Животопис села Бабин Мост

Косово и Метохија

Аутор Милош Станимира Петровић

 Бабин Мост
Бабин Мост је Косовско село које се у писаном облику први пут помиње у опширном турском
катастарком попису из 1455-е године под називом Бабин Нос (Бабинос), у коме се наводи да
је село припадало тимару Николи, брату Шарабдара Заганора. Према том попису у селу
Бабином Мосту турци су 1455-е године затекли становнике:
Попа Радивоја, Михаила (Петровог брата), Радивоја
(Радовчевог сина), Вука (Радивојавог брата), Богдана
(Богослављевог брата), Николу (Богдановог брата),
Димитрија (Смиљиног сина), Радоњу (сина Глумца),
Радоњу (сина Приходе), Боћка (сина Влајковог),
Степана (Божидаревог сина), Јована (Хранковог
сина), Радислава ( Јовановог сина), Смиљу
(Радичиног сина), Степана (Вукојевог сина), Степана
(Висотиног сина), Ђурађа (Степановог брата), Радице
(Воденичаровог сина), Миханића (Добривојевог
сина), Богдана (Миханићевог зета), Вукашина
(Миханићевог брата), Ђурађа (сина Шурине),
Радислава (Ђурађевог брата), Димитрија (Тодоревог
сина), Радоњу (Ненадовог сина), Радоњу (Михалиног
сина), Димитрија (Остојиног сина), Остојицу
(Вуковог сина), Степана (Бојковог сина), Божидара
(Булашевог сина), Божидара (Смиљиног сина), Ивана
(Михиног сина), Јована (Станишиног сина), Вука (
Радојковог сина), и удовицу Јерину.
Дакле, по наведеном попису у селу је било 33. кућа, и као и сва остала селе на Косову и
Метохији било је насељено искључиво православним, српским становништвом.

Следећи запис којег сам пронашао да

говори о селу Бабином Мосту јесте мапа
„Corso delli fiumi Drino, e Boiana nella
Dalmazia – Vincenzo Coronelli”, из 1688-е
године, у којој је уписан камени мост у
Бабином Мосту, дословце: „ Ponte di Pietra
d’alto Babin Most”, a такође се говори и о
цркви.

1
Као и на овој, од истог аутора:

Бенедикт Курипешић, аустријски путописац, на путу из Цариграда преноћио је 13.јануара

1530. године у селу „Бабинос на Косову пољу“. Потом је оно запустело крајем 17. или у првој
половини 18. века. Обновљен је око 1800. као чифлик Џинића из Приштине. Овај детаљ је
такође и потврда измене структуре становништва о којој сам горе писао, а која се вероватно
десила због зулума које је тадашње становништво трпело од турака и разних потурица, а
данашње становништво Бабиног Моста је највероватније досељено крајем 18-ог века, о чему
сведочи и то да је забележено више Срба приложника из Бабиног Моста у Девичком
катастиху између 1779. и 1789.године.

У наст авку ћу приказат и Порекло данашњег ст ановништ ва села Бабин Мост , општ ина
Обилић (Косово и Мет охија). Према ст удији „Косово“ Ат анасија Урошевића, чији
оригиналан т екст гласи:

Село је у подножју Копаоника, удаљено (на североистоку) 1,5 км од најближих тачака реке
Лаба и друма Приштина-Вучитрн. Типа је збијеног. Дели се на Горњу махалу, Доњу махалу
и „Код Бунара“.

Српски родови:

Ђокићи (12 к., Св. Ђорђе Алимпије). Из Калудре у Топлици, одакле су избегли „од крви“,
доселили се у косовско село Бариљево. Ту су, поред Срба, затекли и Арбанасе, па се, због
свађе с њима, иселе у Бабин Мост око 1800. Појасеви у 1935. од пресељења из Бариљева:
Ђока, Живко, Лаза, Станко, Богдан (48 г.). Оснивачи су села.

2
Ковачани (2 к., Св. Врачи). Доселили се из Ковачице (Копаоничка Шаља) одмах за Ђокићима.

Бошковићи (8 к., Св. Андреја). Повукли су се из Борчана (Копаоник, северно од Шаље) „у

Карађорђево време“, јер су Арбанаси на планини, због буне у Србији, чинили велики зулум. –
При досељењу су у селу затекли Ђокиће, Ковачане и кућу неког Арбанаса Азема Дуана, чији
се род доцније затро. Појасеви у 1935. од досељења: Бошко, Јован, Петко, Благоје (78 г.).

Цураци (4 к., Св. Агатоник). Преселили се из Бакшије, после Бошковића. Пре тога су живели
у Трудни. Старином су од Пећи.

Живанићи (2 к., Св. Никола). Доселили се из Вучитрна, после Цурака.

Мићолци (7 к., Св. Ђорђе Алимпије). Досељеници су непознатог порекла из средине 18. века.
„Скитали“ по многим селима, те им је далека старина непозната.

Тонићи (1 к., Св. Никола). Преселили се око 1875. из Бакшије. Једна кућа овог рода се по
ослобођењу од Турака вратила у Бакшију на своју старину.

Дробњаци (3 к., Ђурђевдан). Доселили се у доба доласка мухаџира из истоименог рода у

Слаковцу. Куће су им биле у тадашњем слаковачком засеоку а садашњем селу Куновику.

Аћанци (2 к., Св. Ђорђе Алимпије). Преселили се из Ада око 1880.

Ристићи (5 к., Св. Стефан). Досељени из истоименог рода у Раскову 1902, одакле су избегли
од мухаџирског зулума, напустивши чак и купљену земљу.

Мижић (1 к., Св. Никола). Пресељен из истоименог стариначког рода у Бакшији.

Шћепановић (1 к.). Досељен 1920. као колониста из Црне Горе, а потом нешто земље и купио.

Арбанашки родови:

Алшић (6 к.), од фиса Бериша. Доселио се почетком 19. века са приштинског Голака, из села
Јанакола. Појасеви у 1935. од досељења: Асан, Салија, Авдија, Идриз (70 година).

У 1935. години су у селу биле 3 куће Цигана Ашкалија, које „шетају свуда“. Ту су биле
настањене 1929. и 1930. Бавиле су се прављењем ћерпича и цигала.

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука,
Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно
дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

3
1999-е године, након многобројних шиптарских напада на српска села, и на српске
полицајце, тј. након одговора српске полиције на те нападе, исцениран је масакар
у Рачку од стране најпроклетијег западњака Кушнера, те је започето бомбардовања
Србије од стране НАТО проклетника, који су неколико пута бомбардовали и само
село срушивши мост на реци Лаб који одваја село Бабин Мост од суседног села
Милошева. Мост је бомбардован са неколико уранијумских бомби које су га у
потпуности биле уништиле, али након неколико месеци мост је обновљен и поново
пуштен у саобраћај.

Идући од тог моста ка селу, на неких 200 метара наилази се на мали камени мост,
испод којег је како тврде стари некад протицао Лаб, али је временом променио ток.
Са десне стране тог каменог моста налази се стара крушка, за становнике Бабиног
Моста свето дрво јер се прама предању старих бабиномошчана баш на том месту
налазила црква. Супротно од те крушке са леве стране пута на Лабу налази се место
звано „Окуке“ на коме су бабиномошка деца врло често одлазила на купање. Идући
даље левом страном долази се до другог места за купање званог „Пресечени брод“,
а одмах до њега и до прве куће у Бабином Мосту, која је шесточлано домаћинство
Срећка Трајковића, те до његовог мотела „Шаран“. На десној страни пута, супротно
од њега налази се такође шесточлано домаћинство Стојана Петровића, а на истој
страни одмах поред њега стоји четворочлано домаћинство Ратомира Савића.