraje
(1575034027)
Radonja (Jovo) Luka, rođen 1906. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Nepoznato (1578093008)
Radonja (Todor) Uroš, rođen 1912. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Jahorina,sar. (1578093020)
Simeunović (Simo) Krsto, rođen 1917. Srbin, nestao 1945. nepoznato, Nepoznato (1578100013)
Tajić (Mihajlo) Milinko, rođen 1921. Srbin, ubijen 1941. u NOBu, Jahorinski odred (1578093014)
Tešanović (Risto) Marko, rođen 1885. Srbin, ubijen 1942. U direktnom teroru, Lukavica (1578093015)
Trapara (Nikola) Krsto, rođen 1923. Srbin, ubijen 1943. u direktnom teroru, Vraca,sarajevo (1578093012)
Trapara (Nikola) Mladen, rođen 1920. Srbin, ubijen 1943. U direktnom teroru, Vraca,sarajevo
(1578100012)
Trapara (Nikola) Neđo, rođen 1925. Srbin, ubijen 1943. u direktnom teroru, Vraca,sarajevo
(1578093013)
Trapara (Nikola) Nikola, rođen 1885. Srbin, ubijen 1943. U direktnom teroru, Vraca,sarajevo
(1578093010)
Trapara (Nikola) Simo, rođen 1912. Srbin, ubijen 1943. u direktnom teroru, Vraca,sarajevo (1578093011)
Tručić (Pero) Petar, rođen 1926. Srbin, ubijen od Nemaca 1943. U logoru, Mathausen (1578093002)
Tručić (Spasoje) Mlađen, rođen 1912. Srbin, ubijen od ustaša 1944. u logoru, Jasenovac (1578093001)
Vasić (Nikola) Mile, rođen 1923. Srbin, ubijen 1943. u direktnom teroru, Sarajevo (1506017023)
Vasković (Kojo) Risto, rođen 1919. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Nepoznato (1578093019)
Vasković (Lazo) Spasoje, rođen 1887. Srbin, ubijen 1941. U direktnom teroru, Nepoznato (1578093022)
Vasković (Nikola) Janko, rođen 1922. Srbin, ubijen od Nemaca 1944. u logoru, Mathausen (1578093021)
Vukotić (Božo) Milan, rođen 1892. Srbin, ubijen od ustaša 1942. U logoru, Jasenovac (1578093017)
Vukotić (Milan) Dragutin, rođen 1921. Srbin, poginuo 1945. u NOBu, Bosna (1578093018)
7. Кобиљ-До (? РС)
Оа се махала налази у најзавученијем крају СП, на мјесту гдје Касидолски Поток излази из брда и
кланаца…
Народно предање о кнезу Павлу ставља насеље на овом мјесту још у доба босанске независности.
Да је насеља на овом мјесту било још у доба босанске независности потврђују набројана гробља.
Село је преживљело и турску провалу, само је добило нове ст – Турке. За велико турбе у Топлику
народно предање казује да је брата Павлова, који се потурчио. Муслиманско гробље у Кобиљ-
Долу гробље је првих потурчењака или првих турских дошљака, јер се не зна за Муслимане за
пошљедњим 300г. Они први вјероватно су се иселили у Сарајево, које се у то доба нагло развија, а
земљу оставили кметима да је обрађују. Од тога доба у селу живе православни. Међу њима нема
врло старих п. Али по другим селима има доста п, за које се прича да су се прије 200, 300 и више
година доселиле у овај крај, и то најприје у Кобиљ-До, гдје су се неко вријеме пробавиле, па се
касније у друга села преселиле.
Шкрбе 3к, који су старином из Херцеговине, столачког котара. Овако су се звали и тамо по некој
шкрбавој (крезубој) баби, а по старини се ову Милорадовићи. Отуда су се прије 160г доселили на
Кланац и бавили се ковачким занатом. О куги су обамрли и оно што их је остало преселило се у
Кобиљ-До. Данас их има још у Топлику, Тилави, Петровићима и Добрињи. Св. Јован.
Реме, старином Пеичићи, досељени из невисињског котара прије 50г. Тамо их има и сада. Св.
Никола.
Дамљанчевићи (Росићи) 2к дошли су из Гарева код Гацка прије 60г о некој злој зими. Има их и у
Касетићима. Св. Јован.
Видићи су старином Рашевићи из Самобора код Гацка, гдје су некад живјела три брата, од којих је
један био слијеп, те му се потомци прозову Слијепчевићи, којих и данас има око Гацка. Синови
једног од оне друге двојице: Мато, Ђуро и Мијат заваде се са сусједним муслиманима, који се
једне ноћи привуку и на спавању им покољу чобане. Ради тога се Рашевићи преселе у Босну, и то у
Нарево. То је било пре 130г. Касније се издијеле и раселе и данас их има у Нареву, Мркојевићима,
Мочиоцима, Средњем и зову се старим пр. Ови у Кобиљ-Долу се зову Видићи по баба Види. Св.
Сава.
Лалићи су старином из Бањана, гдје су се звали Миљановићи. У Бањанима су их била три брата:
Јоко, Лале, трећем се имена не зна. Сва три су била ожењена и сва три се преселе у Босну, прво
Јоко, па онда друга двојица. Од Јоке су данас Јокићи у Осијеку и Бријешћу, од Лале су Лалићи у
Петровићима, Кобиљ-Долу, Речици и Сарајеву, а од трећег који је носио кубат-капу, Кубатлије око
Високог. Славе св. Јована.
Бојовићи су старином из Бањана, одакле су се доселили прије 200г у Кобиљ-До. Ово им је презиме
старо. Св. Јован.
Гранићи су старином Дивљани из Црне Ријеке, гдје их има више кућа. Најприје су доселили на
Лупу под Требевић а оданде овамо. Гранића има и у Довлићима. Гранићи у Кијеву нијесу једна п с
овима. Св. Ђорђа.
Никшићи су старином из Цуца у ЦГ, гдје су се звали Пешикани. Ради неке кривице побјегну из Цуца
у Никшић и по томе их прозову Никшићи. У Никшићу убију Турчина и побјегну у Загорје, а из
Загорја се доселе прије 60г у Топлик, гдје их и сад има 2к. Ђурђиц.
Тешановићи су дошли прије 50г из Черушића код Трнова. Има их у Кијеву и на Умчанима, св.
Никола.
Матићи 4к, доселили су се прије 50г из Неђарића на земљу коју им је турска влада поклонила за то
што је Митар Матић, кад је 1850г ишао у Цариград, рекао у име тежака сарајевске околине: „Нама
је добро; тељизи су нам од сребра, а шпице од злата“. По старини су род са Ђокићима у
Алиловићима (види опис Доца). Св. Игњатија.
П.С. Касиндо је 1991г имао 911с, у томе 722 Срба, 96 Југословена, 51 Муслимана, 29 Хрвата и 3
осталих, а 2013г имао је 578с.
Ова се махала пружа низ благу страну Младичких Брда, од највише им тачке све до у Поље до
Касидолског Потока Слапњаче, затим прелази поток и иде Пољем до пута Сарајево – Кобиљ-До.
У Младицама су ове п:
Мауноге су старином из Гарева у гатачком котару. Ђед им је био сакат у ногу, па је, идући,
замахивао ногом, по чему је прозват Махонога. Има их још у Тилави и Седражи у Вогошти.
Михољдан.
Пијуци су старином из Липчика у гатачком котару у Херцеговини, гдје су се звали Вуковићи. Ове п
има и у Сарајеву. Св. Никола.
Минићи су старином из Колашина, одакле им је дошао дјед прије 120г. Има их и у Кобиљ-Долу,
одакле су се и ови овамо доселили. Св. Димитрије.
П.С. Горње Младице су 1991г имале 198с, у томе 178 Срба, 7 Муслимана, 9 Југословена, 1 Хрват и 3
осталих. 2013г имале су 162с.
Donje Mladice
Lubura (Aleksa) Vojko, rođen 1921. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Sarajevo (1505004001)
Lubura (Jovo) Pero, rođen 1923. Srbin, poginuo 1942. u NOBu, Igman (1505004005)
Lubura (Koja) Živko, rođen 1920. Srbin, poginuo 1943. u NOBu, Igmen-ilidža (1505004002)
Lubura (Todor) Niko, rođen 1925. Srbin, ubijen 1943. u direktnom teroru, Donje mladice (1505004006)
Lubura (Vaso) Gajo, rođen 1921. Srbin, poginuo 1943. u NOBu, Donje mladice (1505004004)
Lubura (Vaso) Miloš, rođen 9999. Srbin, poginuo 1943. u NOBu, Donje mladice (1505004003)
Gornje Mladice
Maunaga (Petar) Cvijo, rođen 1900. Srbin, ubijen 1944. u direktnom teroru, Gornje mladice
(1505007002)
Papaz (Vaso) Blaško, rođen 1924. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Gornje mladice (1505007004)
Pjević (Blaško) Glišo, rođen 1920. Srbin, poginuo 1944. u NOBu, Nevesinja (1505007006)
Pjević (Ilija) Gojo, rođena 1895. Srpkinja, ubijena 1942. u direktnom teroru, Gornje mladice
(1505007001)
Pjević (Pero) Reljo, rođen 1924. Srbin, poginuo od Nemaca 1943. U logoru, Mathausen (1505007005)
Vasilijević (Jovo) Joka, rođena 1901. Srpkinja, ubijena 1942. U direktnom teroru, Gornje mladice
(1505007003)
9. Которац (РС)
Махалу Которац граничи с истока село Младице и Младичка Брда, са запада село Бутмир, са
сјевера Лукавица и Добриња, а са југа села Војковићи и Расница…
У овим селима је било некад великих задруга, па су се издијелиле, нарочито у новије вријеме. Још
су одржане само двије: Витешковића са 40, и Гаврића са 20 чељади.
Према свему ономе што је наведено у дијелу о старинама, јасно се види да је на мјесту ове махале
било насеља од најстаријих времена. Још и народно предање за неке п тврди да су на овом мјесту
још од времена пада Которца у турске руке. Горњи Которац је старији од доњег. У првом су од
увијек били градови, куле и конаци власника тих села. У доњем Которцу биле су само 3к:
Сердаревића, Зукића и Алиловића, који се рачунају у сс тога села. Ну и те су куће рачунате у Горњи
Которац као један крај тога села. Кад је Горњи Которац порасао намножавањем и досељавањем,
те није могао примати више ст, онда су сељани тога села који су имали земаља у Доњем Которцу
почели ове крчити и тамо се насељавати, а тамо су долазили и нови досељеници, те је тако Доњих
Которац од 3 порастао на 26к.
Јелашковићи су се доселили од Јелача код Фоче, по чему су прозвати овим пр. Старо пр не знају.
Јогуни су из Борча у Херцеговини. Доселио се Халил прије 45г и призетио код Мехмедовића
Алиловића. По Мушкој крви род су са Буљубашићима.
Исаковићи воде поријекло од некаква Исака Арнаута из Старе Србије, откуда их зову
Арнаутовићима.
Бегићи су из Сарајева.
Папази, по старини Јакшићи, за које се прича да су сс. У тој је п било неколико свјештеника, откуда
им је дошло пр Папази. Св. Ђорђија.
Гаврићи су по једном причању из Старог Влаха или Србије, због чега су их звали и Шијацима, а по
другом су из Крајине од Бихаћа. Св. Ђорђија.
Новаковићи су старином из Старог Влаха, одакле су се једни одселили у Крајину код Медне и
Пецке, а једни на Романију. Ови с Романије доселили су се у Которац. Св. Јован.
Икићи су старином из Дулића више Гацка, гдје су се звали Маркичевићи. Најприје су се доселили
на Стојчевац, а одатле у Которац. Св. Тома.
Старчевићи су из Михољаче у котару Гацку (опширније код описа Доца). Славе св. Ђорђија.
Јоксимовићи о својој старини ништа не знају. Св. Аранђел.
Ракићи су се доселили из Ораховца више Бачића прије 28г. Има их и у Доњем Ступу. Ђурђевдан.
Donji Kotorac
Anteljević (Anto) Krsto, rođen 1887. Srbin, ubijen 1945. u direktnom teroru, Blažuj (1505001022)
Pajić (Ostoja) Maksim, rođen 1894. Srbin, ubijen od ustaša 1942. U logoru, Jasenovac (1505005011)
Trapara (Maksim) Rade, rođen 1923. Srbin, umro od Nemaca 1942. u logoru, Zemun Sajmište
(1505005002)
Trapara (Malan) Tomo, rođen 1902. Srbin, ubijen od Nemaca 1942. u logoru, Zemun Sajmište
(1505005003)
Trapara (Risto) Boro, rođen 1921. Srbin, ubijen od ustaša 1945. U logoru, Jasenovac (1505005004)
Tufo (Meho) Habiba, rođena 1931. Muslimanka, poginula 1943. nepoznato, Donji kotorac (1505005001)
Vasković (Aleksa) Milinko, rođen 1920. Srbin, poginuo 1942. U NOBu, Dujmovići (1505005010)
Vasković (Nikola) Drago, rođen 1919. Srbin, ubijen od ustaša 1942. u logoru, Jasenovac (1505005009)
Gornji Kotorac
Andrić (Pero) Miloš, rođen 1904. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Nepoznato (1505009002)
Erceg (Mijo) Danica, rođena 1940. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Čelebić (škola)
(1443008303)
Gavrić (Todor) Pero, rođen 1912. Srbin, ubijen od Nemaca 1942. U logoru, Zemun Sajmište
(1505009007)
Gavrić (Vlado) Milinko, rođen 1925. Srbin, ubijen od Nemaca 1942. u logoru, Zemun Sajmište
(1505009001)
Jelašković (Ibrahim) Ibro, rođen 1903. Musliman, poginuo od Italijana 1945. u NOBu, Italija
(1505009012)
Joksimović (Đorđo) Ljubo, rođen 1924. Srbin, umro od Italijana 1945. na prinudnom radu, Italija
(1505009011)
Mehmedika (Suljo) Ibro, rođen 1915. Musliman, poginuo 1945. U NOBu, Karlovac (1505009022)
Mićić (Stevan) Kojo, rođen 1910. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Gornje mladice (1505009008)
Milidrag (Milan) Maksim, rođen 1908. Srbin, ubijen 1941. U direktnom teroru, Nepoznato (1505009003)
Papaz (Aleksa) Vaso, rođen 1908. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Kasindo (1505009017)
Papaz (Ilija) Đuro, rođen 1924. Srbin, ubijen 1942. u NOBu, Kasindo (1505009020)
Papaz (Jovo) Simo, rođen 1883. Srbin, ubijen od ustaša 1942. U logoru, Jasenovac (1505009015)
Papaz (Mitar) Aleksa, rođen 1883. Srbin, ubijen od ustaša 1942. U logoru, Jasenovac (1505009018)
Papaz (Mitar) Gavro, rođen 1888. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Kasindo (1505009019)
Papaz (Simo) Jovica, rođen 1920. Srbin, poginuo 1945. u NOBu, Ivnovo (1505009014)
Papaz (Simo) Ratko, rođen 1915. Srbin, ubijen od Nemaca 1943. U logoru, Norveška (1505009016)
Papaz (Vasilije) Ilija, rođen 1889. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Kasindo (1505009021)
Škrba (Rade) Đuro, rođen 1895. Srbin, ubijen od ustaša 1942. U logoru, Jasenovac (5021s00654)
Viteškić (Adem) Avdo, rođen 1912. Musliman, poginuo 1945. U NOBu, Karlovac (1505009010)
Viteškić (Adem) Šaban, rođen 1924. Musliman, poginuo 1945. U NOBu, Karlovac (1505009009)
Vučenović (Savo) Mihailo, rođen 1897. Srbin, ubijen 1941. u logoru, Nepoznato (1505009013)
Ždrale (Jakov) Đoko, rođen 1896. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Gornji kotorac (1505009004)
Ždrale (Stojan) Anđa, rođena 9999. Srpkinja, ubijena 1942. U direktnom teroru, Gornji kotorac
(1505009005)
Махала Добриња простире се уз ријеку Лукавицу (Тилаву) са једне и друге стране, на мјесту гдје та
ријека сасвим излази у раван СП…
Одмах иза куга Добрињу населише нови досељеници. Од данашњих п најстарији су: Шеобви 2к,
старином из Грахова, иста п са Шеовцима у Грлици. Св. Никола.
Радоње су из Колашина, одакле их је прије 120г дошла петорица браће у Кобиљ-До гдје се касније
издијеле и раселе по околним селима. Данас их има 6к у Лукавици, 2 у Неђарићима и 2 у
Добрињи. Св. Лука.
Шућури су старином из Колашина, из Јелића Долова, гдје су се звали Јелићи. Доселио им прадјед
Милован прије 200г по прилици бјежећи од крвне освете. Прича се да је овај Милован Јелић био
врло богат човјек и да је имао велико стадо оваца, које је држао негдје у планини, на стану,
подаље од куће. Један пут кад им се нико није трефио од одраслих задругара крај оваца наиђе
зулумћар Јехо Скадранин са дружином и одјави му овце. Кад то дојаве Миловану овај позове кума
Спасоја Маришијевића, те с њим пресретну Јеху и дружину и побије их из засједе, а овце поврати.
Но касније бојећи се крвне освете исели се са задругом и малом у Босну и насели се најприје на
Влахово Брдо у Кошеви, недалеко од Сарајева, гдје се намноже, па се касније раселе. Данас их
има под именом Шућура у Добриње 2к, у Неђарићима 1к, Отоњу 1к, Биоску 3, Вогошта 2 куће.
Затим под именом Јешића у Мркојевићима, Савића или Мићукића у Кошеви, Гаврића у Вогошти,
Ивановића на Боришу и Пјевића на Пофалићима. Св. Ћирила и Метода.
Трапаре су се доселиле из Которца прије 50г. Ово су потомци оних Трапара што су за вријеме куге
овдје становали, па се преселили у Лукавицу. Св. Јован.
Сокнићи су старином из Попова Поља (опширније у опису Врела Босне). Св. Лазар.
Од муслимана су у Добрињи Сердаревићи и Јелашковићи, који су и једни и други досељени из
Которца.
Dobrinja
Šučur (Neđo) Jovan, rođen 1898. Srbin, nestao 1944. nepoznato, Nepoznato (1578087005)
Trapara (Pero) Risto, rođen 1898. Srbin, ubijen 1944. kod kuće, Dobrinja (1578087001)
Trapara (Risto) Bosa, rođena 1923. Srpkinja, ubijena 1944. Kod kuće, Dobrinja (1578087003)
Trapara (Risto) Pero, rođen 1937. Srbin, ubijen od ustaša 1944. Kod kuće, Dobrinja, sarajevo
(1578087004)
Trapara (Vid) Bosiljka, rođena 1894. Srpkinja, ubijena 1944. Kod kuće, Dobrinja (1578087002)
Од махале Добриње за 10-12 мин низ ријеку Добрињу налази се махала Неђарићи, покрај ријеке,
а на мјесту гдје се у пољу губи и пошљедњи огранак Требевића, Мојмило… Данас у овој махали
има 9к.
Према старом муслиманског гробљу на Крвницима као да је на мјесту овога села или негдје у
близини било насеља. Народно, пак предање о томе ништа не зна. Зна се само да се овамо
доселила п Симића, по старини Бурлица из околине Гацка и становала у Неђарићима до пред 50г.
Прича се да је била врло задружна и богата. Причају да су по 50 товара жита, што пшенице што
јечма, продавали кришом Пресјеничанима за једну ноћ. У то доба некако знамо сигурно да су
овдје били и Матићи, који се пред 54г преселише на Врела више Кобиљ-Дола на земљу коју им
Турска влада поклони. По овоме знамо да су Неђарићи у пошљедњим 200г били православно
село.
Антићи, старином из Пиве, гдје су се звали Васовићи. Доселио им дјед Гаврило прије 80г у
Пофалиће, одакле су дошли у Неђариће прије 26г. Св. Архангел.
Шућури су дошли из Добриње прије 30г. Св. Ћирило.
Стијепићи 2к су старином из Рисна у Боци, одакле им се доселио дјед са синовима пред 100г на
Рогачиће, гдје их и сад има 1к. Св. Јован.
Од католика су 2п: Коњиције, који су старином из околине Коњице, откуда им и ово пр. Доселио
им се прије прије 100г.
Села Горњег Ступа леже у равници око ријеке Добриње и изнад друма који их на источној страни
Доњег Ступа раздваја од села те махале.
Свега кућа у Горњем Ступу има 19, и то на Ступу 9, на Латици 3 и 3 чардака код Шерифовића
конака и преко Добриње 4к. У тим кућама живи 17п.
Према поменутим остацима старина види се да је овдје, мјестимице на Латици, некада било
насеља. Народно, пак, предање о томе ништа не зна. Како је Латица најстарија, то се њеним
именом до окупације и докле се нису подигле куће на Ступу звала и цијела махала. Остала су
мјеста насељена у новије доба. Зна се да су на Латици становали Хргићи, сад у Доцу на Расну, а и
Лабале, сад у Бријешћу.
Од данашњих п најстарији су Струићи, чији се дед Никола доселио прије 45г од Горњег Вакува.
Зову се и Акшами, по томе што им једаред ага рекао дједу Николи „што си се смрко ко акшам
(мрак)? По вјери су римокатолици.
Патковић се доселио из Црнотине прије 50г. Овако су прозвати због тога што им је отац био кривих
ногу и ишао као патак, а по старини су Гогићи (опширније код описа Рогачића). Св. Аранђел.
Љубаш, католици, доселили су из Конака прије 30г, а старином су из Рашкога Поља код Дувна.
Вукадин, римокатолик, доселио се из Неретве. Вукадине зову и Пексинима, по неком њихову који
је био месар код Фазли-паше, па је ишао увијек прљав пексинав. Има их 1к и у Доњем Ступу.
Шимићи, римокатолици, по старини Бакрачи, а овако су прозвати по оцу Шими, који се доселио
прије 35г из Мркодола или Стипанића од Жупањца. Најприје је радио као надничар, а касније се
населио на чифлук. Има их још 1к у Бутмиру.
Кад се код бање на Илиџи пређе на десну страну ријеке Жељезнице и пође уз Касидолски Поток,
који се ту у близини салијева у Жељезницу, за 5 минута стиже се код државне пољопривредне
станице у Бутмиру, а за још непуних 5мин и у сами Бутмир, који лежи на обалама овога потока…
Као што се види из одјељка о старинама, на овом је мјесту било насеља још у неолитско и римско
доба. Народно пак, предање зна да је овдје било насеља прије доласка Турака. Тако се прича за
православну п Јокића у Лужанима да су старином Грци и да су давно, врло давно становали у
Бутмиру, гдје су имали и своју земљу и гдје им је корјен породични. Пошто некако ту земљу изгубе
преселе се на Стојчевац на чифлук. Тамо су становали врло дуго, па се прије 100г преселе у
Лужане. Пошто се за њих вели да су Грци, а како народ ст Босне прије Турака зове Грцима, као и
све остатке средњевековне што зове грчким, то ће бити да су они још прије Турака ту становали.
Данашње насеље датира из доба турског освојења. Тако се за п Ћенановића, која чини већи дио
сеоског ст, прича да је овдје још „од фета“ (освојења). Но било је и других п које су се касније
насељавале као кмети, па би опет одселиле. Нарочито је за пошљедњих 150г било много оваквих
прав п. Тако су у Бутмиру некад становали: Радојевићи, Џине, Станишићи и други.
Као што је речено најстарији су мусл Ћенановићи, који су у Бутмиру још „од фета“. Они чине
већину муслимана овога села. Презивају се разним пр: Мујановићи, Ћосићи, Стамболићи и
Удовичићи.
Од осталих су муслимана:
Махмутовићи 3к, старином из Херцеговине, одакле су се доселили прије 200г. Има их и у Трнову.
Католичке су п:
Грбеше, досељени из Ричица у Далмацији прије 75г. Иста су п са Гргићима у Доњем Ступу.
Кашићи су старином из Звизде у Скопљаском Пољу. Има их и у Горњем Ступу гдје се зову Пјанићи.
Положај. – Махала Војковићи лежи дијелом у равници, а дијелом у осојној страни на сјеверо-
источном подножју Игман-планине. Куће су подијељене у више група Једне су у равници око
ријеке Жељезнице, која долази с источне стране сала, и протјече сјеверном страном кроз махалу,
друге су удаљене од те ријеке у равници и при страни осојној.
Ријека Жељезница плави и сноси оранице и ливаде у оном дијелу махале куда протјече. Надолази
сваке године у прољеће, кад се снегови топе, и тада је врло валовита, а кад и кад и у јесен. Кад год
тако надође рови њиве и сноси, те чини штету. Вјероватно је да су се куће због тога у тим
крајевима некад морале помјештати (И данас је кућа Ристе и Јове Кокота управо на самој ријечној
обали коју је вода поткопала, те ће, ако вода не узме други правац, морати бити премјештена. У
овој је махали клима доста топлија него ли у околним селима).
Извори. – У овој махали има само један извор, на источној страни изван села, звани Пиштала,
којим се једино чобани служе. Сељани, пак, пију воду са бунарова који су између кућа доље од
ријеке Жељезнице. Ови су бунарови дубоки, озидани, с изворском водом. Куће блиће ријеке пију
ријечну воду.
Земље и шуме. Махала Војковићи има прилично много земље за обрађивање, већим дијелом
груписане у селу око кућа, али има је и мало даље од села, у пољу око ријеке Жељезнице. До
најдаље њиве у томе пољу нема ни четврт сата. Мјеста, гдје су њиве, зову се: Есперача,
Поткуњице, Гувништа, Накло, Црквишта, Под-Илињача, Радуловац и Луке. На овијем њивама сију
сељани највише јечам, пшеницу озимицу, зоб, кукуруз и проху. Родност је ових земаља доста
слаба и неједнака. Њиве око кућа и изван села Поткућице мало су родније, јер имају мало више
црнице, а и више се гноје, али је тих њива врло мало. Њиве око реке Жељезнице и по пољу
пјесковите су и врло плитке, те се морају чешће гнојити, најмање сваке треће године. Уз то још
радо трпи кишу и на сушној години жито сасвим изда. Кад највише роди једва да се сјеме
ушестостручи, а кад изда година једва да се сјеме извади.
Све су земље у махали Војковићима чифлучке, и за њих кмети дају агама и беговима од жита и
поврћа трећину, а од сијена и воћа половину.
Махала Војковићи има испаша у непосредној близини око села: по странама Игман-планине, по
Игман-планини до Бјелашнице, 3 сата од села, и по Илињачи и Младичким Брдима, јужно и
источно од села. Сељани имају испашу у Игман-планини, на мјесту званом Лисички Стан, гдје љети
изгоне стоку. За ову испашу не плаћају никаква пореза и ако је уписата као државно власништво.
Осим тога Војковићани имају чифлучких чаира по Игман-планини, на мјестима: Поду, Бјелашин,
Грабовачи, Гувништима, Сировцима, Врховима, Сарачевцу, Брезовим Долинама и Кечиним
Долинама. До тих чаира далеко по 1-3 сата.
Најглавнија је саљанима шума у Игман-планини, која је већином четинарска, али у њој има и
буковине, брестовине, јаворовине, а по странама изнад села има љесковине и грабовине. У тим
шумама сељаци сијеку дрва за огрјев, јапију и дрва за продају у Сарајеву.
Тип. – Ова се махала дијели у више група кућа, са посебним именима, као: група у осојној звана
Накло и Под Накло, друга у равници, подаље од ријеке Жељезнице и око ријеке звана Војковићи.
Средина села зове се Луке, сјеверни крај Под-Илињача, а западни део села зове се Радуловац. Ове
су групе једна од друге раздалеко по 5-10 минута. Између кућа Под-Илињачом, у Луки и
Војковићима растојање је 50 негде и 300 корака, а растурене су без реда око сеоских улица и саме
за себе далеко од улице. Ближе куће у групи обично припадају једној породици. Крајеве, пак
Радуловац и Накло чини свега по једна кућа. Куће су обично подизате ондје гдје су јој најближе
земље њена чифлука и гдје је најприступачнији прилаз стоци, да не би чинила штете осталим
чифлучким земљама.
У махали Војковића имају свега 23 куће и 2 чардака, и то у Наклу 1, Под Наклом 3, Луки 2,
Радуловцу 1 и Под Илињачом 3, а остале су у Војковићима.
У селима ове махале било је и већих задруга, данас од већих задруга има само једна са 20
чељади.
Имена мјеста. У врх села Војковића, у башчи Ристе и Јове Кокота, на једном старом гробљу има
један велики камени крст и близу овога два мрамора. Народно предање прича да су под тим
мраморовима укопати некакав Војко и Војковица. По томе Војку вели се да је село прозвало
Војковићима. За тога се Војка прича да је био старјешина овом селу. – За Радуловац се нагађа да се
тако зове по неком Радул-бегу, чије је то мјесто било.
Старине. – Од старина има поткућница Јове Кокота близу војковачког гробља, остатака неких
зграда, а тако исто и на мјесту гдје су данас куће и башче Јове и Ристе Кокота. Ту је изоран један
врло лијепо отесан камен 0,80 дуг, а 0,50м широк, облика шире ћулсије (наслоњача) под каквим
великим стубовима. У тој њиви при орању наилази се на остатке неких камених зидина и комађе
земљаног посуђа жућкасто обојена. По причању сељака ту је некад била црква. Ту су у близини
били конаци паше Дефтедарије, а тако и поменути гробови Војка и Војковица. Још има на западној
страни близу овога села град Илињача, а на источној страни, уз ријеку Жељезницу једна развалина
на једном узвишеном бријегу, више села Крупца. Народ прича да је ту некад био град, који се звао
Мајдан и да се ту некад купила чаршија.
Остатака од старих гробаља има на 3 мјеста. Прво је у врх села Војковића крај друма којим се иде
у село Крупац, у башчи Ристе и Јове Кокота, управо при обали ријеке Жељезнице. На овом гробљу
има један камени стари крст, висок 1,80м, широк 0,54 и дебео 0,27м, са одломљенимједним
крилом крста при самом врху (Прича се да је то палом с коња одбио паша Остојић из оближњег
села Остојића. За овај се крст прича да је више пута падао, што сељаци сматрају као знак поплаве,
од које би се сачували пошто би га увек исправили). На 12 корака од тога крста на друму имају 2
мрамора, на растојању од 1м., окренута истоку. Оба су добро очувата и имају форму саркофага, а у
подножју (једноман) отесане широке плоче. Површина је лијевог врха, 0,54, а деснога 0,72м.
Лијеви је без икаквих знакова, а на десном и прочељу има полумјесец окренут горе и усјечена
процвала ружа изнад мјесеца. Ово су помињати гробови Војка и Војковице. На овоме се гробљу
због плављења воде указују гробнице с каменитим оклопницима, једноставним с једне и друге
стране колики је гроб (по 1-1,5м.), што је ријеткост, јер су старински гробови обично озидани и
поклопљени плочама поклопницама, а ови су склопљени од тих склопница, као што су данас по
планинским селима од великих подница. Крај овога гробља били су некад велики конаци паше
Дефтедарије, највећег потурице свога времена, који би могао бити и потомак тога Војка. Друго
гробље са старим мраморовима јужно у селу Војковићима, у поткућници Јанка Кокота, крај пута.
Ту има 7 великих мраморова зарслих у земљу. Међу тим мраморовима има ј један старински крст
доста дебео, висок до 60цм. На овоме крсту има неки нечитак натпис. Треће је гробље са старим
мраморовима, сјеверно од овега, у њиви Николе Лубуре. Ту имају три мрамора тако у земљу
зарасла да им само површина вири.
Да поменем још и стари пут из Которца за Војковиће, Крупац, Пресјеницу и даље у Херцеговину,
који води испод Илињаче покрај воде Жељезнице. Туда се налазе трагови старе калдрме која је
доста широка и од крупна камена. Још причају да је ту негдје била и камена ћуприја на
Жељезници, али јој се данас ни трага не зна.
Данашњи су становници у селу: Сикиме, којима је прађед Ристо Сикима доселио из Дабра, котор
Столац, на Осијек на годину прије велике куге. Преселио се због тога што је тамо убио у сусједству
неког потурицу који је хтео да силом обешчасти једну дјевојку у његову селу, те је са женом и
дјецом побјегао бојећи се крвне освете. Из Осијека се ова породица преселила у Крупац, а одатле
у Војковиће, гдје живи више од сто година. Славе Св. Ђорђија. – Лукићи и Васковићи, једна
породица, досељени у Босну прије 200 године (опширније у опису Лукавице). Славе Св. Николу. –
Шешлије су старином из билећког котара, адакле се прије 120 година доселио Станиша шешлија
са женом и дјецом и малом у село Грлицу на чифлук, пошто на старом мјесту није имао земље за
обрађивање. Из Грлице се ова породица касније одселила у Пазарић, а из Пазарића у Војковиће,
гдје су се подијелили и једни отишли у Бјелогорце (котар Сарајево), а ови живе овдје има близу
100 година. Славе Св. Луку. – Кокоти су старином из билећког котара, гдје су исто вако звани. Отуд
се доселио пре 150 година Зелен Кокот за женом и дјецом и то најприје у Пазарић. Побјегао је
због крвне освете, јер је обијеђен за убиство једног сељака из тога села који је јадне недјеље
погинуо на збору код сеоске цркве. Из Пазарића се ова породица преселила у Црнотину, а из
Црнотине у Војковиће прије 120 година, гдје их сада има више кућа. Славе Св. Николу. –
Голубовићи су старином из села Колешка у котору невесињском. Старином су се звали
Ковачевићи. Прађед данашњих Голубовића доселио се на чифлук у Умчане, а одатле у село
ласицу, гдје су се намножили, издјелили се, и једни остали у Ласици, а други дошли у Војковиће.
Они што су остали у Ласици на Млакви зову се и данас Ковачевићи, а ови су се прозвали
Голубовићима што су им ђеда, док је мали био, звали голубом, па му то име и остало. Славе Св.
Аранђела. – Шеовци су се доселили из Пресјенице прије 90 година (опширније у опису Грлице). –
Авлијаши су старином из Бањана у Црној Гори, гдје су се звали Томанићи. Прађеди данашњих
Авлијаша дошли су у Босну прије 150 година као најамници у паше Дефтедарије у Војковићима, у
авлији пашиних конака, по чему су овако и прозвати. Доцније су се намножили и раселили, те их
данас има и у Крупцу, Раковици, Зенику и Сарајеву. Славе Св. Јована, прислужују Св. Саву. – Лубури
су старином од Грахова у Црној Гори, одакле су се доселили у Риђане у Херцеговини, гдје су старо
презиме Вујачића замијенили новим Риђани. Одатле су се преселили у Риоце опет у Херцеговини,
гдје су остали дуго времена, намножили се и опет по свијету расули. Од њих су се послије велике
куге доселила ти брата у Босну, и то по једнима, на Ковачевац, а по другима на Стањевац. Од те
браће су данашњи: Лубуре, Станојевићи, Божићи, Кртолине и Гавриловићи. Лубуре су од браће
Павића и Мате. Мате је имао синове: Митра, Филипа, Илију и Зелена, а Павић: Гашу, Игњата,
Трифка и Јову, и од њих су се намножили Лубури, те их, сем у Црепљанима и Војковићима има још
у Крупцу, Кобиљ-Долу, Раковици, Мишевићима, Которцу и Сарајеву. Славе Св. Николу, а
прислужују Петров-дан. – Мићићи су се доселили из Которца од тамошњих Мићића који су
старином из Зете у Црној Гори. Овако су прозвани по прађеду Мићату, а старо им је презиме
Бошковићи. Не зна се од кад су у овом селу. Славе. Св. Николу. – Милидрази су старином из
Љескова Дуба у Херцеговини (опширније у опису Грлице). Слеве Св. Николу. – Јоцовићи су такођер
однекуд из Херцеговине, одакле им се досели дјед прије 100 година у Војковиће и ту најприје
направио колибу и надничарио. Свале Св. Аранђела. Зељаје су старином из Ситнице, котар
Коњице, одакле су прије 150 година дошли у Војковиће, гдје су се намножили и издјелили, те се
једни одселили у Осјек Славе Св. Јована. – Шекари су такође из Херцеговине, и у родбинској су
вези са Милидразима. Ништа се не зна о времену и узроку њихова доласка. Славе Св. Ђорђа. –
Милићи, звани још и Шмаци, старином су из Старог Влаха, одакле су се доселили прије 120 година
у Војковиће као мајстори. Ту су се намножили и раселили. Славе Св. Краља Дечанског. Можда су и
Бандуке на Мишевићима од исте породице, пошто су из истог краја и једнокршњаци. – Рудуљићи
су из Херцеговине, гдје су им се стари звали Тељевићима, а садањим су именом прозвати што им
је мајка била из Рудина. У Војковиће су се доселили прије 80 година. Славе Св. Аранђела. – Тадићи
су дошли у Војковиће из Рудог крај Вишеграда. Овдје су се умножили и раселили по Вучјој Луци и
Биоску, те данас од њих има само 1 кућа у Војковићима. Славе Св. Николу.
П.С. Војковићи су део општине Источна Илиџа те нису пописани као посебно насеље.
Jocović (Vaso) Krsto, rođen 1923. Srbin, poginuo 1944. u NOBu, Tuzla (0802097013)
Jocović (Vaso) Miloš, rođen 1925. Srbin, poginuo 1945. u NOBu, Sarajevo (0802097012)
Jocović (Vaso) Vojislav, rođen 1921. Srbin, poginuo 1942. u NOBu, Tuzla (0802097014)
Lubura (Nikola) Toša, rođen 1897. Srbin, ubijen od ustaša 1943. U logoru, Jasenovac (5002s00757)
Lučić (Milan) Marko, rođen 1919. Srbin, ubijen od Nemaca 1942. U logoru, Zemun Sajmište
(1507045005)
Lučić (Milan) Nikola, rođen 1911. Srbin, ubijen od Nemaca 1942. U logoru, Zemun Sajmište
(1507045004)
Lučić (Milan) Tane, rođen 1920. Srbin, ubijen od Nemaca 1942. U logoru, Zemun Sajmište (5002s00760)
Malić (Stjepan) Ljiljana, rođena 1935. Hrvatica, ubijena od ustaša 1945. u logoru, Jasenovac
(1570138015)
Mandić (Nikola) Gojko, rođen 1904. Srbin, ubijen 1943. u direktnom teroru, Zelengora (1570138014)
Mičić (Đorđo) Dušan, rođen 1919. Srbin, poginuo 1942. u NOBu, Vrbovnica (1507045018)
Mićić (Gavro) Aleksa, rođen 1909. Srbin, ubijen 1942. u NOBu, Trnovo (1507045011)
Mićić (Mitar) Đorđo, rođen 1928. Srbin, ubijen od ustaša 1943. nepoznato, Trnovo (5021s00655)
Mičić (Risto) Petar, rođen 1922. Srbin, nestao od Nemaca 1945. U logoru, Mathausen (1507045022)
Mičić (Savo) Jela, rođena 1930. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. kod kuće, Vojkovići (1507045010)
Milić (Glišo) Stevo, rođen 1922. Srbin, ubijen od Nemaca 1942. U logoru, Zemun Sajmište (1507045020)
Milidrag (Milan) Milinko, rođen 1918. Srbin, umro 1944. Na prinudnom radu, Beč austrija (1507045019)
Močević (Simo) Mirko, rođen 1913. Srbin, poginuo 1943. u NOBu, Prosjonica (1507045017)
Ristović (Jovo) Boško, rođen 1914. Srbin, poginuo 1942. u NOBu, Jurišna četa (1507045009)
Ristović (Todor) Miloš, rođen 1898. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Stup (1507045016)
Ruduljić (Đorđo) Rajko, rođen 1918. Srbin, poginuo 1941. u NOBu, Trnovo (1507045014)
Sikima (Aleksa) Đorđo, rođen 1909. Srbin, ubijen od Nemaca 1942. u logoru, Zemun Sajmište
(1507045001)
Sikima (Aleksa) Mirko, rođen 1914. Srbin, ubijen od Nemaca 1942. u logoru, Zemun Sajmište
(1507045002)
Sikima (Jovo) Milan, rođen 1910. Srbin, ubijen od Nemaca 1942. U logoru, Zemun Sajmište (1507045003)
Vasković (Jovo) Branko, rođen 1916. Srbin, umro od Nemaca 1942.u logoru, Zemun Sajmište
(1507045013)
Vasković (Jovo) Milan, rođen 1910. Srbin, ubijen od Nemaca 1942. u logoru, Zemun Sajmište
(5002s00759)
Vitković (Petar) Vaso, rođen 1912. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Sarajevo (1507045008)
Као да постанак овога села не пада у давну прошлост, као да није старије од 150г. Од како су
досељене данашње п нема више од 100г, а прије њих, колико се зна, по неко су вријеме у овом
селу живиле п Цвијетица, која се касније преселила у Сарајево, Шешлија сад у Војковићима,
Пинџа, сад у Лужанима и Њега, сад у Осијеку. Вјероватно је према положају настало од раселице
суседних села Ласице и Војковића.
Лучићи старином Говедарице, доселили су из Војковића прије 80г (опширније у опису Лукавице).
Св. Никола.
Милидрази су старином из Љескова Дуба у котору невесињском, одакле се прије 120г доселио
Крсто Милидраг да тражи земље и настанио се у КОбиљ-Долу. Из Кобиљ-Дола су се касније
преселили у Расницу, па у Коваче, а из Ковача у Грлицу, гдје су се намножили. Данас их има још у
Лужанима, Доцу и Војковићима. Св. Никола.
Delić (Milan) Miloš, rođen 1920. Srbin, ubijen 1943. u direktnom teroru, Kovači (1505008019)
Lučić (Jefto) Vlado, rođen 1911. Srbin, umro od Nemaca 1942. U logoru, Zemun Sajmište (1505008016)
Šehovac (Mićo) Vlado, rođen 1899. Srbin, ubijen od ustaša 1942. U zatvoru, Stup. (1505008001)
16. Ласица
Махала Ласица лежи на подножју планине Игмана, западно од села Грлице, а источно од
Раснице… Свега у махали Ласици имају 33к, и то у самом селу Ласици 30, на Млаквама 2 и
Папратници 1к.
Као што се по наведеном дијелу Старине види, на мјесту овога села било је насеље од најстаријег
времена. То потврђује и народно предање, по коме су овдје још од фета (освојења Босне)
муслиманске п: Башићи, Карићи, Кавићи и Пољчићи, којих је, како они памте, било у селу 4к. Још
се прича да су у Ласици становали некад велика п Милићи и Нуко, али да су обје изумрле.
Данас су у селу Башићи, као што је речено, још од фета у овом селу. За њих се прича да потичу од
некаква Кара-Мехе Баше који је био велики јарамас (јаничар) и ишао на цареву војску. За тога
Меху причају да је имао сина кога су звали Башом и да је овај био силан, да су га се бојале и старе
Туранеје.
Карићи и Кавићи су од једног стабла, и то од Карића. Кавићима су се једни прозвали по томе што
им је дјед први почео пећи каву. Али изгледа да су ове све п заједно са Пољчићима од једног
стабла.
Породица Реџо и Шишићи давно су однекуда досељени. Шишићи имају рођака у Раковици, гдје су
сс, те су ваљда и ови отуда. Реџе су Цигани и досељени су као слуге кога бега или баше.
П Локва старином је из села Расније у чијем је опису о њеој опширније говорено. У Ласицу су
доселили на чифлук прије 25г.
П Метиља доселила се прије 3 кољена из села Ранице у село Ласицу. Доселио се дјед данашњих
Метиљевића, оженио од Шишића и населио на женину миразу. Ова је п најприје становала у
Ковачима, гдје јој је и коријен, само је изгубила старо пр, те се не зна од које је п из тога села.
П Џалтура доселила се прије 100г од Гацка у Коваче, а отален у Ласицу на чифлук. Има их још у
Гацку и зову се истим пр.
Тутуни су се доселили из села Маџара код Трнова у Босни најприје у село Коваче, гдје су се
изделили, и једни ту остали са пр Мемићи, једни на Штитима са истим пр, а једни су дошли у
Ласицу са пр Тутуни.
Ристовићи су из Михановића испод Трескавице, одакле им је доселио дјед прије 60г као слуга код
Ковачевића, па се касније оженио и на чифлуку настанио. Ове п има још у селима Ледићима и
Палима, а и у Сарајеву под истим пр. Св. Никола.
Махала Расница лежи између села: Ласице и Ковача, дијелом у равници а дијелом у осојним
странама на подножју Игмана…
Глође су се доселиле из Сарајева прије 60г, и то најприје као бези на летњиковац, па су се касније
и сасвим настанили. Ове п има још у Сарајеву.
Бећировићи су се доселили са Умчана (котар Сарајево) прије 60г, гдје их има и данас више кућа.
Има их и у махали Бињежеву и пошто су старином са Борча биће да су иста п с овима у Расници.
Кириџићи, прича се, потичу од некаквих ЦИгана који су негда у Расници служили као удунџије код
аге, па ту и остали.
Шкркари су се доселили из Ковача прије 26г (опширније у опису Главогодина). Св. Никола.
Комљеновићи су старином од Колашина прије 120г, и најприје је предак њихов био у најму.
Касније се оженио и на чифлуку настанио. Св. Јован.
Dedić (Emin) Ethem, rođen 1895. Musliman, ubijen od ustaša 1944. u logoru, Jasenovac (1505011018)
Dedić (Emin) Hamdija, rođen 1911. Musliman, ubijen od ustaša 1945. u logoru, Jasenovac (1505010013)
Dedić (Hamdijo) Hamdijo, rođen 1885. Musliman, ubijen od ustaša 1943. u logoru, Jasenovac
(1505013002)
Dedić (Mujan) Šahin, rođen 1914. Musliman, ubijen od ustaša 1944. u logoru, Jasenovac (1505011021)
Glođo (Ahmed) Ćamil, rođen 1907. Musliman, ubijen od ustaša 1945. u logoru, Jasenovac (1505010012)
Hadžić (Mehmed) Salko, rođen 1926. Musliman, nestao od Nemaca 1944. nepoznato, Hrasnica
(1505011011)
Hadžić (Osman) Mustafa, rođen 1913. Musliman, ubijen od ustaša 1945. u logoru, Jasenovac
(1505011020)
Hadžić (Zahido) Ibro, rođen 1927. Musliman, ubijen od ustaša 1944. u logoru, Jasenovac (1505011016)
Halilović (Smajo) Asim, rođen 1935. Musliman, poginuo 1945. nepoznato, Hrasnica (1505010057)
Huzur (Omer) Adem, rođen 1913. Musliman, ubijen od ustaša 1943. u logoru, Jasenovac (1505013003)
Ibrahimović (Salih) Smail, rođen 1906. Musliman, nestao 1943. nepoznato, Nepoznato (1505011009)
Jovanović (Timotije) Stevo, rođen 1906. Srbin, ubijen 1941. U direktnom teroru, Virovitica (1505012004)
Kahvić (Alija) Akif, rođen 1928. Musliman, ubijen od ustaša 1945. U logoru, Jasenovac (1505010055)
Karić (Osman) Huso, rođen 1897. Musliman, nestao od ustaša 1945. u logoru, Jasenovac (1505010056)
Karić (Suljo) Mehmed, rođen 1896. Musliman, ubijen od ustaša 1945. u logoru, Jasenovac (1505010054)
Lokvančić (Agan) Sulejman, rođen 1900. Musliman, ubijen od ustaša 1944. u logoru, Jasenovac
(1505011025)
Lokvančić (Ahmed) Halid, rođen 1922. Musliman, poginuo 1944. U NOBu, U borbama-nov (1505011023)
Lokvančić (Ahmed) Zaim, rođen 1920. Musliman, poginuo 1943. U NOBu, U borbama-nov (1505011022)
Lokvančić (Avdija) Vejsil, rođen 1904. Musliman, ubijen od ustaša 1945. u logoru, Jasenovac
(1505010053)
Lokvančić (Emin) Meho, rođen 1912. Musliman, ubijen od ustaša 1945. u logoru, Jasenovac
(1546061028)
Lokvančić (Mehmed) Kasim, rođen 1918. Musliman, ubijen od ustaša 1945. u logoru, Jasenovac
(1505011024)
Lokvančić (Mustafa) Asim, rođen 1928. Musliman, ubijen od ustaša 1945. u logoru, Jasenovac
(1505011026)
Lopančić (Hamid) Osman, rođen 1920. Musliman, ubijen od ustaša 1943. u logoru, Jasenovac
(1505013001)
Pandža (Huso) Huso, rođen 1920. Musliman, ubijen 1942. u logoru, Sl.požega (1505013004)
Pintol (Durano) Avdija, rođen 1900. Musliman, ubijen 1944. U direktnom teroru, Hrasnici (1505011010)
Sidro (Muhamed) Teafik, rođen 1912. Musliman, ubijen od ustaša 1945. u logoru, Jasenovac
(1505011019)
Škrkar (Simo) Staniša, rođen 1895. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Hrasnica (1505011017)
Subotić (Milan) Marinko, rođen 1922. Srbin, poginuo 1942. u NOBu, Partiz.kalovnič.odr. (1505012010)
Subotić (Milan) Milenko, rođen 1921. Srbin, ubijen 1942. U direktnom teroru, Nepoznato (1505012009)
Махала Ковачи лежи између Раснице и Главогодине. Све су куће у равници око сеоских улица и
потока Вечерице. Вечерица је у Ковачима јача него ли у Расници… Данас има у Ковачима 14к, и то
у Ковачима 9, Под Гајем 1, Преко Воде 2 и на Штитима 2. Још има и 11 агинских чардака.
Ово село спомиње 1530г Курипешић у опису свога пута у Цариград. Данашње сеоско ст млађе је и
нема везе са ст из тога времена.
Данашње су п:
Исто су тако непознатог порекла, а и одавно су у Ковачима Музури. Музура има и у Сарајеву.
Локве су се доселиле из Раснице прије 30г на чифлучку земљу. У Расници су били с мало земље, па
су се одијелили и прешли на чифлук.
Симеуновићи или Прангаши доселили су се прије 60г с Чева из ЦГ. Дошла су два брата: Крсто и
Стеван и настанили се у колиби крај Босанске Ћуприје, па су касније прешли на чифлук.
Симеуновићима су прозвани по баби Симеуни, а старо им је пр Прангаши. Св. Аранђел.
Бусовача се доселио од Бусоваче прије 25г и призетио се код Симеуновића. Старином се зове
Драшковић. Никољдан.
Махала Главогодина лежи између Ковача и Врутака. Куће су у овој махали раштркане. Једне су по
равници, друге по странама и долинама осојним на подножју Игмана… Свега у Главогодини има
15к и 7 чардакова…
Главогодина је старо село, јер је помиње Курипешић 1530г, када је у њој била кула Гази Усреф-
паше. Старост села потврђује и предање о старим п. Тако се прича да је у свој Главогодини
становала само п Ботуља, од које потјече и данашња п Мемића.
П су:
Узуновићи, који су се прије 80г доселили из Ковача на чифлучку земљу, јер је на старом мјесту
нијесу имали довољно.
П Странпута старином је од Кучинара у столачком котару, одакле се доселили прије 150г. Овако су
прозвати по дједу РИсти за кога се прича да је био велики ајош и накомица. Св. Ђорђија.
Богдановићи су доселили са Бачева прије 15г (опширније у опису Осијека). Св. Јован.
Шиљи су се доселили из Грлице прије 60г, најприје у млин па су се преселили на чифличку земљу.
Св. Ђорђије.
Лучићи су се доселили из Врутака прије 35г (опширније у опису Војковића). Св. Никола.
Махал Врутци или, како многи кажу, Врутачка Махала лежи на крајњој ивици џемата расничког
између Главогодине и Врела Босне. Неке су куће у осојној страни на подножју Игмана, а неке у
равници… У Врутцима су 4к…
Према ономе што је речено у одјељку Старине јасно се види да је ово насеље врло старо. Прича се
да су у селу прије данашњих ст становали Продрибабе и Пајићи.
Данас у селу имају 3п, подијељене у 7 задруга, које живе у 4к. Три задруге Босиљчића живе под
једним кровом.
Босиљчићи, по старини Копривице, су из Бањана, одакле им се, прије 80г, доселио дјед најприје
на храну, па се оженио неком Босиљком удовицом Лучића. Кад је умро дјецу му прозову по
матери Босиљчићи. Најприје су становали у Главогодини за водом. У тој задрузи данас живе 2п:
Босиљчићи и Лучићи и обје славе св. Николу.
Црногорци сунајприје доселили у колубу код Босанске Ћуприје из Кобиљег Дола с Чева у ЦГ, па
одатле на данашњи чифлук. Доселио се Милош Томашевић, бјежећи од крвне освете, због чега је
и презиме промијенио. Св. Никола.
Краишници су старином из Пецке код Варцара у Краини, гдје су се звали Аћимовићи. Има их још
1к у Лукавици и зову се старим пр. Св. Јован.
Vrutci
Babić (Jevto) Marinko, rođen 1926. Srbin, poginuo 1941. u NOBu, Vrutci (1583053011)
Batovac (Gavro) Stoja, rođena 1878. Srpkinja, ubijena 1942. Kod kuće, Vrutci (1583053012)
Vrućak (Ibrahim) Osman, rođen 1878. Musliman, ubijen 1942. Kod kuće, Vrutci (1583053013)
Махалу лужани чине села: Лужани, Бачево и Конаци, сва три у равни с лијеве стране ријеке
Жељезнице, једно од другог на даљини од 1км…
Сем колоније станаца на Илиџи, ст ове махале чине православни Срби, још имају и 2п католика.
Кућа има свега 49.
Као што се из оног реченог у одјељку о старинама види, било је на мјесту села Лужана насеља још
у римско вријеме. Старост села потврђује и старо прав гробље, са врло старим крстовима и
породичним софама. Из многих натписа на крстовима, којих има и из 18в, што је на сеоским
гробљима велика ријеткост, дознајемо и за неке п које су овдје некад живјеле, па су изумрле или
се одселиле, као: Вучинићи, Орозовићи, Костићи и др. За Вучиниће се прича да су живјели у
Бачеву, да су били врло задружни и најбољи тежаци у Пољу. Изумрли су средином 19в. Старину
Бачева доказује стара кула у том селу и предање о Сокнићима, са које се прича да су се у Лужане
доселили из Попова Поља прије 300г. Прије 15г, пошто им је влада откупила земљу у Лужанима,
одселили су се, и данас живе на Пландишћу у махали Врело Босне. Једино је село Конаци из
новијег доба и настало је кад је тамо Фазли-паша саградио свој љетњиковац.
Милидрази 2к, доселили су се са Раиловца прије 40г (опширније у опису Грлице). Св. Никола.
Јањићи 2к. Старином Шеовци, овако су прозвати по баби Јањи. У Лужане су се доселили прије 30г
(види опис Грлице). Св. Никола.
Пинџе су дошле из Раснице у Штита, а са Штита овамо прије 32г. Не знају одакле су старином.
Муслимана Пинџа има у селу Умољанима у коњичком котару. Св. Јован.
Видаковићи 4к, старином су из Херцеговине, гдје су се звали Ђурићи. Доселио им се дјед прије
100г и унајмио се код Странпута. Касније се оженио и настанио у Бачеву. Св. Арханђел.
Дурсуни су доселили из Љубомира у билећском котару прије 30г. Има их и у Зенику, али су се ти
раније доселили. Св. Арханђел.
Рундићи су старином из Херцеговине. Дјед им је био најамник, а, кад се касније оженио, настани
се у Главогодини, одакле се доселе овамо прије 35г. Св. Никола.
Џине су доселиле из Бутмира прије 60г (опширније у опису Михаиловића). Св. Архангел.
Црквењаши су се доселили из Црквина прије 20г (опширније у опису Рогачића). Св. Јован.
Јокићи причају да су старином из Бутмира, гдје су у давнини становали и имали своју земљу.
Касније некако изгубе земљу и преселе се на Стојчевац. На Стојчевцу су становали врло дуго и
пред 100г се преселе у Лужане. Још причају да су им стари били Грци, што значи да су сс, још прије
пада Босне. Св. Никола.
Радојевићи су старином из Пиве, гдје су се исто овако звали. Доселили су се у Лужане из Бутмира
прије 80г. Има их 1к у Блажују. Св. Никола.
Савићи су старином из Старог Влага, одакле су доселили прије 80г. Св. Ђорђе.
Тошићи 2к, старином су из Колашина, одакле су доселили у Бутмир, а из Бутмира овамо прије 54г.
Св. Никола.
Станишићи су у Лужанима одавно. О својој старини ништа не знају, сем да су прије 50г становали у
Бутмири. Св. Јован.
Шкркари су се доселили из Калиновника прије 100г, гдје их још има. У Пољу их има још у Расници.
Св. Никола.
Босиљчићи овако по мајци Босиљки, старином су Миобратовићи или Клепићи (како други кажу) из
Ледића у котару сарајевском. Св. Лука.
Села махале Блажуја леже крај главног друма Сарајево – Мостар, на јужном подножју планине
Игмана…
Свега у Блажују имају 23к и хана, и то у Мариселићима 5, у Горњем Блажују 11к, у Касетићима 3 и
на Раскршћу 4к.
Према наведеним остацима од старина види се да је на мјесту Блажуја било насеља и у давној
прошлости. Курипешић у опису свога пута од 1530г прича да је у Блажују прије тога било тек 10-
12к. Од сеоске прошлости зна се да су све земље Блажуја припадале безима Ченгићима и
Аликадићима који су имали своје куле, чардаке и ханове до најновијег доба.
Од данашњих кућа најстарије су оне у Мариселићима или Доњем Блажују и оне у Горњем Блажују,
а то се види и по грађи старе куће Митрића и Пајића које су зидане од камена, дочим су све друге
касније зидате од ћепрића и шепера. А куће по странама и ханови око друма осим хана Ченгића у
Мариселићима и Дервишева у Горњем Блажују из новијег су доба и подигнуте су дијелом на
искрченим земљама, а дијелом на земљама које су дјелидбом добили њихови данашњи
посједници и на беглуцима које су аге за себе обрађивале, па их продале.
Од п се зна за неке старе које су у Блажују становале, као: Гргићи који су се доселили у Ковачевац,
затим Јањићи који су се одселили у Лужане и Јојићи одсељени у Врело Босне.
Данашње су п у Блажују:
Човићи, старином из Старе Горе код Колашина. У Босну се доселио Стојан Човић са синовима:
Миленком, Маринком, Савом, Нешом и Илијом и то најпре у мусл село Грац, гдје му Турци
подметну да је убио некаква млинара, те он утјече с дјецом у Неретву. Из Неретве се дигне и дође
у Ормањ. Кад Турци сазнају да се вратио почну га тражити, те он умакне у шуму, а остави дјецу.
Турци му тада узму једног сина и поведу у Сарајево, не би ли како и њега домамили. Али Стојан
пресретне Турке у Грацу, отме им дијете, па опет побјегне у шуму. Кад му је дотужило четовање он
се обрати Илији Куљанину у Осијеку да га препоручи Омарији у заштиту. Омарија кад сазна цијелу
ствар прими га под свој скут и да му чифлук у Доловима. Из ДОлова се касније преселио на
Красину (Рогачиће). Ту се издијеле, те једни остану на Красини, једни на Рогачићима, неки оду у
Блажуј, неки у Сарајево, а неки на Стојчевац. Св. Архиђакон Стефан.
Вујовићи су се доселили из Прерадца у билећком котару прије 60г. Ово им је пр старо. Вујовића
има још у Мишевићима, али су се ови касније доселили. Св. Никола.
Коковићи су старином из Старог Влаха, одакле су се прије 180г доселили у Отес, гдје су најприје
били врло богати и задружни. Касније су обамрли, осиромашили и разишли се по најму и
мајсторији. У Блажуј се доселио Вучина прије 50г на крчевину. Имају п у Чемерну, гдје се зову
Михаиловићима, по оцу Михаилу. Св. Никола.
Зироја се доселио из Вогоште и призетио се код удовице Турунташеве прије 18г. Старином је од
Гацка. Св. Никола.
Вучинић се доселио из Сарајева прије 28г у хан на Раскршћу. Старином је од Требиња. Св.
Аранђел.
Јокић је старином из Грахова. У Блажуј је дошао Обрен на храну, затим је био ханџија на Раскршћу.
Старином се зове Ковачевић, а Јокић је прозват по матери. Св. Матија.
Јеремићи су се доселили из Црнотине. Дошао Лука пунцу Пејушићу прије 15г. По старини су
Лажетићи из Херцеговине. Доселио се Јеремија прије 60г са синовима: Радом, Бајом, Тодором и
Ђорђом. Јеремићима се зову по дједу. Св. Аранђел.
Мркаје су се доселили из Влакова прије 12г (види опширније у опису Бојника). Славе св. Јована.
Blažuj
Grubišić (Pero) Andrija, rođen 1896. Hrvat, ubijen 1945. u direktnom teroru, Nepoznato (1507032035)
Kapor (Lazar) Božo, rođen 1918. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Nepoznato (1505001032)
Kapor (Milan) Ljubo, rođen 1906. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Stupsko brdo (1505006008)
Kapor (Nn) Lazar, rođen 1896. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Butmir (1505001031)
Koković (Nedo) Branko, rođen 1919. Srbin, poginuo 1941. u NOBu, Vraca (1505001027)
Kovačević (Pero) Savo, rođen 1921. Srbin, ubijen 1945. u zatvoru, Sarajevo (1505001017)
Kovačević (Risto) Milan, rođen 1901. Srbin, umro 1942. nepoznato, Kod zenice (1577064014)
Krezović (Aleksa) Gojko, rođen 1913. Srbin, poginuo 1943. u NOBu, Luke-čajniče (1578089023)
Kulanin (Kosta) Rosa, rođena 1910. Srpkinja, ubijena od ustaša 1943. kod kuće, Blažuj (5016s00135)
Lukić (Sava) Milorad, rođen 1912. Srbin, ubijen od ustaša 1942. Pri deportaciji, S.žabari-topola
(0888115003)
Martinović (Andrija) Mato, rođen 1897. Hrvat, ubijen 1945. U direktnom teroru, Blažuj (2333046017)
Medić (Marko) Đorđe, rođen 1898. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Ilidža (1545051035)
Njego (Marko) Evgen, rođen 1895. Srbin, ubijen 1941. kod kuće, Blažuj (0925005004)
Njego (Marko) Uroš, rođen 1893. Srbin, ubijen od ustaša 1943. U logoru, Jasenovac (5021s00652)
Njego (Uroš) Kosta, rođen 1922. Srbin, ubijen od ustaša 1943. U logoru, Jasenovac (5021s00653)
Pejić (Stojan) Milan, rođen 1920. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Butmir (1505001021)
Pejić (Vasilj) Stojan, rođen 1892. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Butmir (1505001020)
Popović (Janko) Božica, rođena 1921. Srpkinja, poginula 1942. U NOBu, Brezovača (1505001019)
Popović (Janko) Pero, rođen 1922. Srbin, poginuo 1942. u NOBu, Blažuj (1505001018)
Spahić (Zaharije) Relja, rođen 1906. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Ilidža sarajevo (0878055010)
Štaka (Maksim) Milan, rođen 1924. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Butmir (1505001025)
Štaka (Maksim) Risto, rođen 1916. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Butmir (1505001024)
Štaka (Maksim) Slavojka, rođena 1934. Srpkinja, ubijena 1945. U direktnom teroru, Blažuj (1505001026)
Štaka (Petar) Maksim, rođen 1882. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Butmir (1505001023)
Terzić (Marko) Savo, rođen 1889. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Butmir (1505001014)
Terzić (Savo) Miloš, rođen 1928. Srbin, poginuo 1945. u NOBu, Prozor (1505001015)
Trničević (Andrija) Nikola, rođen 1909. Hrvat, ubijen 1945. Prilikom borbi ili bombardovanja, Blažuj
(1609003032)
Velemir (Krsto) Roksanda, rođena 1925. Srpkinja, poginula 1942. U NOBu, Žabljak (1505001016)
Махала Врело Босне простире се од врела ријеке Босне сјеверу од пута Сарајево-Мостар, између
подножја, планине Игмана и ријеке Босне која такође на сјевер тече…
У махали има свега 26к.
И ово је село једно од старијих села овога краја, што потврђују многи остаци ранијег живота на
овом мјесту, а на то упућује и родност и лијеп положај села. Од ранијег ст данас у селу нема
потомака, већ су све п новији досељеници. Зна се само за Берјановиће у Доглодима и Доњем
Ступу да су некад становали у овом селу и да су се одавде одселили прије 100г.
Данас су у селу:
Штаке, старином из Херцеговине, гдје су се звали Бушевци или Бусовци. Штакама су прозвати по
неком пранђеду који је увијек ишао са штаком у руци. Доселили су се прије 200г на Градину код
Високог, одакле су прешли у Карамусиће, а из ових касније на Раиловац гдје су становали преко
100г. Са Раиловца су доселили овамо прије 50г. Има их 1к у Блажују и 1к на Павловцу код Кобиљ-
Дола. Св. Ђорђа.
Новаковићи 2к су старином из фочанског краја, где су се звали Бодироге. Дошао им дјед Новак у
најам прије 80г, и по њему су и добили садање презиме. Св. Лука.
Капетине 2к, старином су из Бањана, где ове п има и сада, а има их и у Баљцима код Билеће.
Доселио им се дјед прије 80г у Влаково. Одатле су се преселили на Ковачевац, а са Ковачевца на
Рогачиће, гдје су се издијелили и једни остали, а други отишли овамо и у Пазарић. Дјед им је убио
момка бега Љубовића што му је жену трудну ударио ногом, због чега је овамо пребјегао. Св.
Ђорђе.
Шарабе су дошле из Раиловића. Има их у Бријешћу гдје је о њима опширније говорено. Св.
Архангела.
Сокнићи су доселили пред 300г по прилици из Попова Поља у Лужане. Одавде су касније једни
отишли у ДОбрињу, а друге је преселила влада из Лужана на Пландишће у Врелу Босне прије 15г,
а од чифлука им у Лужанима уредила парк. Св. Лазар.
Јојићи су старином с Планинице код Вареша, одакле су се доселили прије 80г у Азиће, отуда
прешли у Блажуј, а одавде у Врело Босне прије 35г. Јовањдан.
Села махале Осијека леже на западној страни општине Доњег Бутмира. Од осталих села ове
општине растављена су ријеком Босном… У осјечкој махали има свега 31к.
Као што се из претходног одјељка види, Осијек је био од старина насељен. У току прошлог
стољећа нарастао је, јер су се све куће по странама осјечким подигнуте на искрченим чифлуцима.
Јанковићи 4к старином су од Старог Влаха, одакле су доселили прије 150г у Сарајевско Поље, али
не знају у које село. Становали су у Лужанима, одакле су се преселили у Азиће, а из Азића у Осијек
прије 65г. Св. Ђорђија.
Шоје 3к су нега становале у Горњем Сињеву (Мокро), одакле су се одселили у Вогошту, затим у
Азиће, па су прешли у Осијек прије 60г. Једна су п с Лопатићима у Јеловцима. Старином су из Пиве,
гдје су се звали Бојовићи. Шојама су се назвали по некакву Шоји, ковачу у Вогошти, код кога им је
дјед Никола учио ковачки занат. Св. Никола.
Јокићи 2к старином су Миљановићи из Бањана, одакле се доселио Јоко са сином Лазом на Врело
Босне Машићу, а одатле их дигао Омарија у Осијек (у Долове). На данашњи чифлук доселили су
прије 50г. Има их још 1к у Бријешћу и 1 у Сарајеву. Ристо Јокић прича да је Јоко из Бањана утекао
због крвне освете. Удрили су, вели, једном приликом црногорски ускоци на Бањане да плијене
мал и Јоко их са синовима и Даковићима дочека и с њима се искрви. Он прича да су се том
приликом и Даковићи у Босну доселили и да су од њих данашње Лубуре, докле саме Лубуре веле,
као што је речено у опису Војковића, да су по старини Вујачићи. Св. Јован.
Чипеци 2к су старином из Пиве, гдје су се звали Апрци. Давно су доселили у Пазарић, а одатле у
Осијек прије 60г. У Осијеку су најприје становали у Карамусићима, па су прешли у Зијевовиће, гдје
су сада. Из Осијека су једни одселили у Влаково, а други у Догдоле. Св. Илија.
Урте 2к су однекуд из Србије. У Босну су доселили прије 150г. Сусједни за њих кажу да су
посрбљени Каравласи, док они о томе ништа не кажу. Св. Лука.
Орозовић је дошао из Вогоште у Лужане, а одавде у Осијек у Млин прије 10г. Св. Никола.
Још се зна да су у Осијеку становали Моравци, сад у Бријешћу, Јовићи сад на Рогачићима, Сикиме,
Брезари.
Osijek
Bogdanović (Janko) Bosa, rođena 1937. Srpkinja, poginula 1944. nepoznato, Osijek (1506020006)
Bogdanović (Janko) Nedeljka, rođena 1938. Srpkinja, poginula 1944. nepoznato, Osijek (1506020007)
Bogdanović (Mićo) Vlado, rođen 1908. Srbin, ubijen od ustaša 1941. u logoru, Jasenovac (1506020004)
Bogdanović (Stevan) Ljubo, rođen 1907. Srbin, ubijen od ustaša 1941. u logoru, Jasenovac (1506020005)
Bratić (Kosta) Jovo, rođen 1902. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Jasenovac (1506020021)
Bratić (Stevan) Mlađen, rođen 1910. Srbin, ubijen od ustaša 1942. U logoru, Jasenovac (1506020017)
Bratić (Tomo) Stjepan, rođen 1921. Srbin, ubijen od četnika 1944. U direktnom teroru, Miševići
(1506020018)
Crnogorac (Milan) Lazar, rođen 1926. Srbin, poginuo od ustaša 1945. u NOBu, Busovača (1506020020)
Ešpek (Jefto) Rajko, rođen 1926. Srbin, ubijen od ustaša 1942. Kod kuće, Osijek (5021s00633)
Ešpek (Jevtan) Rajko, rođen 1927. Srbin, ubijen od ustaša 1942. U direktnom teroru, Osijek
(1506020012)
Ešpek (Luka) Mirko, rođen 1896. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Danica Koprivnica (1506020013)
Ešpek (Luka) Mirko, rođen 1896. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Jasenovac (5021s00632)
Janković (Kojo) Božo, rođen 1925. Srbin, poginuo 1945. u NOBu, Karlovci (1506020016)
Janković (Kojo) Savo, rođen 1923. Srbin, poginuo 1945. u NOBu, Konjic (1506020015)
Janković (Kosta) Čedo, rođen 1906. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Jasenovac (1506020009)
Janković (Kosta) Glišo, rođen 9999. Srbin, poginuo 1944. u NOBu, Fojnica (1506020008)
Janković (Mitar) Petar, rođen 1903. Srbin, ubijen od Nemaca 1942. u logoru, Norveška (1506020019)
Janković (Simo) Raviojla, rođena 1919. Srpkinja, poginula 1944. U NOBu, Romanija (1506020014)
Kuljanin (Vukan) Risto, rođen 1900. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Jasenovac (1506020010)
Marić (Jozo) Mato, rođen 1922. Hrvat, poginuo 1943. u NOBu, Sutjeska (1517017002)
Močević (Jane) Jovo, rođen 1912. Srbin, ubijen od ustaša 1942. U logoru, Danica Koprivnica
(5021s00137)
Šoja (Aleksa) Ostoja, rođen 1910. Srbin, ubijen 1941. u logoru, Karlovci (1506020001)
Šoja (Đorđo) Gojko, rođen 1924. Srbin, poginuo 1945. u NOBu, Karlovci (1506020003)
Šoja (Stevo) Mirko, rođen 1924. Srbin, poginuo 1944. u NOBu, Kralupi (1506020002)
Šoja (Trifko) Jovo, rođen 1898. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Jasenovac (5021s00136)
Urta (Blaško) Branko, rođen 1929. Srbin, ubijen od Nemaca 1943. kod kuće, Osijek, sarajevo
(1506020011)
Отес, једна од најроднијих махала Сарајевског Поља, налази се сасвим у равни, сјеверно од пута
Сарајево-Мостар, у главном између ријека Добриње и Жељезнице, по 3к су на десној страни
Добриње…
Данас су у Отесу:
Чоле 4к који су старином из столачког котара у Херцеговини. Овако су прозвати по дједу који је
био чолакаст у два прста.
Мартићи, звани и Балови, старином су из Рошко-поља код Дувна, одакле су се доселили прије 35г.
Мишићи су се доселили из Доњег Ступа, гдје их и сад има (опш у опису Горњег Ступа).
Крамари су се давно доселили из Херцеговине. Овако их зову што им је прадјед био крамар. Има
их у Догдолима и Бутмиру.
Махала Доглоди коју чине села Доглоди и Баре, налази се на сјеверном крају Поља, између ријека
Миљацке и Добриње, недалеко од њихова ушћа у Босну. Село Доглоди је сјеверније и ближе
Добрињи, а село Баре је јужније и ближе Миљацки…
Према причању село Доглоди постоји још „од фета“, и у њему су прије велике куге живјели само
муслимани, што свједочи гробље на Страхову. Ништа се не зна да ли је у то доба постојало и село
Баре и да ли су Догдоли били на данашњем мјесту или покрај муслиманског гробља на Страхову.
Ове је мусл поморила куга у 18в, а ако је што и остало то се разбјежало, тако да је село остало
пусто. Послије овога настаје поновно насељавање овога села. Као и у многим другим селима која
су насељавали муслимани и овдје их замјењују православни, обично из Херцеговине, и, рјеђе,
католици из Далмације. Први за које причају да су се у Догдоле доселили иза куге јесу Томићи
(Хаџићи) из Доњег Ступа и они су у њима остали до данашњег дана. Иза њих су се насељавали
други, католици и православни, али су се од ових многи у друга села пресељавали. Тако се сјећају
прав п: Крсмановића, Јокића, Корди и других које су овдје неко вријеме становале, па се
одселиле. По причању старијих људи прије 30г у Догдолима је било свега 8к, а у Барама 2, из чега
се види да је насељавање брзо напредовало. Али се за пошљедњих 30г број кућа утростручио.
У Догдолима је најстарија п, као што је већ речено, Томића (Хаџића), која се доселила из Доњег
Ступа, где им п има и данас. Сељаци их зову Самртњацима.
Бејкуше су се доселиле из Црнотине, гдје су им, причају и дједови становали. Старином ће бити из
Лепенице у котару фојничком, гдје ове п још има.
Лукићи 3к су старином из Раме, одакле су давно доселили. Били су задружни, али су о великој
колери јако обамрли.
Балте, чији је отац, као најамник, дошао прије 30г из Неретве. Прича се како је некакав Туркуша
искао им од дједа сјекиру рјечима: „дај балта, балта“ (турски сјекира), а овај га није разумио, те га
од тада прозову Балтом.
Брезари су старином из Раме, одакле им је дошао дјед и био каваз код осјечког паше. Данас их
има још по 1к у Отесу и Лужанима, код Босанске Ћуприје.
Берјановићи 2к, досељеници са Врела Босне. Има их и на Доњем Ступу, гдје је о њима опширније
говорено. Св. Јован.
Ружићи 2к, старином Дафинићи, доселили су се прије 50г са Раиловца. Ружићима се зову по мајци,
а многи их зову и Кокези. Врачи.
Скоче 2к су старином из Благаја код Мостара, одакле су доселили прије 90г. Ове п има још у неким
селима овога краја, али се нису сви заједно досељавали. Св. Симеон.
Doglodi
Berjan (Nikola) Jovica, rođen 1871. Srbin, ubijen 1945. u direktnom teroru, Dogladi (1505003001)
Berjan (Pero) Mitar, rođen 1876. Srbin, ubijen 1945. u direktnom teroru, Dogladi (1505003003)
Berjan (Pero) Mitar, rođen 1887. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Hadžići (1500002004)
Berjan (Vukan) Neđo, rođen 1925. Srbin, ubijen 1945. u direktnom teroru, Dogladi (1505003002)
Махала Доњи Ступ пружа се од ријеке Добриње, недалеко од мјеста гдје иста ријека тече преко
пута Сарајево-Мостар, СИ пут ријеке Миљацке…
Народно предање о старој вароши и трагови од старина доказ су за старину ове махале. Поред
тога у селу има 1п старинаца (Томићи) за коју се прича да у овом селу живи још од „фета“. Нема
никаква причања да ли је куга морила и ово село кад и Отес и Доглоде.
Видићи 2к, који су старином из Старе Србије. Кад су се истом доселили носили су одијело слично
арнаутском, по чему их прозову Арнаутовићима. Раније пр и вријеме досељавања не знају.
Најприје су становали у Кобиљ-Долу, на чифлуку који су прије неколике године откупиле часне
сестре. Из Кобиљ-Дола су се преселили у Неђариће, а отуд прије 75г овамо. Видићима се зову по
прабаби која је знала видати. Има их и у Доглодима. Св. Арханђел.
Берјановићи 2, су се доселили отприлике прије 100г са Врела Босне. На Врелу Босне су становали
врло дуго и не памте да су се тамо одакле доселили. Ово је једна од настаријих п у овом крају и
биће да су сс. Има их и у Доглодима. Св. Јован.
Радићи и Ракићи живе у једној кући. Радићи су једна п са Ђокићима у Бријешћу. Игњатијевдан.
Пантићи су Пејићи. Доселили су из Лужана (види о Пејићима у описима Блажуја). Св. Никола.
Католичке су п:
Босанкићи, старином Чоле. Босанкићима су прозвати по мајци која је доведена с Босанске Ћуприје
(опширније код Чола у опису Отеса).
Томићи 2к су сс, по причању свих сељака. Има их још 2к што се пр Шутале, по дједу који је био
врло шутљив. Има их још у Отесу, Догдолима и Бутмиру.
Пушићи су дошли из Догдола.
Мишићи и Матићи живе у једној кући. Мишићи не знају одакле су. Има их у Отесу, Сарајеву и
Високом. Матића отац дошао је прије 40г из Пролошца у Далмацији и призетио се код Мишића.
Бријешће лежи З од села Бачића. Неке су куће у равници, а неке по странама присојним, изнад те
равнице.
Свега има у Бријешћу 20к, од којих је у селу Бријешћу 9, на Подинама 5 и по Раиловцу и странама
Витковца 6.
Према положају села, старом мусл гробишту, као и народној причи да је у Бачићима велика куга
поморила у самога попа Богдановића 18-теро чељади и кућу му затрла, може се узети да је и
Бријешће старо село и да је о куги затрвено или се раселило. Зна се, пак, да су у Бријешћу
становале п: Цабе који су се одселили у Топлик, Штаке на Раиловцу, који су се одселили у Врело
Босне, Мрде који су се одселили у Двор, Море који су се одселили у Бачиће. Још се зна да је до
1878г на Бријешћу било 6, а на Раиловцу 1к.
Од данашњих п најстарији је Шараба 1к који је доселио из Пазарића прије 90г, а старином је из
Билеће. Има их по 1к у Пазарићу, Бачићима и Врелу Босне. Св. Аранђел.
Код Шарабе се призетио прије 7г Кордић, који је дошао најприје у најам из села Горе (кот. Високо).
По старини је из села Попова у Крајини, одакле му је доселио дјед прије 120г. Св. Ђорђе.
Ђокић 1к се доселио из Алиловића прије 60г (опширније у опису ДОца). Св. Игњатија.
Лукић овако по оцу Луки, а старином је Милинић. Доселио му се отац Лука прије 80г из Попова
Поља у Херцеговини. Св. Никола.
Марковић 1к доселио се из Доца с Обале прије 35г. Ништа не знају одакле им је старина само
причају да су им преци много година становали код Ченгића на Обали. Има их по 1к у Доцу и
Сарајеву. Св. Ђорђија.
Божићи 1к доселили су се из Крајине прје 40г, због чега из зову и Краишницима, а старо им је пр
Убипариповићи. Св. Стјепан.
Симеуновић 1к је досенен мален из Посавине прије 35г, због чега га зову и Шијаком. Донијели су
га Ракићи, кад су с коњима кириџовали, да им чува стоку. Св. Симеун.ђМаљукани 1к су једна п са
Дилберовићима у Пофалићима. Одавно су овдје и не знају одакле им је старина. Св.
Никола.ђЈанковић се доселио из Старог Влаха на Подине, а одатле на данашњи чифлук на
Раиловцу уз колеру 1866г. По старини се зове Бучевац. Св. Јована.
Поповић 1к, по старини Шикмановић, доселио се из Доца прије 15г. Св. Стјепан.
Бољак 1к, старином је из Старога Влаха, гдје су се звали Шепрлије. Доселио им се прадјед Петар у
Миљевиће, одавде у Бољаков Поток, због чега су прозвати Бољацима. Св. Никола.
Бандић 1к доселио се из Забрђа, а тамо с Мишевића (опширније у опису Бињежева). Св. Аранђел.
Брезари 1 старином су из Крајине. Дошао им отац у Осијек на Брезу по чему се зову Брезари.
Одатле су одселили на Кобљак, а с Кобиљака у Бријешће. Има их још 1к у Пофалићима. Св. Јован.
Са Брезаром живи и Васо Јокић, кога је мати довела кад се као удовица у Осијеку преудала за
Брезара. Јокић и Брезар живе заједно и славе једно крсно име. Брезара има и римокатолика у
Догловима, Отесу и Лужанима, али с овима немају ничег заједничког до презимена.
Прича се да је некад у Бачићима становао само неки поп Богдановић и да му је сва задруга од 18
чељади помрла од велике куге (око 1690г). На поменутом гробљу има надгробних крстова са
натписима из којих се види да су се доиста ту неки Богдановићи копали, али су без датума. Ништа
се не зна о прошлости махале прије ових Богдановића, те ће бити да је село постало у новије доба
као раселица села Бријешћа, а можда и кога другог оближњег села. Још се зна да су у Бачићима
становали: Крлићи, Кривићи који су се одселили у Сарајево и Зироје који су одселили у Решу
(данашњи Космаици и Гашановићи). Данашњи ст Бачића причају да су до назад 50г у Бачићима
била само 2 чифлука, односно 2 кметске куће. Ти су чифлуци касније дијељени и на њих су, како
ће се касније видјети, досељавали кмети из других села, те их данас има 4, а уз то су крчене
испаше, гдје су се населиле 3к, и тако је број кућа нарастао на 7.
Мрде су се доселиле из Двора прије 45г, а старином су из Корјенића. Доселио им се прадјед Илија
иза велике куге. Бавио се занатом качарским. Најприје је дошао на Ушивак у Хаџићима, одатле у
Бријешће па у Двор, гдје су се намножили и издијелили, те их данас има у Забрђу и Сарајеву. Не
знају како им је старо пр, а Мрдама су прозвати што су становали у некакву Мрдин-долу. Биће да
су се звали Мандићи. Св. Димитрије.
Море су се доселиле из Бријешћа прије 40г. Иста су п и с Моравцима у ДОцу. Св. Ђорђија.
Лијак се доселио из Грачанице прије 20г на крчевину. Старином је од Високог. Најприје је био у
најму. Св. Ђорђе.
Томић се доселио из Забрђа прије 17г на крчевину. Старином је из Србије (опширније код описа
Бријешћа). Св. Лука.
Села махале Бињежева леже З од Раскршћа (блажујског) око друмова Сарајево – Мостар до
Хаџића и Сарајево – Травник – Раковица…
Према оно мало остатака од старина, причама о богатом кнезу Малу, а нарочито према
неколиким стариначким мусл п види се да су села бињежевска била од старина насељена и
обрађивана. Још се сем данашњих стариначких п у Бињежеву зна да су у Малотини некад
становали Кешељи, Стајићи, на Ковачевцу Лубуре и Богдановићи, у Дугом Долу Нешковићи и на
Мишевићима Вујани.
Данас су у селу п: Чата, Низића, Решидовића, Исића и Делибећировића, за које се прича да су „од
фета“ у селу Бињежежву. Низићи и Делиберовићи су једна п.
Поље, Феизовићи и Голубичи одавна су у Бињежеву, али нису сс. Са сс су у родбинским везама.
Довиде су набројане п муслиманске. Од православних у овој махали најстарији су Стајићи који су,
као што је речено, становали на Малотини, па су се преселили на Мишевиће. Старином су од
Билеће из Врањске, а има их и у Сливљу код Невесиња. У Босну, у Малотину, доселили су се
послије велике куге (око 1710г). Из ове п било је више свештеника у Високом и Сарајеву, а има их
и данас. Св. Лазар.
Бандуке су се доселили као мајстори прије 130г од Колашина. Нису ни у каквом сродству с
Бандукама у Дрозгометви и Касетићима. Они славе св. Дечанског Краља, а они у Дрозгометви и
Касетићима св. Ђорђа.
Бандићи 2к су старином из ЦГ, гдје су се звали Бакочи. Има их и на Обрњи код Невесиња.
Доселили су се прије 100г на Велике Њиве у Раковици, а одатле на Мишевиће. Данас их има још у
Зенику, Бријешћу и Сарајеву. Овако се зову због тога што им је прадјед био добар нишанџија, те је
једном добио велику опкладу кад је убио нишан „с банде на банду“. Аранђеловдан.
Вараге 3к, по старини су од Колашина, одакле им је дошао дјед као мајстор прије 100г. Има их и у
Сарајеву. Св. Сава.
Куркичари 2к по старини Вујовићи из Врањске, котар билећски, одакле су доселили прије 60г на
Кукрику, по чему су и прозвани Кукричари. Св. Никола.
Скочо 1к се доселио из Благаја код Мостара прије 65г. Скоча има још у Какрињу и Доглодима. Св.
Симеун.
Мучибаба 1к, по старини Драгањић из билећског котара, одакле су се доселили прије 150г на
Велу, гдје је један од те п поповао и као парох тога краја умро. На Велој су обамрли и
осиромашили, па се одатле и разишли. Има их још у Двору и на Булозима. Св. Марија.
Чабаци 1к по старини су са Веле (опш у опиу Зеника). Прича се да им је прандјед био врло
малешан и шепав, па кад је некад давно код њих долазио владика док су још били на
Црепљанима викао му турски „чабук, чабук“ (брзо), по чему је добио име Чабак. Доселили су
прије 15г. Има их још на Велој, Вранчићима и Сарајеву. Св. Никола.
Гргићи 4к старином су из Казанца код Гацка. Доселили су се најприје у Мариселиће кад је Ченгић
кулу правио, а одавде на Ковачевац прије 40г. По старини се зову Ђукановићи и једна су п са
Поповићима у Хаџићима. Гргићима су прозвани по дједу који је гргутао кад је говорио. Св.
Аранђел.
Столић 1к, је такођер из Крајине одакле се доселио на Бољевиће прије 60г. Св. Аранђел, мс св.
Јован.
Бабић 1к се доселио са Веле прије 50г на крчевину. Старином су из Трнаваца код Билеће. Најприје
су се населили на Велу Драганићима прије 120г. Ту су се намножили и издијелили, те су једни
одселили у Сарајево а поп Јовица Бабић остао је у селу до 1883г, кад је због старости уклоњен с
осјечке парохије. Св. Лазар.
Лубуре 2к, су се доселиле прије 40г из Реснице, гдје им је предак био по најму (опш у опису
Војковића).
Миле Хера Вујовић доселио се из Врањске прије 30г на Крчевине. Иста п са Кукричаром. Св.
Никола.
Станковићи су старином Ђокићи из Херцеговине. Не знају мјеста одакле су, али причају да им је
мати Албијанића из Вољака. Доселили су се прије 38г са Кобиљака. Били су и у Отоци. По оцу
Станку зову се Станковићи. Св. Лука.
Самауковић се доселио прије 2г из Пазарића Вујанима. Дошао је у кућу Вујановој удовици. Ове п
има неколико кућа у Касетићима, Пазарићу и Сарајеву. Прича се да су у Касетићима од старина.
Кад је Босна пала под Османлије уклонили су се у планину Игман и тамо остали у неким селима
док годи турско није престало, па се онда повратили у Касетиће. Св. Ђорђе.
П.С. Бињежево је 1991г имало 1218с, у томе 913 Муслимана, 225 Срба, 7 Хрвата, 47 Југословена и
26 осталих, а у 2013г имало је 1.588с.
Мишевићи њу 1991г имали 486с, у томе 340 Срба, 91 Муслимана, 15 Хрвата, 22 Југословена и 18
осталих, а 2013г имали су 1923с.
Banduka (Risto) Đorđo, rođen 1886. Srbin, ubijen od ustaša 1944. U direktnom teroru, Hadžići
(1502024013)
Banduka (Vaso) Stevan, rođen 1895. Srbin, ubijen od ustaša 1942. u logoru, Jasenovac (1502024012)
Bećirović (Ibrahim) Mujo, rođen 1908. Musliman, ubijen od ustaša 1945. u logoru, Jasenovac
(1502024008)
Ćatić (Avdija) Abdulah, rođen 1900. Musliman, ubijen od ustaša 1945. u logoru, Jasenovac (1502024009)
Devedlaka (Ignjat) Vaso, rođen 1914. Srbin, ubijen od ustaša 1945. kod kuće, Binježevo (1502024011)
Devedlaka (Mitar) Milan, rođen 1905. Srbin, ubijen od ustaša 1942. u logoru, Jasenovac (1502024010)
Isić (Ahmed) Emin, rođen 1897. Musliman, ubijen 1941. U direktnom teroru, Binježevo (1502024003)
Isić (Rasim) Azem, rođen 1929. Musliman, ubijen od ustaša 1945. U logoru, Jasenovac (1502024004)
Isić (Smajo) Sulejman, rođen 1932. Musliman, poginuo 1945. nepoznato, Binježevo (1502024006)
Isić (Zajko) Zehra, rođena 1937. Muslimanka, poginula 1945. nepoznato, Binježevo (1502024005)
Rašidović (Salko) Ahmed, rođen 1913. Musliman, ubijen 1945. Kod kuće, Binježevo (1502024007)
Rešidović (Salih) Ahmet, rođen 1915. Musliman, poginuo 1943. prilikom borbi ili bombardovanja,
Binježevo hadž (1506029019)
Stijačić (Gavrilo) Ilija, rođen 1892. Srbin, ubijen od ustaša 1942. U logoru, Jasenovac (1502024001)
Stijačić (Ilija) Branko, rođen 1908. Srbin, ubijen od ustaša 1942. U logoru, Jasenovac (1502024002)
Мишевићи:
Banduka (Rista) Marko, rođen 1912. Srbin, poginuo 1942. u NOBu, Brezovača igman (2596130046)
Banduka (Rista) Stevo, rođen 1888. Srbin, umro 1944. Kao zarobljeni pripadnik VKJ, Miševići
(2596130045)
Devedlaka (Jovo) Vaco, rođen 1892. Srbin, ubijen od ustaša 1942. u logoru, Jasenovac (1488084002)
Devedlaka (Jovo) Vaso, rođen 1892. Srbin, ubijen od ustaša 1942. u logoru, Jasenovac (1500001002)
Đokić (Jovo) Marinko, rođen 1919. Srbin, ubijen 1941. u NOBu, Hadžići (1500001009)
Đokić (Jovo) Mirko, rođen 1925. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Hadžići (1500001010)
Đokić (Rista) Jovo, rođen 1895. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Hadžić (1488084008)
Đokić (Risto) Jovo, rođen 1895. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Hadžići (1500001008)
Mićić (Milan) Bogdan, rođen 1920. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Rajlovac (1488084001)
Stajić (Milan) Savo, rođen 1938. Srbin, poginuo 1945. nepoznato, Hadžići (1488084004)
Stajić (Nikola) Trefko, rođen 1896. Srbin, ubijen 1943. u direktnom teroru, Hadžići (1500001007)
Stajić (Nikola) Trifko, rođen 1896. Srbin, ubijen 1943. u direktnom teroru, Hadžić (1488084007)
Stajić (Ostoja) Mirko, rođen 1940. Srbin, poginuo 1945. nepoznato, Hadžići (1500001006)
Stajić (Vaso) Milan, rođen 1910. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Hadžići (1500001003)
Stajić (Vaso) Simo, rođen 1908. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Hadžić (1488084005)
Махалу Рогачиће чине села: Рогачићи, Крчевине и Какриње. На СИ страни тих села лежи село
Влаково и то С од Рогачића и Крчевина, а источно од Какриња. По административној подјели ово
село припада махали Бухотини која се налази између Кобиље Главе под Велом. Између Бухотине
и Влакова имају скоро два сата, и дијеле их села Раковица и Какриње. Због тога што је Влаково
сасвим удаљено од Бухотине и управо иза села рогачићких, а пошто Бухотина не спада у блас села
овога описа, то ће се овдје Влаково, по изнимци, спојити са Рогачићима да буде једна цјелина.
Свега кућа у махали рогачићкој има 39 у којима живи 25п. Од овог броја у Рогачићима је 15к:
Капетине 3к, Лубури 3к, Стјепићи 3к, Човићи 3к, Тамбури 1к, Гавриловићи 1к и Максимовићи 1к на
Осоњачи. На Крчевинама има 5к: Црквењаши 1к, Драшкићи 1к, Гогићи 2к и Чипеци 1к на Барама.
У Влакову има 9к: Шобе 3к, од којих је 1к у Клинцима, Кртолине 2к, Бјелоши 1к, Куртеши 1к,
Дукићи 1к и Копривице 1к на Лаништима. У Какрињу има 10к: Врете 4к, Скочи 1к, Дујдури 1к,
Јокановић 2к, Антићи 1к и Гарабини 1к.
Села Рогачићи, Влаково и Какриње била су од старине насељена, што доказују набројана стара
гробишта. Сем тога у Какрињу има и сс муслимана. Међутим данашњи ст у селу причају да су им
претци, доселивши се овдје, морали крчити чифлуке. Данашње, дакле, ст нема везе са некадањим
сем једног краја Какњиња.
Капетине су се доселиле из Бањана у ЦГ, гдје те п има више кућа. Доселио им се дјед у Влаково
прије 90г, а одатле на Ковачевац, па онда на Рогачиће (опш у опису Врела Босне). Св. Никола.
Тамбури су старином Милишићи од Купреса. Доселио се Тодор отац Михаилов прије 70г из
Забрђа у Блажуј, а одатле у Рогачиће. На Рогачићима су се подијелили, те су једни отишли у
Блажуј. Тамбурима су прозвати по дједу који је увијек тамбуру са собом носио. Св. Никола.
Гавриловићи су се доселили са Мишевића прије 15г. Призетио се Вучина код Капетина. Старином
су 1п са Станојевићима и Лубурама (опш у опису Војковића). Св. Никола.
Лубуре су се доселиле са Росуља прије 37г (опш у опису Војковића). Св. Никола.
Црквењаши су старином Сапићи из Граба код Требиња. Доселили су се прије 120г на Црквине
(Осијек) по чему су прозвати Црквењашима. Са Црквина су једни одселили у Доброшевиће, а
једни на Крчевине, гдје и данас станују, а једни у Лужане. Св. Јован, мс Мала Госпојина.
Драшкићи у Влакову старином се зову Рошчићи. Не знају одакле су старином, само причају да су
им стари становали у Бријешћу, Црнотини и Какрињу. Драшкићи у Раковици и Хаџићима прави су
Драшкићи, а оне прве довела је мати кад се преудала за Драшкића. Св. Јован.
Шове су доселили из Доњег Унца у Босанској Крајини. Доселио се Ристо, отац Трифка и Илије, на
Криво-До у Какрињу, а послије у Влаково, гдје су једни остали, једни одселили у Сарајево, а једни
у Србију. Св. Димитрије.
Куртеши су из Херцеговине. Доселио се Марко са синовима Лазом и Вуком прије 90г у Копаче под
Високим. Отуда су дошли на Влаково прије 60г. Имају п по Бијелом Пољу и у Мостару. Св. Ђорђе.
Кртолине су такође старином из Херцеговине. У Влаково су дошли браћа Јован и Симо прије 130г.
Тада су се звали Божићи. Потичу из исте п од које и Лубури (опширније у опису Војковића), Св.
Никола.
Дукићи су се доселили их Хаџића прије 30г. Дошао је Перо Дукић најприје као најамник у браће
Лазе и Вуке Куртеша, па се послије уговорио као трећи брат. Св. Јован.
Бјелоши су доселили из Зеника прије 48г. По старини су од Стоца из Берковића или Хргута.
Најприје су доселили на Велу уз велику кугу (око 1700г) а одатле у Зеник, св. Петар.
Корпивица се доселио из Пожетве у Неретви прије 30г, гдје му браћа и данас живе (опш у опису
Зеника). Св. Никола.
Дујдури се по старини зову Бујаци. Доселили су се из Биоче прије 50г. Овако их зову што им је отац
био дунђер, па је изопачено у дујдур. Св. Ђорђе.
Скочићи су се доселили са Обровца прије 25г (опширније у опису Бињежева). Св. Симеон.
Јокановићи, једна п с Авлијашима и Томашима, доселили су се у Какриње прије 70г св. Јован.
Гарабини су по старини Бољевићи. Доселио им се прандјед Петар прије 100г у Влаково, а одавде у
Какриње прије 60г. Гарабинама су прозвати по томе што је Петар увијек носио пушку гарабин. Св.
Аранђел.
Антићи су старином из Бањана. Доселио се Анто прије 160г. Избио Турчину око, па утекао у
Реповце, а одатле у Какриње. Њему се призетио неки Бедрић из Крајине, те се овога унук Јово и
данас зове Антић. Живе заједно у задрузи. Св. Ђорђија, Бедрићи св. Јован.
П.С. Какриње је 1991г имало 203с, у томе 103 Срба, 90 Муслимана, 5 Хрвата, 4 Југословена и 1
осталих, а у 2013г имало је 472с.
Какриње:
Antić (Aleksa) Krsto, rođen 1901. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U direktnom teroru, Trešnjevice
(1505015004)
Antić (Aleksa) Manojlo, rođen 1905. Srbin, ubijen 1941. U masovnom pokolju, Kakrinje (1505015001)
Antić (Nikola) Marica, rođena 1910. Srpkinja, ubijena 1943. U masovnom pokolju, Rakovica-ilidža
(1505015005)
Antić (Ostoja) Vukan, rođen 1889. Srbin, umro 1945. u direktnom teroru, Kakrinje (1505015002)
Antić (Risto) Milinko, rođen 1893. Srbin, ubijen 1941. u masovnom pokolju, Kakrinje (1505015003)
Garabin (Ilija) Jovo, rođen 1879. Srbin, ubijen 1941. u masovnom pokolju, Kakrinje (1505015008)
Garabin (Jovo) Milan, rođen 1914. Srbin, ubijen od Nemaca 1944. U logoru, Norveška (1505015009)
Garabin (Nikola) Anđa, rođena 1886. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u direktnom teroru, Kakrinje
(1505015007)
Garabin (Savo) Đorđo, rođen 1880. Srbin, ubijen 1941. U masovnom pokolju, Kakrinje (1505015006)
Jokanović (Gligor) Spasoje, rođen 1885. Srbin, ubijen 1941. U masovnom pokolju, Kakrinje (1505015014)
Jokanović (Ilija) Lazar, rođen 1898. Srbin, ubijen 1941. U masovnom pokolju, Kakrinje (1505015010)
Jokanović (Ilija) Marko, rođen 1896. Srbin, ubijen 1941. U masovnom pokolju, Kakrinje (1505015013)
Jokanović (Lazar) Živko, rođen 1921. Srbin, ubijen 1941. U masovnom pokolju, Kakrinje (1505015011)
Jokanović (Milan) Jovanka, rođena 1923. Srpkinja, ubijena 1942. kod kuće, Kakrinje (1505015017)
Jokanović (Mitar) Milan, rođen 1900. Srbin, ubijen 1941. U masovnom pokolju, Kakrinje (1505015016)
Jokanović (Simo) Jovo, rođen 1910. Srbin, ubijen 1941. U masovnom pokolju, Kakrinje (1505015012)
Jokanović (Spasoje) Sretko, rođen 1920. Srbin, ubijen 1941. U masovnom pokolju, Kakrinje (1505015015)
Skočo (Nn) Savka, rođena 1903. Srpkinja, umrla 1944. Na prinudnom radu, Kakrinje (1505006014)
Skočo (Vaso) Dušan, rođen 1899. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Kakrinje (1505006013)
Vreto (Hasan) Avdo, rođen 1900. Musliman, umro 1944. Kao zarobljeni pripadnik VKJ, Kakrinje
(1505015018)
Рогачићи:
Bratić (Đorđo) Kojo, rođen 1910. Srbin, ubijen od ustaša 1943. U logoru, Danica Koprivnica (1506023012)
Bratić (Đorđo) Rajko, rođen 1925. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Vlakovo (1506023014)
Bratić (Đorđo) Sretko, rođen 1920. Srbin, ubijen 1941. u logoru, Vlakovo (1506023013)
Čović (Nn) Višnja, rođena 1890. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. U logoru, Jasenovac (1505001011)
Kapetina (Đorđo) Vaso, rođen 1915. Srbin, ubijen od Nemaca 1942. u logoru, Norveška (1505001010)
Kapetina (Đorđo) Vaso, rođen 1918. Srbin, ubijen od Nemaca 1943. u logoru, Norveška (1506023021)
Kapetina (Petar) Danica, rođena 1898. Srpkinja, ubijena od Nemaca 1944. u logoru, Buchenwald
(1506023003)
Kapetina (Risto) Aleksa, rođen 1901. Srbin, ubijen 1941. U direktnom teroru, Reljevo (1506023004)
Kapor (Lazar) Mirko, rođen 1903. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Butmir (1505001012)
Kuljanin (Kosto) Rosa, rođena 1908. Srpkinja, ubijena 1943. Kod kuće, Rogačići (1506023011)
Kuljanin (Ostoja) Jovo, rođen 1883. Srbin, ubijen 1943. kod kuće, Rogačići (1506023010)
Lubura (Jovo) Neđo, rođen 1922. Srbin, ubijen od Nemaca 1943. U logoru, Norveška (1506023002)
Lubura (Milan) Vojno, rođen 1920. Srbin, poginuo od Nemaca 1943. u logoru, Nemački logor
(1506023006)
Maksimović (Aleksa) Rosa, rođena 1893. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u logoru, Jasenovac
(5004s00108)
Maksimović (Jovo) Desanka, rođena 1928. Srpkinja, ubijena 1944. kod kuće, Rogačići (1506023018)
Maksimović (Jovo) Dimšo, rođen 1922. Srbin, ubijen od Nemaca 1943. u logoru, Norveška (1506023015)
Maksimović (Milan) Ratko, rođen 1913. Srbin, ubijen 1941. U direktnom teroru, Donje vlakovo
(1505006007)
Maksimović (Milan) Ratko, rođen 1915. Srbin, ubijen 1941. U direktnom teroru, Vlakovo-ilidža
(1506023019)
Maksimović (Nn) Jovo, rođen 1900. Srbin, ubijen 1944. kod kuće, Rogačići (1506023016)
Maksimović (Risto) Rosa, rođena 1891. Srpkinja, ubijena od ustaša 1942. u logoru, Stara gradiška
(1506023020)
Maksimović (Risto) Zorka, rođena 1893. Srpkinja, spaljena od ustaša 1944. kod kuće, Rogačići
(5004s00109)
Maksimović (Risto) Zorka, rođena 1902. Srpkinja, ubijena 1944. Kod kuće, Rogačići (1506023017)
Marković (Gavrilo) Glišo, rođen 1904. Srbin, ubijen 1943. u zatvoru, Sarajevo (1506023009)
Popovac (Risto) Jovan, rođen 1901. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Vraca (1506023005)
Šobo (Manojlo) Zorka, rođena 1913. Srpkinja, ubijena 1941. U direktnom teroru, Vlakovo (1507044011)
Stijerčić (Danilo) Svjeta, rođena 1897. Srpkinja, ubijena 1942. Kod kuće, Rogačići (1574024014)
Stijerčić (Jovan) Todor, rođen 1886. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Jasenovac (1574024013)
Stjepić (Mitar) Pero, rođen 1888. Srbin, ubijen od ustaša 1942. U logoru, Jasenovac (1506023007)
Stjepić (Risto) Stojan, rođen 1921. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Vraca sarajevo (1506023001)
Tambur (Milan) Mirko, rođen 1908. Srbin, poginuo 1945. u logoru, Vlakovo (1506023008)
Влаково:
Bjeloš (Nn) Jelka, rođena 1866. Srpkinja, ubijena 1941. u direktnom teroru, Vlakovo (1507044006)
Crkvenjaš (Blagoje) Jovan, rođen 1878. Srbin, ubijen 1941. U direktnom teroru, Vlakovo (1507044016)
Crkvenjaš (Blagoje) Stevan, rođen 1888. Srbin, ubijen 1941. U direktnom teroru, Novo sarajevo
(1507044017)
Crkvenjaš (Nn) Stoja, rođena 1883. Srpkinja, umrla 1943. nepoznato, Vlakovo (1507044022)
Crkvenjaš (Stevan) Milan, rođen 1912. Srbin, ubijen 1941. U direktnom teroru, Rajlovac (1507044015)
Ešpek (Vukan) Boško, rođen 1912. Srbin, ubijen od Nemaca 1942. u logoru, Norveška (1507044005)
Gogić (Jovo) Simo, rođen 1908. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Vlakovo (1507044002)
Gogić (Nn) Simo, rođen 1910. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Blažuj (2341144006)
Gogić (Risto) Aleksa, rođen 1898. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Vlakovo (1507044001)
Krtolina (Nn) Đuka, rođena 1897. Srpkinja, ubijena 1941. U direktnom teroru, Vlakovo (1507044008)
Krtolina (Vukan) Mlađen, rođen 1919. Srbin, umro 1945. Kao zarobljeni pripadnik VKJ, Vlakovo
(1507044007)
Kurteš (Jovo) Višnja, rođena 1914. Srpkinja, poginula 1941. U direktnom teroru, Nepoznato
(1507044020)
Kurteš (Kosta) Mara, rođena 1898. Srpkinja, poginula 1941. U direktnom teroru, Ilijaš (1507044019)
Kurteš (Nn) Tomo, rođen 1919. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Nepoznato (1454034038)
Kurteš (Vuko) Tomo, rođen 1888. Srbin, poginuo 1941. u direktnom teroru, Vlakovo (1507044018)
Popović (Đuro) Vukan, rođen 1924. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Vlakovo (1507044004)
Popović (Kosto) Đuro, rođen 1896. Srbin, ubijen od Nemaca 1942. u logoru, Norveška (1507044003)
Šobo (Ignjet) Stjepan, rođen 1920. Srbin, ubijen 1945. u direktnom teroru, Vlakovo (1507044009)
Šobo (Jovo) Jovo, rođen 1900. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Vlakovo (1507044010)
Šobo (Marko) Pero, rođen 1936. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U direktnom teroru, Vlakovo
(1507044013)
Šobo (Nn) Marija, rođena 1871. Srpkinja, ubijena 1941. u direktnom teroru, Vlakovo (1507044012)
Šobo (Pero) Vaso, rođen 1898. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Vlakovo (1507044021)
Šobo (Risto) Makso, rođen 1917. Srbin, ubijen 1943. u direktnom teroru, Crna rijeka kal (1507044014)
1. Раковица
Села махале Раковице леже у равници десно и лијево око друма Сарајево – Травник и по косама и
странама присојним које се благо дижу изнад ове границе…
Да је село Раковица било од старина насељено доказују многобројни остаци ранијег живота на
овоме мјесту. Тако прича и народно предање које вели да је за времена поменутог војводе Раке,
чија је кула била на једном брежуљку близу данашњег чардака Шишићева, на мјесту села
Раковице била читава варошица у којој је управљао тај војвода или, како неки кажу капетан. Још је
веле на Баталовићима било читаво село, па га је кула затрла. Сем тога има и доста велики број
мусл п које су ту, како причају „од фета“. Село Раковицу и Кобиљу Главу помиње Курипешић у
свом путопису од 1530г, а тако и многи доцнији путописци.
Од данашњих п које живе у правом селу Раковици на старим искрченим земљама зна се да су
мусл п: Бјелановићи, Мусићи 3к, Беговићи, Синановићи 8к, Мујкићи, Муратовићи, Чибирићи 4к,
Опанковићи (Ханџићи) 3к, Кобаси 1к и Коломати 2к, старосједиоци.
Милићи 4к стрином су Крагуљи од Кључа. Доселио се у Лепеницу Васиљ дјед Ђокин. Одатле су
доселили у Раковицу прије 75г. Зову их и Шаренцима по матери која је била од Шаренаца.
Јовичићи у Бусовачи од исте су п. Св. Ђорђе.
Кешељи 1к, су по старини из Кешељеве Градине код Грахова у ЦГ. Отуда су се једни доселили у
Зови-До и Студенце код Невесиња, а отуда у Малотину прије 120г. Из Малотине су доселили прије
75г на Баталовиће и ту подигли кућу. Кад су 1836г изгорели Касетићи пренесена је ватра и по
околним селима и шумама, те је тада изгорела кућа Кешељева на Баталивићима, када су
пренијели кућу на Врела, гдје им је и данас. Одавде су се неки одселили у Лепеницу, а неки у
Сарајево. Св. Ђорђе, мс Ђурђиц.
Росуљаши 1к су овако названи по мјесту Росуљама гдје су некад становали. Ове п имају двије
гране. Једни су Деретићи и они су старином из Краине, а други су Веселиновићи или Малешевићи.
Симеона Васелиновића довела је мати од Веселиновића (данашњих Малешевића) из Годуше кад
се преудала за Деретића прије 80г. Данас се сви зову Росуљаши. Деретићи славе св. Јована, а
Веселиновићи с. Лазара.
Неретљаци 2к су се доселили из Неретве прије 90г. Старином су из Миљанића код Требиња. Св.
Аћим и Ана.
Шаренци су се доселили из Локава прије 40г. Старином су из Давидовића код Билеће (опш у опису
Локава). Св. Лазар.
Солдати 4к су доселили из Лепенице прије 70г. Прадјед им се звао Ивановић и дошао је с Удбине,
утекао од солдачије, по чему се зову Солдати. Св. Јован, мс Мала Госпоина.
Деспићи 2к су старином Јакшевићи из Србије. Дошао им је дјед Лазо са братом Стојаном прије
100г. Трећи им је брат отишао у Херцеговину и од њега су данашњи Шиповци у Тврдимићима.
Ђурђиц.
Столице 1к старином су из Границе код Билеће. Одатле су неки одселили у котар столачки, гдје су
се звали Окуке. У Раковицу је дошао Спасоје отац Миће Столице, и најприје служио у најму, па
пошље прешао на чифлучку земљу. Има их и у Сарајеву. Св. Никола.
Копривица 1к се доселио са Веле прије 12г на чифлучку земљу (опш у опису Зеника).
Радићи 1к се зову још и Курјанићи по некој баби коју су звали Курјаном. Не знају одакле су.
Доселили су се давно и стајали у Бутмиру, Лужанима и Блажују. Род су са Скапанијом, а овај је из
Старг Влаха и зове се Видовић. Св. Лука.
Милетићи 2к су се доселили из Црнотине прије 60г. Старином су Дрекаловићи из ЦГ. Има их још у
Зенику и Забрђу. Св. Сава.
Вукадин 1к, доселио се из Дрозгометве прије 30г на Крчевину. Има их још у Дрозгометви. Св.
Никола.
Ливанчићи, римокатолици 1к, доселили су се прије 40г од Скопља на чифлучку земљу. Зову се и
Тришићи.
Муса, римокатолик 2к, доселио се из Расна у Херцеговини прије 50г. Ове п има још у фојничком
котару у Остружници, Бољковићима и Хомољу.
П.С. Раковица је 1991г имала 1.374с, у томе Муслимана 875, Срба 393, Хрвата 60, Југословена 39,
осталих 7.
Велика Њива имала је 6с, Срба у 1991, а у 2013г није имала ст.
Rakovica
Aćimović (Nn) Jovan, rođen 1927. Srbin, poginuo 1945. u NOBu, Mostar (1578079001)
Avlijaš (Risto) Krsto, rođen 1914. Srbin, ubijen 1944. u direktnom teroru, Rakovica (1546062011)
Despić (Đorđo) Rosa, rođena 1907. Srpkinja, ubijena 1943. U direktnom teroru, Rakovica (1506021034)
Despić (Ostoja) Despot, rođen 1904. Srbin, umro 1942. u direktnom teroru, Rakovica (1506021033)
Despić (Sava) Svetozar, rođen 1922. Srbin, nestao 1945. u NOBu, Sred.bos.14 udar.br. (1506021042)
Elčić (Janko) Ignjat, rođen 1921. Srbin, ubijen 1941. u zatvoru, Sarajevo (1500004012)
Kešelj (Aleksa) Janko, rođen 1911. Srbin, poginuo 1941. u NOBu, Hadžići (1506021053)
Kešelj (Aleksa) Mlađen, rođen 1910. Srbin, ubijen 1941. U direktnom teroru, Rakovica (1506021052)
Kešelj (Maksim) Kosta, rođen 1912. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Rakovica (1506021054)
Kešelj (Maksim) Milan, rođen 1900. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Rakovica (1506021055)
Kešelj (Pero) Risto, rođen 1878. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Rakovica (1506021046)
Kešelj (Risto) Sretko, rođen 1909. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Rakovica (1506021047)
Kešelj (Stevan) Vlado, rođen 1890. Srbin, zaklan 1941. u direktnom teroru, Rakovica (1506021050)
Kešelj (Stevo) Gliša, rođen 1892. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Rakovica (1506031020)
Kešelj (Stevo) Pantelija, rođen 1930. Srbin, ubijen od ustaša 1944. kod kuće, Rakovica, ilidža
(1506021049)
Kešelj (Vlado) Joksa, rođen 1910. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Rakovica (1506021051)
Kešelj (Vlado) Stevo, rođen 1907. Srbin, ubijen od Nemaca 1944. U logoru, Norveška (1506021048)
Lazić (Jovo) Vaso, rođen 1915. Srbin, ubijen od Nemaca 1942. U logoru, Norveška (1500014008)
Lečić (Ilija) Vasilija, rođena 1910. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u direktnom teroru, Buhotina
(1505002004)
Lečić (Mato) Branka, rođena 1938. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Buhotina
(1505002005)
Milić (Jovo) Branko, rođen 1922. Srbin, spaljen 1941. u direktnom teroru, Rakovica (1506021003)
Milić (Jovo) Stevo, rođen 1917. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Ilidža (1506021002)
Milićj (Blagoje) Jovo, rođen 1907. Srbin, ubijen od Nemaca 1944. U logoru, Norveška (1506021001)
Omerović (Redžo) Hasan, rođen 1924. Musliman, nestao 1942. nepoznato, Nepoznato (1506021031)
Omerović (Redžo) Suljo, rođen 1928. Musliman, nestao 1942. nepoznato, Nepoznato (1506021032)
Opanković (Alija) Tufo, rođen 1890. Musliman, nestao 1944. nepoznato, Nepoznato (1506021005)
Perišić (Nn) Danica, rođena 1902. Srpkinja, ubijena od ustaša 1943. u direktnom teroru, Rakoviva hadžić
(1541031006)
Radić (Mićo) Risto, rođen 1904. Srbin, ubijen 1941. kod kuće, Rakovica (1575035012)
Radić (Risto) Jelka, rođena 1927. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Rakovica, ilidža
(1575035016)
Radić (Risto) Relja, rođen 1925. Srbin, ubijen 1941. kod kuće, Rakovica (1575035015)
Radić (Risto) Sava, rođena 1929. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Rakovica, ilidža
(1575035017)
Radić (Risto) Savo, rođen 1924. Srbin, ubijen 1941. kod kuće, Rakovica (1575035014)
Radić (Risto) Stoja, rođena 1905. Srpkinja, ubijena 1941. kod kuće, Rakovica (1575035013)
Rogan (Marko) Milica, rođena 1900. Srpkinja, umrla 1944. U direktnom teroru, Rakovica (1507037018)
Sinanović (Salih) Mušan, rođen 1895. Musliman, ubijen 1945. U direktnom teroru, Rakovica
(1575035024)
Soldat (Aleksa) Jovo, rođen 1927. Srbin, spaljen od ustaša 1941. U masovnom pokolju, Rakovica, ilidža
(1506021045)
Soldat (Đorđo) Ljubica, rođena 1933. Srpkinja, spaljena od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Rakovica,
ilidža (1506021017)
Soldat (Dušan) Darinka, rođena 1932. Srpkinja, spaljena od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Rakovica,
ilidža (1506021026)
Soldat (Dušan) Dragomir, rođen 1936. Srbin, spaljen od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Rakovica,
ilidža (1506021029)
Soldat (Dušan) Lenka, rođena 1934. Srpkinja, spaljena od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Rakovica,
ilidža (1506021028)
Soldat (Dušan) Radomir, rođen 1939. Srbin, spaljen od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Rakovica,
ilidža (1506021030)
Soldat (Jovo) Milan, rođen 1895. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Ilidža (1506021006)
Soldat (Jovo) Risto, rođen 1890. Srbin, spaljen 1941. u direktnom teroru, Rakovica (1506021044)
Soldat (Lazar) Anika, rođena 1932. Srpkinja, spaljena od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Rakovica,
ilidža (1506021019)
Soldat (Lazar) Jovo, rođen 1934. Srbin, spaljen od ustaša 1941. U masovnom pokolju, Rakovica, ilidža
(1506021020)
Soldat (Lazar) Ljubomir, rođen 1935. Srbin, spaljen od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Rakovica, ilidža
(1506021018)
Soldat (Lazar) Nikola, rođen 1928. Srbin, spaljen od ustaša 1941. U masovnom pokolju, Rakovica, ilidža
(1506021015)
Soldat (Manojlo) Anđelka, rođena 1910. Srpkinja, spaljena 1941. U direktnom teroru, Rakovica
(1506021025)
Soldat (Mihajlo) Lenka, rođena 1915. Srpkinja, spaljena 1941. U direktnom teroru, Rakovica
(1506021012)
Soldat (Milan) Branko, rođen 1923. Srbin, spaljen 1941. u direktnom teroru, Rakovica (1506021007)
Soldat (Milan) Mirko, rođen 1924. Srbin, spaljen 1941. u direktnom teroru, Rakovica (1506021008)
Soldat (Milinko) Milica, rođena 1939. Srpkinja, spaljena od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Rakovica,
ilidža (1506021021)
Soldat (Nikola) Anđa, rođena 1881. Srpkinja, spaljena 1941. U direktnom teroru, Rakovica (1506021009)
Soldat (Nikola) Đorđo, rođen 1914. Srbin, spaljen 1941. u direktnom teroru, Rakovica (1506021011)
Soldat (Nikola) Milenko, rođen 1916. Srbin, spaljen 1941. U direktnom teroru, Rakovica (1506021013)
Soldat (Nikola) Vela, rođena 1923. Srpkinja, spaljena 1941. U direktnom teroru, Rakovica (1506021016)
Soldat (Nn) Stoja, rođena 1883. Srpkinja, spaljena 1941. U direktnom teroru, Rakovica (1506021023)
Soldat (Risto) Simo, rođen 1878. Srbin, spaljen 1941. u direktnom teroru, Rakovica (1506021022)
Soldat (Savo) Zorka, rođena 1919. Srpkinja, spaljena 1941. U direktnom teroru, Rakovica (1506021014)
Soldat (Simo) Dušan, rođen 1908. Srbin, spaljen 1941. u direktnom teroru, Rakovica (1506021024)
Soldat (Simo) Jovan, rođen 1912. Srbin, spaljen 1941. u direktnom teroru, Rakovica (1506021027)
Soldat (Simo) Mara, rođena 1909. Srpkinja, spaljena 1941. U direktnom teroru, Rakovica (1506021010)
Tolj (Miloš) Ostoja, rođen 1888. Srbin, zaklan 1941. u direktnom teroru, Rakovica (1506021035)
Tolj (Ostoja) Miloš, rođen 1914. Srbin, zaklan 1941. u direktnom teroru, Rakovica (1506021036)
Tolj (Ostoja) Zdravko, rođen 1922. Srbin, zaklan 1941. u direktnom teroru, Rakovica (1506021037)
Turuntaš (Boško) Vidoje, rođen 1923. Srbin, ubijen 1941. U direktnom teroru, Rakovica-ilidža
(1500004011)
Stubline
Košarac (Pero) Krsto, rođen 1885. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Ljepa luka (1509033001)
Velika Njiva
Dragićević (Jovo) Gavro, rođen 1905. Srbin, poginuo 1941. U aprilskom ratu 1941 god., Bijeljina
(1509029001)
Махала Зеник са њеним селима лежи у брдовитом предјелу. Са свију је страна окружују шуме, а
најближа су јој села: источно Црнотина, западно Бухотина, Граховци, сјеверо Кралупи и Годуша, а
јужно Раковица. Ова махала има два села: Зеник и Велу, али има још мјеста даље од тих села која
припадају овој махали, као: Равни Гај, Трешњица, Пијесак и Граб…
У овој махали имају 22к, од којих је у Зенику 12 (7 прав, 5 мусл), Велој 5 (прав), на Трешници 1
(мухамеданска) и у Равном Гају и на Грабу по 1 православна.
Према многобројним наведеним остацима од старина јасно се види да је у овој махали било
насеља од старина. По предању, пак, сачуваном у најстаријој п ових села, п Копривица, село Вела
било је српско од најстаријих времена и било је глава овога краја. У Вали је прије пада Босне
живела богата п Аделовићи, у чије је власништво спадало све село. Богатство је те п било велико и
неоцијењено, тако да су, према причању, момци из те п силазили у Раковицу на пазар у опанцима
преплетеним свиленим врнчаницама и да су тако богато одјевени и обувени с дјевојкама у
Раковици, која је онда такође вила знаменита, ашиковали. По паду Босне та се п истурчила да
очува своје богатство и трајала је до краја 15в, када је због неког великог помора сва изумрла, те је
Вела припала у турску државну касу.
Око 1600г рачунајући по једном печату покојног Стјепана Копривице, откупио је из царске хазне
село Велу бег Ђугумија и на њу населио Копривице из Бањана у Херцеговини. Зеник и остала
мјеста насељена су доцније, почетком 19в. Од ових осталих мјеста Пијесак су населили
досељеници из Зеника (Авлијаши), Граб из Веле (Самарџије) Трешницу с Веле (Копривица) а Равни
Гај из Зеника (Суљић). По овим мјестима нијесу раније били станови, јер, као што је споменуто,
Зеник и Вела и немају станова.
Најстарија су, дакле п Копривице, који су се око 1600г, доселили из Бањана у Херцеговини, гдје су
се били намножили да нијесу више могли становати. Св. Никола.
Максимовићи су старином из Требиња, гдје су се, према причању, звали Владисављевићи. У тој су
п била 3 брата: Дука, Максим и Милорад. Дука је остао у Требињу и од њега су Дучићи. Максим се
доселио у Босну прије 200г и то у село Поткрај у Раковици и од њега су Максимовићи. А трећи брат
је отишао у Русију. Из Поткраја су се Максимовићи доселили на Велу. А из Веле су се раселили у
Зеник и Зеницу. Св. Ђорђе.
Петровићи и Мирковићи су се доселили такође из Херцеговине, али се не зна кад и из кога мјеста.
Св. Јован љетњи.
По осталим мјестима ове махале станују огранци поменутих п. Само су се доселили из Раковице
Бандићи, чија је старина из Херцеговине. Бандићи на Мишевићима, који су с овима род и славе
исто крсно име, причају да су им се стари доселили из Бакоча у Херцеговини и да се зову Бакочи. А
Бандићима су, веле, прозвати по томе што им је прадјед био добар нишанџија, те је једном
приликом однио велику опкладу убивши нишан „с банде на банду“.
П.С. Зеник је 1991г имао 183с, у томе 102 Срба, 80 Муслимана и 1 осталих, а у 2013г имао је 147с.
Avlijaš (Risto) Pavle, rođen 1900. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Rakovica (1507046001)
Avlijas (Trišo) Milinko, rođen 1904. Srbin, zaklan 1943. u direktnom teroru, Rakovica (1506021043)
Bandić (Stjepan) Blagoja, rođen 1907. Srbin, ubijen 1943. U direktnom teroru, Ilijaš (1507046004)
Bandić (Stjepan) Pavle, rođen 1926. Srbin, ubijen 1944. U direktnom teroru, Rakovica (1507046003)
Gudelj (Simo) Zdravko, rođen 1928. Srbin, poginuo 1945. u NOBu, Gornji vakuf (1593076002)
Kuljača (Savo) Ilija, rođen 1911. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Rakovica (1507046002)
Вела:
Čabak (Nikola) Vojno, rođen 1904. Srbin, ubijen 1943. u direktnom teroru, Ilidža (1507043001)
Koprivnica (Simat) Pavle, rođen 1921. Srbin, poginuo 1945. U NOBu, Šesta kraiška b (1507043002)
Koprivnica (Stevan) Danica, rođena 1906. Srpkinja, ubijena 1943. U direktnom teroru, Ilidža
(1507043004)
Maksimović (Nikola) Mlađen, rođen 1911. Srbin, ubijen od ustaša 1943. u direktnom teroru, Velakidža
(1507043003)
Mirković (Luka) Đorđo, rođen 1870. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U direktnom teroru, Ilidža
(1506018002)
Samardžić (Nikola) Damjan, rođen 1927. Srbin, nestao 1942. U NOBu, Bolnica vitez (1507043005)
Samardžić (Risto) Miljan, rođen 1897. Srbin, ubijen 1943. U direktnom teroru, Laštva kod viso
(1507043006)
34. Бојник (Нови Град Сарајево)
Како на мјесту села нема никаквих старина, нити, пак, каквог предања о прошлости села, биће да
је оно новијег постанка. Зна се да су по мјестима куда су сад сеоске испаше и шуме биле врло
велике шуме, те није искључено да су и земље које се данас обрађују биле прекриљене том
великом шумом.
Најстарији су Пашићи 2к, потомци неког паше чији је био Осијек. Живе на својој земљи и имају
кмета.
Пбрадовићи 1к су старином Зебе из Бањана. Обрадовићима се зову по оцу Обраду који се прије
56г доселио у Босну. На Бојнику се призетио Ристо код Гогића (Папића) и остао на чифлуку. Св.
Никола. На Бојнику је одавна становала п Папића па је обамрла. Удовица Папића уда се за Гогића
и са собом доведе дјецу која се по очуху прозову Гогићи. Папићи су старином из билећског котара
у Херцеговини. Св. Јован.
Турунташи 1к су старином из Врбице код Билеће. Доселили су се прије 150г на Дрозгометву, гдје
су неки остали, а неки се разишли, те их данас, сем у Дрозгометви и Срнама, има још у Срнама код
Високог, Сарајеву и Ахатовићима. На Бојник су се доселили прије 35г на чифлучку земљу. Св.
Ђорђе.
Дукићи 1к су се доселили из Забрђа прије 8г на меру. Старо им је пр Петровићи, а садањим се зову
по оцу Дуки. Отац им је Дука дошао из Билеће. Св. Ђорђе.
Гогићи 1к су се доселили из Вранчића прије 60г на чифлук (опш у опису Рогачића). Св. Аранђел.
Буха 1к се доселио прије 30г из Борча, котар Невесиње, у Осијек на крчевину (Горицу), а одатле у
Бутила прије 9г. Ово им је пр старо. Св. Димитрија.
П.С. Бојник је 1991г имао 108с, у томе 56 Срба, 46 Муслимана, 1 Хрвата, 5 Југословена, а 2013г
имао је 417с.
Bonjik
Gogić (Marko) Milutin, rođen 1910. Srbin, ubijen od Nemaca 1944. u logoru, Norveška (1578086003)
Gogić (Nikola) Risto, rođen 1884. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Vlakovo (1578086001)
Gogić (Risto) Nikola, rođen 1924. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Vlakovo (1578086002)
Mrkaja (Ilija) Kojo, rođen 1884. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Bojnik (1578086007)
Mrkaja (Kojo) Veljko, rođen 1921. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Bojnik (1578086008)
Mrkaja (Mitar) Pavle, rođen 1873. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Bojnik (1578086005)
Mrkaja (Risto) Aleksa, rođen 1884. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Vlakovo (1578086006)
Pašić (Pašan) Mujo, rođen 1895. Musliman, poginuo 1945. Prilikom borbi ili bombardovanja, Dobroševići
(1578086004)
Џине 1к, који су се доселили из Старог Влаха прије 100г. Доселио им се дјед као дунђер и настанио
се на чифлук. Пр им је старо, а звали су их и Гајтанашима. Има их још у Лужанима. Св. Аранђел.
Успори 2к, римокатолици, доселили су се из Бротња код Мостара, гдје су се звали Бошњаци.
Најприје су се доселили у Поткрај у Раковици, одатле на Тјепавац у колибу, а одатле на чифлук у
Дубишту.
Ждрале 1к су се доселиле из Бељака котар билећски прије 58г на чифлук у Јаворику. А кад их је ага
прије 12г са чифлука избацио једни су отишли на крчевину под Голубац, а једни у Сарајево.
Ждрала има и у Бјелогорцима и иста су п с овима. Св. Ђорђе.
Дамјановић 1к се доселио на меру из Доброшевића прије 25г (опш у опису Речице. Св. Лука.
Mihaljevići
Bošnjak (Anto) Ilija, rođen 1927. Hrvat, poginuo 1941. nepoznato, Rajlovac (1578094016)
Čakar (Neđo) Milenko, rođen 1925. Srbin, poginuo 1945. u NOBu, Fojnica (1578094019)
Džino (Maksim) Sofija, rođena 1919. Srpkinja, ubijena 1941. U direktnom teroru, G.bioća (1578094013)
Džino (Simo) Rajko, rođen 1940. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U masovnom pokolju, Gornja bioča, ilijaš
(1578094014)
Hrkalović (Blagoje) Lenka, rođena 1939. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u direktnom teroru,
Mihaljevići (1578094012)
Hrkalović (Đuro) Anđa, rođena 1914. Srpkinja, ubijena 1941. U direktnom teroru, Mihaljevići
(1578094009)
Hrkalović (Jovo) Mitar, rođen 1924. Srbin, poginuo 1944. u NOBu, Ahatovići (1578094011)
Hrkalović (Jovo) Sretko, rođen 1922. Srbin, ubijen 1944. U direktnom teroru, Sarajevo (1578094010)
Koprivica (Dušan) Danilo, rođen 1921. Srbin, poginuo od Nemaca 1945. u NOBu, Sutjeska (1578094008)
Koprivica (Mitar) Milutin, rođen 1895. Srbin, ubijen 1941. Prilikom borbi ili bombardovanja, Mihaljevići
(1602024002)
Krajišnik (Đorđe) Todor, rođen 1887. Srbin, ubijen 1941. U direktnom teroru, Stup (1578094017)
Krajišnik (Todor) Đorđo, rođen 1926. Srbin, poginuo 1941. u NOBu, Fojnica (1578094018)
Nogić (Aleksa) Đorđo, rođen 1894. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Žirak-bojnik (1578094005)
Nogić (Nn) Ana, rođena 1892. Hrvatica, ubijena 1944. u direktnom teroru, Mihaljevići (1578094006)
Perin (Đoko) Branko, rođen 1910. Srbin, ubijen 1943. u direktnom teroru, Mihaljevići (1578094021)
Uspor-bošnjak (Ivan) Marica, rođena 1916. Hrvatica, ubijena 1941. u direktnom teroru, Mihaljevići
(1578094015)
Ахатовићи леже најсеверније од свих села црнотинске општине (џемата) с лијеве стране Босне,
изузевши Биочу која прелази преко брда, те и не спада у област Сарајевског Поља. Куће су у овој
махали по станама присојним и по косама које се благо издвајају по тијем странама.
Ахатовића махала има свега 17к.
Према старом мусл гробишту ниже Ахатовића као и старинцима мусл у селу, Ахатовићи су
насељени одавна…
Мујкићи 6к и Новалићи 3к, према причању, у Ахатовићима су „од фета“. Можда су од истог стабла.
Бабићи 1к су се доселили из Трновице, котар билећски. Доселила су се три брата прије 60г да
траже посла. Најприје су служили по најму, касније су се изженили и на данашњи чифлук
настанили као кмети. Кад су се доселили била је прокрчена само једна њивица, а они су касније
чифлук отворили. Ово им је презиме старо. Стриц им је био овамо чувени Раде Харамбаша. Св.
Лазар.
Тешановићи 1к су по старини Турунташи. Доселио се Тешан из Срна под Високим прије 30г на
меру. По старини су из Херцеговине (види опис Бојника). Св. Ђорђе.
Милинић 1к се доселио из Херцеговине од Билеће прије 90г. Доселио се Сава дјед Остојин, по
коме се зову Савићи. Најприје је служио по најму, касније је држао хан ниже Ахатовића, а из овога
је прешао на меру и подигао данашњу колибу. Св. Никола.
Краишник 1к се доселио из Забрђа прије 24г на крчевину. Једна је п са Краишницима у Доцу.
Михољдан.
Ahatovići
Babić (Janko) Vojo, rođen 1921. Srbin, ubijen 1944. u direktnom teroru, Ahatovići (1578085004)
Damjanović (Aleksa) Milka, rođena 1910. Srpkinja, ubijena 1941. U direktnom teroru, Ahatovići
(1578094007)
Koprivica (Savo) Ilija, rođen 1917. Srbin, poginuo 1945. u NOBu, Gunjani (1578085001)
Koprivica (Savo) Vidoja, rođen 1920. Srbin, poginuo 1944. u NOBu, Sandžak-lim (1578085002)
Kujača (Luka) Nikola, rođen 1890. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Sarajevo (1572007049)
Lemez (Aćim) Aleksa, rođen 1908. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Stup (1578088007)
Lemez (Maksim) Kojo, rođen 1894. Srbin, ubijen 1944. u logoru, Sisak (1578094020)
Lemez (Mlađen) Staneša, rođen 1911. Srbin, ubijen 1943. U direktnom teroru, Rečica (1578085003)
Lemez (Mlađen) Stevan, rođen 1914. Srbin, poginuo 1941. u NOBu, Ahatovići (1578085008)
Marić (Đorđo) Zoranka, rođena 1896. Srpkinja, ubijena 1944. U direktnom teroru, Uhotići (1494001025)
Marić (Todo) Vidoje, rođen 1938. Srbin, ubijen od ustaša 1944. Kod kuće, Ahmovići (1494001024)
Mujkić (Nazif) Salko, rođen 1924. Musliman, poginuo 1945. U NOBu, Fojnica (1578085007)
Novalija (Salih) Abid, rođen 1875. Musliman, ubijen od ustaša 1945. u logoru, Jasenovac (1578085009)
Petričević (Jovan) Stevo, rođen 1888. Srbin, ubijen 1941. U direktnom teroru, Ilijaš (1578088003)
Petričević (Stevo) Ignjat, rođen 1912. Srbin, poginuo 1941. u NOBu, Ahatović (1578088005)
Petričević (Stevo) Mile, rođen 1920. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Ilijaš (1578088004)
Tešanović (Lazar) Jovo, rođen 1900. Srbin, ubijen 1941. U direktnom teroru, Ilijaš (1578085005)
Tešanović (Savo) Rosa, rođena 1902. Srpkinja, ubijena 1941. U direktnom teroru, G.bioča (1578085006)
Ždralo (Lazo) Jovanka, rođena 1938. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Gornja
bioča, ilijaš (1578094004)
Ždralo (Lazo) Krsto, rođen 1933. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U masovnom pokolju, Gornja bioča, ilijaš
(1578094003)
Ždralo (Lazo) Milan, rođen 1921. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, G.bioća (1578094002)
Ždralo (Milan) Joka, rođena 1898. Srpkinja, ubijena 1941. U direktnom teroru, G.bioća (1578094001)
Народно предање, као што је речено, тврди да је на овом мјесту било насеља. Овоме иду у прилог
трагови мусл гробишта на Јаругама. Међутим данашња су села већим дијелом постала на
крчевинама и насељена су новијем досељеницима, изузев само једну п.
У селу су: Радићи 1k који су одавна у Доброшевићима. Ова је п некад била врло богата и
задружна, па је у току потоњих 100г обамрла и осиромашила. Ово су једини сс у Доброшевићима.
Ђурђевдан.
Станишићи 2к су старином са Бијеле Брезе код Колашина, гдје су се звали Вуковићи. Једна су п са
Манојловићима у Двору. Некад су становали у Бјелуговићима, одакле су Манојловићи отишли у
Двор. Овако се зову по дједу Станиши. Св. Јован, мс Св. Сава.
Оплакани 1к су се доселили из Краине. Дошао је Петар Оплакан прије 95г који се звао Божић.
Оплаканима су прозвати по томе што им је неки предак жив оплакан, јер се погрешно било чуло
да је погинуо у рат. Св. Архистратига Стевана.
Црквењаши 1к су се доселили са Црквина прије 70г (опш у опису Рогачића): св. Јован, мс Мала
Госпојина.
Тинтори 1к су старином из Котара на граници Краине. Доселио им се дјед Тодор прије 90г и
најприје је био у најму. Св. Врачи.
Гарабиновићи – Гарабине 1к доселили су се из Какриња прије 50г (опш у опису Рогачића). Св.
Аранђел.
Мартиновић 1к је из Далмације. Дошао је прије 60г дјед Мартин, по коме се зову Мартиновићи.
Паунић 1к је дошао с Гласинца и најприје служио као најамник и прије 4г дошао удовици Тинтора
и остао на чифлуку. Св. Ђорђе.
Миладиновић 1к се доселио из Забрђа прије 15г. Прандјед им се тамо доселио из Старог Влаха.
Овако се зову по дједу Миладину, а старином су се звали Недићи. Св. Никола.
Dobroševići
Bogilović (Agan) Habib, rođen 1882. Musliman, ubijen od četnika 1941. u direktnom teroru, Godomilje-
borik (1578088011)
Damjanović (Vukan) Vaskrsije, rođen 1926. Srbin, poginuo 1945. U NOBu, Fojnica (1578088001)
Damljanović (Jovo) Cvijan, rođen 1920. Srbin, poginuo 1944. U NOBu, Ćuprija (1574023025)
Oplakan (Jefto) Boško, rođen 1920. Srbin, poginuo 1942. u NOBu, Srednje (1578088009)
Oplakan (Milenko) Vojko, rođen 1939. Srbin, ubijen od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Gornja bioča,
ilijaš (1578084009)
Oplakan (Pero) Stevan, rođen 1909. Srbin, ubijen 1943. U direktnom teroru, Sarajevo (1578088008)
Oplakan (Živko) Anđelka, rođena 1931. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Gornja
bioča, ilijaš (1578084011)
Oplakan (Živko) Mirko, rođen 1914. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, G.bioča,ilijaš (1578084013)
Oplakan (Živko) Mlađenka, rođena 1933. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Gornja
bioča, ilijaš (1578084010)
Oplakan (Živko) Nikola, rođen 1920. Srbin, poginuo 1941. u NOBu, Dobroševići (1578084012)
Tintar (Mićo) Risto, rođen 1888. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Dobroševići (1602023003)
Tintor (Mićo) Milan, rođen 1886. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Dobroševići (1578088002)
Махалу Рељево чини само село Рељево. Ово село лежи у равници источно од других црнотинских
села, а сјеверно од Забрђа и Двора…
И без народног тврђења о старости насеља на овоме мјесту може се тврдити да је овдје од
старине морало бити насеља због положаја села и моста којим се служе сва села с лијеве стране
Босне од Високог. Народно, пак, предање зна за ст овога села прије данашњих. Тако се прича да су
овдје ст Југурџије који су се одселили у Сарајево. Југурџије су се доселиле из Бјелопавлића у
Чекркиће, одатле у Рељево, па у Сарајево 1858г. По старини су Корјенићи, а Југурџијама су
прозвати по томе што им је дјед као кириџија куповао у Турака по Старој Србији млијеко (јогурт).
Друге старинске п су: Кузмановићи који су се упознали у Кривоглавце, Симендићи, Антонићи,
Котрило, Заитиница, Зироја, Бољак, Лаић и Перушић који се доселио из Кифина Села прије 56г, а
умро прије 12г. Зна се кад су у селу биле само 2к: Кузмановића и Антонића и караула на ћуприји у
којој су чувани Зулић и Новалија. Мјесто те карауле данас је хан, окренут у вакуф да се приход
троши за мејтеф у Ахатовићима.
Од данашњих с у Рељеву најстарији су Мићићи 1к, старином из Пиве, гдје су се звали Бошковићи.
У Босну се доселио дјед Јованов Мића у Пресјеницу на храну, а одатле у Рељево на чифлук. Мића
је умро 1836г у 115г живота. Св. Никола.
Глоговац 1к је од Невесиња. Донио га отац малога прије 60г. Дошао на храну и остао на чифлуку.
Св. Ђорђе.
Крунић 1к, овако назван по матери Круни, старином је Владушић од Требиња. Доселио се прије
45гна Валу, с Вале је дошао у Зеник, а одатле у Рељево. Св. Јован.
Панџа 1к се доселио из Забрђа прије 29г. Ова п потиче од Николе Лоића који је некад становао у
Двору и Рељево, што се зна по надгробним натписима на крстовима у прибојском гробљу где су се
Лоићи сахрањивали и гдје се и Панџе сахрањују. Ов п има и у Топлику. Св. Сава.
Маљукан се доселио прије 15г из Зијамет Црне Ријеке, котар Сарајево, гдје се зову Трифковићи.
Маљуканом је прозват по маломе оцу. Има п и у Врхпрачи, гдје се такође зову Маљукани. Св.
Никола.
Милић 1к се доселио прије 25г из Забрђа. Тамо су доселили из Посавине Мирко и Милинко прије
60г и били су најприје у најму. Св. Лазар.
Васић 1к се доселио из Двора прије 40г. Једна су п с Бјелицама из Забрђа. Св. Аћим и Ана.
Шпирићи су из Доброшевића. Направили су крај малте кафану, те једни раде у њој а други раде
земљу коју око хана и преко Босне држе под кесим.
Reljevo
Abramović (Ilo) Milo, rođen 1898. Crnogorac, poginuo 1941. prilikom borbi ili bombardovanja, Railovac
(2880005009)
Borozan (Ilija) Đuro, rođen 1912. Crnogorac, ubijen 1942. Kao zarobljeni pripadnik VKJ, Cijevna-titogr.
(2884047005)
Čubrilo (Jovo) Luka, rođen 1924. Srbin, poginuo 1945. u NOBu, Batrovci,s.mit. (1578098012)
Đeko (Alija) Mehmed, rođen 1918. Musliman, ubijen 1944. nepoznato, Sarajevo (1547072006)
Đido (Nn) Stipo, rođen 1923. Hrvat, ubijen 1941. u direktnom teroru, Ilijaš (1578098014)
Janković (Lazar) Đoko, rođen 1920. Crnogorac, poginuo 1944. U NOBu, Orahovo (2887088004)
Kalinić (Cvijetko) Pero, rođen 1885. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Ilijaš (1578084005)
Kalinić (Nikola) Dušanka, rođena 1926. Srpkinja, ubijena od ustaša 1944. u logoru, Jasenovac
(5002s00015)
Lekić (Niko) Petar, rođen 1910. Crnogorac, poginuo 1941. U aprilskom ratu 1941 god., Sarajevo
(2871062021)
Lopičić (Ivo) Đoka, rođen 1921. Crnogorac, poginuo 1942. u NOBu, Romanija (2887092002)
Mandić (Risto) Stana, rođena 1927. Srpkinja, ubijena od ustaša 1945. u logoru, Jasenovac (1578098013)
Marković (Đoko) Kosto, rođen 1870. Crnogorac, ubijen od ustaša 1942. u logoru, Jasenovac
(2885068042)
Mećikukić (Milovan) Vojisav, rođen 1915. Crnogorac, poginuo 1941. u aprilskom ratu 1941 god.,
Nepoznato (2868003009)
Mićić (Milan) Vaso, rođen 1888. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Ilijaš (1578098007)
Mičić (Nn) Vojno, rođen 1924. Srbin, poginuo 1944. u NOBu, Oko ilijaša zen (1572003022)
Milanović (Toma) Branko, rođen 1929. Crnogorac, poginuo 1945. U NOBu, Sarajevo (2869010001)
Nikolajević (Đorđo) Dušan, rođen 1926. Srbin, ubijen 1941. U direktnom teroru, Ilijaš (1578098009)
Nikolajević (Nikola) Đorđo, rođen 1888. Makedonac, ubijen od ustaša 1945. u logoru, Jasenovac
(1578098010)
Pašović (Derv iš) Ešef, rođen 1905. Srbin, ubijen 1944. u direktnom teroru, Reljen (1547072005)
Simović (Obren) Vojin, rođen 1917. Crnogorac, poginuo 1943. U NOBu, Gradac nikšić (2882010017)
Žuža (Lazo) Vojislav, rođen 1919. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Jasenovac (1578098011)
Махала Речица лежи сјеверно од Рељева у долини Речичког Потока и по присојној страни Пињина
Брда…
О старини ове махале зна се само то да до назад 150г у Речици није било више од 3к. Према
назвањима мјесности: Пињино Брдо, Шахин До, Јованџин Гај, Хаџин До, Шереметов Гроб,
Матијашево Брдо која су оваква имена добила по личностима из старијег доба види се да је село
одавно било насељено. Ово, у осталом потврђују и поменути остаци старих гробишта.
Лалићи 3к, досељени из Бањана. Дошао им је прандјед прије 150г. Ово им је пр старо. Има их још
у Петровићима (у Требевићу) и у Кобиљ-Долу. Св. Јован.
Бошњаковићи 3к су из Дулића, котар Гацко. Најприје је дошао Лазо Бошњак и био у најму у Лубура
у Крушцу. Одатле је дошао у Речицу прије 80г на чифлук који су данас искупили. Њихов неки
прандјед утекао је још прије Лазе у Босну због неке крвине и кад се, након неколике године,
повртио у Херцеговину прозову га Бошњаком, те то име остане свој п. Св. Арханђел.
Бујак 1к се доселио из Кралупа, котар Високо. Довела га мати кад се преудала за Инђића прије 30г.
Има их још у Кралупима, Какрињу и Сарајеву. Св. Ђорђија.
Ракићи 2к су из Доца. Довела их мати кад се удала за Бошка Југовића прије 25г (опш и у опису
Доца). Св. Ђорђија.
Чубриле 1к су се доселили из Осијека прије 45г (опш у опису Врела Босне). Св. Лука.
Петричевићи 2к су се доселили из Небочаја прије 80г (опш у опису Доброшевића). Св. Никола.
Арнаутовићи 1к су старином из Старог Влаха. Дошао им дјед као мајстор, па остао. Старо пр не
знају. Св. Аранђел.
Југовићи 2к су старином из Бањана. Доселио се Бошко Југовић прије 70г. Св. Никола.
Инђић 1к је доселио из Зеника прије 50г а старином је из Краине. Ове п има у Малешићима, св.
Трифун.
Симатовић је дошао прије 18г са Гласинца и био најприје најамник, а касније се призетио код
Инђића. Св. Арх Стеван.
Копривица 1к живи само љети на Пињину Брду, гдје држи чифчук под кесим, иначе станује у
Кривоглавцима.
П.С. Нови Град је 1991г имао 187с, у томе 166 Срба, 11 Југословена, 8 Хрвата, 1 Муслимана и 1
осталих, а 2013г имао је 345с.
Rečica
Bošnjak (Jovo) Jovo, rođen 1918. Srbin, ubijen 1944. u direktnom teroru, Reljevo,n.sar. (1578097001)
Bošnjak (Jovo) Jovo, rođen 1919. Srbin, ubijen od ustaša 1944. nepoznato, Reljevo (5002s00563)
Bošnjak (Kojo) Cvijan, rođen 1876. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Rečica,n.sar. (1578097002)
Bujak (Janko) Milan, rođen 1914. Srbin, poginuo 1945. u NOBu, Karlovac (1578097003)
Damjanović (Jefto) Vidosava, rođena 1921. Srpkinja, ubijena 1944. u direktnom teroru, Reljevo,n.sar.
(1578097005)
Damjanović (Risto) Milan, rođen 1919. Srbin, ubijen od Nemaca 1944. u logoru, Norveška (1578097004)
Lazić (Jovo) Blagoja, rođen 1908. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Rečica (1578097007)
Lazić (Jovo) Vaso, rođen 1915. Srbin, ubijen od Nemaca 1943. U logoru, Norveška (1578097006)
Двор, једна од најмањих махала овога краја, лежи у најсевернијем куту СП, са десне обале ријеке
Босне, на мјесту гдје ова из поља залази у брда кроз која се у даљем свом току пробија…
Набројане старине доказују старост насеља на овоме мјесту. Доцније је тога насеља нестало и
Двор зарастао у шуму и трње. Тако је трајало до пред 200г, кад се доселише из Старог Влаха
Куртовићи, чији потомци, под именом Кнежевића, данас живе у Доцу. Они у шуми и трњу
отворише чифлук и од тада настаје данашњи Двор. Иза Куртовића су се досељавале друге
потодице и отварале себи чифлуке. Од п које су у Двору живјеле, па изумрле или се одселиле зна
се још за Лајиће, Мрде и Пустивуле.
Митрићи су дошли из Блажуја прије 12г на беглучку земљу (опш у опису Блажуја). Св. Ђорђе.
Богдановић (Ера) доселио се са Влакова прије 40г. Старином је Херцеговац, због чега га зову и
Ером. Има их и по Вогошти. Мратиндан.
Dvor
Bešić (Nn) Jasar, rođen 1898. Musliman, poginuo 1945. Prilikom borbi ili bombardovanja,
Dvor,n.sarajevo (1578089026)
Mitrić (Nn) Stevan, rođen 1890. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Dvor (1578089021)
Mučibabić (Aleksa) Miloš, rođen 1935. Srbin, ubijen od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Dvor,
sarajevo (1578089011)
Mučibabić (Aleksa) Sretko, rođen 1938. Srbin, ubijen od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Dvor,
sarajevo (1578089008)
Mučibabić (Dušan) Danica, rođena 1915. Srpkinja, ubijena 1941. U direktnom teroru, Dvor (1578102011)
Mučibabić (Mihajlo) Savka, rođena 1877. Srpkinja, ubijena 1941. U direktnom teroru, Dvor (1578089004)
Mučibabić (Miloš) Dragica, rođena 1921. Srpkinja, ubijena 1941. U direktnom teroru, Dvor (1578089006)
Mučibabić (Miloš) Ilija, rođen 1925. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Dvor (1578089007)
Mučibabić (Miloš) Mara, rođena 1919. Srpkinja, ubijena 1941. U direktnom teroru, Dvor (1578089005)
Mučibabić (Vlado) Janja, rođena 1932. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Dvor,
sarajevo (1578089012)
Mučibabić (Vlado) Milan, rođen 1935. Srbin, ubijen od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Dvor, sarajevo
(1578089010)
Mučibabić (Vlado) Tomislav, rođen 1934. Srbin, ubijen od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Dvor,
sarajevo (1578089009)
Šakota (Dušan) Milan, rođen 1930. Srbin, poginuo 1945. u NOBu, Jošanica,vogoš. (1578089003)
Šakota (Todor) Dušan, rođen 1898. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Dvor (1578089002)
Stanišić (Milan) Jovo, rođen 1925. Srbin, poginuo 1944. u NOBu, G.bioča-ilijaš (1578089001)
Vasić (Dragutin) Koviljka, rođena 1928. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Dvor,
sarajevo (1578089016)
Vasić (Dragutin) Milovan, rođen 1929. Srbin, ubijen od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Dvor, sarajevo
(1578089017)
Vasić (Dragutin) Tankosava, rođena 1937. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Dvor,
sarajevo (1578089019)
Vasić (Dragutin) Veseljko, rođen 1939. Srbin, ubijen od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Dvor, sarajevo
(1578089020)
Vasić (Dragutin) Zdravko, rođen 1934. Srbin, ubijen od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Dvor, sarajevo
(1578089014)
Vasić (Simo) Dragica, rođena 1930. Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Dvor,
sarajevo (1578089018)
Vasić (Simo) Vaso, rođen 1919. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Dvor (1578089013)
Vasić (Stevo) Mara, rođena 1907. Srpkinja, ubijena 1941. U direktnom teroru, Dvor (1578089015)
Уз до потока Лепенице, од мјеста гдје сасвим слази у поље па до извора му под Округлом
нанизала су се неколика села, једно до другога, тако да су им куће готово измијешане. Читав се тај
крај зове Забрђе. У Забрђу су по административној подјели 4 махале: Стране, Главица, Карачићи и
Смиљевићи.
У ове двије махале има свега 27к.
Долина потока Лепенице била је насељена и у давнини, али је било само једно село – Забрђе. Из
овога су се касније развила мања села: Стране, Главица, Карачићи, а име Забрђе остло је име
овога краја, или управо име долине Лепенице, јер се сад у Забрђе рачуна и село Смиљевићи које
је на врх овога дола и за које се прича да од давнине постоји под тим именом.
Прије је у овим селима било и муслимана, што доказује давнашње велико мусл гробље на
Каонику. Сачувана је успомена и на неког силног муслимана Очаткана, чије је, како се прича, било
све Забрђе. Овдје му је била и кула. О овом Очаткану и његовој сили много прича приповеда
народ сарјевске околине. Пошљедњи су од мусл у овим селима били неки Питњаци који су се
прије 50г преселили у Јошаницу, те су од тада ове махале чисто православне.
Данас су у селу: Лонтоши 3к, који су старином из Бањана, гдје су се звали Иванишевићи.
Лонтошима се зову, како кажу, по томе што им је ага дједу увијек говорио: „што си се положио?
(ваљда улијенио)“. Доселили су се прије 150г. Св. Јован.
Бјелице су једна п с Васићима у Двору и Рељеву. О старини ништа не знају. Св. Аћим и Ана.
Мрде су старином из Корјенића. Доселио им се прадјед иза велике куге. Био је по занату качар.
Најприје је дошао на Ушивак, а одатле у Двор, гдје су се издијелили. Сад их има у Бријешћу,
Главици и Сарајеву. Св. Димитрије.
Мићукићи 4к су из Крајине од Петровца гдје су се звали Јовичићи. Доселио им се дјед Мића прије
100г по коме се и зову Мићукићима. Св. Стјепан.
Буаћи су дошли прије 17г из Вогоште. Осали су луди (малени) иза оца, те о старини ништа не знају.
Св. Аранђел.
Главоње и Брајићи су у једној кући. Главоње су једна п са онима на Жучи (опш у Доцу). Св. Никола.
Брајић је из Кралупа. Призетио се прије 8г код Главоње. Има их у Кралупима. Мратиндан.
Од католика су само Пркићи, чији се отац доселио из Студенаца у Далмацији у доба сераскера
(око 1850). Побјега је од војништва.
Zabrđe
Antonić (Nn) Ristan, rođen 1856. Srbin, ubijen 1942. u direktnom teroru, Semizovac-vogoš (1578102012)
Bjelica (Pero) Mlađen, rođen 1920. Srbin, poginuo 1945. u NOBu, Karlovac (1578102003)
Dragić (Pero) Nedo, rođen 1925. Srbin, poginuo 1942. u NOBu, Rogoj-trnovo (1578102009)
Ilišak (Mile) Milan, rođen 1887. Srbin, poginuo 1941. prilikom borbi ili bombardovanja, Bistrik-sarajev
(1578102010)
Krsman (Milan) Jovo, rođen 1925. Srbin, poginuo 1945. u NOBu, Karlovac (1578102004)
Lemez (Vukan) Milan, rođen 1919. Srbin, ubijen 1943. prilikom borbi ili bombardovanja, Tarčin-hadžići
(1578102008)
Lontoš (Lazo) Lazo, rođen 1895. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Jadovno (1578102006)
Lontoš (Stojan) Neđo, rođen 1922. Srbin, poginuo 1945. u NOBu, Karlovac (1578102005)
Lontoš (Vidak) Boško, rođen 1900. Srbin, poginuo 1944. u NOBu, Bijeljina-zagar (1578102001)
Mijatović (Milan) Vlado, rođen 1911. Srbin, ubijen od ustaša 1941. U logoru, Jadovno (1578102007)
Tambur (Janko) Makso, rođen 1925. Srbin, poginuo od Nemaca 1942. u NOBu, Srbija (5021s00645)
Tambur (Kojo) Mirko, rođen 1924. Srbin, ubijen od ustaša 1943. U logoru, Jasenovac (5021s00647)
Tambur (Neđo) Kojo, rođen 1897. Srbin, ubijen od ustaša 1941. prilikom borbi ili bombardovanja,
Vogošća (5021s00648)
Tambur (Neđo) Risto, rođen 1899. Srbin, ubijen od ustaša 1941. prilikom borbi ili bombardovanja,
Vogošća (5021s00649)
Tambur (Sava) Mlađen, rođen 1905. Srbin, ubijen od ustaša 1941. prilikom borbi ili bombardovanja,
Vogošća (5021s00646)
Прошлост Карачића везана је с прошлошћу махла Стране и Главице, а махала Смиљевићи има
готово исту прошлост са селима Жучи и Округлом. Народно предање о војводи Смиљевићу и
остаци старог гробишта са мраморјем по коси Савинцу између Жучи и Округле доказују да насеље
на овом мјесту није од скора. Данашњи, пак ст у Смиљевићима населили су се у најновије доба и
сви су морали крчити запуштену и у шуму зараслу земљу.
Тамбури су старином из Скопља, гдје су се звали Јанковићи. Дошао им отац Симо прије 65г. Овако
се зову по очухову пр. Св. Јована.
Главоњић се доселио са Жући прије 24г (опш у опису Доца). Св. Никола.
Личинар 1к по старини Млинаревић, доселио се у Смиљевиће прије 30г из Вогоште. Св. Јован.
Тубин 1к је старином из Лепенице, одакле га је довела мајка Дрвођељама кад се по други пут
удала. Св. Вартоломеја.
Маџуре 5к су из Фојнице. Отац им је био најприје удунџија код Фазлипаше и имао колибу на
Врелу Босне. Одатле се одселио у Доглоде, гдје су обамрли и разишли се по најму, а из најма се
населили у Смиљевиће, те сад од једне има 5к.
Таланга 11к се доселио из Бутмира прије 12г. У Бутмир су се доселили давно из Далмације.
Smiljevići
Bajić (Gavro) Mićo, rođen 1894. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Ilijaš (1602025008)
Bošnjak (Jozo) Blaško, rođen 1910. Hrvat, ubijen 1945. u direktnom teroru, Prača (1575043016)
Paškvan (Grgur) Stipo, rođen 1914. Hrvat, nestao 1945. nepoznato, Sarajevo-doboj (1548087002)
Tambur (Janko) Maksim, rođen 1923. Srbin, poginuo 1943. U NOBu, Bosutske šume (1578099001)
Tambur (Kojo) Mirko, rođen 1924. Srbin, ubijen 1945. u zatvoru, Sremska mitrovica (1578099004)
Tambur (Nedo) Kojo, rođen 1896. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Kremeš,vogošća (1578099003)
Tambur (Nedo) Risto, rođen 1898. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Kremeš,vogošća
(1578099005)
Tambur (Savo) Mladen, rođen 1902. Srbin, ubijen 1941. U direktnom teroru, Kremeš,vogošća
(1578099002)
43. Угоско (Вогошћа)
У угоској махали има свега 41к, гдје живе 4 прав п у 4 куће и 21 мусл п у 37к.
Набројане старине, као и народно тврђење за неке п да су старинци, доказ су велике старине
насеља по овој махали. Биће да је прошлост угоске махале тијесно везана са прошлошћу села
Вогоште, од којег га дијели река Вогошта, а које је некад било доста важно и јако насељено мјесто.
У старосједиоце се рачунају мусл п: Делићи 1к, Шеити 3к, Мујчиновићи 2к, Кадрићи 3к, Зулићи 3к,
Џинда 1к, Чомага 1к, Авдић 1к, Смаић 1к и Хоџићи 3к.
Жере 2к су из Горе, џемат Горња Вогошта, гдје су се звали Алићи. Садањим су пр прозвати по деди
који је био љут као жеравица.
Блекићи 3к су дошли с Кобиље Главе прије 35г, кад их је било само 1к.
Пашалић 1к је из Сарајева.
Кадина 1к се доселио из Вогоште.
Србљановић 1к се доселио из Пискоча у махали Двору. Старином је из Старог Влаха. Св. Ђорђија.
Угорско је 1991г имало 903с, у томе 877 Муслимана, 4 Хрвата, 8 Југословена и 14 осталих, а 2013г
имало је 1069с.
Ugorsko
Čomaga (Ibro) Zajim, rođen 1912. Musliman, ubijen 1943. U direktnom teroru, Hotanj (1602016001)
Кобиља Глава простире се западно од махале Велешића, а јужно од махале Старине, од које је
дијели главни друм Сарајево-Високо…
У махали Кобиљој Глави има свега 29к, у којима живи 6 прав п у 7к и 13 мусл п у 20к.
Авдићи, који су старином из Угљишћа, одакле су доселили најприје у Пољине, а одатле на Кобиљу
Главу.
Индије су из Сарајева.
Фазлићи су из Високог.
Вегто је из Нарева.
Ћустовић је из Гацка.
Враге, Дурановићи, Делалићи и Кртице станују у Сарајеву и овамо излазе само љети кад треба
земљу обрађивати.
Јеремићи су се доселили из Кијева за Требевићем, гдје их има још неколико кућа. Славе св. Ђорђа.
П.С. Кобиља Глава је 1991г имала 2.866с, у томе 2.750 Муслимана, 46 Срба, 37 Југословена, 4
Хрвата и 29 осталих.
Avdić (Rašid) Avdo, rođen 1916. Musliman, poginuo 1945. u NOBu, Brežice (1602009005)
Brkanič (Ahmed) Ibro, rođen 1895. Musliman, ubijen 1944. U direktnom teroru, Vogošća (1602009001)
Granilo (Halil) Omer, rođen 1890. Musliman, ubijen 1944. U direktnom teroru, Vogošća (1602009004)
Hindija (Šaćir) Abaz, rođen 1929. Musliman, poginuo 1945. U NOBu, Karlovac (1602009003)
Kokot (Ostoja) Milan, rođen 1884. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Vogošća (1602009002)
45. Слатина (Ново Сарајево)
Махала Слатина лежи западно од махале Кошеве, а по странама присојним и благим косама
Кобиље Главе и Хотоња…
У слатинској махали има свега 38к, у којима живи 20п прав, 13 мусл и 2 римокат п.
Набројане старине доказују да је на мјестима села ове махале било насеља од старине. Само се за
Хотоњ прича да је до назад 50г био велика планина са тако густом шумом, да се, што веле, кроз њу
није могло видјети. Шума је била прастара и сва букова. Даље се прича да је та хотоњска планина
била врло хајдучљива и иначе страшна.
Моћевићи су се доселили из Моћевића у Пресјеници прије 150г. Старином су Хаџићи из Пиве. Опш
у опису Лукавице. Св. Јован.
Симеуновићи су се доселили из Нерева прије 29г, гдје их још има. Св. Никола.
Грачанин Ђокић доселио се из Нарева прије 40г. Има их још по Нареву и Радави 5к, св. Никола.
Ђокановићи су се доселили из Нарева прије 35г. Још их има по Нареву. Св. Јован.
Грујо се доселио из Краине прије 20г. Најприје је био у најму, а касније је прешао на чифлук. Св.
Никола.
Трифуновић се прије 12г доселио из Вучје Луке (котар Сарајево) на беглучку земљу. Старином је из
Бобова код Пљеваља, гдје се зову Цвијетићи. Дошла су 4 брата пред пошљедњу кугу. Сад их има у
Соколовићима на Гласинцу, гдје се зову Цвијетићи, затим на Висојевици (котар Сарајево), гдје се
зову Трифуновићи, на Убарама (котар Сарајево), гдје се зову Миловановићи, и у Топлици
(Долинама – котар Сарајево), гдје се зову Паламари. Михољдан.
Шућур се доселио прије 20г с Вогоште. Св. Ћирил и Методије (опш у опису Добриње). Шућури у
Хотоњу најприје су искрчили меру за цијелу задругу, па кад су се издијелили једни су остали у
Вогошти, а други прешли на крчевину прије 15г.
Терзић се доселио с Клакиша у опћини Нареву прије 28г. Има их још на Клакишима и Перцима. Св.
Арханђел.
Спасојевић се доселио прије 46г из Вогоште, а ту су му се веле изродили и пранђеди. Има их још у
Вогошти. Аћим и Ана.
Вулићи су старином из Колашина, становали су у Вогошти, гдје су били тако богати, да су једном
приликом дочекали некаква пашу с пратњом у госте и свега имали у својој кући да нијесу ни
кашике из села позајмили. Св. Лука.
Станковић је старином Сантрач. Отац му Станко, по коме се овако назвао, доселио се из Колашина
прије 60г. Св. Пантелија.
Влачо се доселио на меру из Вогоште прије 12г. Св. Јован. Опш у опису Миљевића.
Каркеља је из Сарајева, гдје и станује, само држи кућу и земљу у Слатини, и у њу излази од
времена на вријеме те земљу обрађује и држи краве. Св. Ђорђија.
Њего је доселио из Сарајева прије годину дана. Старина му је од Колашина, гдје се зову
Милинковићи. Садањим је пр прозват по матери која је од Њега из Осијека. Св. Никола.
Татаровић је потомак неког Османлије Ћешиде који се доселио у Хотоњ на меру прије 40г. Отац
им је био Татар, по чему су прозвати Татаровићи.
Бектићи, Бузари и Агановићи држе своје и кесимске (беглучке под кесим) земље и излазе у
Слатину кад треба земљу обрађивати, иначе станују у Сарајеву. Још има у Слатини језуитски
самостан основан прије 20г у коме живе милострдне сестре. Зову га Бетанија.
Махала велешићка лежи на западној страни Сарајева. Горицу која данас припада Сарајеву и
Велешиће дијели поток Сушица, као год и Сарајево и Пофалиће. Ова је махала у присојним и
осојним странама брда Хума, источно и сјеверно од села Пофалића…
Села у овој махали има махали има 27к, у којима живи 13п православних, 7 мусл и у 3 су
досељеници Швабе и најамници бискупа Штадлера. До 1885г Велешићка махала је бројала 38к, а
од како је Горица и све до Сушице одузето за град Сарајево, спала је махала на 27к.
Ристовићи су старином из Михановића под Трескавицом. Има их још у Ласици, Сарајеву и Варешу.
Св. Никола.
Шоја је род Шојама у Осијеку. Зову га и Дугоњом, због тога што му је отац био врло дугачак. Св.
Никола.
Бјелобрк, Шараба род је Шарабама из Бачића. Опширније у опису Бријешћа. Св. Арханђел.
Маљукан је старином од Црне Ријеке за Јахорином. Отац му је најприје био удунџија код
Халилбашића. Св. Трипун.
Антуновић се одијелио од задруге у Пофалићима прије неколике гоидне и населио се на мери. Св.
Лука.
Махала Кошева лежи на сјеверној страни града Сарајева и граничи са његовим махалама Кошевом
и Бјелавама… Свега у Кошеви сем чардакова има 40к и 4 млина…
О прошлости села у кошевској махали нема у народу никаква предања, нити има сс, већ су све
досељеници из новијег доба. Од села у овој махали најстарије је село Алапи, у коме једино има
остатака старог мусл гробишта, селишта и кулина, као и мјеста званих по некадањим ст (Кукин-До,
Кукин Поток). За земље по Ћурчићима и Бакаревића Пољу по Влахову Брду и испод Грдоња до
Горњих Бјелова куда су данас агинске куле и чардаци може се рећи да су искрчене и узираћене
ако не прије оно свакако у доба кад се Сарајево основало и населило, односно да је крчење тих
мјеста ишло упоредо са насељавањем Сарајева, јер овуда видимо све саме љетниковце
сарајевских првих ага и бегова са беглучким земљама. А у најновије доба су искрчене и насељене
земље по Хујића Гају и оно мало мере на Ступи око ријеке Кошеве.
Од данашњих с у кошевској махали најстарији су Мићукићи (Савићи), старином Шућури. Св. Ћирил
и Методије (опш о овој п у опису Добриње). Остале су п ове:
Гаврићи су из Пецке (котар Варцар-Вакуф), гдје су се звали Тодоровићи. Доселили су се прије 45г.
Св. Ђорђије, прислужују Св. Аранђела.
Митровић је из Ковачића доселио прије 10г, а старина му је из Старе Србије. Дошао му је дјед,
табак по занату,прије 80г са неким пашом. Св. Аранђел.
Краишник се доселио прије 45г из села Равна Врховина код Скендер-Вакуфа. Старином се звао
Новаковић. Дошао је најприје у најам а сад је начинио кућу на мери. Св. Никола.
Кокоти су дошли прије 29г из Слатине. Св. Никола (опш у опису Војковића).
Бучавац се доселио прије 30г с Мочиоца, гдје их има још неколико кућа. Старином је из села Бучја,
откуда је и ово пр, у Старој Србији, одакле су се његови прије 100г доселили у Босну.
Квргић, Кнежевић…