ћирилица | латиница

 facebook
 google plus
 rss

You Are Here: Home » Аутори » Иван Вукићевић » Родови старобалканског порекла у
Црној Гори

Родови старобалканског порекла у Црној

Гори

Аутор: Иван Вукићевић Објављено: новембар 19, 2017 На: Иван Вукићевић,
Препоручени текстови, Родови, племена | Коментари : 43
 Аутор: Иван Вукићевић (ivan.vukicevic@poreklo.rs)
Објављено: 19.11.2017. | Допуњено: 21.10.2018.

Увод

Старобалкански слој становништва у Црној Гори чине потомци Влаха, Илира, Келта,
Трачана, Цинцара и других народа који су у одређеним периодима током историје
насељавали овај део Балкана. За старобалканске родове се уопштено сматрају сви родови
који по Y хромозому, односно мушкој линији, припадају хаплогрупама које се не могу
директно повезати са познатим миграцијама из средњег и новог века. То су пре свих E1b,
G1b, G2а, J2a, J2b1, J2b2, L1b, L2 и R1b хаплогрупе, док се за J1, Q2 и T1 хаплогрупе не
зна са сигурношћу од када су присутне на простору данашње Црне Горе. У
тексту Генетска слика Црне Горе је било више речи о хаплогрупама на простору Црне
Горе, док ће овде у краћим цртама бити наведени сви родови за које је до сада утврђено да
су старобалканског порекла. Родови су груписани по гранама за које утврђено да им
припадају преко SNP тестирања или се то основано претпоставља на основу резултата по
маркерима. Битно је напоменути да припадност споменутим хаплогрупама не гарантује да
су родови о којима ће бити речи у овом тексту заиста старобалкански, односно да су на
Балкану присутни најкасније од почетка средњег века, већ да се на основу досадашњих
сазнања о миграцијама тих хаплогрупа тако нешто основано може претпоставити. Овај
текст ће бити допуњаван како буду пристизали резултати ДНК тестирања.

–––––––––––––

Највећи родови у Црној Гори 1913. године према народним предањима и ДНК
резултатима

E1b хаплогрупа
E-V13 гране и родови у Црној Гори

E-V13>Z1057>PH1246>BY14151

Васојевићи су род и истоимено племе у Брдима чији је родоначелник Васоје према

предању унук Вукана Немањића, а у Лијеву Ријеку се са породицом доселио из
Херцеговине Васојев праунук Васо. Васојевићима су генетски сродна поједина братстава
из Херцеговине, као и разграната група братстава из западних српских крајева која је
пореклом из исте области што иде у прилог предању о пореклу Васојевића из
Херцеговине. Васојевићи се деле на Мијомановиће, Новаковиће и Рајевиће, а најбројнији
Рајевићи се деле на Дабетиће, Ковачевиће и Лопаћане. Наведене основне гране се даље
деле на већи број братстава. Васојевићи су након протеривања албанског племена
Клименти из Горњег Полимља населили ову област услед чега су се знатно проширили
територијално, а Андријевица постала њихово ново седиште. За све три основне гране
Васојевића је генетски потврђено да припадају истом роду, међутим за већину братстава у
Црној Гори изван племенске територије који имају предање о пореклу од Васојевића је
насупрот устаљеним предањима утврђено да ипак не припадају роду Васојевића. То су
Караџићи из Лопата који су се највећим делом иселили у Дробњак и који припадају I2-
Z17855 грани, Глуходољани и Станимировићи из Глухог Дола и Дупила који припадају
R1a-YP417 грани, Зечевићи из Бањана који припадају Е-L241 грани, као и Бакићи из
Забрђа и део Радевића из Мезгаља у Шекулару који припадају роду Куча и E-BY5293
грани. Такође, Пјешивци који себе сматрају за потомке Стевана Васојевића нису сродни
Васојевићима, већ припадају Ј2а-Z38463 грани. Исељених Васојевића има у већем броју у
Горњој Морачи, Никшићкој Жупи, Пољима Колашинским и Бихору. Васојевићима су
генетски сродни Бобани из Попова и Југе из Постољана код Невесиња на основу чега се
може закључити да је предање о пореклу из Херцеговине потврђено. Сви Васојевићи у
Црној Гори славе Аранђеловдан сем исламизираног дела Ђукића у Горажду у Полици,
затим Ћеранића у Затону у Бихору и Селмановића у Зогању код Улциња. Васојевићи су
према анонимном истраживању један од најбројнијих родова у Црној Гори са 4,95%
заступљености.

Матаруге су староседелачки род у Бањанима и некадашње племе које је својевремено

насељавало подручја Бањана, Грахова, Опутних Рудина, Никшићких Рудина, Цуца и
Озринића. Услед интезивног исељавања у њиховој матичној области једино су преостали
Кокотовићи на Успутници и Мишковићи у Парешком Долу у Петровићима. Старо
презиме ових братстава је Братић. Исељених Братића има широм Херцеговине, а на
основу резултата тестираног Братића из Љубомира може се закључити да Матаруге
припадају E-BY14150 грани. Кокотовићи и Мишковићи славе Томиндан, као и исељени
Братићи.

Милошевићи-Плањани су род од кога је проистекло племе Шаранаци, а према

устаљеном предању су од Властелиновића из Плане код Билеће одакле су се преко
Бјелопавлића и Колашина доселили у Шаранце. Међутим, утврђено је да генетски нису
сродни Шаренцима из Херцеговине који такође имају предање о пореклу од
Властелиновића, чиме на важности добија мање прихваћено предање о даљем пореклу
Милошевића из Куча. Деле се на Анђелиће, Вуковиће, Кнежевиће, Распоповиће,
Раичевиће, Ћосовиће и Џаковиће. Сва наведена братства живе у Шаранцима сем
Распоповића који живе у Мартинићима у Бјелопавлићима. Шаранци су се након
досељавања у своју нову матицу даље исељавали и у Пиву, Затарје и Пљевљу. Сви
Шаранци славе Ђурђевдан сем Распоповића који славе Петковдан. Још увек није
потврђена припадност Шаранаца овој грани, међутим на основу хаплотипа се то основано
може претпоставити.

E-V13>Z1057>CTS5856>BY3380

Добриловићи у Добрском Селу су према предању пореклом из Пећи. Деле се на Вујовиће,

Милановиће и Поповиће у засеоку Липи и Вукиће, Ђурановиће, Рајовиће и Средановиће
у засеоку Папрати. Након протеривања Бјелица из Ријечке нахије добрска братства су
населила и Добрску Жупу. Сви Добриловићи славе Никољдан.

Ђољевићи (Ђољај на албанском) су албанско братство из Груда које је према предању

огранак Вуксагељића, међутим за остала братства са истим предањем је утврђено да
припадају J2b-Y23094 грани на основу чега се може закључити да су Ђољевићи
прибраћени Вуксагељићима.

Ђонаји из Хота су према предању огранак истоименог албанског католичког рода,

међутим за њихов огранак Дрешевиће се испоставило не припадају J2b-Y21878 грани као
остали Хоти. Део Дрешевића је прешао у Тузе где су исламизирани.

Заграђани су сродна група братстава из Заграђа у Васојевићима. Према предању су из

Куча, а у новије време се може чути и да су од Дрекаловића што се испоставило као
нетачно с обзиром да им нису генетски сродни. Деле се на Јевриће, Поповиће-
Михајловиће, Секулиће, Трифуновиће, Цикиће, Циковиће и Шљакиће. Сви славе
Пантелијевдан.

Катићи из Суторине су пореклом из Попова. Највише их је у суторинском селу

Шћепошевићи. Славе Стевањдан.

Радивојевићи су род из Бокова у Цеклину. Деле се на Борозане и Ломпаре. Њихов предак

Радивоје се према предању доселио из Буковика у Глухом Долу. Од Борозана је
истоимено исламизирано братство у Невесињу захваљујући чијем резултату је утврђена
хаплогрупа овог рода. Борозани и Ломпари у Бокову славе Спасовдан.

E-V13>Z1057>CTS5856>BY3380>Z5017>Z5016>Y3762>CTS6377>CTS9320>Z16988

Угреновићи према предању потичу од бана Угрена Јеринића који је управљао

Оногоштом (данашњи Никшић) и кога је убио Никша, родоначелник Никшића. Иако је
бан Угрен био историјска личност, не постоје докази о томе да се презивао Јеринић.
Братства у Црној Гори која су према предању од бана Угрена су Ђапићи, Јушковићи,
Мијановићи, Мумовићи, Пантовићи и Пејовићи у Горњем Пољу код Никшића и
Голубовићи у Малинску. Део Јушковића је прешао у Љевишта у Горњој Морачи, а од њих
су и Лазовићи на Кутњој Њиви у Дробњаку. Од Пејовића су Мучалице у Љевиштима у
Горњој Морачи и Годијељима у Дробњаку. Сви славе Аћимовдан.

Чепрњићи су братство из Суторине у којој настањују више села. Према једном предању
из Чепелице код Билеће, а према другом из Грахова. Славе Илиндан.

Чиндраци су муслиманско братство из села Долац у Бистрици. Према предању су

досељени из Вучитрна где живи истоимено братство, али постоји и мишљење да су
староседеоци у Полимљу.

E-
V13>Z1057>CTS5856>BY3380>Z5017>Z5016>Y3762>CTS6377>CTS9320>Z16988>BY42
22>BY4590

Клименти су род који потиче из истоименог албанског племена на крајњем северу

Малесије у Албанији. Према предању сви потичу од претка православне вере који се тамо
доселио из данашње Црне Горе – према једној верзији из Лопара у Фундини (Кучка
Крајина) преко Хота, према другој из Пипера, а према трећој која се прва спомиње у
историјским изворима из Мораче. Према предању се деле на Селчане, Вукле и Никче, а
прибраћени су им Боге који су географски одвојени високим планинским венцем и за које
је познато да су се касније придружили племену. Док је за већину Селчана и Вукли
потврђено да припадају истом роду, за Никче се испоставило да већински припадају J2b-
Y23094 грани, а међу Богама још увек нема тестираних. Од исељених Селчана и Вукли је
за нека братства утврђено да не припадају роду Клименета, а то су муслимани Аговићи у
Бихору и Мурићи у Рожајској области припадају R1b-Y32147 грани, а Горњаци у Цеклину
припадају I2-Z17855 грани. Братства из Селца и Вукли превасходно насељавају области
Рожаја, Плава и Гусиња где су готово сви исламизирани и говоре српским језиком изузев
малог броја католичких породица у околини Гусиња. Према предању из Селца и Вукли су
још и српска братства Калуђеровићи у Зети, Орландићи и Дабановићи у Сеоцима,
Перазићи у Крајини и Паштровићима и Дајковићи у Цеклину, међутим још увек нема
тестираних припадника ових братстава тако да је непознато да ли припадају овом роду.
Сва православна братства из Климената славе Никољдан, сем Калуђеровића који славе
Петковдан.

E-
V13>Z1057>CTS5856>BY3380>Z5017>Z5016>Y3762>CTS6377>CTS9320>Z16988>BY41
97>BY34282>BY50887>BY155589

Бјелопавлићи су род и истоимено племе у Брдима. Према устаљеном предању потичу од

Бијелог Павла из Пећи, сина албанског властелина Леке Дукађинца, док према истом
предању од другог Лекиног сина Гаврила (Гаша) потиче албанско племе Гашани. Постоји
и предање пореклу Бјелопавлића од Леке Капетана, савременика Леке Дукађинца. Оба
предања се могу одбацити јер се Бјелопавлићи спомињу 1411. године за време живота
споменуте двојице. Бјелопавлићи такође имају и предање по коме је Лека Дукађинац
заправо био унук краља Милутина. Тестирано је више припадника ових племена и
утврђено је да Бјелопавлићи и Гашани не потичу од истог претка при чему су Гашани
врло разнородни међу собом. Бјелопавлићи се према родослову деле на Бубиће и
Дмитровиће (старо презиме Митровића), док се Митровићи даље деле на Калезиће,
Николиће, Павковиће и Петрушиновиће. Буба, родоначелник Бубића, је према предањима
самих Бубића био син Бијелога Павла или његов унук који је рођен у Хотима где се из
Дукађина доселио Шћепан, син Бијелог Павла. С обзиром да је број пасова до Бијелог
Павла знатно мањи код Бубића него код Митровића, друго предање је знатно вероватније.
Поред устаљених предања, постоје и предање из Петрушиновића по коме је Буба из
Мојановића у Зети и да није од Бијелог Павла, као и предање из Мартинића по коме је
Буба заиста досељен из Хотског Хума, али да је био католик и да му се отац звао Ђон.
Међутим, како је за Дамјановиће и Вујадиновиће из Вражегрмаца утврђено да припадају
роду Бјелопавлића, ова предања се могу одбацити. Бубићи се деле на две групе братстава
од којих једна насељава Мартиниће (Вукшићи и Ераковићи), а друга Вражегрмце
(Дамјановићи, Милановићи и Станишићи). Од Бубића је тестиран још и припадник
братства Станишић из Вражегрмаца за кога се испоставило да припада роду Новљана и I1-
FGC22054 грани, међутим за ово братство постоји доста уверљиво предање да су
највероватније прибраћени Бубићима, због чега се тај резултат не може сматрати
релевантним за Бубиће. За Калезиће у Павковићима постоји предање по коме су
прибраћени Бјелопавлићима, а на основу једног резултата се основано може претпотавити
да припадају J2a-Z38463 грани. Вујадиновићи у Вражегрмцима су највероватније
пореклом Лужани иако се у племену углавном сматрају за Бјелопавлиће. За Раичевиће у
Вражегрмцима је утврђено да припадају I2-Y3120 грани и да нису сродни Бјелопавлићима
насупрот њиховом предању, а томе иде у прилог и то што их остали Бубићи нису
сматрали за рођаке. За Кадовиће из Шобајића у Вражегрмцима је утврђено да припадају
роду Бјелопавлића насупрот устаљеном предању према коме су грана Шобајића који
сматрају да потичу од Сибињанин Јанка односно деспота Стефана Лазаревића, због чега
на значају добија мање прихваћено предање по коме су Кадовићи прибраћени
Шобајићима. Исељених Бјелопавлића има широм Црне Горе, а највећа исељеничка
братства су Калуђеровићи у Ћеклићима и Пешићи у Васојевићима. Исламизирани Каљићи
из Доњег су према предању огранак Калезића из Бјелопавлића, међутим за Каљиће се
испоставило да припадају роду Куча који припадају роду Куча и E-BY5293 грани. Сви
Бјелопавлићи славе Петковдан сем исламизираних Цикотића у Трпезима у Бихору.

E-V13>Z1057>CTS5856>BY3380>Z5017>Z5016>Y3762>CTS6377>CTS9320>Z17107

Ракоњци су староседелачко братство из Ракоња код Бијелог Поља одакле су расељавали

по суседним селима у околини Бијелог Поља. Према једном предању су пореклом од
Поповића из Куча који су грана Дрекаловића, међутим Ракоњци не само да нису генетски
сродни Дрекаловићима, већ се први пут помињу у Полимљу већ у време непосредно након
смрти Дрекаловог сина Лала када братство Поповић није ни постојало. Ракоњци славе
Никољдан.

E-
V13>Z1057>CTS5856>BY3380>Z5017>Z5016>Y3762>CTS6377>CTS9320>Z17107>Z384
56

Јаћимовићи су староседоци из Костенице у Бистрици и према предању су сродни

Беговићима из Расова код Бијелог Поља који наводно потичу од рођеног брата
родоначелника Јаћимовића. Међутим, утврђено је да се ради о два различита рода с
обзиром да Беговићи припадају I2 хаплогрупи. Јаћимовићи славе Стевањдан.

E-V13>Z1057>CTS5856>BY3380>Z5017>Z5016>Y3762>CTS6377>CTS9320>Z17264

Владисављевићи из Доњег Краја на Цетињу су према предању огранак Боројевића,

међутим за њих је утврђено да припадају R1a хаплогрупи. На основу тога се може
закључити да су Лајиславићи, како се у народу зову Владисављевићи, прибраћени
Боројевићима и да су од старијег слоја становништва на Цетињу. Деле се на Ивановиће и
Мариновиће. Славе Ђурђевдан.

E-V13>Z1057>CTS5856>BY3380>Z5017>Z19851

Катуњани и Риђани су род који чини велики број братства са различитим предањима, а
матица овог рода је по свему судећи на размеђи Катунске нахије и Старе Херцеговине. У
Катуњане се могу сврстати следећа братства из Катунске нахије: Милићи и Предишани из
Бјелица, Ђуричковићи из Загарача, Ђуричићи из Малих Цуца, Роћени из Шаранаца и
Шпадијери са Цетиња. Милићи и Предишани су братства из Бјелица чије племенско име
својатају као родовско преко наводног претка Бела (или Бјелана), а према предању су од
Орловића и досељени су из Чарађа у Голији преко Цуца. Међутим, највећи број братстава
која су према предању од Орловића припада J2a хаплогрупи, тако да се то предање може
одбацити као нетачно. Милићи и Предишани су се исељавали у Ријечку нахију на
подручје које је касније припало Цеклину, као и у Голију, Горње Поље и Опутне Рудине.
Славе Јовањдан у матици, а поједини исељеници славе Петковдан и Јесењи Јовандан.
Ђуричковићи из истоименог села у Загарачу такође имају предање o пореклу од Орловића
и досељавању преко Цуца. Од њих су Недовићи у Пријелозима код Бијелог Поља
захваљујући чијем резултату је утврђено да Ђуричковићи припадају E-V13 грани, али не и
којој тачно подграни. Међутим, на основу предања се основано може претпоставити да се
ради о E-Z19851 грани и истом роду коме припадају Бјелице. Ђуричковићи славе Малу
Госпојину, а Недовићи Аранђеловдан. Ђуричићи из Малих Цуца су према предању од
Бандића из Комана, међутим за Бандиће који сматрају да су од Орловића се испоставило
да припадају J2a хаплогрупи. У Цуцама за Ђуричиће сматра да су старинци што је
очигледно тачно. Славе Јовањдан. Роћени из Расове у Шаранцима су према предању
такође са Чева, али није познато од ког братства. Из Шаранаца су се исељавали у Бршно
код Никшића одакле је део прешао у Дробњак. Славе Аранђеловдан. Шпадијери из Доњег
Краја на Цетињу су према предању из приморја, конкретно из Далмације, међутим то
предање се може одбацити јер су сродни осталим братствима из Катунске нахије. Славе
Ђурђевдан. Риђани су племе које се некада простирало од Никшића до Крушевица, али се
због губитка територија свело на простор Грахова по коме је племе касније преименовано.
Од братстава која су живела у Риђанима овом роду припадају Драгошевићи из Грахова и
Лаковићи и Томановићи из Малих Цуца. Драгошевићи су према већини предања од
Дрекаловића из Куча, а у Грахово су се доселили преко Чева и Риђана код Никшића.
Међутим, Дрекаловићи припадају роду Куча и другој подграни E-V13, на основу чега се
може закључити да је предање Драгошевића нетачно. Деле се на Булајиће, Вујачиће,
Вујовиће, Вучевиће и Делибашиће. За Вујачиће је утврђено да су разнородни, односно да
један део братства припада I2 хаплогрупи. Драгошевићи су се из Грахова исељавали у
Никшићке Рудине. Лаковићи и Томановићи из Малих Цуца су према предању су такође од
Дрекаловића, али за разлику од Драгошевића, имају нешто прецизније предање и сматрају
да су од братства Љаковића. Сличност презимена Љаковић и Лаковић јер највероватнији
разлог настанка овог измишљеног предања. Занимљиво је да је крајем XIX века још увек
постојало предање о њиховом сродству са Драгошевићима за које ће се испоставити да је
тачно. Исељених Лаковића има у Голији, Никшићким Рудинама и Пјешивцима. Сви славе
Никољдан. Лушчани из Васојевића су према предању од Ђурашковића из Цеклина,
међутим како Горњаци чији су Ђурашковићи огранак припадају I2-Z17855 грани, ово
предање је оборено. Деле се на Вековиће, Пајковиће, Поповиће, Радичевиће и Томашевиће
у Лушцу и неколико мањих братстава у другим селима у околини Берана међу којима су
тестирани Ђурашковићи из Будимље. Сви славе Ђурђиц. Овом роду припадају још и
Томовићи из Шекулара који су према предању огранак Ћетковића што се испоставило као
нетачно јер Ћетковићи припадају I2-A1328 грани. Томовићи славе Ђурђевдан.
E-V13>Z1057>CTS5856>BY3380>Z5018

Ђурбузовићи су муслиманско братство из Цетиња. Према предању су пореклом из

Комана, међутим није познато од ког братства.

Петровићи-Врањани из Дупила су према предању из Врања у Зети. Од Петровића потичу

знатно бројнији исламизирани Растодери (старо презиме Храстодер) из Бихора који
сматрају да су Петровићи од истоименог братства са Косора у Кучима које је грана
Дрекаловића, а не из Врања. Међутим, с обзиром да Растодери не припадају роду Куча
предање о пореклу од Дрекаловића се може одбацити као нетачно. Међу Растодерима
постоји и огранак који припада R1b хаплогрупи, односно истом роду који чини неколико
бихорских братстава, тако да се може закључити да се ради о прибраћеницима.

Црнци из истоименог села у Пиперима које је по њима названо су према племенском

предању огранак досељених Лутоваца, међутим одувек су постојала мишљења да су
заправо старији слој становништва у племену што се испоставило као тачно с обзиром да
Лутовци припадају R1b-Y32147 грани. Међутим, судећи по грани којој Црнци припадају
доста је упитна теорија по којој потичу од Лужана. Деле се на Јаниће, Лалиће и
Божановиће, а од Црнаца из села Стањевића Рупе су према једном предању Стањевићи у
Поборима који се деле на Каписоде и Божовиће. Стањевићи славе Јесењи Јовандан, а
Божовићи Јовањдан.

E-V13>Z1057>CTS5856>BY3380>Z5018>S2979>FGC33614>FGC33625

Берише су албански род и истоимено племе из северне Албаније одакле потиче и

родоначелник Бериша у селу Прифти у Грудама. У прошлости су предводили Груде, али
су новији досељеници из Суме временом постали бројнији због чега је племенски барјак
прешао на Вуксагељиће. Берише у Грудама су славили Малу Госпојину до прве половине
XX века.

E-V13>Z1057>CTS5856>BY3380>Z5018>S2979>Z16659>Y3183>S2972>Z16661>BY5293

Кучи су разгранати род српско-албанског порекла и истоимено племе у Црној Гори. До

сада је уврђено да роду Куча припада чак 11 група сродних братстава из самог племена
која имају различита предања о пореклу, а то су Мрњавчићи, Дрекаловићи, Бонкећи,
Никићи и Нуцуловићи, Љухари, Пераловићи, Нилејићи, Јововићи и Јокановићи-
Доброшани у Кучима, као и исељени Бекташевићи и Лончаревићи из Бањкана у
Затријепчу и Лапи из Фундине. Овом роду припадају и поједина братства у Црној Гори за
која се зна од ког тачно братства и места потичу из Куча: Каљићи из Доњег Колашина,
Љаљевићи из Бјелопољске области и Бандери и Цириковићи у Плаву. Мрњавчићи су
према предању од Гојка Мрњавчевића, а у Куче су се преко Брштана или Бардање, села
која припадају Климентима, а некада су била у Кучима. Даљим пореклом су из Скадра, а
сматрају да су Мрњавчевићи тамо досељени из Бјелопавлића. Деле се на пет група
братстава: Никезићи, Петровићи (Беровјани и Перићи), Љешевићи (Главатовићи,
Живковићи и Љуљановићи), Ђурђевићи и Костровићи. За Бојовиће-Маковиће и Гољевиће
из села Убли и Мартинљаковиће из Птикаља је потврђено предање да потичу од
Мрњавчића иако постоје мишљења да су старинци. Од Мрњавчића су према предању
између осталих и Јанковићи у Доњој Морачи, Вујачићи из Зете, Подгора и Љешанске
нахије, као и исламизирана братства Ђурђевићи и Мицановићи из Затарја, Мекићи из
Колашина и Дракуловићи, Муратагићи и Радоњчићи из Плавско-Гусињске области. За
Кликовце у Зети је утврђено да насупрот предању нису од Мрњавчића и да припадају R1a-
L1029 грани. Већина Мрњавчића слави Митровдан, док Костровићи, Никезићи и Вујачићи
славе Никољдан, а Беровјани и Перићи Јесењи Јовањдан. Дрекаловићи су према
устаљеном предању од Дрекала Јовановог, унука Ђурђа Кастриота, док су Мрњавчићи
одувек тврдили да су Дрекаловићи њихов огранак. С обзиром да припадају истом роду,
може се закључити да је предање Дрекаловића о пореклу од Кастриота оборено. Деле се
на Турковиће, Вујошевиће, Иликовиће, Мијовиће и Чејовиће и сви славе Никољдан сем
исламизираних Турковића у Подгорици. Од Дрекаловића према предањима су између
осталих и Анђелићи у Васојевићима, Ђаловићи и Чампари у Коритима, Ђуровићи код
Рожаја, исламизовани Рожајци (Бећировићи, Ганићи, Кардовићи, Фетаховићи и други) и
Дуровићи у Бихору. За Драгошевиће из Грахова, Лаковиће и Томановиће из Малих Цуца,
Барјактаровиће из Васојевића, Ракоњце код Бијелог Поља, као и исламизиране Растодере
из Бихора и Калаче из околине Рожаје је утврђено да нису Дрекаловићи насупрот
њиховим предањима. Никићи и Нуцуловићи су сродна братства која су према једном
предању пореклом из Кастрата одакле су се доселили преко села Бар код Селца у
Климентима где су живели неко време, док према другом предању потичу из Радетине код
Селца у Климентима. Доселили су се у Лазорце у Орахову где су остали Никићи који су се
са својим огранком Пајовићима посрбили и прешли на православље па славе Митровдан
као и остала братства у Лазорцу. Нуцуловићи су прешли у Коће и задржали албански
идентитет. Све до средине XX века су славили Стевањдан, док данас славе Св. Антонија.
Бонкећи из Затријебача су албанска католичка група братстава која према предању води
порекло од Бона Кећија чији се отац Кећи доселио из горњег тока Цијевне у данашњој
Албанији. Према предању од Бановог брата Лазара потичу данашњи Хоти, међутим
утврђено је да Хоти припадају J2b-Y21878 грани чиме је то предање оборено. Деле се на
Дацаите, Ђокиће, Ник-Ђерковиће, Никмараше и Дуке. Од Бонкећа су Никочевићи и
неколико других братстава у околини Гусиња где су сви прешли на ислам. Бонкећи у
Затријепчу славе Малу Госпојину. Љухари из истоменог села у Фундини су албанско
братство које је према предању од Мартиновића са Бајица, што је с обзиром на
припадност роду Куча очигледно нетачно. Деле се на католике Ђоловиће и Перковиће и
муслимане Муховиће. Од Љухара су и исламизовани Шабовићи из Плава којих има и у
Доњем Бихору. Ђоловићи и Перковићи славе Никољдан. Пераловићи из Косора се
сматрају за староседеоце, а Жијо, син родоначелника Перала, је био племенски војвода
пре Лала Дрекалова. Од Пераловића су муслимани Коленовићи из Гусиња и околине.
Славе Никољдан. Нилејићи из Безјова, односно Ниљевићи како се данас презивају, важе
за староседеоце у Кучима, а од њих потичу Бојовићи у Грнчару код Гусиња, као и
муслимани Љуце из Никшића који прешли у Бјелопољску област захваљујући чијем
резултату је утврђено да Нилејићи такође припадају роду Куча. Ниљевићи славе
Никољдан, као и исељени Бојовићи. Јокановићи-Доброшани су братство из Врбице у
Кучима које се рођака са неколико братстава истог презимена у Херцеговини, међутим
сматра се да су досељени из Затријепча што је ближе истини с обзиром да је утврђено да
припадају роду Куча. Славе Никољдан. Бекташевићи и Лончаревићи из Гусиња су према
предању Лончаревића пореклом од Милића из Бјелица, а у Гусиње су се доселили преко
Бањкана у Затријебачу где је остао предак Бањкана. Међутим, за Зећировиће из Лахола у
Бихору који су огранак Бектешевића је утврђено да припадају роду Куча чиме су оспорени
и порекло од Милића и сродство са Бањканима. Бекташевићи су исламизирани, док
Лончаревићи славе Мратиндан. Лапи или Љапи су исељено староседелачко братство из
Фундине о коме нема много података. На основу презимена се може претпоставити да су
били Албанци. Од њих потичу Лапчевићи из Александровачке Жупе захваљујући чијем
резултату је утврђена припадност овог исељеног братства роду Куча. Лапчевићи славе
Никољдан, а може се претпоставити да је исту славу славило и братство Лапи. Каљићи из
Доњег Колашина су муслиманско братство са бројним огранцима које се након
Балканских ратова највећим делом иселило у Турску. Према предању су огранак Калезића
из Бјелопавлића, међутим за Ибрахимовиће и Реџовиће који су огранци Каљића се
испоставило да припадају роду Куча који припадају другој подграни E-V13 у односу на
Бјелопавлиће, тако да се то предање може одбацити. Љаљевићи су муслиманско братство
из околине Бијелог Поља где су досељени из Колашина, а према предању су пореклом од
Букумира Љаљовића из Братоножића што се испоставило као нетачно јер Букумири
припадају Q2-Y2209 грани. Може се закључити да је такво предање настало као
последица сличности презимена. Бандери и Цириковићи су муслиманска братства из
Плава која су према предању турског порекла из Анадолије. С обзиром да је за Олевиће
који су грана Цириковића утврђено да припадају роду Куча, предање о турском пореклу је
очигледно нетачно. Бакићи и Радевићи су према предању огранак Васојевића-Новаковића,
међутим за Бакиће и део Радевића у Шекулару такође утврђено да припадају роду Куча.
Бакићи живе у Забрђу, а Радевићи у Лијевој Ријеци и Мезгаљу у Шекулару. Оба братства
славе Аранђеловдан. Предања кучких братстава недвосмислено говоре о пореклу овог
рода из горњег тока Цијевне који припада албанским племенима Климентима и
Кастратима. Кучи су се одатле насељавали у таласима због чега се изгубила свест о
заједничком пореклу. Како су споменута албанска племена некада такође била етнички
мешовита, не може се на основу досадашњих сазнања утврдити да ли су Кучи изворно
српског или албанског порекла. Кучи су најбројнији род у Црној Гори са 7,18%
заступљености према анонимном истраживању.

E-
V13>Z1057>CTS5856>BY3380>Z5018>S2979>Z16659>Y3183>S2972>A7135>A7136>Y18
675>Y18673>BY5425>Y128213

Војиновићи-Поблаћани су некадашње братство из Поблаћа код Пљевље које потиче од

спахије Војина. Од њих су Лисичићи из Крушева, као и исламизиране Лисице из Мељака
у Затарју за које постоји и друго предање по коме су од Диздаревића из Мељака.
Лисичићи славе Јовањдан.

E-V13>Z1057>CTS5856>BY3380>Z5018>S2979>Z16659>L241

Богутовићи, како на основу которских докумената највероватније гласи старо презиме

Хераковића и Раичевића (Рајићевића) из Његуша, су према предању пореклом из села
Мужевице у Бањанима. Хераковићи се деле на Петровиће од којих је династија Петровић-
Његош и Поповиће, а Раичевићи се деле на Пенде, Подубличане и Радоњиће. Исељених
Раичевића има у Братешићима у Грбљу. Миочани из Доње Мораче и њихови исељеници у
Васојевићима су према предању пореклом од Хераковића, међутим за ова братства је
утврђено да припадају R1a хаплогрупи чиме је то предање оборено. Хераковићи и
Раичевићи славе Ђурђевдан.

Вуковићи-Пивљани из Мратиња и Бријега у Пиви су пореклом са Чева у Озринићима, а

према предању потичу од истоименог рода. С обзиром да Озринићи припадају I2-PH908
грани, очигледно је да су Вуковићи пореклом од старинаца са Чева. Од Вуковића су
Пивљани у Крћама код Пљевље где. Славе Аранђеловдан.

Даниловићи из Ђурђевине су староседеоци у Доњој Морачи. Најстарији познати предак

Даниловића је према предању поп Јован, док није познато ко је био Данило по коме носе
презиме. Славе Јовањдан.

Зечевићи-Дрпљани, Комненовићи и Копривице су братства из Бањана која према

предањима нису међусобно повезана, али за која се испоставило да су генетски сродна.
Зечевићи из Дрпа у Бањанима су према предању од Зечевића из Моракова који су пак од
Зечевића из Васојевића. Међутим, како Васојевићи припадају Е-BY14151 грани, а Аџићи
из Пиве који готово извесно потичу од Зечевића припадају E-L241 грани, споменуто
предање се може одбацити. Аџићи из Пиве су према предању од Аџића из Косијера који
су преко Книна у Далмацији и Тупана у Бањанима доселили у Пиву, а у то време су се
презивали Зечевић, а једино братство са тим презименом у Бањанима су Зечевићи из Дрпа.
Како је за Аџиће у Косијерима утврђено да припадају I2-Y3120 грани може се закључити
да Аџићи из Пиве не потичу од њих, већ од Зечевића. Зечевићи и Аџићи славе Јовањдан.
Комненовићи из Бањана према предању потичу од Павла Орловића и доселили су се из
Чарађа у Голији, међутим то свакако није случај јер нису сродни ниједној од три велике
групе братстава са истим предањем. Своју некадашњу матицу Тупан су потпуно
напустили, део братства је прешао у суседни Кленак, док се део иселио у околину
Требиња и Билеће где се деле на Бојовиће, Рогане, Тешановиће и Тупањце. За
Комненовиће из Попова који имају предање о пореклу од истоименог братства из Бањана
се испоставило да припадају I2-PH908 грани чиме је то предање оборено. Комненовићи у
Бањанима и њихови огранци славе Јовањдан. Копривице из истоименог села у Бањанима
према предању потичу од сина Милоша Обилића кога су Гамбелићи из Велимља
пронашли остављеног као бебу поред пута. Копривице су једно од неколико највећих
братстава у Црној Гори. Исељавали су се у мањем броју у Пиву и одатле у Затарје. Славе
Никољдан, славу коју су преузели од Гамбелића. Овом роду припадају и Војиновићи из
истоименог села у Пиви. Према предању су огранак Браниловића, међутим то очигледно
није случај јер Браниловићи припадају N2-FGC28435 грани, тако да се може
претпоставити да су досељени из Бањана заједно са Копривицама или Аџићима.
Војиновићи славе Јовањдан.

Мугоше и Поповићи-Љешкопољци из Љешкопоља су према предању пореклом од

блиског рођака Ђурађа Кастриота, а у Црну Гору су се према истом предању доселили из
Кастрата преко Куча. У Пиперима је сачувано предање да су Мугоше настањивале
Радовче и Копиље, планинску област у том племену, одакле су их протерали Лужани,
међутим код самих Мугоша се не спомиње предање о пореклу из Пипера тако да постоји
могућност да су им тамо били катуни. Мугоше имају предање да је родоначелник
Дрекаловића оженио ћерку родоначелника Мугоша и Поповића који је у Кучима
привремено оставио породицу што је занимљиво с обзиром да и Дрекаловићи имају
предање о пореклу од Кастриота, а с обзиром да су сродни осталим Кучима и да припадају
Е-Z16661 грани може се закључити да су од Мугоша преузели предање о пореклу од
Кастриота. Поповићи поред предања о сродству са Мугошама имају и предање по коме
потичу од Поповића са Чева у Озринићима, као предање о пореклу из Жабљака где су се
раније презивали Новаковић. Мугоше и Поповићи славе Ђурђиц.

E-V13>Z1057>CTS5856>BY3380>Z5018>L17

Петијевићи из истоименог села у Крушевицама су према предању пореклом од Караџића

из Дробњака, а самим тим и Васојевићи. Међутим, ово предање се испоставило као
нетачно јер не само што Караџићи припадају I2 хаплогрупи и нису сродни Васојевићима,
већ и Петијевићи нису сродни ни Караџићима ни Васојевићима. Петијевићи су раније
славили Јовањдан, што је слава коју и данас славе поједини исељеници, док данас славе
Јесењи Јовањдан. Једна грана Петијевића са надимком Брбуни је према предању од
прибраћеног француског војника и за њих је утврђено да припадају I2 хаплогрупи.

E-PF2431

Цеклињани-Алимпијевци су род који чине Ралевићи из Калудре у Васојевићима,

Ђуричани из Ђуричке Ријеке код Плава и група братстава из Велике која се назива
Цеклињанима. Наведена братства славе Алимпијевдан и својатају се међусобно, као и са
Хадровићима из Бихора, а према предању сви су од Ђурашковића од цеклинских Горњака.
Међутим, за ово предање се испоставило да је нетачно јер је за Горњаке утврђено да
припадају I2 хаплогрупи, док Хадровићи припадају G2a хаплогрупи. По свему судећи,
овај род је проистекао од староседелачког становништва из Цеклинске Жупе.

G1b хаплогрупа

G1b-L830

Белоице из Буковице у Рожајској области су према предању пореклом од Баљевића из

Братоножића, а у Буковицу су се доселили преко Метохије. Како Балевићи припадају роду
Братоножића и Q2-Y2209 грани, предање о пореклу из Братоножића се може одбацити.
Рођакају се и са Кучима, по свему судећи збох тога што у Рожајској области има доста
братстава пореклом из зох племена. Белоице славе Никољданм, а мањи део братства у
Буковици је прешао на ислам и презивају се Качар.

G2а хаплогрупа

G2а-L91

Хадровићи су муслиманско братство из Бихора које је према предању од Ђурашковића

од Горњака из Цеклина. Већина братственика се данас презива Адровић. Као што је већ
споменуто, рођакају се са Ралевићима, Ђуричанима и Цеклињанима из Велике. С обзиром
да Горњаци припадају I2 хаплогрупи, а Ралевићи Е1 хаплогрупи, очигледно је да је и
предање Адровића нетачно.

G2а-M406

Селаковићи из Горње Мораче су пореклом из Поповог Поља у Херцеговини. Деле се на

Дуловиће, Пајовиће и Пековиће. Према предању од њих потичу и Тмушићи из Васојевића
за чији огранак Магделиниће је установљено да припадају I2 хаплогрупи. Албијанићи из
Опутних Рудина су према једном од више предања од Селаковића чему у прилог иде и
заједничка слава Стевањдан која је доста ретка у Црној Гори.

G2а-M406>PF3293>PF3316>Z6029>S9591

Зоговићи и Крџићи су сродна братства из Васојевића која према предању потичу од

Мартиновића из Бајица. Како Мартиновићи готово извесно припадају J2a-Z38463 грани,
ово предање се може одбацити као нетачно с тим што није искључено да Зоговићи и
Крџићи потичу од неког другог братства из Бајица јер братства славе Јовањдан, а
преслужују Малу Госпојину, што је карактеристично за братства из овог племена. Део
Зоговића је прешао у Мезгаље у Шекулару одакле су се сви иселили за Метохију. Овом
роду припадају и два муслиманска братства из Бихора: Шаботићи и Зверотићи. Шаботићи
из Туцања у Бихору и околним селима су велико муслиманско братство које је према
предању сродно Бубањама из истоименог села код Берана, међутим за њих се испоставило
да припадају овом роду, док Бубање припадају I2-PH908 грани. Зверотићи из Вршева у
Бихору су према предању пореклом из Медуна у Кучима, а ислам су прилили по доласку у
Бихор.

G2а-L497
Вељићи из Долца и Бабина у Васојевићима су према предању из Братоножића. Сматра се
да су од старијег слоја становништва из тог племена што је и генетски потврђено с
обзиром да не припадају роду Братоножића. Вељићи славе Никољдан.

G2a-
L497>Z1815>Y7538>Z1816>Z1823>L43>L42>Y11074>YSC0000033>Z39051>Y60799

Главочи, Корјенићи и Мрдаци су род који чине три групе братстава различитих предања
о пореклу. Главочи су једно од 12 „племена“ у Паштровићима и према предању су
пореклом са Косова. Данас се презивају Суђић. Славе Петровдан. Корјенићи су сродна
група братстава из истоименог племена у Источној Херцеговини која слави Аранђеловдан.
Од њих је у Црној Гори неколико мањих братстава попут Биједића у Затарју и Бакоча у
Боки Которској. Биједићи су према доста чврстом предању од средњевековне властеле
Бранковића који такође потичу из Корјенића. Мрдаци и њихов огранак Мрдаковићи су
братства из Затарја чији је родоначелник према предању Брајило „Крунослав“ Маричић из
Брњака у Ибарском Колашину што се не може поткрепити историјским подацима. Преци
Мрдака су према истом предању једно време живели у Бјелопавлићима и Морачи, док су
најдуже остали у Брскуту у Кучима, да би се на крају населили на подручје Затарја.
Постоји и мишљење да су старинци у области Затарја. Славе Никољдан.

Зеци, Маротићи и Мудреше су пореклом из Спужа одакле су Маротићи и Мудреше

прешли у Боково у Цеклину, а Зеци у Поборе. Код Маротића и Мудреша постоји предање
о сродству са Вукчевићима из Љешанске нахије што се испоставило као нетачно јер
Вукчевићи припадају I2 хаплогрупи. Од Мудреша су Вулетићи из Лимљана захваљујући
чијем резултату је утврђена хаплогрупа овог рода. Маротићи и Мудреше славе Спасовдан,
док Зеци и Вулетићи славе Јесењи Јовањдан. Некадашња слава свих ових братстава је
Ђурђиц.

J1 хаплогрупа

J1-CTS5368

Ђурановићи-Мартинићи су братство из Мартинића у Бјелопавлићима које према

устаљеном предању потиче од Ђурашковића из Цеклина који су огранак Горњака, док
према мање прихваћеном предању потичу од Ђурановића из Добрског Села који су грана
Добриловића. Како је за Горњаке утврђено да припадају I2-Z17855 грани, а за
Добриловиће да припадају E-BY3380 грани, оба споменута предања се могу одбацити као
нетачна. Ђурановићи углавном славе Петковдан, док део братства у новије време слави
Никољдан.

J1-CTS5368>Z2217>Z1828>Z18463

Радмужевићи су група братстава из Шекулара која потиче од Комнена Барјактара који је

према предању потомак војводе Петра Шекуларца, али као што је већ споменуто, нису
сродни са Војводићима и Вуковићима који имају исто предање. Деле се на Кекиће,
Лекиће, Масларе и Спалевиће. Према једној теорији назив Шекулара потиче од Секеља
(Секлера) који су ту доселили из Трансилваније. С обзиром да Радмужевићи припадају
хаплогрупи која је крајње нетипична за српско етничко подручје, а присутна је код
Секеља, постоји могућност да су Радмужевићи најстарији слој становништва у Шекулару
по коме је племе и добило име. Славе Јовањдан.

J2a хаплогрупа
J2a-Z6065>Z7532>Z7515>FGC15895>FGC15901

Сотонићи су род од ког је проистекло истоимено племе у Црмници и према предању

потичу од Михаила Дукађинца, сина дукађинског бана због чега се још називају и
Дукађинцима. С обзиром да је Дукађин албански назив за област североисточне Албаније
који се временом проширио и на некада чисто српску Метохију, као и да у Сотонићима
има албанских топонима, може се претпоставити је овај род албанског порекла. Деле се
на Миросаљиће, Митровиће, Николиће и Расалиће и чине већину становништва у
племену. Славе Аранђеловдан.

J2a-M92

Капетановићи су муслиманско братство из Добракова код Бијелог Поља. Према предању

су пореклом из околине Невесиња.

J2a-M92>Z8096>S8230>Z38463

Пјешивци и Цуце су разгранати род који чини неколико група братстава са различитим
предањима о пореклу. Бајковићи, Грабљани, Градињани, Липљани, Липовци и
Проседољци из Вељих Цуца су према предању пореклом од Орловића и у Веље Цуце су се
доселили из Чарађа у Голији преко Бањана. Најбројнији Бајковићи се деле на
Кривокапиће и Преобрежане, а Кривокапићима су прибраћени Ивановићи чија хаплогрупа
још увек није утврђена. Од Орловића из Чарађа су према предању још и Милићи и
Предишани у Бјелицама, Бандићи у Команима, Ђуричковићи у Загарачу, Ненојевићи
(Мартиновићи и Вуксановићи) у Бајицама, Самарџићи у Кривошијама, Тепавчевићи у
Голији и Ћетковићи у Ораховцу чији су се преци једно време задржали у Вељим Цуцама.
До сада је потврђено да су братствима из Вељих Цуца сродни Бандићи и Самарџићи, док
су Бјелице и Ђуричковићи сродни и припадају E хаплогрупи, а Тепавчевићи припадају
роду Бањана, односно N2 хаплогрупи. Још увек нема тестираних Ненојевића и Ћетковића,
али се за Ненојевиће претпоставља да припадају истом роду као и братства из Вељих Цуца
јер су се Бандићи и Самарџићи у своје нове матице доселили преко Бајица. Исељених
Бајковића има у Никшићким Рудинама, Грахову и Ораховцу, а Мартиновића у
Љешкопољу. Сва братства из Вељих Цуца славе Јовањдан, као и Ненојевићи, Самарџићи и
Ћетковићи. Бандићи славе Малу Госпојину. Павићевићи из Дола Пјешивачког су према
предању из Трешњева у Вељим Цуцама. Од њих су Мирковићи и Перовићи у Мацаварама
у Бањанима и Пјешивци у Језерима. Павићевићи славе Малу Госпојину у Пјешивцима,
Јовањдан у Бањанима и Јесењи Јовањдан у Језерима. Пјешивци су сродна група братстава
и истоимено племе у Катунској нахији. Према предању потичу од браће Богдана и Витка,
наводних потомака Стевана Васојевића који се налази и у родословном стаблу Васојевића.
С обзиром да Васојевићи припадају E хаплогрупи, очигледно је да Пјешивци не потичу од
Васојевића. Пјешивци су се према предању у своју садашњу матицу доселили преко
албанског племена Груде због чега су се са њима у прошлости рођакали, међутим у том
албанском племену до сада нема тестираних припадника J-S8230 гране. Пјешивци се деле
на Потолиће у Горњим Пјешивцима и Витковиће у Доњим Пјешивцима. Исељених
Пјешиваца има у околини Никшића, Његушима и Језерима. Сви славе Јесењи Јовањдан,
изузев Кустудија у Мајсторима у Његушима који славе Ђурђевдан. Радуловићи су
пореклом из Башиног Селу у Озринићима, селу које је некада припадало Цуцама, а одатле
су се под притиском Озринића иселили у Пјешивце, Кривошије, Бајице и Опутну Рудину.
Према предању су од Војиновића са Косова одакле су се доселили у Чарађе у Голији, а
одатле су заједно са Орловићима прешли у Цуце. С обзиром да су сродни осталим
братствима досељеним из Чарађа, предање о пореклу од Војиновића се може одбацити.
Сви Радуловићи припадају овом роду, док мањи део Радуловића из Кривошија припада
L1b-BY12542 грани и роду Доброгорана из Кривошија. Од Радуловића су Бојанићи у
Кривошијама, Озринићи (Радовићи и Перовићи) у Бајицама, Вуковићи и Буторовићи у
Никшићу и Новаковићи у Опутним Рудинама. Радуловићи славе Јовањдан и Малу
Госпојину. Поред наведених разгранатих братстава, овом роду припадају и Жмукићи из
Кривошија који су пореклом са Грахова и католици Масловари из Богдашића код Тивта за
које се једино зна да су досељени из Старе Црне Горе. Жмукићи славе Јовањдан, а
Масловари Врачевдан. Такође, утврђено је да овом роду припадају и три сродна
муслиманска братства из Плава, а то су Пашићи, Реџепагићи и Шабановићи који су према
предању пореклом из околине Скадра. Калезићи из Бјелопавлића судећи по једном
резултату највероватније припадају овом роду насупрот њиховом предању по коме су
огранак Бјелопавлића који припадају Е-Z16988 грани. За њих постоји и мишљење да
потичу од Лужана што уколико заиста припадају J2a-Z38463 грани свакако није случај.
Славе Петковдан.

J2a-L25>Z438>Z387

Бралићи и Нурковићи су два муслиманска братства из Рожајске области која припадају

истом роду насупрот различитим предањима која имају. Бралићи из Кољена су према
предању пореклом из Коплика код Скадра, а одатле су се доселили преко Ругова.
Нурковићи из Сеошнице сматрају да им је родоначелник Нурко Храстодер из Бихора, али
с обзиром да Растодери, како се данас презивају Храстодери, највећим делом припадају E-
Z5018 грани, за споменуто предање о пореклу Нурковића се испоставило да је нетачно.
Може се зачкључити да је предање Бралића веродостојније и да ова братства потичу из
Коплика.

J2a-L25>Z438>Z387>L70

Боговићи и њихови огранци Боснићи и Франовићи из Катуна Режевића у Паштровићима

су према предању пореклом из Старе Србије. Међу споменнутим братствима до сада су
тестирани једино Франовићи. Сва три братства славе Стевањдан.

J2b1 хаплогрупа

J2b-M205>PF7321>CTS1969>Y22075>Y22066

Вељокрајани и Кричи су род који чине братства са различитим предањима о

пореклу. Вељокрајани су староседелачка група братстава у Његушима која је предводила
ово племе у даљој прошлости. Деле се на Николиће и Батрићевиће у Вељем Крају, затим
Вуловиће и Љесаре у Жањевом Долу и Пераше у Мирцу. Варезићи у Пиви су такође од
Вељокрајана, а захваљујући резултатима њиховог огранка Супића код Гацка као и
Живковића код Лајковца који су огранак Радичевића, утврђена је хаплогрупа
Вељокрајана. Стара слава Вељокрајана је Велика Госпојина, међутим већина братстава је
преузела Ђурђевдан, док у Жањевом Долу славе Јеремијевдан. Варезићи славе Никољдан.
Од Вељокрајана су по свему судећи и Ројевићи из села Озринићи код Никшића који
такође припадају овом роду, а према једном предању, испоставило се нетачном, су од
Озринића са Чева. Ројевићи славе Малу Госпојину. Кричи су некадашње племе које је
обухватало простор Кричка у Затарју и Језера и Шаранаца у Дробњаку. Одувек се
сматрало да су Кричи једно од племена које су Срби затекли по доласку на Балкан, а
генетика је то и потврдила. Док у Црној Гори ниједно братство није задржало предање о
кричком пореклу, многи Кричи који су се иселили у Лику и Далмацију су задржали своје
племенско име у презименима и називима села које су оснивали захваљујући чему је
утврђено и којој хаплогрупи припадају. Испоставило се да и поједина братства у Црној
Гори припадају роду Крича, иако о томе нису сачувала предања. То су Годијељи из
Дробњака, Голубовићи, Марковићи, Перуничићи и Цмиљанићи из Затарја, Дедејићи и
неколико братстава која су потекла од њих у Језерима, Шаранцима, Пољима и Буковици и
Радовићи са огранком Чамџићима у Средњем Полимљу и Пљеваљској области. Према
предањима Годијељи су из Годиња у племену Бољевићи, Голубовићи од Ћировића из
Доње Мораче којих има и у околини Пљевље, Дедејићи са Чева у Озринићима, Марковићи
из Марковине у Озринићима, Перуничићи из Бањана где су се презивали Богдановић,
Цмиљанићи са Равних Котара одакле су најпре дошли у околину Никшића, док Радовићи
не знају своје даље порекло. С обзиром да сва ова братства припадају истом роду, извесно
је да већина ових предања нису тачна. Сва наведена братства славе Ђурђевдан сем
Ћировића и Голубовића који славе Аранђеловдан.

J2b2 хаплогрупа

J2-Z628 гране и родови у Црној Гори

J2b-Z628

Вујовићи-Микулићи су највеће братство из Микулића у Бјелицама. Важе за једно од

најстаријих братстава у племену и немају предање од даљем пореклу, тако да се сматра да
би могли бити огранак Микулића по којима је село добило назив. Славе Петковдан.

J2b-Z628>Z2507>Z638>Z1296

Брауновићи из Прекобрђа у Доњој Морачи су према предању пореклом из Куча, међутим

нема назнака да би могли имати сроднике из тог племена судећи по досадашњим
резултатима. Славе Аранђеловдан, а стара слава им је Никољдан.

J2b-Z628>Z2507>Z638>Z1296>Z1297>Y27522>Y23094

Вуксагељићи и Вучинићи чине већину становништва у албанском племену Груде. Ова

два братства према предању потичу од претка који се доселио из Суме у Албанији, исто
као и Вулевићи и Љуљђуровићи из истог племена, међутим за њих је утврђено да
припадају R1b-Y32147 грани. Бројнији Вуксагељићи се према предању деле на Ђолевиће,
Ивезиће, Наковиће и Сиништовиће, док сви Вучинићи носе исто презиме. За Ђољевиће
(Ђољаје) је међутим утврђено да припадају E-Z1057 грани и да нису сродни осталим
браствима из овог рода. У планинском делу племена су католици, док су у Тузима и
Диноши у зетској равници претежно муслимани. Католици су славили Малу Госпојину до
прве половине XX века.

J2b-Z628>Z2507>Z638>Z1296>Z1297>Y27522>Y23094>Y82533

Никчи су један од четири фиса албанског племена Клименти и према предању су исти
род са Селчанима и Вуклима за које је међутим утврђено да претежно припадају Е-
BY4590 грани. Од Никчи су у Црној Гори Никачи из Годиња код Бољевића који славе
Никољдан и муслимани Реџићи на Кољену у Рожајској области.

Шкријељи су албански род и истоимено племе из Малесије у Албанији. Шкријеља у

Црној Гори има у Шестанима где су основали истимено племе и у Горњем Бихору где су
прешли на ислам. Тутићи који су живели у Мојковцу су такође из Шкријеља, што је и
генетски потврђено. Шестани су се исељавали у Сеоца, Микулиће код Бара, Мачуге у
Сотонићима и Подможуру код Улциња. Шестани су специфични по томе што међу њима
има и католика и православаца и муслимана. Католици у Горњим Шестанима су славили
Петровдан, а у Доњим Шестанима Тројичиндан. Исламизованих Шестана има у суседним
Мурићима и Микулићима. Православни Вучедабићи из истоименог села у Доњим
Шестанима и Лекићи у Сеоцима славе Врачевдан, док Добрковићи у Мачугама славе
Илиндан.

J2b-Z628>Z2507>Z638>Z1296>Z1297>Z1295>Y21878>CTS11100

Хоти су албански католички род и истоимено племе у Малесији које се налази са обе
стране границе са Албанијом. Предак данашњих Хота се доселио из горњег тока Цијевне,
а брзим размножавањем су најпре постали већина у племену да би на временом протерали
све старе Хоте (Богићевце, Бубиће, Вујачиће, Мараше и друга братства) због чега су Хоти
постали родовски најмонолитније племе у целој Црној Гори. Данашњи Хоти су према
предању исти род са Бонкећима из Затријебача, међутим за њих је утврђено да припадају
роду Куча и E хаплогрупи. Хоти се деле на две групе братстава чије су матице Трабојин и
Рапша. Из Трабојина су Гоздјени, Гојчаји и Душаји, а из Рапше Јунчевићи, Лајчовићи и
Ђоновићи. Славили су Крстовдан до прве половине XX века. Исељених Хота у Црној
Гори има код Плава и Рожаја где су прешли на ислам.

J2b-Z628>Z2507>Z638>Z1296>Z1297>Z1295>Z631

Бојовићи-Брскућани су према предању пореклом од Букумира из Брскута у

Братоножићима и деле се на православне Ивановиће и Ратковиће код Рожаја и
исламизоване Рамдедовиће и Скендеровиће у Бихору и Дервовиће у Бијелом Пољу. С
обзиром да Лаловићи, за које се поуздано зна да су Букумири, највероватније припадају E
хаплогрупи, поставља се питање да ли су и Бојовићи заиста Букумири. Ратковићи славе
Никољдан.

Чаловићи су староседелачко братство из Утрга у Подгору које се након Другог светског

рата иселило у Бар. Славе Ђурђевдан.

J2b-Z628>Z2507>Z638>Z1296>Z1297>Z1295>Z631>Z1043>Z8424

Николићи-Голијани из Крсца у Голији су од Николића из Дулића у Гацком. Према

предању су пореклом од Грбљановића из Дробњака који су се у Дулиће доселили преко
Озринића и Баљака код Билеће, међутим о Грбљановићима из Дробњака нема никаквих
података који би потркрепили ово предање. Славе Ђурђевдан.

J2b-Z628>Z2507>Z638>Z1296>PH2967

Шоши су племе из Дукађина у Албанији чији су припадници према предању истог

порекла као и Мирдите и Шаљани, што је генетика међутим оспорила. У Црној Гори су из
Шоша према предању Шоћи из Љуботиња, међутим предање још увек нема генетску
потврду с обзиром да се Шоћи још увек нису тестирали. Славе Аранђеловдан.

J2b-Z628>Z2507>Z638>Z1296>PH2967>PH3120>Y85522

Мирдите су највеће племе из Дукађина у Албанији, а као што је већ споменуто, рођакају
се са суседним племенима Шаљанима и Шошима. До сада је утврђено да већина Мирдита
припада истом роду и да нису сродни до сада тестираним Шаљанима и Шошима. У Црној
Гори има неколико католичких и муслиманских албанских братстава из Мирдита у
Крајини и околини Улциња, али још увек нема тестираних међу њима. Марвасије, Паљоке
и Симони у Пистули код Улциња су славили св. Марију, Пепђоновићи у Тејани у Крајини
св. Краља, а Прелукићи у Горњој Бриски су славили Тројичиндан.

J2b-Z628>Z2507>CTS3617

Новићевићи су род из Прњавора код Плава чији се родоначелник Новић према предању
доселио из Пипера. Од православних Новићевића су настала још и исламизирана братства
Гутовићи, Јасавићи, Марковићи и Шкунтићи. J2b хаплогрупа до сада није забележена у
Пиперима, тако да ово предање још увек није потврђено. Православни Новићевићи славе
Аранђеловдан.

J2b-Z628>Z2507>CTS3617>Z38240>PH1602>PH3514

Ожеговићи из Кута код Херцег-Новог су досељени из села Ожеговице у Озринићима.

Према предању су Озринићи што се испоставило као нетачно с обзиром да Озринићи
припадају I2 хаплогрупи. Ожеговићи славе Тројичиндан, а према предању су раније
славили Аранђеловдан.

L1b хаплогрупа

L1b-M349>BY12542

Лазаревићи су братство из Главатичића и Бигове у Грбљу које потиче из Шобајића у

Бјелопавлићима где су преостали њихови огранци Вујићи и Пејурићи. Део Лазаревића је
из Грбља прешао у Ријечку нахију и тамо су од њих Кусовци у Љуботињу и Михаљевићи
у Цеклину. Од исељеника из Шобајића у Вражегрмцима потичу и сродна братства
Вучуровићи, Водовари и Илићи у Кривошијама и Вукаловићи и Вучинићи у Доловима у
Грахову. Наведена братства су се доселила у наведена подручја преко Загарача и Добре
Горе у Цуцама по којој су прозвани Доброгоранима. У Загарачу су остали Радмановићи,
разграната група братстава, који се рођакају са Доброгоранима, а ова веза је и генетски
потврђена. Вучуровићи и Водовари су према предању потомци Бијелог Павла, али то
предање се може одбацити јер Бјелопавлићи припадају E-Z16988 грани. Радмановићи
имају предање о даљем пореклу од Баљевића из Братоножића, међутим и то предање се
може одбацити јер Братоножићи припадају Q2-Y2209 грани. Део исељеника из Шобајића
се кратко задржао у Кривошијама, и од њих потичу Вукаловићи и Вујичићи у Зубцима и
Грахову и Милошевићи у области Гацка и Невесиња. О пореклу Вукаловића у Зубцима и
Грахову постоји више предања везано за то од ког братства из Кривошија потичу због чега
није утврђено јасно гранање овог рода. Доброгорани се међусобно рођакају и са
Звицерима из Малих Цуца који међутим имају предање о пореклу из Куча. Са
Радмановићима се рођакају Вучинићи и Вукановићи из Рогама у Пиперима, а заједничко
им је предање о пореклу из Братоножића. Међу њима још увек нема тестираних. Иако
међу Лазаревићима и њиховим огранцима још увек нема тестираних, основано се може
претпоставити да припадају L1b-BY12542 грани односно да сва наведена братства потичу
од њих. Овом роду припадају још и Драгојловићи, Јанчићи и Лаконићи из Убала у Боки
Которској који су према предању из Бјелица, као и део Радуловића из Кривошија за које се
испоставило да нису сродни осталим Радуловићима из Кривошија, већ да су им
прибраћени. Већина братстава из овог рода слави Петковдан, док Лазаревићи у Грбљу
славе Никољдан, Вучинићи, Вукановићи и Кусовци славе Аранђеловдан, Михаљевићи Св.
Теклу, а Звицери и Радуловићи славе Јовањдан.

L2 хаплогрупа

L2-L595

Перочевићи су староседелачко братство из Вељих Микулића у Мркојевићима. Поред

самих Перочевића, овом роду припадају и њихови огранци Перочи, Андровићи и
Пековићи из Вељих Микулића и Никезићи из Бара. Према предању Пековића ова братства
потичу од Микулића из Бјелица, док Андровићи имају предање о пореклу из Куча. Ни у
Микулићима ни у Кучима нема припадника L2-L595 гране, тако да ниједно од ова два
предања није потврђено. Андровићи и Никезићи славе Никољдан, док су остала братства
исламизирана. Пековићи су према предању славили Спасовдан пре исламизације, а сматра
се да је ово стара слава свих Перочевића.

Q2 хаплогрупа

Q2-L245>Y2998>Y2209

Букумири су староседелачки род из Братоножића. У повељи Балше III Страцимировића

из 1411. године спомињу Ника Букумјера и његов син Ђон, због чега није изненађујуће
што су поједини аутори мишљења да су Букумири албанског порекла. Букумири су у том
периоду били племе на простору данашњег племена Братоножићи са катунима који су се
простирали и на северном делу племенске територије Куча. Сматра се да су од Букумира у
Братоножићима остали једино Љаљовићи у Јаблану, а од њих су према предању Фемићи
из Фемића Крша код Берана и исламизирани Љаљевићи код Бијелог Поља. Међутим, за
Љаљевиће је утврђено да припадају роду Куча на основу чега се то предање може
одбацити, док Фемићи још увек нису тестирани. Хаплогрупа Букумира је утврђена на
основу резултата једног исељеног братства које припада Q2-Y2209 грани, исто као и
Братоножићи, због чега је, за разлику од осталих братстава са предањем о пореклу од
Букумира, утврђено да заиста потичу из Братоножића. На основу тог резултата се може
закључити да Братоножићи који према предању потичу од Брата, унука Гргура
Бранковића, потичу од Букумира са истог простора. Предање о пореклу Братоножића од
Бранковића је оборено и због тога што је за Корјениће, од којих потичу Бранковићи,
утврђено да припадају G2a-Y60799 грани. Међу исељеницима који имају предање о
пореклу од овог рода су тестирани још Букумири из околине Берана који припадају E-
BY14151 грани и роду Васојевића (што сигурно није њихова изворна хаплогрупа), као и
Дураковићи из села Трпези који се рођакају са њима иако припадају R1b-Y32147 грани.
Од исељених Букумира су још и Кнежевићи из Будимље у Васојевићима који још увек
нису тестирани. Бојовићи који се деле на неколико братстава из Бихора и Рожајске
области такође сматрају да су пореклом Букумири, али за њих је установљено да
припадају J2b-Z631 хаплогрупи. Сви православни Букумири славе Никољдан сем
Кнежевића који славе Васиљевдан. Братножићи се деле на Балевиће, Прогоновиће,
Сеоштичане и Чађеновиће. С обзиром да је племенска територија Братоножића на
кршевитом и неплодном подручју, доста су се исељавали широм Црне Горе. Највећа
исељеничка братства су Шошкићи у Васојевићима, Миловићи у Кучима, Крњичани на
Скадарском језеру и Осредчани у Доњој Морачи. Скоро сва наведена братства према
предањима потичу од Балевића који су уједно и најбројнија грана Братоножића. За
Радмановиће из Загарача који су такође према предању од Балевића се испоставило да
припадају L1-M349 грани, а исто се може претпоставити и за Вучиниће и Вукановићи у
Рогамима у Пиперима. За Кораће из Никшићке Жупе и Белоице у Рожајској области је
такође утврђено да насупрот њиховим предањима не припадају роду Братоножића. С
друге стране, за Цимбаљевиће из Васојевића који су према предању из Пипера се
испоставило да припадају роду Братоножића. Већина Братоножића слави Никољдан, док
Прогоновићи славе Јесењи Јовањдан, а Крњичани и Цимбаљевићи славе Аранђеловдан.

R1b хаплогрупа

R1b-L23 гране и родови у Црној Гори

R1b-L23

Димитријевићи су братство од кога потичу Рафаиловићи из Витог Дола у Паштровићима

и према предању су пореклом из Македоније. Припадају паштровском „племену“ Бечићи
и славе Митровдан.

Ранци су староседелачко братство из Брчела од којих потичу данашњи Гојнићи. У

Пјешивцима је постојало село Ранци где је живело истоимено лужанско братство због чега
се сумља да су од њих Ранци у Брчелу, међутим хаплогрупа којој припадају Гојнићи не
упућује на лужанско порекло. Гојнићи славе Ђурђевдан.

R1b-L23>L51>L151>P312>U152
Бањовићи су братство из Куча које спада у старији слој становништва у племену. Од
давнина се баве ковањем, а према предању су пореклом из Бања Луке по којој су понели
презиме. Најпре су се населили у Коћима одакле су прешли у Лопаре у Фундини, а одатле
су се исељавали и у друга села у Кучима. Међу Бањовићима до сада нема тестираних,
међутим на основу једног предања о пореклу Жижића из Дробњака и њиховог резултата
се може претпоставити да Бањовићи припадају овој грани. Наиме, Жижићи потичу од
ковача Илије који се као населио у Веље Дубоко у Ровца где се као домазет оженио, да би
његови синови касније прешли у Милошевиће у Дробњаку. Према предању самих
Жижића, они потичу од Домазетовића са Чева, међутим како је утврђено да Домазетовићи
припадају роду Озринића и I2-PH908 грани, то предање се може одбацити. Због тога се
као тачније може узети предање које се очувало у Ровцима по коме се Илија доселио из
Куча и по коме је уместо Никољдана почео да слави Аранђеловдан, славу куће где се
доселио као домазет. Како су Бањовићи једини ковачи у племену, а притом славе
Никољдан, основано се може претпоставити да је Илија био од тог братства. Истом роду
са Жижићима припадају и Бакићи из Доње Мораче за које се у племену сматра да су
досељени из Србије. Бакићи се рођакају са истоименим братством из Забрђа у
Васојевићима, међутим за њих се испоставило да припадају роду Куча, а не роду
Васојевића како гласи њихово предање. Жижићи и Бакићи славе Аранђеловдан.

R1b-L23>L51>L151>P312>U152>Z36>CTS5531>Z37>Z67

Богићевци према предању потичу од Богића, унука Гојка Мрњавчевића, који се из Хота
доселио у Доњу Морачу. Сматрају да су Мрњавчевићи старином из Ливна. Богићеви
потомци су се брзо рамножили и временом постали већина у племену. Деле се на
Вујисиће, Лакићевиће, Поповиће и Радовиће, Меденице и Ракочевиће, а од ових братстава
су временом настала и поједина мања братства. Исељавали су се у великом броју у
околину Колашина, а има их и у околини Пљевље. Славе Аранђеловдан.

R1b-L23>L51>L151>P312>U152>L2>FGC13620>FGC13619

Коњевићи су брастство из Пријевора у Суторини. Према предању су досељени из

Мораче. Славе Никољдан.

R1b-L23>L51>L151>U106

Ђоројевићи и Симанићи су братства из Горњег Поља код Никшића која су према

предању у сродству што је генетика и потврдила. Немају предање о даљем пореклу и
сматрају се за старинце у Никшићкој области. Славе Аранђеловдан.

Мушовићи из Бијелог Поља и околине су пореклом из Доњег Колашина. Њихов

родоначелник Ахмет је према једном предању потомак Херака Вранеша, према другом је
потомак Јоксима Вранешког, родоначелника Јоксимовића из исте области, а према трећем
је био турског порекла. Код Мушовића постоји и мање прихваћено предање о пореклу од
Махмутбеговића из Пећи за које се сматра да су грана Црнојевића. Оно у чему се сва
предања слажу јесте да су Мушовићи сродни Даутовићима и Хасанбеговићима из Доњег
Колашина, међутим то се испоставило као нетачно с обзиром да Хасанбеговићи припадају
R1a хаплогрупи. Мушовићи су се из Доњег Колашина иселили у Никшић и Колашин где
су управљали тим градовима за време турске окупације, да би након Берлинског конгреса
прешли на своја имања у Стричини у Доњем Колашину, а одатле након Балканских ратова
у Бијело Поље и Нови Пазар.

R1b-L23>L51>L151>U106>S263>S264>S497>A10971>BY18860
Дрецуни и Сарапи су два братства из Љуботиња са различитим предањима о пореклу за
која се испоставило да су сродна. Дрецуни су према предању из Велике Дренове у
Шумадији одакле се њихов предак најпре настанио у Братоножићима одакле је прешао у
Богуте у Љуботињ. Сарапи су према предању из околине Сарајева и деле се на Бановиће,
Вукићевиће, Вучковиће, Калуђеровиће и Лаличиће. Сви славе Никољдан.

R1b-
L23>Z2103>Z2106>Z2108>Z2110>CTS7556>Y5592>CTS9219>Y18959>BY611>Y23373>
Z2705>Y32147

Бихорци, Лутовци, Мурићи и Радомани су род који чини неколико група братстава из
различитих области данашње Црне Горе. Род је специфичан по томе што према
предањима има и српских братстава албанског порекла и албанских братстава српског
порекла, а по вероисповести се деле на православце, католике и муслимане. Бихорци су
група муслиманских братстава из Горњег Бихора која имају различита предања о пореклу,
а за која се испоставило да припадају овом роду. То су Аговићи, Дураковићи, сродна
братства Кожари, Муратовићи, Тараниши и Тигањи, Личине, Ћемани и Хајдарпашићи и
део Растодера. Аговићи су према предању из Селца у Климентима, а у Бихор су се
доселили преко Плава. Дураковићи су према предању од Букумира из Братоножића,
међутим то готово извесно није тачно јер ниједно друго братство са сличним предањем не
припада овој грани. Хајдарпашићи су уз Ћоровиће били најутицајније муслиманско
братство у Бихору, а потичу од Хајдар-паше који се доселио из Славоније и на управу
добио Бихор. Како су Хајдарпашићи сродни многим братствима у Црној Гори, може се
закључити да је Хајдар-паша добио на управу област у релативној близини свог места
порекла. Хајдарпашићи су се са својим огранцима проширили на области Бијелог Поља и
Доњег Колашина. Од Хајдарпашића су Дердемези и Хасанбеговићи из Кичаве у Доњем
Колашину, као и Суљевићи и њихов огранак Каналићи у Бјелопољској области. Након
Балканских ратова велики део братства се иселио у Турску. Кожари, Муратовићи,
Тараниши и Тигањи су сродна братства из Петњице и суседних села у Бихору која не знају
одакле потичу, док Муратовићи сматрају да су им је предак дошао са Хајдар-пашом.
Судећи по томе што су сродни Хајдарпашићима, родоначелник Муратовића је
највероватније био рођак Хајдар-паше. Мујевићи, како гласи старо презиме Личина, су
према предању пореклом из Куча, а због презимена постоје и нагађања да су из Лике. Део
Личина је касније из Бихора прешао у суседна Корита. Ћемани су према устаљеном
предању пореклом од Дрекаловића из Куча, а рођакају се са Божовићима код Берана.
Према другом предању потичу из Ћемовског Поља код Подгорице што је далеко
вероватније имајући у виду да Дрекаловићи припадају роду Куча и E хаплогрупи. Део
Растодера такође припада овом роду, док основна грана тог братства припада E-CTS5858
грани. Лутовци су према предању пореклом из Пирота одакле су се доселили у Лутово у
Братоножићима, а из Лутова су се исељавали у Пипере где су временом постали
најбројнији род. Према устаљеном родослову се деле на Мрке и „Пипере“ (чије племенско
име Лутовци својатају преко измишљеног претка Пипа), док се „Пипери“ даље деле на
Вукотиће, Ђурковиће, Лазаревиће, Петровиће и Црнце од којих је у Лутову остао само део
Ђурковића. За Ђурковиће, Лазаревиће и Петровиће је потврђено да припадају овом роду,
док је за остале групе братстава утврђено да су другачијег порекла: Мрке припадају R1a-
Y2902 грани, Црнци E-Z5018 грани, а Вукотићи I2-A16413 грани. За Мрке и Црнце су
постојала мишљења да се ради о старијем слоју становништва у Пиперима, тако да није
изненађујуће што се испоставило да су прибраћени Лутовцима, док је за Вукотиће то што
славе Митровдан била једина назнака да би и они могли бити другачијег порекла. За
Драгишиће из Радеће такође постоји мишљење да су прибраћени Ђурковићима, међутим
за њих је утврђено да припадају истом роду као и остали Лутовци. Станићи из Стијене,
Станишићи из Сеоца, као и Милуновићи и Шујаци из Ријеке (сва три села су у Пиперима)
су исти род са Лутовцима иако немају предање да потичу од њих. За Станишиће се
погрешно сматрало да су остатак Лужана, док за остала три братства која потичу из
Стијене не постоје предања о даљем пореклу. Од Лијешевића из Стијене према предању
потичу Доњаци у Цеклину који се деле на Вујановиће, Вукмировиће, Лопичиће и
Стругаре, као и исељене Вукмановиће у Подгору. За Доњаке је утврђено да су такође
сродни Лутовцима, на основу чега се исто може претпоставити и за Лијешевиће. Од
Лутоваца су готово извесно и Вујовићи из Љуботиња који су према предању од племићке
породице Војиновића из Вучитрна, одакле су се преко Мораче и Братоножића доселили у
Љуботињ где су били спахије и једно време најутицајније српско братство у Црној Гори.
Део Вујовића је прешао у Трново и Комарно који су убрзо потом припали црмничком
племену Дупило. Сродници Вујовића су Лалићи и Лекићи у Црмници. Славе
Аранђеловдан. Како је Лутово у Братоножићима одакле су досељени, то објашњава
њихову припадност овом роду. За очекивати је да од Лутоваца потичу и исламизирани
Мемовићи-Црновршани који су се из Лутова преселили у Ћеклиће испод Црног Врха
одакле су протерани у Никшић за време тзв. истраге потурица. Из Никшића су прешли у
Црни Врх код Берана, село које су назвали по свом старом завичају, одакле су их
протерали Васојевићи, да би се коначно населили у околини Бијелог Поља. Сва наведена
братства која потичу од Лутоваца славе Аранђеловдан, а изузетак су Шћекићи из
Полимља (огранак су Ђурковића) који славе Петковдан, Лијешевићи славе Томиндан,
Доњаци Ђурђевдан, а Милуновићи Никољдан. Мурићи су старо братство из истоименог
катуна у Климентима које је према предању једнокрвно са осталим Климентима, међутим
испоставило се да су другачијег порекла. Исељених Мурића у Црној Гори има у неколико
села у околини Рожаја где су сви прешли на ислам. Аговићи из Бихора који такође имају
предање о пореклу из истог племена највероватније потичу од Мурића. Радомани из
Љуботиња су према предању досељени из „Бање, код Косова“ због сукоба са Турцима, а
су старином из Овчјег Поља у Македонији. Заједно са Радоманима у Љуботињ је дошао и
предак братства Џоно, међутим према предању нису истог порекла по мушкој линији.
Исељених Радомана има у Браћенима у племену Дупило. Радомани славе Аранђеловдан.
Овом роду припадају још и мања братства Кујовићи, Перовићи и Ибрахимагићи. Кујовићи
су муслиманско братство из Бјелопољске области. Према предању су пореклом од
Мицановића из Куча, међутим за њих је утврђено да припадају роду Куча и Е-BY5293
грани, због чега се то предање може одбацити. Перовићи из Стројтанице у Бјелопољској
области имају предање о пореклу из Пиве, али с обзиром да припадају овом роду који није
присутан у Пиви то предање је највероватније нетачно. Славе Никољдан. Ибрахимагићи
су муслиманско братство из Гусиња чије даље порекло није познато, а за које је такође
утврђено да припадају овом роду.

Цијевњани су род који чине братства из долине реке Цијевне која имају различита
предања о пореклу и данас су подељени по етничкој и верској припадности, али се
испоставило да су истог порекла. То су Бањкани из Затријепча, Мараши из Зете, Вулевићи
и Љуљђуровићи из Груда, а највероватније и Страхиње из Подгора. Бањкани (Бекаи на
албанском) су католичка група братстава из истоименог села у Затријебачу. Деле се на
Љекочевиће, Мемчеввиће и Никпрељевиће. Према предању које је по свему судећи
нетачно, пореклом су од Црнојевића, а предак им се у Затријебач доселио из Црнојевића
Ријеке. Вулевићи (Вулај на албанском) и Љуљђуровићи (Љуљђурај на албанском) су
братства из Вулевића, Лофке и Селишта у племену Груде. Према предању су сродни
Вуксагељићима и Вучинама, међутим за њих је утврђено да припадају J2-Y23094 грани
тако да се то предање којим се везују највећа братства из Груда се може одбацити као
нетачно. Мараши и Страхиње су пореклом из Хота. Мараши из Зете су према предању
због одбијања да пређу на католичанство морали да напусте Хоте под притиском
новодосељених албанских братстава. Рођакају се са Вујачићима из Зете са којима су се
заједно иселили из Хота, али различите славе као и предање Вујачића о пореклу од
Мрњавчића из Куча које Мараши немају указују на то да се ради о братствима различитог
порекла. Страхиње из Утрга у Подгору највероватније такође припадају овом роду јер као
и Мараши потичу из Хота и славе Митровдан.

T1 хаплогрупа

T1-L162

Дервишевићи из Гусиња и околине су према предању пореклом из Затријебача, међутим

није познато од ког братства, као ни да ли су албанског или српског порекла. Исељених
Дервишевића има и у Срђевцу у Доњем Бихору. Дервишевићи су једино братство у Црној
Гори за које је установљено да припада Т1 хаплогрупи која није забележена на анонимном
тестирању.

Извори података

ДНК резултати:

 Српски ДНК пројекат

 Albanian Bloodlines Project
 Bošnjački DNK projekat
 23andMe – резултате прикупио Небојша Новаковић (Српски ДНК пројекат)
 Анонимно тестирање 404 појединца из Црне Горе из студије Human Y-Chromosome
Short Tandem Repeats: A Tale of Acculturation and Migrations as Mechanisms for the
Diffusion of Agriculture in the Balkan Peninsula, 2010. – статистичка обрада Синиша
Јерковић (Српски ДНК пројекат)

Литература:

 Андрија Јовићевић, Зета и Љешкопоље, Београд 1926.

 Андрија Јовићевић, Малесија, Београд 1923.
 Андрија Јовићевић, Плавско-Гусињска област, Полимље, Велика и Шекулар,
Београд 1921.
 Андрија Јовићевић, Ријечка Нахија, Београд 1910.
 Андрија Јовићевић, Црногорско Приморје и Kрајина, Београд 1922.
 Андрија Лубурић, Дробњаци, Београд 1930.
 Блажо Кнежевић, Властелиновићи, Подгорица 2006.
 Блажо A. Стругар, Стругари – братство у Цеклину 1450-1980, Цетиње 1983.
 Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у турској граници, Београд 1905.
 Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у црногорској граници, Београд 1903.
 Бранко В. Kостић, Kостићи – братство у Цеклину, Подгорица 2014.
 Братство Вукчевић, Црногорско племе Љешњани (Вукчевићи) – Љешанска нахија,
Дражевина 1910.
 Владо Ђ. Дулетић, Трагом прошлости Дулетића, Будва 2015.
 Војин С. Муришић, Крушевице (Сврчуге – Петијевићи – Бијелићи), Београд 2000.
 Вујанић, Јерковић, Kртинић, Маринковић, Kњига о Мацурама, Београд 2014.
 Вукашин Вучков Шошкић, Шошкићи из Полимља, Београд 1995.
 Вукота Миљанић, Аким Миљанић, Презимена у Црној Гори, Београд 2007.
 Вуле Kнежевић, Племе Шаранци, Београд 1961.
 Драган Крушић, Братство Славујевићи (Матовићи и Крушићи) у прошлости
Бањана, Никшић 2016.
 Ђорђе Ојданић, (Не)познате Лубнице, Подгорица 2005.
 Ђурђица Петровић, Матаруге у касном средњем веку, Цетиње 1977.
 Ејуп Мушовић, Етнички процеси и етничка структура становништва Новог
Пазара, Београд 1979.
 Звонимир М. Мијушковић, Племе Пјешивци – крајина Старе Црне Горе, Београд
1984.
 Зоран Мијбеговић, Кртољске приче, Тиват 2016.
 Јован Б. Kековић, Поријекло и родослов Kековића из Загарача, Подгорица 2013.
 Јован Вукмановић, Паштровићи, Цетиње 1960.
 Јован Вукмановић, Црмница, Београд 1988.
 Јован Ердељановић, Братоножићи – племе у црногорским Брдима, Београд 1909.
 Јован Ердељановић, Пипери, Београд 1917.
 Јован Ердељановић, Kучи, Београд 1907.
 Јован Ердељановић, Стара Црна Гора, Београд 1926.
 Јован Ф. Иванишевић, Подловћенско Цетиње, Цетиње, 1892.
 Јован Ф. Иванишевић, Путопис кроз Мале Цуце, Цетиње, Јавор 1891.
 Косто Р. Перућица, Опутна Рудина, Београд 1989.
 Марко Д. Обрадовић, Поријекло и родослов Обрадовића из Лубница,
Андријевица/Бијело Поље 1995.
 Марко Миљанов, Племе Кучи у народној причи и пјесми, Београд 1904.
 Миладин Kонтић, Племе Пјешивци са историјом братства Kонтић, Београд 1977.
 Милан – Мишо Брајовић, Племе Бјелопавлићи, Подгорица 2000.
 Милан Пековић, Никшићка Жупа, Београд 1974.
 Милан Р. Милановић, Бајкове Крушевице, Београд 1997.
 Милета Војиновић, Пљеваљски крај – прошлост и порекло становништва, Пљевља
1997.
 Милисав Лутовац, Бихор и Kорита, Београд 1967.
 Милисав Лутовац, Рожаје и Штавица, Београд 1960.
 Милорад Јокнић, Становништво у пљеваљском крају, Пљевља 2006.
 Милош К. Војиновић, Стотину година од исељавања муслимана из Црне Горе за
Турску 1914-2014, Колашин 2014.
 Милош К. Војиновић, Тадија Б. Бошковић, Попис домова у новим крајевима
Краљевине Црне Горе 1913. године, Колашин 2015.
 Милун М. Штурановић, Озринићи крај Никшића – прилози за монографију,
Подгорица 2000.
 Мирко Барјактаровић, Ровца, Титоград 1984.
 Мирко Барјактаровић, Село Петњик, Београд 1986.
 Мирко Вукићевић, Вукићевићи из Трешњева и њихови коријени, Андријевица 2015.
 Момчило Мићовић, Бањани, Никшић 2016.
 Небојша Драшковић, Чевско Заљуће и Доњи Крај – села у племену Озринићи,
Београд 1999.
 Никола С. Вујачић, Братство Вујачић, Требиње 1983.
 Обрад Вишњић, Голија и Голијани, Требиње 1987.
 Обрен Благојевић, Пива, Београд 1971.
 Павле Радусиновић, Насеља Старе Црне Горе (општи дио), Београд 1985.
 Павле Радусиновић, Насеља Старе Црне Горе (посебни дио), Београд 1985.
 Павле Радусиновић, Становништво и насеља Зетске равнице од најстаријег до
новијег доба (књига прва), Београд 1991.
 Павле Радусиновић, Становништво и насеља Зетске равнице од најстаријег до
новијег доба (књига друга), Београд 1991.
 Петар Мркоњић, Средње Полимље и Потарје у Новопазарском санџаку, Београд
1905.
 Петар Пејовић, Озринићи – племе Старе Црне Горе, Београд 2004.
  Петар Шобајић, Бјелопавлићи и Пјешивци, Београд 1923.
 Петар Шобајић, Корјенићи, Цетиње 1964.
 Радослав Ј. В. Вешовић, Племе Васојевићи, Сарајево 1935.
 Раде Вујисић, Братство Вујисића, Подгорица 1998.
 Радојe М. Ускоковић, Исељени Никшићи, Београд 1924.
 Радојко Копривица, Братство Копривице – поријекло, свештеници, Никшић 2016.
 Рајко Раосављевић, Морача, Ровца, Kолашин, Београд 1989.
 Сава Накићеновић, Бока, Београд 1913.
 Сава Пејовић Трећи, Протокол – Поријекло Пејовића, Никшић 2016.
 Светозар Томић, Бањани, Београд 1949.
 Светозар Томић, Дробњак, Београд 1902.
 Светозар Томић, Пива и Пивљани, Београд 1949.
 Слободан Мишовић, Становништво пљеваљског краја, Пљевља 2013.
 Слободан Н. Ковачевић, Граховски Ковачевићи кроз векове и ратове, Приштина
1998.
 Стеван Поповић, Ровца и Ровчани у иторији и традицији, Никшић 1997.
 Стојан Kараџић, Вук Шибалић, Дробњак – породице у Дробњаку и њихово
поријекло, II измијењено и допуњено издање, Београд 1997.
 Томо П. Ораовац, Арбанашко питање и српско право, Београд 1913.
 Чедомир С. Булајић, Вилуси, Београд 1994.
 Шпиро Лучић, Љетопис породице Лучића и Парохије суторинске од 1680. до 1930.
године, Херцег-Нови 2000.
 Božidar A. Vukčević, Lješanska Nahija II, Kanada 2003.
 Čedomir S. Bulajić, Rodoslov bratstva Bulajić, Beograd 1997.
 Fadil M. Kardović, Porijeklo bratstva Kardovića, Novi Pazar 2010.
 Jovo Medojević, Muslimani u bjelopoljskom kraju 1477-2002, Podgorica 2003.
 Miloš Krivokapić i Saša Knežević, Prilog proučavanju porijekla stanovništva i
antroponimije Orahovca (Boka Kotorska), Dubrovnik 2017.
 Risto Kovijanić, Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima – Knjiga I,
Cetinje 1963.
 Risto Kovijanić, Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima – Knjiga II,
Cetinje 1974.
 Robert Elsie, The Tribes of Albania – History, Society and Culture, London/New York
2015.
 Veselin Konjević, Kazivanje Ahmet-bega Mušovića, Cetinje, 2017.

Share
‹ Претходно Следеће ›

Повезани текстови

Порекло становништва, село Речица (Подујево)

 

Род Куча

Хаплогрупа Ј2 (са освртом на српске земље)

Порекло презимена, село Катићи (Ивањица)

Коментари (43)

Vitomir Radović

21. новембра 2017. у 20:50

Браво за овај текст. Све похвале.

Поздрав
Вито Радовић

Одговори

E-V13

7. децембра 2017. у 08:49

Svaka čast za istraživanje. Imam jednu zamerku . Malo je nebulozno da se kaže za neki
rod da je albanskog porekla kad ni sami albanci ne znaju koje im je poreklo ( prva knjiga
napisana u 19.veku) , znači ako neko ima dnk karakterističan za neko albansko pleme na
primer , ko može da kaže da celo to pleme u jednom trenutku u istoriji nije albanizobano
i da je taj isti dnk pre 1000 godina nije bio karakterističan za srbe. Drugo ljudi su možda
nosili isti gen pre pojave albanaca i srba dok su još živeli u pećini. Možda se još tad
desila migracija koja je dve jedinke razdvojila kasnije na srb-Alb. Svi smo recimo bili
pećinci, jedni pećinci su naučili slovenski jezik a drugi janjicarski neki jezik š kavkaza.
Taj pećinac koji je naucio slovenski jezik nikad nije ni bio svestan da je albanac, znači od
početka je bio srbin. Malo bolje definisite ,nije ovo amerika , nećemo svi razumeti.

Одговори

Иван Вукићевић

7. децембра 2017. у 19:18

Етничке одреднице у тексту нису засноване на резултатима ДНК тестирања,

већ на предањима о пореклу и етничкој припадности братстава у
садашњости. У тексту се не тврди ни за један род да је заиста албанског
порекла, али је било неопходно споменути предања која родови имају о
свом пореклу. Да ли су та предања истинита и да ли су поједини родови у
протеклих 1000 година више пута мењали етнички идентитет је сасвим
друга ствар. Због тога у тексту на више места и пише „према предању“
управо да неко не би дошао до погрешног закључка да се српски родови
проглашавају за албанске и обратно. Нико не тврди да су рецимо
Бјелопавлићи заиста албанског порекла, већ једино да они сами сматрају да
потичу од албанске властеоске породице Дукађини. Сличних примера има и
код Албанаца. Рецимо, Бањкани из Затријепча који су католици имају
предање да потичу од Црнојевића, а и дан данас говоре да су српског
порекла. Одлично је познато да је већина оваквих предања измишљена тако
да би било неозбиљно на основу њих износити било какве закључке о
етничком пореклу родова. Такође, иако ДНК резултати у појединим
случајевима могу да потврде или оборе предања о етничком пореклу, то
свакако није случај са родовима за које је утврђено да припадају E-V13
грани која је заступљена и код Срба и код Албанаца.

Одговори

Богољуб

8. јануара 2018. у 13:41

Поштовани,
Скоро све што сте написали је одлично и лепо објашњено, али имам
поједине веће замерке од којих би овде истакао следећу: Не разумем
зашто спомињете само једно предање заступљено у неким
племенима, иако та предања нису једина нити најзаступљенија. Чак
се и десило, као код Бјелопавлића, да спомињете верзију предања
која је заправо причана у другим племенима, а не у том. Ево,
конкретно ћу се осврнути на Бјелопавлиће. Упорно инсистирате да
потичу од Дукађина, а то је само једно мишљење.
Прва верзија је да се ради о Белом Павлимиру, који је споменут у
Хроници попа Дукљанина. Наравно, та хроника, иако може садржати
и истините делове, она је уопштено фиктивна, и то је масу пута
доказано и није поуздан историјски извор – али овде причам о
предању заступљеном међу Бјелопавлићима самима. Конкретно,
наводи се да је он био унук српског краља Радослава, а рођен је око
средине 9. века. По тој верзији, мајка му је била Римљанка, а надимак
је добио због лепоте и јунаштва.

Друга прича јесте да потичу од Бијелог Павла који је дошао из

Метохије, али не наводе да је реч о потомку Дукађина. Напротив,
идеја да је он потомак Леке Дукађина конкретно, јесте она коју имају
Албанци у Метохији, јер према погрешним предањима, по њима
територија Дукађина је веома залазила у Метохију пре доласка
Османлија, што је историјски нетачно. Они чак наводе и „право“
Павлово име – Паљи Барди.

Треће заступљено мишљење је да се ради о неком потомку Немањића

– да ли потомку Милутина или неком сестрићу Душана, опет варира
предање, али је име наводно добио по боји косе.

Остале верзије говоре да је због сталног кошкања са Османлијама,

Бијели Павле је морао да оде у данашње Бјелопавлиће. Ту иду разне
приче да је био на двору кнеза Лужанина и слично.

Када се ово узме у обзир, и то што нисте споменули ова остала

предања која су такође устаљена у Бјелопавлићима, стиче се, верујем
погрешан осећај да Ви упорно инсистирате сви они сматрају да су
албанског порекла, иако то уопште није случај, јер они већином
тврде да им је предак био Србин, док са друге стране, Албанци тврде
да је био Албанац. Уосталом, има доста литературе у којима су до
детаља описана ова предања, а конкретно ова су дискутована и на
овом сајту: https://www.poreklo.rs/2014/01/18/teorije-o-etnickom-
poreklu-plemena-bjelopavlica/

Ако имате неке документе у којима је јасно показано да је предање о

Бијелом Павлу као сину Леке Дукађина најзаступљеније и главно
међу самим Бјелопавлићима, док су ова остала од малог значаја,
волео бих да их прочитам, а ово што сам споменуо горе је погрешно.

Одговори

Богољуб

8. јануара 2018. у 16:29

Само бих се исправио за ово „упорно инсистирате“, да не

звучи погрешно и нападно, јер ми то није намера уопште,
напротив. Мислио сам, то што наводите стално то, али шта је
онда са овим другим веровањима?

Одговори

Иван Вукићевић

8. јануара 2018. у 17:13

О пореклу и предањима Бјелопавлића је најдетаљније

писао Петар Шобајић у свом раду о том племену где
можете детаљно да се информишете о тој теми. Ваша
тврдња да сами Бјелопавлићи „не наводе да је реч о
потомку Дукађина“ није тачна, чак шта више, предање
о пореклу од Леке Дукађинца је устаљено код
Бјелопавлића. Друга верзија које се најчешће спомиње
након те јесте да су такође из Дукађина (иначе, у
предањима се никада не спомиње српски назив за ту
област – Метохија), али да потичу од Леке Капетана.
Постоји и предање о пореклу од Немањића, али
посредним путем, тако што се Лека Дукађинац
проглашава за њиховог потомка (краљ Милутин-Дука-
Лека-Бијели Павле). Предање о Белом Павлимиру, које
из неког разлога наводите на првом месту, није опстало
у племену (ако је икада и било распрострањено) што
такође можете прочитати код Шобајића.

Када је у питању овај текст, о свим родовима су

наведени основни подаци, тако да би детаљно
навођење свих предања сем оних која су заиста
устаљена било сувишно. Заинтересовани читаоци
свакако могу да потраже књиге наведене на списку
коришћене литературе уколико желе да се детаљније
информишу о неком роду, а чланови Порекла имају и
приступ дигиталној библиотеци. Морам да нагласим и
да нигде у тексту не тврдим да су Бјелопавлићи заиста
албанског порекла, већ само да имају устаљено
предање о пореклу од властеоске породице албанског
порекла. О томе у којој мери су слична предања
нетачна сам писао у тексту о властели, тако да је
излишно рећи да ни Бјелопавлићи највероватније не
потичу од Леке Дукађинца тј. да је њихово даље
етничко порекло и даље непознаница.

Одговори


 Богољуб

8. јануара 2018. у 18:44

Предање о Павлимиру је било наведено на

страници коју сам Вам проследио, јер читајући
тај текст нпр, не стиче се утисак какав се стиче
из Вашег о предањима. Поводом наводног
албанског порекла, не морате да наглашавате,
јер сам разумео Ваше текстове – и сама реч
каже, „по предању“, тако да је јасно да Ви не
тврдите да су они пореклом Албанци, него
говорите о предању. Хвала Вам на предложеној
књизи и добром појашњењу, јер сам веома
заинтересован за ову област и пуно успеха у
даљем раду!

Zoran

29. јуна 2018. у 17:01

Pozdrav.
Vrsite Dnk istrazivanje nije
problem i slazite mozaik.
Nadam se da ste primijetili da su
dnk istrazivanja oborila mnoge
teorije o porijeklu.Tako da vas
molim da to ne pokusavate da
ponovo povezete..ili da pravite
slicne sa istim ciljem..Pisite
objektivno..Pustite da zablude
padaju.Prestanite sa svojatanjem
Crne Gore..Nemojte je vise stavjati
ni u srpsko ni albansko porijeklo.
Nadan se da znate da je na ovim
prostorima uvijek postojala drzava.

Одговори

Иван Вукићевић

29. јуна 2018. у 22:09

Поздрав Зоране. Ако пажљиво прочитате текст, видећете да ни

на једном месту нисам пропустио прилику да истакнем да је
неко предање оборено. Међутим, грешите када кажете да не
 треба разматрати предања јер су многа од њих генетски
потврђена. Када се истражује порекло неке породице све треба
узети у обзир, а генетика је ту да потврди или обори неко
предање.
Што се тиче својатања Црне Горе, она данас није српска
држава, нити сам то било где написао. Чак шта више,
слободно се може рећи да је данашња Црна Гора држава
етничких Црногораца иако не чине апсолутну већину
становништва у земљи нити је тако нешто прописано уставом.
Али то не мења чињеницу да је Црна Гора била српска држава
за време династије Петровић-Његош, као ни да од краја
средњег века па све до 20. века сем Срба и Албанаца у Црној
Гори није било других народа. Страшно ми је жао што се
појединим Црногорцима, Бошњацима и Хрватима из Црне
Горе не свиђа да то прочитају, али немам намеру да
прилагођавам чињенице према било чијим жељама. Исто као
што су најзагриженијим етничким Црногорцима из Катунске
нахије преци били Срби до пре свега 80 година (прочитајте
мало шта су о идентитету Црногораца писали владика Петар II
и краљ Никола), тако су и великом делу Бошњака из Рожаја и
Горњег Бихора преци пре 300 година били чисти Албанци
(исто као што су некима преци били Срби). Етнички
идентитет данашњих Црногораца, Бошњака и Хрвата у Црној
Гори је настао у 20. веку (некима у 40-им годинама, а некима
у 90-им). Никоме не негирам право да се изјашњава како
жели, па ни Вама, али исто тако бих Вас замолио да не
искривљујете историјске чињенице и негирате српско порекло
данашњих етничких Црногораца.

Одговори

Новаковић

10. јануара 2018. у 16:10

Шта је са Пиперима, рецимо из Горњих Мрка, са Р1а.

Одговори

Иван Вукићевић

21. јануара 2018. у 01:04

О Мркама је било речи у тексту о родовима словенског порекла у Црној

Гори.
 Одговори

BrankoB

18. јануара 2018. у 13:24

Na osnovu kojeg dokaza je autor napisao sljedeće: „За … Барјактаровиће из

Васојевића … је утврђено да нису Дрекаловићи насупрот њиховим предањима.“?

Ko je i na koji način utvrdio ovo ako se, za sada, ni jedan Barjaktarović nije testirao na
DNK projektu?

Одговори

Иван Вукићевић

21. јануара 2018. у 01:07

Хаплогрупа Барјактаровића је утврђена на основу резултата исламизираних

Дудића из Биохана код Тутина који су њихов огранак. Припадају I2-
M223>CTS616>CTS10057>L701 грани.

Одговори

BrankoB

23. јануара 2018. у 08:52

Na DNK projektu ne postoji prezime Dudić. Ne znam odakle vam taj

podatak.

Одговори

Иван Вукићевић

24. јануара 2018. у 23:44

Дудић је тестиран у оквиру Бошњачког ДНК пројекта. Његов

резултат можете видети овде.
Иначе, уколико сте убеђени у тачност предања по коме
Барјактаровићи потичу од Дрекаловића, добродошли сте да се
тестирате преко удружења Порекло и евентуално побијете
предање по коме Дудићи потичу од Барјактаровића.

Одговори

BrankoB

25. јануара 2018. у 14:21

Hvala na informacijama Ivane. Generalno, vaši zaključci iz

drugog teksta, tipa „Тако се CTS10228 грана I2
хаплогрупе и R1a хаплогрупа на простору Црне Горе
могу поистоветити са Србима који су се као словенски
народ доселили на Балкан са Карпата“ su potpuno
pogrešni. Vezivanje slovenstva Srba, ili bilo kojeg drugog
ovdašnjeg slovenski govorećeg „naroda“ (jer sve je to
jedan te isti narod) za ekskluzivno „slovenske“ haplogrupe
R1a i I2a je naučno neutemeljen i zasnovan na izlizanoj i
ničim potvrđenoj tezi o masovnoj seobi naroda. Interesuje
me koje su vaše profesionalne reference Ivane?

Одговори

Иван Вукићевић

26. јануара 2018. у 02:41

Ваше је пуно право да верујете у шта год

желите, па и у то да се Срби нису доселили на
Балкан из Закарпатја, али то значи да
игноришете чињеницу да је генетика потврдила
да се та сеоба заиста догодила, исто као што је
потврдила или побила бројна предања братстава
о њиховом пореклу. Управо у томе и јесте
разлика између различитих теорија о пореклу
Срба – неке имају покриће у науци, а неке
немају. Међутим, немам намеру да улазим са
Вама у полемику о томе на овом месту јер је на
форуму Порекла о томе опширно писано на
више тема. Што се тиче мојих „професионалних
референци“, по струци сам инжењер и радим у
ИТ сектору, тако да слободно можете да
закључите како нисам компетентан да се бавим
овом облашћу уколико ће то учврстити Вашу
веру у аутохтонистичку теорију.
 

BrankoB

26. јануара 2018. у 14:07

Ko što neko reče, istina je potpunio suprotna!

Genetika nije potvrdila seobe Slovena sa sjevera na
jug, već obrnuto. Ako je i bilo kakvih „seoba“ sa
sjevera na jug, a za šta ne postoji niti jedan
istorijski/arhivski izvor (nasuprot moru onih koji
govore o našoj/slovenskoj autohtonosti na ovim
prostorima), bilo ih je u tako malom broju da se
današnja zastupljenost R1a i I2a nikako ne može
dovesti u vezu sa „seobama“ o kojima vi govorite.
Sloven se ne prepoznaje po haplogrupi, već po
jeziku.

vojinenad

2. фебруара 2018. у 08:49

Ако погледате I2a-CTS10228 резултате

тестираних појединаца код нас, и упоредите то
са резултатима свих других тестираних
појединаца из базе FTDNA, приметићете да се
период “раздвајања“ са појединцима из области
Украјине, Русије и Белорусије прорачунава и
поклапа управо са временом сеобе Словена на
Балкан.

Вујић Александар

3. фебруара 2018. у 19:10

Поздрав,
Ако имате какве информације о Лабудовићима из Доњих Луга ја бих вам био
захвалан.
Срдачан поздрав

Одговори

o
 Иван Вукићевић

5. фебруара 2018. у 01:43

Лабудовићи из Доњих Луга су досељени из Лушца и сродни су

Пајковићима, Поповићима и Томашевићима из тог села. Споменута братства
славе Ђурђиц, исто као и Лабудовићи.

Одговори

Dzox

8. фебруара 2018. у 14:09

Поздрав, занима ме да ли има неких података о тестираним анонимним из

истраживања 2010? Питам пошто сам баш ту пронашао особу са којом имам
поклапање на 17 маркера, а у питању је хаплогрупа Ј2б2, поменута горе у тексту.
Тражио сам по другим базама, укључујући и Српски ДНК пројекат и нигде другде
нисам нашао, а волео бих да сазнам нешто више.

Одговори

Иван Вукићевић

10. фебруара 2018. у 18:00

Нажалост, нема било каквих назнака да ће идентитет тестираних са тог

истраживања бити објављен.

Одговори

Peko

25. фебруара 2018. у 08:17

Poštovani gdine Vukićević,

Hvala na značajnom radu i trudu koji ulažete u ovu veoma važnu temu.

Prateći i čitajući vaše tekstove nisam naišao na detalje o Dragojevićima iz Ozrinića osim
njihovog pominjanja na par mjesta (ili njihovih potomaka npr Pavlovića i sl.), da li
možemo očekivati članak o njima?
 Srdačan pozdrav sa Čeva.

Одговори

Иван Вукићевић

26. фебруара 2018. у 23:37

Уредништво Српског ДНК пројекта има у плану да приреди текстове о свим

већим родовима, тако ће о роду Озринића свакако бити више речи у
засебном тексту. Највише података о свим братствима можете пронаћи у
књизи Петра Пејовића „Озринићи – племе Старе Црне Горе“, која је по мом
мишљењу најбољи рад о овом племену.
Поздрав!

Одговори

Djordje

18. марта 2018. у 11:35

Pozdrav,
Pise da su Kuci E1b1 V13 haplogrupa, da li mozete da nam objasnite da li i Starokuci i
Drekalovici (koji po predanju imaju razlicitog pretka) imaju istu haplogrupu? Jer ako su
Drekalovici dosli iz Kastriota, preko Skenderbega tj njegovog praunuka, kako to da imaju
istu grupu sa Starokucima? Ili su i oni neki daljnji rodjaci pa i to povezuje dolazak
Vojvode Drekala u Kuce.

Одговори

Иван Вукићевић

20. марта 2018. у 13:40

Да, Мрњавчићи (Старокучи) и Дрекаловићи су исти род упркос томе што

имају различита предања о пореклу. Оно што је извесно јесте да
Дрекаловићи нису од Кастриота како гласи њихово предање. Постоје две
могућности: прва је да су Дрекаловићи огранак Мрњавчића тј. да потичу од
Никезе Марина (родоначелника Никезића) како гласи предање Мрњавчића,
а друга је да су заиста досељени из Малесије нешто касније од Мрњавчића,
али да потичу од истог тамошњег рода. Иако је прва могућност свакако
вероватнија, не треба искључити ни другу јер Никићи и Пајовићи који су се
 према предању доселили из Кастрата преко Селца у Климентима такође
припадају истом роду, а поуздано се зна да нису од Старокуча.

Одговори

Даниловић

21. марта 2018. у 11:43

Даниловић

Поштовани Иван Вукићевић,интересује ме ако поседујеш име од Даниловића који

се тестирао јер видимо да је из Ђуђевине,Доња Морача,а ми незнамо да се било ко
тестирао,хвала

Одговори

Иван Вукићевић

22. марта 2018. у 00:37

Подаци о тестиранима као што су пуно име и датум рођења су заштићени,

тако да се не могу откривати без њихове сагласности. Ђурђевина је наведена
као место порекла што не значи да је тестирани тамо и рођен.

Одговори

PERO

25. марта 2018. у 23:29

Dali se koji Ratkovic testirao,mi po predanju poticemo od Bojovica iz Bratonozica,naime

2 brata Bojovica prvo se naselili u Bihor jedan od njih je primio islam
Skenderovici.Interesuje me dalje porijeklo.poz.

Одговори

Иван Вукићевић

27. марта 2018. у 13:11

 До сада нема тестираних Ратковића, тако да би било корисно да се тестирате
уколико сте у могућности. Тиме бисте лако проверили предање о сродству
са Скендеровићима јер је њихова хаплогрупа већ установљена (J2b-
Z628>>Z1295).

Одговори

Мирољуб

27. марта 2018. у 06:06

Поштовани, покушао сам да пронађем овде у тексту нешто више о Николићима

(мојима је крсна слава Никољдан), међутим нисам нашао.
Наиме, моји предаци су се, не знам ни ја када, одселили са предела Андријевице,
ако је то тачно. Да ли су пре тога били на пределу Старе Херцеговине или како већ,
не могу са сигурношћу да тврдим. Све у свему волео бих да сазнам нешто више
или је ова одредба о Андријевици могуће мало погрешна и да су били нешто
јужније. Након тога су се селили преко Жупског Александровца до Јабланичког
округа. Ако ме можете упутити где бих могао да потражим неке податке, хвала
унапред с поштовањем Мирољуб Николић

Одговори

Иван Вукићевић

27. марта 2018. у 13:22

Поштовани Мирољубе,
Једини Николићи у Васојевићима су они из Лијеве Ријеке и огранак су
Љубића. Презиме Николић је доста често, тако да морате да прегледате
доступну етнографску литературу за село у Јабланици из ког потичете где
ћете можда наћи неке конкретније податке. На страници о Вашем презимену
има доста коментара посетилаца, тако да можда и ту наиђете на неки
користан податак:
https://www.poreklo.rs/2012/02/03/poreklo-prezimena-nikolic/

Одговори

Анђелић

17. априла 2018. у 22:31

Поштовани Иване,
 Хвала Вам на одличним текстовима и труду који улажете.

Интересује ме колики је удео Шаранаца у укупном узорку (404 узорака)?

Такође, узимајући у обзир да по предању Шаранци воде поријекло из херцеговачке
Плане код Билеће – односно Властелиновића; Ви на пар мјеста наводите да
генетски нема сличности са братствима која су у Херцеговини.
Конкретно ме интесује која је доминантна халпогрупа Анђелића који живе у
Требињу? Анђелићи у Хецеговини славе Светог Јована.
Да ли имате можда податке и о Анђелићима поријеклом из Косова Поља код
Книна? Знам да они славе Ђурђевдан као и ми, Шаранци.

Ви се презивате Вукићевић. Да ли сте можда од Вукићевића који су Шаранци?

Поздрав

Одговори

Иван Вукићевић

18. априла 2018. у 12:43

Поштовани,

Прегледао сам табелу са резултатима са анонимног истраживања, и колико

видим ниједан резултат се у потпуности не уклапа у род Милошевића-
Шаранаца са Српског ДНК пројекта. Двојица тестираних (од 404) би на
основу њихових хаплотипова могли припадати овом роду што је 0,49%, али
на основу малог броја маркера ништа се не може тврдити са сигурношћу с
обзиром да постоје одређене разлике.
Још увек нема тестираних Анђелића из Требиња и Книна, тако да њихова
хаплогрупа за сада није утврђена.
Ја сам од Вукићевића из Трешњева код Андријевице, тако да нисам
пореклом из Шаранаца.

Поздрав!

Одговори

Јанко

21. априла 2018. у 14:57

Поштовани,
Интересује ме грана R1b-BY611 која је нађена код старих Пипера. Знам да је та
грана на Балкану најприсутнија код Албанаца (чини 24-26% њихове популације),
да је има код Срба (очито дакле и стари Пипери) као и код појединих Бугара и
 Грка. Опет, Љумовић (мада некад су се звали Лумовић а то већ није) потиче од
речи албанског порекла (али Шћек од Шћекић и Станић су словенског) па се
појављују и теорије да су поједина та српска братства заправо били некада
Албанци. Ипак, кроз историју нигде нисам видео да су Пипери спомињани као
албанско племе, а камоли да су се тако осећали. Још од дефтера из 15. века, уговора
између Пипера и Куча са Иваном Црнојевићем где је тражено да им се не дира
православно свештенство, односно не доводи католичко, спомињања као српско
православно племе од стране Маријана Болице, писмима Русима у којима су
уврштавани као српско племе православне вероисповести и остало, и како су
једина имена која су спомињана су била српска (Радослав Божидаров итд), доноси
се закључак да они припадају делу те предсловенске популације са том граном која
није формирала албански идентитет, као што се то десило са истом граном и
граном J2b-M241 где су формирани као Албанци (а онда се њима прикључиле
поједине популације са гранама E-V13). Између осталог, код Ердељановића сам
видео да је једини топоним у Пиперима у коме је експлицитно наведено име
стародеселаца јесте управо Влашка драча, односно да су се ти староседеоци
називали или били називани Власима, а не Арбанасима/Албанцима. И у околини
нема албанског племена које је изразито R1b-BY611, већ је та грана углавном
„накачена“ на бројнију J2b-M241 (нпр Тачи, Хоти) или поједине гране E-V13
(Берише). Једино R1b-BY611 мало више доминира код Арбанаса код Задра што је
опет веома упитно, јер је чудно да њихов Арбанашки не разумеју Албанци и
обрнуто, а и по попису сам приметио да је маса презимена код њих кад их је
Змајевић тамо доводио са области Шестана између Бара и Улциња, су била заправо
српска што вероватно указује на и мешовиту етничку припадност, у смислу
Албанац као код Јована Албанеза – регионални термин, али Албанац или Србин
као етничка одредница, мада иако католици не би био први пут да су поједини
Срби у том делу били католици. Иако мало и прелази тему овог чланка, занима ме,
како сам видео да то поједини спомињу на овом форуму, одакле се појављују
закључци да би то српско становништво било пореклом албанско и колико по Вама
та прича „пије воду“, јер као што рекох, колико видим извори указују да је то део
популације са том граном који се није осећао као Албанци?

Одговори

Јанко

21. априла 2018. у 15:00

А што се тиче речи албанског порекла у презименима, ипак треба узети у обзир да
се за време Османлија ради о крајњем рубу (колико видим, братства су делом из
Стијене) који је гледао ка Подгорицу где је било доста муслиманских албанских
породица и евентуално поалбанченог становништва.

Одговори

Иван Вукићевић
 23. априла 2018. у 16:22

Поштовани Јанко,

Поставили сте врло интересантно питање. Нису старинци у Пиперима

једини Срби који припадају овом разгранатом R1b-BY611 роду, исто важи и
за чувене Вујовиће из Љуботиња који су били спахије читаве Старе Црне
Горе. Ни за једне ни за друге не постоје ни предања нити било какви
историјски извори који би указали на то да су албанског порекла сем два
презимена код Пипера која сте споменули, а на основу којих се не могу
донети закључци. Иако је R1b-BY611 пре свега заступљена код Албанаца,
ипак је у солидној мери присутна и код Срба за разлику од J2b-M241.
Међутим, не треба губити из вида да су R1b-BY611 грана и њен највећи род
у Црној Гори превасходно заступљени у долини Цијевне, а тамо углавном
доминирају албанска братства. Том роду припадају Бањкани из Затријепча,
Вулевићи и Љуљђуровићи из Груда и Мараши из Зете који су пореклом из
Хота. Мараши су уједно и једино српско братство међу њима, а њихово
презиме је врло нетипчно за Србе. Оно што је кључно питање јесте када је
дошло до раздвајања албанских и српских R1b-BY611 братстава. Уколико је
до тога дошло још у Шоплуку који је највероватније даља матица овог рода,
и уколико су српска братства имала друге миграционе путеве од албанских,
онда се никако не може говорити о албанском пореклу тих српских
братстава. С друге стране, уколико је до раздвајања дошло у Северној
Албанији (где живи фис Тачи који делом припада овом роду), онда се може
рећи да су та братства албанског порекла. Међутим, ми тренутно немамо
никакве историјске изворе који нам потврдили одакле су рецимо Пипери
или Вујовићи заиста дошли, тако да је немогуће износити било какве
тврдње.

Поздрав

Одговори

Veljko Zizic

3. јуна 2018. у 23:41

Veoma zanimljivo. Prepoznajem dosta toga sto ste napisali na osnovu istrazivanja. Kako
je moguce kontaktirati direktno, da pitam oko detalja ispitivanja koji se ovde ne vide?
Posebno me zanimaju raseljavanja porodice. Unapred hvala. Veljko

Одговори

Иван Вукићевић

4. јуна 2018. у 11:58

 Вељко, најбоље је да се учланите на форум Порекла где можете добити
одговоре на већину питања: http://www.poreklo.rs/forum

Одговори

Zoran

30. јуна 2018. у 11:05

Pozdrav Ivane
Volio blh kad biste mi ponovo
napisali odgovor jer ga nemogu
procitati bez prva slova..nekako je
posao desno na ivicu ekrana.

Одговори

Вељко

6. јуна 2018. у 02:08

Иване хвала ти на одговору. Потребни су ми технички подаци о испитивању које

не могу добити на форуму, не видим их. Замолио бих да ми се јавиш на наведен
емаил.

Одговори

Pavic Veljko

6. јуна 2018. у 12:34

Dobar dan Ivane, uredjujem stranicu Zizica (zizic.me), pa sam objavio podatak koji imate
o Zizicima. Navodim ga nize da proverim da li sam to dobro shvatio. Potvrdite da je to u
redu. (Malo sam izmenio tekst i recimo nisam ostavio podatak o Banjovicima, jer njih
niste ispitivali.)

Stavio sam i linkove na vase tekstove.

Zanima me sledece. Koliko Zizica je ucestvovalo u ispitivanju, i iz kog kraja?

Takodje, postoji jedna zanimljiva teorija o poreklu Karadjordja i vezi sa Tripkom

Gurisom, predanje kaze ocem nase rodonacelnice Zize. Ukoliko se vi rukovodite muskim
genom, nasa veza sa Tripkom se tu prekida pa imamo razlicite halpo grupe, . Medjutim,
kako je moguce ispitati tacnost ove navedene teorije o vezi po Zizi? Kod nas na sajtu cete
naci link na veoma uverljiv i kvalitetan tekst Stevana Popovica, koji je pisao o Rovcima.
Ja sam vam inace vec poslao par poruka, i zamolio bih da mi se javite ako i kada nadjete
vremena na email paviczizic@gmail.com

ДНК ИСТРАЖИВАЊА И ПОДАЦИ О ЖИЖИЋИМА

На основу недавно објављеног ДНК истраживања названог „Српски ДНК

Пројекат“ Утврђено је да Жижићи припадају следећој ДНК групи: R1b-
L23>L51>L151>P312>U152. Податак потиче на основу испитиваних Жижића.
Повезујући предање и генетски резултат, истраживачи долазе до следеће опште
хипотезе:

„Како је утврђено да Домазетовићи припадају роду Озринића, односно I2

хаплогрупи, као тачније се узима предање које се очувало у Ровцима по коме се
Илија доселио из Куча и по коме је уместо Никољдана почео да слави
Аранђеловдан, славу куће где се доселио као домазет. Како су Бањовићи једини
ковачи у племену Кучи, а притом славе Никољдан, основано се може
претпоставити да је Илија био од тог братства.”
Испитивани Жижићи припадају следећем генетском коду: R1b хаплогрупа, западнa
подграна L51. L51 је заступљена код Жижића преко својих подграна P312>U152.
Грана U152 се везује за миграције Келта и најзаступљенија је у Доњој Морачи
преко рода Богићеваца коме припада већина становништва.

Истраживачи наводе да је старост R1b-L23 гена са подгрупом >P312>U152 око

  facebook
 google plus
 rss

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs