Veselin B. Lekic - Bratstvo Lekica

БИБЛИО ТЕКА НАСЉ ЕЂЕ
Веселин Б . Л екић
БРАТСТВО ЛЕКИЋА
И здавач
Издавачка кућа [К0А10КН Андријевица
З а издавача
Ратко Делетић
Главни и одговорни уредник
Рецензенти
Дарко Јововић
Бранислав-Брано Оташевић
Л ектор
Слободан Чуровић
К ом пјутерска и ликовна обрада

Миомир Крачковић
Ш тампа
„Графокартон” - П ријепољ е
Тираж
400
В Е С Е Л И Н Б. Л Е К И Ћ
К
А н д р и је в и ц а
2006 .
БРА ТСТВО Л ЕК И Ћ А
РИЈЕЧ АУТОРА
отомци Леке Милошева Делетића, дио су ве-

ликог и старог српског племена Васојевића,
(гране Рајевића и Дабетића), српског етноса у
границама Милутина, кнеза од Ножице у Лијевој Рије-
ци до Љешнице и брезојевичке цркве испод Проклетија
добровољно се присајединили са Црном Гором 1854.
године. Од Васа родоначелника Васојевића, па Раја, Да-
бете и осталих све до данас, основно обиљежје им је
било српство, православље и борба за своју отаџбину.
Писање родослова о братству, дошло је као посље-
дица дугогодишњег размишљања, како и на који начин
најбоље сачувати памћење о дјелу својих предака, које је
велико и заслужује да се њихови потомци упознају са
својом прошлошћу, да је сачувају од заборава и да сли-
Једе њихово духовно и национално одредиште и преносе
млађим генерацијама, слиједећи цивилизацијске токове.
Да би се створила цјеловита и свеобухватна слика и
представа о братству, ја сам забиљежио приче, које сам
чуо од појединих братственика, старијих генерација као
и писане изворе из књига које су написали ствараоци о
племену Васојевића. Све сам то објединио наЈедном МЈесту
и направио јединствену слику, колико сам могао да
дођем до писаних трагова. Овим путем имао сам жељу
да на једном мјесту створим, у најкраћим цртама, нај-
вјеродосгојнију и сваком читаоцу јасну и разумљиву
слику о: Васојевићима, Рајевићима, Дабетићима и Ле-
кићима (Делетићима). Био сам свјестан да ћу се срести
5
Веселин Б. Лекик
са доста потешкоћа, јер сам био ускраћен са писаном

ријечи о братству Лекића. Такође, нијесам био у могућ-
ности да дођем до релевантних података од стране
рођака, јер они који су доста знали о братству и брат-
ственицима и били мјеродавни да говоре о овој мате-
рији, одавно нијесу међу живима.
Да би систематизовао све што сам сматрао важним
у склапању братственичког мозаика, прочитао сам мно-
штво књига о васојевићком племену, као и доста родо-
слова и хроника о појединим братствима, наравно оне
које су ми биле доступне и из тог мноштва извукао:
оцјене, мишљења, претпоставке и закључке о племену
Васојевића, а у том склопу и о братству Лекића. У све
напријед написано укомпоновао сам податке до којих
сам дошао на основу сјећања појединих рођака. Брат-
ство Лекића је имало велики број школованих људи и
високих интелектуалаца разних струка и профила у
деветнаестом и двадесетом вијеку, али нико од њих
није оставио ниједну забиљешку о дјелима својих пре-
дака. Да је имало такве и сличне заоставштине, сигур-
но би се на најбољи начин сачувало и вјерно преносило
памћење о незаборавним дјелима својих истакнутих
предака, те сачувало све то од заборава.
Знали су Лекићи, кроз вјекове а и данас знају, по-
томци, Радована и Ђола Лекина, Милована Радованова,
Божине Ђолева, Илије Ђолева, Михаила Милованова,
Вукашина Вукова, Данила Благојева, Радована Лекина,
Николе Благојева и других, да без чувања и поштовања
традиције својих предака, нема напретка нити проспе-
ритета, као праћења и усвајања свих савремених и на-
предних токова, у свим областима живота. Зато сам се
у потрази на сакупљању материјала трудио да што вје-
родостојније и свеобухватније урадим хронику о брат-
6
ству. Одлучио сам да њихова дјела, која се уклапају у

оцјене, о Васојевићима, објединим на Једном мјесту и
отргнем од заборава. Јер све што се не напише, пријети
опасност да се током времена заборави, па самим тим и
нестане и преда се забораву.
Знали су потомци Радованови и Ђолеви вријед-
ности слободе, па су стизали на сва мјеста, гдје се бра-
ни слобода, част и достоЈанство, братства, племена и
отаџбине. Стизали су Лекићи до Солуна, Брегалнице,
Вучјег Дола, Скадра, Букове Пољане, Манастира Мора-
че, Колашина, Бихора, Сутјеске, Козаре, Новшића, Бу-
димље, до далеке Шпаније, гдје су крв лили и животе
остављали, за слободу свог и других слободарских на-
рода. За успјехе, коЈе су постизали у ослободилачким
борбама и на ратним поприштима, одликовани су нај-
већим одличјима: Златним и сребрним медаљама Оби-
лића, Карађорђевом Звездом, орденима Народних херо-
ја и другим признањима.
Због патриотизма одвођени су у казамате, робијали
су у: Скадру, Нађмеђеру, Бодогасону, Њемачкој, Фран-
цуској и другим мјестима.
У мирнодопским временима, давали су свој пуни
допринос у друштвеном, политичком, културном, дипло-
матском, научном и другом животу заједнице, своје отаџ-
бине. Када се све ово свестрано сагледа и све се сабере
на Једно мјесто, долази се до закључка да су нам наши
преци оставили, часне, узвишене и свијетле успомене,
које треба чувати од заборава и користити их као жи-
вотни путоказ, надахњујући потомство њиховим ври-
једностима, како би се макар дјелимично одужили и
захвалили својим прецима.
Текст књиге је обухватио, живу, усмену и писану тра-
дицију: осамнаестог, деветнаестог и двадесетог вијека.
7
Веселин Б. Лекић
Потомцима ове лозе остављам у аманет да дјело на-

ставе, продубљивањем наше традиције, поткријепе ар-
хивским документима, како би будућа покољења знала
ко су, од кога су, кога су имали, и да не забораве тради-
цију, завичај и вриједности својих предака. Лекићи из
млађих генерација су показали за вријеме агресије НА-
ТО пакта на нашу земљу 1999. год., тада се одазвало
позиву, или се добровољно јавило око 20 људи. Овим
чином су показали да су одани свијетлим идеалима сво-
јих предака.
Подаци до којих сам дошао вјеродостојни су, јер су
добијени од најближих сродника у братству, као и из лич-
ног сазнања. Нисам успио да дођем до података о мјесту
живљења и о именима чланова породице једног врло
малог дијела братственика и њихових чланова породица.
Био сам упоран у трагању да дођем до подагака, али нажа-
лост у томе нијесам успио. Нека имена сам навео са на-
димком, јер нијесам могао доћи до правог крштеног име-
на, па се надам неће ми бити замјерено. Увјерен сам да ће
неко од млађих Лекића показати интересовање да допуни
оно што мепи није пошло за руком и на тај начин компле-
тира родослов Лекића. Чини ми се да сам у највећој мјери
успио да сакупим грађу на једном мјесту. Извињавам се
породицама којима нијесам уписао имена чланова њихо-
вих породица, нарочито женска, јер заиста нијесам био у
могућности да дођем до података. Такође, ако неки пода-
ци нису тачни, ја сам их добио од породица и уписао их
као такве. Надам се да ће ова књига наићи на разумије-
вање код братственика, да не заборавимо своју прошлост,
своје претке, кућно огњиште, родно мјесто, завичај.
8
БРА ТСТВО Ј1ЕКИЋА
ПОРИЈЕКЛО ВАСОЈЕВИЋА
асо, од којега воде поријекло данашњи Васоје-
В вићи, појавио се у Лијевој ријеци прије око 400

година. Он се ту доселио по једном предању из
Смедерева, по другом из источних крајева Србије, а по
трећим из Херцеговине. Било које предање да је вјеро-
достојно, Васо је био човјек од угледа са израженим
људским особинама и патриотским осјећањима. Није
без основа предање да се Васо доселио из Призрена, и
да је био великаш и сродник лозе Немањића. Предање
казује овако: Немања а од Немање Радослав, или (Ву-
кан), Р1емањићи славјеногорски, од Радослава Коста-
дин, а од Костадина Васоје (1217-1286) године, давни
предак Васојевића, по којеме је племе добило име,
Васоје је одрастао на двору деспота касније цара епир-
ског, Манојла Анђела његовог дједа по мајци, васпитан
је у грчком духу, а и сам је био ожењен Гркињом. Васоје
је погинуо око 1286. год., имао је сина Стевана, аСтеван
Костадина (другог). Костадин је имао пет синова, Озра,
Васа, Пипа, Ота и Краса. Они су из мјеста које спомиње
предање дошли на Кчево (Чево). Ту су се задржали из-
весно вријеме, а затим су одлучили да наставе пут у
потрази за бољим земљиштем и условима за живот и
коначно станиште. Озро, који је био хром у једну ногу,
како казује предање, није био способан да настави пут,
из тог разлога је одлучио да остане на Кчеву (Чеву) и од
њега су постали Озринићи. Васо Је отишао под Ком на
Ножицу и од њега су Васојевићи. Пипо оде у Пипере и
9
од њега постадоше Пипери. Ото оде у Зету и настани се

између Подгорице и Хумског језера (блата) и од њега су
Хоти који су се полатинили. Красо се насели у Кастрате
и потурчи се те од њега су Краснићи. И Ото и Красо су
се поарбанашили.
Васојевић Стево (1342-1389) године према предању
је син, или унук Васојев и столовао је на Грацу код Зло-
речице (Комска Жупа). Стево је са 4000 Васојевића
учествовао у косовском боју 1389. године и погинуо,
бранећи манастир Грачаницу, гдје му се и данас налази
спомен обељежје.
О родбинским везама, Васојевића, Озринића и Пипе-
ра са једне стране и Хота и Краснића са друге стране,
Валтазар Богишић пише «6/18. јула 1894. године водио
сам разговор на Андријевицу са војводом ЈТакићем Вој-
водићем. Том приликом ми Је рекао, да се Хоти и Крас-
нићи из Албаније рођакаЈу са Васојевићима, Озринићима
и Пиперима, лани су долазили овдје, јер су се свадили са
турском владом». Једни тврде да су Васојевићи настали
на простору комске жупе, и ту засновали своје кућиште.
Касније подижу катуне у Лијевој Ријеци, повлачећи се
испред турске најезде, да би се неки потом опет вратили
на своЈа стара станишта. Васо је столовао у мјесту Градац
(Градац на ријеци Злоречици) и био је ожењен са Речице
испод Кома. Други кажу да је живио на Ножици (Лијева
Ријека) на саставу Ковачевог потока и рјечице Љеваје,
гдје је подигао манастир, своју задужбину.
Професор др Чедо Лучић је на Спасов дан 2004. го-
дине у Краљима бесједио поводом Јубилеја двјесто го-
дина од Првог српског устанка и сто година од изград-
ње цркве Вазнесења Господњег у Краљима. У својој бе-
сједи је између осталог рекао: «Најљудније светосавско
племе, рода Васова, чији су коријени дубоко у Нема-
10
БРА ТСТВО ЛЕКИЋА
њиној земљи, а стабло грање развило диљем некад

широког царства Душановог. Могло би се знатижељни-
ку рећи да се прва васојевићка ватра запалила ту негдје
у андријевичком кругу, ту гдје се рашки витешки мук,
данас зелених боја укршта са поменутим путем, коро-
вом обраслим, до недавно српском расаднику и замуча-
лом Дечанском звонику. Можда баш гдје су злоносни
прекоокеански америкоандери циљали да рушењем
моста задају целокупни ударац народу српском, кога
Јован Цвијић обељежи, као најљепши сој на балканском
полуострву.»
У доба Немањића и послије њих простор данаш-
њих Васојевића је био подијељен на деспотовине, а
послије на жупаније (жупе) и то будимску, комску и
плавску, које су припадале Дечанском метоху. Послије
укидања жупанија стварају се код Срба племена. Она
се (племена) јављају 1160. године. Васојевићи се поми-
њу 1111. године. 1220. и 1330. године у Дечанској пове-
љи, а потом 1444. године у дубровачким архивима. Што
значи да је племе Васојевићи било и у вријеме Васоја и
Васојевић Стева, косовског јунака 1389. године. Посли-
је косовског полома војвода Васо организује племе на
новим основама (племенским) и води га у борбу против
Турака.
Васојевићи су пришли Црној Гори 1854. године и
названи су седмо брдо, или потлашње брдо. Они уносе
своју територију у Црну Гору и прихватају је као своју
домовину. После рата са Турцима 1862. године беран-
ска нахија потпада под турску власт, тако да се тери-
торија Васојевића знатно смањује и тако остаје све до
Берлинског конгреса 1878. године, када се врши једна
мања корекција, те се граница помјера од Трепче према
Беранама па и Виницка припада Васојевићима, одно-
11
сно Црној Гори. То стање остаЈе све до коначног слома

Турског царства, када се ослобађају територије, које су
некада припадале Васојевићима, балканским ратовима
1912. године.
Дакле, њихове границе су од давнина, и оне су не-
промијењене послије родоначелника Васа, према Васо-
јевићком закону од дванаест тачака, односно у грани-
цама Милутина кнеза. Сви Васојевићи славе Немањић-
ку славу Аранђеловдан (Архангел Михаило). Сва брат-
ства стоје у петнаестом пасу сродства, нисходеће лини-
је према свом родоначелнику Васу.
Васојевићи су данас велико и јако племе, они су по
свом насељу захватили сем Лијеве Ријеке и десну обалу
Таре до Колашина, притоку Дрцку, Полимље (Горњи
Васојевићи). Када су се селили преко Кома и почели
насељавати око ријеке Злоречице, тада су почели доби-
јати облик већег племена. Тада су добили и свог вој-
воду у седмом пасу Васовог потомства, који је код Ту-
рака важио као кнез Злоречки, јер тада није било
НахиЈе злоречке већ су били Злоречани и Љеворечани.
Први племенски војвода је био Милутин Раичев,
други поп Катана, трећи Ђека Бојовић, четврти Вуксан
Бојовић, пети Иван Кујо Обадовић, шести Лакић Новов
Кастратовић, седми Вуксан Лакићев, осми Симо Лаки-
ћев Војводић, девети Стојан Симов, титуларни, десети
Миљан Вуков Вешовић, једанаести Лакић Симов Вој-
водић и дванаести Гавро Миљанов Вуковић (почасни).
Пет првих војвода припадали су осамнаестом вијеку и
важили су као кнезови а шести као стварни војвода,
којег су Турци признавали, био је Лакић Новов Кастра-
товић, који је владао до 1838. године. Лакића је насли-
једио његов син Симо, који је управљао нахиЈом пуних
двадесет година, и оставио је способну да приђе Црној
12
Гори Књазу Данилу, пише Милош Велимировић у књи-

зи «Васојевићко племе» (друго издање) «Комови» 2004.
године. Васојевићи су се увећавали и насељавањем
проширили до Рашкова Гувна и Ивовика. Турцима нису
плаћали данак, за разлику од других племена. Живјели
су у сталним сукобима са сусједима. Тако једном при-
ликом Кучи доведу Турке у Лијеву Ријеку, те све попале
и униште а становништво растјерају на све стране, а
оно се није враћало на своја огњишта. Неки осташе за
сва времена ван Лијеве Ријеке, као Караџићи у Дроб-
њаку, Ђуровићи у Дупилу (Црмничка нахија), Дабе-
тићи Мораковци у Моракову (Никшићка Жупа), Бојићи
у Горњој Морачи и други, али и даље нијесу плаћали
порез Турцима. Турци су неколико пута, са јаким фор-
мацијама, нападали Васојевиће у Лијевој Ријеци и На-
хији, како би их присилили на послушност и покор-
ност, што Васојевићи никада нису прихватили. Да су
Васојевићи били у сукобима са сусједним племенима,
свједоче и стихови које је написао Пејо Станојев, Бра-
тоношки првак, који се жали Турцима на Васојевиће.
„Протужио Станојевић ПеЈО

Од племена од Братоножића,
Па се жали цару у Стамболу.
Султан царе огријало сунце,
Ја сам дошо теби од невоље,
Од зулума од Васојевића.
Што но мени зулум учинише,
Царске џаде нама одузеше.
Одузеше воду на Ножицу,
Узеше нам зелене ливаде,
Кад ни дође вакат за планину,
На планину ми не издижемо....”
13
Због мјеста и улоге Васојевића у Црној Гори и њихо-

вог учешћа у укупном животу Црне Горе, као и учешћа у
свим ратовима против Турака, које је водила Црна Гора
стоји становиште васојевићко. Црна Гора нема ништа
више на бојном пољу од Васојевића: «Васојевићи немају
под оком само Рашку област, него стижу до приморја,
Цетиња, до Херцеговине и Дурмитора.»
Васојевићи су у државном смислу она вила са Комо-
ва, чија су оба крила златна, која су пјесника инспи-
рисала да напише стихове:
„У Комове наше свете
Гдје орлови српски лете,
Гдје је соко, гдје је вила
Оба су јој златна крила.
Једно крило знат’ се мора,
Име му је Црна Гора.
Друго крило што но сија
Име му је Србадија.”
(Епске пјесме из Васојевића)
Васо је имао три сина: Раја (Рао), Новака и Мија, па
се Васојевићи дијеле на: Рајевиће, Новаковиће и Мијо-
мановиће.
Рајо је имао три сина. Ђура од којег су ЈТопаћани,
Даба од којег су Дабетићи и Угљешу (Ковача) од којег
су Ковачевићи. Од ових пет племена постала су сва
мања братства. Од Лопаћана: Радуловићи, Милошеви-
ћи, Караџићи, Голубовићи, Стојановићи, Бојовићи,
Лабани, Чукићи, Ђукићи, Марсенићи, Вулевићи, Вуки-
ћевићи, Нерадовићи и Фолићи.
Од Даба (Дабетићи): Дабетићи, који су задржали
заједничко презиме, Делетићи, Лабовићи, Вулинићи,
Лазаревићи, Гарчевићи, Лашићи и ЈЈалићи.
14
БГА ТСТВО ЛЕКИЋА
Од Угљеше (Ковача): Ковачевићи, Кастратовићи,

Ђуришићи, Дедовићи, Обадовићи и Ђиновићи.
Од Новака (Новаковићи): Бабовићи, Драговићи,
Бакићи, Рачићи, Ћулафићи, Оровићи, Томовићи, Раду-
новићи, Прашчевићи, ЈТакушићи, Дујовићи и Радевићи.
Од Мија (Мијомановићи): Зечевићи, Делевићи, Раб-
љани, Масловарићи, Фатићи, Губеринићи, Стијовићи и
Вукићевићи. У осамнаестом и првој половини девет-
наестог вијека, племе ВасоЈевићи је поред Мојсије Зече-
вића имало велики број истакнутих личности: Сима
ВоЈводића, Вуксана Мару, Нова Пантовића, Сава Вуки-
ћевића, Сима Раичевића, Радована Лекина, Делетића
(Лекића), Сава Поповића, Мића Акова, Вукашина Баки-
ћа, Мину Шошкића, Панта Сајчића, Гаврила Протића,
Милосава Јоксимовића, Мила Митрова, Мила попа
Бојовића, и др.
Због сталних притисака и упјена, од стране Турака,
у циљу спасавања својих породица и опстанка, нека
васојевићка братства су се турчила, као: Ђукићи, Гарче-
вићи, Фатићи, Ћулафићи, Чукићи и други. Године 1822.
Васојевићи су жестоко потукли Турке, након чега игу-
ман Мојсије Зечевић почиње активности на повраћај,
потурчених Васојевића у православље. У том врло важ-
ном послу, по Васојевиће, имао је велику подршку од
стране одметнутих хајдучких група које су дјеловале у:
Љубаштици, Вељем Брду око Комова и Бјеласице, под
вођством, надалеко чувених хајдучких харамбаша:
Радована Лекина - Делетића (Лекића), Мића Акова и
Милосава Јоксимовића. (Марко Вујачић, „Црногорски
и херцеговачки јунаци”, књига 4, страна 90).
15
Веселин Б. ЈЈекић
ТЕРИТОРИЈА ВАСОЈЕВИЋА
асојевићи се дијеле на Горње и Доње Васојевиће.
В Горњи су са Комовима до извора Таре, испод

Магешева и на горњем ЈТиму, до Виницке. Доњи
Васојевићи су, долином Лима, испод Виницке, до
Тифрана и Љешнице. У горњим Васојевићима, према
земљишном положају, разликују се два дијела: предио
од Вјетерника па до Трешњевика и Лијева Ријека са
Барама Краљским и Врањештицом.
Васојевићи су највеће српско племе, не само у
Црној Гори него у свим српским земљама. Треба знати
да сви који живе на теритотији Васојевића, нису Васо-
јевићи, већ ту има и Србљака, Ашана, Шекулараца и
дошљака. Књаз Никола Петровић је у испјеваном Васо-
јевићком колу између осталог рекао:
„Васов трагје једрог здравља,
и лијепих црта лица.
Он је стожер Рашкој земљи,
И китна јој перјаница...”
Поједини прваци Васојевићки, имали су велики
углед у читавом српству, и били на високим положа-
јима, државним, војним и духовним. Први патријарх
Српске православне цркве, после Косова, био је
Димитрије из братства Ђукића, Васојевић из Лијеве
Ријеке. Поред овог Васојевићи су имали још попа
Катану Ковачевића, великана духовника, Мојсија Зече-
вића, игумана манастира Ђурђеви Ступови и војводу
16
Миљана Вукова с Лопата из Лијеве Ријеке, (професор

Ђукан Јоксимовић, у књизи «Лик и дјело игумана
Мојсије Зечевића и архимандрита Никодина Зечевића).
Братство ове групе, потиче од најстаријег Васова
сина Раја (Рао) и по њему носе име Рајевићи.
Према предању, о доласку јунака са Косова, Сиби-
љанин Јанка (Хуњади) Јанко од Сибиња, водио је са
собом Бановић Секула, како предање каже Васовог
сестрића, који је био рањен, тешко. Да ли у боју са Тур-
цима, да ли у неком успутном сукобу, са нападачима.
Бановић Секула је водио и мазге, натоварене потреб-
ним стварима а на три је било натоварено благо. Рање-
ни Васов сестрић је остао извјесно вријеме у Лијевој
Ријеци, гдје се лијечио. Лијечење није успјело, већ је
умро и сахрањен је на Ножици покрај цркве. Са њим је
сво вријеме до смрти остао и Сибињанин Јанко, којег
су Васови синови лијепо даривали, неко сабљом а неко
пушком. У међувремену Турци су напали на Васову кућу,
синови су устали у одбрану свог огњишта. Били су
принуђени да узму даровано оружје, од Сибињанин
Јанка и употријебе га у одбрани. Рајо није хтио узети
сабљу коју је даровао Секули. Бановић Секула је био
ганут овим Рајовим гестом, па је прије поласка рекао
«Дабогда вазда сабљу носио и вазда племену глава био
и браћа ти јунаци били и бог вам заједно помогао,
потомци вам се свима множили и Косово светили, а од
тебе се вође народа рађале.» (Милош Велимировић).
17
РАЈЕВИЋИ
д три, широко разграната братства, што чине

I 1 заједно племенски род Васојевића, Рајевићи су
V / најјача група у племену, са највише племенских
звања: кнезова, војвода, свештеника, патријарха, гене-
рала, дипломата, предсједника, академика, ректора уни-
верзитета, научника из свих области, Народних хероја и
других. Истакнута карактеристика Рајевића је господ-
ство и власт. Грана Рајевића је највише разрођена,
сачињавају је три огранка од три Рајова сина: Ђуро, од
кога су ЈТопаћани, Дабо, од кога су Дабетићи и Угљеша,
Демир (Ковач) од кога су Ковачевићи.
ЈТопаћане чине сљедећа братства: Алексићи, Б ојо-
вићи, Боричићи, Вешовићи, Васовићи, Вуканићи,
Вугделићи, Вукашиновићи, Вукотићи, Вукићевићи,
Вулевићи, Голубовићи, Ђукићи, Ђоковићи, Зулевићи,
Ивановићи, Јелићи, Јовановићи, Караџићи, Киковићи,
Лабани, Лалевићи, Маријановићи, Марковићи, Нера-
довићи, Нововићи, Поповићи, Перовићи, Пајовићи,
Павићевићи, Радовићи, Радивојевићи, Радосављевићи,
Радуловићи, Радуновићи, Раичевићи, Ракетићи, Сако-
вићи, Спасојевићи, Томовићи, Угреновићи, Фолићи,
Чукићи и Џикнићи.
Дабетиће, чине следећа братства: Арсенијевићи,
Гарчевићи, Дабетићи, Драгојевићи, Ђекићи, Журићи,
Зоњићи, Ивановићи, Којићи, Кубуровићи, Лабовићи,
Лакићевићи, Лалићи, Лашићи, Лазаревићи, Лекићи,
Мирчићи, Митровићи, Нововићи, Осмајлићи, Протићи,
18
Радуновићи, Рајовићи, Станићи, Станисавићи, Илићи,

Ћировићи, Перовићи, Вукићи, Арсовићи, Милићевићи,
Делетићи, Ћоровићи, Маројевићи, Мушикићи, Драгни-
ћи и Вуксановићи.
Ковачевиће чине сљедећа братства: Аковићи, Алек-
сићи, Бацановићи, Брадићи, Војводићи, Вуксановићи,
Вулићи, Дедовићи, Ђиновићи, Ђуришићи, Зекићи, Јо-
јићи, Тајићи, Миловићи, Кастратовићи, Јукићи, Ката-
нићи, Мартиновићи, Мићовићи, Новшићи, Обадовићи,
Оташевићи, Савићи, Симоновићи, Станићи, Ђуркови-
ћи, Маријановићи и Микетићи.
Друга велика братственичка група су Новаковићи,
од Новака другог Васовог сина и чине је сљедећа брат-
ства: Миликићи, Радевићи, Томовићи, Мујовићи, Кићо-
вићи, Лакушићи, Рачићи, Јелићи, Вукићи, Асановићи,
Мишовићи, Пантовићи, Зековићи, Малевићи, Ивано-
вићи (Слатињани), Дујовићи, Марнићи, Бакићи, Драго-
вићи, Ћулафићи, Мимовићи, Аџићи, Бабовићи, Вуко-
вићи, Радојевићи, Оровићи, Кочановићи, Бандовићи,
Радосављевићи, Вукадиновићи, Ђековићи, (Бутрићи) и
Матовићи.
Трећа, такође велика група, заједничког стабла су
Мијомановићи. Мијомановиће чине сљедећа братства:
Делевићи, Цемовићи, Јоксимовићи, Мићовићи, Ћера-
нићи, Марковићи, Зечевићи, Сајчићи, Масловарићи,
Дубаци, Губеринићи, Турковићи, Фатићи, Нововићи,
Мишковићи, Вуковићи, Лепосавићи, Ђерковићи, Вуче-
љићи, Савовићи, Вујовићи, Стијовићи, Ћорци, Бајићи,
Малишићи, Недићи и Крушчићи.
Једним, овако кратким приказом о племену, лакше
је уочити, природне везе између братстава са племе-
ном. На овај се начин лакше и вјеродостојније говори,
о Лекићима, као дијелу племена, грани Рајевића, одно-
19
Ш& ое лт т Б .М<етшк
сио №еговој групи Дабетића. Самим тим намеће се

шсопгреба, да дамо један шири нриказ о Дабетићима,
тајји су сж тавни дио Лекићи.
20
БРА ТСТШО' ЛЕК ИЂА
ДАБЕТИЋИ
° Ј е други велики огранак Рајевића, који носе име
Т по Дабу (Дабети, Дајбогу) сину или унуку Рајову,

а унуку, односно праунуку родоначелника Васа.
Према сазнањима, родослов Дабетића иде овако: Дабо
(Љиљан, Селак), Радослав, Дабо, Раич, Стево, Никола
Оташев Селак, Смиљ Дабетић из народне пјесме «Три
сужња», Дабиж, Дабиживић Дабетић. Ово презиме је
дошло по словенском богу, да)бог, ижи Дабо, даље идј,е
редом: Дајбог, Дабиж, Дајош; Дабижов, Дабот Дабега.
Дабетићи.
Васојевић Стево је син Васојев, Дабетић^ косовски
јунак и војвода. Да је од лозе Дабетнћа постоје народаа
предања и епске пјесме.
Дабо је имао пет синова од којих су се намнсхжила
данашња братства Дабетића.. То су: Дабетаћи у Лијевој
Ријеци и у Нахији, који и данас држе егаро братстве-
ничко презиме. Дслсгнћи. који се дијеле на: Лекићс.
Ђекиће, Нововиће, Рајовиће,, Вукиће и Мирчнће. Лабо^
виће, који се диЈеле на: Ђировиће, и Перовиће Лазаре-
виће, који се дијеле на: Станисавиће, Илиће, Радуно-
виће, Кубуровиће и Осмајлнће. Вулинићи, који се дије-
ле на: Зоњиће, Драгојевиће, Ивановиће (војји се у ужем
дијеле на Бакиће и Рајовиће) из Сјеножета. Тажхђе Дабе-
тићима припадају и: Арсенијевићи, Бротаћи, Вукса-
новићи, Лакићевићи, Станићи, Лаиићи, Осгојићи, Ла-
шићи, Журићи. Којићи, Митровићи, Палевићи и I арче
вићи, православни и муслимани.
21
Дабетићи су насељени, претежно у Лијевој Ријеци,

Краљима и Присоји а у доњим Васојевићима у Доњој
Ржаници. Дабетића има и изван племена, Жупа (Ник-
шићка) гдје живе: Ћоровићи, Маројевићи, Мушикићи и
Драгнићи у селу Мораково. Они су се из Моракова
раселили по Србији (Шумадија), највише их има у
Орашцу, гдје их сада има око 250 кућа. Нека су се од
ових брастава разродила више а нека мање, а стоје међу
собом у ближем или даљем сродству, али се у односу
према другима означавају својим општим презименом
Дабетићи, које је настало по заједничком претку Дабу.
За Даба се тврди да је живио у старини Васојевића.
Име Дабо и презиме Дабетић налази се у нашим старим
именима и презименима. Дабо је име мушко и то хипо-
користик од Дабижав (од Дабо Дабог), које се налази на
споменицима из тринаестог и четрнаестог вијека. Де-
чанска хрисовуља и хрисовуља Стевана Душана) у
четрнаестом вијеку. У поменутим хрисовуљама споми-
ње се и Смиљ Дабетић.
Старина Дабетића је у Лијевој Ријеци, село Ками,
одакле су се умножили сви огранци Дабетића, и има их
у свим мјестима Васојевића: у Врањештици, Лијевој
Ријеци, Барама Краљским, Краљима, Присоји, Цецу-
нима, Машници, Мурину, Мојковцу, Грачаници, Шеку-
лару, Доњој Ржаници, Беранама и другим мјестима.
Има их велики дио расељених по Црној Гори и Србији
и другим крајевима. Братственици су се расељавали са
својих огњишта, из економских и других животних раз-
лога, а ријетко који због каквих размирица, међу собом,
или са сусједима.
Село Ками сиромашно, каменито и тијесно, није
могло да пружи никакве услове за било какво живљење
и за напредак становништва, које је ту живјело, због
22
чега је расељавање почело још у давно доба, прије 320

до 350 година. Расељена братства рачунају од првих
предака до тринаест пасова, а казују у свим новим
насељима остатке староседилаца.
У Краљима су измијешани са Ковачевићима, по-
негдје и са браствима других група. Братства Дабетића
су јако повезана међусобом презименом од прије 370 до
470 године, те су везе толико јаке да се и данас осјећају
као право рођаштво, па из било којег мјеста да су, они
се рођакају, и одржавају тијесне везе. Неки и данас
носе ово презиме и држе га као братственичку ознаку и
не мијењају га. И поред велике разгранатости и међу-
собних диоба, по братствима и огранцима, још се ника-
ко не удаљавају једни од других, држе се заједнице, и са
онима који су још и прије 230 година примили ислам и
такви и до данас остали (пише Јагош Вешовић у књизи
«Племе Васојевићи»).
У Доњој нахији такође знају за везу са Лопаћанима
и са Ковачевићима са којима се својатају по жици од
РаЈа, као гране на заједничком стаблу Рајевића. Дабе-
тићи су мирне нарави и погодни за лако комуницирање
са другима. Готово у свим временима, од постанка па
до данас, давали су истакнуте личности на свим пољи-
ма, друштвенополитичког, културног, и научног живо-
та. Увијек су били спремни да се одазову позиву за
одбрану своје домовине и свог достојанства, и у свим
приликама испољавали велики патриотизам и личну
храброст. Главарство из овог братства носили су Про-
тићи и Лекићи. Истицали су се: мудрошћу, храброшћу,
памећу и љепотом.
23
БРАТСТВО ЛЕКИЋИ
екићи су Васојевићи, дио гране Рајевића и Дабе-
Д тића. Потичу од Делетића, прије око 220 година.

Радован и Ђоле, синови Леке Милошева, прези-
вали су се Делетићи, па су се касније прозвали Лекићи,
по свом оцу Леки. Лека је син Милоша Делетина, жи-
вио је у селу Ками у Лијевој Ријеци, гдје је и сахрањен.
Село Ками је сиромашан простор, оскудан са обради-
вим земљиштем, пренасељено, и није омогућавало ни
основне услове за нормално живљење. Област Васо-
јевића је имала око 400 кућа Дабетића, каже Р. Вешо-
вић. Из напријед наведених разлога почело је расе-
љавање из села Ками, као и из осталих села која су била
насељена Васојевићима. Рачуна се да су до првих
предака, који су тамо дошли (у Лијеву Ријеку) око девет
до десет пасова. У Краље су се доселили скоро сви
Дабетићи. Делетићи су у Краље дошли прије 200
година. Делета је имао пет синова, њихова имена нису
забељежена, зна се толико, према писању Вешовића а и
из других извора, да се најстарији син Делетин звао
Милош, који је живио у селу Ками. О браћи Милоше-
вој, као што сам навео, не располажем никаквим
изворним подацима, нити знам како су се звали.
Милош је имао шест синова: Јована, Милована, Вула,
Панта, Леку и Ђеку. Због тешких услова за живот у
селу Ками, најстарији син Милошев Јован са браћом:
Вулем, Милованом и Пантом, доселио се у село Краље
(када не зна се) на мјесто звано Под. Делетин син
24
Милош остао је са синовима Леком и Ћеком у селу

Ками, гдје је живо до смрти. Лека, Милошев син је
такође остао да живи са својом породицом у Ками
(Лијева Ријека), тамо је и сахрањен као и отац Милош.
Претпоставља се да је Лекину судбину доживио и брат
му Ђека. Лекини синови, Радован и Ђоле су одлучили
да се одселе из села Ками, и населили су се у Вељем
Брду (Баре Краљске). Браћа Радован и Ђоле су се
извесно вријеме, са породицама задржали у Вељем
Брду. Касније су се населили у Краље, код рођака.
Задуго се нису могли смирити, јер су четовали (хај-
дуковали). Послије су се населили у Заград (данашње
Беране), према Бихору. Недуго по досељењу сваде се са
бегом Ћоровићем и поново се врате у Краље, гдје се
стално настане.
Лекићи су прешли са Лопата прије око 200 година.
По коначном насељењу у Краљима, рођаци Делетићи
су отишли из Краља и населили се у Грачаницу и
Шекулар. Но без обзира што су Делетићи отишли у
друга мјеста, везе братственичке са Лекићима се нису
прекидале, тако да се то и данас наставља. У књизи
«Племе Васојевићи», од Јагоша Вешовића пише: „Ле-
кићи су јако братство, које је давало прваке у Васоје-
вићима. Лекићи су имали са Цетињем јаке везе преко
Љеворечких првака. Једном приликом страдали су као
таоци у Скадру. Радован Лекин је био паметан човјек,
уживао је велики углед у свом крају и у племену. Био је
један од првака у Васојевићима. Помиње се у Кара-
ђорђевом походу до Васојевића, Суводолу код Сјенице
и да је добио барјак из Карађорђеве руке, учестовао је
и у бици на Вучјем Долу”. Вешовић у својој књизи
помиње и Милована, племенског капетана, Божину
Ђолева комаданта Краљског батаљона и друге.
25
Ђоле Лекин, Радованов млађи брат спомиње се као

истакнути јунак у Васојевићима и Црној Гори. Уче-
ствовао је у ратовима против Турака, и испољавао
храброст и ратничку вјештину, а по успостављању вој-
ничке организациЈе у Васојевићима, постављен је за
стотинаша. Погинуо је при првим покретима Васо-
јевића према Бихору, у борби са Турцима. Ту су поги-
нули многи Васојевићи међу којима и 14 Краљана.
Ђоле је погинуо са Томом Јојиним, Јојићем, неки изво-
ри кажу на Јасиковцу. Сахрањен је код манастира
Ђурђеви Ступови, гдје му се и данас налази обиљежје.
Поред Радована и Ђола Лекина Делетића у брат-
ству је било још истакнутих братственика, као што су:
Милован Радованов најмлађи син, који је био један од
првих перјаника у Васо-
јевићима, а потом је по-
стављен за племенског
капетана. Илија Ђолев,
Стотинаш официр, који
се истицао у борбама и
командовању, уз Миља-
на Вукова. Михаило, Ми-
лованов син, племенски
капетан, који је уживао
углед и поштовање у
братству и племену Ва-
сојевића. Божина Ђолев
комадант батаљона. Да-
нило Благојев, генерал-
пуковник, народни херој
и други.
Братство Лекића је у
Божина Ђолев, командант двадесетом вијеку дало
Краљско I батаљона велики број интелектуа-
26
БРА ТСТВО ЛЕКИЋ А
лаца, школованих људи,

из свих области друш-
твеног живота: правни-
ка, професора, учитеља,
љекара, официра, духов-
ника. Овдје треба иста-
ћи: Вукашина Вукова,
Данила Благојева, Нико-
лу Благојева, Ивана Вук-
санова, Радована Лекина
(млађег), Вељка Миља-
нова, Тодора Миловано-
ва, Пунишу Милутино-
ва, Богдана Новакова,
Александра (Лека) Уро-
шева. У „Мемоарима Гав-
ра Вуковића се истиче да
је војвода Миљан Вуков,
Данило Благојев, народни
припремајући се за уста-
херој, Тенерал-пуковник ЈНА
нак против Климента,
имао доста отпора у племену Васојевића. Страховало
се да акција неће успјети, те да ће Турци прибјећи
одмазди, све попалити и уништити. Војвода се није
много освртао на претпоставке, већ Је био упоран у
својој намјери, нарочито када је међу првацима Васо-
јевића, наишао на пуну подршку и одобравање од стра-
не Лекића: Радована, Ђола, Милована и других Одлука
о дизању устанка донесена је у кући Ђола Лекина, на
Главици (Краље).
Братство Лекића је у свим ратовима имало истак-
нуте братственичке и племенске прваке, како у рато-
вима и на бојном пољу тако и у свим видовима мирно-
допског живота. Лекићи су узели учешће у свим битка-
ма, гдје се бранила отаџбина и слобода свог народа. У
27
Другом свјетском рату Лекићи су изгубили око 29

својих братственика, који су погинули или нестали. У
вријеме агресије НАТО пакта на Савезну републику
Југославију, око 20 Лекића се одазвали позиву, или се
јавило добровољно, да пруже оружани отпор агресору,
до којег на сву срећу није дошло. Генеологија Лекића
изгледа овако: Стефан, Зоран, Радован (Бајо), Раде,
Гавро, Радоња, Радован, Лека, Милош, Делета, Отмич,
Шаран, Марко, Дабета, Раслав, Рајо и Васо. Братство
Лекића се доста разродило, има и око 130 домаћин-
става. Братство је старо око 220 година. Жеља за ства-
рањем бољих услова за живот, као и за школовањем и
усавршавањем одвела је велики број Лекића, као и из
других братстава у мјеста ван свог завичаја, и родног
краја. Данас Лекићи живе широм Црне Горе и Србије,
као и у другим државама. Има их: у Београду, Про-
купљу, Лесковцу, Младеновцу, Крагујевцу, Суботици,
Брусу, Подунавцима (Г. Грачац), Лозници, Новом Саду,
Подгорици, Котору, Херцег Новом, Цетињу, Колашину,
Андријевици, Беранама, Краљима, Барама Краљским
(Осоја), Врањештици, Загребу, Ријеци, ЈБубљани.
Доста Лекића живи у иностранству, на привременом
раду у: Њемачкој, Данској, Француској, Канади, Швај-
царскј и другим крајевима.
Слободно се може из историје братства Лекића
извући закључак, да Је братство Лекића, преко својих
истакнутих првака обиљежило вријеме у којем живи,
од постанка па до данашњих дана.
Лека Милошев Делетић је живио у селу Ками у
ЛијевоЈ Ријеци. Имао је синове: Радована и Ђола, да ли
је имао кћери није познато. Његови синови су про-
мијенили очево презиме и прозвали су се Лекићи, по
имену свог оца Леке. Једно вријеме су се и они прези-
28
БРА ТСТВО Ј1ЕКИЋА
вали Делетићи. Лекића има и на другим мјестима у

Црној Гори, као у: Ђулићима и Цецунима. Ти Лекићи
потичу од Драговића и нису у блиским родбинском
везама са Лекићима из Краља. Лекићи из Шекулара,
такође нису у родбинским везама са нама. У старој
Црној Гори (Црмничка нахија) Лекића има у Комарну,
Буковику и Сеоцу. Они са нама немају никакве род-
бинске везе, нити међусобно.
Радован Лекин, Делетић (Лекић) живио је у осам-
наестом и деветнаестом вијеку. Као што сам напријед
навео доселио се са својим братом Ђолем из села Ками
(Лијева Ријека) у Веље Брдо. Након извјесног времена
одселили су се у Заград, код Берана, а затим се досе-
лили у Краље, на Под, гдје су остали за стално да живе.
Од ране младости се истицао храброшћу и јунаштвом,
као и чојством, па је из тих разлога заузимао истакнуто
мјесто у братству и племену. Звали су га памтиша Радо-
ван Лекин. Одликовао се и физичким особинама, па је
једном приликом излазио са турске стране на мегдан
Лазару Мутапу. Лазар Мутап је потукао све Турке, који
су му изашли на мегдан. Турци су му на крају супрот-
ставили Радована Лекина. Лазар га је препознао да није
Турчин, па га је упитао: «Јеси ли олџија, или нагон-
џија». На то му је Радован одговорио да је нагонџија.
Мутап га је одгурнуо и ослободио га од мегдана.
Устанак Карађорђа Петровића 1804. године у
Васојевићима је имао снажног одјека. Спремало се пле-
ме да помогне своме вођи, у борбама противу отоман-
ске империје. Тада је Карађорђу пошла депутација
Васојевића, коју је предводио Нићифор Бојовић. Поред
њега у депутацији су били и: Глигорије Младеновић,
Радуле Ђиновић, Никола Сајчић, Радуле, кнез Јова Та-
дић, Вуксан Војводић, Радован Лекин Делетић (Лекић),
29
Стефан Саковић, Павле Бакић, Божо Вешовић, Величко

Томашевић и други. После разговора са Карађорђем,
који је примио депутацију, Карађорђе Је именовао
војводе: Рака Левајца и Чолак Анта и послао их у Васо-
јевиће. Са њима је пошао и Хаџи Продан Глигоријевић,
са 700 војника. Карађорђе је пошао за Нови Пазар. Са
српском војском, пођу Васојевићки прваци и остали
брђани. Као Карађорђев изасланик Радован Лекин
Делетић (Лекић) уз помоћ својих саплеменика, довео је
на Ситну Луку као и на Превију поменуте војводе
Првог српског устанка (М. Остојић, „Васојевићи у оно-
мастици”ј).
Карађорђе је при сусрету са Васојевићким прва-
цима, на Сувом Долу, а други причају да су то његове
војводе, раздао барјаке брђанима. Барјаке су добили:
Алекса Краговић из Петњика, Радован Лекин, Делетић
(Лекић) из Краља, Величко Томашевић из Лужца, Радо-
ван Вулевић и Зарија Чукић из Трешњева, Милош С.
Вешовић из Лијеве Ријеке, Перко Пешић из Горњих
Села, Драго В. Лалић из Цецуџа.
Радован Лекин Делетић је био у сталним везама са
васојевићким првацима. Преговарао је са Турцима о
виталним питањима за српски народ. Био је пресуди-
тељ од стране српског народа код Турака, и у блиским
везама са, игуманом Мојсијем Зечевићем и стално
учествовао у договорању и доношењу важних одлука,
са истакнутим племенским првацима, од интереса за
Васојевиће и васколики српски народ. Радован је дао
пуни допринос у активностима, са Мојсијем Зечеви-
ћем, за повраћај поисламљених Васојевићау претходну
православну вјеру. Када су Васојевићи 1822. године
успјешно потукли Турке, велику помоћ су имали од
истакнутих јунака у хајдучким групама, које су пред-
30
водиле хајдучке харамбаше: Радован Лекин, Мићо Аков

и Милосав Јоксимовић. Ове групе су дјеловале, око
Комова, у Љубаштици, Вељем Брду и око Бјеласице.
(Марко Вујачић, Црногорски и херцеговачки јунаци
књига бр. 4 стр. 90). У вези са сретањем Карађорђа
Петровића, код Суводола говори и Прота Милош Вели-
мировић под насловом «Краљска школа и учитељи у
долини Лима 1860-1870 године». Због сложених поли-
тичких и других односа са Турцима, као и неслоге међу
васојевићким првацима, а у циљу превазилажења на-
стале ситуације, на скупштини васојевићкој, Мојсије
Зечевић и кнез Никола Васојевић, предложили су
Радована Лекина за васојевићког војводу, јер се нијесу
слагали са вођењем политике од стране војводе Сима
Војводића. Због затегнутих међусобних односа, није
дошло до сагласности, већ је замало дошло до крво-
пролића, које је војвода Симо спријечио распуштањем
скупштине.
Радован Лекин је био заговорник присаједињења
Васојевића Црној Гори. Када се Карађорђе обратио,
писмом Њ егошу 1 ради договора око присаједињења
Васојевића Црној Гори, у циљу пружања заједничког
отпора Турцима, у лимској долини он између осталог
каже:
«Код мене су тристотин вјерних јунака,
код мене је Лекић Радоване,
што лијевом сече на мегдану,
један носи болту за појасом,
и све чека пашу Пећанина,
Нуман пашу, љутога крвника,
да му болтом удари у главу,
и он ти је негдје од Комова.
Одакле је Мутапе војвода,
31
и окле је Лекић Радоване,

Шапоња га зову Васевићи,
биће да је јунак од мегдана.»
Радован Лекин, својим мјестом у Васојевићком
племену, створио је простор за његово трајање и неза-
борав. Радова Лекин је био поборник дизања устанка у
Васојевићима, заједно са Мојсијем Зечевићем и вој-
водом Симом Кастратовићем и другим васојевићким
првацима и главарима. Водио је чете за ослобођење
Васојевића.
На свеопштој Скупштини Васојевића, када је вери-
фикован (поново потврђен) васојевићки закон од 12
тачака из времена Милутина кнеза, поред игумана Мој-
сија и војводе Сима Кастратовића био је Радован Лекин
Делетић са другим главарима, и залагао се за његово
спровођење.
Турци су на све могуће начине настојали да угуше
незадовољство народа. Мислили су да је најбољи начин
да их умире тако да им ликвидирају вође и прваке и на
тај начин народ обезглаве. Једном приликом Ђул бег
Шабанагић је смислио да позове истакнуте Васојевиће,
под изговором да им је скадарски везир послао дарове,
да им их подијели. Они су се одазвали позиву Ђулбега
и окупили се код његовог чардака у Беранама. Ђулбег
је са својим сарадницима дочекао ВасоЈевиће, прире-
дивши им гозбу и весеље. Ту се јело и пило, веселило,
вријеме је пролазило али дарови нису дијељени. То је
игумана Мојсија Зечевића зачудило, па је рекао Радо-
вану да извиди ситуацију и сазна о чему се ради. Радо-
ван је прешао у авлију, прошетао се и тада му Је ага
Крушић, дао знак да приђе ближе и саопштио му шапа-
том: «Радоване, црни каурине, за вас нема других
дарова осим конопа на којима ћете сви до сјутра
32
скапати». Радован је пришао Мојсију и саопштио му о

чему се ради. Турци су наставили са пијанчењем и
почели збијати шале и смијати се на рачун Мојсија
Зечевића и Радована Лекина. Један је Турчин иронично
добацивао, како би брада и бркови игумана Мојсије и
Радована Лекина, личили на угажену маховину, када би
их полили кисјелим млијеком. ТадаЈе Мојсије дао знак
Радовану, рекавши му: «Магла, магла Радоване». Радо-
ван је пренио Милети Радојеву Зоњићу, попу Вукашину
Поповићу, из Заграђа и још неколицини, да треба да се
спасавају, тј. да бјеже. Милета је почео да им пребацује,
говорећи: «Ви сте страшљивији од свих нас овдје, ви
бјежите а ми нећемо бјежати од пијаних Турака».
Радован је узео гусле и запјевао:
«Од вранова и гавранова,
узлећући небу под облаке,
сури орле кад загракћу вране,
из долине планини се мани.
Јер је твоја, сури орле мати,
висок бријег и бријест крстати.
Крсташ орле кад ти мука дође,
разви крила да те мука прође.
Лети горе, шума ти је мајка,
да те у њој вишња срећа прати,
разви орле своја сура крила,
дозивље те из планине вила.
Побратиме тешка ти је слика,
када крава узјаше на бика».
Игуман Мојсије Зечевић, Радован Лекин и Милосав
Јоксимовић с л ј о ш двојицом избјегли су из чардака, на
коњима и побјегли пут манастира Ђурђеви Ступови,
гдје су се склонили и спасили. Ђулбег је задржао прео-
33
сталих седам васојевићких првака, сјутрадан их пове-

зао конопима и све их је постријељао својом руком.
Затим је прешао преко Лима, Побјеника и Навотине
према Шекулару а одатле према Плаву. Ђулбег се кас-
није осветио игуману Зечевићу, спаливши му манастир
Ђурђеви Ступови (ово се збило 1825. године М. Вуја-
чић, „Црногорски и херцеговачки јунаци”). Ђулбег Ша-
банагић је био врло лукав а много му је сметао игуман
Мојсије Зечевић, па је прибјегавао разним триковима и
замкама, не би ли му како дошао главе и на тај начин
олакшао себи посао у тлачењу српског живља.
Добро му је било познато да Мојсије Зечевић воли
коњичке трке, па је заказао трке (кочије) на Градинском
пољу, и на тај начин покушао путем намјештаљке да
ликвидира Мојсија, па је на трке позвао и њега. Мој-
сије се позиву радо одазавао и дошао у одређени дан,
на одређено мјесто и у заказано вријеме. За трку је
довео свога коња, званог «Шуга» и стао у ред са оста-
лим тркачима, испред којих су на крају поља била поре-
ђана три обојана угича (овна) са јабукама на роговима.
Ко први стигне па циљ узима највећега, угича који је
био у средини, други до њега са десне стране а трећи са
лијеве стране, како је то било уобичајено код Турака
при извођењу коњичких трка. Када су се сви тркачи
поређали испред затегнутог гајтана, Ђулбег је дао знак
да је трка ггочела и исиред свих је одмицао на своме
хату, до пола поља а за њим игуман Мојсије на «Шуги».
У једном тренутку Мојсије извади кубуру и опали у
ваздух један метак. По испаљењу метка «Шуга» је
појачала брзину и Мојсије је престигао Ђулбега и на
крају први стигао на циљ и уграбио средњег угича. За
њим је стигао разочарани Ђулбег, којом приликом је
34
БРЛ ТСТВО ЈЈЕКИЋА
изговорио «вала јео месо од крмка, ако данас не обје-

сим Мојсија на Врују».
Те ријечи биле су болне за Радована Лекина, кога је
Ђулбег као пресудитеља српског позвао да присуствује
овој представи, а није био у могућности да пријетњу
Ђулбегову саопшти игуману. Тек када су отишли на
припремљену гозбу, код Мићовића у Бучу, Радован је
при завршетку гозбе, замолио Ђулбега да му дозволи да
узме са чивилука гусле и запјева једну пјесму. Ђулбег
му је одговорио потврдно. У првом потезу гуслања Ра-
дован Лекин је запјевао намигујући Мојсију: « 0 ухва-
тила крава бика, но се бик не да ухватити но побјеже
право уз планину». Игуман Мојсије је разумио Радо-
ванове ријечи и одмах устао, тражећи од Ђулбега да
пође у комшилук, да исповиједи једну бабу, која је на
самрти, по српском обичају. Ђулбег му је одобрио да
пође. Чим се Мојсије машио на коња, Ђулбег је схавтио
да ће побјећи и нареди Турцима да га ухвате, што им
није успјело, јер је Мојсије муњевитом брзином,
побјегао у правцу Турије. Одатле је тајно долазио у
манастир и обављао службу. (Ђукан Јоксимовић).
Када су се Турци припремали да нападну Васо-
јевиће, односно Полимље, капетан Ђоле Лабан отпи-
сује бегу, па каже:
„Но чуни ме бег Шабанагићу,
не надај се мени у Гусиње,
е Гусиње није што Цетиње.
Цетиње је српска престоница,
а Гусиње је турска придворица.
Зар ти не знаш бег Шабанагићу,
шта је теби мајка говорила,
немој сине на Васојевиће.
Јер је тамо твоја очевина,
35
мора да те Радован Лек направио

са сред Краља мјеста питомога
зна то твоја мати по најбоље,
боље беже но ми што знамо...”
(ово је дио пјесме).
Школу у Краљима 1857. године уз помоћ главара
отворио је Петар Вулић у кући Велимировића (односно
Алетића). Упис дјеце обезбиједио је познати првак из
Васојевића Радован Лекин Делетић-Лекић. Радован Ле-
кин је познат као предсједник ућумата у Гусињу, као
талац, као храбри ратник и представник Васојевића у
борби на Суводолу, као човјек који је посјекао Нуман
Пашу из Пећи, као Карађорђев војвода, који је уз помоћ
својих саплеменика, довео на ситну Луку, као и на Пре-
вију познате војводе из Првог српског устанка: Анта
Симеуновића, Дринчића, Левајца и др. (Из књиге Ми-
лоша Остојића «Мит о огњу и сунцу»).
Радован Лекин је живио у Краљима на Поду, који је
касније назван Под Лекића, пошто га је у Ивановића
купио Радованов син Радоња. Имао је пет синова: Радо-
њу, Куја, Делету, Милету и Милована. Није познато да
ли је имао кћери.
Радоња је најстарији син Радованов, живио је у
Краљима, на „Голешу”, био је фамилијаран, имао је три
сина: Гавра, Риста и Вукајла и три кћери: Неду, Стојану
и једну којој не знам име.
Гавро је живио у Врањештици, имао је земљу и у
Краљима, коју су касније његови синови отуђили.
Гавро је дуго живио, умро је у 103 години и сахрањен
Је у Врањештици. Имао Је седам синова и једну кћер.
Синови су се звали: Радуле, Радун, Радомир, Раде,
Павић, Савић и Рајко, кћерка се звала Мирјана. Радуле
је живио у Врањештици, био је ожењен и имао је кћер
Вукану (Ћала). Умро је у дубокој старости сахрањен је
36
у Врањештици. Касније су му остаци пренесени и

сахрањени у Андријевици. Радун је живио у Врањеш-
тици, није се женио и није оставио насљедство. Био је
цијењени човјек у братству и у мјесту живљења, сахра-
њен је у Врањештици. Радомир је живио и радио у
Америци, гдје је и скончао и тамо сахрањен. Није се
женио и нема потомство. Раде је живио у Ђаковици и у
Врањештици. Умро је релативно млад и сахрањен је у
Беранама. Имао је сина Радована и кћерке Даницу и
Милеву. Радован (Бајо) живи у Беранама, гдје је радио
као службеник. Има сина Зорана и кћери Десу, Љиљану
и Снежану. Зоран, дипломирани економиста, живи у
Беранама. Радио је у једном предузећу, гдје је био ге-
нерални директор. Сада ради у Андријевици на мјесту
директора за културу и спорт. Ожењен је има сина Сте-
фана и кћер Милицу. Павић Гавров, учитељ, радио је у
Пећи и у Краљима. Био је у братству цијењен и пошто-
ван. Сахрањен је у Беранама. Имао је синове: Велими-
ра (Вешо) и Драгомира (Драшко), и кћери: Нату, Кату и
Милку. Велимир је погинуо 1944. године приликом
Зоран Бајов
37
ослобађања Берана. Био

је ђак гимназије, није
жењен и нема потом-
ства. Драгомир (Драш-
ко) дипломирани прав-
ник, радио је у црногор-
ском правосуђу. Био је
судија Основног суда,
судија Окружног суда,
предсједник Основног
суда у Беранама и судија
Врховног суда Црне Горе.
Биран је за посланика
Скупштине Црне Горе.
Због својих моралних и
карактерних особина у
братству и племену и
установама, гдје је радио,
био Је много цијењен.
Има сина Веселина и кћери Весну и Магдалену. Сахра-
њен је у Беранама. Веселин, дипломирани правник, живи
у Подгорици. Ожењен је има сина Велимира, ученика, и
кћер Јелену. Савић, близанац са Павићем умро је као
дијете. Рајко је живио у Врањештици, био је ожењен, има
два сина Вукмана и Вукашипа и кћери Мару и Стану.
Сахрањен је у Врањештици. Вукман, живи у Андри-
јевици, ради као службеник у Беранама. Није ожењен.
Вукашин живи у Врањештици. Није ожењен.
Ристо Радоњин, живио је у Краљима, гдје је и са-
храњен. Имао је синове Аксентија (Акса) и Миладина,
и кћери Мару и Марију. Аксентије (Аксо), живио је у
Краљима, био је частан и поштен и веома моралан чов-
јек. Дуго времена је провео у манастиру, код калуђера
Јосифа ЈТекића, па отуда и његова велика приврженост
38
БРА ТСТВО ЈЈЕКИЋА
цркви и духовним вријед-

ностима. Доста је допри-
нио што Храм Вазне-
сења господњег у Кра-
љима није оскрнављен у
вријеме безбожништва.
Учесник је балканских
ратова, гдје је испољио
храброст и родољубље.
Био је у ропству у Нађ-
међеру, гдје је додатно
каж њ аван због непо-
слушности, казном «вје-
шања» три дана по два
сата. Везали су га за
мишке и тако је висио на
вјешалима. Имао је два
сина Голуба и Панта и
кћерку Милицу. Умро је
у добокој старости и сахрањен је у Краљима. Голуб
старији син Аксов, је живио у Краљима, од фамилије је
имао три сина: Лабуда, Драгана и Милана (Ћане) и
двије кћери Стану и Милку. Лабуд је ожењен и има
сина Зорана. Живи у Београду. Зоран је ожењен, нема
дјеце. Живи у Београду. Драган је живио у Краљима.
Био је ожењен и имао три кћери: Тању, Мару и Весну.
Умро је релативно млад и сахрањен је у Краљима. Милан
(Ћане) ради као морепловац, није ожењен.
Панто, млађи Аксов син, живио је у Краљима, био
је вриједан и частан рођак. Има синове Богића и Петра.
Богић живи у Краљима, има синове Ранка и Саву и кћер
Веру. Синови живе код Богића, нијесу ожењени. Петар
такође живи у Краљима, фамилијаран је, има сина Сло-
бодана и кћери Слободанку и Мартину.
39
Миладин Ристов, је живио у Барама Краљским. Од

породице је имао три сина: Вујадина, Саву и Душана и
кћер Златију. Вујадин је најстарији син Миладинов,
који је живио у Барама Краљским, није имао породице,
погинуо је у Другом свјетском рату. Сава је такође жи-
вио у Барама Краљским, није имао породице, погинуо
је у Другом свјетском рату, на Горњем Цеклину (Црна
Гора). Душан је живио у Барама и на Матешеву, гдје Је
и радио. Има два сина Ратка и Драгана и кћери: Босу,
Косу, Славицу и Стојану. Умро је и сахрањен у Барама
Краљским. Ратко живи у Подгорици, ожењен је и има
два сина Миљана и Милоша. Драган, млађи син Душа-
нов, живи у Подгорици, фамилијаран је, има сина Зора-
на и двије кћери Веру и Милицу.
Вукајло (Кајо), најмлађи син Радоњин, живио је у
Краљима. Тридесетих година прошлог вијека одселио
се из Краља и населио се у Рачу код Ђаковице. Био је
благе нарави и мирне природе. Одмјерен и угодан, како
у породици тако и у братству. Због наведених особина
био је цијењен и поштован. 1941. године је са породи-
цом напустио своје огњиште и испред најезде и шип-
тарског терора побјегао. Био је смјештен у избјеглич-
ком логору у Бару, гдје Је 1943. године умро и сахрањен
је у Бару. Имао је седам синова: Микету, Марка, Ми-
кету, МариЈана, Бошка, Алексу и Величка и три кћери:
Марицу, Анђу и Раду. Микета је умро као дијете. Марко
је, као момак у 28 години умро 1918. године од познатог
шпанског грипа. Микета Је такође умро од шпанског
грипа, ниједан није био жењен и од њих није остало
наследства. Маријан Вукајлов, живио је у Краљима и у
Рачи код Ђаковице. У Рачи је убрајан међу најугледније
досељенике из Црне Горе. У братсгву је био цијењен и
уважаван. 1941. године је напустио Ђаковицу, бјежећи
од терористичких шиптарских хорди, па се склонио код
40
Вукајло Радоњин са иородицом
својих рођака у Краље. Извјесно вријеме је провео са

породицом у избјегличком логору у Бару. По завршетку
рата, међу првима се вратио на своје огњиште. Како ми
је причао Радован Лекић, Маријан је много допринио
сређивању стања и односа између Срба и Шиптара.
Такође је дао велики допринос у обнови запаљених
српских домова и збрињавању српских повратника.
Умро је у Ђаковици гдје је и сахрањен. Касније због
насиља и уништавања свих трагова српског народа на
Космету, па и скрнављења гробља, породица Је на
вријеме пренијела његове посмртне остатке и сахра-
нила их у Подгорици, гдје су се доселили и сада живе.
41
Женио се два пута. Из првог брака је имао синове

Димитрија и Божидара и кћер Босу и још једну, чије је
име непознато, а умрла је као дијете. Из другог брака
има кћерку Мару. Напомињем да му је прва жена
умрла. Димитрије је умро као дијете од неколико годи-
на. Божидар је живио у Рачи извесно вријеме. Потом је
пошао у Њемачку, гдје је радио и остао око тридесет и
више година. Због познатих дешавања на Космету он је
сву своју имовину продао и настанио се у Подгорици,
гдје је и сахрањен. Оставио је пет синова: Вукашина,
Драгана, Љубишу, Дејана и Димитрија, и кћер Весну.
Вукашин, најстарији син Божидаров, живи у Подго-
рици, гдје се бави приватном дјелатношћу. Ожењен је и
има сина Маријана, који је ученик. Драган, такође живи
у Подгорици, гдје је и запослен. Фамилијаран је има
два сина Немању и Николу и кћер Катарину. Љубиша,
живи и ради у Њемачкој. Није жењен. Дејан, живи и
ради у Њемачкој, од породице има три сина: Василија,
Страхињу и Игњатија. Димитрије, најмлађи син Божи-
дарев, живи и ради у ЊемачкоЈ. Ожењен Је има двије
кћери, Анастасију и Ксенију. Бошко, је живио у Кра-
љима. Једно вријеме је радио у жандармерији као под-
наредник, а након демобилисања радио је у секцији за
путеве, среза андријевичког. Имао је бројну породицу,
пет синова: Веселина, Томислава, Славка, Влајка и Бран-
ка. Имао је шест кћери: Даринку, Ружицу, Даницу, Стану,
Косу и Росу. Веселин, најстарији син Бошков, живи у
Подгорици, гдје је провео читави радни вијек. Радио је
као активни старјешина у ЈНА. Када се демобилисао
наставио је да ради у привреди у Комбинату алуминијума
у Подгорици, гдје је обављао разне стручноруководне и
политичке функције. Дуго је био укључен у друштвено
политички живот Подгорице, као члан највиших друш-
твенополитичких организација у општини. Има поро-
42
дицу, два сина: Славена и

Синишу и кћер Снежану.
Славен је дипломирани
правник, радио Је једно
вријеме као адвокат у
Подгорици а сада ради у
америчкој фирми 1Ј8А1Г1
Био је одличан студент,
дипломирао је са сред-
њом оцјеном 9,77. Завр-
шио је факултет у Бео-
граду као студент гене-
рације. Нцје ож ењ ен.
Синиша, тренутно жи-
ви и ради у Новом Саду.
Славко и Влајко су бли-
занци, Славко живи у Ко-
тору, гдје ради као уго-
ститељ. Има сина Бошка, који студира и кћер Катарину.
Влајко живи у Краљима, има три сина: Љубишу, Радоњу
и Вељка и кћер Нату. Љубиша и Вељко нису жењени,
баве се приватним предузетништвом. Радоња се женио и
има сина Данијела. Бранко, најмлађи син Бошков, живи
у Краљима. Од породице има два сина: Горана и Томи-
цу и кћер Горицу. Горан и Томица нису жењени. Горан
ради у МУП Црне Горе. Алекса, је живио у Краљима и
у Рачи код Ђаковице. Пред крај живота је због познате
ситуације на Космету продао сву своју имовину и насе-
лио се у Подунавцима (Горњи Грачац) код Врњачке
Бање. Умро је и сахрањен је у Краљима. Од породицеЈе
имао два сина Душана и Драгољуба и кћери: Даницу,
Косу и Драгицу. Душан је умро у логору, имао је седам
осам година у Бару. Драгољуб је живио и радио у Ђако-
вици. Сада живи у Подунавцима, код Врњачке Бање.
43
Има два сина Душана и Александра (Сашу). Александар

и Душан живе у Подунавцима гдје раде у МУП Србије.
Ожењени су и имају породице. Саша има два сина:
Данила и Стевана и кћер Дијану. Душан има кћер Ану.
Величко, је најмлађи син Вукајлов, живио је у Рачи код
Ђаковице, и у Краљима. Није био жењен и није имао
потомства. Умро је у двадесет осмој години живота као
војник војске Краљевине ЈугославиЈе. Био је сахрањен у
Рачи, касније су му синовци пренијели посмртне остатке
и сахранили у Подгорици, заједно са братом Маријаном.
К ујо Радованов, како су га звали, живио је у Кра-
љима, па када су се браћа подијелила он се населио у
Осоји (Баре Краљске). Он је имао имање и у Краљима.
Живио је према казивању његових потомака 105 годи-
на, сахрањен је у Осоји. Имао је четири сина: Вука,
Перка, Милуна и Вукадина.
Вуко је живио у Краљима, гдје се и данас налазе
остаци његовог кућишта. Због лоших услова за живот
и недостатка плодног земљишта, он се одлучио на
одлазак из Краља и населио се у Широким Њивама код
Прокупља 1903. године. Ту Је живио са својом породи-
цом до краја живота, гдје је и сахрањен. Имао Је четири
сина: Вукашина, Вучића, Милосава и Милића. Р1ема
тачних података да ли је имао кћери.
Вукашин је био официр црногорске војске и војске
Краљевине Југославије. Пензионисан је у чину потпу-
ковника, крај живота је дочекао у Прокупљу, гдје је и са-
храњен. Као млад официр учестовао је у балканским
ратовима против Турака. Командовао је артиљеријском
јединицом 1912. године која је извукла артиљеријска
оруђа на планину Баљ код Андријевице и под његовом
командом дејствовала на турске положаје у Пећи и
околини. Учествовао је и на солунском фронту у Првом
44
свјетском рату, гдје је

командовао батаљоном.
За испољену храброст
и успјешно командо-
вање јединицама, одли-
кован је златном меда-
љом Обилића, као и
Карађорђевом звездом
и Белим орлом са маче-
вима, као и другим од-
ликовањима. Ово се мо-
же прочитати на над-
гробном обиљежју у
Прокупљу, гдје је са-
храњен. У братству је
важио за једног угле-
дног и истакнутог бра-
ственика, те је био мно-
го цијењен и поштован.
Вукашин Вуков
Имао је синове Илију и
Петра и кћер Машу. Илија је умро као ђак гимназије,
трећег разреда, сахрањен је у Прокупљу. Петар је дипло-
мирани правник. Живио је у Београду и радио у Мини-
старству иностраних послова СФРЈ као савјетник, умро
је и сахрањен је у Београду. Има сина Зорана и кћер, чије
податке о имену нисам могао сазнати. Зоран, дипло-
мирани економиста, живи у Београду, радио је у Гене-
раекспорту. Ожењен је има сина и кћер, чија имена нисам
могао сазнати.
Вучић, је живио у Хану Гаранчића, гдје је и сахра-
њен. Имао је сина Станишу и кћер Зорку. Станиша Је
такође живио у Хану Гаранчића. Био је ожењен и имао
три сина Милорада, Вука и Вучића и кћер Милицу.
Милорад је изгубио живот несрећним случајем. Вуко и
45
Вучић живе у Подгорици, ожењени су и имају поро-

дице. Вуко има синове: Владана и Марка и кћер Вален-
тину. Владан и Марко су студенти односно ђаци. Вучић
има двије кћери: Весну и Марину.
Милосав Вуков, је живио у Широким Њивама код
Прокупља. Имао је пет синова: Драгољуба, Милорада,
Милована, Милуна и Милоша. Имао је и кћери, немам
податке како су се звале. Драгољуб живи у Прокупљу.
Имао је два сина Радослава (Бата) и Мирослава, као и
двије кћери: Радојку и Стојанку. Радослав (Бато) погон-
ски инжењер, живи у Прокупљу, успјешан је домаћин и
угледан човјек. Има три сина: Драгана, Милана и Нико-
лу. Драган је професор, није жењен. Милан је ожењен и
има сина Вељка. Никола је студент Пољопривредног
факултета. Мирослав, син Драгољубов, изгубио је живот
несрећним случајем, био је ђак трећег разреда гимназије.
Милорад је живио у Лесковцу. Драгиша је ожењен има
сина Срђана, немам података гдје живе. Милун и Милош,
Милосављеви синови су нестали током Другог свјетског
рата. Нису били ожењени и нису имали потомства.
Милић, најмлађи син Вуков, живио је у Широким
Њивама код Прокупља. Тамо је и окончао свој живот.
Имао је сина Милана, капетана ЈНА, који је рано умро.
Оставио је два сина: Драгана и Драгомира. Драган је
пуковник Војске Србије и Црне Горе. Живи у Београду,
има двије кћери, Јелену и Драгану. Драгомир, по
занимању пилот, лети у љубљанској авио компанији, и
живи у ЈБубљани. Фамилијаран је, има сина Милана.
Перко Кујов је живио у Барама Краљским (Осоја),
имао је сина Дмитра (Шуња), Сахрањен је у родном
мјесту.
Дмитар-Шуњо, живио је у Барама Краљским (Осоја)
гдје је и сахрањен. Имао је три сина: Мила, Вујицу и
46
Драгољуба (Тадишу) и кћери Милицу и Јелену. Мило,

није имао породице, погинуо је у Другом свјетском
рату. Вујица је интерниран 1941. године. Читаво ври-
јеме рата је провео у ропству у Њемачкој. Када се рат
завршио, није се вратио кући већ је пошао за Јужну
Америку и настанио се у граду Лима (Перу). Био је
ожењен и имао је једну кћер, немам података како се
зове. Умро је прије неколико година и тамо је сахра-
њсн. Драгољуб (Тадиша) посједовао је изузетне људ-
ске и карактерне особине. Прибран и одмјерен у свакој
ситуацији, па је у братству био цијењен и уважаван.
Прије рата је био жандармеријски наредник. Послије
рата је радио у трговини, живио је у Осоји, гдје је и
окончао свој живот. Имао је четири сина, Драгутина
(Раја), Драгишу (Дома), Драгана и Слободана и кћер
Драгицу. Драгутин је живио у Приштини гдје је и
радио. Умро је доста
млад, сахрањен Је у Осоји
(Баре Краљске). Као млад
човјек имао је изражене
људске и другарске осо-
бине, због чега је био
вољен и омиљен у брат-
ству и друштву. Од поро-
дице има сина Душана и
кћери: Наташу и Дијану.
Душан економиста радио
је у Приштини. После на-
пуштања Приштине на-
станио се у Београду.
Ожењен је и има синове
Драгутина и Влада. Дра-
гиша живи у Беранама.
Нема потомства. Драган, Драган Драшљубов, ироф.
47
професор, живи у Беранама. Био је директор прос-

вјетне инспекције за сјеверну Црну Гору, сада ради као
инспектор. Ожењен је и има сина Данила и кћер Мари-
ју. Частан, принципијелан и угледан братственик. Да-
нило живи у Беранама, гдје ради као професор. Сло-
бодан, најмлађи син Тадишин, живи у Данској, ожењен
је и има сина Данка и кћер Данку.
Милун син Кујов, живио је у Осоји (Баре Краљске).
Имао је пет синова: Спасоја, Ђукана, Јеврема, Богдана
и Ђура и кћер Миљу. СпасоЈе је живио у Осоји, гдје је
и окончао свој живот. Имао је два сина: Видака и Мило-
вана (Мига). Да ли је имао кћери нисам дошао до пода-
така. Видак је живио у О соји, имао је два сина Весе-
лина и Радослава. Веселин живи у Осоји, није жењен.
Радослав живи у Колашину, гдје је и радио. Фамилија-
ран је има два сина Далибора и Дражена. Видак је имао
и двије кћери Винку и
Веселинку. Видакјеумро
и сахрањен је у Осоји.
Милован-Миго је живио
у Осоји, био је породичан
имао је четири кћери:
Милицу, Драгицу, Ста-
ницу и Добрицу. Умро је
и сахрањен је у Осоји.
Јеврем, Милунов жи-
вио је у Осоји, нестао је у
рату. Имао је три сина:
Драгутина, Димитрија и
Данила и кћери: Златану,
Аницу и Даринку. Дра-
гутин је умро у рату. Име
му се налази на споменику Данчло Јевремов
48
у Загребу на гробљу Мирогој. Имао је 18 година. Није био

ожењен. Димитрије је умро у раној младости. Данило је
живио у Осоји (Баре Краљске) гдје је и сахрањен. Да-
нило је био цијењен у братству као и у Барама Краљ-
ским, гдје је уживао углед и поштовање. Имао је три
сина: Милуна (Мишка), Чедомира и Илију (Чича)
и кћери Сенку и Ђ урђу.
Милун живи у О соји. Фамилијаран је и има три сина:
Марка, Милоша и Ивана и кћер Тину ■Чедомир живи
у Ријеци - Хрватска. Има сина Гордана и кћер Тању.
Илија-Чича живи у Подгорици, ожењен је и има сина
Николу и двије кћери Јелену и Маријану.
Ђукан је живио у Осоји. Учесник је балканских
ратова, за заслуге у рату одликован је сребрном меда-
љом Обилића. Погинуо је 1912. године на Грабу. Гдје
је сахрањен немам података. Имао је три сина: Воји-
слава, Влада и Филипа и кћери Савку и Станку. Воји-
слав је погинуо у Другом свјетском рату. Владо је
живио у Осоји. Имао је два сина, Марка и Ранка и
кћери: Љубинку, Станојку, Милијану и Бранку. Марко
живи и ради у Крагујевцу. Има сина Николу и кћер
Сању. Ранко живи у О соји , није жењен. Филип је
живио у Осоји, односно у Барама Краљским. Умро је
и сахрањен је у Барама Краљским. Имао је синове
Дарка и Миодрага и кћер Вукицу. Дарко живи у Дан-
ској има сина Анђелка. Миодраг је живио у Барама
Краљским, био је ожењен, има сина Момчила и кћер
Миомирку. Умро је доста млад и сахрањен је у Барама
Краљским.
Ђуро је живио у Осоји, гдје је н скончао. Имао је
сина Бранка и кћер Ружицу. Бранко је погинуо у Дру-
гом светском рату. Није био жењен и није му остало по-
томство.
49
Богдан Милунов, је
живио у Осоји гдје је и
сахрањен. Имао је пет
синова: Радомира, Радо-
њу, Радована, Мила (Га-
ша) и Сава и кћери Радо-
саву и Десу. Радомир је
умро као дијете од неко-
лико година. Радоња,
живи у Андријевици гдје
је формирао завидно до-
маћинство, себи и својој
породици. Има три сина:
Душка, Зорана и Горана
и кћер Нату. Душко живи
у Андријевици, има сина
Игора из првог брака, а из
другог брака кћери, Ивану и Марију. Зоран живи у Андри-
јевици, иматри кћери: Марију, Нелу и Бојану. Горан живи
у Херцег Новом, ожењеи је и има сина Богдана. Радован
живи у Осоји, има три сина: Златка, Вељка и Миомира
(Матуша). Златко, живи у Херцег Новом ожењен је и има
двије кћери, Ивану и Сандру. Вељко живи у Њемачкој
ожењен је и има сина Александра. Миомир живи у
Данској, има два сина Далибора и Дејана и кћер Јулију.
Мило (Гашо) живи у Херцег Новом (Бијела), познати је
угоститељ, проглашаван за најуспешнијег у Боки Котор-
ској и добитник је многих признања за успјешан рад. Има
сина Миодрага и кћер Мирјану. Миодраг је ожењен и има
сина Александра.
Саво је најмлађи син Богданов. Живи у Присоји,
гдје се настанио и засновао породично огњиште. Ради на
планинском превоју Трешњевик, као угоститељ, доче-
50
кујући вољног и невољног и путника намјерника, пру-

жајући им гостопримство и добродошлицу. Има из два
брака два сина Предрага и Радомира и кћер Тању.
Вукадин Кујов, одселио за Бањалуку и од тада му
се губи сваки траг. Никакве везе више није имао са род-
бином, нити било са ким од Лекића.
Делета Радованов Је живио у Краљима на Поду
Лекића. Имао је синове Вуксана и Мира који су такође
живјели у Краљима.
Вуксан је имао синове Лекса и Ивана и кћери: Ста-
ку, Драгу и Марицу. Иван Вуксанов је био професор
математике. У Краљевини Југославије био је директор
просвјетне инспекције у Зетској бановини на Цетињу.
Радио је и живио једно вријеме у Јагодини. Последње
године службовања је провео у Андријевици, гдје је
предавао и био директор Учитељске домаћинске шко-
ле. Био је човјек од угледа. У братству и племену је
имао високу цијену и поштовање. У вријеме аустро-
угарског патроната над Црном Гором, одведен је у
Нађмеђер, гдје је робијао извјесно вријеме са рођацима
и Краљанима. О Ивану се слободно може рећи да је био
један од истакнутих Лекића његовог времена. Сахра-
њен је у родном мјесту. Имао је три сина: Србољуба,
Петра и Мића, као и кћерку Мару. Србољуб је као
студент права умро. Није имао породице. Петар, дипло-
мирани економиста, живио је у Јагодини. Имао је сина
Раска, који сада живи у Јагодини. Ожењен је и нема
дјеце. Петар је умро и сахрањен је у Јагодини. Мићо је
завршио факултет Ветерине, живио је у Јагодини, није
се женио и нема потомства, умро је и сахрањен је у
Јагодини.
Лексо Вуксанов, је био правник. Живио је у Стру-
мици, гдје је био начелник среза. Убили су га у Пећи
51
шиптарски терористи 1941. године, приликом повратка

свом родном крају, гдје је требало да се збрине са поро-
дицом. У братствује имао истакнуто мјесто и уживао је
углед и поштовање. Имао је сина Радована, економисту,
који је живио у Суботици, и био је на многим одго-
ворним функцијама. Умро је и сахрањен је у Суботици.
Има сина Горана, који живи у Суботици. Ожењен је и
нема дјеце.
Миро Делетин је живио у Краљима. Имао је четири
сина: Богдана, из првог брака, Љуба из другог брака и
Милорада и Милића из трећег брака. Имао је четири
кћери из трећег брака: Олгу, Раду, Бранку и Јулку.
Богдан је живио у Беранама, гдје је радио као служ-
беник. Имао је сина Божидара, који је био ђак беранске
гимназије-матурант. По уласку италијанских војних
формација, и по преузимању власти над градом 1941.
године био је ухапшен, због свог антифашистичког дје-
ловања. Стријељали су га на Јасиковцу, гдје му се
налази спомен обељежје. Богдан је нестао у рату.
Љубо Миров је био учитељ, живио је у Р1овом Паза-
ру, гдје је и сахрањен. Од породице је имао сина Сло-
бодана и кћери Јелу и Веру. Слободан је живио у Брусу
гдје је радио као судија. Био је ожењен и има сина
Николу. Милорад и Милић који су нестали у Другом
свјегском рату, нису имали породице.
Милета Радованов је живио у Краљима гдје је и
окончао свој живот и сахрањен. Имао је три сина: Ми-
лутина, Ота и Јована (Јосифа јеромонаха). Милутин је
угледни домаћин у Краљима, имао је велике земљишне
посједе и био неуморни радник. Учествовао је у рато-
вима против Турака и показао храброст. Као имућан
домаћин усмјерио је свој ггород на школовање и на тај
начин им обезбјеђивао успјешнији живот и бољу егзи-
52
стенцију. Имао је че-

тири сина: Драгишу,
Пунишу, Јагоша и
Уроша и кћер ЈТепо-
саву.
Драгиша је био
студент, вјероватно
правног факултета,
разболио се изненада
и умро. Није био
жењен и није оста-
вио потомство.
Пуниша дипло-
мирани правник, жи-
вио је у Беранама,
гдје је радио као су-
дија и предсједник
окружног суда у Бе-
ранама. У братствује
уживао углед и био
поштован и цијењен.
Својим одговорним
радом у струци је
стекао високу цијену,
међу колегама и гра-
ђанима у мјесту жив-
љења. Причао ми је
Драшко Лекић да се у
Врховном суду Црне
Горе причало о прин- Јеромонах Јосиф
ципијелности и објективности, коју је уносио у судске
процесе које је водио. Био је ухапшен и одведен у логор
у Нађмеђер. Из прича, које сам слушао од старијих
Лекића закључио сам да је спадао у ред најбољих и
53
најугледнијих братственика у његовом времену жив-

љења. Скончао Је у Другом свјетском рату код Добоја
(умро од тифуса). Имао је два сина Љубомира и
Чедомира и кћери Нату и Олгу. Чедомир, доктор хи-
рург, живио је и радио у Беранама и у Добоју, као
начелник хирургије. Уживао је поштовање и био ције-
њен, од колега и особља у колективима гдје је радио.
Истицао се својом стручношћу и хуманошћу. У Добоју
га је затекао рат 1992. године. И у тим сложеним и
конфликтним временима испољио је хумане, стручне,
људске и патриотске особине. Сада живи у Подгорици.
Има кћер Данијелу. Љубомир је инжењер рударства.
Живио је у Беранама и Загребу, гдје је и сахрањен. Због
својих карактерних и људских особина уживао је
поштовање од стране својих рођака, као и људи у
колективима гдје је радио. Радио је извјесно вријеме у
Нигерији, као стручњак и као представник предузећа у
којем је радио, „Геосонда” из Загреба. Неочекивано,
изненада је умро у Нигерији. Оставио је два сина Пу-
нишу и Синишу. Пуниша, правник, живи и ради у
Загребу. Има два сина. Из првог брака Игора а из другог
брака Кристијана. Синиша такође живи у Загребу, оже-
њен је и има сина Тина.
Јагош је живио у Краљима. Истицао се у борбама
против Турака, за заслуге је одликован Сребрном меда-
љом Обилића. Имао је шест синова: Војина, Данила,
Мијајла, Вукмана, Божидара и Светозара, и кћери:
Даницу, М илосаву и Дуњу. Војин најстарији син
Јагошев погинуо је 1944. године пред својом кућом,
убили су га шицтарски балисти. Био је ожењен и имао
је сина Слободана, који је умро у осамнаестој години
живота. Данило и Мијајло су стријељани 1942. године
у Барама Краљским, гдје су им гробови. Нијесу имали
породице, јер нису били жењени. Вукашин (Вукман) је
54
Пуниша Милушинов са иородицом
55
живио у Краљима и у Подгорици. Женио се два пута и

има из првог брака синове: Милету и Владету и кћер
Миланку. А из другог брака синове: Бранислава, Жељка
и Драгана и кћери: Веру, Горицу и Драгицу. Милета
живи у Младеновцу и има кћер Милицу. Владета живи
у Београду, ожењен је и има сина Данила и кћер
Сандру. Бранислав живи у Подгорици, ожењен је и има
сина Јагоша. Жељко и Драган такође живе у Под-
горици, нису жењени.
Божидар, живи у Младеновцу, фамилијаран је има
сина Милорада. Милорад живи у Младеновцу има два
сина: Марка и Николу. Светозар живи у Беранама. Фами-
лијаран је има синове Александра и Мирољуба и кћер
Ану. Александар живи у Београду, има два сина Марка и
МатиЈу. Мирољуб живи у Београду, није жењен.
Урош Милутинов, учитељ, живио је у Краљима,
гдје је службовао. Био је и просвјетни надзорник у
Андријевици. Био је прииципијелан и одговоран прос-
вјетни радник. У братству цијењен и уважаван рођак.
Сахрањен је у Краљима. Имао је четири сина: Божи-
дара, Александра, Радослава и Рада и кћер Десу.
Божидар је као гимназијски матурант, несрећним слу-
чајем завршио живот. Александар је доктор и био је
студент генерације на Медицинском факултету у
Београду, са средњом оцјеном 9,63. Специјализирао је
интерну медицину у Београду и када је био при за-
вршетку специјализације, убио га је Гојко Радовић, због
неких породичних размирица. Његова трагична смрт је
одјекнула у братству Лекића и у свим срединама гдје је
радио, као нешто најжалосније што Је могло да се деси
једном изузетно талентованом и перспективном мла-
дом човјеку. Није био ожењен и није остало насљед-
ство. Радослав-Рацко, ђак гимназије, умро је током
56
рата, 1944. године. Раде,

доктор, први неуропси-
хијатар у сјеверној Цр-
ној Гори, живио Је у
Андријевици и Берана-
ма. Био је велики добро-
чинитељ и љекар који је
сав свој стручни и људ-
ски потенцијал користио
да свакоме помогне и
учини све што је било у
његовој моћи. Много је
био привржен братству
и сваки успјех, било
којег рођака га је радо-
вао. Смрт га Је погодила
у 58-ој години живота и
сахрањен је у Краљима.
Раде Урошев
О с т а в и о ј е два с и н а
Александра и Небојшу и кћери: Љиљану, Дијану и
Анастасију. Александар живи у Беранама, није жењен.
Небојша такође живи у Беранама, ожењен је и има сина
Уроша.
Ото син Милетин, живио је у Краљима, гдје и сахра-
њен. Имао је синове: Благоја, Радоја, Милана, Мираша и
Радула и кћер Миљу. ОваЈ пород му је из два брака.
Благоје, учитељ и просвјетни инспектор у Андри-
јевици, живио је у Краљима на Под Лекића. Био је чов-
јек, којег су красиле све лијепе људске особине. У
братству се истицао, био поштован и уважаван, такође
и од стране других људи. Спадао је у ред угледних и
истакнутих Лекића. За заслуге које је постизао у
служби између осталих добио је и орден Светог Саве
IV реда. Имао је синове: Воја, Данила, Николу, Бранка,
57
Драгољуба и Момчила и кћер Наду. Војо најстарији син

Благојев, умро је као дијете од неколико година.
Данило је рођен у Краљима. Завршио је Филозоф-
ски факултет. Од ране младости је био заокупљен теж-
њом и жељом да сви људи на свијету, без обзира на
нацију и вјеру, треба да живе слободно и да су творци
своје судбине, без ичијег туторства. Из наведених раз-
лога се сврстао у редове комунистичке партије, јер је
сматрао да је то једина опција, која ће да пружа свим
људима најправедније услове живљења. Из истих раз-
лога је као добровољац, ступио у редове интернацио-
налних бригада, које су одлазиле у Шпанију да се осло-
боди од фашистичког Франковог режима. У Шпанију је
пошао 1938. године. Послије повратка из Шпаније, на
путу за домовину је ухапшен и спроведен у логор, гдје
робија, у Њемачкој и једно вријеме у Француској.
Успио је да побјегне из логора и 1941. године ступа у
редове НОП и учествује у формирању Прве пролетер-
ске бригаде. Током рата се налази на најодговорнијим
политичким и командним мјестима у Народноослобо-
дилачкој војсци. Учествује у свим биткама Прве про-
летерске бригаде, као и у чувеном Игманском маршу.
1943. године као комадант Прве пролетерске бригаде
учествује у легендарној бици на Сутјесци. Коча
Поповић, комадант прве дивизије је рекао: «Обруч на
Сутјесци је пробила Прва пролетерска бригада на челу
са легендарним командантом Данилом Ј1екићем».
Формирањем корпуса у НОВ Данило долази на чело
XII корпуса, било их је два, и учествује заједно са
Првим корпусом у ослобађању Београда. Учествује у
свим борбама до коначног ослобођења земље. Послије
рата у војсци покрива врло високе командне функције.
Био је командант армије, затим генерални инспектор
58
оружаних снага Југославије. Након тога прелази у

дипломатску службу, гдје постаје амбасадор у Бразилу,
стални представник Југославије у Уједињеним
нацијама, као и амбасадор у Уједињеној Арапској
Републици. Једно вријеме је био помоћник савезног
секретара за иностране послове у Југославији. Био је
секретар Одбора за народну одбрану у ЦК СКЈ.
Завршио је највише ратне и војне школе. Завршио је
чувену генералску школу Ворошилова у Москви. Био је
у чину генералпуковника. Одликован је орденом На-
родног хероја и другим највећим државним одлико-
вањима. Причао ми је професор историје пок. Мирчета
Булић да међу историчарима влада мишљење да
Данило спада у првих пет ратних команданата. Коча
Поповић, Пеко Дапчевић, Данило Лекић, Петар Драп-
шин и Коста Нађ. Писао је сценарије за ратне филмове.
Када је био у Шпанији написао је пјесму «Сунчана
Шпанија» коју прилажем.
Шпанијо сунчана
Шпанијо сунчана, братски народе,
с тобом у борби против туђина
из читавог свијета борци слободе
носе часно име шпанског сина.
Армије слободе села и града

на застави борбе горде развите
симболе Шпанаца и Интербригада
Мадрид, Левант, Кинто и Белчите
Тексш: Данило Лекић. Музика БсИтП
59
60
По мом мишљењу Данило је у- братству Лекића

заузео најистакнутије мјесто од постанка Лекића па до
данас. Умро је 1986. године. По његовој жељи његова
урна је сахрањена у гробници родитеља у Краљима.
Поводом Даниловог учешћа у Шпанском рату, настали
су у његовом родном МЈесту стихови, који су пјевани на
сијелима.
„Испод Кома село мало,
у долину што је стало,
увијек се Краље звало,
па се дичи као престо,
Данилово родно мјесто.
Бјела вило кажи право,
јел Данило Лекић здраво?
Са Комова кличе вила,
носи поздрав од Данила,
јесте здраво како није,
у Шпанији битке бије.”
Био је предсједник у С. Д. „Партизан”.
Поводом Данилове смрти, у часопису „Дуга”, обја-
вио је текст, доктор, професор медицинских наука,
академик Српске академије наука, генерал-пуковник,
народни херој, шпански борац Гојко Николиш.
61
С ВЕД О Ц И О Д Л А ЗЕ
ЈЕДНОМ ВИТЕЗУ У ЧАСТ

Н А В Е С Т О СМ РТИ Д А Н И Л А Л ЕК И Ћ А
Није захвално друговати с племенитим људима. Кад

нас оставе, откине се комадић властитог тела и живота. А
кад оду они други (наш народ има бескрајан низ сино-
нима за ову врсту људи)? Ја нисам довољно индоктри-
ниран ни у христијанизму ни у хуманизму, па, кад овакви
одлазе, нисам у стању да праштам («нихил ниси бене»),
већ падам у искушење да им поручим: «Нек вам је сретно
путовање, доста је било».
Данило Лекић беше јунак ратног и овог, мирног доба.
Било је у нашем рату још много и много јунака и
ратника, можда и успешнијих, победоноснијих од њега,
али, колико моје знање о ратоводству допире, колико сам
познавао нарав Данилову, љегово ратовање је било посве
својствено. Додуше, сви ваљани паршзански команданти
ратовали су својствено, «неправилно», али Данило Лекић
је, у свој стил командовања и ратовања, уносио нешто
заиста осебујно: у суштини својој, мудрац и песник, он је,
рекао бих, ратовао на псснички начин, романтичарски
заносно, слично витезу од Манче (схваћеном овде у
најбољем смислу речи). Није такав стил био без ризика.
У рату се, поред личне храбрости, смелости, лукавства и
одушевљења за ратне циљеве, захтева од команданта још
и способност да хладнокрво, «научно» анализује, про-
цењује и закључује. Вероватно је и Данило владао и
таквом способношћу, али ми се чини да је управо његов
романтизам предњачио. Рекло би се да је такав начин
62
опасан у рату. Па како онда објаснити његове победе у

бојевима? (Пропуст на Иван-седлу и Коњицу 15-24.
фебруара 1943. једине су, уосталом краткотрајне и бле-
де сенке на његовој слави). ОбЈашњење је прилично
једноставно: из Лекића је зрачила чудесна сугестив-
ност његове личности, способност да својим духом,
посебно хумором подигне и понесе посустале, да осво-
ји поштовање и љубав бораца и командира. Освојивши
људе, лакше му је било освајати непријатељева утвр-
ђења.
Филозофско о политичко опредељење Данила Ле-
кића (чланство у КПЈ од 1935) одредило му је да, скоро
судбински, учествује у три рата. Посматрани кроз приз-
му грађанске удобности, саможивости, односно баш-
мебрига-менталитета, ниједан од тих ратова неће доби-
ти похвалну оцену. «Шта му би ко му је крив»? Цинич-
ка скепса у праве вредности, а утискивање у људске
мозгове оних лажних јесте феномен који је пожелио да
царује на целој планети, па шта тек могу Данило, и
многи из његове генерације, да очекују на овоме нашем
просторчићу где сс срља у смурак државне, нацио-
налне и моралне «балканизације»? Али Лекић, и њего-
ви другови, нити не очекују ништа за себе! Постигнути
резултат властите и шире људске еманципације, само-
освсшћења, захваљујући (парадоксално је рећи) баш
тим ратовањима, осећање да се «учинило све», добро и
зло, зависно од објективних могућности, и макар коли-
ко те вредности биле данас стављене под лупу мало-
грађанске сумње и подсмеха - све би то могла да буде
довољна основица да се у животу опстане и корача
усправна хода, да се одагнају и многе властите сумње,
па да се и у мирном добу остане херој, што је заиста
врло тешко. Веома тешко.
63
Лекићева ратовања? Много их је било, а ја бих у

овој прилици издвојио само три.
Прво: Од Скопља гдје је дипломирао књижевност и
од Београда лети као крилати змај, у вољену Шпанију.
Добровољац интербригада. Бојеви на Арагону (Море-
ља, Пења Марко) и на Централном фронту, па у одреду
који је штитио одступницу шпанске Републике јануара-
фебруара 1939. Пробој из француских логора кроз
нацистичку Њемачку у Југославију 1941. Мачвански
партизански одред, фатална зима у Србији 1941-1942,
долазак у Фочу, марта 1942. Борбе за Јајце, Котор-
Варош, Теслић, битка на Неретви, дрско и победо-
носно, на склепаним сплавовима, форсирање Дрине
априла 1943. У почетку V офанзиве изводи усиљени
марш из Санџака опет према Дрини и на Челебићу 20.
маја. Прва пролетерска, у сусретном боју, потуче, до
ногу, усташко-домобранске снаге. Балиновац 10. јуна
1943. на Зеленгори! На челу је јуришног строја бри-
гаде. Пресудан пробој, пробој обруча, али ће, тада, и
неколико година после те блиставе победе, бити бачена,
истина блага, и као између редова, сенка на Лекића и
његовог претпостављеног: недозвољена, претерана,
авантуристичка иницијатива! Достојанствено су под-
нели такву критику. Од јула до новембра 1944. Лекић
предводи 12. војвођански корпус. Анабаза, пуна патње
од Саве до Црне Горе, заштита рањеника на аеродрому
Брезни, поново на Дрину, Београдска операција, гоње-
ње непријатеља у Срему... Виша војна академија «Во-
рошилов» у Москви, командант ИВ армије, геперал-
пуковник, носилац ордена Иародног хероја ... цивилни
живот у својству дипломате СФРЈ у Бразилу, Египту и
Уједињеним нацијама. Доста би било за један живот.
64
Друго: ако Је оружано ратовање, од кад га историја

памти, пуно безумља и нечовештва, ипак, и у њему, сем
могућих узвишених циљева (слобода, на пример), по-
стоји и нека логика: зна се ко ти је противник, прет-
поставља се, мање-више, ко ти је пред фронтом, ко на
боковима а ко у позадини. Али постоји и мирнодопско
ратовање. Оно може бити не само погибељно него, у
моралном погледу, и ниско: потајни ударци, не зна се ко
је прави противник и шта заправо смера. Има живих
ратника који осећају да им је оно оружано ратовање
било лакше од овог. Присуствовао сам и учествовао,
пре две године у десеточасовној бици коју је Данило, уз
подршку верних другова, водио с противницима једног
честитог, истинољубивог и добронамерног писма. Као
да се желело да се од тог писма направи политичка афе-
ра. Ја сам био згранут, али и забринут над гротеском
коју су исценирали званичници. А Данило је, несалом-
љивом логиком, и револуционарним жаром, одбијао
ђаволске инсинуације. Није од значаја ко је остао по-
бедник у томе боју, вероватно једном од најчуднијих на
који Је Лекић морао да нристане. А морао је да при-
стане, јер забога, не може одбити нозив на «другарски»
разговор са својима. Комплекс фамилије, комплекс ро-
дитељске куће коју мораш да волиш и поштујеш. По
мени, победника није ни било. Сви смо, гледајући дуб-
ље и шире, били поражени, јер водити расправу десет
часова ни око чега, и то у једном времену бременитом
правним невољама, то је, само по себи, пораз држав-
ничке мудрости. Без обзира на се могуће процене, Ле-
к и ћје водио и завршио и ову битку као јунак-витез.
Треће, и последње, ратовање. Битка с подмуклом
болешћу. Знало се за исход. Пораз. Пораз у борби са
смрћу. Да ли баш пораз? Борац који у јуришу, или под
Весешш Б. Лекић
вешалима, или пред стрељачким стројем, у последњим

трзајима живота, муњевито сведе биланс свог живљења и
закључи «учинио сам све», па смело гледа смрти у очи,
такав борац није поражен. Лака је таква смрт. Лекићева
смрт је била тешка, на изглед невитешка зато што је
умирао мучен исцрпљујућом болешћу. Али баш то уми-
рање било је витешко. Свестан шта га чека, смогао Је
храбрости да истраје у своме чудесном оптимизму и у
својој ведрини каквом се одликовао и у најтежим ратним
тренуцима. Храброст његова, храброст самртника храб-
рила је и нас око њега, потискивала ругу која тек што није
успела да истисне поток суза. И лекари рекоше: «Улива
нам снагу да истрајемо у безнадежној бици». (А кад је из
Дубровника зазвонио телефон:
- Овде покојни Коча ...
Данило је спремно одговорио:
- А овде будући покојник Данило ...
Праснуше обојица у громогласни смех. Овакав спи-
курејски, шпански, првопролетерски подсмех смрти,
доказ је да, и у овоме неславпом добу, људски дух још
снаге може да смогне над бедом тела).*
Док сам једно послеподне седео крај Данилове
постеље и док смо ћаскали наше ратне шале, привиде
ми се као да се, у саму собу, увукла Смрт и ја у себи
подвикнух: «Губи се наказо». Још јој рекох: «Кад дође
час да замахнеш косом, пре него што то учиниш,
клекни, и поклони се пред јунаком који је умео да ти
пркоси».
Тако је завршен један ритерски гурнир.
«Мпи ћк1а1§1б1то ппебЈо, за1ис! и ћазЈа 1а У1з 1а**
«Дуга» бр. 330 од 18. октобра 1986.
(Др Гојко Николиш)
** Највитешкији међу иама здраво и довиђења
66
Поводом смрти Данила Лекића у Иванграду (да-

нашњим Беранама) дана 17. октобра 1986. године одр-
жана је комеморација, на којој је говорио предсједник
Скупштине Општине Берана Милија - Мињо Бакић и у
својем надахнутом говору, испуњеном бираним
ријечима између осталог рекао: «Данило се и последњи
пут враћа у своје родно Краље, гдје ће почивати његова
урна међу његовим Краљанима, у мјесту гдје је угледао
први пут свјетлост дана.
Као ријетко ко Данило Лекић је имао изузетно бли-
ставу војничку и дипломатску каријеру.
Природна обдареност, најшире филозофско сазна-
ње, највеће војно образовање, неисцрпна радна енер-
гија, истрајност и ефикасност у извршавању задатака
обезбЈеђивали су му стално уздизање на све одговор-
није функције. И у најтежим тренуцима, својим зна-
њем, оптимизмом и чврстином карактера држао је
борце у увјерењу у повољан исход операција и борби
које је водио. Зато јединице у којима је био и којима је
командовао исписивале су најсветлије странице богате
ратне ис горије, наше земље и шире.
Нема човјека овог поднебља који не зна за Данила
Лекића. Њега се споносом сјећају црногорске, босанске
и српске планине. Крвави кланци, поносне војвођанске
равнице, слободарски град Београд. О њему најљепше
приче причају: бучна Дрина, крвава Неретва и Сутјес-
ка, немирна Тара и Пива, то је разлог што се његово
име пренијело и ван граница наше земље.
Он је био по природи миран, скроман, принципи-
јелан и срдачан. За слободу своје земље и просперитет
свога народа уградио је своју младост, своју радну
енергију и читав свој живот».
67
Женио се два пута. Са првом женом је имао кћер

Машу. Са другом женом је имао сина Слободана и кћер
Аниту. Слободан Данилов, живи и ради у Америци,
ожењен је, нема дјеце.
Никола Благојев, Генаралпотпуковник авијације пи-
лот ловац, правник. Учесник је НОР-а. Носилац пар-
тизанске споменице, провоборац од 1941. године. Из
Никола Благојев, генералиошиуковник авијације - иилош
68
БРАТС ТВО ЛЕКИЋА
ратаје изашао са чином мајора. Завршио је прву класу,

поратне летачке академије са одличном оцјеном као
први у рангу, како се то тада звало «ТИТОВ ПИТО-
МАЦ». У ратном ваздухопловству је покривао врло ви-
соке војне положаје, од команданта летачког пука па до
Начелника штаба команде ратног ваздухопловства и
противваздушне одбране. Због својих стручних и орга-
низаторских командних способности, одређиван је и
слат у афричке и азијске земље, гдје је пружао помоћ у
организовању ратног ваздухопловства. 31. јула 1956.
године извео је историјски лет, за своју државу, којом
приликом је пробио звучни зид са авионом Сејбр Ф-86 Е,
као први пилот Југословенског ратног ваздухопловства
који је пробио звучни зид. Овај подвиг је извео после
само два сата тренинга на поменутом авиону. Носилац
Је низа одликовања и признања за своје успјехе у руко-
вођењу и командовању јединицама у ЈНА. На спорт-
ском плану је био запажена личност. Био је предсјед-
ник ФК «Партизан», и настојао да се изврше корјените
реформе у југословенском фудбалу. 1945. године у
завршним борбама за ослобођење земље, нашао се у
Словенији, у мјесту Зидани Мост. Том приликом, је
наишао на велики број припадника црногорског чет-
ничког покрета и цивила, који су бјекством тражили
спас. Никола је руковођен људским и хуманим осо-
бинама успио да спаси неколико стотина логораша, а по
неким казивањима и читавих 1500 је спасено. Због овог
хуманог потеза, послије рата је био заустављен у напре-
довању. У братству је био много цијењен и уживао Је
углед и поштовање. Спада у ред најугледнијих братс-
твеника. Николина урна је пренесена из Београда и
сахрањена у Краљима. Поводом пробијања звучног
зида, писали су сви југословенски листови, као о прво-
69
разредном догађају у земљи. Да се не би заборавило

сјећање на овог ваздухопловног горостаса, и сачувало
његово дјело, чешће се поједине новине оглашавају са
натписима о том подвигу. Ево једнога натписа, којег су
објавиле Вечерње Новости од 11.01.2003. године, под
насловом «ДВА САТА У ИСТОРИЈУ». Амери у чуду
31 .јула 1956. године са Сејбром Ф-86 Е први пут у исто-
рији ратног ваздухопловства Југославнје пробијен Је
звучни зид. Урадио је то тадашњи пуковник пилот
Никола Лекић, са само два сата тренинга, на тек при-
стиглом ваздухоплову у наоружању Југословенског
ратног ваздухопловства. Хроничари су забељежили да
амерички пилоти нису могли у првом моменту да по-
вјерују, да ће југословенски ас успјети, да за тако крат-
ко вријеме лети брже од звука. За такав подвиг иначе је
било потребно око 60 сати лета на Сејберу Ф-86 Е и
добра теоријска припрема. Пуковник Лекић је полетио,
праћен америчким пилотом који је био у другом авиону.
Југословенски авијатичар је морао да прекине лет, због
квара на авиону. Пошто је замијенио летилицу Лекић се
винуо у ваздух и са висине од око 15 до 20.000 метара,
пошао на обрушавање. Инструменти на авиону су по-
казивали да је пробијен звучни зид, али то нису могли
да потврде на контролном торњу. Лекић је поновио лет
и опет пробио звучни зид. Тај подухват је поновио 8.
септембра исте године. Тада је за храброст пуковника
Лекића стигло и заслужено признање Златни летачки
знак. Тако је Никола као командант 44 ваздухопловне
дивизије, постао први пилот Југословенског ратног
ваздухопловства, који је пробио звучни зид.
Поводом сахране Николе Лекића у Краљима нови-
не су објавиле чланак:
70
„Данас је на сеоском гробљу у Краљима уз највише

војне почасти положена урна генералпотпуковника
Николе Лекића. У присуству представника Друге арми-
је, ВоЈске Југославије, команде ратног ваздухопловства,
представника друштвено политичког живота општина
Андријевице и Берана, као и великог броја грађана од
заслужног револуционара, од високог војног стареши-
не, истакнутог спортског радника и пилота који је први
на југословенским просторима пробио звучни зид, оп-
ростио се предсједник општине Андријевице Шћепан
Драговић. Драговић се од Николе опростио бираним ри-
јечима и између осталог на краЈу је рекао: „Никола је
поникао у породици народног учитеља и просвјетара
Благоја, да је он као његова браћа: Бранко, Драгољуб,
Момо и народни херој Данило Лекић Шпанац, сав жи-
вот посветио идеалима људскости и слободарства, на
добробит свога народа и на част и понос племена Васо-
јевића и свогродног краја” . Завршио је ријечима: «Дра-
ги Никола, витеже, племићу, јуначе земаљски и небески
нека ти је слава и хвала».
(Андријевица 21. октобра 1994. године)
Никола је имао сина Дојчина. Дојчин је био инже-

њер. Изненада је умро и сахрањен је у Београду. Оста-
вио је сина Благоја и кћер Машу. Благоје живи у Бео-
граду, није жењен.
Бранко, правник, пуковник ЈНА, био је Начелник
правне службе у Југословенском ратном ваздухоплов-
ству. Живио је у Београду. Умро је релативно млад и
сахрањена му је урна у Краљима. Бранко Ј е био један
изузетно добар човјек и рођак. Карактерисале су га све
људске и моралне особине. У братству је био радо ви-
ђан, поштован и цијењен. Пошто сам и ја био војно ли-
це у ваздухопловству, добро ми је познато да је Бранко
71
уживао углед и био много цијењен од стране својих

другова и свих са којима је радио. Има два сина: Миро-
слава и Дејана. Мирослав тренутно живи у Швајцар-
ској, иначе је познати филмски режисер. Режирао је
филмове, који су добили многа признања. Ожењен је,
нема дјеце. Дејан, млађи син Бранков, живи у Београду,
гдје ради у једној телевизијској кући. Ожењен је, има
кћер Станиславу.
Драгољуб, доктор, живио је у Београду, гдје је и
умро, сахрањена му је урна у Краљима. Има сина Алек-
сандра. Александар, инжењер, живи у Канади. Поро-
дичан је, има сина Данила и кћер Наташу.
Момчило, стоматолог, живи у Београду. Има сина
Предрага и кћер Милицу (Цица). Предраг је стомато-
лог, доктор професор стоматологије. Живи и ради као
универзитетски професор у Канади. Ожењен је и има
два сина Милоша и Николу. Милош је завршио Стома-
толошки факултет, живи у Канади. Није жењен. Никола
је студент.
Радоје Отов, у раној младости је напустио свој род-
ни крај и пошао за зарадом у Америку. Тамо је радио и
формирао породицу. Имао је сина, али му је син рано
умро, није ми познато његово име. Радоје није никада
долазио у свој завичај. Сахрањен је у Америци.
Милан Отов, живио је на Космету у Љумбарди. Тамо
је имао пристојну имовину. Због честих немира који су
као посљедица мржње према српском живљу, од стране
шиптара, био је и он изложен, као и сви Срби, који су
тамо живјели, непријатностима, које су доводиле до
несигурности за безбједност породице, па је и Милан
из истих разлога напуштао кућиште на Космету, и опет
се враћао, када би се стекли услови за нормалан живот.
Милан је умро и сахрањен на Космету. Његова поро-
72
дица је била принуђена да коначно напусти Космет и

сада живе скоро сви потомци у Беранама. Милан је
имао сина Влада, да ли је имао кћери није ми познато.
Владо је имао синове из два брака: Драгишу, Радована,
Радоша, Новака, Марка и Душана. Владо је живио у
Љумбарди. Гдје је сахрањен није ми познато. Драгиша,
живи у Беранама, фамилијаран је и има пет синова:
Бранка, Милорада, Драгана, Драгутина и Зорана. Ми-
лорад живи у Беранама, ожењен је и нема дјеце. Бранко
живи у Беранама, ожењен је има сина Миљана. Драган,
живи у Беранама, ожењен је и има синове: Николу,
Марка и Милоша. Никола живи у Беранама, ожењен је
и има сина Немању. Зоран живи у Беранама, ожењен је
има сина Влада. Драгутин има сина Немању. Радован
Владов има сина Влада није познато гдје живи. Душан
Владов има сина Николу, није познато гдје живи.
Радош, Новак и Мирко Владови синови немају мушке
дјеце, да ли имају кћери, није ми познато. Такође ми
није познато гдје живе.
Радуле Отов, живио је у Љумбарди на Космету. Био
је учесник у балканским ратовима и истакао се као
храбар ратник и познати јунак. За заслуге које је пости-
гао на бојном пољу, кроз учешће у ратовима и испо-
љену храброст и војничке врлипе одликован је Златном
медаљом Обилића. Због неких спорадичних, комшиј-
ских несугласица, убио га Је на превару заједно са
сином Батрићем, Шћепо Рмуш. Сахрањени су у Љубар-
ди. Батрић није био жењен и од њега није остало по-
томство. Радуле је имао још сина Душана и кћери:
Мару, Даницу, Љубицу и Милку. Душан је живио на
Космету у Пећи. Био је спреман да пружи свакоме
помоћ, па га је српски живаљ много цијенио и пош-
товао. Био је фамилијаран, имао је два сина, Драгутина
73
и Драга, као и пет кћери: Даринку, Драгу, Милену, Мил-

ку, петој не знам име.
Драгутин је живио у Подгорици и у Пећи. Био је
официр Југословенске народне армиЈе. Имао је једну
кћер, Тању. Умро је и сахрањен у Пећи. Драго, профе-
сор, живио је у Пећи, а сада после познатих догађаја на
Космету, живи у Младеновцу. Ожењен је и има два
сина Душана и Бојана. Оба сина су студенти.
Мираш Отов је жи-
вио у Краљима, био Је
кмет у Слатини. Ције-
њен и уважен братстве-
ник. Имао је синове ЈТу-
ку и Вукмана, и кћери:
Стојану, Зорку, Магду и
Јовану. ЈЈука је био мајор
Југословенске народне
армије. Завршио је Прав-
ни факултет, и по својој
се жељи демобилисао,
напустио војну службу.
По иапуштању воЈске
почео је да ради у пра-
восуђу Србије у Шапцу.
Изабран је за судију Ос-
новног суда а касније за
судију Окружног суда у Мирашев
Шапцу. У служби Је по-
стигао запажене резултате, за шта је добио истакнута
одликовања и друга признања. Умро је и сахрањен је у
Краљима. Остала му је кћер Светлана.
Вукман, учитељ, живио Је и радио једно вријеме у
Босни а преостали дио радног вијека је провео у родном
мјесту Краље. Био је поштен и частан човјек. Волио је
74
БРА ТСТВО ЛЕКИЂА
рођаке и радовао се сваком њиховом успјеху. Био је

ангажован у изградњи свих инфраструктурних објеката у
Краљима и сваки посао успјешно завршио. У просвјетној
служби је био запажен и успјешан. За заслуге које је
постизао у професионалном послу добио је највеће приз-
нање, које је додјељивано у земљи «НАЈДРАЖИ УЧИ-
ТЕЉ». Био је фамилијаран и имао је синове Драгана и
Мираша. Драган је био официр Југословенске народне
армије, имао је чин мајора. Поред тога завршио је и Фа-
култет драматургије и режије. Урадио је док је био у ар-
мији успјешне војне филмове, као режисер. Поред ових
активности бавио се и сликарством, приредио је само-
сталну изложбу у Беранама 2004. године. Изложени радо-
ви су од стране стручних лица оцијењени као веома ква-
литетни. Скончао је несрећно у саобраћајном удесу и
сахрањен је у Краљима, гдје је сахрањен и отац Вукман.
Оставио је сина Миљана, који је студент. Мираш Вукма-
нов је био официр у Југословенској народној армији. Због
здравствених проблема, морао је прекинути службу у
ЈНА и пензионисан је у чину капетана. Живи у Београду.
Ожењен је има кћер Вању.
Милован, наЈмлађи син Радована ЈЈекина, живио је
на Поду Лекића у Краљима. Истицао се у братству и
племену, па је као заслужан постављен за перјаника у
племену. То су први перјаници у Васојевићима, Мило-
ван и Ђоле Милетин Зоњић. У племену је остао запа-
жен и по јунаштву. Касније је постављен за племенског
капетана, на којој је дужности остао до краја живота.
Учестовао је у свим борбама против Турака. Учестовао
је са војводом Миљаном Вуковим и васојевићким
првацима у формирању власти у Васојевићима. Војвода
Миљан Вуков га је много цијенио и држао много до
њега. У братству Лекића је сачувана успомена на Ми-
75
лована, као на једног од истакнутих Лекића. У борби

против Турака, 1862. године Васојевићи су доживјели
тежак пораз на Превији. Војвода Миљан Вуков се није
мирио са поразом, већ је из револта одлучио да стане на
мету Турцима и тако заврши, говорећи: «У стотину
сежења» сјео је на једно дрво и одлучио да чека Турке.
Милован је притрчао и склонио га у ров, те на тај начин
га спасио погибије. (Мемоари Г. Вуковића). Милован
Лекић је погинуо у чувеној бици на Новшиће 1877.
године. Турци су му одсјекли главу и набили је на
колац на град Гусиње, гдје је стојала неколико дана. У
књизи, епске народне пјесме из Васојевића, коју је
приредио Драгољуб Шћекић, Милован је опјеван као
јунак и истакнута личност у Васојевићима.
Војевао је Мехмед паш ау Васојевићима 1877. годи-
не. Пише султану, жалећи се на Васојевиће, пријетећи
им да ће их похапсити и каже:
„Комскога ћу ухватити змаја,
и племића војводу Лакића,
и са њима Васа и Милића,
и Перишу са три Васевића,
од Коњуха војводу Милету,
а од Краља Лекић Милована,
и са њиме Никчевић Машана,
који суди на Андријевицу”.
У 6 о ј у на Новшиће војвода Миљан Вуков пише књигу
Шују Шћепанову, Драговићу и између осталог каже:
„Књигу пише војвода Миљане,
са Краштице, из Васојевића,
па је шаље на Ђулиће равно,
а на руке Шују капетану.
У књизи му овако говори,
76
о чули ме Шујо капетане,

подигла се Васова нахија,
од Комова и преко Комова,
хоће к Плаву и Гусињу равном.
Брже да си мени на Полимље,
на Пепиће, на поље Новшиће. ...
Заљуља се војска по Новшићу,
бојак бију хиљаду војника,
звече ножи пушке одјекују,
све би реко пред богом једнијем.
Ово није бојак на Новшићу,
но је битка на Косову равном.
Турци гоне а Турци сијеку,
Алаучу страву ударају,
што не могу пушком, ја. ли ножем,
нагон чине па топе јунаке,
Лим ријека постаде крвава,
видиш водом рањене јунаке,
неко мртав а неко без главе,
то угледа Шћепановић Шујо,
стари јунак из Васојевића,
узе ђога, нагна у ријеку,
сто аждаЈа нагна преко Лима,
и на бријег у боју се нађе,
за њим ето два добра јунака,
једно ти је Вуковић Тодоре,
мио сестрић Шћепановић Шуја,
друго ти је Лекић Миловане,
син војводе Лекић Радована
кој но уби Јусуф барјактара. ...
Што учиње Шћепановић Шују,
сјече јунак десно и лијево. ...
77
Уз њега је Вуковић Тодоре,

уз Тодора Лекић Миловане,
млад капетан са сред Васевића,
од давнашње куће Дабетића,
од војвода и српских хајдука,
од Комова до Мостара града,
од Комова па до Романије. ...
Бију Турци и падају јунаци,
ма се брани Шћепановић Шујо,
погибе му Лекић Миловане,
погибе му Кржања Илија,
погибе му по доста јунака,
које гора видјет више неће. ...
Ту погибе Шћепановић Шујо,
а Јакуп му одсијече главу,
са сред Плава града низамскога. ...
На Новшиће, крај зелена Лима,
то зачуше Турци Гусињани,
то зачуше на ноге скочише,
пободоше на главицу коце,
па на коце нататсоше главе,
ту је глава Лекић Милована,
ту је глава Бандовић Јована,
ту је глава с Кржање Илије,
ту су главе стотину јунака,
дивних Куча и Братоножића,
и јунака из Васојевића,
међу њима глава над главама,
јесте глава Шћепановић Шуја,
капетана из Васојевића.”
Милован је имао пет синова: Леку, Мирка, Миха-
ила, Миљана и Тодора и кћер Велику.
78
Лијево Лека, десно Тодор Милованови,

у средини Вељко Миљанов
Мирко је живио у Краљима, гдје и сахрањен. Није

имао мушке дјеце. Имао је двије кћери, Стану и Даницу.
ЈТека је живио у Краљима, гдје је и завршио живот.
Имао је синове Марка из првог брака и Радована из другог
брака. Имао је и једну кћер, немам податак како се звала.
Марко је био службеник у Андријевици. Женио се два
пута, из првог брака је имао сина Димитрија. Из другог
брака није имао дјеце. Умро је у Краљима, гдје је и сахра-
њен. Димитрије је живио у Краљима, био је ожењен, имао
је сина Слободана и кћер Наду. Димитрије је погинуо 1941.
године у Наљинама, убили су га Италијани. Слободан
живи у Француској. Ожењен је, има кћер Валери.
79
Радован Лекин, живио је у Подгорици, Београду и у

Краљима. Учесник је Народноослободилачког рата,
носилац је партизанске споменице. У току рата се нала-
зио на одговорним мјесгима, на припреми и дизању
устанка против окупатора, претежно у андријевичком
срезу. Послије рата се налазио на истакнутим мјестима,
друштвено политичког живота у ЦрноЈ Гори и другим
републикама, Србији и Босни и Херцеговини. Био је
министар правде у Влади Црне Горе. Предсједник Среза
у Андријевици, као и посланик у Скупштини Црне Горе.
Због своје принципијелности у животу и одговорног
односа према свим пословима које је обављао, уживао је
углед и био цијењен гдје год је радио. Бавио се писањем.
Написао је књигу «Андријевачки срез од 1941. до 1944.
године». Написао је роман «Зако» и друга дјела. За ратне
и поратне заслуге добио јс многа одликовања и призна-
ња. У братству је био цијсњен и поштован. Женио се два
пута. Из првог брака је имао сина, који је у току рата
умро, имао је 2-3 године. Из другог брака има двије кће-
ри, Биљаму и Сању Последње године живота је провео у
Краљима, гдјс је и сахрањен.
Миљан је живио у Краљима. И м аоје синове: Јова-
■на, Вељка и Радована. Јован је живио у Краљима и на
Сеоца, гдје је имао велики земљишни посјед. Био је
цијењен братственик. Последње годипе живота живио
Је у Андријевици. Сахрањен је у Андријевици. Радио је
као службеник у Андријевици. Женио се два пута, из
првог брака је имао три сина: Драгољуба, Душаиа и
Данила. Имао Је и кћер Десу. Из другог брака није имао
дјеце. Драгољуб, најстарији син Јованов, био је официр
Југословенске народне армије у чину пуковника је
завршио свој радни вијек. Живио је и службовао у
многим мјестима Југославије, крај живота је дочекао у
80
Загребу, гдје је и сахрањен. Има сина Милана, који

такође живи у Загребу и кћери Милку и Весну. Милан
је ожењен и има сина Твртка.
Душан је живио у Андријевици, гдје је радио као
службеник. Из Андријевице је пошао у Крагујевац, гдје
и сада живи. Има сина Зорана и кћери, Зорицу, Љи-
љану, Верицу и Љубинку. Зоран је ожењен и има сина
Горана. Зоран такође живи у Крагујевцу.
Данило је живио у Андријевици. Био је фамилија-
ран имао је четири сина: Тодора, Алексија, Славољуба
и Бранислава. Тодор живи у ЈТозници, ожењен је има
Јован и Вељко Миљанови са иородицом
81
сина Дејана и кћер не знам јој име. Дејан је ожењен,

има сина Јована, живи у ЈЈозници. Алексије живи у
Америци, ожењен је и нема дјеце. Славољуб живи у
Београду, има сина Алексу. Бранислав, живи у Амери-
ци немам података о његовом породичном стању.
Вељко Миљанов, радио је у Пећи као судија и пред-
сједник Окружног суда. Нестао је 1941. године ликвиди-
рали су га шиптарски терористи, не зна се гдје му је гроб.
Имао је сина Миљана. Немам других података о њему и
његовом мјесту живљења, као ни о породичном стању.
Тодор Милованов, је био школован човјек, угледан и
цијењен братственик. Био је први предсједник среза у
Беранама. Био је посланик Скупштине Црне Горе и на
другим функцијама. Био је обдарен посебном људском
љепотом, па су дјевојке пјевале, размишљајући о удадби
«Да ми је буљук Ћеовића, кулу Ризовића (Ђурковића) и
љепоту Тодора Лекића. Такође је имао склоности према
поезији. Написао је неколико епских пјесама. Забеље-
жене су му пјесме: «Досељавање нод Комове» и «Три
комска хајдука». Ове пјесме су забељежене у збирци
„Епске пјесме из Васојевића” од Д. Шћекића.
Досељавање под Комове

Бјеше сунце прошло кроз облаке,
па синуло до на врх Комова,
мало било дуго нетрајало,
сиђе сунце у долину равну.
Веселе се горе и потоци,
а највише огњена ријека,
око себе гору раскастрила,
нанијела дрвље и камење,
наређала содом до содома.
82
Није пропаст ал’ превратЈе близу,

то гледало са града Латинче,,
па овако сјетно проговара:
«Слуге моје огњем изгореле,
што сте јутрос веселога лица,
па трчите тамо и овамо,
јутрос сам се рано пробудио,
сагнуо се слушао ријеку
она свашта доловима прича,
Јања ју је гласом обдарила,
а Јањ да умује гредом
ево шта сам јутрос разабрао,
збори вода, никад не престаје,
«Чуј ме мало са града Латинче,
ја ти причам а ти не разбираш,
ето јутрос из даљине војска,
гдје год стигне топи ко ријека,
помаже се богом огњенијем
ја сам чула што говори војска,
а брзо ће у долину равну,
куцнут ће ти коцима на врата.
Гредама ће врата разломити,
град срушити тебе објесити,
а горама растјерати слуге
да их бију кжше и сњегови.
Узеће ти благо иебројано,
и сувише сестру јединицу,
да је љуби под жатором војно».
Ал ето ти под Комове војска,
брзо: сиђе у долииу равну,
шта, ће, куд ће, приближи се граду,
опколи га са свакоје стране,
па на градска ударила врата.
83
Коцима је врата разломила,

па уљегла силом на срамоту,
град струшила до задњег камена,
ухватила лијепо Латинче,
завезала, за час објесила,
а горама растјерала слуге,
да их 6 и ј у кише и сњегови,
и вјетрови са Кома планине.
Нађе војска благо небројано,
како који по граду се шеће,
он узима сто унача блага.
Спази војска Латинку ђевојку,
ја каква је да је чудо нађе,
равна јој је са Комова вила,
млади војно стаса јуначкога,
приђе вучки латинки ђевојци,
дохвати је под бијелу руку,
па поведе под шатор момачки.
Под шатором војно проговори:
«Чуј ме мало Латинко ђевојко
од данас си моја вјерна љуба,
као мени биће и ђевојци».
То ђевојка млада послушала,
послушала па је говорила:
«Сила твоја вољу не гшзнаје,
од данас ћу бити твоја љуба,
љепшу љубу нећеш угледати,
испод овог неба манитога,
крај оваке огњене ријеке,
Лим ријеке из горе Комова».
НАПОМЕНА: пјесму пјееао Тодор Лекић Краље
84
БРА ТСТВО ЈЈЕКИЋА
Три комска хајдука

Књигу пишу три Комска хајдука,
па је шаљу у Херцеговину,
а на руке Пивљанину Бају,
једно ти је Тошовић Станиша,
друго ти је Сељаковић Коле,
а треће је Отмичић Чаране.
У књизи му друштво говорило:
«Море чули Пивљанине Бајо,
а уз тебе сва дружина редом.
Ми смо чули говорени људи,
да чеш скоро на равно Приморје,
и да оћеш да подижеш кулу
а уз помоћ Дужда од Млетака,
ми немамо вјеште неимаре,
но ли само на глас сјекираше,
који дижу од борова дворе.
Они Бајо подижу чардаке,
по горама и по бреговима,
а на уском крај царева пута,
све на домак Дабља Подмашита.
Кад идемо на далеке путе,
од Комова па до Романије,
ја л ’ са Лима до земље Србије,
или тамо до Ерцеговине
а до куће бега Љубовића.
Ми свудије конаке имамо,
у чардаке зиме зимујемо
а у њимка остављамо благо.
Ако ли нас оћеш вјеровати,
ми имамо на усјек чардаке,
да их бијеш топом Дуждевијем,
85
ја ли топом са сред Цариграда,

не би ти се за нокат мрднули,
покрити су клисом боровијем,
два вијека могу потрајати
у чардаке по гори зеленој,
ми имамо доста чардаклија,
а још уз њих лијепе ђевојке,
све чардацим из горе хајдуке.
Кад гој Турчин низ Лим воду крене,
чардаклија, горски меанџија,
меанџија друмски догањџија,
срета Турке узима им благо,
а све редом убија ракијом.
Једнога су грдно опјанили,
па се данас око Лима прича:
«Џин Алија уби га ракија»!
они Бајо шиљу сталне гласе,
кад се крећу од Ипека Турци,
куд од Шкодре, до Босне крваве.
Топал пашу од давно чекамо
ја ли њега, ја ли му већиле,
јуче смо се срели са Турцима,
ђе ћерају робл^е из Србије.
Били смо се љетњи дан до подне,
отесмо им робље од Србије,
од Србије и од Романије.
Отесмо им из зобница благо,
није горе од млетачког злата.
Ми од реда Турке исјекосмо.
тукли смо их коцем и наџаком,
а под мач смо сваког ударили,
нас не плаћа нико под Комове,
што отмемо, то је наше благо.
86
Ми дајемо само боговину,

а харача никад и никоме.
Зато Бајо, ако немаш блага,
ти ни јави да шаљемо благо.
Па ни Бајо немоЈ зазријети
што ћемо ти нешто споменути.
Не сели се због турскога ћефа,
но хајд к нама право под Комове.
Дођи к нама биће ти ко нама.
Нећеш тако, а ти по својему:
Гради кулу и срећна ти била,
ма се чувај лукавих Латина.
И Турака српскијех крвника».
Напомена: Пјесму казивали: Гавро Протић и
Тодор Лекић, Андријевица, Васојевићи
Михаило (Иљо), био је син Милованов, који је на-
слиједио оца у обављању племенских послова, јер је
постављен за племенског капетана. У братству и пле-
мену је уживао поштовање и углед. Био је цијењен, јер
је био принципијелан и правичан, спреман да сваком
помогне у невољи и да кажњава ко се огријешио о пра-
вила која су тада постојала, и које је свако био дужан
поштовати и придржавати их се. Слушао сам приче од
рођака, генерације која је давно изумрла и запамтио сам
да су сви говорили о њему похвално, јер је доследно
спроводио прописе у оквирима својих надлежности и
овлашћења. БиоЈе фамилијаран. Имао је синове: Мила,
Дмитра, Божа и Милована.
Мило, учитељ, радио је и живио у Беранама. Био Ј е
цијењен братственик. Од породице је имао синове: Ми-
лована и Миодрага и кћери: Нату, Милку, Љубицу, Брану
и Микицу. Милован, Мишо, службовао је и живио у Бе-
87
ранама. У братству је био омиљен и вољен. Био је оже-

њен има сина Мила (Мики) и кћери: Љиљану и Дијану.
Сахрањен је у Беранама. Мило живи и ради у Београду,
ожењен је и има сина Милована. Миодраг (Даги) живи и
ради у Београду, има сина Милорада. Милорад такође
живи у Београду, ожењен је и има сина Уроша.
Дмитар је живио у Краљима. Погинуо је у току Дру-
гог светског рата. Био је фамилијаран, имао је сина Вука
и кћери: Ковиљку, Босиљку и Драгицу. Вуко је био офи-
цир југословенске армије, у чину мајора. Живио је у Лес-
ковцу, гдје је и сахрањен. Цијењен и омиљен братстве-
ник. Има сина Братислава (Бато) који живи и ради у
Лесковцу. По занимању је правник и уредник је Радио
Лесковца. Ожењен је и има сина Стефана и кћер Ксенију.
Вуко има кћери: Миру, Славицу, Станију и Весну.
Божо Михаилов син, живио је у Краљима, био је
фамилијаран, имао јс сина Милана и кћери: Даринку,
Олгу и Ружицу. Милан је умро као дијете. Божо је
сахрањен у Краљима. О Миловану Михаилову, има ма-
ло података. Зна се да је био ожењен и да је имао сина,
којем не знам име, умро је у тринаестој години. Зна се
и да је Милован умро у ропству у Нађмеђеру.
Ђоле је млађи син Лекин и брат Радованов. Заједно
са својим братом Радованом и са васојевићким првацима,
обељежио је вријеме у којем је живио. Учесник је свих
ратова, који су вођени против Турака и свуда се показао
као Јунак. Међу васојевићким главарима, који су водили
300 Васојевића у Србију био је и Ђоле Лекин. Живио Је у
Краљима, на Главици. Када је Миљан Вуков устројио
власт, у Васојевићима по угледу на црногорско устрој-
ство, поставио је Ђола Лекина за официра, стотинаша. Са
својим братом Радованом, четовао је (хајдуковао) у
Поткомовљу, Вељем Брду и Љубаштици, а њихове чете
88
уливале су страх међу Турке. Борбе са Турцима 1860.

године око Бихора и напад на Муратовиће, у прољеће,
биле су кобне за Васојевиће, јер је у тој борби погинуло
око седамдесет Васојевића од којих око четрнаест Кра-
љана а међу њима и Ђоле Лекин и Томо Јојин (Јојић),
обојица стотинаши. У неким записима се тврди да је
погинуо на Јасиковцу. Ђоле је сахрањен код манастира
Ђурђеви Ступови, гдје се и данас налази обељежје. (Ми-
лош Велимировић) Његово дјело је овјековечено у еп-
ским пјесмама из Васојевића. Остоја Лалић, писмом тра-
жи да се позову васојевићки прваци, како би се одупрли
турској најезди, јер хоће да ггокоре Васојевиће. У писму
набраја кога треба позвати и каже:
,, Глас учините Ђолу Милетину,
Милетину и Ђолу ЈЈекину,
и сувише Дедовић Миру,
и осталим да их не набрајам.
Мало прође, дуго нетрајало,
ето у бој војводе Стојана,
ето у бој Ђола Мимлетина,
ето у бој Ђола Лекина.
Раздреди се триста Васевића. ...”
Ђоле је био духовит, па ћу навести једну причу, која
се и дан данас прича међу рођацима и међу Краљанима.
Дошао бег турски у госте, код Радована и Ђола Ле-
кина у Краље. Дочекали су га Радован и Ђоле и остала
чељад из куће. Прихватили су им коње и керове, које су
водили људи из пратње. Приликом предавања керова,
бег је нагласио, да његови керови не једу ништа осим
месо. Чувши ово Ђоле је, као у шали рекао: «јешће они
и смрзлу дивљаку када огладнеж Наредио је Ђоле да се
керови смјесте у неку запуштену просторију и да им се
89
ништа не даје да једу, док су ту. Други или трећи дан

када је бег кренуо да иде, Радован и Ђоле и остала
породица су их испратили и са њима се поздравили.
Када су извели керове, да их предају послузи, Ђоле је у
једном тренутку извадио из џепа некакву смрзлу див-
љаку, око које су се керови пограбили, ко ће је уграбити
и појести. Ђоле је рекао: «Ево истине што сам рекао,
кад огладне да ће појести и смрзлу дивљаку».
Ђоле је имао ггет синова, баш као му брат Радован:
Илију, Зарију, Божину, Милоњу и Ивана. Да ли је имао
кћери, немам података.
Илија Ђолев, спада у ред истакнутих братстве-
ника Лекића и племена Васојевића. Учестовао је у свим
ратовима против Турака, гдје је испољио јунаштво. Вој-
вода, Васојевићки Миљан Вуков га је поставио за офи-
цира, стотинаша у племену. О Илији је говорио «У
Васојевићима има јунака али од Илије Ђолева бољег
нема». Имао је синове: Перишу, Мијајла, Станишу и
Мијата и кћер Стану.
Периша, Илијин је био официр у Краљевини Југосла-
вији, у чину мајора. Службовао Ј е између осталог и у
Сплиту гдје је био командант сплитског гарнизона. Био ј е
ожењен, али није оставио потомство. Сахрањен је у
Краљима.
Мијајло је живио у Вељем Брду, (Баре Краљске) од
порода је имао синове: Мила и МиливоЈа и кћер Загу.
Мило је живио у Вељем Брду, погинуо је 1941. године
у Пећи, убили су га шиптари, био је фамилијаран, имао
је кћер Росу. О брату му Миливоју нисам дошао до
никаквих података.
Станиша је живио једно вријеме у Краљима.
Касније се одселио на Космет, гдје је формирао поро-
90
дицу и живио до краја живота, ту је и сахрањен. Имао

је синове: Лакића, Богића и Драга.
Лакић је живио у Бољевцу на Ибру, између Рашке и
Краљева. Имао је синове: Владимира и Вукашина и
кћери Наду и Зору.
Владимир је живио у Београду. Радио је на одговор-
ним мјестима, између осталог, био је секретар Коми-
тета савеза комуниста Новог Београда, директор Аеро-
дрома «Београд», предсједник Привреде града Београ-
да и другим одговорним мјестима. Умро је и сахрањен
је у Београду. Оставио је синове: Милана и Бранислава.
Милан живи у Београду, ожењен је и има сина Немању.
О Браниславу немам никаквих података.
Вукашин живи у Београду и има сина Владимира и
кћер Мирјану.
Богић је живио на Космету, имао је синове: Вла-
стимира и Мила. Властимир је живио у Приштини и у
Београду. Налазио се на одговорним руководним мје-
стима у привредним субјектима Космета и уже Србије.
Био је породичан, имао је двије кћери, Мирјану и
Зорицу. Једно вријеме је радио у Њемачкој, као пред-
ставник Привредне коморе Југославије. Умро је и са-
храњен је у Београду. Миле је живио такође у Приш-
тини. Радио је у Секретаријату унутрашњих послова
Србије, налазио се на одговорним мјестима. Умро је,
мјесто сахране ми није познато. Био је породичан, има
два сина. О њима других података немам.
Драго је живио у Бару, гдје је и завршио живот, и
тамо је и сахрањен. Био је ожењен, али није имао дјеце,
тако да од њега није остало потомство.
Мијат, Станишин, је живио у Србији. Био је посла-
ник Скупштине Србије, других података немам.
91
Зарија Ђолев, је живио у Краљима, имао је сино-

ве: Николу, Нику и Новака. Не зна се да ли је имао кће-
ри. Никола је живио у Краљима, био је ожењен и имао
је сина Зарију. Зарија је као ученик учитељске школе у
Бањалуци умро 1948. године, тако да од Николе није
остало потомства.
Ника је такође живио у Краљима, на Главици. Тра-
гично је изгубио живот. Имао је сина Милуна и кћери
Станиславу, Стану и Анђелију (Мишкињу).
Милун, је био иравник, највећи дио свог радног ви-
јек аје провео као адвокат. Као адвокат је био врло ције-
њен од својих колега, као и од правосуђа. Причао ми је
Драшко Лекић, судија Врховног суда Црне Горе, да је
Милун спомињан у Врховном суду, као врло способан
и принципијелан адвокат и да је био цијењен у тој пра-
восудној установи. Није се руководио да му је мате-
Милун у средини, десно Василије, лијево Дрсиико

(снимак са свадбе Славка Лекића)
92
Б РАТС ТВО ЛЕКИЋА
ријална страна у првом плану, већ је настојао да у

одбрани својих клијената буде задовољена правда. На
дан сахране, у свом говору, адвокат-Миладин Чукић му
је између осталога изнио и ту особину. Од рођака је
уважаван и пружано му је поштовање, као истакутом
братственику. Трагично је завршио, погинуо је код Би-
јелог Поља, ударио га је воз. Сахрањен је у Беранама.
Био је фамилијаран, има синове Нику и Небојшу и кћер
Веру. Ника је правник, живи и ради у Ариљу, као
адвокат. Женио се два пута. Из ирвог брака има сина
Милуна и кћер, име ми није познато. Из другог брака
нема дјеце. Небојша, правник, бави се адвокатуром,
живи у Беранама. Женио се два пута. Из првог брака
има сина Богдана, а из другог брака Стефана и Николу.
Новак Заријин. О ње-
му немам потребних по-
датака, једино да Је имао
сина Богдана. Богдан је
живио и радио у Београ-
ду, гдје је имао познату
адвокатску канцеларију и
био познати адвокат у
Београду. Поред профе-
сионалног посла, адво-
катског, бавио се и поли-
тиком. Био је предсједник
Демократске странке у
Србији. Када је влада
Краљевине Југославије
1941. године потписала
«Тројни пакт» о иристу-
пању силама фашистичке
осовине, Богдан се на-
лазио на челу предсјед- БоЈдан Новаков
93
ништва Адвокатске коморе града Београда, које је прво

устало против пакта и одбило валидност потписа, тог
акта. Због својих политичких дјеловања и политичких
ставова, који су били блиски званичној политици Србије
био је у блиским везама са краљевским двором Карађор-
ђевића. Послије капитулације 1941. године оступио је из
земље и живио једно вријеме у Паризу а потом је
прешао у Сјеверну Америку, гдје је и скончао и тамо
сахрањен. Био је ожењен, али није имао дјеце и није од
њега остало потомства.
Божипа Ђолев, био Је човјек кога су красиле, људ-
ске, моралне и карактерне особине. Човјек, високо нагла-
гаеног угледа у братству и племеиу Васојевића. Због
храбрости, јунаштва и умјешности у командовању,
повјераване су му одговорна мјеста у црногорској вој-
сци. Био је командир Краљске чете, па командант Кра-
љског батаљона. Учествовао је у свим борбама против
Турака које су водили Васојевићи и Црна Гора. Поред
великих успјеха, које је постизао у борбама и ратовима,
треба посебно истаћи битку за манастир Морачу, гдје је
командовао Краљским батаљоном и успјешно одбра-
нили манастир. Учестовао је у рату против Турака на
Скадру, као добровољац у осамдесетој години старости,
гдје су му били и три сина. Не треба заборавити да је
командовао батаљоиом и у бици на Новшиће. Био је
велики иатриота и родољуб, помагао је свакога, коме је
била потребна помоћ у борби за ослобођење од Турака,
јер је желио миран живот и слободу читавом српском
народу. У желш да помогне српском народу, давао је
помоћ у оружју и муницији Поличанима, како би се
бранили од насртаја турских зулумћара. То је урадио на
своју руку, без одобрења књаза Николе Петровића. За
овај поступак био је жестоко кажњен. Књаз Никола му
94
је одузео грб и тако га лишио командантског чина. По-

ред тога му је конфисковао сву стоку, коју је имао, како
би се надокнадило оружје које је дао. Око двије године
је живио под казном, да би га књаз позвао и вратио му
грб и сабљу и поставио га на исту дужност, јер је знао
да је Божина Ђолев човјек од повјерења и угледа у пле-
мену. Због његовог доброчинства и његове хуманости, у
народу се причало: Божини ничије зло није мило, а
свачијем се добру радовао. Као истакнути ратник и
командант опјеван је у епским пјесмана Васојевића:
„Но почујте браћо и дружино
бој се зачу с Кодре до Чакора
јече горе сијевају муње
а под огњем бију се јунаци
на Кодри је Ђолевић (Лекић) Божина,
а уз њега Бандовић Јоване,
неће Краље Кодру да напусти,
неће Краље, чека Арнауте,
од Ругове и од Малесије. ...”
Ево стихова из 1887. године под насловом «Војева-

ње Али паше на Ваејевиће».
„Бој се бије крв се црна лије,
од Турака и од Ваеојевића,
у највећу јуначку невољу,
њима овдје, добар индат дође,
соко сиви Лекићу Божина,
и са њиме Зоњићу Радоје,
и Краљана стотину момака. ...”
Божина је имао три сина: Стевана, Томицу и Петра
и кћери: Јовану, Љубицу, Стефанију и Насту.
95
Стефан је био официр црногорске војске, по чину

мајор. Као официр, командовао је са одређеним једини-
цама, које су учестовале у борбама против непријатеља.
У Првом свјетском рату 1914. на 1915. годину био је
једно вријеме комадант краљског батаљона, када је
црногорска војска учестовала, на потезу дринског
фронта, борећи се против аустроугарске и на тај начин
омогућивала повлачење српске војске, према Албанији
и после према Крфу. Учестовао је у бици на Скадру
1913. године. Био је гостољубив и привржен рођацима,
зато је у братству имао поштовање и био цијењен.
Сахрањен је у Краљима. Био је фамилијаран, има два
сина, Василију и Ђола и кћер Босу. Василије, магистар
правних наука, живио је у Андријевици и у Беранама,
гдје и данас живи. Радио је на одговорним мјестима. У
Андријевици је био секретар среза. По укидању среза у
Андријевици, као и општине, прешао је на службу у
Беране. У Бсранама је био: тужилац, правобранилац, се-
кретар општипе. Радио је у спортским организацијама,
као предсједник боксерског клуба у Беранама и друго.
У круговима у којима се кретао, међу својим колегама
важио је као истакнути стручњак из области правних
наука. У братству као и у срединама гдје је радио, био
је много цијењен и уважаван. Василије је много привр-
жен рођацима, што су му они узвраћали, указујући му
пажњу и поштовање. Имао је сина Предрага и кћер
Милу. Предраг је умро у шеснаестој години живота.
Сахрањен је у Краљима. Ћоле, млађи Стефанов син је
правник. Ж ивко је и радио у Беранама, у Србији, и на
Цетињу, гдје и сада живи. Радио је као судија и као
адвокат. Частан је и поштен рођак и братственик. Же-
нио се два пута, и из оба брака има дјецу. Из првог
брака има сина ЈЂубишу и кћер Анђелку, а из друшг,
96
сина Петра и кћери Милену и Јелену. Велики је колдар и

јако је привржен рођацима. Има развијена посебна осје-
ћања за чување и поштовање традиционалних, нацио-
налних и духовних вриједности. Истакнути је патриота и
родољуб. У братству је цијењен и поштован.
Томица Божинин је такође био официр, црногорске
војске. Био је једно вријеме командир војнодивизијског
складишта у Краљима, гдје је и живио. Био је уважен и
цијењен рођак а у официрском кору и на служби јако
одговоран и принципијелан. Учесник је у балканским
ратовима, као и учесник битке на Скадру. Био је оже-
њен, имао је синове Вељка и Драга и кћери: Зорку,
Златану и Милицу. Женио се два пута, па му је пород из
два брака. Сахрањен је у Краљима.
Вељко Томичин, је био учитељ. Живио је у Краљи-
ма и у Беранама. Нестао у Другом свјетском рату. Био
је фамилијаран имао је три сина: Божидара, Михаила и
Данила, као и кћер Нату. Божо, најстарији син Вељков
је био школован, и цио радни вијек је провео у Босни,
претежно у Сарајеву, гдје је умро и тамо сахрањен.
Радио је на одговорним мјестима, био је руководилац
ученичких домова, гдје је помагао многим људима
(ученицима и студентима) из нашег краја. У средини
гдје је радио и живио уживао Је углед и поштовање.
Када сам нагласио да је помагао, мислио сам на причу
Васа Јојића из Краља, који је студирао у Сарајеву, и
причао о Божовом доброчинству и помоћи коју му је
пружио. Био је ожењен и има сина Велимира и кћер
Биљану. Велимир живи и ради у Сарајеву, ожењен је
има сина Бориса и кћер Јелену.
Михаило (Мишо) радио је и живио у Ораховцу на
Космету. Радио је у просвјети као наставник. Много је
97
Веселин В. Лекић
привржен рођацима. Сада живи у Беранама. Фамили-

јаран је има три кћери: Снежану, Мају и Драгану.
Данило, најмлађи Вељков син, живи у Панчеву.
Ожењен је има сина Драгана.
Петар Божинин, живио је у Краљима, на Главици,
гдје је и сахрањен. Учесник је балканских ратова, са
оцем и са браћом. Имао је сина Данила и кћери: Косу,
Даницу, Милијану и Бранку. Данило је живио на Рије-
ци, (Хрватска), и у Краљима. Женио се два пута. Из
првог брака има кћер Санду а из другог синове: Петра,
Дубравка и трећег не знам како се зове. Из другог брака
има и једну кћерку, не знам јој име. Данило је умро и
сахрањен је на Ријеци.
Драго Томичин, је живио у Краљима до 1941. годи-
не када се заратило. У рату је нестао, никаквих других
података о њему нема.
Милоња Ђолев је живио у Краљима, на Главици.
Био је фамилијаран, имао је синове Радосава и Љуба и
кћери Радосаву и још једну не знам јој име. Радосав је
живио у Краљима. Био је вриједан и добар домаћин.
Учествовао је балканским ратовима. У вријеме окупа-
ције Црие Горе од стране Аустроугарске, хапшен је и
одвођен у Нађмеђер, гдје је робијао. Имао је синове:
Радивоја и Радула и кћери Милеву и Даринку. Радивоје
је живио у Краљима, нестао је у Другом свјетском рату,
негдје у Словенији код Зиданог Моста. Био је ожењен и
имао је сина Миливоја и кћери Милосаву и Милицу.
Миливоје је живио у Краљима, извесно вријеме а онда
је пошао у Данску, гдје је радио. Разболио се и после
извјесног времена умро и сахрањен је у Краљима. Био
је привржен братству. Рођаци су га вољели. Био је
успјешан домаћин, оставио Је породици завидно дома-
ћинство. Био је фамилијаран, има два сина Драгослава
98
Миливоје Радивојев са иородицом
99
и Дејана и кћер Драгану. Драгослав и Дејан живе и раде

у Данској. Драгослав има сина Радивоја (Рајко) и кћери:
Дијану, Стефани и Валентину. Радивоје је спортиста,
игра фудбал. Дејан је ожењен и има сина Мартина и кћер
Сандру.
Радуле, Радосавов, је живио у Краљима, био је вели-
ки радник и узорни домаћин. Сахрањен је у Краљима. У
братствује био цијењен и уважаван. Био је фамилијаран,
има три сина Радоја, Радомана и Радомира.
Радоје најстарији син
Радулов, живи у Краљи-
ма. По занимању је инже-
њер шумарства. Радио је
у шумском предузећу у
Андријевици, као дирек-
тор, сада ради у Мојков-
цу. Има два сина Николу
и Марка. Никола живи у
(ћемачкој, ожењен је, не-
ма дјеце. Марко живи у
Краљима, није жењен.
Радоман живи у Кра-
љима, ожењен је и има
синове: Радослава и Радо-
сава и кћер Марију. Ра-
дослав је ожењен, има
сина Немању. Радосав ни-
је жењен.
Радомир, (Најо) живи у Краљима. Ради у Андријеви-
ци, вриједан је радан и узоран домаћин. Има три кћери:
Снежану, Бојану и Светлану. Љубомир син Милоњин, жи-
вио је у Краљима. Рано је умро, од чувеног шпанског грипа
1918. године. Тада мује умрла и супруга. Остао им је мало-
љетан син Раде, који се подизао код стрица Радосава. Раду
100
живот није био лак, јер је

имао озбиљне здравствене
проблеме, али је вољом и
упорношћу савладавао све
потешкоће, стварајући по-
родици услове за живот.
Сахрањен је у Краљима.
Од породице има два сина
Милана и Илију, као и
кћери Миланку и Винку.
Милан, Радев старији син
живи и ради у Спужу. Ври-
један је домаћин. У брат-
ству је цијењен и пошто-
ван. Ожењен је има два
сина Љубомира и Небој-
Милан Рааев
шу, ниЈесу жењени. 4
Илија живи у Краљима, ожењен је има двије кћери,
Данијелу и Андријану.
Иван Ђолев, живио је на Главици у Краљима.
Звали су га Тале. Имао је синове Милоша и Радоша. Да
ли је имао кћери, немам података.
Милош је живио у Краљима, на Главици. Имао је
синове: Ивана, Милисава и Радисава. Немам података
да ли је имао кћери.
Иван Милошев је живио у Краљима, био је ожењен,
али је имао несрећу да су му дјеца умирала, њих десе-
торо. Остале су му у животу само двије кћери Јока и
Божана. На његово имање се населио зет Раденовић
Живко. Иван је умро и сахрањен је у Краљима.
Милисав је такође живио у Краљима. Био је фами-
лијаран имао је сина Павла и кћери Јелену, Милену и
Миљу. Павле је живио у Ђаковици, село Црмљени. Ту
се настанио као колониста, гдје је и засновао породицу.
101
Веселин Б. ЈЈекик
1941. године је напустио Космет, јер је био изложен

опасности, као и сви Срби и Црногорци, који су тамо
живјели, те је потражио спасење у родним Краљима. У
Краљима је остао до краја рата. Није дочекао да се
врати на своје огњиште на Космету, јер је умро, сахра-
њен је у Краљима. Имао је четири сина: Димитрије
(Машо), Алексу, Ђорђија и Бранка, као и кћери: Зорку,
Пољку и Загорку. Димитрије је живио и радио у Ђако-
вици. Од порода је имао синове: Милутина и Драго-
љуба и кћер Драгицу. Димитрије је 1999. године под
притиском шиптара напустио Космет и настанио се
негдје у околини Младеновца. Није дуго тамо живио
умро је и сахрањен је у мјесту гдје се настанио. Дими-
тријеви синови живе у Србији, вјероватно код Мла-
деновца. Милутин има сина Срђана и кћер Мирјану.
Алекса је живио у Ђаковици, Црмљени, одакле се прије
масовног напуштања Срба са Косова, под притиском
шиптарских екстремиста и терориста, преселио на Це-
тиње, гдје и данас живи са породицом. Има два сина
Павла и Зорана и кћери: Сузану, Снежану и Драгану.
Зоран је ожењен има кћер Јелену. Павле није жењен.
Ђорђије је напрасно умро, као дијете од неких шест,
седам година. Бранко је живио у Ђаковици, гдје је фор-
мирао породицу. Из првог брака је имао сина Ненада и
кћери Љиљану и Татјану. Ненад има кћери Јелену и
другој не знам име, према оскудним подацима, којим
располажем живи негдје у Србији. У другом браку Бран-
ко није имао дјеце. Умро је релативно млад и сахрањен
је у Краљима.
Радисав Милошев је живио у Краљима, гдје је и скон-
чао. Имао је сина Новицу. Новица је био правник и
живио је у Краљеву, гдјеје р а д и о к ао с у д и ја Окруж-
ног суда. Рат га је затекао у Краљеву. Окгобра мјесеца
102
1941. године стријељали

су га њемачки окупатори
сајо ш око 6000 грађа-
на Краљева и околине.
Носилац је, посмртно,
Партизанске споменице.
Од њега није остало
потомства, јер није био
ожењен. Сахрањен је у
заједничкој спомен ко-
стурници са осталим по-
губљеним у Краљеву.
Радош Иванов, је
живио у Краљима, био је
фамилијаран имао је си-
нове: Милету, Милана,
Рада и Ненада. Милета
је имао синове: Чеда, Ра-
дивоја и Радомира. Податке о мјесту живљења, као и о
породичном стању, нисам могао прибавити. Милан је
живио у Србији, имао је сина Живорада. Живорад је
живио у Србији, имао је сина Милорада. Милорад
живи у Беранама. Ожењен је и има два сина Бобана и
Ивана. Бобо је ожењен, има двије кћери Ружицу и
Душицу. Иван, љекар, није жењен.
О Раду Радошеву немам никаквих података. Ненад,
Радошев син, живио је у Подујеву, Космет. Долазио је у
Краље у посјету рођацима, био је и код мог оца, том
приликом је направљена и заједничка слика, која и сада
постоји. Имао је три сина. До података о њиховим име-
нима нисам могао доћи, као ни о њиховом породичном
стању и мјесту боравка. Ненад је умро у Подујеву, гдје је
и сахрањен. Породица му је морала напустити Космет
1999. године и вјероватно су се населили негдје у Србији.
103
Према скорашњим сазнањима, Радован и Ђоле су

имали и полубрата Алексу. Алекса је био син Лекин из
другог брака. Између Леке и његове друге жене дошло
је до развода брака, жена се преудала, за неког човјека
из Шекулара, који је живио у неком селу код Пећи на
Космету. Када је Алекса одрастао и постао пунољетан,
дошло је до несугласица између његове мајке и очуха с
једне стране и Алексе с друге стране. Алекса је одлучио
да их напусти и да дође у Краље код браће Радована и
Ђола. Његов долазак од Пећи до Краља је био доста
сложен и неизвјестан, јер је морао да се креће читавим
путем кроз турску територију. Успио је и стигао у
Краље. Браћа су га дочекала и додијелили му земљу и
направили му кућу, гдје су га населили касније се оже-
нио. У браку је добио пет кћери. Стицајем околности
кућа му је изгорјела. Он се одселио, гдје и шта је било
са његовом породицом није ми познато.
Прилог, који ми је дала Љиљана Лекић, правник
која живи у Прокупљу.
У Прокупљу сам боравио 2003. године код рођака,
породице Драгољуба Лекића, који живе у Прокупљу,
досељени из Широких Њива, гдје су им живјели преци.
Том приликом Драгољубов син Драгослав, Бато ми је
саопштио да Љиљана Лекић, коју је он добро познавао,
јер су сматрали да су рођаци, жели да се упозна са мном,
и да ми саопшти своју генезу, јер је тврдила да воде
поријекло од Лекића из Краља. Обавио сам разговор са
њом и она ми је поред усменог објашњења дала и у
писаној форми податке о својим претцима, за које тврди
да су из Краља. Обећао сам јој, што је била и њена
жеља, да ћу ове податке унијети у књигу о Лекићима, па
то и чиним.
104
«Ј1екићи воде поријекло из Васојевића. За Србију

су кренули из Краља, код Андријевице, у периоду 1882-
1885. године. Презиме носе по једном од петорице бра-
ће, који се звао Лека. Младен из Краља се доселио у
Љубажду код Истока - (Пећ) и ту је умро. Милета са
Илијом и Милијом око 1890. године долази у Лаза-
ревац, код Блаца, а затим прелази у Албану. Милета је
умро у Лазаревцу. По доласку у Албану о Милетиној
дјеци: Благоју, Савки и Филимону бринуо је стриц Или-
ја, који није имао своју дјецу. Илија и Милија су били
комите и прве жртве топличког устанка. У Међухони
1917. године су их објесили Бугари. Недјељу дана су
висили објешени, како би Бугари унијели страх у на-
род. Благоје је био заробљен у балканским ратовима и
годину дана провео у Бугарској у заробљеништву. Своје
синове није хтио да остави у селу да се баве пољо-
привредом. Тако је најстарији Ђурђе 1909. године шко-
лован и прије Другог свјетског рата постао жандарм.
Затим учесник НОР-а рањен је на Радан планини. Лије-
чен у Барију. После рата био начелник ОЗН-е и удбе.
Завршио у социјалном заводу. Умро 2001. године. Мла-
ден 1918. године завршио пољопривредну школу и
радио као наставник у Средњој пољопривредној шко-
ли. У рату био командант, јединице брдске артиљерије.
Прије капитулације Југославије, са јединицом је био у
Мачви, није хтео да распусти војску. Заробили га Нем-
ци и четири године провео у заробљеништву. Провео
шест мјесеци на Голом Отоку, завршио Пољопривредни
факултет и 1963. године докторирао. Има више објавље-
них научпих радова, умро је 1985. године. Милун (1924)
године. Учесник у рату, после рата завршио вишу војну
школу у Загребу, био шеф кабинета министра здравља у
Србији (1952-1955) године. Завршио је Природно мате-
105
матички факултет и докторирао Економску географију.

До 1990. године радио је као редовни професор на Еко-
номском факултету у Београду. Има кћер, која је маги-
стар фармације. Милан (1927) године је завршио руски
језик, дугогодишњи директор основне школе у Прокуп-
љу. У пензију је отишао као управник Народне библио-
теке, носилац Ордена рада са златним вијенцем. Има
две кћери Љиљану (правник) била судија, политичар и
директор и Јасмину (лекар специјалиста за очне
болести).
Теодосије (1916) године завршио столарски занат и
обрађивао је земљу. Умро је 1996. године. Има кћер
Аницу и сина Или ју, завршио Економски факултет, био
финансијски директор, у пензију отишао као шеф по-
словнице ЈАТ-а у Нишу. Има кћи Сузану, правницу и
сина Стевицу, који се бави комерцијалним пословима.
Стевица има сина Душана, ученика основне школе.
106
ПРИЛОЗИ
РОДОСЛОВ БРАТСТВА ЛЕКИЋА

од ДЕЈ1ЕТЕ закључно са синовима
РАДОВАНОВИМ и ЂОЛЕВИМ
ДЕЛЕТА
н
милош
д ___ ____
ЈОВАН МИЛОВАН ЛЕКА ЂЕКА ВУЛЕ ПАНТО
РАДОВАН ЂОЛЕ
1 1
5 н со
м > >
Ј=| ^ м
О М о >55ох
№Н * Д > 5Р
> > > > >
ГС
109
Родослов дијела потомства Лекиног сииа

Радована Лекића од сина му Делете
ДЕЛЕТА
_______________ I _____________
ВУКСАН МИРО
116
Родослов дијела потомства Лекиног сина

Радована Лекића од сина му Милована
МИЛОВАН
МИРКО ЛЕКА МИХАИЛО МИЉАН ТОДОР

1_______1 1
СТ ЈЗ го и
а> о 2
*
8
!=1
и
е? Ја
>
о о 7! О
и
> О го
>
8 8
/
За го 2 »
3 8 8 'С >
2 о ЈЗ О Р Е 8
К
н го го 8> ^к го 8
1дП
н 8 и
8<-<
и
о
го
1п II; \
8
8
го О
и ст О > Н
го нЗ го о
о И 8 го > > н
и О Ј8 > 8 м 7* о
3
о го > 8 8 О го
О
и > О <? 8
> Јз
т
8 ГО I
П •>
н ГО
и О
11 8 н
н ш
го
>
м
> м
и
е
О н
го 71
н >
> 7О^ 8
8 О 8
И
о
го
>
8
117

Ђола Лекића од сина му Илије
ИЛИЈА
МИЈАТ СТАНИША ПЕРИША МИЈАЈЛО
X
сп
2:
>
з=
>
118

Ђола Лекића од сина му Зарије
ЗАРИЈА
НИКОЛА НИКА НОВАК

I I
со м
>
43 5 О
23 и■
< »м
«-ч
> ас >
сс
амс сс
м 5!
о«—
т
I >
Е
>
/
ас он м
о
х те м зСЗ
о > ЈЗ
> сс
> сс сс
119
Оч
СЗ <
н ДАНИЛО ПЕТАР
К
Е
о
ш ДУБРАВКО
о
(-4 в
с
О к
д
к *
о
ај М
еа БОЖИДАР —► ВЕЛИМИР БОРИС
ш <
ев < ш
оН К
ВЕЉКО МИХАИЛО
М в к ДАНИЛО ----- ► ДРАГАН
о «о н.
н Е-
о О м о ДРАГО
Е са
са дС
о н
м
о«Т оН^
•С
§ ч
СО СЗ
Ч
о Оч X ВАСИЛИЈЕ ■ ПРЕДРАГ
<
и «
о Ш-
Оч н ЂОЛЕ ЉУБИША
о "Н ПЕТАР
120
ПОГОВОР
роника о братству ЈТекића из села К р аљ а код Ан-
К дријевице, аутора Веселина ЈТекића је резултат

дугогодиш њ ег истраж ивањ а, а који је обухватио
развој племена В асојевића и у њему братство ЈТекића
као грану Д абетића, односно Раевића (Рајевића). Руко-
пис је наслоњ ен на архивску грађу и друге изворе који су
били доступни аутору а који говоре о угледном братству
Л екића.
А утор је користио и сјећањ а памтиш а свога краја, а
који су знали доста о братству ЈТекића и све то зналачки
уком поновао у овај рукопис. Родослов пруж а значајне
податке о Л екићим а, а који ће добро доћи за даље изуча-
вањ е историје, културе и духовности плем ена Васојеви-
ћа, а тиме и Ц рне Горе. В еселин Л екић је успио да отрг-
не од заборава прош лост о свом братству, завичају и
остављ а га у насљ еђе онима који ће доћи послије нас, са
ж ељ ом да сачувају традицију свога б ратства и племена и
да иду даље укорак са врем еном.
Веселин је успио да обједини грађу о свом братству
од првих писаних трагова до данаш њ их дана. У спио је да
отргне од заб орава традиционални начин ж ивљ ењ а и
м иш љ ењ а и гаш ењ а вјековне наш е традиције. С рећна је
околност да су у К раљ им а и другим м јестим а Ц рне Го-
ре, гдје ж иве Л екићи, народни ж ивот и обичаји доста до-
бро сачувани у својој изворној чистоти, ш то је аутору по-
служило за писање ове хронике. Књ ига Веселина Лекића
је значајна и као етнограф ска, културна и историјска гра-
ђа јер вјерно одраж ава некадаш њ и народни ж ивот и оби-
чаје племена Васојевића и свога братства у њему.
123
К њ ига је свједочанство врем ена. В елика љ убав ау-

тора прем а завичају, племену Васојевића и своме брат-
ству учинила је да у овој књ изи има топлине, лирског на-
дахнућа ш то чини још једно б огатство овог рукописа.
Зн ач ајан удио у историји Васојевића, Ц рне Горе, Ср-
бије и бивш е Југославије има братство Л екића, не само
као слободари, ратници, него и као културни и јавни рад-
ници, просвјетитељ и, научници, ствараоци. Б р атств о Ле-
кића дало је значајне јунаке, прваке чија прса красе Оби-
лића медаљ е и друга одличја из свих ратова. Б или су то
неустраш иви борци, хероји, бранитељ и слободе који су
својим прсима ш титили границе наш е домовине. Б или су
то, уједно и научници, ствараоци, угледни грађани првог
реда.
Родослов о Л екићим а обухвата ш ири простор, не са-
мо плем ена него и Ц рне Г оре, та к о да пружа м огућност
и добру подлогу за даље изучавањ е историје, културе
племена а тим е и Ц рне Горе као цјелине. А утор је на-
стојао да ш то потпуније упозна читаоце о збивањ има из
прош лости и садаш њ ости Л екића, појединих њихових
првака, истакнутих прегалаца, стваралаца, научника, који
су оставили незаборавни печат не само своме братству
него и племену, Ц рној Гори и ш ире. О ва књ ига носи сви-
јетл е тренутке о братству Л екића, њихову етичност, ху-
маност у складу са захтјевим а новог врем ена. Д ао је,
управо, аутор слике братства и појединаца и тим е је
успио да окупи на једном мјесту све Л екиће у родне
К раљ е испод К ом ова. К њ ига представљ а значајан и цје-
ловит асп ект народног ж ивљ ењ а, братства Л еки ћа које
се прож им а и траје са осталим братствим а В асојевића.
Књ ига В еселина Л екића богати нашу народну ба-
ш тину и чини значајну основу за историјску и духовну
грађу Ц рне Горе засноване на чињ еницама, архивској
грађи и другим изворима. К њ ига је добродош ла у наше
домове.
Ратко Делеш ић
124
ЛИТЕРАТУРА:
1. Радосав-Јагош Вешовић, Племе Васојевићи,
издање 1935. год.
2. Поп Иван Лалевић и поп Богдан Протић, Васоје-
ви ћ и у Турској и ЦрноТорској Траници, 1903. Т.
3. Марко Цемовић, Васојевићи, 1993. Тод.
4. Прота Милош Велимировић, Племе Васојевичко
5. Томаш Катана, Васојевићи - историјска збивања
6. Ђукан Јоксимовић, Лик и дјелатност иТумана
Мојсија Зечевића и архимандрита Никодина
Зечевића
7. Ратко Делетић, Братство Делетића
8. Марко Вујачић, ЦрноТорски и херцеТовачки
јунаци
9. Драгољуб Шћекић, Епске народне пјесме из
Васојевића
10. За мир и прогрес у свијету
Сарајевска скупштина, међународних
добровољаца слободе 1936-1939. год.
11. Времекази бр. V
12. Милош Остојић, М ит о спњу и с.унцу
13. Мемоари Гавра Вуковића
14. Батрић Маријановић, Васојевићки Тлавари
РИЈЕЧ О АУТОРУ
Лекић Бошка Веселин,

рођен је 1939. године у
Краљима код Андрије-
вице.
Основну школу завр-
шио у Краљима, Полу-
матуру у Андријевици.
Завршио ваздухопловно
подофицирску школу ве-
зе у Краљеву. Средњо-
техничку школу завршио
у Титограду, студирао
Електротехнички факул-
тет у Титограду.
Живи у Подгорици.
126
БРА ГСТВО ЛЕКИЋА
САДРЖАЈ:
Ријеч аутора........................ 5
Поријекло Васојевића................................................. 9
Територија Васојевића...............................................16
Рајевићи......................................................................... 18
Дабетићи....................................................................... 21
Братство ЈТекићи............ ............................................ 24
Једном витезу у част....................................................62
Родослови.................................................................... 107
Поговор.......................................................... ..123
ЈТитература............................... 125
Ријеч о аутору............................................................. 126
127
Издавање ове књиге помогли:
Лекић М. Божидар - Боро са синовима
Лекић М. Драгослав - Цако
Лекић М. Дејан
Кубуровић Миливоје - Мишо
Ивановић Р. Зоран
Бабовић Д. Зоран
Лекић М. Милош
С1Р - Каталогизација у публикацији

Централна народна библиотека Црне Горе, Цетиње
929.52 ЈГЕКИЋИ
ЛЕКИЋ, Веселин
Братство Лекића/ Веселин Б. Лекић, Андријевица,
„Комови” - 2006. (Графокартон - Пријепоље); 128 Стр.; 21 цм;
(Библиотека Насљсђе/ Комови - Андријевица)
Тираж: 400 - Биљешка о аутору стр. 126
(Брош.)
13В^ 7794-031-6
а) Лекићи (братство)
СОВ188.СО-Ш 10265360

Veselin B. Lekic - Bratstvo Lekica

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Veselin B. Lekic - Bratstvo Lekica

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

БИБЛИО ТЕКА НАСЉ ЕЂЕ

К ом пјутерска и ликовна обрада

отомци Леке Милошева Делетића, дио су ве-

са доста потешкоћа, јер сам био ускраћен са писаном

ству. Одлучио сам да њихова дјела, која се уклапају у

Потомцима ове лозе остављам у аманет да дјело на-

асо, од којега воде поријекло данашњи Васоје-

В вићи, појавио се у Лијевој ријеци прије око 400

од њега постадоше Пипери. Ото оде у Зету и настани се

њиној земљи, а стабло грање развило диљем некад

сно Црној Гори. То стање остаЈе све до коначног слома

Гори Књазу Данилу, пише Милош Велимировић у књи-

„Протужио Станојевић ПеЈО

Због мјеста и улоге Васојевића у Црној Гори и њихо-

Од Угљеше (Ковача): Ковачевићи, Кастратовићи,

асојевићи се дијеле на Горње и Доње Васојевиће.

В Горњи су са Комовима до извора Таре, испод

Миљана Вукова с Лопата из Лијеве Ријеке, (професор

д три, широко разграната братства, што чине

Радуновићи, Рајовићи, Станићи, Станисавићи, Илићи,

сио №еговој групи Дабетића. Самим тим намеће се

° Ј е други велики огранак Рајевића, који носе име

Т по Дабу (Дабети, Дајбогу) сину или унуку Рајову,

Дабетићи су насељени, претежно у Лијевој Ријеци,

чега је расељавање почело још у давно доба, прије 320

екићи су Васојевићи, дио гране Рајевића и Дабе-

Д тића. Потичу од Делетића, прије око 220 година.

Милош остао је са синовима Леком и Ћеком у селу

Ђоле Лекин, Радованов млађи брат спомиње се као

лаца, школованих људи,

Другом свјетском рату Лекићи су изгубили око 29

вали Делетићи. Лекића има и на другим мјестима у

Стефан Саковић, Павле Бакић, Божо Вешовић, Величко

водиле хајдучке харамбаше: Радован Лекин, Мићо Аков

и окле је Лекић Радоване,

скапати». Радован је пришао Мојсију и саопштио му о

сталих седам васојевићких првака, сјутрадан их пове-

изговорио «вала јео месо од крмка, ако данас не обје-

мора да те Радован Лек направио

у Врањештици. Касније су му остаци пренесени и

ослобађања Берана. Био

цркви и духовним вријед-

Миладин Ристов, је живио у Барама Краљским. Од

Вукајло Радоњин са иородицом

својих рођака у Краље. Извјесно вријеме је провео са

Женио се два пута. Из првог брака је имао синове

дицу, два сина: Славена и

Има два сина Душана и Александра (Сашу). Александар

свјетском рату, гдје је

Вучић живе у Подгорици, ожењени су и имају поро-

Драгољуба (Тадишу) и кћери Милицу и Јелену. Мило,

професор, живи у Беранама. Био је директор прос-

у Загребу на гробљу Мирогој. Имао је 18 година. Није био

кујући вољног и невољног и путника намјерника, пру-

шиптарски терористи 1941. године, приликом повратка

стенцију. Имао је че-

најугледнијих братственика у његовом времену жив-

Пуниша Милушинов са иородицом

живио у Краљима и у Подгорици. Женио се два пута и

рата, 1944. године. Раде,

Драгољуба и Момчила и кћер Наду. Војо најстарији син

оружаних снага Југославије. Након тога прелази у

Армије слободе села и града

По мом мишљењу Данило је у- братству Лекића