ГОДИШЊАК

ЗАВИЧАЈНОГ ДРУШТВА

„ СТАРА БЕШКА "

БЕШКА 2022 .
1
 ГОДИШЊАК ЗАВИЧАЈНОГ ДРУШТВА „СТАРА БЕШКА“ 5
(Едиција „Стара Бешка“ - књига шеснаеста)

Издавач
Завичајно друштво „Стара Бешка“
Бешка, Краља Петра I бр. 1

За издавача
Душан Стојшић

Уредник
Душко Лупуровић

Уредништво
Др Жарко Димић
Ђорђе Бошковић
Милорад Бабић
Душан Стојшић
Душко Лупуровић

Лектор и коректор
Милорад Бабић

Превод на немачки језик

Љиљана Марјански

Штампа
Printlab Београд

Тираж: 50 примерака

ISSN 2217-4664

Бешка 2022.

2
ГОДИШЊАК
ЗАВИЧАЈНОГ ДРУШТВА
„СТАРА БЕШКА“

БЕШКА 2022.

3
 На предњој корици:
Печат града Сланкамена 1710.
(SVGILVM CIVITATIS SLANCAMEN 1710)

4
 САДРЖАЈ

Милорад Бабић
Село Туса . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Ђорђе Бошковић
Заштитно писмо принца Еугена Савојског Сланкамену
из 1717. године . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
Др Жарко Димић
Прилози изучавању виноградарства и винарства у Срему
(Опис фрушкогорског и карловачког виногорја Карла Румија из
1824. године) . .... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
Душко Лупуровић
Извештај о стању народних српских школа Сремске епархије
школске 1841. године . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
Ђорђе Бошковић
Прилог о подизању споменика на Везирцу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
Милорад Бабић
Прихват гладне деце из Босне и Херцеговине у сеоским
општинама старопазовачког котара 1917-1918. године . . . . . . . . 108
Radovan Sremac
Prilog istoriji Jevreja u Inđiji i okolnim naseljima. ... . . . . . . . . . . . . . . . 154
Теодор Ковач
Беснило међу псима у Бешки 1952/53 године . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172
Др ЈаснаЈованов
Неостварени снови Данице Јовановић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177
Душко Лупуровић
Сећања на др Лудвига Давида Ајзенлефела (1928-2022) . . . . . . . . . . 183
Duško Lupurović
In Erinnerung an Dr. Ludwig David Eisenlöffel (1928-2022). . . . . . . . . 188

Географски регистар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192

5
6
 Милорад Бабић

СЕЛО ТУСА

У време аустро-турских ратова крајем XVII и у првој половини

XVIII века многа села у Срему су опустела и нестала. Дреновци, Саку-
ле, Толинци, Црвенка, Патка, Јелинци, Кукињаш, Керек, Шелевренци,
Ђурђевци, Дариновци, Петринци и Туса само су нека од њих. Разло-
зи нестанка ових насеља су различити и у највећем броју случајева
недовољно истражени. Некад је то било бекство од ратних страдања,
некад од неиздрживог насиља спахијских надзорника, некад је разлог
био тешко страдање од куге или неке друге заразне болести, а некад
неповољно, најчешће подводно земљиште.
Осим нешто стоке и занемарљивог броја личних и кућних пред-
мета ништа друго нису имали па је пресељење било тим лакше.
Кад напусте своје земунице и плетаре, а ни цркве од бољег
материјала нису биле, и одселе се на ново место, све се то уруши и се-
лиште веома брзо поприми изглед околног земљишта и потпуно не-
стане. Данас је само по имену неког потеса могуће наслутити где је
насеље било. У неким случајевима чак ни то.
Тако је било и са Тусом.
Њена судбина је била да сасвим нестане, јер до нас није дотрајао
ниједан топографски назив са именом Туса.
Међутим, уз све наведене разлоге, на опстанак Тусе највише је
утицао Дунав. У XVII веку Дунав је западно од тадашњих Бановаца про-
био један рукавац и Бановце оставио већим делом на речном острву.
Та ада се протезала од Петринаца на северу до Прњавора у близини
данашњих Нових Бановаца на југу. Иако је главни ток реке у почетку
био у старом кориту источно од насеља, становништво Бановаца је
тим малим рукавцем било одсечено од других места у Срему. У сваком
великом поводњу њихове земунице су се урушавале и део по део села
је нестајао, а рукавац постајао све већи. Опасност је из године у годину
тако постајала већа. Бежећи од непредвидиве воде становници Бано-
ваца су се постепено пресељавали на оближњу пустару Туса на којој
је постојало мало истоимено насеље. На тај начин Бановци су у XVII
веку постали везани са Тусом, а та веза се продужила и на XVIII век и
трајала све до његове половине. Кад дођу сушне године и водостај Ду

7
нава опада или стагнира, Бановчани су се, навикнути на млинарење и
рибарење, из Тусе враћали на обалу.
У зависности од нивоа Дунава и тим изазваног кретања станов-
ништва у документима се помиње село Туса и пустара Бановци или пу-
стара Туса и село Бановци.

О имену и географском положају села

Узевши у обзир величину и значај овог насеља топоним Туса се

сусреће релативно често у историографским радовима о првој полови-
ни XVIII века. Већина историчара га поистовећује са Бановцима и озна-
чава као Бановци (Туса) или као Туса (Бановци).
Насеље под називом Tuuch помиње се 1280. године,1 а затим
1302. године Thuuch2 и 1361. Tuss.
У архивским документима из прве половине XVIII века насеље
се уписује као Thoussa, Tussa и Thussa, а на географским картама као
Tussa, Tußsa и Tusa.3

Исечак описа насеља са почетка XVIII века у коме је назив Туса

на првом месту (Pagus Tussa alias Banofcze)4

Душан Ј. Поповић на једном месту под одредницом Бановци Ста-

ри на Дунаву у загради, као изворне, односно немачке називе, наво-
ди Tu(c)s и Tuus,5 а на другом месту насеље означава као Туса (Стари

1 Помиње се 1280. године у повељи угарског краља Ладислава, којом одобрава

наизменично наслеђивање поседа у Срему између рођака бана Уркуна и жупана Дионисија.
2 Чанки га помиње као Thuuch.
3 У једном примеру на карти Темишварског Баната из 1765. године забележена је
као Turta што је доказ некритичког преписивања мапа.
4 HU MNL OL E 156 - a. - Fasc. 139. - No. 054.
5 Душан Ј. Поповић, Срби у Срему до 1736/7, историја насеља и становништва, САН,
Београд 1950, 38.

8
Бановци).6 Тиме недвосмислено упућује на то да су Бановци и Туса исто
насеље које је из неких разлога променило име или има два равно-
правна имена, али никакво објашњење за то не даје. У изворном попи-
су становништва из 1737. године, који је Поповић делимично објавио у
истој књизи, село је означено као Thussa, али нејасно је зашто он и тај
облик имена није навео.
Радослав Грујић описујући печате сремских села каже да „на пеп-
чату села Бановаца пише Thussa pagvs, са сликом велике дунавске во-
денице на лађи“7, што опет значи да су Бановци и Туса исто насеље.
У грађи коју је објавио Бановци или Туса се жале на неподношљиви
кулук и кажу да су „будући на друму толико оптерећени да мало шта
себе и радимо“. То ово насеље лоцира уз друм који од Земуна води до
Петроварадина, односно уз поштански пут, или царски друм, а не уз
Дунав. Али у печату је слика велике дунавске воденице на лађи иако
је Туса на друму, а не на Дунаву, што поново и недвосмислено упућује
да су Туса и Бановци исто насеље. Или да је један део села на друму, а
други на Дунаву.
Славко Гавриловић га доследно бележи као Бановци (Туша)8.
Чак и тамо где се позива на Душана Ј. Поповића пише Туша (Стари Ба-
новци), иако га Поповић нигде тако не зове.9
„Име Туша може се доводити у везу са именом реке (и села) у
Дробњацима. Ровински каже, да се река Тушина зове по туфу, којег
има у њеном кориту, и да се у народу туф10 зове туфља, а место где се
добија: тушина. А. Б. Шулек наводи многа имена биљкама, која се код
Јужних Словена зову именом туша и сл.
Многобројна су топографска имена по целом Јужном Словенству,
која су постала од основе у речима тушина и туша (Тушило, Тушовца,
Тушеница, Тушањ, Тушице, Тушчица, Тушић, и тд. Према томе и назив
Туша свакако својим постанком и значењем стоји у вези са једном од
тих основа и биће да је српског порекла.“11
Међутим, назив села Туша или Туса у Срему толико мало има везе
са наведеном етимологијом да су ови примери сасвим занемарљиви.

6 Исто 162.
7 Радослав М. Грујић, Грађа за културну историју Славоније, Старине 34, 1913, 181.
8 Др Славко Гавриловић, Срем од краја XVII до средине XVIII века, Институт за
историју, Нови Сад 1979.
9 Славко Гавриловић, Хајдучија у Срему у XVIII и почетком XIX века, САНУ, Београд
1986, 41.
10 Туф је врста стене која настаје таложењем ситног вулканског материјала.
11 Др Јован Ердељановић, Стара Црна Гора, Српски етнографски зборник, књига 24,
Београд 1926.

9
 Срета Пецињачки га назива само Туса и доводи га у везу са селом
Дариновци.12 Та веза Тусе са Дариновцима је хипотеза која се тешко
може доказати пошто је заснована на само три писана податка који
положај Дариноваца недовољно одређују, а о евентуалној вези та два
насеља не говоре ништа. Први податак се налази у дефтеру Сремског
санџака где се наводи да село Туса има мезре Дариновци, Моцала и
Петринци, али те мезре се не лоцирају .13 Други податак се налази у
Крушевском поменику где су забележени Дариновци као село у Сре-
му,14 а трећи у Протоколу умрлих старобановачке православне цркве
1766. године где је свештеник Петар Михајловић забележио да је неког
Петка Ралића сахранио у гробље „опште горе код дариновачког брода“.
И то је све. Сасвим реална претпоставка Пецињачког шта је свештеник
Михајловић називао „Дариновачки брод“ никако не потврђује хипо-
тезу да су се становници Дариноваца населили у Тусу, нити пак да је то
исто насеље које је променило име.
Пецињачки иде и даље тврдећи да су расељени Дариновчани фор-
мирали ново насеље уз царски друм које је „на захтев турских власти
названо Тусом“.15 Пошто су на друму били изложени многим недаћама,
становници Тусе су се преселили на Дунав и формирали ново насеље
које су назвали Бановци.16

Попис урода житарица на Шенборновом властелинству

1745. године у коме су Бановци на првом месту

И Димитрије Руварац каже да су се Бановци звали и Туса и Бановци.

Он констатује да Туса више не постоји, а претпоставља да је ле-
жала ближе Дунаву „који је тада сасвим други ток имао и много даље

12 Срета Пецињачки, Стари Бановци до краја XVIII века, Зборник за друштвене науке
Матице српске, Нови Сад 1963, 66-72.
13 Bruce W. McGowan, Sirem Sancağı Mufassal Tahrir Defteri, Ankara 1983.
14 Стојан Новаковић, Српски поменици XV-XVIII века, Гласник Српског ученог друштва,
књига XLII, Београд 1875, 131.
15 Срета Пецињачки, Стари Бановци до краја XVIII века, 67. Ова претпоставка је веро-
ватно заснована на аналогији речи Турска, Турци, турски и слично са именом Туса, а таква
етимологија је научно потпуно неутемељена.
16 Османски пописи Бановаца и Тусе из друге половине XVI века потврђују да су та
два насеља постојала у исто време.

10
текао од данашњега свога тока“.17 Кад се село Туса преселило у Банов-
це – данашње – назвали су Тусу Старим Бановцима и Туса се више није
спомињала.18 Међутим, некадашњи Бановци постали су Стари Бановци
тек крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година XVIII века кад
се у документима појављују Нови Бановци. Иако је рођен у Старим Ба-
новцима половином XIX века Руварац, осим очигледно легенде коју је
могао чути у детињству, не одређује Тусу конкретније.
Исто такво, сасвим неодређено предање да је село Туса било на
месту данашњег Дунава, да га је вода однела и да је тако нестало могло
се још пре педесетак година чути од стараца у Старим Бановцима. Само
то. Ништа више.
Димитрије М. Калезић, позивајући се на Руварца, каже да је село
Туса било око два километра од Старих Бановаца. Постојало је до по-
четка XVIII века. Тада су се мештани преселили у Старе Бановце, а Туса
је запустела, као и храм посвећен св. Николи. Данас не постоје трагови
тог села.19
Олга Зиројевић као место на цариградском друму наводи само
Бановце, а не и Тусу.20
Небојша С. Шулетић у својој докторској дисертацији бележи и
Тусу и Бановце као два засебна места и прецизно одређује њихов гео-
графски положај. Туса је у сланкаменској (нахији) пописној области, а
Бановци у земунској.21
Овакав положај Тусе и Бановаца потврђује и попис места у ис-
точном делу Срема која су после Карловачког мира остала и даље
у власти Османског царства: Ville sotto il Sirmio Turco: Satrinzi, Ruma,
Kralieuzi, Mali Radinzi, Putinzi, Golubinzi, Sasinzi, Beleghis, Pasua, Surduch,
Zeruenka, Banouz, Dobanouz, Zemun, Bisciania, Vernech, Progar, Ogar,
Pouroga, Plaziceuo, Brestaci, Bugianouzi, Vogagni, Giergenz, Cliernak,
Cherstanz, Chemouosez, Simonouz, Erakouzi, Suiarach, Asagnan, Vidacouz,
Gherdanouzi, Popinzi, Seue, Jelinzi, Ispauza, Susek, Mitrouiza scala.22

17 Димитрије Руварац, Митрополија карловачка око половине XVIII века – по архив-

ским списима, Српска манастирска штампарија, Ср. Карловци 1902, 65.
18 Исто 66.
19 Димитрије М. Калезић, Енциклопедија православља, књига 3, Савремена адми-
нистрација. Београд 2002.
20 Олга Зиројевић, Цариградски друм од Београда до Будима у XVI и XVII веку, Нови
Сад 1976.
21 Небојша С. Шулетић, Сремски санџак у XVI веку, докторска дисертација, Београд,
2013.
22 Dr. sc. Ive Mažuran, Popis Zeameta i timara sandžaka Srijem 1636. godine, Osječki
zbornik, Vol. 29 No. xx, 2009. str. 182.

11
 Према овом попису Бановци су остали у турском, а Туса у
аустријском делу.

Опис Бановаца из 1722. године (исечак)23

Туша или Бановци настањена је углавном Србима, а положена

поред Дунава до граница које је деле од оближње пустаре Туша. Са ис-
тока поред Дунава је брежуљак Јевринска ханта, делећи је од пустаре
Батајнице. С југа лежи пустара Угриновци, а граница им је брежуљак
Владовица. Према западу је Туша, оближња пустара са границом Јанково
брдо. На територији овог села подигнута је пошта, поред Дунава, а
удаљена од села ¼ сата хода. Господин од Ребентиш дао је године 1716.
пошти ради уздржавања коња 30 јутара ливаде и 30 јутара оранице.
Сеоски хатар садржи 700 јутара оранице и ливаде.24

Туса и Бановци на географским картама

Ни географске карте из XVIII века на којима је забележена не дају

поуздану локацију Тусе. Без обзира на различите намене ових карата, а
самим тим и на њихову претпостављену топографску прецизност, Туса
је сасвим произвољно лоцирана. Означавана је као Tussa, Tußsa и Tusa.
Чак и као Turta.

23 HU MNL OL E 156 - a. - Fasc. 137. - No. 010.

24 Славко Гавриловић, Три прилога из историје насеља земунског властелинства
(1717-1745), Зборник за друштвене науке Матице српске 1961, том 28.

12
 На најстаријим картама са почетка XVIII века се не помиње. Уме-
сто ње забележени су Бановци (Banostza).

Карта са почетка XVIII века (исечак)

Plan von Belgrad und Umgebung während der Belagerung 1717.25

25 S 68 – XIV – No 25 – Стварни нацрт светски познатог града и тврђаве Београда,

заједно са рејоном који се протеже на 13 миља, у коме је тачно приказан пролаз величан-
ствених царских ратних бродова на Дунаву, Бегеју, Дунавцу и Тамишу, као и положај цело-
купне хришћанске војске на копну испред Београда.

13
 Theatre de la guerre dans le Bannat de Temeswar 1736.

14
 Карта Баната и Влашке састављена уз велики труд од
најбољих оригинала (друга половина 18. века)26

26 S 74-U-45/14 Karte vom Banat und der Wallachey aus den besten Originalien mit Mühe
zusammen getragen.

15
Theatre de la Guerre dans le Royaume de Servie en Originale divises dans tous
les districtes et mesures aprés la Bataiile de Belgrade, et la Paix de Passarovitz,
et sur differents memoires origianux de 1737 et 1738 qui n’ont pas encor paru
jusq’a cejour (исечак)27

Мапа из времена аустро-турског рата 1737-39. године28

27 S 82 No 0057 - Карта из времена Пожаревачког мира. Бановци су означени као

Туса, а данашњи Нови Бановци (Posthaus) као насеље означени црквом.
28 S 68 XIV No 0086 Mappa uber die in der Compagne 1739 von der Röm. Kay. König. Cath.
Mayest in Hungarn gestandenen Kriegs Macht unter Comando des Herrn Gral. Feld Marschalls Graf
v. Wallis Exellenz gehaltene Lager nebst denen zwischen solcher und der Turkischen Macht vor...
Бановци су означени као Туса, а хусарска касарна као Бановци.

16
No 23. Carte der Scharmützel bei Alibonar. Orlavat, Panschova u. beim
beschanier Damm (1788) (исечак)

Carte des Temeschwarer Banat (исечак)

17
 The Banat of Temesvar in 1718-1739.

Мапа Срема из 1745. године у време рада Инкорпорационе комисије

на раздвајању Границе и Провинцијала29

29 TK 1692 Mappa von gantz Syrmien vorstellend nicht nur allein die Herrschafften, wie
selbe bis anhero eingetheilet gewesen, sondern vornemlich die Absenderung, wie solche von der
Incorporations Hoff Comission, zwischen den Militar, und Provincial Terrain vorgenohmen.

18
 Пустаре Туса и Петринци после половине XVIII века30

30 Hrvatski državni arhiv Zagreb, Fond Slavonska generalkomanda, F II, br. 60, 1776.

19
 Поштански пут 1789. године (исечак) -
Уместо Тусе и Бановаца убележени су Стари и Нови Бановци31

Становништво

Писани подаци о Туси и њеним становницима из турског, а и из

аустријског периода нису демографске или статистичке природе. Сви
потичу из пописа пореских обавеза. Разумљиво је да су пописане поре-
ске куће, односно кућне старешине, а не и њихови укућани.
Занимљиво је да је у турској административно-управној подели
Сремског санџака Туса припадала сланкаменачкој, а Бановци, који су
јој у непосредној близини, земунској нахији.
Тек истраживањем турских архива и дигитализацијом података
почело се откривати једно затамњено време које је често од основнош-
колских уџбеника историје до озбиљних научних студија означавано
као време терора, пљачке, мртварине, свадбарине и права прве брачне
ноћи, шетања опанака, набијања на колац и данка у крви. Тако је при-
казивано и у књижевности32 и на филму33.
Преведеним и публикованим подацима из турских архива
допуњена је слика о османској владавини на нашим просторима.

31 S 12 Div X No 0018
32 Епске народне песме Мали Радојица, Стари Вујадин; Иво Андрић, На Дрини ћуприја.
33 Бој на Косову, редитељ Здравко Шотра, сценарио Љубомир Симовић; Рој, редитељ
Мића Поповић, сценарио Борислав Михаиловић Михиз; Бановић Страхиња, редитељ Ва-
трослав Мимица, сценарио Александар Петровић.

20
 Први поуздани подаци о Туси и Бановцима потичу управо из тур-
ских извора. Попис сремског санџака из 1566/67. године објавио је
турском латиницом Bruce McGowan 1983. године. Део тог пописа који
се односи на земунску нахију објавио је Хазим Шабановић са нешто
другачијом транскрипцијом имена.
Од половине до краја XVI века Туса је било насеље са малим
осцилацијама у броју пореских кућа. Њена величина упоређена са
насељима која су јој била најближа види се у табели:

1546. 1552. 1566. 1578. 1590.

Бановци 49 * 55 58 31
Туса 30 * 24 31 24
Петринци 16 * 39 43 30
Белегиш 17 * 31 31 25

Основно занимање становника Тусе и Бановаца била је

земљорадња, сточарство и ратарство. Према пореским обавезама
највише су гајили пшеницу, јечам и раж и просо. Осим тога плаћали
су порез на ситну стоку, ушур од шире, порез на кошнице и порез на
свиње. Гајили су лан, конопљу, сочиво, баклу, грах, репу, купус, бели и
црни лук.
Тапијску таксу плаћали су и на црквено земљиште.34

ТУСА 1566.
Вукман Радоје, Степан – доселац, Јован Милош, Цветоје Петко,
Павал Милош, Милош Иван, Петар Стојша, Петар Тодор, Радица Петар,
Грубач Радоје, Петар Божидар, Паун Добровој, Ђурко Живко, Вуки-
драг Малин, Владко Радул, Петар Димитар, Степан – поп, Петар – ко-
вач, Цветко Иван, Степан Радосав, Радоња кожухар, Радул Радоња,
Манојло Балић, удовица – Марија. –
Домаћинстава 23, удовичко 1.
Мезре Дариновци, Моцала и Петринци.35

34 Олга Зиројевић, Цариградски друм од Београда до Будима у XVI и XVII веку, Нови
Сад 1976.
35 Bruce McGowan, Sirem Sancağı Mufassal Tahrir Defteri, Ankara 1983.

21
 ПОРЕЗИ И ТАКСЕ БАНОВЦИ ТУСА
Пшеница 4560 2128
Јечам и раж 720 300
Зоб 160 8
Просо 525 210
Порез од сена, дрва и бостана 648 276
Порез на ситну стоку 2400 600
Порез на торовину 480 60
Ушур од кошница 290 63
Ушур од лана и конопље 180 5
Ушур на сочиво, боб, пасуљ, репа 150 10
Ушур од белог и црног лука 95 5
Младарина или свадбарина 150 52
Пољачина (глоба на коришћење
108 52
туђег поља за пашу)
Порез на винску бурад 150 45
Тапијска такса 30 10
Порез на удовицу - 6
Свиње 250 20
Порез на Божић - 15
Бадухава 230 50
Тапијска такса на цркву 120 40

БАНОВЦИ 1566.
Бошко Брајан – кнез, Павал – поп, Субота – доселац, Ђука Данчул, Жив-
ко Вуксан, Петар Степан, Цветко Петар, Милош Радул, Радич Вечерин, Нико
Вучко, Никола Богул, Петар Јован, Радован Момчин, Добривој Радоња, Радо-
ванХумац,РајаХумац,РадосавЦвита,НовакХумац,ПетарЈован,БошкоРадоје,
Пеја Вучко, Вуја Пирибен, Никола Данчул, Пеја Данчул, Милоје Радован, Вук
Петре, Степан Данчул, Михаил –влах, Брајен Радко, Јован Михаил, Вуја Рајче,
Иван Петре, Стојан Поповић, Марко Пирибин, Степан Нико, Михаил Бошко,
Ђура Јован, Михаил – терзија, Павал Ковачић, Радослав Лукач, Петре Сте-
пан, Васил Давид, Јован Степан, Радко Павал, Степан Гвозден, Петар Мило-
ван, Јован Рајин, Новак Бојна, Нико Никола, Цветко Вујин, Продан – доселац,
Огњан– доселац, Вуксан – доселац, Дамјан – доселац, Драган –доселац.36
БАНОВЦИ 1566.
Бошко Брајан, кнез, Павал, поп, Субота,дошлац, Ђока Данчул, Живко
(син) Вуксана, Степан (син) Степана, Цветко (син) Петра, Милош (син) Ра-
дула, Радич (син) Вучевине, Петко (син) Вучка, Никола (син) Богуна, Петар
(син) Јована, Радован (син) Момчила, Добривој (син) Радоње, Јован (син)

36 Bruce McGowan, Sirem Sancağı Mufassal Tahrir Defteri, Ankara 1983.

22
Михајла, Воја Рајић, Иван (син) Петра, Стојан Поповић, Јанко (син) При-
била, Степан (син) Петка, Михајл (син) Бошка, Ђура (син) Јована, Михајл
(син), Павал Ковачевић, Радосав Лукач, Петар (син) Степана, Вукмил
(син) Давида, Јован (син) Степана, Радован (син) Милавца, Радосав (син)
Цветоње, Бора (син) Милавца, Петар (син) Јована, Вучко (син) Радивоја,
Миша (син) Вучка, Воја (син) Прибина, Никола (син) Данчула, Миша (син)
Данчула, Милоје (син) Радована, Вук (син) Петра, Степан (син) Данчула,
Михајл Влах, Брајил (син) Ратка, Радко (син) Павла, Степан Гордан, Петар
(син) Милована, Јован (син) Рајин, Новак (син) Лује, Петко (син) Николе,
Цветко (син) Војина, Продан, дошлац, Огњен, дошлац, Дамјан, дошлац,
Драган, дошлац.
Мезре Ливадице, Бугово и Фодвар.37
До краја двадесетих година XVIII века Туса и Бановци су у оквиру
сурдучког дистрикта припадалиерару, односно држави, а после тога су
укључени у земунски спахилук грофова Шенборн.
ТУСА 1720.
Поп, кнез, ?, ?, Цветко старац, Јован старац, Маринко Малешковић,
Милутин Доловац, Димитар Елемирац, Степан Лашиновски, Остоја
Мирковић, Нешко Дробал, Радоица Бабин, Сима Црвенчанин, Максим
Црвенчанин, Јован Дримбовић, Грубан Дримбовић.
ТУСА 1721.
Васа Белегишанин, биров, Петар Елемирац, Јован Ивилгић,
Ђока Смолић, Остоја Мирковић, ? Милутин, Добринко Коларовић,
Стефан Мали, Стефан Цветко, Рајко Селац, Симо Степановић, Креша
Степановић, Бајић Цвејаџић, Стојан Бачванин, Гробан Стокић, Стефан
Митровски, Станко Сонтић, Илија Шиђанин, Јован Туцак.
БАНОВЦИ 1722.
ГрујаРадовановић,Јован Живковић,Утник(?)Туцак,МаксимВуковић,
Стојан Радивојовић, ВујаПетковић,Гаврило Симић,Радојица Чанатац,Јован
Стојковић, Раско Јуришић, Глиша Стевановић, Љубинко Коларовић, Симо
Стевановић, Остоја Мирковић, Илија Мирчанин, Маринко Малешевић,
Јован Туцак, Живан Митровић, Васо Живковић, поп, Радосав Радомировић,
кнез, Станко Нешманац, Степан Цветовић, Милица удовица, стара, Манда
удовица, стара, Неша Тробал, Стоја удовица, Остоја Свилар.38

37 Хазим Шабановић, Турски извори за историју Београда I (Катастарски пописи Бе-

ограда и околине 1476-1566), Београд 1964.
38 HU MNL OL E 156- a. - Fasc. 137. - No.010.Conscriptio Districtus Cameralia Surdukjensis,
ab ano 1722.

23
 ТУСА 1725.
Стојан Бачванин, Стојадин Петровић, Гаврило Цвејак, Атанаско
Јурковић, Сима Стипановић, Живан Митровић, Јован Туцак, Илија Ор-
ловатац, Степан Бачванин, Станко Сонкић, Љубинко Коларовић, Вуја
Живковић, Сима Малешковић, Вуица Петковић, Плавша Бачванин,
Неда Станић, Јован Вуић, Недељко Ференчевић, Радоица Чанадац,
Остоја Мирковић, Бајок Селић, Рашко Милутиновић, Стаић Богојевић,
Гарса Степановић, Грубан Харачлија, Недељко Карчулија, Глигориа
Богдановић, Степан Светковић, Јован Тремпловић, поп Стефан.
ПУСТАРА БАНОВЦИ 1725.
Село Бановци
Стојан Бачванин, Стојадин Петровић, Габрило Цвејачић, Сима
Степановић, Живан Митровић, Станко Леонтић, Љубинко Коларовић,
Недељко Ференчевић, Рашко Милутиновић,Грубан Харачлија, Недељко
Карчулија, Степан Ћетковић.

Pagus Thussa
село Туса

Maxim Wukovich
Максим Вуковић 1 1 - 1 10 4 11 15 4 10 9 5
Radoica Androich
Радојица Андроић 1 1 1 - 5 3 5 - 5 5 5 3
Jovan Goick
Јован Гоjић 1 1 - - 8 2 4 - 3 - 5 3
Lubingco Gollarovich
Љубинко Коларовић 1 - - - 6 3 9 - 4 7 5 3
Adanazco Woin
Атанаско 1 1 - - 8 4 9 - 6 8 8 6
Воин(овић)
Jovan Imerich
Јован Имерић 1 - - - 1 - 2 - 2 1 - -
Osdojan Mircovich
Остоја Мирковић 1 1 - - 6 3 5 - 2 15 5 3
Staja Gollarovich
Стаја Коларовић 1 1 - - 4 2 4 - 2 - 4 3
Ivan Pudneckovich
Иван Путниковић 1 - - - 5 2 3 31 3 - 5 3

24
Schivan Plemin
Живан Племин 1 1 - - 2 2 5 - 1 - 6 3
Sima Scerbenzanin
Сима Сербенжанин 1 1 - - 2 2 5 - 1 15 5 3
Stepan Sevedcof
Степан Севедков 1 - 1 - 4 2 5 - 3 - 5 3
Maringco Stojanovich
Маринко 1 - - - 3 3 8 - 3 10 4 3
Стојановић
Nedelco Ferencevich
Недељко Веренчевић 1 - - - 4 2 2 - - - 4 2
Jovan Grubanof
Јован Грубанов 1 - - - - - - - - - - -
Serdan Ferencevich
Срдан Веренчевић 1 - - - 1 2 2 - 2 - 3 2
Jurad Mihajlovich
Ђурађ Михајловић 1 - - - 2 1 2 - 1 - 2 2
Schivan Mittrovich
Живан Митровић 1 - 1 - 4 1 3 10 2 - 3 2
Jovan Duzacovich
Јован Туцаковић 1 1 - - 2 2 6 - - - 3 2
Stangco Zunezich
Станко Цунетић 1 - 1 - 6 2 7 - 2 15 5 3
Pogdan Stepanovich
Богдан Степановић 1 - - - 1 2 4 - 5 - 4 2
Jovan Radosablovich
Јован Радосављевић 1 - - - - - - - 1 - 1 1
Ivan Passarlich
Иван Пасарлић 1 - - - - - - - - - 1 1
Jovan Sarich
Јован Сарић 1 - - - 1 2 3 - 1 - 4 2
Mittar Mihailovich
Митар Михаиловић 1 - - - - - - - 1 - 1 1
Millosch Pazwannin
Милош Бачванин 1 - - - 1 - - - - - 2 1
Nicola Dukwar
Никола Тиквар 1 - - - - - - - - - 1 1
Popp Waso
поп Васо 1 - - - 4 1 15 23 2 100 5 4
Kness Scifco
Milludinovich
1 - - - - - - - - 50 1 1
кнез Живко
Милутиновић
Essqouth Stojanin
Elemircovitch
ешкут Стојан 1 1 - - 1 1 2 - 2 - 4 2
Елемирковић
Piro Jovan Russ
биров Јован Рус 1 - - - - - 2 - - - 1 1
Petar Nikolich
Петар Николић 1 - - - 1 - 2 - 1 - 1 1
32 10 4 1 92 48 125 79 59 235 114 72

25
 Попис становништва у Срему сачињен 1736/7. године Душан Ј.
Поповић је објавио сумарно, а овде су наведени детаљни подаци за
свако домаћинство како би се, осим структуре породица, могло видети
и њихово имовинско стање.39
БАНОВЦИ или ТУСА 1745.
Јован Којић, Стојадин Велимирац, Куда удовица, Максим Вуковић,
Игњат Мирковић, Стаја Коларовић, Јован Јурић, Маринко Стојановић,
Живан Димитровић, Радосав Шишански, Дабижив Јокић, Атанацко
Љубинковић, Вуица Веренчевић, Глигорије Продановић, Атанацко
Вуин, Атанацко Абаџић, Михаило Аранић, Стефан Момчевић, Богосав
Милошевић, Живко Цервенчанин, пандур Недељко Алинкић, пандур
Живко Милутиновић, пандур Ранисав, Живко Милутиновић, поп Иван
Стојанов, кнез Јован Путниковић.40
Уочљиво је да се знатан број истих људи појављује наизменично
у попису Бановаца и Тусе. Љубинко Коларовић забележен је 1722. у Ба-
новцима, у Туси 1725, у Бановцима 1725. и у Туси 1737. године. Сличан
случај је и са Јованом Туцаком. Он је забележен у Туси 1721, у Бановци-
ма 1722, у Туси 1725. и 1737. године у Туси. Остоја Мирковић је уписан
1720. у Туси, 1721. такође у Туси, 1722. у Бановцима, па у Туси 1725, као
и 1737. године. То су само неки случајеви.
Зашто су се селили?
Да ли су из Бановаца бежали у Тусу због дунавске поплаве, или су
се из Тусе враћали у Бановце због превеликих обавеза на друму?
То пресељење из Бановаца у Тусу и обрнуто може се различито
тумачити, али се, нажалост, не може документовати.

Црква

О цркви у Туси и Бановцима постоје само индиректни подаци. У

попису из 1566. године забележено је да су Бановци платили тапијску
таксу на цркву 120, а Туса 40 акчи. То потврђује да су у то време има-
ли цркве. Вероватно начињене од плетера како је у то време било
уобичајено. Али других података о њима нема. У бановачкој цркви је
забележен поп Павал, а у Туси поп Стефан.
Од тада, до почетка XVIII века нема писаних података. У попису
из 1720. забележен је у Туси поп, али није наведено његово име. Тек

39 Душан Ј. Поповић, Срби у Срему до 1736/7, САН, Београд 1950.

40 Краљевски попис урода кукуруза Земунског властелинства кнеза Шенборна за
1745. годину.

26
1722. године у Бановцима је забележен поп Васо Живковић, а у Туси
1725. поп Стефан. И Туса и Бановци налазили су се тада у Сурдучком
дистрикту.
Бановчани су 1726. године подигли цркву од плетера и покрили
је шиндром. Та црква је имала један прозор у олтару и два у мушкој
припрати. Осветио ју је Никанор Милентијевић Kрушедолски 4. јуна
1731. године.
По подацима из 1733. године ова црква је имала једно мало звоно,
трапезу од дрвета и на њој две плаштанице од бела беза, антиминс нов
од Исаије Ђаковића, српско јеванђеље и служабник, ковчежић од дрве-
та, два свећњака и кандило од пиринџа. На проскомидији: путир и дис-
кос од лима, звездица и кашика од пиринџа; дарци и ваздух од свиле.
Имала је и кадионицу од пиринџа, три кандила од туча, два свећњака
и налоњ.
На иконостасу је било 20 икона, а у женској препрати четири
мале иконе.
Од црквених књига српских: саборник и часловац.
Од одежда: две одежде од мусулина и две наруквице од свиле.
У њој су служили поп Стеван Малетић, рођен у Баји, који је имао
28 година, учио је у манастиру Војловици код јеромонаха Атанасија, а
зађаконио га је и запопио митрополит Мојсије Петровић и поп Василије
Сердановић, рођен у Војки, који је имао 21 годину, учио је код Максима
Суворова, а зађаконио га је и запопио Максим Себешки.41 Они су веро-
ватно богослужбене обреде вршили и у Туси и у Бановцима.
На попису 1736/7. у Бановцима је забележен поп Васо, вероватно
онај поп Василије Сердановић који се помињао десетак година раније,
а у последњем запису насловљеном „Бановци или Туса 31. јула 1745.
године“ помиње се поп Иван Стојанов.

Трагови Тусе у црквеним књигама и војним пописима

У мало сачуваних црквених пописа и записа из друге половине

XVIII века Туса се као насеље нигде директно не помиње. Пошто у то
време презимена углавном нису била чврсто формирана, већ су свеш-
теници уписивали презиме изведено од имена оца, од неке особине,
занимања, ширег или ужег географског порекла, односно места из ког
су њихови парохијани досељени, у најстаријем сачуваном Домовном
протоколу Бановаца из 1757. године сусрећемо домове Пејице Тушко-

41 Димитрије Руварац, Српска митрополија карловачка око половине XVIII века: по

архивским списима, Српска манастирска штампарија, Ср. Карловци 1902.

27
га и Јована Туса. Сасвим је реална претпоставка да су оба презимена
свештеници извели од топонима Туса.
У нумери 14 Пејица Тушки, стар 37 година, имао је жену Чаву и са
њом синове Аћима, Михаила и Јована.
У нумери 96 Јован Туса, стар 56 година, имао је жену Јованку и
кћер Јевросиму, а са њим у кући живео је и његов брат Јовица са женом
Савком и децом Лазаром и Евом.42
Од тог времена, од почетка друге половине XVIII века, о поро-
дицама Тушки и Туса нема података све до 1771. године кад се у по-
пису граничара 11. компаније са седиштем у Бановцима помиње Лазар
Тушки, а затим следи запис у протоколу венчаних 1772. године да је
Јефимија, кћи Јовице Тушког, ступила у брак са Никифором Макси-
мовим из Земуна. Записано је да су 1774. године Лазар и Марија Туш-
кин крстили кћер Софију, а потом да је 1776. Јовица Тушкин умро и
сахрањен у опште гробље. После тога постоји још само запис из 1777.
године о смрти неког (нечитко име) из породице Јована Тушког.43
У Сурчину је 1736. године забележена породица са презименом
Тусанин (Staja Thusanin).44
На основу тога може се претпоставити да је Туса око половине
XVIII века већ била расељена, а неким породицама из ње, порекло је
уписано као презиме.
И ту се помен Тусе у презименима њених бивших становника
завршава. За каснији период црквених матичних књига нема, а ни у
војним мустер и ревисионс листама ове породице се не помињу. Одсе-
лиле су се, изумрле, или промениле презиме. Могуће је да се део ста-
новника приликом формирања Границе преселио у Бановце, а део пре-
шао у Провинцијал.
Тако је и последњи траг Тусе међу становницима Бановаца не-
стао.

42 Милорад Бабић, Шанац Бановци у другој половини XVIII века, Савпо, Стара Пазова
2010.
43 Милорад Бабић, Српске породице у Бановцима и Касарни од 1766. до 1777. године,
Савпо, Стара Пазова 2004.
44 Душан Ј. Поповић, Срби у Срему до 1736/7, историја насеља и становништва, САН,
Београд 1950, 156.

28
 Ђорђе Бошковић,
музејски саветник

ЗАШТИТНО ПИСМО ПРИНЦА ЕУГЕНА САВОЈСКОГ

СЛАНКАМЕНУ ИЗ 1717. ГОДИНЕ

Из времена боравка Еугена Савојског на овим просторима, током

Аутро-турског рата 1716–1718. године, датира један мало познат до-
кумент. У питању је Заштитно писмо које је он лично потписао и из-
дао Сланкамену и његовим становницима 1717. године. Документ је
објављен у монографији Вилфреда Книзла о Бешки1.
Бешка је од средине XVIII века ушла у састав реорганизоване
Војне границе и у њој је била стационирана 12. компанија Петровара-
динске регименте. Компанију је водио капетан, а њој су била подређена
и околна места Нови Карловци (Сасе), Нови и Стари Сланкамен, Крче-
дин и Чортановци.
Аутор монографије је цитирао један ранији опис „компанијског
места Бешка“, који је Франц Книзл својевремено пронашао у Државном
архиву у Букурешту, у којем се, између осталог, каже: „Овде нема руше-
вина, утврђења и споменика, већ се у компанијској канцеларији налази
само урамљени документ, Заштитно писмо принца Еугенa Савојског за
становнике Новог Сланкамена, са наведеном 1717. годином“.2
Заштитно писмо (итал.– Salvaguardia, нем.– Schützbrief, Schirmbrief,
франц. – Sauvegarde) у најширем смислу је документ којим се неко или
нешто ставља под заштиту више инстанце. Дословце, под тим се под-
разумевала стража која је додељивана у циљу заштите. Појам датира
из средњег века и првобитно је то било писмо које је издавао немач-
ки цар. Касније је право гарантовања заштите пренето на друге вла-
даре, племиће и војне команданте. Заштитна писма су посебно била
честа у рату. Током Тридесетогодишњег рата (1618–1648), израз се
користио за трговачке и дипломатске пропуснице које су омогућавале
пролазак преко линије фронта. Осим трговцима, оваква писма су из-
давана појединим породицама, болницама, манастирима, пошти,
корпорацијама и другим институцијама како би они били заштићени

1 Wilfried Kniesel, Beschka, Bildgeschichte einer donauschwäibshen Tochtergemeinde in

Syrmien 1860-1944, Tuttlingen 1984, стр. 22–23.
2 Исто, стр. 22.

29
од пљачке и малтретирања од стране војника. Такође, овакву заштиту
су добијала и цела насеља или поједини објекти у њима. Осим писаних
гаранција, заштита је понекад подразумевала и физичку присутност
једног или више стражара, са овереним овлашћењима. Ова привилегија
је сматрана неприкосновеном, а прекршај против ње кажњаван је стро-
гом казном, често и смртном. Понекад се оваква заштита односила на
веће групе становништва у држави, као на пример Јевреје у средњем
веку или немуслимане у Турској. У судском поступку, то је била пи-
сана гаранција посебне заштите сведока од освете осумњиченог или
његових сродника.

Принц Еуген Савојски

Потписивању овог Заштитног писма претходили су бурни
догађаји, чији је исход преокренуо ток историје у Срему.
После Карловачког мира, 1699, Срем је био подељен на аустријски
и турски део линијом Митровица–Сланкамен. То је био извор великих
тешкоћа становништва, нарочито у пограничним крајевима, јер су че-
сто били двоструко оптерећивани порезима, а и највише су трпели од
пљачки обе војске.

30
 Почетком августа 1716. године на простору Срема је вођена Пе-
троварадинска битка. Проласком турске војске кроз североисточни
Срем нарочито су погођена места која су јој се налазила на путу. Као и у
другим сличним случајевима пре тога становништво је било изложено
пљачки и малтретирању од стране турских војника. Такође, имајући у
виду претходна искуства, народ је великим неповерењем посматрао и
пролазак аустријске војске кроз њихова места3. У недостатку стабилог
снабдевања војни команданти су редовно прибегавали разрезивању
пореза, који су у ствари представљали пуку отимачину новца и добара
од народа.

План битке код Петроварадина 1716. године

Боравак велике аустријске војске у Срему током похода на Бео-
град у пролеће и лето 1717. године представљао је додатан проблем за
становништво североисточног Срема. Уз редовне обавезе терани су на
прекомерну работу, квартир, вучу лађа, копање ровова, довоз дрва и
друго. Зато је и долазило до појаве исељавања.
Такав је био случај са Сланкаменцима избеглим у Ковиљ после
Петроварадинске битке. Иако су били у избеглиштву и нису могли да
обрађују своју земљу и приходују од ње, од њих су захтеване дажбине,
чак и изнад оних прописаних.4

3 Више о тешкоћама становништва Срема у време боравка аустријске војске почет-

ком XVIII века видети у: Славко Гавриловић, Срем од краја XVII до средине XVIII вeка, Нови
Сад, 1979.
4 Гавриловић, нав дело, стр. 61.

31
 Јуна 1717. године, Еуген Савојски је започео опсаду Београда и,
после победе над далеко надмоћнијом војском бранилаца, 16. августа,
Београд се предао. Немачка песма „Принц Еуген, племенити витез“ и
данас подсећа на освајање града од стране омиљеног Принца.
„Принц Еуген, витез племенити,
хоће цару да поврати
град и тврђаву Београд!
мостове је подигао,
да би преко њих прешао
са војском у град.“5

Сегмент Марсиљијеве карте из 1726. године са уцртаним

градом и тврђавом Сланкамен
По заузимању Београда Принц је 5. септембра 1717. године бо-
равио у логору у Сланкамену, где је потписао следеће заштитно писмо
којим нуди заштиту становништву од нереда и пљачке, које ће, како
сматра Вилфред Книзл, „ући у историју за потомство Сланкаменчана“6.
У наставку доносимо превод Писма, које је у Монографији дато
на изворном језику и оригиналној транскрипцији, са Книзловом напо-
меном да је оно било „тешко читљиво“ и да има неколико места која се

5 Прва строфа познате немачке песме непознатог аутора.

6 Kniesel, нав. дело, стр. 22.

32
нису могла растумачити, што је и очигледно и у штампаном транскри-
бованом тексту Писма. Њега је, много касније по издавању, 1859. годи-
не преписао поручник Бешчанске компаније Ђукић, који својеручним
потписом гарантује да је текст веран оригиналу.
Текст Заштитног писма принца Еугена Савојског Сланкамену из
1717. године:
„Ми Еуген Франц принц Савојски7 и Пијемонта8, маркгроф Салу-
ца9, витез Златног руна10, царско-краљевски, као и шпански угарски
и чешки тајни саветник Његовог величанства, председник Дворског
ратног савета, бригадни генерал фелдмаршала Светог римског цар-
ства, пуковник Драгонског пука, гувернер и врховни генерал царско-
аустријске Низоземске, као и главнокомандујући генерал Краљевине
Угарске, итд. итд. Према томе, у Римском царству, као и у Шпанском,
УгарскомиЧешкомкраљевству,стављамоподнајвишепокровитељство
и заштиту [Његовог] величанства место Сланкамен, заједно са свим
поданицима, имовином, виноградима, као и летњим и зимским пло-
довима, који према нашој премилостивој наредби и комесаријатским
премилостивим упутством не могу бити заплењени или одузети. Тако
ће сви и сваки виши и нижи официри и војници, било да припадају
коњици или пешадији, немачкој или угарској милицији, бити приме-
рено опомињани и озбиљно упозоравани да поменуто место, заједно
са њиховим становницима и њиховом имовином, које год врсте била,
у потпуности остане поштеђено Највишег кажњавања од стране свих
самоиницијативних војних егзекуција, новчаних давања, калкулација,
доприноса, пљачке, одузимња ситне и крупне стоке, затим летине на
пољима или у амбарима, рушења кућа и винограда, такође и свих дру-
гих казнених мера и терећења, које год врсте биле. Сви се упућују на
то да су дужни да најпонизније поштују поменуто Највише заштитно
писмо и да у супротном приме к знању да ће пасти у немилост и трпети
последице. Ово потврђујемо нашим својеручним потписом и утисну-
тим кнежевским печатом.
У логору у Сланкамену, 5. септембра 1717.

7 У прошлости грофовија и војводство Савоја, а данас подручје између Француске,

Италије и Швајцарске.
8 Пијемонт је регија у северозападној Италији, која је половином XIX века била цен-
тар борбе за уједињење Италије.
9 Салуцо (Saluzzo), град и епископско седиште у Пијемонту у Италији. Име је добио
по маркизу Салуцу, коме је припадао до половине XVI века, да би почетком наредног века
био уступљен Савоји.
10 Витешки ред који се умногоме разликовао од сличних редова у католичкој Евро-
пи. Није био наследан, није доносио тутуле, ретко је примао нове чланове.

33
 Еуген Савојски с. р. печат11 У име пресветлог
господина кнеза
Бросхаузера с. р.
за верност оригиналу пронађеном
у Бешчанској компанији
23. августа 1859. Ђукић, поручник“

Оригинални текст:
„Wir Eugenius Franciscus Prinz von Savoyen und Piemont, Marggraff
zu Saluzzo, Ritter des güldenen Flieses, der königl. Kaiser auch zu Hispanien,
Hungarn und Böheim, königlicher Majestät etz. Geheimer Raht, Hof-
Kriegs Rahts Präsident, General-Leutnant Dero des Heilig. Röm. Reichs
Feldmarschall, bestellter Obrister über ein Regiment Dragoner, Gouverneur
und Kapitän General der Kaiserl. Oesterreichischen Niederlanden, wie auch
commandierender General im Königreiche Hungarn etz. etz. Demnach in
der Röm. Kaiserl. auch zu Hispanien, Hungarn und Böheim Konigl. Majestät
allerhöchste Protection und Salva Guardia und allergnädigstem Befehl
Wir den Orth Salankament sammt Untertanen, Beischaffe, Weingärten
auch Sommer und Winterfrüchten dergestalt, das unseren Ratsbefehl
der Commissariatischen Anweisung allergnädigste nicht gepfandt oder
genommen werden solle, an und aufgenommen haben. Als werden alle
und jedh unOffiziers und Soldaten insgemein zu Ross und Fuss, Teutsch
und Hungarische Miliz, gemessen erinnert und ernstlich befeliht, dass man
erwähnten Orth sammt dessen Einwohnern und allen Appertinentien,
wie die Namen haben mögen, bei ohnnachlassige und ohn-ausbleibende
Höchster Bestrafung von allen eigenthatigen Militär Executionen, Geld,
Schatzungen, Contributionen, Raub und Plünderungen, Hinwegnehmung
klein- und grossen Viehes, dann auf dem Feld oder in den Scheunen sich
befindenden früichten, Ruinierung der Häuser und Reeb-Bergen, auch ali
andere strafmässigen Unternehmungen und Insolfenzien, wie die Namen
haben mögen, vollständig verschönen und unangefochten lassen solle.
Wornach sich mäniglichen zu richten und dieser Höchst gedachten Schutz
und Salva Gardia Brief alle unterthänigst und schuldigst zu respectieren und
im widrigen sich vor Ungnad und Schaden zu hüten wissen wird. Und dessen
Unsere eigenhändige Fertigung und hier vorgerücktes fürstliches Insiegel.
Geschehen im Lager bei Salankament den 5. Septber 1717.
Eugen von Savoy mp PS ad Mandatum Serimissimi
domini Principio
Broszhauser mp

11 Печат је овалан, са два велика слова „PS“.

34
 dem bei der Beschkaer Companie befindlichen
Originale gleichlautend
23.ten August 1859 Gjukic Lt

На крају, поставља се питање зашто је принц Еуген Савојски пис-

мо заштите наменио Сланкамену?
Могуће је да је имао у виду Битку код Сланкамена и победу царске
војске 1791. године. Уочи те битке аустријски војни логор је такође био
код Сланкамена. Имајући у виду и даље присутну опасност од Турака,
његова локација на Дунаву опредељивала га је као важно стратегијско
место за Аустријску државу. Такође, Сланкамен је и тада важио за
насеље са дуготрајном историјом, чега је Еуген Савојски свакако био
свестан.
Друго питање је шта је ово Заштитно писмо у пракси значило за
Сланкамен и његове мештане? Имајући у виду „салвагардисте“ по дру-
гим сремским местима у то доба, понашање лица која су гарантовала
њихову заштиту није било у складу са одредбама наведених у овом
Писму. Напротив, они су својим активностима наносили велику штету
локалном становништву, а неретко су били у служби личних интереса
локалних представника аустријских војних власти.12

12 Гавриловић, нав дело, стр. 55–56.

35
 др Жарко Димић

ПРИЛОЗИ ИЗУЧАВАЊУ ВИНОГРАДАРСТВА

И ВИНАРСТВА У СРЕМУ
(Опис фрушкогорског и карловачког виногорја
Карла Румија из 1824. године)

Захваљујући савременим технологијама, пре свега свеопштој

дигитализацији, како документарне грађе, тако и периодике, на при-
лично лак начин можемо доћи до података и историјских извора при-
тиском на дугме. Тако на пример, седећи у Сремским Карловцима, лако
нам је доступан материјал архивских и библиотечких домаћих и стра-
них установа.
Тако смо дошли и до једног занимљивог новинског фељтона,
објављеног у бечком листу „Вандерер“ („Der Wanderer“) из 1825. годи-
не, у оквиру рубрике „Прилози за проучавање отаџбине“. У питању је
чланак др Карла Румија „Карловачко виногорје и карловачко вино у
Срему“, који је изашао у четири наставка.
Др Карло Руми је био директор Карловачке гимназије од 1816/17.
до 1821. године. Рођен је 1780. године у Ципсу. Био је свестрано обра-
зован и полиглота. Место директора Карловачке гимназије преузео је
после одласка Андрије Волнија.1 У Гимназији је увео наставу грчког
језика, који је уједно и предавао. Био је у добрим односима са митро-
политом Стратимировићем, али се није најбоље снашао у карловачком
окружењу, те је био неомиљен и међу ђацима и грађанством. Било је
притужби на његов васпитно-педагошки рад и незгодну нарав. Пам-
тили су га као престрогог према ученицима, јер је олако посезао за
„шибом“. Ни он није био задовољан својим статусм и материјалним
положајем у Гимназији. Зато је 21. априла 1821. године из Карловаца
отишао у Пожун у тамошњи лицеј.2
После одласка из Карловаца Руми сарађује у многим новинама.
Осим у Немачкој, налазимо га и у српској штампи, где пише за „Србске

1 Андрија Волни, први директор Карловачке гимназије од 1793-1815. Види: Жарко

Димић, Карловачка гимназија, Data Status, Београд, 2021, стр 56.
2 Никола Радојчић, Први Србин директор Карловачке гимназије, Летопис Матице
српске, бр. 368, Нови Сад, стр. 142; Коста Петровић, Историја Карловачке гимназије, Нови
Сад, 1951, стр. 119.

36
новине“ или „Магазину за художество, књижевност и моду“, које су из-
лазиле у Пешти. Занимљиво је да је као Словак – евангелик, своју децу
крстио у Карловцима, у православној цркви, а ради бољег личног ста-
туса у Бечу је прешао у римокатоличку веру.3
Интересантно је Румијево познавање врста вина и сорти грожђа
које су преовладавале у Карловцима, Срему и Јужној Угарској у цели-
ни, двадесетих година XIX века. Било је то шест деценија пре појаве
болести филоксере која је уништила засаде винограда у Француској и
Средњој Европи. Болест је заустављена око 1890. године када започиње
обнова винограда на Фрушкој Гори и у Сремским Карловцима са новом
технологијом неколико карловачких виноградарских породица, међу
којима је предњачила Поповић – Смотра. Испоставило се да је штета
била огромна, а многе старе сорте, још из римских времена, заувек су
нестале. Стога је овај Румијев текст изузетно значајан јер описује ви-
ноградарство и винарство у Срему и Карловцима онакво какво је било
у то старо доба. Између осталог, набраја све сорте винове лозе које су
овде узгајане. Свакако ће бити занимљиво поређење са сличним опи-
сом карловачког виногорја, који је објавио први карловачки истори-
чар Василије Константиновић у својој невеликој књизи „Карловци са
њиховом околином“. Објављена је 80-их година XIX века, управо у вре-
ме појаве филоксере на овим просторима.
Карло Руми прати и путеве карловачких вина и даје занимљиве
податке о њиховој производњи, трајности и квалитету. У неким ствари-
ма је и критичан, нарочито када се ради о лошим условима за сазревање
вина, као и честом прибегавању тзв. кварења вина од стране винара
(додавање воде, бојење итд). Сигурно да је Румију био доступан „Ис-
кусни подрумар“ Захарија Орфелина и „Виноделац“ Прокопија Болића.
Руми доноси и податке о површинама под виноградима, годишњим
приносима, ценама вина, веселој атмосфери током берби и друго.
У тексту се на појединим местима помињу имена оновремених
Карловчана.
Такав је Румијев „стари колега и пријатељ“ Кирил Араницки.
Рођен је у Краљевцима, селу код Руме, 1762. године, у свештеничкој
породици. Школовао се у Карловцима, Сегедину, Пешти и Будиму.
Филозофију је дипломирао у Пожуну. Године 1794. долази за професо-
ра Карловачке гимназије, у којој је вредно и са великим успехом радио
31 годину. Био је и директор карловачких нормалних српских школа.
Умро је 1825. године, а у знак захвалности његови ученици су му на по-
гребу одали пошту пригодним говором.

3 Коста Петровић, Историја Карловачке гимназије, стр 124.

37
 Румијев „пријатељ“ је и Павле пл. Беницки,4 „секретар Његове
екселенције Карловачког митрополита, Мађар по националности, за-
служан је што је у Карловцима направљен први аусбрух5 и што су се
Карловчани упознали са вештином његове израде“.
Затим, ту су и Петар Маринковић,6 „власник многих винограда и
један од најврснијих карловачких трговаца вином“ и винарски трговац
Хаџић7 – обојица произвођачи карловачког аусбруха.
На више места се јавља и петроварадински апотекар Франц
Шамс,8 „који сада тргује грчком и латинском кухињом, уместо апоте-
карским микстурама“. Шамс, иначе познатији као писац историје Пе-
троварадина, овде је представљен као трговац винима и као, понекад
оспоравани, Румијев извор података о винарству у Срему.

4 Беницки пл. Павле, словачки племић, правник, секретар митрополита Стефана

Стратимировића (после 1760-1830, Сремски Карловци). Потиче из сиромашијег проте-
стантског огранка словачке племићке породице Вон Беницки. Био је нотар Вировитичке
жупаније у Осијеку. После смрти цара Јосифа II и укидања његових реформи почетком 1790.
протестанти се масовно отпуштају из државних служби. Од 1792. упослен је као секретар
митрополита Стефана Стратимировића. За своје доба био је веома образован, интересовао
се за класичну латинску књижевност и новије словенске писце. Био је члан „Карловачког
круга“ митрополита Стратимировића. Занимљиво је да је био врстан познавалац вина, а
поједини попут самог Румија сматрају да је управо он творац чувеног карловачког Аусбру-
ха. Види: Жарко Димић, Карловачка цртачка школа 1809-1866, Сремски Карловци-Нови
Сад, 2007, стр 47.
5 Аусбрух је вино које у XIX веку Карловчани још нису правили, осим на митро-
полијском дворцу. То сазнајемо преко једног одговора Карловачана дворском агенту Кар-
лу Бујановићу који је тражио Аусбрух како би подмитио неку угледну бечку господу. Кар-
ловачани су му одговорили да се Аусбрух, осим на митрополијском двору, не прави. Види:
Коста Петровић, Виноградарство и воћарство у Карловцима почетком 19. века, ТИД, књ.
XIII, св. 3-4, 1940, стр 3.
6 Петар Маринковић, чувени карловачки виноградар и винарски трговац, живео је у
данашњој кући која се налази у Митрополита Стратимировића 7. Био је приложник фонда
за оснивање Карловачке гимназије.
7 Највероватније дасе радиоСтефануХаџићу,синуХаџи КрстеЛукића,дугогодишњег
сенатора и винарског трговца, оснивача породице Хаџић.
8 Франц Шамс апотекар, први је организатор и оснивач државне школе за грожђе.
Рођен је 2. децембра 1780. године у Лајтмерцу (Чешка). Дипломирао је апотекарство
1803. у Бечу, након чега је прешао у Угарску и настанио се у Петроварадину. Ту је купио
апотеку и бавио се апотекарством. Са овим је послом престао да се бави 1817. и окре-
нуо се истраживању литературе о грожђу и његовом узгајању. Недуго затим настанио
се у Пешти где се стручно усавршавао за виноградара, како теоријски тако и практично.
Био је први стручњак који је обишао крајеве за производњу вина Угарске и обавио на-
учно истраживање сорти грожђа. Захваљујући овим истраживањима постао је носилац
многобројних домаћих и међународних звања и признања. Умро је 11. маја 1839. године.
у месту Лакипупа, у жупанији Барања; Види: Жарко Димић, Овде живе Срби, Нови Сад
2001, 307.

38
 У наставку доносимо изворни текст у преводу на српски језик,9
онако како је публикован у поменутом листу. Текст почиње песмом за
коју није наведен аутор, а такође и завршава једном одом токајском
вину, која овде није публиована, пошто се не односи директно на тему
карловачког виногорја. Све фусноте у изворном тексту су од аутора
Румија, док су у угластим заградама и курзивом напомене преводиоца
и приређивача.

***

Прилози за изучавање отаџбине10

Карловачко виногорје и карловачко вино у Срему11

(од Карла Румија из Беча,
некадашњег директора Српске православне гимназије у Карловцима)

Ти слатка пурпурна твари

У Карловцима грожђена!
Што скептику веру квари
чудесном снагом вођена.
Заволећете о душе винове лозе – сјају,
предаће ти се срцем и умом својим на крају.

Примиће казну што буди.

Због греха сумње своје,
што безбожно, дрско суди.
У биће да проникне твоје.
И сравни га са земљом да не мож’ да се врати
Саул док се у њему најзад не преобрати.

Пијанац назва те неки

да турска крв си грозна
и чиниш к’о Јаничар преки
да те с ужасом спозна.
Тад га начином турским победи моћно, смело.
Узми му главу, а земљи остави мртво тело.

9 Превод Ђорђе Бошковић.

10 Der Wanderer, Беч, 3, 4, 6. i 8. јул. 1825, бр. 184, 185, 187, 189.
11 Обично се Срем пише са „y“ (Syrmien), што је веома погрешно. Још су стари
Римљани писали име Срема са „i“ (Sirmium).

39
 Од љубавног плама лажног
ти можеш дим да створиш.
А путем вихора снажног
у љубав да га претвориш.
До смрти завађене, где нико не зна шта ће,
магијом мириш чудном да буду попут браће.

Темиди тешко је често

да лупежа правди преда,
а ти му додирнеш место
да сам се исповеда.
Његовом црном срцу опсен тобом се даје,
скида му окове с уста и он тад све признаје.

Ти мењаш свет свих боја

Обнављаш мртве удове.
Од страшљивца правиш хероја
Седа глава има ашик снове.
Запали срца и лица код сваког божијег лика
Пробуди сада у нама пророка и песника.

Захваљујући свом квалитету, карловачко црвено вино је већ неко-

лико година успешно прокрчило пут до царског града Беча, без обзира
на удаљеност места производње и потешкоћама при превозу копненим
путем или уз Дунав. Сада је врло популарно у Пешти, Пожуну и Бечу,
и с правом је омиљеније од црвених вина – сексардског, пештанског
и ерлауера [свавинаизУгарске – прим. прев].12 Стога би извештај о
карловачком виногорју и карловачком вину, написан од стране човека
који је четири године живио у Карловцима, требало да буде пожељен и
у једним бечким новинама.
Славно карловачко виногорје је повезано са виногорјем на
Фрушкој Гори13 код Митровице (где је некада био римски град
Сирмијум) и оно се сматра делом ове планине. Римљани су је зва-
ли Алмус гора или Алма. Уопште, и сва друга сремска виногорја дају

12 У Пешти је на цени карловачко вино код винског трговца Шамса, некада петрова-
радинског апотекара, који сада тргује грчком и латинском кухињом, уместо апотекарским
микстурама. У Пожуну код трговаца вином Жероа и Мајера, који су обојица лично испро-
бали у Карловцима и одатле донели. У Бечу, нарочито код два сремска винарска трговца
Хаџића и Јована Маринковића (обојица рођени Карловчани), који ово вино набављају не-
посредно из Карловаца.
13 У српском језику „Берг“ значи „гора“, а Фрушка Гора лежи између Саве и Драве
[вероватно штампарска грешка – прим. прев].

40
добро вино у великим количинама, а које се обично наводи под име-
ном „карловачко вино“. Виноградарство на овом винском подручју се
среће још од времена римског цара Проба, коме је припадала Панонија.
Њему Срем дугује захвалност за почетке виноградарства. Римски цар
је у Срему (као и у Галији), преко својих војника, око 276 године пре
Христа, на планини Алмус засадио винову лозу. Одатле се сремско ви-
ноградарство врло брзо проширило на целу Панонију, да би стотину
година касније римски песник Клаудијан већ певао „opacus vitibus
Istrum“ („Дунав осенчен виновом лозом“). Прва винова лоза је и у Токај
стигла из Срема.

Карло Руми

Карловачко виногорје је повелико. Познати угарски статистичар

Мартин Швартнер у својој Статистици Угарске, у првом делу, на 308.
страни, говори о величини од само 2.252 јутара (без навођења изво-
ра за овај податак). Ипак, он се вара, јер како ме је 1820. године уве-
равао први синдик војног комунитета Карловци, господин Медл, пре-
ма земљишним књигама оно је, према једној старој мери, износило
22.000 мотика. Једна мотика има 273 квадратних хвати, што одговара
3.691 јутру и 400 квадратних хвати (једно јутро је 1.600 квадратних
хвати). Ипак, и ово је нетачно, јер према његовом премеравању повр-
шина је била између 30.000 и 35.000 мотика (од 5.118 јутара и 1.200
квадратних хвати до 5.971. ј. и 1.400 кв. хв). Од тога је две трећине под

41
парлогом,14 тј. запуштеног виногорја, које скоро нико није обрађивао и
које у великој мери није давало вино, осим у најбољим винским годи-
нама (као 1811. и 1820) .
Карловачко виногорје је смештено погодно, у правцу југа, а бли-
зина Дунава доприноси изврсном квалитету карловачког вина, слично
као што Нежидерско језеро побољшава шопронским и рустерским ви-
нима [Руст – место у Аустрији на обали језера Нежидер – прим. прев]
или Балатон бадачоњским.
Сорте винове лозе, узгајане на карловачком виногорју, исте су као
и на преосталом подручју сремског виногорја и дају мање или више
укусно грожђе и мање или више квалитетно вино. Ипак, према мом
уверењу и личном искуству са карловачким виноградарством, најбоље
су карловачке винске сорте грожђа, што потврђује и мој стари колега и
пријатељ, Кирил Араницки.
То су:
са црвеним пуцадима.
Црвени дренак (црвено грожђе са пуцадима сличним дрењини),
који, ако се пусти да расте, има грозд веома богат пуцадима.
Црни дренак (црно грожђе са пуцадима попут дрењине), за кога
важи исто.
Три варијанте дренка („на подобие Дренак“)
Просто црна (обично црно грожђе), једно од најбољих сорти, када
се ради о квалитету вина.
Зеленика (зелено грожђе), носи ово име јер иако је већ зрело још
увек има зелену боју, док на крају изненада не поцрни. Веома је плодна.
са белим пуцадима.
Бело особито (бело грожђе непознатог порекла), једно је од
најбољих.
Смедеревка (смедеревско грожђе).
Бели дренак (бело грожђе са пуцадима сличним дрењини).
Радовика, даје добро вино без обзира што није баш укусно.
Скадарка, ретко плодна.
Сланкаменка (сланкаменско грожђе) или Мађаруша (мађарско
грожђе), код Токаја названа Форминт и знатно доприноси квалитету
токајских вина.
Ранка (рано сазрело грожђе, „uva praecox“), сазрева врло рано.
Першун грожђе („uva pertroselina“), веома плодно.
Тамјаника („uva thurea“), названа по мирису на тамјан.

14 Српска реч „парлог“ је заправо исто што и мађарски „парлаг“ [„угар“].

42
 Виноградарство се у Карловцима практикује скоро на исти начин
као и у јужној Угарској, а већину виноградарских послова раде словач-
ки и мађарски виноградари из суседне Бачке жупаније. Моштво њих
долази у Карловце у пролеће, лето и јесен. Они имају предност над
српским надничарима јер су снажнији, а не као ови исцрпљени дугим
и строгим постовима, које намеће православна црква. За време поста
народ се храни само пасуљем куваним у води, посољеним и посутим
сирћетом, а затим служеним са киселим купусом, ланеним уљем и хле-
бом. Разлика у гајењу винове лозе у Карловцима, и у Срему уопште, је
у томе што се преко зиме чокоти прекривају. То се не ради и у неким
деловима Угарске, на пример, код Токаја, Шопрона, Печуја итд, као и у
Хрватској.15
Чокоти се тако много орезују да достижу висину само око две
стопе, због чега лоза и не треба да се залама. У Карловцима и у целом
Срему орезивање се ради веома пажљиво – много више него у Угарској,
осим у Токају. Орезује се само лоза која је у протеклој години израсла и
издвојила од главног чокота. Орезује се највише на два ока (пупољка).16
При томе, у Карловцима још увек рађају чокоти стари од 50 до 100
година (на пример, они у митрополитовом винограду). Додуше, ови
стари чокоти нису богати грожђем, али зато дају врло добро вино. И у
Карловцима, од пре неколико година, многи виноградари повећавају
принос вина ђубрећи винограде. Међутим, нађубрени виногради дају
мање квалитетно вино. Када сам живео у Карловцима било је успешних
покушаја калемљења винове лозе, о чему сам својевремено извештавао
у „Економским новостима и расправама“. Ово оплемењивање винове
лозе је веома препоручљиво за Карловце и Срем, за Хрватску, Аустрију
итд, пошто је, уопште, засађено толико много сорти које дају грожђе
лошијег квалитета (да ли због богатог рода или што се не могу набави-
ти боље сорте). Овим поступком, за који су знали већ и стари Римљани
(према сведочењу Колумеле, Вара Паладија и Вергилија у његовим Ге-
оргикама), и који је данас уобичајен у Француској, оплемењују се мање
плодне сорте воћки и тако се лошије сорте замењују бољим. Неки су то
предложили, а неки и спровели у дело.17

15 Додуше без неке штете за винову лозу. Она може да поднесе хладноћу као и врт.
Такође, ни ја нисам покривао чокоте преко зиме у мом врту у Карловцима, у периоду
од 1816. до 1821. године, и младице никада нису страдале од хладноће. Experto credite!
[Верујте искусном – прим. прев].
16 Исто се ради у Токају, Шопрону, Русту; у другим виноградарским крајевима лоза се
орезује на три ока. Р[уми].
17 Исцрпан драгоцен чланак о виноградарству у Срему објавио је господин Шамс у
„Отаџбинском листу“ 1818. године, у броју 27, али који је ипак потребно кориговати.

43
 Што се тиче приноса вина у Карловцима, како су ме уверавали
мој пријатељ господин Петар Маринковић, власник многих винограда
и један од најврснијих карловачких трговаца вином, као и други Кар-
ловчани, у осредњим годинама је просек само 3 ајмера [ајмер – стара
мера за запремину, бечки ајмер – 56,5889 литара – прим. прев] чистог
вина, док у благословеним годинама (попут 1814. и 1820) највише 5 до
6 ајмера18. Узмимо, дакле, свих 30.000 мотика и одбијмо две трећине
упарложених винограда, добићемо 10.000 мотика винограда, који
дају 3 ајмера чистог вина по једној мотики, што је, све у свему, при-
нос од 50.000 ајмера. Мој пријатељ Маринковић је у доброј, 1820. годи-
ни, имао принос од 35.000 ајмера, при чему су некакав допринос дали
и запуштени виногради. Тако велики принос је могао да буде само у
благословеној 1820. винској години. Баш због тога веома добар ајлфер
[Израз потиче од броја „11“ због одличне бербе 1811. године. Гете га
је употребио за квалитетно вино у једној својој песми – прим. прев] у
Карловцима коштао само 6 до 8 флорина по ајмеру, док је 1807. године
један ајмер, далеко лошијег вина коштао 15 до 19 флорина. Даље, 1808.
– 14–15 фл, 1809 – 20–22 фл. 1810. – 25–28 фл, и онда опет 1815. – 10–11
фл, 1814. – 20–25 фл, 1815. – 18–20 фл, 1816. – 20–30 фл. (али 1812. и
1820. године, које су биле врло добре за вино, само 2–3 фл).19
Штета што брижљивост при берби грожђа и третирању шире у
Карловцима,и у целом Срему, није иста као при обради винограда (ипак
уз часне изузетке). Мало прозвођача имају винске пресе. Током бербе
грожђа не одваја се зрело од несазрелог, као што је то случај у Шопрону
и Русту. Већина, грожђе измуљано ногама, носи кући и пресипа у вели-
ке каце запремине од 30 до 300 ајмера, препуштајући их милости при-
роде до потпуног врења. Оно се вади тек након неколико недеља (код
неких и много касније због недостатка бачви). Овим дугим врењем се
из пуцади извлачи сва црвена материја (исто као у случају пештанског
вина) и особен опор укус од семења и петељки. Слатка црвена карло

18 Према Шамсу, један петроварадински виноградар, ђубрећи и брижљиво обра-

ђујући свој виноград, успео је да добије 20 до 25 ајмера вина од једне мотике. Ово је редак
јединствен случај те врсте.
19 У „Отаџбинском листу“ из 1816, број 27, господин Шамс, на основу само површног
погледа (како и сам признаје) на све винограде са сремског фрушкогорског виногорја
(подразумевајући и карловачко виногорје), процењује да се на отприлике 140.000 мотика,
рачунајући у просеку годишње 4 ајмера по једној мотики, произведе 560.000 ајмера, а у
доброј години и преко милион ајмера вина, поред 35.000 ајмера ракије. Са друге стране,
подсећам да цело сремско виногорје мора износити више од 140.000 мотика, пошто Швар-
тнер (Статистика Угарске, 1. део, страна 308), према статистичком извештају из Срема,
претпоставља да само цивилни Срем (без Војне границе, а самим тим и без карловачког
виногорја) има 106.855 мотика, те да би просечно 4 ајмера било превише по једној мотики,
јер је просечни годишњи принос у Срему само 3 ајмера. Р[уми].

44
вачка вина настају онда када се материја вади из каце пре него што
поприми опор укус20 или када се путем машина уклањају петељке, што
поједини карловачки виноградари примењу већ неколико година.
Изузетак је јарко црвено вино звано „шилер“ [шиљер – прим. прев]21.
Оно настаје када се још свежа шира брзо извади из комине или када се
грожђе само лагано пресује, а посебно ако се током бербе, при муљању,
помешају црвено и бело грожђе.
Пошто Карловци углавном живе од виноградарства и трговине
вином, и уоште, склони су дружењу и гостинском весељу, код њих је у
родним годинама и при берби веома весело. На крају, сваки виногра-
дар позива на гозбу у свој виноград своје добре пријатеље, која обично
траје од поднева до касно у ноћ. За столом се шале и певају куцајући се
чашама. Док газда послужује своје најбоље старо вино певају се српске
песме уз пиће, попут: „Старо вино, стара љубав“ или „Пи, брате, пи“,
а када су ту и Немци, иду и сремске немачке песме: „Момци, девојке,
добро вино“, уз рефрен „Па, брате, наточи ми и ти, Сремац мора пијан
бити“, при чему се пије на искап. Пије се и за здравље, уз свечану ста-
рословенску црквену песму „Многаја лета“, коју сви присутни заједно
певају. Не недостају ни омиљена српска народна кола, која својом
окретношћу спречавају хипоходрију условљену седелачким начином
живота, а музика српских гајди ублажава дејство винских испарења.
Неопростиво је то што Карловчани имају лоше подруме. Највише
виноградара поседују прениске, углавном влажне подруме или држе
вино у приземним одајама.22 Нема сумње да добри, дубоки, хладни и
суви подруми прочишћавају вино, док га топли и влажни брзо кваре.
Због тога се карловачка вина у самим Карловцима не могу дуго од-
ржати, а да се не покваре. Насупрот томе, вино у дубоким и хладним
подрумима у Пожуну и Бечу, из године у годину постаје све боље. Зато
у Бечу тренутно има више квалитетних карловачких ајлфера него у
Карловцима, изузев оних у добром митрополитском подруму. Карлов-
чани, додуше, много певају „старо вино, стара љубав“, али не маре за
то да њихово вино достигне праву старост. Зато, у Карловцима, као и у

20 Црвено вино ерлауер је такође блажег укуса и светлије црвено од пештанског, јер
се не ферментира тако дуго са петељкама и не пресује јако. Само винопије, који воле пи-
кантност, радије уживају у опором пештанском вину (које, ипак, са старошћу добија на
опорости). Р[уми].
21 И Срби за њега немају друго име него шилер (шиљер) и зато се у Карловцима,
Петроварадину итд, чешће чује за вино шилер, него за познатог песника Шилера.
22 Током зиме 1820. године, док сам још живео у Карловцима, дошла су два пожунска
винска трговца са намером да пробају црвено вино. Међу осталима, замолили су и једну
сироту удовицу да пробају њено вино. Она га је још увек држала у каци под једном шупом
и било је смрзнуто. Трговци су јој онда рекли да не знају за смрзнуто вино. Р[уми].

45
већини других винарских крајева, вино није превише старо. Ипак, Кар-
ловчани су ми се са правом извињавали због мог добронамерног пре-
кора што подруми у њиховом месту, на обали Дунава, углавном леже
под водом. Свеједно, могли су у својим виноградима изградити добре
и хладне подруме, какви су у Токају, Мишколцу, Шопрону, Печују итд.
Наравно, плаше се провале у удаљене подруме, али ја не верујем да би
крађе вина биле честе тамо где је оно тако јефтино.
Карловачко вино је делом црвено, делом шилер,23 а делом је
бело. Сва три (али најмање бело) су јака, ароматична и слатка (изузев
црвеног, ако се остави да пуцад предуго ферментирају заједно са се-
менкама и петељкама). Добро вино зависи како од положаја и саста-
ва тла виногорја (боље је каменитије тло и оно са више стипсе, као у
токајском виногорју), као и од количине сунчеве топлоте. Добро (не
прејако) црвено и вино шилер, међу свим угарским винима, заостаје
само иза токајког и менешког [данас град Минис у Румунији, источно
од Арада – прим. прев]. Као стоно вино више се пије бело, него црвено
и шилер, али оно је по квалитету лошије од шопронског, рустерског,
Светог Ђорђа и других одличних угарских белих вина. У Карловцима,
целој Славонији и Бачкој жупанији с правом дају предност шилеру над
црвеним карловачким вином и он је далеко скупљи. Међутим, у Пожу-
ну он нема толико обожавалаца, као црвено вино. Пожунски трговци
вином ретко купују веће количине, иако не поричу његову вредност. У
Бечу шилер већ има бољу прођу. Са старошћу, црвено карловачко вино,
и још више шилер, постаје светлије црвено, идући ка жутој боји.24 У
Карловцима се прави врло добар аусбрух [десертно квалитетно вино,
жуто-златне боје], али тек од пре неколико година у већим количина-
ма и, такође, за продају. Мој пријатељ, господин Павле пл. Беницки, се-
кретар Његове екселенције Карловачког митрополита, Мађар по наци-
оналности, заслужан је што је у Карловцима направљен први аусбрух
и што су се Карловчани упознали са вештином његове израде. Сада,
врсни виноградари и винарски трговци, господин Маринковић и го-

23 У својој књизи о Славонији, објављеној 1811. године у Пешти, од стране Хартле-

бена, у 1. делу на страни 146, господин Чапловић тврди да познато шилер вино „расте“ на
Банстолу, у близини Карловаца, стога се оно никако не прави само од грожђа са карловач-
ких брда. Р[уми].
24 Господин Шамс пише: „Бело вино се мало производи у Срему због једне заблуде
која се преноси са колена на колено, према којој бело вино никада не успева тако добро
као црвено. Ипак, неколико марљивих виноградара су од скоро схватили, те су убеђени
да бело грожђе боље рађа него црвено.“ Зато подсећам да су у Карловцима већ засадили и
бело грожђе, јер је оно плодније. Такође, Карловчани признају и да је оно прикладније као
стоно вино, али је лошије од црвеног и шилера. Због тога се оно и не продаје у Угарској, где
има више укуснијих и јачих белих вина. Р[уми].

46
сподин Стеван Хаџић праве карловачки аусбрух, који се продаје. Пошто
мајка природа ретко даје довољно сувих пуцади грожђа најлепша зрна
се суше на сунцу. Стари карловачки шилер није дорастао ниједном ау-
сбруху по ароми и квалитету (такав цењени карловачки ајлфер је го-
сподин Шамс продавао у Пешти у запечаћеним бутељкама).
Желео бих да је тачна тврдња господина Шамса који каже: „Изузев
неколицине гостионичара и трговаца вином, обичан Сремац се слабо
или никако разуме у побољшање квалитета вина у подруму. Вина у под-
румима има мало или нимало: онакво каквим га складиште, такво је на
располагању и купцима. Због тога у овим крајевима ништа не знају о
несретној мешавини са отровним оловним супстанцама, што се у овак-
вим околностима, због квалитета вина, никада не дешава.25 Барем се ја
не могу сетити сличног случаја током мог шеснаестогодишњег борав-
ка. Једино што би овде могло да се деси, а што је опште познато, је то
да би карловачки виноградари и трговци вином могли да вино кваре
водом.“
На жалост, то није случај. Најчешће кривотворење је бојење црве-
ног вина бобицама авдике или дивљим холандером (sambucus ebulus),
како би добило црну боју. Обичан народ у Срему, и многе винопије у
Угарској, више воле тамније вино од светло црвеног. Не само да ове бо-
бице узрокују непријатан укус, са некаквим мирисом инсекта, већ се и
вино лако преврне. Ова појава је толико честа да су два пожунска тргов-
ца, иначе добри познаваоци вина, 1820. године, током многих провера
вина, оставивши га да одстоји преко ноћи, у талогу нашли вештачку
боју и затекли преврнуто вино. Такође својеврсно кривотворење је чак
и прављење вештачког вина од грожђа тамњанике (мушкат), када се
у бачву убаце вреће са цветовима холандера (али нећу да кажем да је
у питању превара, пошто то није никаква тајна). Многи Карловчани,
такође, користе сумпор како би вино учинили јачим. Крштење вина
са водом је ипак најчешће. Швартнерова констатација у Статистици
Угарске да неки православни Сремци верују да могу побољшати своје
вино досипањем воде освећене на Богојављење није нетачна, како су
га оптуживали неки његови противници. Прекор заслужују и они који
у Карловцима не пуне вино у бачве и не одстрањују вински цвет са
површине, што се умногоме ради у Шопрону и Пожуну.

25 А зашто не? Сремско вино никада није истог квалитета сваке године и господин
Шамс је, као и ја, могао добро знати да се, на пример, у карловачким гостионицама често
служи покварено вино, док се у суседним градовима, Петроварадину и Новом Саду, труде
да послужују добро карловачко вино. Исто је и у Токају, где се у гостионицама обично даје
најбеднији токајац, док се онај добар продаје странцима.

47
 Без обзира што у мађарским локалима последњих година има
карловачког вина, пошто је оно добро, прокрчен му је извоз и значајна
прођа и у Пожуну и Бечу. При томе више не важи Швартнерова стати-
стичка тврдња у његовој Статистици Угарске, 1. део, страна 308, о срем-
ском вину:„Од овог веома познатог производа,како су писали мађарски
аутори још почетком 16. века, од пре око 20 година у најближе сусед-
ство извози се само мало преко 7.000 ајмера годишње. Пре него што се
виноградарство у крајевима око Пеште и Сентандреје нагло прошири-
ло до садашње мере, и пре него што су због тога вина из тих крајева,
од којих су ипак сремска вина супериорнија, поготово у погледу јачине,
све до недавно превожена по тако ниској цени,26 и то пре него што је
Дворска комора закупила точење вина у Бачкој жупанији од једног
јерменског друштва (сада Привилеговано каналско и бродско угарско
друштво), Срем је највећим делом снабдевао вином Бачку жупанију и,
са око ¼ мањих засада, продавао најмање два пута више него сада. При
добрим годинама, за Срем скоро да и нема другог решења за његова,
углавном добра, вина, осим да га продају Бродском пуку.“ Није тачна
ни тврдња господина Шамса, објављена у „Отаџбинском листу“: „На
жалост, за сремску трговину вином једино решење је продаја Бачкој
жупанији и делу Баната уз границу са Дунавом. Чак је и трговина са
хришћанским поданицима27 у Турској веома безначајна и несигурна.“
Од када је у Пешти, господин Шамс је и сам промовисао продају карло-
вачког вина.
У Карловцима се припрема и бермет. Обичан бермет, који у
Немачкој уобичајено зову рацки бермет, српски називају палунија
[пленаш – прим. прев] и повремено га спремају на следећи начин.
У једном чистом бурету се помеша добро, зрело, слатко, свеже
црвено или бело грожђе, са довољно пелина (апсинта), уситњеном
горушицом и разним зачинима, на пример, клинчићи, ђумбир итд,
и то све у слојевима, све док се буре не напуни. Остави се једна рупа
за славину. У ову смесу се налије добро дво- или трогодишње црвено
вино шилер и буре се добро запечати. Остави се да одстоји две или три
недеље и тада је бермет већ спреман за конзумацију. Затим се допусти
да из бачве истече отприлике три четрвтине вина. Тада се бачва поно-
во напуни и све се још једном понавља. Понеко овај бермет, пошто се

26 Господин Швартнер је требао да дода: „и сексардска вина која се због своје јефти-
ноће послужују чак и у Карловцима“, пошто карловачко у Карловцима кошта 5 до 6 флори-
на, сексардско износи 2 до 3 флорина. Р[уми].
27 Мене и моје сапутнике из Карловаца, Петроварадина и Земуна, дочекали са кар-
ловачким вином у Београду, у кући српског кнеза Милоша, након што смо пре тога, за сто-
лом београдског паше, на турски начин пили кристално чисту воду са ледом. Р[уми].

48
источи, чини још слађим додавањем такозваног „шареног вина“, које у
себи садржи кувану (а често и насумпорисану) ширу. Далеко укуснији
је познати тропф бермет, али се он од пре неколико година више пра-
ви у Петроварадину и Черевићу, него у Карловцима. Он је такође вео-
ма омиљен и у Бечу. Карловчани сматрају за велику тајну како се он
припрема, јер је потребно више додатака него за обичан бермет. Ја не
желим да откријем у овим новинама ту тајну, која је иначе већ дуго по-
зната у Петроварадину и Черевићу, пошто је овај, веома компликован,
начин прављења карловачког тропф бермета у Економским новостима
и расправама из 1820. године детаљно описао господин Андрија Волни
(некадашњи директор Карловачке гимназије, а сада дирекор фабрике
стипсе у Мужјеву) и при томе дао и цртеже неопходних уређаја који се
користе у ту сврху. Осим тога, морам да се сложим са господином Шам-
сом, који је и „Отаџбинским новинама“, 1816. године о карловачком бер-
мету рекао: „противречно је то што се не може чувати више од годину
дана и зато је погодан за трговину на велико; познато је да много белог
тропф бермета стиже у бечке трговине; због лошег стања подрума, у
Карловцима, Петроварадину и другде, вино се не може држати дуже од
једне године, али у дубоким и хладним бечким подрумима може и по
више година.“ Ако се остави да остари неколико година, оно у бечким
подрумина побољшава свој квалитет и добија на јачини. Стога када се
у Бечу Карловчанима послужи карловачки тропф бермет они се питају
какво је то вино, при чему они (иако добри познаваоци) проглашавају
за добар, стари, иако њима непознат мађарски аусбрух.
То све ће бити довољно за поближе упознавање са карловачким
виногорјем, виноградарством и вином. Овај опис је написан непри-
страсно, sine ira et studio, али ипак con Amore (са љубављу).
Карловачко вино несумњиво заслужује то што је познато и у
Немачкој и што је омиљеније од пештанског и ерлауерског црвеног
мађарског вина. Карловчани с правом могу да кажу за своје вино, на-
рочито шилер, и оно што је Резлер у Пешти, у својој песми о Токају, на-
писао о токајском вину.

49
 Душко Лупуровић

ИЗВЕШТАЈ О СТАЊУ СРПСКИХ НАРОДНИХ ШКОЛА

СРЕМСКЕ ЕПАРХИЈЕ ШКОЛСКЕ 1841. ГОДИНЕ

У Архиву Српске академије наука и уметности у Сремским Кар-

ловцима у фонду Конзисторијална акта под бројем 154 из 1842. године
налази се попис и опис српских народних училишта (школа) за целу
Сремску епархију. Тим извештајем су обухваћени тадашњих свих шест
протопрезвитерата Сремске епархије - Карловачки, Земунски, Митро-
вачки, Шидски, Вуковарски и Даљски.
Посебна важност овог извештаја је у томе што је то један од рет-
ких пописа и описа школа и учитеља који је обухватио целу територију
Сремске епархије, а односи се на исту годину. Тренутно постоји већи
број објављених и необјављених пописа школа појединих протопрез-
витерата Сремске епархије за одређене године у XIX веку из којих се
не може на најбољи начин доћи до упоредних података о стању тих на-
родних училишта по поједним насељима и протопрезвитератима.
У школској 1841. години у целој Сремској епархији укупно је по-
писано 130 насеља са школама, у којима је било 145 учитеља, а школу
је похађало 4.742 ученика.

а) Број пописаних насеља, учитеља и ученика школске 1841. у

Сремској епрахији по протопрезвитератима

Број Број
Назив
пописаних учитеља Број ученика
протопрезвитерата насеља
1. Карловачки 28 32 1.245
2. Земунски 27 32 1.464
3. Митровачки 27 30 876
4. Шидски 20 21 569
5. Вуковарски 19 18 434
6. Даљски 10 12 154
Укупно за Сремску
131 145 4.742
епархију

50
 Овај извештај из 1841. године, као и већина таквих пописа из XIX
века, написан је у виду табеле коју су попуњавали протопрезвитери.
Колоне у тим табелама скоро су биле исте за све протопрезвитерате,
уз нека мања одступања.
Основни подаци о школама појединих насеља који су били исти
за све протопрезвитерате у овом извештају односили су се на попис
и опис учитеља, број ученика и наставне предмете који су предава-
ни. Оно што није уписивано код свих школа је попис имена катихета
и школских надзорника, као и у каквом је стању била школска зграда.
Извештаји о учитељима су били најобимнији. Осим навођења
имена и презимена учитеља, уписивано је и место рођења, затим
њихова старост, брачни статус, односно да ли су ожењени, да ли имају
деце, колико имају деце (колико мушке, а колико женске), које су шко-
ле завршили и где. Затим, забележена је висина њихове плате, да ли
су говорили неке друге језике и које, да ли су редовно ишли у цркву,
какви су у црквеном појању и читању, како се се понашали (каква им
је нарав), и да ли су народ и свештенство, у месту где су службовали,
били задовољни њиховим радом.

***

У скоро сваком пописаном насељу на служби је био макар један

учитељ, осим у Сотину и Чаковцима у Вуковарском протопрезвитерату
где није било ни учитеља ни ученика. У четири насеља Даљског про-
топрезвитерата није било ученика, односно школа није радила, иако
су учитељи пописани. То су насеља Бијело Брдо, Осијек, Вера и Бобота.
Од укупно пописаних 145 учитеља само за једног није наведено
његово име и презиме (један од двојице учитеља у Осијеку), а за четво-
ро није наведено место где су се родили. То су учитељи који су били на
служби у Осијеку, Бијелом Брду, Боботи и Шаренграду. Од осталих 141
учитеља њих 26 нису пореклом из насеља која су припадала Сремској
епархији. У Митровачком и Карловачком протопрезвитерату је радило
по 7 учитеља чија је завичајност изван Сремске епархије, у Вуковар-
ском 4, у Земунском 3, у Шидском исто 3, а у Даљском је било таква 2
учитеља. Највише је било учитеља родом из Новог Сада, и њих је ше-
сторо радило у насељима Сремске епархије, двоје учитеља је рођено
у Брестовцу,1 Сомбору и Кули, а по један у Бечеју, Старом Бечеју, Каћу,
Фелдвару,2 Старом Керу,3 Мохачу, Кулпину, Сегедину, Футогу, Товари-

1 Мисли се на Бачки Брестовац.

2 Фелдвар је старо име за насеље Бачко Градиште.
3 Стари Кер је старо име за насеље Змајево.

51
шеву, Бану (Барања),4 као и у Кореници (Лика), Скраду (Горски Котар)
и Кутовима (Славонија).5
Старост учитеља је била доста различита и кретала се у распо-
ну од 20 до 69 година. Најмлађи учитељ је имао 20 година и радио је
у Шаренграду. Службујући учитељ у Пећинцима и Бршадину је имао
21 годину, у Малим Радинцима, Товарнику, Даљу и Мохову 22 године.
Најстарији учитељ је имао 69 година и радио је у Шуљму. У Шиду је
службовао учитељ са 65, у Батровцима са 62 године, а Товарнику (Шид-
ском) радио је учитељ стар 60 година.
Од 146 пописаних учитеља њих 104 је било ожењено, двојица су
била удовци, а за осталих 40 је наведено да нису ожењени или поред
њиховог имена није постојао никакав запис.
Највећи број службујућих учитеља је завршио богословију у
Карловцима6 или учитељску школу у Сомбору.7 Један број је завршио
само Карловачку гимназију,8 методу у Карловцима или Сомбору или
гимназију у Новом Саду и Осијеку.
Један број пописаних учитеља је завршио две или више школа, па
је тако и записивано у овом извештају. Прво су похађали нормалне, не-
мачке, тривијалне или неке друге ниже школе, па су потом школовање
наставили у гимназијама и на крају су завршили богословију или пре-
парандију.
Од нижих школа у овом извештају помињу се немачка школа у
Митровици коју су похађала 4 учитеља, 2 учитеља су похађала нор-
малну школу у Шиду и нормалну школу у Карловцима, а једном су за-
писане тривијална школа у Осијеку, немачка школа у Петроварадину,
нормална школа у Грку, нормална школа у Земуну, немачка школа у
Земуну, нормална школа у Руми, немачко-тривијална школа у Панчеву,
грчка школа у Земуну, немачка школа у Карловцима, српска школа у
Новом Сад, српска школа у Јарку и српска школа у Маринцима.
Учитељи Сремске епархије који су забележени на попису из
1841. школовали су се у шест гимназија. У Карловачкој гимназији се

4 Данас Поповац.
5 Кутови су насеље које се данас налази у саставу општине Зденци у Вировитичко-
подравској жупанији, Република Хрватска.
6 Карловачка богословија је основана 1794. на иницијативу митрополита Стефана
Стратимировића и била је прва таква школа основана у Карловачкој митрополији.
7 Српска учитељска школа (препрандија) у Сомбору (званичан назив је био
„Краљевски педагогически институт сербски“, односно „Српски педагогијум“) основана је
15. новембра 1816. године.
8 Карловачка гимназија је почела са радом 1791. на иницијативу митрополита Сте-
фана Стратимировића и уз значајну финансијску подршку Карловчана, а на првом месту
Димитрија Анастасијевића Сабова.

52
школовало 47 учитеља,9 гимназију у Осијеку је завршило 9 учитеља,
гимназију у Новом Саду 8 учитеља, гимназију у Винковцима двоје, а по
један учитељ се школовао у гимназијама у Вршцу и Баји.
У највећем броју случајева школавање сремских учитеља се завр-
шавало у богословијама. Њих 49 је завршило Карловачку богословију,
док се само један учитељ школовао у богословији у Вршцу. Учитељску
школу (препарандију) је завршило 46 учитеља, методу у Карловцима
11, а методу у Сомбору 5 учитеља.

б) Преглед броја учитеља по врсти завршене школе

по протопрезвитератима

богословија
Карловачка богословија
Вршачка Препа- Метода у Метода у
Протопрезвитерат
рандија Карловцима Сомбору

1. Карловачки 7 - 8 9 5
2. Земунски 20 1 1 - -
3. Митровачки 12 - 11 - -
4. Шидски 6 - 9 2 -
5. Вуковарски 3 - 10 - -
6. Даљски 1 - 7 - -
Укупно 49 1 46 11 5

Један од најобразованијих учитеља са овог пописа је учитељ у

земунској школи Милош Лазаревић, родом из Карловаца. Он је завр-
шио Карловачку гимназију, филозофију у Сегедину, права у Шарошпа-
таку10 и Бечу и на крају богословију у Карловцима. Његов суграђанин
Георгије Радојчић је био други по нивоу образовања. Завршио је
гимназију у Карловцима, филозофију и једну годину права у Пожуну11
и богословију у Карловцима.
Међу најнеобразованијим учитељима те године били су учитељ
Живко Јанковић, који је службовао у Прогару, који је завршио само на-
родну школу, учитељ из Карловчића Георгије Матић, родом из Петро-
ваца, који је завршио српску школу у родном месту и Богдан Томић из
Бановаца12 (Винковци) који никакве неопходне школе није завршио.

9 Од 47 учитеља који су се школовали у Карловачкој гимназији њих 7 је било на служ-

би у Карловачком протопрезвитерату, 20 је радило у Земунском, 13 у Митровачком и 7 у
Шидском протопрезвитерату. Већина учитеља је након гимназије наставила школовање
(највише у Карловачкој богословији њих 35, а 6 у учитељској школи у Сомбору).
10 Шарошпатак је град на североистоку Мађарске, у жупанији Боршод-Абауј-Земплен.
11 Пожун је старо име за Братиславу.
12 Данас Винковачки Бановци.

53
 У извештају је евидентирано и колико су страних језика учитељи
познавали. Од укупно 141 учитеља за које за забележени подаци за 19
је наведено да не познају ниједан страни језик. Већином су учитељи
говорили немачки и латински, потом само немачки, или немачки и још
један или два страна језика. Из извештаја се може закључити да је 104
учитеља говорило немачки језик, што је и било очекивано, с обзиром
да је у држави то био службени језик. Петоро учитеља је говорило и
мађарски, а по један учитељ је знао још влашки (румунски), талијански
или грчки језик.

в) Преглед броја учитеља по познавању страних језика13

Немачки Није
Протопрезвитерат и латински Немачки Остали Ниједан уписано
1. Карловачки 21 10 - 1 -
2. Земунски 20 5 3 4 -
3. Митровачки 16 7 2 5 -
4. Шидски 8 6 1 6 -
5. Вуковарски - 1 1 3 13
6. Даљски 4 1 - - 6
Укупно 69 30 7 19 16

Плате које су учитељи добијали нису уписиване на исти начин

код појединих протопрезвитерата. Код неких је уписиван само новча-
ни износ плате, док код других записивана су и нека давања у натури.
Висина плате је углавном зависила од величине насеља и броја деце
која су похађала школу, вероватно и од залагања учитеља и успеха који
постиже са ученицима, али и од заинтересованости мештана да виси-
ном учитељске плате утичу на његов труд и квалитет наставе.
У Карловачком протопрезвитерату висина учитељских пла-
та није уопште уписивана. У Земунском протопрезвитерату плата се
састојала од новчаног дела, који се кретао у интервалу од 100 до 200
форинти, и другог натуралног дела. Учитељи су добијали као при-
надлежност дрва за огрев, жито, кукуруз, а понека насеља су давала
учитељу и једногодишњу или двогодишњу свињу. Највећа плата у Ми-
тровачком протопрезвитерату је износила 300 форинти и исплаћена је
у Митровици, а најмања 60 форинти коју су добили учитељи у Сибачу
и Малим Радинцима. Припадала су им и дрва за огрев, жито и кукуруз.

13 Под категоријом осталих језика која су говорили сремски учитељи су: мађарски;
грчки; немачки и талијански; немачки и мађарски; латински, немачки и мађарски; латин-
ски, немачки, мађарски и влашки (румунски) језик.

54
Код неких насеља ја наведено да учитељи добијају и бесплатан стан.
Једино у Лежимиру је наведено да је учитељ добио и свеће. У Шидском
протопрезвитерату распон плате учитеља се кретао од 50 форинти
(Батровци) до 400 форинти (Моловин). Уз новчани део учитељи су
добијали и дрва за огрев, жито и кукуруз, понегде и свеће, а у Моло-
вину и 4 акова14 вина. Слично је било и у Вуковарском протопрезвите-
рату. У Вуковару и Винковцима су учитељи имали 300 форинти плате,
док су најмање плате од 50 форинти биле у Опатовцу, Мохову и Марин-
цима. Уз плату су добијали дрва за огрев, пшеницу, кукуруз, свеће, а по-
неки учитељ је добијао и одређену количину сена. И у Даљском прото-
презвитерату учитељи су добијали дрва за огрев, жито, кукуруз, сено и
свеће. Највећа плата је исплаћена у Даљу и износила је 200 форинти, а
најмања у Бршадину 80 форинти.
Плате су исплаћиване из црквене касе, од прилога мештана („об-
шчества“), из општинске касе или из државне касе.
Веома важан податак који се налази у овом извештају је и број
ученика који су похађали ову школску годину. У неким ранијим
извештајима осим укупног броја ученика бележен је и број мушке и
женске деце која су ишла у школу,15 што у овом извештају није био
случај. Оно што недостаје овом извештају је број становника16 и број
брачних парова за свако насеље како би се њихов број могао упореди-
ти са бројем деце која су похађала школу.
Како би се дошло до одређених закључака о редовности похађања
деце у школама, коришћени су подаци о броју становништва и брачних
парова из 1843/44. објављени у тзв. Решовом шематизму.17 Пошто је
тај попис настао само три године касније од школског извештаја који
се овде објављује, ти се подаци могу сматрати доста релевантним.
Закључци су изведени на основу упоређивања укупног броја станов-
ника (православних) и броја ученика, односно броја брачних парова и
броја ученика по поједним протопрезвитератима.

14 Аков је стара јединица мере за запремину. Један аков је износио око 56 литара,
мада се временом изједначавао са 50 литара (Izviešće o kr. velikoj gimnaziji u Osieku koncem
školske godine 1874/5, Zagreb 1875, 24 ).
15 Душко Лупуровић, Подаци о школама неких насеља Сремске епархије из 1838. годи-
не, Годишњак Завичајног друштва „Стара Бешка“, Бешка 2009, 110-126.
16 Пошто се овде ради о српским школама као релевантан податак би био број
српског становништва.
17 Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci
non uniti ritus I. regni Hungariae partiumque eidem anpexarum nec non magni principatus
Transilvaniae item literarius seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem
ejusdem ritus procurant sub benogno-gratiosa protectione excelsi consilii regii locumtenen-tialis
Hungarici per Aloysium Reesch de le Wald, pro anno 1843/4, Budae.

55
 Што се тога тиче, најбоља ситуација је била у Земунском прото-
презвитерату где је на скоро 22 становника, односно на нешто више
од 4 брачна пара, долазило једно дете које је ишло у школу. Следећи
је Вуковарски протопрезвитерат, а на трећем месту је Карловачки, са
мало лошијим бројкама од Вуковарског. Иако је у Вуковарском прото-
презвитерату пописан најмањи број православног становништва, од-
носно живело је само 11.416 Срба, што је нешто мање од 8% од укупног
броја у Сремској епархији, то није сметало тамошњим људима да своју
децу шаљу доста редовно у школу и на тај начин се боре за подизање
нивоа њихове писмености и образовања. У Шидском и Митровачком
протопрезвитерату су забележени скоро исти подаци, јер је на око 35
становника и безмало 8 брачних парова долазило једно школско дете.
По приказаним бројевима најлошије стање, што се тиче похађања шко-
ле, било је у Даљском протопрезвитерату где је на нешто више од 102
мештана и скоро 24 брачна пара ишло једно дете школског узраста.
Међутим, тај податак треба узети са резервом јер учитељи два осјечка
разреда, као и у Бијелим Брду и Боботи нису доставили извештај, па се
не зна колико је деце похађало школу у тим насељима.

г) Упоредни преглед броја православног становништва и брачних

парова из 1843/44. са бројем ученика у Сремској епрахији 1841. године

Број прав. Однос броја

Број прав. Број Однос броја
Протопрезвитерат брачних становника
становника ученика бр. парова на
парова на број
1843/44. 1841. број ученика
1843/44. ученика
1. Карловачки 33.379 6.982 1.245 26,81 5,61
2. Земунски 32.193 6.255 1.464 21,99 4,27
3. Митровачки 31.936 6.931 876 36,46 7,91
4. Шидски 19.592 4.354 569 34,43 7,65
5. Вуковарски 11.516 2.265 434 26,53 5,22
6. Даљски 15.829 3.674 154 102,79 23,86
Укупно за
Сремску 144.445 30.461 4.742 30,46 6,42
епархију

У овом извештају су наведени и наставни предмети који су пре-

давани ученицима.
Нису исти предмети предавани у свим школама Сремске епархије.
У сеоским срединама углавном су предавани Познавање слова, Молит-
ве, Катихизис,Срицање,Буквар,Часослов,Псалтир, Историја библијска,

56
Численица18 (Рачуница), Писање, а у понеким и Наука хришћанска, Све-
штена историја, Основе лепог писања, Немачки буквар, Аритметика,
као и неки други, мање заступљени, наставни предмети.
У већим градским срединама, као што су Карловци, Ириг, Земун,
Митровица, Рума, Вуковар, где је било и више разреда, образовање
деце је било подигнуто на виши ниво, па су се ту предавали и дру-
ги, стручнији предмети. Тамо су се предавали Аритемтика, Народна
историја, Географија, Српско, немачко и почетно латинско писање, Ос-
нове cловенске граматике, немачке граматике и латинске граматике,
Немачко читање, Правила Христовог учења, Упутство о поштењу („Ру-
ководство к честности“), Увежбавање и коришћење научених молитви.
На крају је наведено у каквом је стању била школска зграда у по-
писаном насељу. У већини случајева школска здања су била у добром
стању. По извештајима протопрезвитера најбоља ситуација је била у
Карловачком протопрезвитерату где је само у Крушедолу школска
зграда била у лошем стању. У Земунском протопрезвитерату од 27 по-
писаних, у 17 насеља су школске зграде задоваљавале потребе учени-
ка, у Бановцима је школа била у осредњем стању, у 8 насеља у лошем
стању, а за Белегиш је наведено да ја зграда у веома лошем стању. Слич-
но је било и у Митровачком протопрезвитерату, где је у 3 насеља школ-
ска зграда била у веома лошем стању (Рума, Буђановци и Стејановци),
у 3 насеља је била у лошем стању (Јарак, Брестач, Гргуревци), док је за
7 насеља забележено да је школска зграда у осредњем стању. Ученици
у Краљевцима су ишли у новосаграђену школу. За Шидски протопрез-
витерат није навођено стање школских зграда. У Вуковарском про-
топрезвитерату, у Маринцима, Оролику и Петровцима није постојала
школска зграда, а за 7 насеља је наведено да је школска зграда у лошем
стању. И на крају, у Даљском протопрезвитерату је школа у Вери, Паче-
тину и Бршадину била у лошем стању, а у Тењу у осредњем.
Оно што није наведено у свим протопрезвитератима, него само у
понеким, су имена катихета19 и школских надзорника. Дужност катихе

18 У неким местима је пописивач за назив наставног предмета наводио „Числи-

тељница“, а у другим „Численица“. Ради се у ствари о истом предмету – Рачун или Рачуница.
Књигу „Руководство к науцје числителној во употребљеније славено-сербских народних
училишч“ издао је Аврам Мразовић у Будиму 1794. године (изашла су издања те књиге и
1798, 1802, 1806, 1810, 1818, 1828, 1838. године), а књигу „Численица или наука рачуна“
написао је Јован Атанасијев Дошеновић и објавио 1809. у Будиму; Ради што правилинијег
приказа из које се књиге у појединим школама предавала „Рачуница“ биће наведено онај
скраћени назив који је и сам пописивач користио – или Числотељница или Численица. У
неким школама пописивач је забележио предмет „Числение“ или „Числени“ па је у таквим
случајевима наведено да се радило о Рачуну, тј. Рачуници.
19 Катихета је обучавао децу основама православне вере, при томе користећи књигу
по имену „Катихизис“.

57
те су вршили у већини случајеви месни свештеници, администратори
парохије, ђакони или сами учитељи. У неким местима катихета је био
сам протопрезвитер. У оним местима која су била у саставу Војне гра-
нице школски надзорници су били управни штабни или компанијски
официри,20 а у насељима која су била под цивилном управом надзор-
ници су углавном били виђенији грађани или локални службеници
(већином писари).

** *

Све реформе школства у Хабзбуршкој монархији током већег

дела XVIII и почетком XIX века имале су за циљ модернизацију, али
и постепену германизацију школа на свим нивоима образовања – од
најнижих (клирикалних и народних), до виших и високих школа. Једна
од таквих промена десила се у другој половини XVIII века када је држа-
ва у свим већим местима и седиштима граничарских компанија Војне
границе увела обавезне граничарско-тривијалне школе, са наста-
вом на немачком језику. Међутим та школска реформа није успела из
више разлога. С једне стране томе су се супротставили српски народ
и свештенство, удружени ради очувања свог народног језика и култу-
ре, а с друге стране тих година је Аустрија започела рат са Наполеоно-
вом Француском што је проузроковало одлазак граничара на далека
ратишта, па је у већем броју насеља Војне границе дошло до опште
недисциплине и „јавне несигурности“, а самим тим и доста слабијег
похађања школе од стране деце.
Увидевши потенцијалну опасност којаје долазила од стране држа-
ве, а односила се на увођење нових система образовања младих, који
би по његовом мишљењу штетили српским интересима, карловачки
митрополит Стефан Стратимировић је, уз помоћ виђенијих Срба, 1791.
иницирао оснивање прво Карловачке гимназије, а три године касније
и Карловачке богословије. Желео је да на индиректан начин осујети

20 Закон о Војној граници из 1807. вратио је територијално-управну организацију на

систем регименти, који је био укинут увођењем Кантоналног система. Тим Законом управ-
ни апарат Војне границе је подељен на командне официре (Feldofiziere) и управне офи-
цире (Verwaltungsofiziere). Управни официри су обављали све административне послове у
регименти или компанији, али и многе друге за које су били задужени цивилни чиновни-
ци у другим областима Монархије. Они су убирали порезе, одређивали таксе, исплаћивали
плате, надзирали грађевинске радове, надзирали школе, састављали пописе становништ-
ва, водили посебне књиге о земљи кућних задруга, водили расправе о деоби задруге, реша-
вали многа дисциплинска питања и слично. За школовање управних официра у Грацу ос-
нован је „Крајишки управни институт“. Свака регимента је од 1807. имала посебан управни
одред (одељење) – „Gränz-Verwaltungs-Аbtheilung“, на челу са капетаном.

58
тај утицај државе на образовање кроз нове реформисане школске си-
стеме и задржи кључну улогу цркве на будуће школске програме. Чак
је и путем окружница упозоравао свештенике да утичу на родитеље
да не школују српску децу у немачким школама пре него ли заврше
српске вероисповедне школе, јер у противном „то може имати веома
лоше последице по матерњи језик и православну веру“.21
Сматрао је да „су за образовање добрих хришћана и моралних
људи потребне националне вероисповедне школе“22 па се због тога
противио наредби Дворског ратног савета да свештенички кандидати
у Војној граници пре него што се зађаконе, морају поднети сведочан-
ство да су завршили нормалну (немачку) школу и да добро говоре не-
мачки језик.23
Стратимировић се супротстављао и државном пројекту да ново-
постављени учитељи долазе из учитељских школа у Сентандреји или
Сомбору, тако што је младе богослове намештао за школске учитеље,
а с друге стране већ оспособљене учитеље је производио у ђаконе и на
тај начин их везивао за цркву.24
Ефекти те политике митрополита Стратимировић осећали су се
и у годинама након његове смрти, па се и из овог школског извештаја
може видети да су месни ђакони често постављани за учитеље. Нешто
мало мање од половине пописаних учитеља је завршило богословске
науке.
Међутим, тих година је из сомборске Препарандије долазио све
већи број учитељских кандидата који су у српским народним школама
постепено уводили савременије наставне методе и нове предмете.
И већ три деценије касније све народно-вероисповедне школе су
подржављене и претворене у општинско-комуналне народне школе, у
којима су радили само они учитељи који су завршили одређени сте-
пен педагошког образовања (препарандије, приправничке учитељске
школе, учитељске течајеве и слично).25
И поред тога што су неки ставови и примењене методе у развоју
школских система у Хабзбуршкој, а касније и Аустроугарскојмонархији,

21 Милорад Бабић, Школство у Бановцима, рукопис.

22 Др Никола Гавриловић, Српске и румунске граничарске школе од Темишварског са-
бора до појаве Уроша Несторовића (1790-1810), Зборник за историју, 26, Матица српска,
Нови Сад 1982, 186.
23 Исто, 183.
24 Славко Гавриловић, Митровица трговиште у Срему XVIII и XIX века (1716-1848),
Београд 1984, 159.
25 Милорад Бабић, Душко Лупуровић, Учитељи српских народних школа у Земунском
и Карловачком протопрезвитерату 1870. године, Годишњак Завичајног друштва „Стара
Бешка“ 3, Бешка 2013, 99-121.

59
црквених великодостојника Карловачке митрополије, а понајвише ми-
трополита Стефана Стратимировића, у неким случајевима били реак-
ционарни и у супротности са новијим просветним стандардима новог
доба, у свим школама Сремске епархије, али и већим делом целе Карло-
вачке митрополије, православна деца су учила читање и писање на на-
родном српском језику, што је била значајна тековина у даљем очувању
националног идентитета српског народа на овим просторима.
У наставку се даје овај извештај из 1841. године који говори о
стању српских народних школа Сремске епархије по појединим прото-
презвитератима и насељима у њима.

КАРЛОВАЧКИ ПРОТОПРЕЗВИТЕРАТ

Карловци. У граду је било три разреда, са три учитеља. Учитељ

Григорије Авакумовић, јерођакон, рођен је у Карловцима, има 28 годи-
на, ожењен је и има две ћерке. Завршио је методу у Карловцима. Говори
још латински и немачки језик. Искусан је у црквеном појању и читању.
Има добру нарав, редовно иде у цркву. Децу је марљиво обучавао. У
његовом разреду било је 26 ученика. Наставни предмети су Правила
Христовог учења, Упутство о поштењу, Српско, немачко и почетно ла-
тинско писање, Основе cловенске граматике, немачке граматике и по-
мало латинске граматике, Рачуница, Увежбавање и коришћење науче-
них молитви.
Други учитељ је Александар Остојић, стар 41 годину, неожењен,
родом из Карловаца. Завршио је методу у Карловцима, говори латин-
ски и немачки језик, искусан је у црквеном појању и читању. Добре је
нарави, редован у цркви. Децу је марљиво обучавао. У његовом разре-
ду било је 33 ученика. Они су учили Правила Христовог учења, Часос-
лов, Псалтир, Аритемтику, Немачко читање и Молитве.
Димитрије Араницки је трећи учитељ, родом из Карловаца, стар
28 година, ожењен и има ћерку. Завршио је методу у Карловцима, го-
вори још латински и немачки језик. Искусан је у црквеном појању и
читању. Има добру нарав, редовно иде у цркву. Децу је марљиво об-
учавао. У разреду је било 40 ученика. Њихови наставни предмети су
Правила Христовог учења, Молитве, Срицање, Читање наученог и пре-
даваног у буквару. Зграда је у добром стању.
Буковац. Учитељ је ђакон Урош Папулић родом из Буковца, има
30 година, има сина и две ћерке. Завршио је у Карловцима методу, ис-
кусан је у црквеном појању и читању, говори још немачки и латински
језик. Има добру нарав, редовно иде у цркву, „примерено“ је обучавао
децу. У школи је било 55 ученика. Наставни предмети су Молитве, Бук

60
вар, Часослов, Историја библијска, Катихизис, Численица, Читање и
писање немачког језика. Школска зграда је у добром стању.
Чортановци. Учитељ је Петар Арсенијевић, родом из Карлова-
ца, стар 34 године, ожењен и има два сина и ћерку. Завршио је методу
у Карловцима, искусан је у појању и читању, зна немачки и латински
језик. Школску децу је марљиво обучавао, добре је нарави и редовно
ишао у цркву. Школу је похађало 34 ученика. Наставни предмети су
Молитве, Катихизис, Срицање, Читање буквара, часослова и псалтира,
Численица и Писање. Школска зграда је у добром стању.
Бешка. Учитељ је Љубомир Цветковић. Рођен је у Чортановцима,
има 22 године, ожењен је и има једног сина. Завршио је гимназију у
Карловцима. Говори немачки и латински језик. Има добру нарав, ре-
довно иде у цркву. Марљиво је обучавао децу како наставним предме-
тима, тако и појању. Школу је похађао 41 ученик, који су учили Молитве,
Катихизис, Срицање, Читање буквара, часослова и псалтира, Историју
библијску, Численицу и Писање. Школска зграда је у добром стању.
Крчедин. Учитељ је Карловчанин Петар Јовановић, стар 31 годи-
ну, ожењен и има три сина. Завршио је богословију у Карловцима. Вео-
ма је искусан у црквеном појању и читању. Говори немачки и латински
језик. Марљиво је обучавао децу, има добру нарав и редовно је ишао у
цркву. Школа је бројала 73 ученика. Наставни предмети су Молитве,
Катихизис, Срицање, Читање буквара, часослова и псалтира, Историја
библијска, Численица и Писање. Школска зграда је у добром стању.
Сланкамен. Учитељ је Павле Нешковић, родом из Голубинаца,
стар 37 година, ожењен је и има троје деце – сина и две ћерке. Није
завршио учитељску методу. Искусан је у црквеном појању и читању. Го-
вори још немачки језик. Марљиво је обучавао децу, како у наставним
предметима, тако и појању. Добре је нарави и редовно иде у цркву. Шко-
лу је похађао 41 ученик. Предавали су се следећи наставни предмети:
Молитве, Катихизис, Срицање, Читање буквара, часослова и псалтира,
Историја библијска, Численица и Писање. Школска зграда је у добром
стању.
Сурдук. Учитељ Стефан Николић је родом из Сурдука, има 24 го-
дине и неожењен је. Завршио је Карловачку богословију. Искусан је у
црквеном појању и читању. Говори немачки и латински језик. Марљиво
је обучавао децу у наставним предметима и црквеном појању. Има до-
бру нарав, редовно иде у цркву. Школу је похађало 58 учениика. На-
ставни предмети су Молитве, Катихизис, Срицање, Читање буквара,
часослова и псалтира, Историја библијска, Численица и Писање. Школ-
ска зграда је у добром стању.

61
 Нови Карловци. Учитељ је свештеник Георгије Кнежевић. Родом
је из Карловаца, стар је 27 година, ожењен је и има сина и ћерку. У Кар-
ловцима је завршио прво гимназију, па богословију. Искусан је у цркве-
ном појању и читању. Говори немачки и латински језик. Добре је нарави,
редован у цркви и марљиво је обучавао децу у наставним предметима
и црквеном појању. У школи је било 70 ученика који су учили Молитве,
Катихизис, Срицање, Читање буквара, часослова и псалтира, Историју
библијску, Численицу и Писање. Школска зграда је у добром стању.
Пазова. Учитељ је Симеон Несторовић из Новог Сада. Стар је 31
годину, ожењен је и има сина и две ћерке. У Новом Саду је завршио
гимназију, а у Карловцима богословију. Искусан је у црквеном појању и
читању, говори немачки и латински језик. Добре је нарави и марљиво
је обучавао децу. У школи је било 42 ученика. Наставни предмети су
Молитве, Наука хришћанска, Срицање, Читање буквара, часослова и
псалтира, Численица, Историја црквена и Писање. Школска зграда је у
добром стању.
Голубинци. Учитељ је ђакон Јосиф Шевић који је рођен у Карлов-
цима. Има 25 година. Завршио је у Карловцима гимназију и богословију.
Искусан је у црквеном појању и читању. Говори немачки и латински
језик. Добре је нарави и марљиво је обучавао децу, како у наставним
предметима, тако и у појању. Школу је похађало 53 ученика. Они су
се обучавали у Молитвама, Катихизису, Познавању слова, Срицању,
Читању буквара, часослова и псалтира, Численици, Историји црквеној
и Писању. Школска зграда је у добром стању.
Инђија. Учитељ Стефан Гагић је пореклом из Старог Бечеја, стар
29 година, ожењен. Завршио је Препарандију. Искусан је у појању и
читању, говори још немачки језик. Има добру нарав и марљиво је обуча-
вао децу. У школи је било 24 ученика који су учили Молитве, Срицање,
Читање буквара, часослова и псалтира, Катихизис, Писање и Числени-
цу. Школска зграда је у добром стању.
Марадик. Учитељ је Мирко Стајић, стар 37 година, ожењен, рођен у
Павловцима. Похађао је учитељску методу. Искусан је у појању и читању.
Говори још немачки језик. Има добру нарав, марљиво је обучавао децу
и у наставним предметима и у појању. У школи је било 23 ученика. На-
ставни предмети су Молитве, Катихизис, Срицање, Читање буквара, ча-
сослова и псалтира, Писање. Школска зграда је у добром стању.
Крушедол. Учитељ је Василије Вујичић из Брестовца, стар 23
године. Завршио је у Сомбору Препарандију. Искусан је у црквеном
појању и читању. Добре је нарави, марљиво је обучавао децу. Укупно је
било 38 ученика. Наставни предмети су Молитве, Катихизис, Срицање,

62
Читање буквара, часослова и псалтира, Писање. Школска зграда је у ло-
шем стању.
Ириг. У вароши је било три разреда са три учитеља. Учитељ
Димитрије Дожудић је родом из Ирига, стар 36 година и ожењен је.
Завршио је препарандију („Педагогоческија науки“) у Сомбору. Иску-
сан је у црквеном појању и читању. Говори још и немачки језик. Децу
је марљиво обучавао. Има добру нарав. У његовом разреду било је
25 ученика којима је предавао „Законаја Молитви“, Познавање слова,
Срицање и читање буквара.
Други учитељ је био јерођакон Јосиф Горјановић. Рођен је у
Карловцима, има 27 година и ожењен је. У Карловцима је завршио
гимназију и богословију. Искусан је у читању и појању. Говори немачи и
латински језик. И он је био марљив током школске године. Добре је на-
рави. Разред у којем је он предавао бројао је 36 ученика и они су учили
Часослов, Псалтир, Немачки буквар, Аритемтику, Катихизис и Писање.
Трећи учитељ је Александар Васић родом из Ирига. Има 24 годи-
не и није ожењен. И он је завршио Карловачку гимназију и богословију.
Говори још немачки и латински језик. Искусан је у црквеном појању и
читању. Има добру нарав, децу је марљиво обучавао. Његов разред је
похађало 79 ученика. Њихови наставни предмети су Словенска, Немач-
ка и латинска граматика, Псалтир, Руководство, Аритемтика, Катихи-
зис и Писање. Школска зграда у Иригу је у добром стању.
Нерадин. Учитељ је Павле Ожеговић. Рођен је у Баноштору, стар
27 година, ожењен је и има једну ћерку. Завршио је препарандију
(„педагогију“). Искусан је у црквеном појању и читању. Говори и немач-
ки језик. Има добру нарав. Децу је добро обучавао. Школа је бројала
37 ученика. У школи су учили Молитве, Срицање, Читање буквара, ча-
сослова и псалтира, Численицу и Писање. Школска зграда је у добром
стању.
Ривица. Учитељ је Аврам Смиљанић рођен у Ривици, стар 51
годину, ожењен је и има два сина и две ћерке. Завршио је нормалну
школу, а методу за учитеља није похађао. Говори још немачки језик.
Искусан је у црквеном појању и читању. Добре је нарави и марљиво је
обучавао децу. У школи је било 19 ученика. Наставни предмети су Мо-
литве, Срицање, Читање буквара, часослова и псалтира, Численица и
Писање. Школска зграда је у добром стању.
Врдник. Учитељ је Стефан Михајловић из Врдника. Имао је
37 година, ожењен је и има два сина и ћерку. Похађао је Карловачку
гимназију, „училсја и Методу“. Искусан је у појању и читању. Говори још
и немачки и латински језик. Марљиво је обучавао децу у наставним
предметима и црквеном појању. Добре је нарави. У школи је било 15

63
ученика. Наставни предмети су Молитве, Срицање, Читање буквара,
часослова и псалтира, Численица, Катихизис, Писање. Школска зграда
је у добром стању.
Јазак. Учитељ је Андрија Јанковић, пореклом из Руме, стар 26 го-
дина. Завршио је Препарандију. Искусан је у појању и читању. Говори
немачки и латински језик. Децу је марљиво обучавао, има добру на-
рав. Школу је похађало 45 ученика. Наставни предмети су Молитве, Ка-
тихизис, Срицање, Читање буквара, часослова и псалтира, Численица,
Историја, Писање. Школска зграда је у добром стању.
Павловци. Учитељ је Димитрије Димитријевић. Рођен је у Иригу,
стар 37 година, ожењен је и има два сина. Завршио је учитељску школу,
односно препарандију. Говори још немачки језик. Искусан је у црквеном
појању и читању. Децу је добро обучавао, како у наставним предметима,
тако и у појању. Добре је нарави. Школу је завршило 15 ученика. Учили
су Молитве, Катихизис, Срицање буквара, часослова и псалтира, Числе-
ницу, Историју и Писање. Школска зграда је у добром стању.
Каменица. Учитељ Стефан Крестић је рођен у Каменици, рођен
пре 38 година, ожењен је и има ћерку. Завршио је методу, говори не-
мачки и латински језик, искусан је у појању и читању, ученике је добро
обучавао у наставним предметима и појању, има добру нарав. Шко-
ла је бројала 54 ученика. Наставни предмети су Молитва, Катихизис,
Срицање, Читање буквара, часослова и псалтира, Численица, Историја
и Писање. Школска зграда је у добром стању.
Лединци. Учитељ је Никола Драгојевић. Рођен је у Манђелосу,
стар 46 година, ожењен је и има два сина и две ћерке. Завршио је
„Граматикалнују науку“ у Карловцима. Искусан је у црквеном појању
и читању. Говори немачки и латински језик. Школска зграда је у до-
бром стању. Децу је добро обучавао у наставним предметима и појању.
Има добру нарав. Школу је похађало 35 ученика. Наставни предмети су
Молитве, Катихизис, Срицање, Читање буквара, часослова и псалтира,
Численица, Читање на немачком језику и Писање. Школска зграда је у
добром стању.
Беочин. Учитељ је Михајло Теодоровић из Беочина. Има 35 го-
дина, ожењен је и има три ћерке. Завршио је гимназију у Карловцима,
а методу у Сомбору. Искусан је у појању и читању. Говори још немач-
ки и латински језик. Децу је марљиво обучавао. Добре је нарави. Шко-
лу је похађало 58 ученика. У школи су се училе Молитве, Катихизис,
Срицање, Читање буквара, часослова и псалтира, Немачки буквар, Чис-
леница и Писање. Школска зграда је у добром стању.

64
 Черевић. Учитељ је Никола Максимовић који је рођен у Сегеди-
ну, стар 48 година, ожењен је и има три ћерке. Завршио је у Сомбору
Препарандију. Говори још и немачки и латински језик. Искусан је у
црквеном појању и читању. Немарно је обучавао децу, како у настав-
ним предметима, тако и појању. Добре је нарави и редован је у цркви.
Школу је похађао 51 ученик. У школи су предаване Молитве, Катихи-
зис, Срицање, Читање буквара, часослова и псалтира, Читање на не-
мачком језику, Численица и Писање. Школска зграда је у добром стању.
Баноштор. Учитељ је Василије Бајић, родом из Новог Сада, стар
44 године, ожењен, има сина. Завршио је методу у Сомбору. Искусан је
у црквеном појању и читању. Говори немачки језик. Марљиво је обуча-
вао децу у наставним предметима и појању. Има добру нарав и редовно
иде у цркву. У школи је било 19 ученика који су учили Молитве, Кати-
хизис, Срицање, Читање буквара, часослова и псалтира, Численицу и
Писање. Школска зграда је у добром стању.
Грабово. Учитељ Јован Николић је рођен у Бечеју, има 31 годину.26
Школовао се у Сомбору, где ја завршио методу. Говори још немачки језик.
Искусан је у црквеном појању и читању. Децу је марљиво обучавао, до-
бре је нарави и редовно је ишао у цркву. Школу је похађало 16 ученика.
Наставни предмети су Молитве, Срицање, Читање буквара, часослова и
псалтира, Писање и Численица. Школска зграда је у добром стању.
Свилош. Учитељ Миливој Стефановић је родом из Стејановаца и
има 34 године. Завршио је методу у Сомбору. Искусан је у црквеном
појању и читању. Мало познаје немачки језик. Децу је добро обучавао.
Има добру нарав и редовно иде у цркву. У школи је било 8 ученика
којима је учитељ предавао Молитве, Срицање, Читање буквара, ча-
сослова и псалтира и Писање. Школска зграда је у добром стању.
Сусек.Учитељје АндријаЛукић изФутога, стар54године,ожењен,
има три сина и три ћерке. У Сомбору је завршио методу. Говори још не-
мачки и латински језик. Искусан је у црквеном појању и читању. Децу је
добро обучавао, добре је нарави и редован у цркви. Школу је похађало
45 ученика. Наставни предмети су Молитве, Срицање, Читање буквара,
часослова и псалтира, Историја, Писање и Численица. Школска зграда
је у добром стању.
Нештин. Учитељ Јован Јовановић је из Нештина. Стар је 46 годи-
на, ожењен је, има сина и три ћерке. Завршио је Препарандију у Сом-
бору. Говори немачки и латински језик. Искусан је у појању и читању,
редован у цркви, има добру нарав. Децу је марљиво обучавао, како у

26 За учитеље Николића из Грабова и Стефановића из Свилоша, као и за још један

мањи број учитеља, није наведено да ли су ожењени и да ли имају децу.

65
наставним предметима, тако и у појању. У школи је било 37 ученика.
Учили су Молитве, Срицање, Читање буквара, часослова и псалтира,
Катихизис, Численицу и Писање. Школска зграда је у добром стању.

У Карловцима месеца децембра дана 30. године 1841.

Јован Максимовић, протопрезвитер.

ЗЕМУНСКИ ПРОТОПРЕЗВИТЕРАТ

Земун. У граду је било шест посебних разреда у одвојеним школ-

ским зградама, са шест учитеља. Први учитељкоји је наведен упописује
Милош Лазаревић, родом из Карловаца, стар 40 година, ожењен и отац
троје деце. У Карловцима је завршио гимназију, у Сегедину филозофију,
у Шарошпатаку и Бечу је завршио права и на крају богословију у Кар-
ловцима. Осим матерњег зна да говори немачки, латински и помало
мађарски језик. Са осредњим успехом је обучавао децу. Има добру на-
рав и редован је у цркви. Међутим, народ и свештенство нису били
задовољни његовим радом. Плата му је била 180 форинти у сребру,
6 хвати27 дрва и 30 форинти у сребру за трошкове учитељског стана,
што је све плаћено из државне касе. У разреду је било 30 ученика. На-
ставни предмети су Читање псалтира, Црквена историја, Српска гра-
матика, Речник, Немачки буквар, Рачуница (четири рачунске радње)
и Писање на српском и немачком језику. Катихета је земунски прото-
презвитер Лазар Савић, а школски надзорник је био господин Симеон
Живановић, земунски полицијски пристав. Школска зграда је била у
веома добром стању.
Други на попису био је учитељ Димитрије Чобић. Рођен је у Кар-
ловцима, има 33 године, ожењен је и има једно дете. У Карловцима је
завршио немачку школу, гимназију и богословију. Говори још немачки
и латински језик. У црквеном појању и читању је искусан. Са добрим
успехом је обучавао децу, има добре особине, редовно иде у цркву.
Његовим радом су били задовољни и народ и свештенство. Плата му
је исплаћена из државне касе и износила је 144 форинте у сребру, 6
хвати дрва и 30 форинти у сребру за трошкове становања. Његов раз-
ред је бројао 21 ученика. Они су учили Читање Часослова, Свештену
историју, Српску граматику, Рачуницу (четири рачунске радње) и
Писање на српском језику. Катихета за овај разред био је свештеник

27 Вероватно се мисли на метрички или шумски хват, запреминску меру за дрва. Тај
један хват дрва је износио између 4м3 и 4,4 м3.

66
Лазар Андрејевић, а школски надзорник господин Симеон Живановић.
Школска зграда је била у веома добром стању.
Трећи пописани учитељ је ђакон Василије Пауновић, родом из
Новог Сада. Има 27 година, ожењен је и отац једног детета. Гимназију је
завршио у Новом Саду, а богословију у Карловцима. Искусан је у цркве-
ном појању и читању, говори још и немачки и латински језик, добрим
успехом је обучавао децу, добре је нарави, редовно је ишао у цркву.
Његовим трудом били су задовољни и народ и свештеници. Плату му
је обезбедило „Обшчество“ и она је износила 120 форинти у сребру, 6
хвати дрва и бесплатан учитељски стан. Његов разред је бројао 57 уче-
ника. Наставни предмети су Познавање слова, Срицање и читање бук-
вара, Рачунање бројева до хиљаду, Писање на славеносрпском језику,
а поред тога учили су и најважније молитве. Учитељ Пауновић је био
уједно и катихета, а школски надзорник господин Симеон Живановић.
Школска зграда је била у веома добром стању.
Следећи учитељ је Симеон Теодоровић из Земуна, стар 50 година,
ожењен и има шесторо деце. Завршио је српску и грчку школу у Земуну.
Осим српског, зна понешто грчки језик. Искусан је у црквеном појању
и читању. Има добру нарав, редовно иде у цркву и са добрим успехом је
обучавао децу. Плата му је износила 120 форинти у сребру, 6 хвати дрва
и бесплатан учитељски стан, што је све плаћено из прилога мештана.
У разреду је било 78 ученика, који су учили Познавање слова, Срицање
и читање буквара, Молитве (најважније), Рачун до хиљаду и Писање
на славеносрпском језику. Катихета је свештеник Лазар Андрејевић, а
школски надзорник господин Симеон Живановић. Школска зграда је у
веома добром стању.
Пети учитељ је Георгије Радојчић из Карловаца, има 25 година и
није ожењен. Завршио је гимназију у Карловцима, филозофију и једну
годину права у Пожуну и богословију у Карловцима. Говори немачки и
латински језик. Искусан је у црквеном појању и читању. Успешно је об-
учавао децу. Редовно иде у цркву и има добру нарав. Народ и свештен-
ство су задовољни његовим радом. Плата му је 144 форинти у сребру,
6 хвати дрва и 30 форинти у сребру за трошкове закупа учитељског
стана. То је све исплаћено из државне касе. У разреду је било 24 учени-
ка. Њима је учитељ предавао Читање псалтира и часослова, Свеште-
ну историју, Рачуницу (четири рачунске радње са простим бројевима)
и на крају Славеносрпско писање. Катихета је свештеник Димитрије
Марковић. Школски надзорник је господин Симеон Живановић. Школ-
ска зграда је била у добром стању.
Петар Војкић, шести пописани учитељ, је рођен у Земуну. Има
46 година, ожењен је и отац четворо деце. Завршио је српску школу и

67
други разред немачке школе у Земуну. Икусан је у црквеном појању и
читању. Осим српског говори нешто и немачки језик. И он је са добрим
успехом обучавао децу, добре је нарави, редовно ишао у цркву и са њим
су били задовољни и народ и свештенство. Његову учитељску плату су
обезбедили грађани и она је износила 100 форинти у сребру, 6 хвати
дрва и обезбеђен учитељски стан. У разреду је било 54 ученика. На-
ставни предмети су Познавање слова, Срицање и читање буквара, Мо-
литве (најважније), Рачуница до хиљаду и Писање на славеносрпском
језику. Катихета је свештеник Димитрије Марковић, а школски надзор-
ник господин Симеон Живановић. Школска зграда је у добром стању.
Бежанија. Учитељ је Давид Николић родом из Голубинаца, има
25 година, није ожењен. Завршио је гимназију и богословију у Карлов-
цима. У црквеном појању и читању је искусан, говори немачки и латин-
ски језик. С добрим успехом је децу обучавао наставним предметима и
црквеном појању. Нарав му је „жестока“, редовано иде у цркву. Народ и
свештенство су задовољни његовим радом. Плата му је износила 200
форинти и 6 хвати дрва, исплаћена из црквене касе. У школи је било 46
ученика. Наставни предмети су Познавање слова, Срицање и читање
буквара, Часослов, Свештена историја, Молитве Господње, Числени-
ца и Лепо писање („Краснописание“). Катихета је свештеник Илија
Петровић. Школски надзорник је управни поручник Михаел Швертру-
фер. Школска зграда је добром стању.
Сурчин. Учитељ је Георгије Месаровић, родом из Попинаца,
стар 25 година, ожењен и има двоје деце. Завршио је у Карловцима
гимназију и богословију. Говори још немачки и латински језик. Искусан
је у црквеном појању и читању. С добрим успехом је обучавао децу, ре-
довно је ишао у цркву, има добру нарав. У месту су задовољни његовим
радом. Плата му је 200 форинти и 6 хвати дрва исплаћених из цркве-
не касе. Школу је похађало 60 ученика, који су учили Познавање сло-
ва, Срицање и читање буквара, Часослов, Свештену историју, Молитве
Господње, Численицу и Лепо писање. Катихета је сурчински свештеник
Максим Месаровић, а школски надзорник управни поручник Михаел
Швертруфер. Школска зграда је добром стању.
Јаково. Учитељ је јереј Стефан Марковић, рођен у Прогару, стар 30
година, ожењен и има једно дете. Школовао се у Карловцима где је завр-
шио гимназију и богословију. Осим матерњег говори још немачки и ла-
тински језик. Искусан је у црквеном појању и читању. С добрим успехом је
обучавао децу. Добре је нарави и редовно је ишао у цркву. И народ и свеш-
тенство су задовољни његовим радом. Плата му је 120 форинти и 6 хва-
ти дрва, који су исплаћени из црквене касе. У школу је ишло 25 ученика.
Наставни предмети су Познавање слова, Срицање и читање буквара, Ча

68
сослов, Свештена историја, Молитве Господње, Численица и Лепо писање.
Катихета је свештеник Василије Васић. Школски надзорник је управни
поручник Михаел Швертруфер. Школска зграда је добром стању.
Прогар. Учитељ је Живко Јанковић из Карловаца, има 37 година,
ожењен је и отац петоро деце. Није завршио никакве више школе, осим
„местних школ“. Осредњи је у црквеном појању и читању. Има лошу
нарав, редовно је ишао у цркву. Немарно је обучавао децу, па народ и
свештенство нису били задовољни његовом службом. Учитељска пла-
та му је била 100 форинти, 400 ока28 жита, 300 ока кукуруза, 6 хвати
дрва. Уз све то добио је и двогодишњег брава. Школу је похађало 12
ученика. Наставни предмети су Познавање слова, Срицање и читање
буквара, Часослов, Црквена историја и Писање. Катихета је админи-
стратор парохије Софорније Божић, а школски надзорник управни по-
ручник Антон Бекер. Школска зграда је у лошем стању.
Бољевци. Учитељ је Живојин Деспот. Рођен је у Батајници,
има 23 године и није ожењен. У Карловцима је завршио гимназију и
богословију. Говори још немачки и латински језик. Искусан је у цркве-
ном појању и читању. Са добрим успехом је обучавао децу и у настав-
ним предметима и у црквеном појању. Добре је нарави и редовно иде
у цркву. Плата му је исплаћена из црквене касе и она се састојала од
200 форинти и 6 хвати дрва. У школи је било 15 ученика који су учи-
ли Познавање слова, Срицање и читање буквара, Часослов, Црквену
историју, Численицу (прве две рачунске радње) и Лепо писање. Кати-
хета је свештеник Георгије Черногорац. Школски надзорник је управни
поручник Антон Бекер. Школска зграда је у лошем стању. Једина при-
медба је што школска деца наставу слушају у лошој школској згради.
Купиново. Учитељ је Теодор Сечански, родом из Голубинца. Стар
је 27 година и није ожењен. Завршио је гимназију и богословију у Кар-
ловцима, говори још немачки и латински језик. Искусан је у црквеном
појању и читању. Са добрим успехом је обучавао децу како у настав-
ним предметима тако и у црквеном појању. Добре је нарави и редов-
но одлази у цркву. Плата му је износила 200 форинти, 6 хвати дрва,
уз две свиње, што је исплаћено из црквене касе. У школи је било 90
ученика. Наставни предмети су Познавање слова, Срицање и читање
буквара, Часослов, Црквена историја, Численица (прве две рачунске
радње), Катихизис и Лепо писање. Катихета је свештеник Дионисије
Радовановић. Школски надзорник је управни поручник Антон Бекер.
Школска зграда је у добром стању.

28 Ока је стара мера за тежину или запремину. Износила је око 1,28 кг, односно 1,77
литара.

69
 Ашања. Учитељ је Георгије Адамовић из Лежимира, стар 47 годи-
на, ожењен, отац троје деце. Завршио је немачку школу у Петровара-
дину и српску у Новом Саду. Има „жестоку“ нарав, иначе редовно иде у
цркву. Веома немарно је обучавао децу, па његовим радом у школи нису
били задовољни ни народ, ни свештенство. Плата му је 100 форинти,
6 хвати дрва, 500 ока жита, 300 ока кукуруза и једногодишња свиња.
У школи је било 29 ученика. Они су учили Познавање слова, Срицање
и читање буквара, Часослов, Псалтир, Свештену историју, Численицу
(две рачунске радње) и Лепо писање. Катихета је свештеник Георгије
Живковић. Школски надзорник је управни поручник Антон Бекер.
Школска зграда је у лошем стању.
Обреж. Учитељ Димитрије Радовановић је родом из Кленка,
има 37 године и ожењен је. Завршио је немачку школу у Митровици
и српску у Јарку. Осредње је обучавао децу. Нарав му је „жестока“, ре-
довно је ишао у цркву. Његовим залагањем су у селу били задовољни.
Учитељска плата је износила 100 форинти, 6 хвати дрва, 400 ока пше-
нице, 300 ока кукуруза и једна двогодишња свиња. Школу је похађало
35 ученика. Наставни предмети су Познавање слова, Срицање и читање
буквара, Часослов, Свештена историја,Численица (две рачунскерадње)
и Лепо писање. Катихета је администратор парохије Софроније Божић,
чији рад у другом полугодишту није задовољио. Школски надзорник
је управни поручник Антон Бекер. Школска зграда је у добром стању.
Витојевци. Учитељ је Илија Јанковић из Куле, има 27 година.
Завршио је новосадску гимназију и богословију у Вршцу. Говори још
и немачки, латински, мађарски и „влашки“, тј. румунски језик. Искусан
је у црквеном појању и читању. Са осредњим успехом је обучавао децу
током школске године. Има добру нарав, редовно иде у цркву, па су са
њим задовољни у селу. Плата му износи 100 форинти, 800 ока пше-
нице, 6 хвати дрва, две свиње, што је све исплаћено из црквене касе.
У школи је било 20 ученика. Наставни предмети су Познавање слова,
Срицање и читање буквара, Часослов, Псалтир, Свештена историја, Ра-
чуница (две рачунске радње), Катихизис и Лепо писање. Катихета је
свештеник Теофан Достанић, а школски надзорник управни поручник
Михаел Милер. Школска зграда је у добром стању.
Огар. Учитељ је Теодор Јовановић из Нерадина, стар 37 година,
ожењен и има једно дете. Школовао се једну и по годину у гимназији,
а завршио је препарандију у Сомбору. Са добрим успехом је обучавао
децу, има добру нарав и редовно је ишао у цркву. Народ и свештен-
ство Огара су били задовољни његовим радом. Школу је похађало 28
ученика који су учили Познавање слова, Срицање и читање часосло-
ва, Историју правила молитве, Рачуницу (две рачунске радње) и Лепо

70
писање. Катихета је свештеник Петар Мишчевић, а школски надзорник
управни поручник Михаел Милер. Школска зграда је у добром стању.
Товарник. Учитељ Георгије Бараковић. Родом је из Гргуреваца
и има 22 године. Завршио је у Карловцима гимназију и богословију.
Искусан је и црквеном појању и читању. Говори још немачки и латин-
ски језик. Школску децу је добро обучавао током школске године. Има
добру нарав, редован је у цркви, и у селу су били задовољни са њим.
Плата му је била 110 форинти, 300 ока пшенице, 300 ока кукуруза, 6
хвати дрва, а добио је и једну свињу. То му је све исплаћено из црквене
касе. Школу је похађало 35 ученика. Наставни предмети су Познавање
слова, Срицање и читање буквара, Часослов, Псалтир, Историја прави-
ла молитве, Рачуница (две рачунске радње) и Лепо писање. Катихета
је Димитрије Грбић, администратор парохије. Школски надзорник је
управни поручник Михаел Милер. Школска зграда је у добром стању.
Карловчић. Учитељ је Георгије Матић. Родио се у Петровцима,
има 54 године и ожењен је. Завршио је српску школу у родном месту.
У црквеном појању и читању је слаб, не познаје друге језике. С добрим
успехом је обучавао децу, добре је нарави и редовно иде у цркву, па
су и народ и свештенство задовољни његовим радом. Плату му изно-
си 80 форинти, 660 ока пшенице, 12 хвати дрва и једна двогодишња
свиња. У школи је било 33 ученика. Наставни предмети су Познавање
слова, Срицање и читање буквара, Часослов, Црквена историја, Рачун
с прве две рачунске радње и Писање. Катихета је месни парох Јеврем
Радосављевић, а школски надзорник управни поручник Антон Бекер.
Школска зграда је у лошем стању.
Петровчић. Учитељ је Живојин Веселиновић из Батајнице,
стар 38 година, ожењен и има једно дете. Завршио је у Карловцима
гимназију и богословију. Зна немачки и латински језик. У црквеном
појању и читању је искусан. Са осредњим успехом је обучавао децу,
има добру нарав, редовно иде у цркву. Мештани и свештенство су
задовољни његовим радом. Плата му је исплаћена из црквене касе. До-
био је 100 форинти, 400 ока пшенице, двогодишњу свињу и 6 хвати
дрва. Школа је бројала 30 ученика. У школи су се предавали Познавање
слова, Срицање и читање часослова, Псалтир, Свештена историја, Пра-
вила молитве, Рачуница (прве две рачунске радње) и Писање. Катихета
је администратор парохије Кузман Чобановић, а школски надзорник
управни поручник Антон Бекер. Школска зграда је у лошем стању.
Бечмен. Учитељ је Теофил Сремчевић, родом из Адашеваца, има
39 година, ожењен је, отац је једног детета. Завршио је само српску
народну школу у Бечемену и не говори друге језике. Са добрим успе-
хом је обучавао децу, има добру нарав и редован је у цркви. Плата му

71
је 100 форинти, 300 ока пшенице, 300 ока кукуруза и 6 хвати дрва. То
је исплаћено из црквене касе. У школи је било 22 ученика. Они су се
подучавали у Познавању слова, Срицању и читању буквара, Часослову,
Рачуници (две рачунске радње) и Писању. Катихета је администратор
парохије Петар Јагеровић, а школски надзорник управни поручник
Михаел Швертруфер. Школска зграда је у лошем стању.
Добановци. Учитељ је ђакон Стефан Поповски, рођен у Неради-
ну. Стар је 25 година, ожењен је и има једно дете. Школовао се у Кар-
ловцима где је завршио гимназију и богословију. Говори још немачки
и латински језик. У црквеном појању и читању је искусан. Успешно је
обучавао децу током школске године, има добру нарав и редовно иде
у цркву, па су народ и свештенство задовољни његовим радом. Пла-
та му је исплаћена из црквене касе. Добио је 200 форинти, 400 ока
пшенице, 400 ока кукуруза, 6 хвати дрва и једну двогодишњу свињу.
Школу је похађало 70 ученика. Наставни предмети су Познавање сло-
ва, Срицање и читање буквара, Часослов, Псалтир, Свештена историја,
Рачуница (две рачунске радње) и Лепо писање. Катихета је админи-
стратор парохије Симеон Живковић, који је ту дужност добро обављао.
Школски надзорник је управни поручник Михаел Швертруфер. Школ-
ска зграда је у лошем стању.
Угриновци. Учитељ је Арон Ђукић, рођен у Осијеку, има 24 го-
дине и није ожењен. У Осијеку је завршио гимназију, а у Карловцима
богословију. Зна немачки и латински језик. Искусан је у црквеном
појању и читању. Са добрим успехом је обучавао децу, добре је нарави
и редован у цркви. У селу су задовољни његовим радом. Плата му из-
носи 175 форинти, 360 ока пшенице, 300 ока кукуруза, 6 хвати дрва
и две једногодишње свиње. Школу је похађао 71 ученик. Наставни
предмети су Познавање слова, Срицање и читање буквара, Часослов,
Псалтир, Свештена историја, Рачуница (прве две рачунске радње) и
Лепо писање. Месни свештеник Георгије Јовановић је био и катихета, а
управни натпоручник Георг Ландл је обављао дужност школског над-
зорника. Школска зграда је у добром стању.
Крњешевци. Учитељ ја Матија Радишић, родом из Бечмена,
стар 36 година, ожењен је и има четворо деце. Завршио је у Карлов-
цима гимназију и богословију. Говори још немачки и латински језик.
Искусан је у црквеном појању и читању, има добру нарав, редовно је
ишао у цркву. Децу је обучавао са добрим успехом па су са њим били
задовољни и народ и свештенство. Учитељска плата му је исплаћена
из црквене касе и она је износила 110 форинти, 400 ока пшенице, 200
ока кукуруза, 6 хвати дрва. Добио је и једну двогодишњу свињу. Шко-
лу је похађало 38 ученика и они су учили Познавање слова, Срицање

72
и читање буквара, Часослов, Свештену историју, Рачуницу (прве две
рачунске радње), Обавезне молитве и Лепо писање. Администратор
парохије Александар Радосављевић је био и катихета, а управни нат-
поручник Георг Ландл школски надзорник. Школска зграда је у лошем
стању.
Шимановци. Учитељ је Јефтимије Барбарић, родом из Карлова-
ца, стар 40 година, ожењен и отац троје деце. Завршио је Карловач-
ку гимназију, говори немачки и латински језик. У црквеном појању и
читању је искусан, редовно иде у цркву, има добру нарав и успешно
је обучавао децу, па су у селу били задовољни његовим трудом. Плата
му је 130 форинти, 300 ока пшенице, 300 ока кукуруза, 6 хвати дрва и
једно „дволетно крме“. Све му је то исплаћено из црквене касе. Школу
је похађао 41 ученик. Наставни предмети су Познавање слова, Срицање
и читање буквара, Часослов, Псалтир, Свештена историја, Рачуница
(две рачунске радње) и Лепо писање. Катихета је био администартор
парохије Теодор Мандић, а школски надорник управни натпоручник
Георг Ландл. Школска зграда је у добром стању.
Деч. Учитељ је Гаврило Марковић, родом из Војке, стар 42 го-
дине, ожењен, отац петоро деце. Завршио је два разреда Карловачке
гимназије и немачку тривијалну школу у Карловцима. Био је добре на-
рави, редовно је долазио у цркву, са добрим успехом је обучавао децу,
те су мештани и свештенство Деча били задовољни његовим радом.
Плата му је износила 135 форинти, 400 ока пшенице, 400 ока куку-
руза, 6 хвати дрва и једна свиња, све плаћено из црквених прихода. У
школи је било 43 ученика. Они су учили Познавање слова, Срицање
и читање буквара, Часослов, Историју, Рачуницу (прве две рачунске
радње) и Лепо писање. Катихета је био парох Павле Ракић, који је по-
себно похваљен за свој рад. Школски надзорник је управни поручник
Михаел Швертруфер. Школска зграда је у добром стању.
Михаљевци. Учитељ Јован Захаријевић је рођен у Осијеку, има
49 година, ожењен је и има једно дете. Завршио је тривијалну школу
у Осијеку. Говори још немачки језик. Искусан је у црквеном појању и
читању. Децу је обучавао са добрим успехом, редовно је ишао у цркву,
има добру нарав. Његовим радом сви су били задовољни у селу.
Учитељска плата је износила 100 форинти, 400 ока пшенице, 400 ока
кукуруза, 6 хвати дрва и добио је једну свињу, што је исплаћено из
црквене касе. Школу је похађало 40 ученика, који су учили Познавање
слова, Срицање и читање буквара, Часослов, Свештену историју, Ра-
чуницу (прве две рачунске радње) и Лепо писање. Катихета је парох
Авакум Стојаковић, а школски надзорник управни натпоручник Георг
Ландл. Школска зграда је у добром стању.

73
 Пећинци. Учитељ је Јован Суботић. Рођен је у Карловцима, има
21 годину и није ожењен. Школовао се у родном граду где је завр-
шио гимназију и богословију. Зна немачки и латински језик. Искусан
је у црквеном појању и читању. Са добрим успехом је обучавао децу,
има добру нарав и редовно је ишао у цркву. Народ и свештенство у
Пећинцима су били задовољни његовим радом. Плата му је износила
120 форинти, 400 ока пшенице, 400 ока кукуруза, 6 хвати дрва и две
једногодишње свиње. Све то му је исплаћено из црквене касе. У школи
је било 60 ученика. Наставни предмети су Познавање слова, Срицање и
читање буквара, Часослов, Псалтир, Свештена историја, Рачуница (две
рачунске радње), Правила молитве и Лепо писање. Катихета је парох
Радомир Павковић. Школски надзорник је управни поручник Алексан-
дар Митровић. Школска зграда је у добром стању.
Попинци. Учитељ је Георгије Свиларовић из Новог Сада, стар
34 године, ожењен, нема деце. Завршио је гимназију у Карловцима и
једну годину богословије. Говори немачки и латински језик. Искусан
је у црквеном појању и читању. Има добру нарав, редовно је долазио у
цркву, успешно је обучавао децу, па су у селу били задовољни са њим.
Плата му је исплаћена из црквене касе и она је износила 120 форинти,
400 ока пшенице, 400 ока кукуруза, 6 хвати дрва и две свиње. Шко-
лу је похађало 67 ученика, који су учили Познавање слова, Срицање и
читање буквара, Часослов, Свештену историју, Правила молитве, Ра-
чуницу (четири рачунске радње) и Лепо писање. Катихета је капелан
Александар Јовановић, а школски надзорник управни поручник Алек-
сандар Митровић. Школска зграда је у добром стању.
Војка. Учитељ је Ћирило Јовановић из Сурчина, стар 25 годи-
на, ожењен и отац једног детета. Школовао се у Карловцима где је
завршио гимназију и богословију. Зна немачки и латински језик,
искусан је у црквеном појању и читању, има добру нарав и редовно
иде у цркву. Са добрим успехом је обучавао децу па су у селу били
задовољни његовим радом. Плата му је износила 140 форинти, 500
ока пшенице, 300 ока кукуруза, једна двогодишња свиња и 6 хвати
дрва. Плата му је исплаћена из црквене касе. Школу је похађало 96
ученика. Они су учили Познавање слова, Срицање и читање буква-
ра, Часослов, Псалтир, Свештену историју, Рачуницу (две рачунске
радње) и Лепо писање. Катихета је администратор парохије Никола
Јовановић. Школски надзорник је управни поручник Пантелија Пајић.
Школска зграда је у добром стању.
Батајница. Учитељ је Александар Сабовљевић из Белегиша. Има
25 година, ожењен је, нема деце. Завршио је у Карловцима гимназију
и богословију. Говори још немачки и латински језик. У црквеном

74
појању и читању је искусан. Добро је обучавао децу током школске
године, добре је нарави, редован у цркви. Његовим радом су били
задовољни и народ и свештенство. Учитељска плата је била 150 фо-
ринти, 800 ока жита, 6 хвати дрва и двогодишња свиња, што је све
исплаћено из црквене касе. У школи је било 59 ученика, а наставни
предмети су Познавање слова, Срицање и читање буквара, Часослов,
Псалтир, Свештена историја, Рачуница (две рачунске радње) и Лепо
писање. Катихета је свештеник Петар Пајановић, а школски надзор-
ник управни поручник Карл Сатлер.
Бановци. Учитељ је ђакон Јован Мишковић, родом из Манђелоса.
Има 27 година, ожењен је и отац једног детета. Школовао се у Карлов-
цима где је завршио гимназију и богословију. Говори још немачки и
латински језик. Искусан је у црквеном појању и читању. Има добру
нарав, редовно је ишао у цркву, са добрим успехом је обучавао децу.
Плата му је износила 200 форинти. Припадало му је и 800 ока пшени-
це, 6 хвати дрва и једногодишња свиња. Школу је похађао 81 ученик,
који су учили Познавање слова, Срицање и читање буквара, Часослов,
Псалтир, Свештену историју, Правила молитве, Рачуницу (две ра-
чунске радње) и Лепо писање. Катихета је парох Василије Руварац, а
школски надзорник управни поручник Карл Сатлер. Школска зграда
је у осредњем стању.
Белегиш. Учитељ је Рафајло Веселиновић из Батајнице, има
23 године и није ожењен. Завршио је у Карловцима гимназију и
богословију. Зна немачки и латински језик. Искусан је у црквеном
појању и читању. Са добрим успехом је обучавао децу. Има добру на-
рав и редовно је ишао у цркву. Његовим радом су били задовољни и
народ и свештенство у селу. Плата ми је исплаћена из црквене касе и
она се састојала од 160 форинти, 600 ока пшенице, 300 ока кукуру-
за и 6 хвати дрва. Школу је похађало 54 ученика. Наставни предмети
су Познавање слова, Срицање и читање буквара, Часослов, Псалтир,
Свештена историја, Рачуница (две рачунске радње) и Лепо писање.
Катихета је администратор парохије Георгије Ненадовић. Школски
надзорник је управни поручник Карл Сатлер. Школска зграда је у ве-
ома лошем стању.

Сума свих ученика 1564.

У Земуну дана 30. октобра 1841. године.
Лазар Савић протопрезвитер земунски

75
 МИТРОВАЧКИ ПРОТОПРЕЗВИТЕРАТ

Митровица. У месту раде двојица учитеља. Први је јерођакон

Мојсило Моловић,стар 29 година, рођен у Витојевцима.Други учитељ је
Јован Николић, стар 24 године, родом из Свилоша. Обојица су ожењени.
Школовали су се у Карловачкој гимназији и богословији. Знају немачки
и латински језик. Годишња плата им износи 300 форинти, коју добијају
из црквене касе. Осим тога добили су бесплатан стан и 6 хвати дрва.
Школу похађа 140 ученика. У школи се деца обучавају у следећим пред-
метима: Срицање и читање буквара, часослова и псалтира, Историја
библијска, Срицање и читање на немачком језику, Числитељница и
Основе лепог писања српског језика.29 Оба полугодишта („течениа“) су
са добрим успехом обучавали децу. Оба учитеља су добрих особина и
редовно иду у цркву. Народ је задовољан њиховим радом. Катихета је
парох Стефан Дамјановић. Школска зграда је у добром стању. Школски
надзорник је управни капетан Јохан Хала.
Лаћарак. Учитељ је јерођакон Урош Лазаревић. Рођен је у Кар-
ловцима, има 26 година, ожењен је и нема деце. У родном месту је завр-
шио гимназију и богословију, зна немачки и латински језик. Учитељску
плату од 210 форинти добија од прилога народа, као и 300 ока пшени-
це, 300 ока кукуруза, 12 хвати дрва за огрев, уз бесплатан стан. Оба по-
лугодишта је успешно обучавао ученике. Има добре особине, редовно
иде у цркву. И народ и свештенство су задовољни са његовим радом.
У школи се учило Срицање и читање буквара, часослова и псалтира,
Историја библијска, Числитељница и Основе лепог писања српског
језика. Школу похађа 80 ученика. Школска зграда је у осредњем стању.
Школски надзорник је натпоручник Фердинанд Волфрам. Катихета је
парох Јован Коларовић.
Мартинци. Учитељ јерођакон Герогије Николић је родом из Ди-
воша, стар 26 година, ожењен и без деце. Завршио је гимназију у Новом
Саду, а потом Карловачку богословију. Зна немачки и латински језик.
С добрим успехом је учио децу током првог и другог полугодишта, има
добру нарав, редовно одлази у цркву, па су и житељи и свештенство
задовољни његовим радом. Од мештана прима плату која износи 90 фо-
ринти у сребру, 300 ока жита, 300 ока кукуруза, 6 хвати огревног дрве-
та, уз бесплатан стан. Школу полази 74 ученика. Наставни предмети су
Срицање и читање буквара, часослова и псалтира, Историја библијска,

29 Пописивач је овај наставни предмет записивао на три различита начина: „Красно-

писание сербско“, „Краснописаниа начала“, а најчешће „начала Краснописаниа сербскаго“.
Ми ћемо користити израз који одговара савременом преводу тог наставног предмета, а то
је „Основе лепог писања српског језика“.

76
Числотељница и Основе лепог писања српског језика. Школска зграда
је у добром стању. Катихета је парох Живојин Стојнић, а школски над-
зорник други парох Сава Николић.
Шашинци. Учитељ је Петар Радовановић, стар 25 година, рођен
у Митровици. Није ожењен. У Карловцима је завршио и гимназију и бо-
гословију, говори немачки и латински. Искусан је у црквеном појању и
читању. С добрим успехом је у школској години обучавао децу па су на-
род и свештеници задовољни његовим радом. Редовно је ишао у цркву.
Плату од 120 форинти прима из црквене касе. Уз то принадлежности су
му биле и 400 ока жита, 500 ока кукуруза, 6 хвати дрва и бесплатан стан.
Школу похађа 25 ученика који уче Срицање и читање буквара, часосло-
ва и псалтира, Историју библијску, Числотељницу и Основе лепог писања
српског језика. Школска зграда је у добром стању. Катихета је парох Срета
Радосављевић, док је школски надзорник поручник Гаврило Дамјанић.
Јарак. Учитељ је Љубомир Бошковић из Шуљма, има 24 година.
Ожењен је и нема деце. Завршио је гимназију и богословију у Карлов-
цима. Зна немачки и латински језик. У школској 1841. години с добрим
успехом је обучавао децу. Добре је нарави и у цркву редовно иде, па
су у селу задовољни његовим радом. Плата му износи 100 форинти
коју прима из црквене касе. Уз то припада му 6 хвати дрва за огрев
и бесплатан стан. Школу похађа 35 ученика. Наставни предмети су
Срицање и читање буквара, часослова и псалтира, Народна историја,
Числотељница и Основе лепог писања српског језика. Катихета је Пав-
ле Томић, који је ту дужност обављао са успехом. Школска зграда је у
лошем стању („худо“). Школски надзорник је натпоручник Фердинанд
Бадовинац фон Конифелд.
Платичево. Школски учитељ је Максим Поповић, стар 54 године,
родом из Суботишта. Ожењен је и има децу. Завршио је српску школу у
Карловцима, осредњи је у црквеном појању и читању, а друге језике не
говори. Са добрим успехом је обучавао децу током школске године, до-
бре је нарави, редован у цркви, па су и народ и свештенство задовољни
његовим залагањем. Годишњу плату од 100 форинти добија од прило-
га мештана, уз 300 ока пшенице, 300 ока кукуруза и 6 хвати дрва. При-
пада му и бесплатан стан. У школу је ишло 29 ученика који су учили
Срицање и читање буквара, часослова и псалтира, Народну историју,
Числотељницу и Основе лепог писања српског језика. Школска зграда
је добром стању. Дужност катихете и школског надзорника обављао је
месни парох Адам Моловић.
Кленак. Учитељ Симеон Радосављевић је рођен у Мартинцима.
Има 42 године, ожењен је и има децу. Завршио је нормалну српску и
немачку школу у Митровици. Зна немачки језик. Искусан је у цркве

77
ном појању и читању. Плата му је 120 форинти коју је добио из црквене
касе. При том припадало му је и 300 ока пшенице, 300 ока кукуруза и 6
хвати дрва, а обезбеђен му је бесплатан школски стан. У школској го-
дини је успешно обучавао ученике, има добре особине, редовно одлази
у цркву, па је народ задовољан са њим. У школу је ишло 32 ученика
којима је предавано Срицање и читање буквара и часослова, Народна
историја, Числотељница и Основе лепог писања српског језика. Мес-
ни парох Александар Јанковић је био и школски надзорник и катихета.
Школска зграда је била у осредњем стању.
Грабовци. Учитељ је Стефан Кљајић, родом из Каменице, стар
39 година, ожењен је и нема деце. Завршио је Препарандију у Сомбо-
ру („Педагогију“), искусан у црквеном појању и читању, говори још не-
мачки језик. Ученике је успешно обучавао, добрих је нарави, редован
у цркви, мештани су задовољни његовим радом. Плата му је исносила
100 форинти, исплаћена из црквене касе. Следовало му је и 6 хвати дрва
и бесплатан стан. Школа је бројала 34 ученика који су учили Срицање
и читање буквара и часослова, Народну историју, Числотељницу и Ос-
нове лепог писања српског језика. Школска зграда је била у добром
стању. Сеоски парох Георгије Обрадовић је обављао дужност катихете
и школског надзорника.
Прхово. Учитељ Илија Видић рођен је у Каћу и има 58 годи-
на. Ожењен је и нема децу. Завршио је само једну годину Карловачке
богословије. Не говори стране језике. Искусан је у црквеном појању
и читању. Са добрим успехом је обучавао децу током I и II „течениа“.
Има добру нарав, у цркву је долазио редовно и са њим је народ био
задовољан. Плату од 100 форинти добијао је из црквене касе, а од на-
рода остале потрепштине. Школу је похађало 26 ученика. Наставни
предмети су Срицање и читање буквара и часослова, Народна историја,
Численица и Основе лепог писања српског језика. Катихета је админи-
стратор парохије Лазар Николић, а школски надзорник поручник Арон
Јовановић. Школска зграда је у добром стању.
Рума. Службују три учитеља. Григорије Георгијевић је рођен у
Карловцима, има 28 година, ожењен је и нема деце. Завршио је у Кар-
ловцима гимназију и богословију. Зна немачки и латински језик. Плата
му је 300 форинти коју добија из општинске касе. Осим тога, припадају
му 3 хвата дрва за огрев и бесплатан стан. Други учитељ је ђакон Пе-
тар Филиповић, родом из Руме, стар 29 година, ожењен и има децу. И
он се школовао у Карловцима где је завршио гимназију и богословију.
Говори немачки и латински. Плата од 250 форинти исплаћена је из оп-
штинске касе, а осим тога добио је 3 хвата дрва и бесплатан стан. Трећи
учитељ је исто Румљан, Милош Ратковић, 25 година, ожењен, без деце.

78
Завршио је гимназију и богословију у Карловцима. Зна немачки и ла-
тински језик. Школу је похађало 86 ученика који су учили Срицање и
читање буквара, часослова и псалтира, Свештену историју, Аритме-
тику, Читање немачког и латинског, Граматику словенску, немачку и
латинску, Народну историју и Географију („Земљописание“). Учитељи
Георгијевић и Ратковић су са добрим успехом предавали деци, док је за
ђакона Филиповића речено да је то обављао са осредњим успехом. Ка-
тихете у школи су били сами учитељи. Школски надзорник је трговац
(„купец“) Стефан Филиповић. Школска зграда је у веома лошем стању.
Брестач. Учитељ Стефан Лазић родом је из Брестовца, има 26
година. Ожењен је и није имао деце. Завршио је немачку тривијалну
школу у Панчеву, потом препарандију у Сомбору. Искусан је у црквеном
појању и читању. Зна немачки језик. Плата од 100 форинти исплаћена
је из општинске касе, а добио је и 1000 ока пшенице, 6 хвати дрва за
огрев и 6 фунти30 свећа. Школски стан користио је без надокнаде. До-
брих је нарави и редовно је ишао у цркву. Током школске године децу
је успешно обучавао, па су и свештенство и мештани били задовољни
његовим радом. У школу је ишло 25 ученика који су учили Срицање и
читање буквара и часослова, Свештену историју, Аритметику, Читање
немачког и латинског језика и Основе лепог писања српског језика.
Месни парох Петар Стојановић уједно је био и катихета и школски над-
зорник. Школска зграда је била стара и „худа“ (у лошем стању).
Буђановци. У школи је предавао учитељ Радован Радовановић,
родом из Фелдвара, који је имао 34 године. Био је ожењен и имао је
децу. Завршио је Карловачку гимназију и препарандију у Сомбору. Ис-
кусан је у црквеном појању и читању и зна немачки и латински језик.
Има добру нарав, редован је у цркви, са успехом је завршио школску го-
дину, па су у селу били задовољни његовом службом. Плата од 150 фо-
ринти је исплаћена из општинске касе. Припадало му је и 800 ока жита,
800 ока кукуруза и 6 хвати дрва, уз бесплатан учитељски стан. Школу
је похађало 28 ученика. Наставни предмети су Читање на српском и
немачком језику, Рачун, Речник, Свештена историја, Числотељница и
Основе лепог писања српског језика. Катихета и школски надзорник је
парох Симеон Баинолучански. Школска зграда је у доста лошем стању.
Суботиште. Учитељ Исак Пралица је из Коренице, стар 37 го-
дина. Ожењен је и има децу. Завршио је препарандију у Сомбору. Зна
немачки и талијански језик. Из општинске касе му је исплаћена пла-
та од 100 форинти. Добио је још и 1300 ока пшенице и 6 хвати дрва,
као и бесплатан учитељски стан. Добре је нарави и редовно је ишао

30 Фунта је стара јединица мере за тежину (1 фунта = 0,454 кг, односно 1кг = 2,2 фунте).

79
у цркву. Са добрим успехом је обучавао децу, па су мештани били
задовољни са његовим радом. Школу је похађало само 6 ученика који
су учили Срицање и читање буквара и часослова, Свештену историју,
Числотељницу и Основе лепог писања српског језика. Месни парох
Стојан Кукић је обављао дужност катихете и школског надзорника.
Школска зграда је у добром стању.
Сибач. Учитељ у селу је Јаков Крагујевић, родом из Мохача, стар 32
године, ожењен и има децу. Завршио је препарандију у Сомбору. Говори
немачки и мађарски језик. Искусан је у црквеном појању и читању. До-
брих је особина, редован у цркви, су добрим успехом је обучавао децу
на задовољство народа и свештенства. Плату од 60 форинти је примао
од прилога мештана, као и 800 ока пшенице, 6 хвати дрва и 6 фунти
свећа. Припадао му је и школски стан без надокнаде. Школу је завр-
шило 16 ученика. Наставни предмети су Буквар, Часослов, Аритмети-
ка и Основе лепог писања српског језика. Парох Алексије Радовановић
је био катихета и школски надзорник. Зграда школе је била у добром
стању.
Добринци. Учитељ је Александар Чернобарац, рођен у Бешенову,
стар 25 година, није ожењен. Школовао се у Карловцима, где је завр-
шио гимназију и једну годину богословије. Говори немачки и латински
језик. Искусан је у црквеном појању и читању. Добро је обучавао децу,
добре је нарави, редован у цркви, па су Добринчани били задовољни
његовим радом. Плата му је била 150 форинти коју је примао из оп-
штинске касе, затим је добио и 20 мерова31 пшенице, 10 мерова куку-
руза, 6 фунти свећа и 6 хвати дрва. Деца су учила Читање из буквара,
часослова и псалтира, Свештену историју, Читање немачког језика, Ра-
чуницу и Основе лепог писања српског језика. Школу је похађало 18
ученика. Школска зграда је у добром стању. Катихета је администра-
тор парохије Марко Љубинковић, а школски надзорник месни парох
Јоаким Суботић.
Петровци. Учитељ је мештанин Симеон Гојковић који има 30 го-
дина, ожењен је и има деце. Завршио је сомборску препарандију, ис-
кусан је у црвеном појању и читању, не говори друге језике. Са добрим
успехом је завршио школску годину, на задовољство народа и свеш-
тенства у Петровцима. Добрих је особина и редовно иде у цркву. Плату
је добијао од прилога мештана која је износила 120 форинти, 800 ока
пшенице, 300 ока кукуруза уз још других прилога. Школу су похађала
23 ученика. Наставни предмети су Буквар, Часослов, Псалтир, Грама-
тика словенска, Буквар немачког језика, Свештена историја, Аритме

31 Меров је стара мера за запремину - 1 меров износи 50 ока.

80
тика и Основе лепог писања српског језика. Школски надзорник и ка-
тихета је администратор парохије Јован Поповић. Школска зграда је у
добром стању.
Путинци. Учитељ Теодор Филиповић је родом из Путинаца,
има 22 године и није ожењен. Завршио ја Карловачку гимназију и
богословију. Зна немачки и латински језик. С добрим успехом је обу-
чавао децу. Добрих је нарави и редовно је ишао у цркву. Плата му је
износила 90 форинти, 20 мерова пшенице, 10 мерова кукуруза, 3 хвата
дрва за огрев и 4 фунте свећа. У школу је ишло само 10 ученика који су
се обучавали у Срицању и читању буквара. Администратор парохије
Давид Лепотић је успешно обављао дужност катихете, као и школског
надзорника.
Краљевци. Учитељ Георгије Ползовић је родом из Старог Кера.
Стар је 38 година, ожењен је и има децу. Завршио је гимназију и бо-
гословију у Карловцима. Зна немачки и латински језик. Успешно је об-
учавао децу, добрих је нарави и редован у цркви, па су народ и свеш-
тенство били задовољни његовим залагањем. Примао је плату од 120
форинти коју је обезбедила општина. Осим тога награђен је и са 800
ока пшенице, 250 ока кукуруза, 6 хвати дрва и 6 фунти свећа. У школи
је било 18 ученика који су учили Буквар, Часослов, Псалтир, Немачки
буквар, Речник, Аритметику и Основе лепог писања српског језика.
Краљевачки парох Живојин Араницки је био и катихета и школски
надзорник. Школска зграда је била новосаграђена.
Мали Радинци. Учитељ је Петар Палеташевић који се родио у
Руми. Има 22 године и није ожењен. Завршио је гимназију у Новом Саду
и препарандију у Сомбору. Зна немачки и латински језик. Нарави је до-
бре, редовно је ишао у цркву, ученике је са добрим успехом обучавао.
Мештани села су му обезбедили плату од 60 форинти, 800 ока пшенице
и 6 хвати дрва. У школи је било 16 ученика којима су предавани Буквар,
Часлослов и Основе лепог писања српског језика. Катихета и школски
надзорник је администратор парохије Атанасије Казимировић. Школ-
ска зрада је у осредњем стању.
Вогањ. Учитељ Пантелејмон Станишић је родом из Вогња, стар
30 година и није ожењен. Завршио је препарандију („Педагогију“) у
Сомбору, говори немачки језик. Има добру нарав, редовно иде у цркву.
Децу је током школске године успешно обучавао. Плата од 100 форин-
ти је добијена од прилога народа, као и 25 мерова пшенице, 6 хвати
дрва и 6 фунти свећа. У школу је ишло 10 ученика који су учили Бук-
вар, Часослов, Свештену историју, Аритметику и Основе лепог писања
српског језика. Дужност катихете и школског надзорника обављао је
месни парох Теодор Атанацковић. Школска зграда је у добром стању.

81
 Велики Радинци. Учитељ је Јефтимије Ненадовић из Гргурева-
ца, 37 година стар, ожењен и има децу. Школовао се у Карловцима,
где је завршио гимназију, и Сомбору, где је завршио препарандију. Ис-
кусан је у црквеном појању и читању. Зна немачки и латински језик.
Редавно је ишао у цркву, добрих је особина, децу је успешно обучавао,
па су у селу били задовољни његовим радом. Плату му је исплати-
ла општина и она је износила 80 форинти, 800 ока пшенице, 6 хвати
дрва и 6 фунти свећа. Школу је похађало само 8 ученика. Они су учили
Буквар, Часослов, Псалтир, Свештену историју, Аритметику, Читање
на немачком језику и Основе лепог писања српског језика. Школски
надзорник је свештеник Кузман Миланковић. Школска зграда је у до-
бром стању. Администратор парохије Јован Радојчић био је и катихета
и школски надзорник. Школска зграда је била у добром стању.
Стејановци. Учитељ је Константин Обрадовић, рођен у Гргурев-
цима, стар 26 година. Није ожењен. Завршио је препарандију у Сомбору.
Искусан је у црквеном појању и читању, зна немачки језик. Због доброг
рада са децом и доброг понашања, као и редовног одлажења у цркву,
село је било са њим задовољно. Примао је учитељску плату у износу
од 90 форинти, коју је обезбедила општина, као и 20 мерова пшенице,
6 хвати дрва и 6 фунти свећа. Школа је бројала 11 ученика. У њој је
учитељ предавао Буквар, Часослов, Псалтир, Немачки буквар, Свеште-
ну историју, Аритметику и Основе лепог писања српског језика. Кати-
хета и школски надзорник је био парох Урош Милутиновић. Школска
зграда је била у веома лошем стању („весма худое“).
Бешеново. Учитељ Георгије Цветковић је рођен у Осијеку, стар 27
година, ожењен је и има децу. Завршио је у Сомбору учитељску школу
(„Педагогију“). Не говори ниједан страни језик, али је искусан у цркве-
ном појању и читању. Сдобрим успехом је обучавао школску децу. Добре
је нарави и редовно је ишао у цркву. Плата му је износила 120 форинти
коју му је исплатила општина. Од осталих принадлежности добио је и
800 ока пшенице, 6 хвати дрва и 6 фунти свећа. Школу је похађало 26
ученика који су учили Буквар, Часослов, Псалтир, Свештену историју,
Аритметику и Основе лепог писања српског језика. Учитељ Цветковић
је био и катихета у школи, а школски надзорник је био општински но-
тар Гаврило Ненадовић. Школска зграда је у осредњем стању.
Шуљам. Учитељ је Прокопије Ћирић, родом из места, стар 69 го-
дина. Ожењен је и нема децу. Завршио је у Руми нормалну школу. Не зна
стране језике, али је искусан у црквеном појању и читању. Децу је с до-
брим успехом обучавао, био је редован у цркви и добре је нарави. Плата
му је била 100 форинти коју је добијао од општине, као и 21 меров пше-
нице и 6 хвати дрва. Школу је похађало 16 ученика. Учили су Буквар, Ча

82
сослов, Псалтир, Свештену историју, Аритметику и Основе лепог писања
српског језика. Месни парох Нићифор Араницки је обављао дужност ка-
тихете и школског надзорника. Школска зграда је у добром стању.
Гргуревци. Учитељ Василије Игњатовић је пореклом из Карлова-
ца. Стар је 56 година, ожењен и има децу. Завршио је нормалну школу у
Карловцима. Зна немачки језик. Редовно је ишао у цркву, добрих је на-
рави, са добрим успехом је обучавао децу, па су народ и свештенство у
селу били задовољни његовим радом. Плата му је износила 200 форин-
ти исплаћених из општинске касе, 20 мерова пшенице, 6 хвати дрва и 6
фунти свећа. Школа је бројала 19 ученика који су учили Буквар, Часос-
лов, Псалтир, Свештену историју, Аритметику и Основе лепог писања
српског језика. Парох Стефан Јосић је био и катихета и школски над-
зорник. Школска зграда је у лошем стању.
Манђелос. Учитељ Адам Новаковић има 42 године, родом је из Кул-
пина, ожењен је и има децу. Школовао се у Новом Саду, а у Сомбору ја завр-
шио препарандију. Зна немачки и латински језик. Добрих је особина, био
је редован у цркви, децу је обучавао с добрим успехом, па су у селу били
задовољни његовим залагањем. У школи је предавао Буквар, Часослов,
Псалтир, Свештену историју, Аритметику, Читање на немачком језику и
Основе лепог писања српског језика. Учитељска плата је износила 120
форинти, која је исплаћена из општинске касе, 600 ока пшенице, 500 ока
кукуруза и 6 хвати дрва. Школу је похађало 22 ученика. Катихета је био
администратор парохије Теодор Писаревић, а школски надзорник месни
парох Петар Ковиљац. Школска зграда је у осредњем стању.
Лежимир. Учитељ Петар Лончаревић је родом из Мирковаца,
стар 29 година, ожењен је и има децу. Завршио је српско-немачку шко-
лу и два разреда гимназије у Винковцима. Зна немачки језик. Искусан
је у црквеном појању и читању. Са добрим успехом је обучавао децу то-
ком школске године. Добре је нарави и редовно је ишао у цркву. Плата
му је била 160 форинти коју је добио од општине, као и 800 ока пшени-
це, 6 хвати дрва и 6 фунти свећа. У школу је ишло 43 ученика. Наставни
предмети су били Буквар, Часослов, Псалтир, Свештена историја, Арит-
метика, Читање на немачком језику, Речник и Основе лепог писања
српског језика. Школски надзорник је био парох Филип Борић, а ка-
тихета други парох Јован Борић. Школска зграда је у осредњем стању.

Број учитеља 31,32 број ученика године 1841 износи 876

у Митровици 1. новембра 1841,
протопрезвитер митровачки Јефтимије Јовановић.

32 Митровачки прота је забележио да је био 31 учитељ, а у ствари их је било 30.

83
 ШИДСКИ ПРОТОПРЕЗВИТЕРАТ

Шид. Учитељи су Павле Дикић и Павле Грчић. Обојица су родом

из Шида. Павле Дикић има 65 година, завршио је клирикалну школу у
Карловцима. Није ожењен. У црквеном појању и читању је искусан, не
зна да говори друге језике. Има добру нарав, са добрим успехом је шко-
ловао децу, па су народ и свештенство Шида били задовољни његовим
радом. Плата му је била 200 форинти и 6 клафтера33 дрва обезбеђених
од мештана. У његовом разреду је било 50 ученика. Павле Грчић има 28
година, неожењен. У Карловцима је завршио гимназију и богословију.
Говори још немачки и латински језик. Успешно је обучавао децу, има
добру нарав, редовно је ишао у цркву, па је народ био задовољан и са
његовим радом. Учитељска плата од 250 форинти и 6 клафтера дрва
обезбеђена му је од народних давања. Обучавао је 24 ученика. У школи
су се предавали Срицање и читање буквара, Часослов, Псалтир, Рачуни-
ца, Читање немачког језика, Словенска и немачка граматика, Рачуница.
Школски надзорник је био Адам Драгосављевић, месни писар.
Ердевик. Учитељ је Константин Бабић, родом из Ердевика. Стар је
41 годину, ожењен је и има једно дете. Завршио је препарандију у Сом-
бору, говори немачки језик. Добре је нарави, редовно је ишао у цркву,
са успехом је обучавао ученике. Плата му је 200 форинти, 20 мерова по-
жунских34 жита и „толико кукуруза“, 6 клафтера дрва, 10 фунти свећа,
што је све добио од општине. Школу је похађало 34 ученика који су учи-
ли Срицање, Читање, Буквар, Часослов, Псалтир, Рачуницу са писањем.
Школски надзорник је шидски протопрезвитер Антоније Лонгиновић.
Бингула. Учитељ Василије Стојановић је рођен у Винковцима,
има 30 година, ожењен је и отац двоје деце. Завршио је препарандију
у Сомбору, говори немачки језик. Има добру нарав, редовно је ишао у
цркву, са добрим успехом је обучавао ученике. Плата му је исплаћена из
општинске касе и износила је 130 форинти, 15 мерова жита, 15 мерова
кукуруза, 6 клафтера дрва и 8 фунти свећа. Школа је бројала 24 учени-
ка. Наставни предмети су Срицање, Читање буквара, Часослов, Псал-
тир, Рачуница са писањем. Школски надзорник је свештеник Михајло
Матић.

33 Клафтер (или хват) је стара једница мере за дужину и запремину. Дужински клаф-
тер је износио 1,896 метара, а запремински клафтер дрвета је одговарао гомили наслага-
ног дрвета висине и дужине 1,896 метара.
34 Пожунски меров (или ваган) је запремински износио 62,5 литара, а тежински око
44-50 килограма (Jelena Ilić Mandić, Trgovina „mare versus“ na putu Zemun-Rijeka krajem 18.
veka (Zbornik radova sa znanstvenog skupa s međunarodnim sudjelovanjem PRAVOSLAVLJE U
RIJECI I NA SJEVERNOM JADRANU U RANOM NOVOM VIJEKU Povodom 300. godišnjice povlastice
Karla VI. (III.) pravoslavnima u Rijeci (1717. – 2017.), Rijeka-Zagreb, 2020, 229).

84
 Чалма. Учитељ је Јован Костић, родом из Чалме, стар 37 го-
дина, неожењен. У Карловцима је завршио гимназију, а у Сомбору
препарандију. Говори немачки и латински језик. Има добру нарав, ре-
довно је ишао у цркву и добрим успехом је обучавао децу. Плата му је
100 форинти, 15 мерова пожунских жита, 12 мерова пожунских жита
кукуруза, 3 клафтера дрва и 6 фунти свећа, што је све обезбедила оп-
штина. У школи је било 12 ученика, који су учили Срицање, Читање,
Буквар, Часослов и Писање. Школски надзорник је Алексије Костић,
месни свештеник.
Дивош. Учитељ Василије Бајић је рођен у Новом Саду, стар 46 го-
дина, ожењен и нема деце. У Осијеку је завршио гимназију, а у Сомбору
препарандију. Говори немачки, мађарски и латински језик. Због тога
што је успешно обучавао децу, био редован у цркви и лепог понашања,
народ и свештенство су били задовољни са њим. Плата му је износила
170 форинти, 12 мерова жита, 12 мерова кукуруза, 6 клафтера дрва и
12 фунти свећа, што је исплаћено из општинске касе. У школи је било
26 ученика. Учили су Срицање, Читање, Буквар, Часослов и Рачуницу са
писањем. Школски надзорник је свештеник Јован Димитријевић.
Визић. Учитељ је Стефан Крсмановић, стар 35 година, родом из
Куле. Завршио је у Сомбору препарандију, говори још немачки језик.
Плата му је 60 форинти коју добија од народа, као и 10 мерова жита.
Иако су имали плаћеног учитеља током 1841. деца из Визића нису
похађала школу. Није наведено из којих разлога се то десило јер, између
осталог, нису наведени подаци о стању школске зграде.
Илок. Учитељ је Павле Јовановић из Илока, стар 32 године,
ожењен, нема децу. Завршио је Карловачку гимназију и препарандију у
Сомбору. Говори немачки и латински језик. Успешно је обучавао децу,
редован је у цркви, има добру нарав. Плата му је била 180 форинти
која је обезбеђена од прилога мештана. Школу је похађало 25 ученика.
Њима је учитељ предавао Срицање, Читање, Буквар, Часослов, Псал-
тир, Рачуницу са писањем. Школски надзорник је Лазар Иванковић.
Моловин. Учитељ је Јован Ћирић, рођен у Товаришеву, има 20
година, неожењен. Завршио је препарандију у Сомбору. Осредњи је у
црквеном појању. Не зна ниједан страни језик. Са лошим успехом је об-
учавао децу, због чега ни народ, ни свештенсто нису били задовољни
његовим радом. Од општине је на име учитељске плате добио 400 фо-
ринти, уз 400 ока жита, 4 акова вина, 5 клафтера дрва и 3 фунте свећа.
Школу је похађало само 7 ученика, који су учили Срицање и Буквар.
Школа није имала школског надзорника.

85
 Беркасово. Учитељ је Илија Гаврановић, родом из Чортановаца.
Стар је 54 године, ожењен је и нема децу. Завршио је препарандију у
Сомбору. Не зна ниједан страни језик. Иако је са осредњим успехом об-
учавао децу, народ је био задоваљан његовим радом. Плата му је била
100 форинти, 10 мерова жита, 10 мерова кукуруза, 5 клафтера дрва,
што му је исплатила општина. У школи је било 9 ученика. Наставни
предмети су Срицање, Читање буквара и часослова са писањем. Школ-
ски надзорник је Андрија Благојевић, месни писар.
Бачинци. Учитељ је Антоније Алиђукић, стар 54 године, родом
из Нештина, неожењен. Школовао се у Карловцима и Сомбору где је
завршио препарандију. Говори још немачки, и помало латински језик.
Плата му је била 100 форинти. При том добио је и 10 мерова жита, 10
мерова кукуруза, 6 клафтери дрва и 8 фунти свећа. Све је то исплаћено
из општинске касе. Школу је полазио 21 ученик. Учили су Срицање,
Читање буквара и часослова са писањем. Школски надзорник је месни
писар Алексије Броцић.
Кузмин. Учитељ је ђакон Павле Ненадовић. Родио се у Крње-
шевцима, има 27 година, ожењен је и има двоје деце. У Карловцима
је завршио гимназију и богословију. Говори још немачки и латински
језик. Оцењено је да је слаб у црквеном појању. Добре је нарави и ре-
довно иде у цркву. Осредње је обучавао децу. По исказу свештеника
Обрадовића и црква и народ су задовољни његовим залагањем. Пла-
та му је 200 форинти и 6 клафтера дрва, што је исплаћено из црквене
касе. У школи је било 47 ученика. Наставни предмети су Познавање
„писмена“, Срицање и читање буквара, часослова и псалтира, Свеш-
тена историја, Рачуница и Писање. Катихета је свештеник Љубомир
Руњанин. Школска зграда је у добром стању.
Адашевци. Учитељ је Георгије Тренчевић, рођен у Земуну, стар
42 године. Удовац је и има двоје деце. У Земуну је завршио нормалну
школу. У црквеном појању је добар. Говори и немачки језик. Редован је
у цркви, има добру нарав. И поред тога што је за њега забележено да је
склон пијанству, као и да је осредње обучавао децу, и народ и свештен-
ство си били задовољни његовим радом. Учитељска плата је износила
120 форинти, 400 ока жита и 6 клафтера дрва, што је све исплаћено
из општинских прихода. Школу је похађало 50 ученика. Они су учили
Срицање и читање буквара, часослова и псалтира, Свештену историју,
Рачуницу и Писање. Катихета је привремени капелан Димитрије
Жибановић. Школска зграда је у лошем стању.
Мала Вашица. Учитељ је Василије Јанковић, рођен у Винковци-
ма, стар 25 година и није ожењен. Завршио је гимназију у Новом Саду,
а богословију у Карловцима. Говори још и немачки и латински језик.

86
Добар је у црквеном појању. Редовно иде у цркву, „предобрих“ је на-
рави, народ га веома воли. Плата му износи 150 форинти и 6 клафтера
дрва што је обезбедила општина. У школу је ишло 48 ученика, а на-
ставни предмети су Срицање и читање буквара, часослова и псалтира,
Свештена историја, Рачуница и Писање. Катихета је свештеник Лазар
Поповић. Школска зграда је у добром стању.
Илинци. Учитељ Павле Вукајловић је родом из Кузмина, има 28
година, ожењен је и има једно дете. Школовао се у Карловцима где је
завршио гимназију и богословију. Зна још немачки и латински језик.
Добар је у црквеном појању. Има добру нарав и редовно иде у цркву.
Плата му је 100 форинти и 6 клафтера дрва добијених од општине.
Школа је бројала 57 ученика. Учили су Срицање и читање буквара,
часослова и псалтира, Свештену историју, Рачуницу и Писање. Месни
свештеник Михајло Војновић је био катихета. Школска зграда је у до-
бром стању.
Моровић. Учитељ је Јован Урошевић из Шида, стар 46 година,
ожењен, има троје деце. У родном месту је завршио нормалну школу.
Не говори друге језике. Осредњи је у црквеном појању. Има добру на-
рав. Због забране шидског капелана, не долази у цркву. Са осредњим
успехом је обучавао децу. Плата му је износила100 форинти и 6 клаф-
тера дрва добијених из општинске касе. У школи је било 16 ученика.
Наставни предмети су Познавање слова, Срицање и читање буквара и
часослова, Писање и Рачуница. Катихета је капелан Стефан Поповић.
Школска зграда је у добром стању.
Батровци. Учитељ је Михајло Радмановић, родом из из Мале Ва-
шице, стар 62 године, ожењен је, нема децу. Школовао се у Шиду где
је завршио нормалну школу. Осредњи је у црквеном појању. Не зна
стране језике. Осредње је обучавао децу. Плата му је 50 форинти и 200
ока жита и 6 клафтера дрва што му је исплатила општина. Школу је
завршило само 6 ученика који су учили Познавање слова, Срицање и
читање буквара. И овде је катихета капелан цркве у Моровићу Стефан
Поповић.35 Школска зграда је у добром стању.
Јамена. Учитељ је Стефан Тодоровић који је рођен у Шашинци-
ма, стар 41 годину. Ожењен је и има двоје деце. У Митровици је завр-
шио нормалну немачку школу, у Карловцима методу. Говори немачки
језик. Осредњи је у црквеном појању. Има лошу нарав, нередовно иде
у цркву, осредње је подучавао децу, па ни народ ни свештенство нису
задовољни његовим радом. Плата му је 120 форинти, 800 ока пшенице

35 Батровци тада нису имали свог свештеника, па су као филијала припадали цркви у
Моровићу.

87
и 6 клафтера дрва и 1 пар свиња исплаћених из општинских прихода.
У школи је било 27 ученика. Наставни предмети су Познавање слова,
Срицање и читање буквара, часослова и псалтира, Свештена историја,
Рачуница и Писање. Катихета је свештеник Јован Јеврић. Школска згра-
да је у добром стању.
Рача. Учитељ је Теодор Мијатовић, рођен у Грку, стар 36 година,
ожењен и има двоје деце. У Грку је завршио нормалну школу. У цркве-
ном појању је осредњи, не познаје стране језике, добре је нарави, ре-
дован у цркви, осредње је подучавао децу, па су народ и свештенство
задовољни његовим радом. Из општинске касе је примио плату од 70
форинти, 300 ока жита и 6 клафтера дрва. Школу је похађало 17 учени-
ка. Наставни предмети су Познавање слова, Срицање буквара, Читање
часослова и Писање. Катихета је свештеник Јосиф Филиповић. Школ-
ска зграда је у добром стању.
Босут. Учитељ је Георгије Филиповић, родом из Босута, има 33 го-
дине и није ожењен. У Митровици је завршио немачку школу, а у Кар-
ловцима методу. Говори немачки језик. Осредњи је у црквеном појању.
Децу је подучио са добрим успехом, добре је нарави, редован у цркви,
па су у селу били задовољни његовим залагањем. Плата му је била 100
форинти и 300 ока жита добијених из општинске касе. У школи је било
19 ученика. Наставни предмети су Познавање слова, Срицање буква-
ра, Читање часослова и Писање. Катихета је свештеник из Раче Јосиф
Филиповић.36 Школска зграда је у добром стању.
Грк. Учитељ је ђакон Јефтимије Тимић. Рођен је у Сусеку, стар 26
година, ожењен и има једно дете. У Карловцима је завршио гимназију
и богословију. Осредњи је у црквеном појању, говори немачки и латин-
ски језик, има примерену нарав, редован је у цркви, изванредно је обу-
чавао децу, па га због свега тога народ у селу веома воли. Општина му је
исплатила учитељску плату од 140 форинти, 600 ока жита и 6 клафте-
ра дрва. У школи је било 50 ученика. Наставни предмети су Познавање
слова, Срицање буквара, Читање часослова и псалтира, Немачки бук-
вар, Свештена историја, Рачуница и Писање. Катихета је свештеник
Станислав Радовановић. Школска зграда је у добром стању.

ВУКОВАРСКИ ПРОТОПРЕЗВИТЕРАТ

Вуковар. Учитељ I разреда био је Теодор Шевић, рођен у Осијеку,

стар 29 година, неожењен. Завршио је препарандију и говори немачки
језик. Забележено је да је осредње нарави. Са добрим успехом је обу

36 Ни у Босуту није било свештеника, па су били филијала цркве у Рачи.

88
чавао децу. Мештани Вуковара су били задовољни са његовим радом,
али су свештеници тај рад оценили као осредњи. Плата му је била 250
форинти која је исплаћена из црквене касе. У I разреду је било 86 уче-
ника чији су наставни предмети били Молитве, Буквар, Часослов, Псал-
тир, Немачки буквар, Писање. Учитељ II разреда је Георгије Јовичић,
родом из Борова, стар 28 година, ожењен и има двоје деце. Завршио је
гимназију и препарандију. Осредњи је у црквеном појању и читању. И
њему је плата исплаћена из црквене касе и износила је 300 форинти. У
овом разреду је било 37 ученика и учили су Псалтир, Славеносрпску, Ла-
тинску и Немачку граматику, Читање на немачком и латинском језику
и Рачун. Школски надзорник је Александар Гавриловић, а катихета је
свештеник Стефан Велендерић. Школска зграда је у добром стању.
Сотин. У селу нема учитеља.
Опатовац. Учитељје Цветко Поповић,рођен уместу Бан уБарањи,
има 26 година, ожењен је и има једно дете. Завршио је препарандију у
Сомбору. Осим српског, говори и мађарски језик. Добрих је нарави и у
цркву иде редовно. Плата му је 50 форинти, 12 мерова жита, 12 мерова
кукуруза, 4 клафтера дрва и 6 фунти свећа. У школи предаје Молитве,
Буквар, Часослов, Псалтир, Рачун и Писање. Школу похађа 17 ученика.
Школски надзорник и катихета је свештеник Василије Стојшић. Школ-
ска зграда је у лошем стању.
Мохово. Учитељ је Димитрије Марковић из Сомбора, стар 22 го-
дине, неожењен. Завршио је гимназију у Баји и препарандију у Сом-
бору. Са добрим успехом је обучавао децу, добре је нарави и редовно
је ишао у цркву, па су мештани били са њим задовољни. Плата му је
износила 50 форинти, 12 мерова жита, 10 мерова кукуруза, 3 клафтера
дрва и 6 фунти свећа, што је све добио од прилога мештана. Наставни
предмети су Молитве, Буквар, Часослов, Псалтир и Писање. Школу је
похађало 12 ученика. Дужност школског надзорника и катихете вршио
је парох Урош Докић. Школска зграда је у лошем стању.
Шаренград. Учитељ је Стефан Крсмановић,37 стар 20 година,
неожењен. Завршио је препарандију у Сомбору. Искусан је у цркве-
ном појању и читању. Учитељска плата је износила 80 форинти, која
је добијена од прилога из 34 православна дома. Добрих је особина.
Са осредњим успехом је обучавао децу, па је народ био веома мало
задовољан његовим радом. У школи је предавао Молитве, Буквар, Ча-
сослов и Писање. У школу је ишло 15 ученика. Школски надзорник и
катихета је свештеник Павле Мишчевић. Школска зграда је у добром
стању.

37 Није забележено име места где је учитељ Крсмановић рођен.

89
 Товарник. Учитељ је Јеремија Јоцић, родом из Борова, стар 60 го-
дина, ожењен. Завршио је препарандију. Искусан је у црквеном појању
и читању. Стране језике није говорио. Осредње је обучавао децу, добрих
је особина, редовно је ишао у цркву. Свештенство је било задовољно са
његовим радом, а народ је био врло задовољан. Плата му је била 80 фо-
ринти, 12 мерова жита, 12 мерова кукуруза, 6 клафтера дрва и 6 фунти
свећа. Школу је похађало 17 ученика. Учили су Молитве, Буквар, Часос-
лов, Аритметику и Читање. Свештеник Јован Босанчић је био и катихе-
та и школски надзорник. Школска зграда је у лошем стању.
Бановци. Учитељ је Богдан Томић, стар 27 година, рођен у Банов-
цима. Ожењен је и нема деце. Није завршио ниједну потребну школу
(„никакових наук“). Не говори ниједан страни језик. Добрих је особина и
редовно иде у цркву. Плата му је 60 форинти, 6 клафтера дрва и 6 мерова
пшенице. У школи је био само један ученик, који је обучаван у Молит-
вама, Буквару и Часослову. Катихета је свештеник Петар Стефановић, а
школа нема школског надзорника. Школска зграда је у лошем стању.
Чаковци. Немају учитеља, ни ученике.
Миклушевци. Учитељ је Георгије Недић који је рођен у Осијеку,
стар 42 године, ожењен и има двоје деце. Школовао се за учитеља у
Сомбору где је завршио препарандију. Осредњим успехом је обучавао
децу. Има добру нарав, али је нередовно ишао у цркву. Плата му је из-
носила 80 форинти, 15 мерова жита, 15 мерова кукуруза, 6 клафтера
дрва и 6 фунти свећа. Школу је похађало само 3 ученика. Они су учили
Молитве, Писање и Срицање и читање буквара. Свештеник Тимотије
Милинковић је био и катихета и школски надзорник. Школска зграда
је у лошем стању.
Негославци. Учитељ Петар Шукић је родом из Мохова, стар 29 го-
дина, неожењен. У Сомбору је завршио препарандију. Плата му је била
120 форинти, 20 мерова жита, 20 мерова кукуруза, 6 клафтера дрва и
10 фунти свећа. У школу је ишло 14 ученика којима је учитељ преда-
вао Молитве, Буквар, Часослов, Псалтир, Немачки буквар и Рачуницу.
За његов рад у школи ни мештани ни свештенство нису имали лепе
речи. Били су незадовољни његовим радом јер је био немаран прили-
ком обучавања деце, није долазио у цркву, имао је лошу нарав. Катихе-
та и школски надзорник је био свештеник Симеон Смиљанић. Школска
зграда је била у лошем стању.
Петровци. Учитељ је Стефан Поповић рођен у Петровцима, стар
42 године, удовац са троје деце. Завршио је клирикалну школу у Кар-
ловцима, успешан је у црквеном појању и читању. Добрим успехом је
обучавао децу, редовно је ишао у цркву и има добру нарав. Плата му је
70 форинти, 15 мерова жита, 15 мерова кукуруза, 6 клафтера дрва и 6

90
фунти свећа. У школу је ишло само 4 ученика. Учили су Молитве, Бук-
вар, Часослов и Писање. Свештеник Јован Давидовић је обављао дуж-
ност катихете и школског надзорника. У селу немају школску зграду.
Маринци. Учитељ Гаврило Вукотић је из Маринаца, где се и шко-
ловао. Стар је 59 година, ожењен је и има једно дете. Децу је обучавао са
осредњим успехом, доброг је владања, па су мештани били задовољни
његовим залагањем. Имао је доста скромну учитељску плату од 50 фо-
ринти, 6 мерова жита, 6 мерова кукуруза, 5 клафтера дрва за огрев и 7
фунти свећа. У школу је ишло 12 ученика. Наставни предмети су били
Молитве, Буквар, Часослов и Псалтир. Дужност школског надзорника
и катихете вршио је месни свештеник Стефан Контић. У месту нема
школске зграде.
Острово. Учитељ Атанасије Плавшић је из Новог Сада, има 31 годи-
ну, ожењен и отац двоје деце. Школовао се у родном граду где је завршио
гимназију, а препарандију у Сомбору. Децу је с добрим успехом обучавао.
Народ и свештенство су били задовољни његовим радом и понашањем.
Плата му је износила 100 форинти, 20 мерова жита, 20 мерова кукуру-
за, 4 клафтера дрва, 12 фунти свећа и 200 порција сена. Школовало се
14 ученика који су учили Молитве, Буквар, Часослов, Псалтир, Немач-
ки буквар и Писање. Школски надзорник и катихета је био свештеник
Григорије Јанковић. Школска зграда је била у добром стању.
Габош. Учитељ је Василије Себишановић, родом из Осијека, стар
50 година, ожењен и има троје деце. Завршио је гимназију у Осијеку
и препарандију у Сомбору. Има добре особине, редован је у цркви, с
добрим успехом је обучавао децу, па су мештани били задовољни ње-
говим радом. Плата му је 100 форинти, 20 мерова жита, 20 мерова ку-
куруза, 10 клафтера дрва, 10 фунти свећа и 200 порција сена. Школу
је похађало 12 ученика. Наставни предмети су Молитве, Буквар, Ча-
сослов, Псалтир и Писање. Јереј Јован Стефановић био је и катихета и
школски надзорник. Школска зграда је у лошем стању.
Маркушица. Учитељ је Јован Вуковић, родом из Борова, има 27
година и није ожењен. Завршио је препарандију у Сомбору. Добар је у
црквеном појању и читању. С добрим успехом је обучавао ученике, до-
брих је особине и редован у цркви. У месту се били задовољни његовим
радом. Плата му је износила 120 форинти, затим 20 мерова жита, 20
мерова кукуруза, 200 порција сена, 8 клафтера дрва и 12 фунти свећа,
што му је све обезбедило становништво Маркушице. У школу је ишао
21 ученик, којима је учитељ предавао Молитве, Буквар, Часослов, Псал-
тир, Свештену историју и Рачуницу. Свештеник Григорије Петровић је
био школски надзорник и катихета. Школска згарада је била у добром
стању.

91
 Винковци. Учитељ Стефан Савић је рођен у Руми, стар 28 годи-
на, ожењен и има једно дете. Завршио је гимназију у Винковцима, а у
Карловцима богословију. Успешно је током школске године обучавао
децу, има добру нарав, редовно иде у цркву, па су народ и свештенство
задовољни са њим. Учитељска плата му је 300 форинти, а добио је још
12 клафтера дрва, што му је обзебедило винковачко „обшчество“. Укуп-
но је било 48 ученика. Наставни предмети су Молитве, Буквар, Часос-
лов, Псалтир, Свештена историја, Катихизис, Рачуница, Писање. Дуж-
ност катихете и школског надзорника обављао је свештеник Марко
Јанковић. Школска зграда је у добром стању.
Мирковци. Учитељ Јефтимије Бањац рођен је у Осијеку. Има 25
година, ожењен је и има једно дете. Завршио је гимназију у Осијеку, а
богословију у Карловцима. Децу је успешно обучавао, има добре осо-
бине, редовно је ишао у цркву и у месту су били задовољни његовим
радом. Плата му је 150 форинти, 360 ока жита и 6 клафтера дрва. Шко-
лу је похађало 50 ученика. Учили су Молитве, Буквар, Часослов, Псал-
тир и Писање. Месни свештеник Теодор Михајловић је био и катихета
и школски надзорник. Школска зграда је у добром стању.
Лазе. Учитељ Авакум Спајић је родом из Шида, има 22 године и
неожењен је. Завршио је гимназију у Новом Саду и богословију у Кар-
ловцима. Искусан је у црквеном појању и читању. Успешно је завршио
школску годину, добрих је особина, редован у цркви, а народ и свеш-
тенство су са његовим радом били изузетно задовољни. Имао је пла-
ту 120 форинти, 10 ½ мерова пшенице и 12 клафтера дрва. Школа је
бројала 45 ученика. Учили су се Молитве, Буквар, Часослов, Псалтир,
Свештену историју, Рачуницу и Писање. Дужност катихете вршио је
свештеник Георгије Вукајловић, а школски надзорник је био управни
поручник Милан Шкорић. Школска зграда је у добром стању
Оролик. Учитељ Павле Козлина је из места Скрад у Хрватској. Има
26 година, ожењен је, али нема деце. Није завршио учитељску методу.
Искусан је у црквеном појању и читању. Добрим успехом је обучио децу,
има добру нарав. Мештани су задовољни његовим радом. Плата му је
120 форинти, троје кола жита и 6 клафтера дрва. У школи је било 26
ученика. Наставни предмети су Молитве, Буквар, Часослов, Псалтир,
Рачуница и Писање. Катихета је свештеник Стефан Погермић, а школ-
ски надзорник је управни поручник Димитрије Склизовић. Школску
зграду немају.

У Вуковару 11 децембра 1841.

Петар Комановић протопрезвитер вуковарски

92
 ДАЉСКИ ПРОТОПРЕЗВИТЕРАТ

Даљ. Учитељ II разреда је ђакон Павле Бојић, родом из Даља,

стар 35 година, ожењен и нема деце. У Осијеку је завршио IV разред
гимназије. Искусан је у црквеном појању и читању. Зна немачки и по-
мало латински језик. Редовно иде у цркву, осредње је обучавао децу, а
народ и свештенство су задовољни његовим радом. Примао је плату
у износу од 200 форинти, уз 6 клафтера меких дрва, што је исплаћено
из општинских прихода. У школи је било 19 ученика којима је учитељ
предавао Катихизис, Часослов, Псалтир, Немачки буквар и Аритмети-
ку. Учитељ Бојић је обављао дужност и катихете. Школски надзорник
је свештеник Кузман Миланковић. Школска зграда је у добром стању.
Учитељ I разреда је клирик Александар Седларовић који се родио
у Осијеку. Има 22 године и није ожењен. Завршио је гимназију у Осијеку
и богословију у Карловцима. Говори немачки и латински језик. До-
бре је нарави, редован у цркви, са осредњим успехом је обучавао децу.
Вршио је дужност катихете. Са његовим радом су задовољни и народ и
свештенство. Плата му је 150 форинти и 6 клафтера меких дрва. Шко-
лу је похађало 42 ученика. Учили су Молитве, Славеносрпски, Буквар
и Часослов. Школски надзорник је свештеник Кузман Миланковић.
Школска зграда је у добром стању.
Бијело Брдо. Учитељ је Илија Драгојловић, родом из Бијелог
Брда, који је завршио препарандију. Даљски прота није могао да напи-
ше извештај о овој школи јер учитељ Драгојловић није желео да му до-
стави тражене податке.
Осијек. У Осијеку постоје два разреда, а учитељ II разреда је
Јован Јанковић из Сомбора. И овде је прота навео да оба учитеља већ
дуже време не достављају школске извештаје, па због тога ни он није у
могућности да га напише.
Тења.Учитељје СтефанПоповић,родомизБорова,ожењенје иима
једно дете. У Осијеку је завршио гимназију, а у Сомбору препарандију.
Искусан је у црквеном појању. Зна немачки језик. Осредњим успехом
је обучавао децу. Редовно иде у цркву. Плату му износи 100 форинти и
10 мерова жита добијених из општинске касе. У школу је ишло 15 уче-
ника, који су учили Молитве, Српски буквар, Часослов и Аритметику.
Дужност школског надзорника и катихете у овој школи је обављао про-
топрезвитер Јелисије Поповић. Школска зграда је у осредњем стању.
Вера. Учитељ је Петар Теодоровић из Кутова, стар 50 година,
ожењен, нема деце. Завршио је препарандију. Искусан је у црквеном
појању. Плата му је 80 форинти добијена од општине. Школски надзор

93
ник и катихета је свештеник Давид Давидовић. Школска зграда је у ло-
шем стању. Даљски прота је навео да у насељу није било школске деце.
Трпиња. Учитељ Дамјан Живановић је родом из Трпиње. Има 23
године и није ожењен. Школовао се у Осијеку где је завршио гимназију,
а потом у Сомбору где је завршио препарандију. Говори немачки и ла-
тински језик. Искусан је у црквеном појању и читању. Има добру нарав,
редовно иде у цркву, са добрим успехом је обучио децу, па су и народ
и свештенство задовољни његовим радом. Учитељска плата му је из-
носила 150 форинти, 20 мерова жита, 20 мерова кукуруза, 300 порција
сена, 6 клафтера дрва и 12 фунти свећа. Школу је похађало 30 учени-
ка. Они су учили Катихизис, Српски буквар, Часослов, Псалтир, Српску
граматику, Немачки буквар, Аритметику и Писање. Школски надзор-
ник је био свештеник Софорније Панић, а катихета други свештеник
Максим Патковић. Школска зграда је у добром стању.
Бобота. Учитељ је Јован Стојшић, који је завршио препарандију.
Даљски прота је написао да „о боботској школској јуности“ није до-
био извештај од учитеља, па због тога не може дати тражени опис.
Такав случај је био и са школама у Бијелом Брду и Осијеку, а прота је
навео да је разлог томе „что препаранди учитељи сут и нехошчутјат
повиноватисја“, односно то су учитељи који су завршили учитељску
школу (препарандију), а не богословију, па нису хтели да слушају на-
редбе од проте.
Пачетин. Учитељ је Симеон Милашиновић из Пачетина. Има 25
година, ожењен је и има троје деце. Завршио је препарандију у Сом-
бору. Искусан је у црквеном појању и читању. Са осредњим успехом је
школовао децу у овој школској години. Има лошу нарав и у селу нису
задовољни са њим. Плата му је 100 форинти, 20 мерова жита, 20 ме-
рова кукуруза, 4 клафтера дрва, 200 порција сена и 12 фунти свећа
добијених од „обшчества“. У школи је било само 3 ученика који су учи-
ли Познавање слова и Буквар. Школски надзорник и катихета је био
месни свештеник Георгије Бановић. Школска зграда је била у веома
лошем стању.
Бршадин. Учитељ је Младен Бошњак из Маркушице, стар 21 го-
дину, неожењен. Завршио је сомборску препарандију. Са добрим успе-
хом је обучавао децу, има добру нарав, редовно иде у цркву. Плата му
је 80 форинти, 20 мерова жита, 20 мерова кукуруза, 100 порција сена, 6
клафтера дрва и 10 фунти свећа. У школи је било 10 ученика. Наставни
предмети су Молитве и Славеносрпски буквар. Школски надзорник и
катихета је био свештеник Софроније Јовчић. Школска зграда је била у
лошем стању.

94
 Борово. Учитељ је Игњатије Шаркић, родом из Борова, стар 43
године, ожењен и има двоје деце. У Осијеку је завршио гимназију, у
Сомбору препарандију. Говори „от части“38 немачки и латински језик.
Са осредњим успехом је подучавао децу. Има „жестоку“ нарав. У цркву
је долазио у недељом и за време празника. Ни народ, ни свештенство
нису са њим задовољни. Плата му је 150 форинти и 6 фунти свећа
добијених од „обшчества“. У школу је ишло 35 ученика. Наставни пред-
мети су Молитве, Српски буквар, Часослов, Псалтир, Немачки буквар,
Аритметика и Свештена историја. Школа нема надзорника, а катихета
је свештеник Андрија Поповић. Школска зграда је у добром стању.
За Ердут, Чепин, Допсин и Будимце је наведено да у њима нема
„училишчних домов“, односно да ниједна породица није пријавила
децу у школу, па због тога ту нема ни учитеља, ни школске деце.

У Тењу 21. новембра 1841.

Јелисије Поповић, протопрезвитер даљски

38 „От части“ у савременом језику би значило „слабо“, тј . „лоше“.

95
 Ђорђе Бошковић,
музејски саветник

ПРИЛОГ О ПОДИЗАЊУ СПОМЕНИКА НА ВЕЗИРЦУ

Одредбе Карловачког мира, 1699. године, омогућиле су само

краткотрајни предах у вековном непријатељству Турске и хришћан-
ских земаља. Турска је тежила за ревизијом овог Мира и повратком
изгубљених територија, а хришћанске државе, првенствено Хабзбурш-
ка монархија, за ширењем свог утицаја у правцу југа и југоистока Бал-
канског полуострва.
Обестранесучекале повољнуприлику даискористетренутну сла-
бост противника и остваре своје циљеве. Међутим, прве деценије XVIII
века и Турска и Аустрија биле су заузете својим спољнополитичким и
унутрашњим проблемима. Хабзбуршка монархија је у периоду 1701–
1714. водила Рат за шпанско наслеђе, а истовремено гушила Ракоцијеву
буну у угарским земљама. На другој страни, Турска је била заузета соп-
ственом свеопштом унутрашњом кризом, побуном јаничара и поку-
шајима спровођења реформи.
После тога није требало дуго чекати на обнову непријатељства,
иако су претходни догађаји јако економски исцрпели обе стране и
оставили их без савезника. После мањих пограничних чарки, велика
турска војска је крајем маја 1716. године кренула према северу, на челу
са великим везиром Дамад Али-пашом.
Крајем јула војске крећу једна према другој. Прешавши Саву код
Земуна велики везир се упутио ка Петроварадину, док знатно мања
аустријска војска на челу са Еугеном Савојским прелази Дунав код Пе-
троварадина.
Битка је вођена 5. августа 1716. године. Иакоскоро дуплобројнији,
Турци су били поражени и принуђени на повлачење, а сам велики ве-
зир Дамад Али-паша је смртно рањен. Заплењена је велика количина
оружја и ратне опреме, међу којима је био и луксузни шатор Великог
везира. После ове битке Турци су убрзо, миром у Пожаревцу 1718. го-
дине, потиснути јужно од Саве и Дунава.
На брду Везирац, које је и добило име по Великом везиру, чији
се штаб налазио на том месту, лоцираном између Петроварадина,
Буковца и Сремских Карловаца, 1902. године постављен је споменик
посвећен овој победи принца Еугена Савојског.
96
 ***

У Архиву Српске академије наука и уметности, одељење у

Сремским Карловцима (АСАНУК), постоје два документа која се
односе на подизање спомен-обележја у част победе над Турцима у
Петроварадинској бици 1716. године.
Иницијатива за подизање овог споменика покренута је почетком
1901. године. Тада, 17. јануара, царско-краљевски Петроварадински
пешадијски пук број 70 обраћа се из Петроварадина Његовој светости
патријарху Георгију Бранковићу:1
Ваша светости!
Побожност поставља споменике свуда где је потребно отргнути
од заборава херојске битке наше војске. Током дугих година мира поди-
гнут је велики број споменика на ратиштима на којима су аустроугар-
ски синови крварили за Бога, Цара и Отаџбину.
Необично је то што на брду Везирац, поред старе дунавске петро-
варадинске тврђаве, до сада није уочљив ниједан камен, никакав крст,
ни знак на простору где је 5. августа 1716. године принц Еуген са 80.000
људи поразио најмање 150.000 Турака.
На овoм брду, које доминира широким подручјем, остварена је
славна победа више силе духа над варварством, а савременици је хва-
ле као победу славног, богом благословеног, хришћанства над мрачним
знаком полумесеца.
Официрски корпус Петроварадинског пешадијског пука бр. 70 ће 5.
августа ове године, на годишњицу битке код Петроварадина 1716. го-
дине, подићи скромно спомен-обележје – мермерни крст, и тако трајно
обележити овај историјски простор.
При избору спомен-обележја руководили су се познатом легендом,
према којој је цар Карло VI послао принца Еугена у Угарску, где је била
сакупљена војска, речима:
„Наш Господ, који је још већи генерал него Принц, бдиће над њим, а
на то ће га подсећати скупоцени дијамантски крст који је Монарх ста-
вио у руке Принца да се под овим знаком бори и победи“
Генералисимус принц Еуген је све његове победе против Тура-
ка извојевао у знаку крста. Због тога и једноставни мермерни крст,
у чијем подножју лежи полумесец, указује на победу хришћанства над
варварством на брду Везирац.
Будући да сам официрски кор пука није у стању да сноси
трошкове за достојан споменик, обраћамо се највишим црквеним

1 АСАНУК, Митрополијско-патријаршијски архив (МПА), 1902/8.

97
достојанственицима у Аустроугарској са најпонизнијом молбом да дају
милостиви прилог за овај мермерни крст.
Одбор за подизање споменика на петроварадинском бојном пољу
1716.
Алфонс Шојка, Едмунд Келер фон Шлајтхајма,
поручник поручник
Максимилијан Ланг, Карл Мајер,
натпоручник натпоручник
Гаврило Шашић, Данијел Владетић,
капетан капетан
Филип Грујић, Никола Лазић,
потпуковник потпуковник

Адолф Штробл,
пуковник
командант пука

У прилогу дописа су и три варијанте споменика, различитих

цена: 3.000, 6.500 и 7.000 круна (слика 1, 2 и 3), као и ситуациони план
споменика, смештеног између Петроварадина, Сремских Карловаца,
Каменице и Буковца.
Изгледа да је овај апел за помоћ дао резултате, јер из другог допи-
са истог Пука, следи да је до 20. фебруара 1902. године за „Крст прин-
ца Еугена“, поводом победе у бици код Петроварадина 1716. године,
сакупљено 3.260 круна, од укупно 43 приложника.
У њему пуковник Адолф Штробл, у име Одбора, 2. фебруара,
захваљује патријарху Бранковићу на прилогу од 200 круна за подизање
„Kрста принца Еугена“ и прилаже потврду о пријему новца.
Међу осталим приложницима висином прилога истичу се Босан-
ски и Сремски бискуп Јозеф Георг Штросмајер из Ђакова, са 1.000 кру-
на, Пешадијски пук барон Лаудон бр. 29 из Темишвара и Пешадијски
пук Елдер фон Покорни бр. 25 из Лошонца, са 200, затим Пешадијски
пук гроф фон Кевенхилер бр. 7 из Граца, Пешадијски пук барон фон
Хес бр. 49 из Брна, Коњички пук ерцхерцег Франц Салватор бр. 15
из Ђинђоша, Драгонски пук Никола I цар Русије бр. 5 из Марбурга,
Пешадијски пук Јунг Штархемберг бр. 13 из Кракова и Пешадијски пук
барон фон Штернек бр. 35 из Плзена, са по 100 круна и други.2

2 АСАНУК, МПА, 1902/34.

98
 Овакав догађај није могао да остане незапажен у широј јавности.
Многи листови су објављивали вести о припремама за откривање спо-
меника „Крст принца Еугена“, као и о самој манифестацији.
Бечки лист Фремден-Блат већ јула 1902. године доноси вест из
Петроварадина о иницијативи Петроварадинског пешадијског пука
бр. 70 да се на бојном пољу из 1716. године подигне споменик великој
победи хришћанске војске над Полумесецом. Добровољним прилози-
ма цркве, манастира и свих завода у Аустроугарској монархији, затим
политичких функционера, као и хрватског и славонског племства,
окружних државних власти и појединих грађана Новог Сада и најзад
прилозима свих царско-краљевских пукова у држави, за кратко време
су прикупљена средства за подизање споменика. Споменик чини крст
од белог ласког мермера [копа се у Јужном Тиролу, долина Ласер, оп-
штина Лас – прим. прев], у чијем подножју лежи полумесец. Постамент
је направљен од истарског сивог мермера. На основи стоји латински
текст, од којих један говори о значају споменика, а други о његовом
подизању. Први гласи:
AD MEMORIAM
INSIGNIS VICTORIAE
DUCE EUGENIO PRINCIPE
AB EXERCITU CAESAREO
EX TURCIS PARTAE
DIE V. AUGUSTI ANNO p. X. t m. n. MDCCXVI
Споменик је направљен према скици архитекте Хајнриха [штам-
парска грешка – треба Хермана] Болеа, израђеној у Обртној школи у За-
гребу. Издиже се 6,5 метара у висину, тако да је миљама видљив са Ве-
зирца. Свечано откривање споменика ће бити 5. августа, са следећим
програмом: сакупљање гостију на тај дан у 8 часова ујутру код цркве
Марија Снежна на путу Петроварадин – Карловци, при чему ће би-
скуп др Антон Воршак у цркви одржати свечану службу; после служ-
бе свечана поворка креће на Везирац. Тамо ће старешина Одбора за
подизање споменика одржати говор за госте, а онда ће споменик бити
откривен и посвећен. На крају ће уследити дефиле војске и ветерана
пред највишим војним званичницима.3
Исту вест је затим пренео и Загребачки лист Аграмер Цајтунг,
као и друга аустријска штампа.
Неколико дана уочи свечаности, штампа поново подсећа на
предстојећи догађај. Под насловом „Откривање Принц Еугеновог спо-
меника“ лист Дојчес Фолксблат пише да ће следећег уторка, уз прису

3 Fremden-Blatt, Wien, 22. 07. 1902, бр. 200, стр. 9.

99
ство врха власти, код Петроварадина, где је 5. августа 1716. године по-
ражена турска војска, бити откривен споменик јунаку из куће Савоја.4
Као што је било и планирано, ова манифестација је и одржа-
на 5. августа 1902. године, а била је пропраћена краћим или дужим
извештајима од стране великог броја аустријских листова.
Прву вест доноси Аграмер Цајтунг, 5. августа, понављајући раније
наведен програм прославе.5
Најопширнији приказ овог догађаја такође је дао Аграмер
Цајтунг, од 8. августа.6
„Петроварадин, 6. август. У јесен прошле године официри Петро-
варадинског пешадијског пука барон Филиповић бр. 70. иницирали
су подизање једног споменика као успомену на сјајну победу царске
војске под командом принца Еугена над Турцима код Петроварадина
6. августа 1716. године.
Захваљујући издашним донацијама, активни одбор на челу са пу-
ковником Штроблом, убрзо је имао довољно средстава да настави са
реализацијом свог пројекта. У томе је имао велику подршку директора
Земаљске обртне школе у Загребу господина архитекте Хермана Бо-
леа. Он је у Школи начинио нацрт по којем је израђен овај крст са полу-
месецом, од тиролског и истарског мермера.
Јуче,на годишњицузначајнебитке, узвеликиброј званица, на челу
са клером, политичким и војним властима, корпорацијама и личности-
ма, које су финансијски подржале ову идеју, као и војним јединицама
које носе име и традицију везану за Петроварадин и њиховим коман-
дантима, одржано је свечано откривање крста на брду Везирац.
Тога дана, већ у раним јутарњим часовима, по лепом времену,
код старе цркве Марије Снежне окупило се хиљаде људи, из близа и
далека, како би присуствовали овом историјском догађају. У првим ре-
довима су били представници власти, официра и војних службеника
Петроварадинског гарнизона, Новог Сада и Каменице. Међу многим
делегацијама присутни су били и официри Драгонског пука бр. 5 и
Уланерског пука бр. 12. Ту су били постројени и војници из Петровара-
динског пешадијског пука бр. 70, затим, артиљеријски батаљон бр. 3 и
музичка трупа Пука. бр. 70. Његова екселенција патријарх Бранковић
је своје одсуство оправдао болешћу.
Ускоро потом стигао је и ђаковачки бискуп А. Воршак, како би уз
асистенцију других духовника, на једном недавно подигнутом олтару
поред цркве одржао мису.

4 Deutsches Volksblatt, Abends-Ausgabe, Wien, 1. 08. 1902, бр. 4.877, стр. 2.

5 Agramer Zeitung, Agram, 5. 08. 1902, бр. 179, стр. 5.
6 Agramer Zeitung, Agram, 8. 08. 1902, бр. 182, стр. 5.

100
 Око пола девет поворка, на челу са пола батаљона војника, са го-
стима и свештенством, кренула је ка брду Везирац, праћена другом по-
ловином батаљона. Тамо је на освећење споменика чекало на хиљаде,
густо збијених људи. Пошто су батаљони и ветерани из Петроварадина
и Новог Сада, као и Петроварадинско добровољно ватрогасно друштво
са својом музиком постројени, председник Одбора, пуковник Штробл,
обратио се војсци и гостима следећим речима:
Многопоштована публико! Стојимо на историјском тлу. По-
беда царског оружја код Петроварадина 1694. и 1716. убраја се у оне
историјске прекретнице, заједно са Сентом, Темишваром, Сланкаменом
и Београдом, које су истиснуле турску власт. Владавина полумесеца је
била и остала синоним за варварство – истинску културу представља
и ствара само хришћанство. У томе лежи значаj победа које је, пре ско-
ро 200 година, на овом простору остварио царски војсковођа и племени-
ти витез принц Еуген.
Када су официри Петроварадинског пука бр. 70 пре годину дана
покренули иницијативу за подизање овог споменика на месту Петро-
варадинске битке, најпре се поставило питање који облик споменик
треба да има? Одлучено је се постави једноставан крст са полумесе-
цом у подножју – како би се показао тријумф хришћанства над вар-
варством. Опште је прихваћено да се споменик подигне на Везирцу, јер
после запоседања овог врха победа царске војске није више довођена у
питање. Крст је требао да носи име „Крст принц Еуген“, као трајно
подсећање на славно име победника. У име Одбора за подизање спомени-
ка и официрског кора Петроварадинског пешадијског пука бр. 70, са овог
места се захваљујем свима који су допринели подизању „Крста принц
Еуген“. Пре свега црквеним великодостојницима у Аустроугарској, заво-
дима и манастирима у целој Монархији, политичким функционерима и
племству Хрватске и Славоније, затим среским властима и сремским
општинама, граду Петроварадину, свој господи која је сакупљала при-
логе и, на крају, официрима свих оних пукова царско-краљевске војске
који су се борили у Бици код Петроварадина. Такође, морам истаћи да
су допринос подизању овог обележја дали сви хришћани, без обзира на
разлике у хришћанској вери, без обзира на националне разлике и без
обзира на сталешке разлике. Ово је нови, најјачи, доказ да остварење
хришћанских, династичких и патриотских идеја у нашој земљи увек
наилази на јединство.
Молим представнике команде пука и генерал-команде да присту-
пе откривању „Крста принц Еуген“, а Његову бискупску милост да осве-
ти Крст.

101
 Овај говор је потом на хрватском језику поновио потпуковник
Пешадијског пука бр. 70 Грујић.
Онда је представник команде пука, присутни командант петро-
варадинске тврђаве генерал-мајор, издао наредбу да се, под почасном
паљбом, споменик открије.
Сваки сведок овог свечаног тренутка је осећао снажно узбуђење
при погледу на овај лепи крст од белог мермера, који се у својој једно-
ставној величанствености, високо издизао под сунчевим зрацима. На
предњој страни подножја, од истарског мермера, златна слова су гово-
рила о историјском значају споменика, а на задњој је изражена патри-
отска захвалност именима многобројих приложника. Пријатан утисак
при погледу на споменик појачава украсна решеткаста ограда од ко-
ваног гвожђа којом је ограђен Еугенов крст, а израђена је по нацрту
архитекте Болеа.
После освећења које је обавио бискуп Воршак и одавања поча-
сти од стране војске, бискуп се бираним речима обратио присутним
нарочито истакавши значај хришћанске вере, симболисане крстом, за
овоземаљско бивствовање човечанства у целини, као и за испуњење
тешких обавеза војника, које захтевају жртву. Народ који је побожно
слушао био је дирнут његовим речима, које су принца Еугена означиле
као светао пример хришћанских врлина и који је са вером у Бога побе-
доносно ударио на непријатеље хришћанства.
Након што је командант Тврђаве предао споменик у надлештво
Инжењерској дирекцији у Петроварадину, дефилеом војске, ветерана и
ватрогасаца, прослава је била завршена.
У подне су се свештенство, представници политичких власти
општине Петроварадин, официри тамошњег гарнизона и изасланици
Драгонског пука бр. 5 и Уланерског пука бр. 12 окупили на свечаном
банкету код декана Аљуша, жупника Лудвигстала (општина Петрова-
радин), који је предусретљиво преузео улогу домаћина официра 70.
пешадијског пука.
Командант тврђаве, генерал-мајор Бавра, наздравио је Његовом
величанству Цару и Краљу, што је пропраћено одушевљењем, а затим
је реч узео председник Одбора пуковник Штробл и здравицом одао
почаст првом покровитељу овог подухвата Његовој екселенцији би-
скупу др Штросмајеру. Бискуп Воршак је наздравио творцу ове идеје
и предузимљивом председнику Одбора пуковнику Штроблу. Он је по-
здравио војне делегације и испио чашу у част славне традиције оних
пукова који су узели активног учешћа у борби. Здравица потпуковника
овдашњег пука, Влашића [вероватно Лазић – прим. прев], односила се
на политичке власти и општинске заступнике који су дали плодоносни

102
допринос настојањима Одбора за подизање споменика, као и сарадњи
цивилних и војних власти. Уследила је здравица мајора фон Ретнера
упућена достојном домаћину за учињено гостопримство.
Поменимо још да су за време свечане вечере прочитани при-
стигли телеграми у којима бискуп др Штросмајер и велики жупан
Сремске жупаније пл. Јурковић оправдавају свој изостанак на просла-
ве, као и они које су послали пешадијски пукови бр. 29 и 10, који су
учествовали у Петроварадинској бици. На телеграме је најсрдачније
одговорено.“
Ова вест је у наредним данима, у знатно краћим верзијама,
објављена у десетинама листова, понекад и уз фотографске прилоге
са лица места. У њима се помиње да је свечаности присуствовало око
25.000 људи.7

7 Ostdeutsche Rundschau – Abends-Ausgabe, Wien, 6. 08. 192, бр. 215, стр. 12; Wiener
Zeitung, Wien, 6. 08. 1902, бр. 180, стр. 8; Pester Lloyd, Budapest, 6. 08. 1902, бр. 178, стр. 5;
Linzner Volksblatt, Linz, 7. 08. 1902, бр. 181, стр. 5; Das interessante Blatt, Wien, 14. 08. 1902,
бр. 33, стр. 7–8 и други.

103
 Прилози

Слика 1 Слика 2

Слика 3

104
 Слика 4
Das interessante Blatt, Wien, 14. 08. 1902, бр. 33, стр. 7

105
 Слика 5

Wiener Bilder, Wien, 13. 08. 1902, бр. 33, стр. 8

106
 Слика 6

Österreichische Illustrierte Zeitung, Wien, 10. 08. 1902, бр. 45, стр. 781

107
 Милорад Бабић

ПРИХВАТ ГЛАДНЕ ДЕЦЕ

ИЗ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ У СЕОСКИМ ОПШТИНАМА
СТАРОПАЗОВАЧКОГ КОТАРА 1917-1918. ГОДИНЕ

Мобилизација радно способних мушкараца, интернирање непо-

добних, реквизиција хране и стоке за потребе војске по нереално ни-
ским ценама, а уз то и врло неповољни метеоролошки услови 1915. и
1916. године довели су до тешкоћа у снабдевању храном. Сеоско ста-
новништво је и у таквим условима сопственом производњом успева-
ло да обезбеди минималне количине житарица, поврћа, воћа, меса и
масти, али су цене занатских и индустријских производа: одеће, обуће,
петролеја, шећера, соли и сличних производа, због неконтролисане
ратне инфлације и ратних профитера нарасле толико да их је било
све теже набављати. Већ 1915. је забележено да су опанци и сва друга
обућа поскупели за 400%, уље за 900%, манила за снопове за 436%,
сумпорни прах за 1376% итд.1
У градовима је уведена апровизација основних животних намир-
ница, односно рационисано снабдевање. Прописано је колико брашна,
хлеба и масти следује по особи. То се покушавало регулисати боновима
за рационисане намирнице. Али несташице су из дана у дан постајале
све веће. Црна берза је цветала.
Све то је било вишеструко увећено у пасивним деловима
Монархије: у Истри, Далмацији и Босни и Херцеговини где ни у мирним
временима није владало обиље. Већ у зиму 1916/1917. у тим крајевима
људи су се хранили травом.
Занимљиво је колико су храна и процес мобилизације били
међусобно повезани. Очигледно, новински извештачи су кројили ат-
мосферу у смислу да ратне напоре учине пожељним и мужевним: „Међу
становништвом се прича како је добра војничка храна“ – писале су но-
вине – „Видите како им је масна супа и какав велики комад меса имају.“
Новинари су у више наврата извештавали како су цивили били
толико задивљени количином и квалитетом хране да су веровали да
вреди ићи у рат само да би имали добре оброке, ако ништа. Њихов про

1 Извјештај о стању јавне управе у Жупанији сријемској за управну годину 1915.

108
пагандистички начин писања наставио се и у извештајима о рањеним
војницима повратницима описујући их као да су више жељни цигарета
и пића него адекватних оброка.2
Наравно, и војска је одмицањем рата имала све оскудније оброке
са много супстрата.
Цивилно становништво је било у неупоредиво тежем положају:
јело се све што је могло бар тренутно да завара глад. То је изазивало
тешка оштећења органа за варење и доводило до смрти. Нарочито
деце.
Глад је сваког дана узимала данак.
Смрт је била последица исхране становништва мешавином сла-
ме, коре са дрвета и дропа (остатак при гњечењу грожђа за вино).3
Глад није била само хуманитарни, него и политички проблем. У
одбрану постојеће управе у Босни и Херцеговини иступили су држав-
ни и босанско-херцеговачки органи власти, који су доказивали да
ситуација није толико критична колико би наводни ширитељи алар-
мантних вести хтели приказати.4
Међутим, оскудица основних животних намирница била је толи-
ко раширена, а смрт толико честа да је влада забранила лекарима да у
извештајима констатују смрт од глади.
Али ни пропаганда, ни забране нису могле променити сурову
стварност, јер глад је имала такве размере да се није могла заташкати.
Забележени су чак и случајеви канибализма међу децом.
Требало је предузети хитне мере за помоћ.
Упућивани су драматични апели:
„Словенци, Хрвати и Срби! Безбројни и велики су терети, који
почивају данас на нашем народу. Губи се народна крв и иметак; у горкој
садашњости на своје очи гледамо, гдје глад пријети да нам уништи
дјецу, темељ будућности наше.
Захтјев је времена у ком живимо, захтјев је будућност наша, да
учинимо све за очување свога племена, за спас наше крви. Јер тко ће
према нама бити праведан, ако ми то сами нисмо? Тко ће имати сами-
лости према нама, ако је ми према својој рођеној крви немамо?

2 Hrvoje Capo, Identifiability in Warfare: Croatian soldiers’ multinational ambiance of

service (1914-1918), Revue für kroatische Geschichte = Revue d’histoire croate , Vol. X No. 1,
2014.
3 Hrvoje Malčić, Mislav Gabelica, Spašavanje gladne djece iz Bosne i Hercegovine u vrijeme
Prvog svjetskog rata, Institut društvenih znanosti Ivo Pilar, Zagreb 2009.
4 Исто.

109
 Зар да скрштених руку гледамо како нам умиру цијеле покрајине,
како на усахлим грудима матера издишу дјечица, која ипак нису ни за
што крива? Како да оправдамо немар свој пред Богом и будућношћу?
Свако наше дијете, које умре од глади или њених послједица, пада
на душу свакоме од нас, који је могао откинути од уста, а није хтио!“5
Акција збрињавања изгладнеле деце из сиромашних делова Ис-
тре, Далмације и Херцеговине започела је у банској Хрватској 1917. го-
дине. Акцијом су руководили Јосип Шиловић, Ђуро Басаричек и Звони-
мир Пужар преко Средишњег земаљског одбора за заштиту породица
мобилизованих и у рату погинулих војника. Тај одбор је био државна
институција, део Одјела за унутрашње послове хрватске Земаљске
владе, основан почетком рата 1914. као саветодавни орган хрватске
Земаљске владе при подели државне потпоре породицама мобилизи-
раних и у рату погинулих војника на подручју читаве банске Хрватске.6
У акцију су се укључили и фрањевци под вођством фра Дидака
Бунтића.
Споменути одбор се обратио писменим позивом представницима
римокатоличке (председништво хрватског друштва „Напредак“), ис-
ламске (председништво „Гајерта“) и српско-православне (архиепископ
Евгеније Летица) вероисповести, да одређени број деце нађу и доведу.
Обухваћена су деца од 6 до 17 година.7
Била је то за наше крајеве незапамћена хуманитарна акција,
која је обухватила сву угрожену децу, без обзира на њихову етничку
и верску припадност. Фрањевци су повели католичку децу Херцегови-
не, Хамдија Kрешевљаковић је водио муслиманску децу у Винковце, а
српски су учитељи и проте повели православну децу у српска села се-
верно од Саве, укључивши Срем, Банат, Бачку и Барању.8
Православна деца из Херцеговине сељена су у котаре Сремске
жупаније, а православна деца из западне Босне у котаре Бјеловарско-
крижевачке жупаније или у пакрачки котар Пожешке жупаније.9
Деца су углавном смештана у имућније породице у северним
крајевима, где је био мањи наталитет, а понегде је владала „бела куга“.
Забележени су многи примери дирљивог гостопримства и топлине
тих удомитељских породица.

5 Banovac, Petrinja, 29- lipnja 1918.

6 H. Malčić, M. Gabelica, Spašavanje gladne djece.
7 Sarajevski list, Sarajevo 20. septembar 1917.
8 Vlado Puljiz, Prilike u Hercegovini i spašavanje gladne djece u Prvom svjetskom ratu,
Institut društvenih znanosti Ivo Pilar, Zagreb 2009.
9 H. Malčić, M. Gabelica, Spašavanje gladne djece.

110
 Међутим, реализација ове акције у ратним условима била је по-
везана са низом проблема: требало је убедити родитеље да дају децу у
непознате крајеве непознатим људима, потом их је требало окупити, а
затим одвести из забачених села без пута после пешачења 10-20, а не-
кад и 40 километара, често по невремену, до неке железничке станице
одакле су транспортовани даље.
На одредишним железничким станицама преузимали су их пред-
ставници котарских и општинских одбора и распоређивали их у поро-
дице које су се пријавиле да их прихвате.
У другом транспорту 8/21. септембра 1917. отишло је из:
Невесињског котара................................................. 39
Билећког.......................................................................... 15
Гатачког............................................................................ 195
Фочанског........................................................................ 9
Свега................................................................................... 258
Ова деца су смештена у Старопазовачки и Шидски котар.
Очајно стање деце било је видљиво. Мршаво и измучено тело,
било је више костур, слабо обучен, прозебао, ручице са комадом нечег
што је подсећало на хлеб. Хранитељи деце, морали су као родитељи да
их приграбе.10
„Сирота гладна дјеца! Оца већ давно видјела нијесу, јер је већ го-
дине на ратишту у стрељачком јарку или под земљом. Остала им је
само мати код куће. На њу се обраћају, од ње траже да им хљеба даде,
да ублаже глад своју. а она им јадна мјесто хљебом у руци, одговара са
сузама у очима. Али ни то неће дуго моћи, јер ће јој и сузе пресахнути.
Човјек мора да се згрози, кад на све то помисли. И очај би морао
обузети свакога тко има срце и душе, кад му не би излазио пред очи
свијетли појав у овим црним данима. И у нашем народу нашло се до-
брих људи, који су се побринули, да утишају глад и спасе од пропасти
сиротну дјецу нашу. Има томе већ десетак мјесеци, што је Средишњи
земаљски одбор за заштиту ратне сирочади покренуо акцију, да се си-
ромашна дјеца из сиромашних крајева Истре, Далмације, Босне и Хер-
цеговине, смјесте у различним мјестима наших богатих крајева. У За-
гребу и провинцији устројише се одбори који сабиру новац, набављају
одјећу, дочекују и испраћају дјецу на њихову путу из родитељскога
дома и воде бригу о том, гдје ће се смјестити дјеца.

10 Мара Шовљаков, Утицај српских добровољаца и глади у Босни и Херцеговини то-

ком Првог светског рата на решавање националног и социјалног питања, Зборник радова
са међународне конференције „Архив, медији и култура сећања у Првом светском рату“,
Нови Сад, 2014.

111
 Ти одбори су досада получили лијепе успјехе. Сабрало се и доста
новаца и нашло се и много породица, које су се изјавиле спремнима
примити под свој кров једно, двоје па и више дјеце. То су у првом реду
сељачке породице. И опет се доказало, како у нашега сељака имаде и
срца и душе и благости и доброте.“11

Изгладнела босанско-херцеговачка деца

Удомитељи су се старали о херцеговачкој деци као о властитој,
нису правили разлику између смештене деце и осталих укућана, били
су стрпљиви у процесу дечије аклиматизације, а посебну су пажњу по-
светили прехрани и личној хигијени јер је међу придошлом децом био
знатан број оболелих због потхрањености и дугога пута. Деца су имала
бесплатну здравствену заштиту, за што је био задужен котарски лекар,
а у случају теже и озбиљније болести, као и у смртним случајевима,
били су дужни обавестити родитеље и Средишњи земаљски одбор.
У извештају о умрлој деци забележена су два детета која су била
смештена у Белегишу. Новица Милинковић, стар 8 година, село Липник,
Гацко, од родитеља Глигора и Стаке, смештен код Стевана Мирчетића,
умро је у Белегишу 20. јануара 1918. (болест непозната) и Јован Гудељ,
стар 13 година, село Крушевица, Требиње, од родитеља Паје и Анђе,
смештен код Живана Суботића, умро је у земунској болници 27. новем-
бра 1917. од непознате болести.12 Милица Шуковић, православне вере,

11 Hrvatsko pravo, Varaždin, 27. travnja 1918.

12 Милорад Бабић, Зипцигери, ауторско издање, Стари Бановци 2020.

112
стара 11 година, родитељи Крсто и Златана, село Церница, котар Гацко,
смештена код Милоша Инђића, умрла је у Војки (требала операција).13
Кристина Ћорић, православне вере, стара 10 година, родитељи Петар
и †Јела, место Стари Дулићи, котар Гацко, смештена у Бешки код Јохана
Вајса, (умрла 8. фебруара 1918. у болници у Земуну). Наста Мрачевић,
православне вере, стара 6 година, отац Трипко, село Пријевор Сутори-
на, котар Требиње, смештена у Старој Пазови код Стевана Остојића, ум-
рла je од сушице у земунској болници.
Било је доста деце оболеле од прехладе, грознице, цревног ката-
ра, богиња, туберкулозе и, како је често забележено, неких непознатих
болести.
Породична ситуација удомљене деце била је изузетно тешка. Од
473 удомљених, без оца је било 68, без мајке 55, а без оба родитеља 38
деце. Због тога је појединима као нека врста старатеља или контакт
особе уписан стриц, тетка, стрина, брат, сестра, очух или деда.14
Поступак прекида смештаја био је детаљно прописан, а за њега је
био меродаван Средишњи земаљски одбор. Удомитељи су били дужни
старати се о деци док од Средишњега земаљског одбора не добију спо-
разум за повратак деце њиховим кућама.
Kад су се родитељи самоиницијативно писаним путем обратили
захтевом за прекидом смештаја, удомитељи су били дужни обавестити
Средишњи земаљски одбор који је на себе преузимао обавезу поврат-
ка деце родитељима. Нека деца су враћена, јер „непрекидно су плака-
ли и нијесу хтели јести“.15 Децу која се нису могла прилагодити новом
поднебљу и начину живота у удомитељским породицама преузимали
су родитељи и одводили их кући: Мара Вукићевић, (отишла кући по
жељи родитеља), Милан Колунџија, (одвео га отац кући), Марко Вуко-
брат и Тривун Вукобрат, (одвео их отац кући)...
Било је доста случајева да су самовољна и непокорна деца на-
пуштала удомитеље, прелазила у суседна места и тако нарушавала
усвојена правила. То се често помиње у извештајима са констатацијом
„дјеца се наједу па постану опаки и непослушни, побегну без дозволе
добротвора.“
Тодор Белић који је требао бити у Новом Сланкамену побегао је
чим је дошао, као и Дане Дробац. Блажо Васиљевић, православне вере,
стар 12 година, смештен код Живана Радаковића у Белегишу прешао у

13 АСАНУК, фонд Ф, Велики управни и просвјетни савет у Сарајеву.

14 Исто.
15 Мара Шовљаков, Глад у Босни и Херцеговини и смештање деце у Војводину 1917-18,
Прометеј, Нови Сад 2018.

113
Старе Бановце, где се скита. Милан Драгољевић, смештен код Николе
Петровића у Старој Пазови, пребегао из Белегиша...16
„Мора се узети у обзир, да се у транспорту нијесу могла бирати
дјеца, него се с реда спасавало од глади и пропасти, па међу том дјецом
има свакојаке. Нека су дјеца покрала златне сатове, ланце, хаљине, што-
фове и друго од својих хранитеља и побјегла кући; било је случајева, да
је дијете пријавило свога хранитеља полицији, да је сакрио животне
намирнице, нека су опет продала добивене хаљине и обућу и новац
проћердала. Такову су дјецу одбори морали отправити кући, па је сас-
вим разумљиво, да су та дјеца код куће причала свакојаке неповољне
ствари, само не оно, због чега су се морали вратити.“17

Смештена и обучена херцеговачка деца

Наводи се како је једно дете послато у дућан, где је на тезги угле-

дало две дечије главе. Дете је истрчало, а када је дошла полиција, у том
дућану нашла је 70 поклане деце од којих је прављена кобасица. На-
равно, ове приче су биле плод маште.18
Било је мало деце која су ишла у школу па су мушка постепено
увођена у пољопривредне, а женска у домаћичке послове.

16 Исто.
17 Исто.
18 Мара Шовљаков, Глад у Босни и Херцеговини, 266.

114
 Мало их је узето на занате. Учили су опанчарију, коларски занат,
браварски занат, трговину, кројачки занат, берберски занат, ципелар-
ски занат, зидарски занат, столарски занат...
Ако је било одступања од договореног родитељи су интервени-
сали преко сарајевског митрополита. Јуна 1918. стигао је захев у Старе
Бановце да се деца Милан Осмокровић, син Ђуре и Госпе из Требиња,
смештен код Јозефа Мартиленца, кућни број 168, и Симо Перковић, син
Василија и Стане из Требиња, код Гизеле Штајниц, преместе у српске
православне куће. Смисао поруке лежао је у ставу да деца „не буду на
прехрани код туђинаца“.
Убрзо је православни српски парох Никола Пујаковић узвратио
да ће се удовољити жељи.19
Кадјезавршенрат,почео јепостепениповратакдецеуродитељске
домове.
Прво су се враћала деца која су имала оба родитеља, затим она
којима је остао жив један родитељ те напослетку сирочад која је има-
ла некога свога коме ће се вратити. Ако су остала без икога, деца су
остајала у удомитељским породицама.
Предност при усвајању имале су породице без деце или с једним
дететом. Породицама без деце остављано је по једно сироче. Породи-
цама с мушким дететом остављано је незбринуто женско дете, а поро-
дицама са женским дететом остављано је незбринуто мушко дете. По-
вратак је био скопчан са низом проблема тако да су се последња деца
вратила у родни крај тек неколико година по завршетку рата
Тачних података о броју деце која су се вратила у Херцеговину
нема, а према разним подацима у Херцеговину се вратило између 65
и 80% деце, док су остали трајно остали живети у Славонији, Срему и
Бачкој, ту су засновали породице и континуирано наставили помагати
својој породици у родноме крају.20
У већински православни котар Требиње, уз границу с Црном Го-
ром, од 435-оро деце вратило се њих 305, или 70% деце. У већински
православни котар Гацко, с којег подручја је отишло највише деце из
мостарског округа, од 638-оро деце до 1921. године вратило се њих
459, или 72%.

19 Исто.
20 http://www.glas-slavonije.hr/384157/11/Sjecanje-na-povijesnu-akciju-Spasavanje-
gladne-hercegovacke-djece-u-Slavoniji-Srijemu-i-Backoj, Miljenko Brekalo.

115
 Попис српско-православне сиромашне деце
из Босне и Херцеговине одаслане на прехрану
за котар Стара Пазова по општинама21

1. Стара Пазова 37
2. Војка 64
3. Голубинци 47
4. Стари Бановци 8
5. Нови Карловци (Сасе) 70
6. Белегиш 39
7. Сурдук 12
8. Нови Сланкамен 18
9. Стари Сланкамен 19
10. Крчедин 71
11. Бешка 58
12. Чортановци 30
Укупно 473

1. СТАРА ПАЗОВА

Мара Вукићевић, православне вере, стара 14 година, родитељи

†Јован и Анђа, село Засад, котар Требиње, ишла у школу 4 године,
смештена код Ставана Ползовића, (отишла кући по жељи родитеља).
Перо Поповић, православне вере, стар 12 година, родитељи Ми-
хаило и Ката, место Требиње, котар Требиње, ишао у школу 3 године,
смештен код Милана Рапајића.
Андрија Деретић, православне вере, стар 11 година, родитељи
†Тодор и †Стоја, село Ораховац, котар Требиње, ишао у школу 1 годину,
смештена код Ђуре Тодореска, (стриц Јово, реума у нози).
Јово Влаховић, православне вере, стар 9 година, родитељи Гајо и
Петра, село Пријевор Суторина, котар Требиње, иде у I разред, смештен
код Стевана Кнежевића, (богиње прошле).
Наста Мрачевић, православне вере, стара 6 година, отац Трипко,
село Пријевор Суторина, котар Требиње, не иде у школу, смештена код
Ставана Остојића, (умрла од сушице у зем. болници).

21 АСАНУК, фонд Ф, Велики управни и просвјетни савет у Сарајеву.

116
 Илија Јанчић, православне вере, стар 13 година, родитељи Тодор
и Мила, село Шћепушевићи, котар Требиње, ишао у школу 4 године,
смештен код Јулке Петковић, (учи опанчарију).
Перо Паликућа, православне вере, стар 14 година, родитељи
Ставан и Мара, село Мустаћи, котар Требиње, ишао у школу 3 године,
смештен код Антуна Цепа, (учи коларски занат).
Вукашин Басор, православне вере, стар 13 година, родитељи
Стеван и Ана, село Засад, котар Требиње, иде у III разред, смештен код
Николе Петровића.
Јован Коњевић, православне вере, стар 10 година, родитељи
Перо и Мара, село Суторина Коњевић, котар Требиње, иде у III разред,
смештен код Милана Инђића.
Лазар Ружић, православне вере, стар 14 година, родитељи Васо
и Сава, село Тврдоши, котар Требиње, иде у шегртску школу, смештен
код Самуила Галанта, (учи столарски занат).
Радослав Паликућа, православне вере, стар 11 година, родитељи
Стеван и Мара, село Мустаћи, котар Требиње, ишао у школу 1 годину,
смештен код Марка Боровца.
Нада Гугољ, православне вере, стара 11 година, отац Стева, село
Суторина, котар Требиње, иде у III разред, смештена код Хумберта Пи-
рона (Осијек, Чепинска ул. 4).
Видосава Грубач, православне вере, стара 10 година, родитељи
Марко и Борика, село Ораховац, котар Требиње, иде у I разред, смеште-
на код Стевана Војчанина, (селе у Осек, Крстевац 31).
Јованка Матијашевић, православне вере, стара 11 година,
родитељи Јован и Сока, село Шћепушевићи Суторина, котар Требиње,
иде у III разред, смештена код Милана Лапчевића, (богиње прошле).
Стана Матијашевић, православне вере, стара 8 година, родитељи
Јован и Сока, село Шћепушевићи Суторина, котар Требиње, иде у I раз-
ред, смештена код Душана Чугаља, (богиње прошле).
Милан Сердановић, православне вере, стар 12 година, родитељи
Дамјан и Божана, село Вучје, котар Требиње, иде у II разред, смештен
код Мите Јајића, (богиње прошле).
Јово Вучуровић, православне вере, стар 14 година, родитељи
†Ђуро и †Јована, место Требиње, котар Требиње, ишао у школу 4 годи-
не, смештен код Жарка Илића, (учи трговину).
Васо Вучуровић, православне вере, стар 9 година, родитељи
†Ђуро и †Јована, место Требиње, котар Требиње, иде у I разред, смеш-
тен код Симе Ивковића.

117
 Цвета Вучуровић, православне вере, стара 11 година, родитељи
†Ђуро и †Јована, место Требиње, котар Требиње, ишла у школу 2 годи-
не, смештена код Даринке Шарановић.
Драгица Семиз, православне вере, стара 12 година, родитељи
†Томо и Мара, место Требиње, котар Требиње, ишла у школу 2 године,
смештена код Симе Ивковића.
Марко Гугољ, православне вере, стар 12 година, родитељи Ни-
кола и Госпава, село Жвиње Суторина, котар Требиње, иде у III разред,
смештен код Николе Јанковића.
Ана Влаховић, стара 6 година, родитељи Гаја и Петра, село
Пријевор Суторина, котар Требиње, не иде у школу, смештена код Ане
Марковић.
Васо Поповац, православне вере, стар 14 година, родитељи †То-
дор и †Мара, село Тврдоши, котар Требиње, ишао у школу 2 године,
смештен код Јована Блажона, (учи кројачки занат).
Ђуро Поповић, православне вере стар 14 година, родитељи Ми-
хаило и Ката, место Требиње, котар Требиње, ишао у школу 3 године,
смештен код Арсе Грозданића.
Владимир Шиљеговић, православне вере, стар 9 година, отац
Фрањо Козак, место Невесиње, котар Требиње, иде у II разред, смеш-
тен код Светозара Михајловића, (сестра Драгиња).
Даница Рајевић, православне вере, стара 6 година, родитељи
†Никола и Гоша (Госпа?), село Суторина, котар Требиње, не иде у шко-
лу, смештена код Симеона Араницког
Ђока Вукичевић, православне вере, стар 12 година, родитељи
†Јован и †Анђа, село Засад, котар Требиње, ишао у школу 1 годину,
смештен код Симеона Араницког, (дошао из Белегиша)
Ивана Белогрлић, православне вере стара 12 година, родитељи
Гаврило и Милица, село Липник, котар Гацко, није ишла у школу, смеш-
тен код Паје Костића, (стриц Ћетко).
Јованка Пушара, православне вере, стара 6 година, (нема пода-
така о родитељима), село Улиње, котар Гацко, не иде у школу, смеште-
на код Јована Страјина.
Радован Шаровић, православне вере, стар 11 година, родитељи
Божо и Сава, село Пржине, котар Гацко, иде у II разред, смештен код
Лазара Бабина.
Божана Кекић, православне вере, стара 13 година, отац Сава,
село Чемерно, котар Гацко, није ишла у школу, смештена код Милана
Азлена, (у болници у Земуну од туберкулозе).

118
 Милица Суботић, православне вере, стара 11 година, родитељи
Петар и Илинка, село Врба, котар Гацко, није ишла у школу, смештена
код Лепосаве Узелац.
Аница Окиљевић, православне вере, стара 12 година, отац Мар-
ко, село Платице, котар Гацко, није ишла у школу, смештена код Нико-
ле Петровића.
Божо Радовић, православне вере, стар 12 година, родитељи Ми-
лан и Јока, село Крушевица, котар Требиње, ишао у школу 2 године,
смештен код Михаила Суботина.
Тодор Паликућа, православне вере, стар 16 година, родитељи
Стеван и Мара, село Мустаћи, котар Требиње, ишао у школу 4 године,
смештен код Тодора Табаковића.
Стеван Зец, православне вере, стар 6 година, родитељи Лаза
и Јока, село Ргар, котар Бихаћ, не иде у школу, смештен код Николе
Јанковића.
Милан Драгољевић, православне вере, стар 14 година, родитељи
Ристо и Васа, село Гомиљани, котар Требиње. ишао у школу 3 године,
смештен код Николе Петровића, (дошао из Белегиша).

2. ВОЈКА

Илија Опачић, православне вере, стар 6 година, родитељи Лака и

Јока, село Глиница, котар Цазин, не иде у школу, смештен код Стевана
Херора.
Милан Колунџија, православне вере, стар 7 година, отац
Ђура, (неуписано село и котар), не иде у школу, смештен код Бранка
Недељковића, (одвео га отац кући).
Душан Арсић, православне вере, стар 10 година, родитељи Ђура
и Стоја, село Трнинић Бријег, котар Петровац, иде у школу, смештен
код Драгојла Радојчића.
Душан Ковачевић, православне вере, стар 9 година, родитељи
Милован и Ђука, није ишао у школу, смештен код Нестора Инђића.
Јован Марковић, православне вере, стар 10 година, родитељи
Ђурађ и †Јока, село Видово, котар Гламоч, није ишао у школу, смештен
код Љубомира Инђића.
Милош Шобат, православне вере, стар 10 година, родитељи Ми-
хаило и Јека, село Каменица, котар Петровац, није ишао у школу, смеш-
тен код Јелене Ћурчин.
Стеван Јовановић, православне вере, стар 8 година, родитељи
†Ђура и †Вида, село Каменица, котар Петровац, није ишао у школу,
смештен код Миле Поповић, (сестра Стана).

119
 Милан Радошевић, православне вере, стар 10 година, родитељи
†Илија и Сава, село Брестовац, котар Петровац, није ишао у школу,
смештен код Славка Рисојевића.
Пера Сабљић, православне вере, стар 9 година, родитељи Илија
и Марија, село Трнинић Бријег, котар Петровац, није ишао у школу,
смештен код Лазара Остојића.
Мара Шобат, православне вере, стара 9 година, родитељи Петар
и †Сава, село Каменица, котар Петровац, није ишла у школу, смештена
код Живане Бошков.
Душан Ђумић, православне вере, стар 12 година, родитељи Ђуро
и Јека, село Врточе, котар Петровац, није ишао у школу, смештен код
Живана Дражина.
Цвеја Ђурица, православне вере, стар 13 година, отац †Обрад,
место Дрвар, котар Петровац, није ишао у школу, смештен код Пере
Нинковића.
Илија Татић, православне вере, стар 7 година, родитељи †Мића
и †Милица, место Дрвар, котар Петровац, није ишао у школу, смештен
код Николе Грујића, (стриц Лука).
Јанко Зец, православне вере, стар 7 година, родитељи Ђука и Ста-
на, село Суваја, котар Петровац, не иде у школу, смештен код Стевана
Чобановића.
Никола Бањац, православне вере, стар 10година, родитељи Сима
и †Марија, место Дрвар, котар Петровац, није ишао у школу, смештен
код Лазара Драгаша
Мита Шобат, православне вере, стар 7 година, родитељи Петар
и †Сава, село Каменица, котар Петровац, није ишао у школу, смештен
код Живана Инђића
Никола Ђурковић, православне вере, стар 15 година, родитељи
Шпиро и Марија, село Алонићи, котар Гламоч. није ишао у школу, смеш-
тен код Милана Филипина.
Марко Вукобрат, православне вере, стар 12 година, отац Ми-
тар, село Роре, котар Гламоч, није ишао у школу, смештен код Лазара
Кочијашевића (одвео их отац кући).
Тривун Вукобрат, православне вере, стар 12 година, отац Ми-
тар, село Роре, котар Гламоч, није ишао у школу, смештен код Драгојла
Чобановића.
Мијат Роквић, православне вере, стар 9 година, отац Лука, село
Роре, котар Гламоч, није ишао у школу, смештен код Илије Марковића.
Обрад Роквић, православне вере, стар 6 година, родитељи Лука
и †Даница, село Роре, котар Гламоч, не иде у школу, смештен код Лаза-
ра Ковачевића (имао богиње).

120
 Стева Мандић, православне вере, стар 8 година, родитељи Васа
и †Ђука, село Суваја, котар Крупа, није ишао у школу, смештен код Ав-
рама Љубише.
Шпира Бањац, православне вере, стар 11 година, родитељи †Ни-
кола и Драгиња, село Бара, котар Петровац, ишао у школу 4 године,
смештен код Емилије Петровић.
Драган Сабљић, православне вере, стар 8 година, родитељи
Пера и Стана, село Трнинић Бријег, котар Петровац, није ишао у школу,
смештен код Љубе Абаџина (прехлада).
Крста Лукојић, православне вере, стар 14 година, родитељи
†Јован и †Милка, село Роре, котар Гламоч, није ишао у школу, смештен
код Љубе Ћурчина (стриц Лука).
Јова Ољача, православне вере, стар 11 година, родитељи Тодор и
Бојана, село Дабар, котар Сански Мост, није ишао у школу, смештен код
Лазара Ђорђевића.
Јован Бојић, православне вере, стар 11 година, родитељи †Нико-
ла и Милица, село Бастаси, котар Петровац, није ишао у школу, смеш-
тен код Милоша Бугарина.
Марко Сабљић, православне вере, стар 11 година, родитељи
Илија и Марија, село Трнинић Бријег, котар Петровац, није ишао у шко-
лу, смештен код Цвеје Бугарина.
Милош Ољачић, православне вере, стар 11 година, родитељи
Тоде и Боја, село Дабар, котар Сански Мост, није ишао у школу, смештен
код Љубе Чобановића.
Димитрије Глушац, православне вере, стар 11 година, родитељи
Илија и Милица, село Корита, котар Гацко, ишао у школу 3 године.
смештен код Јована Јовановића.
Милован Глушац, православне вере, стар 10 година, родитељи
†Лука и †Јела, село Долуше, котар Гацко, није ишао у школу, смештен
код Милана Ћурчина, (стриц Шћепан).
Стана Глушац, православне вере, стара 10 година, родитељи
Стјепан и Анђа, село Корита, котар Гацко, није ишла у школу, смештена
код Чеде Кораћа, (боловала од грознице).
Риста (Ристуша) Глушац, православне вере, стара 12 година,
родитељи †Лука и †Јела, село Долуше, котар Гацко, није ишла у школу,
смештена код Павла Грковића, (стриц Шћепан).
Ристо Глушац, православне вере, стар 7 година, родитељи Лука
и Мара, село Корита, котар Гацко, није ишао у школу, смештен код Ла-
зара Мирковића.

121
 Љубица Кордуља, православне вере, стара 10 година, отац Мар-
ко, село Корита, котар Гацко, ишла у школу 1 годину, смештена код
Бошка Јанковића, (одселила у Земун).
Милица Шуковић, православне вере, стара 14 година, родитељи
Стјепан и †Пава, село Церница, котар Гацко, није ишла у школу, смеш-
тена код Бранка Ћосића.
Милован Шуковић, православне вере, стар 11 година, родитељи
Васо и Савица, село Церница, котар Гацко, није ишао у школу, смештен
код Павла Ковачевића.
Душан Шуковић, православне вере, стар 10 година, родитељи
Крста и Златана, село Церница, котар Гацко, није ишао у школу, смеш-
тен код Живана Антухова.
Милица Шуковић, православне вере, стара 11 година, родитељи
Крста и Златана, село Церница, котар Гацко, није ишла у школу, смеш-
тена код Милоша Инђића, (умрла, требала операција).
Никола Шуковић, православне вере, стар 9 година, родитељи
Благоје и †Милица, село Церница, котар Гацко, није ишао у школу,
смештен код Чеде Чикоша.
Анђа Шуковић, православне вере, стара 10 година, родитељи
Јефта и Сока, село Церница, котар Гацко, није ишла у школу, смештена
код Радивоја Јовановића, (богиње прешле).
Ставан Шуковић, православне вере, стар 7 година, родитељи
Благоје и †Милица, село Церница, котар Гацко, није ишао у школу,
смештен код Гојка Хаџића.
Глигорије Шуковић, православне вере, стар 12 година, родитељи
Јефта и Сока, село Церница, котар Гацко, није ишао у школу, смнештен
код Раде Ћурчина.
Благоје Бајчетић, православне вере, стар 12 година, родитељи
†Голуб и Јована, село Церница, котар Гацко, није ишао у школу, смеш-
тен код Николе Николина.
Јаков Пушара, православне вере, стар 12 година, родитељи †Ми-
лован и †Спасенија, село Церница, котар Гацко, није ишао у школу,
смештен код Стевана Гајина, (брат Аћим).
Марко Пушара, православне вере, стар 10 година, (родитељи
нису уписани), село Церница, котар Гацко, није ишао у школу, смештен
код Чеде Чортановачког, (стриц Никола).
Никола Васиљевић, православне вере, стар 12 година, родитељи
Мато и Милица, село Церница, котар Гацко, није ишао у школу, смеш-
тен код Алексе Николина.

122
 Никола Андријашевић, православне вере, стар 14 година,
родитељи †Пајо и Аница, село Степен, котар Гацко, ишао у школу,
смештен код Милана Зековића.
Владо Лаловић, православне вере, стар 10 година, родитељи Ла-
зар и Стана, село М. Грачаница, котар Гацко, није ишао у школу, смеш-
тен код Мите Чортановачког.
Госпава Милошевић,православне вере,стара6година,родитељи
Никола и Стана, село М. Грачаница, котар Гацко, не иде у школу, смеш-
тена код Митра Бугарина.
Ђорђе Милошевић, православне вере, стар 10 година, родитељи
Никола и Стана, село М. Грачаница, котар Гацко, није ишао у школу,
смештен код Раје Урошевића.
Јован Милошевић, православне вере, стар 12 година, родитељи
Божо и Стана, село М. Грачаница, котар Гацко, ишао у школу 3 године,
смештен код Цвеје Коларова,.
БожицаМилошевић,православне вере,стара 9година,родитељи
Божо и Стана, село М. Грачаница, котар Гацко, није ишла у школу, смеш-
тена код Розине Дех.
Аница Милошевић, православне вере, стара 7 година, родитељи
Божо и Стана, село М. Грачаница, котар Гацко, није ишла у школу, смеш-
тена код Цвеје Коларова.
Тодор Шолаја, православне вере, стар 12 година, родитељи
†Јован и Спасенија, село М. Грачаница, котар Гацко, није ишао у школу,
смештен код Душана Грујића.
Жарко Поповић, православне вере, стар 13 година, родитељи
†Михаило и Госпава, село М. Грачаница, котар Гацко, ишао у школу 4
године, смештен код Стевана Херора.
Савка Дедијер, православне вере, стара 12 година, родитељи
Јован и Милица, село Срђевић, котар Гацко, није ишла у школу, смеште-
на код Милана Малог, (богиње прешле).
Обрад Дедијер, православне вере, стар 13 година, родитељи
Јован и Милица, село Срђевић, котар Гацко, није ишао у школу, смеш-
тен код Љубе Живковића.
Мара Дедијер, православне вере, стара 10 година, родитељи
Јован и Милица, село Срђевић, котар Гацко, није ишла у школу, смеште-
на код Милана Радаковића.
Плема Ковачевић, православне вере, стара 10 година, родитељи
Јован и Анђа, село Срђевић, котар Гацко, није ишла у школу, смештена
код Стеве Чортановачког, (богиње прешле).

123
 Ђорђе Ковачевић, православне вере, стар 11 година, родитељи
Глигорије и †Мара, село Срђевић, котар Гацко, није ишао у школу, смеш-
тен код Симе Керечког.
Тривун Ковачевић, православне вере, стар 8 година, родитељи
Глигорије и †Мара, село Срђевић, котар Гацко, није ишао у школу, смеш-
тен код Младена Бошњаковића.
Богдан Ковачевић, православне вере, стар 7 година, родитељи
Глигорије и †Мара, село Срђевић, котар Гацко, није ишао у школу, смеш-
тен код Проке Станишина, (сакат од рођења ...).
Неда Шпаравало, православне вере, стара 10 година, родитељи
Јово и Драгиња, место Гацко, котар Гацко, иде у III разред, смештена
код Драгиње Барако.

3. ГОЛУБИНЦИ

Видак Стојановић, православне вере, стар 14 година, родитељи

Крсто и Ђурђа, село Гарево, котар Гацко, самоук, смештен код Стевана
Бачванина.
Јефто Стојановић, православне вере, стар 9 година, родитељи
Крсто и Ђурђа, село Гарево, котар Гацко, није ишао у школу, смештен
код Жике Станкова.
Пајо Јанишевић, православне вере, стар 12 година, родитељи
Алекса и Петра, село Гарево, котар Гацко, самоук, смештен код Љубе
Опачића.
Томислава Јанишевић, православне вере, стара 11 година,
родитељи Никола и Ђурђа, село Гарево, котар Гацко, није ишла у шко-
лу, смештена код Чеде Јазића.
Михаило Јегдић, православне вере, стар 9 година, родитељи
Лазар и Томислава, село Гарево, котар Гацко, није ишао у школу, није
ишао у школу, смештен код Милоша Видовића.
Обрад Сушић, православне вере, стар 12 година, родитељи Павле
и Госпава, село Гарево, котар Гацко, самоук, смештен код Цвеје Шубића.
Митра Сушић, православне вере, стара 12 година, родитељи
Радо и Стоја, село Гарево, котар Гацко, није ишла у школу, смештена
код Цвеје Шубића.
Стана Сушић, православне вере, стара 12 година, родитељи Радо
и Стоја, село Гарево, котар Гацко, није ишла у школу, смештена код Ми-
лице Лепшановић.
Михаило Бертовић, православне вере, стар 11 година, родитељи
†Никола и †Јована, село Гарево, котар Гацко, самоук, смештен код Цвет-
ка Галечића, (дјед Гајо).

124
 Мара Малужић, православне вере, стара 12 година, родитељи
†Радо и Стана, село Гарево, котар Гацко, није ишла у школу, смештена
код Боже Лепшановића.
Љубица Малужић, православне вере, стара 16 година, село Гаре-
во, котар Гацко, није ишла у школу, смештена код Лазара Лепшановића.
Радо Стјепановић, православне вере, стар 12 година, родитељи
Стево и Плема, село Врба Дражљево, котар Гацко, није ишао у школу,
смештен код Боже Стојковића.
Јефто Суботић, православне вере, стар 12 година, родитељи Радо
и Јована, село Врба Дражљево, котар Гацко, самоук, смештен код Ђоке
Бошњаковића, (боловао од тифуса).
Љубица Суботић, православне вере, стара 10 година, родитељи
Радо и Јована, село Врба Дражљево. котар Гацко, није ишла у школу,
смештена код Ђоке Бошњаковића.
Обрен Грубачић, православне вере, стар 12 година, родитељи
Илија и Сава, село Врба Дражљево, котар Гацко, самоук, смештен код
Андрије Пекића. (боловао од тифуса).
Благоје Грубачић, православне вере, стар 12 година, родитељи
Ђоко и Јованка, село Врба Дражљево, котар Гацко, самоук, смештен код
Живана Живановића.
Ружа Грубачић, православне вере, стара 7 година, родитељи
Ђоко и Јованка, село Врба Дражљево, котар Гацко, није ишла у школу,
смештена код Гавре Живановића.
Дуња Грубачић, православне вере, стара 7 година, родитељи
Ђоко и Јованка, село Врба Дражљево, котар Гацко, није ишла у школу,
смештена код Јеке Живановић.
Савка Грубачић, православне вере, стара 13 година, родитељи
Ђоко и Јованка, село Врба Дражљево, котар Гацко, није ишла у школу,
смештена код Јована Живановића.
Цвијета Грубачић, православне вере, стара 13 година, родитељи
†Глигорије и †Мара, село Врба Дражљево, котар Гацко, није ишла у
школу, смештена код Стевана Авакумовића, (стрина Мара).
Спасенија Грубачић, православне вере, стара 12 година,
родитељи †Глигорије и †Мара, село Врба Дражљево, котар Гацко, није
ишла у школу, смештена код Бранка Авакумовића.
Пеко Грубачић, православне вере, стар 9 година, родитељи
†Глигорије и †Мара, село Врба Дражљево, котар Гацко, није ишао у
школу, смештен код Живана Дудића.
Дуња Милетић, православне вере, стара 7 година, родитељи
†Петар и Цвета, село Врба Дражљево, котар Гацко, није ишла у школу,
смештена код Томе Павелића, (боловала од тифуса).

125
 Љубица Супић, православне вере, стара 11 година, родитељи
Љубиша и Јована, село Врба Дражљево, котар Гацко, није ишла у школу,
смештена код Милана Сечанског.
Мара Супић, православне вере, стара 10 година, родитељи
Љубиша и Јована, село Врба Дражљево, котар Гацко, није ишла у школу,
смештена код Веселина Павлекића.
Цвјетко Суботић, православне вере, стар 12 година, родитељи
Михаило и Милица, село Врба Дражљево, котар Гацко, није ишао у шко-
лу, смештен код Јована Миличевића.
Ристо Поповић, православне вере, стар 11 година, родитељи
Илија и Госпава, село Врба Дражљево, котар Гацко, није ишао у школу,
смештен код Светислава Николајевића
Аћим Поповић, православне вере, стар 13 година, родитељи Ни-
кола и Симана, село Врба Дражљево, котар Гацко, није ишао у школу,
смештен код Милана Пандуровића.
Мара Ребић, православне вере, стара 11 година, родитељи †Божо
и Милица, село Јасеник, котар Гацко, није ишла у школу, смештена код
Славка Малетића.
Симо Ребић, православне вере, стар 8 година, родитељи †Божо
и Милица, село Јасеник, котар Гацко, није ишао у школу, смештен код
Живана Бељина.
Марија Капетинић, православне вере, стара 12година, родитељи
Лазар и Стоја, село Јасеник, котар Гацко, није ишла у школу, смештена
код Живана Ђукића.
Марко Ћоровић, православне вере, стар 14 година, родитељи
Митар и Анђа, село Шљивовица Берушица, котар Гацко, самоук, смеш-
тен код Стевана Бошњаковића.
Томо Драгумило, православне вере, стар 13 година, родитељи
Трифко и Анђа, село Шљивовица Берушица, котар Гацко, није ишао у
школу, смештен код Аце Костића.
Видак Шаровић, православне вере, стар 11 година, родитељи
Тривун и Анђа, село Пржине, котар Гацко, није ишао у школу, смештен
код Веље Сурдучког.
Мара Шаровић, православне вере, стара 13 година, родитељи
Станко и Јована, село Пржине, котар Гацко, није ишла у школу, смеште-
на код Алексе Босанчића.
Љубица Шаровић, православне вере, стара 9 година, родитељи
†Станко и Јована, село Пржине, котар Гацко, није ишла у школу, смеш-
тена код Милутина Бановчанина.

126
 Драгица Шаровић, православне вере, стара 9 година, родитељи
Мијо и Анђа, село Пржине, котар Гацко, није ишла у школу, смештена
код Николе Станковића.
Достиња Шаровић, православне вере, стара 7 година, родитељи
Мијо и Анђа, село Пржине, котар Гацко, није ишла у школу, смештена
код Саве Бановчанина.
Даница Банаш, православне вере, стара 9 година, родитељи
Јован и Криста, село Надинићи, котар Гацко, није ишла у школу, смеш-
тена код Лазара Сечанског.
Васо Бољановић, православне вере, стар 12 година, родитељи
Миле и Петра, село Надинићи, котар Гацко, није ишао у школу, смеш-
тен код Милоша Ђукића.
МилутинБољановић, православневере, стар 8година,родитељи
Бијели и Дуња, село Надинићи, котар Гацко, није ишао у школу, смеш-
тен код Славка Стајића, (дјед Филип).
Ристуша Бољановић, православне вере, стара 10 година,
родитељи Никола и Аница, село Надинићи, котар Гацко, није ишла у
школу, смештена код Николе Бељина.
Милош Бољановић, православне вере, стар 11 година, родитељи
Лука и Сава, село Надинићи, котар Гацко, није ишао у школу, смештен
код Станка Лазића.
Митра Банаш, православне вере, стара 12 година, родитељи
Илија и Милосава, село Надинићи, котар Гацко, није ишла у школу,
смештена код Јеце Дудић.
Митар Крстијевић, православне вере, стар 10 година, родитељи
†Никола и Јована, село Надинићи, котар Гацко, самоук, смештен код
Стевана Ковачевића.
Алекса Крстијевић, православне вере, стар 10 година, родитељи
†Никола и Јована, село Надинићи, котар Гацко, није ишао у школу,
смештен код Чеде Бошњаковића.
Ристо Бјековић Дамјанац, православне вере, стар 14 година,
родитељи Стеван и Ђурђа, село Гарево, котар Гацко, самоук, смештен
код Миливоја Станковића.

4. СТАРИ БАНОВЦИ

Доброслав Осмокровић, православне вере, стар 12 година,

родитељи Ђуро и †Госпа, место Требиње, котар Требиње, смештен код
Стеве Бабића, (учи берберски занат).

127
 Јаков Пантелић, православне вере, стар 13 година, родитељи
Марко и Анка, место Требиње, котар Требиње, смештен код Ђоке Бо-
ровнице, (учи ципеларски занат).
Милан Осмокровић, православне вере, стар 11 година, отац
Ђуро, место Требиње, котар Требиње, смештен код Живана Војновића,
(код Јосипа Мартиленца зидарски занат).
Васа Осмокровић, православне вере, стар 9 година, отац Ђуро,
место Требиње, котар Требиње, иде у школу, смештен код Николе
Даријевића (тетка Јелка Пуцарић).
Ђока Гаџа, православне вере, стар 7 година, мајка Марица, место
Требиње, котар Требиње, иде у школу, смештен код Луке Пејновића.
Симо Перковић, православне вере, стар 9 година, родитељи
†Василије и Стака, место Требиње, котар Требиње, иде у школу, смеш-
тен код Гизеле Штајниц.
Пера Баровић, православне вере, стар 12 година, родитељи Иво
и Марија, место Требиње, котар Требиње, иде у школу, смештен код Ко-
сте Јекића.
Бранко Чаралић, православне вере, стар 12 година, родитељи
†Јанко и Аница, место Коњиц, котар Коњиц, иде у школу, смештен код
Тодора Зубовића (дете рођено у Острошцу).

5. НОВИ КАРЛОВЦИ

Марко Маловразић, православне вере, стар 12 година, родитељи

Перо и Анђа, место Пријевор, котар Требиње, похађао школу 3 године,
смештен код Милана Бошковића.
Стана Маловразић, православне вере, стара 7 година, родитељи
Перо и Анђа, место Пријевор, котар Требиње, није ишла у школу, смеш-
тена код Кузмана Икраша.
Душан Рокић, православне вере, стар 9 година, отац Давид, ме-
сто Дрвар, котар Петровац, није ишао у школу, смештен код Стевана
Бањца.
Рајко Гаврић, православне вере, стар 11 година, отац Јефта, ме-
сто Гламоч, котар Гламоч, ишао у школу 3 године, смештен код Илије
Икраша.
Илинка Црномут, православне вере, стара 6 година, родитељи
†Миле и †Стака, место Бастаси, котар Петровац, не иде у школу, смеш-
тена код Стојана Пепина.
Бранко Марић, православне вере, стар 9 година, родитељи Јован
и †Мика, место Дрвар, котар Петровац, није ишао у школу, смештен код
Петра Мучала.

128
 Мићо Додић, православне вере, стар 7 година, родитељи Петар
и Марија, место Трнинић Бријег, котар Петровац, није ишао у школу,
смештен код Марка Новаковића.
Марко Шкобаљ, православне вере, стар 9 година, родитељи
Андрија и Мара, место Суторина (Шкобаљ), котар Требиње, похађао
школу 1 годину, смештен код Јованке Кепић.
Јован Мрачевић, православне вере, стар 11 година, родитељи
Крсто и Анета, место Суторина Шћепушевић, котар Требиње, похађао
школу 4 године, смештен код Милоша Белића.
Сава Штрбац, православне вере, стар 11 година, родитељи Симо
и †Сава, место Дрвар, котар Петровац, није ишао у школу, смештен код
Душана Лукача.
Стеван Грубор, православне вере, стар 10 година, родитељи Ми-
ленко и †Милица, место Врточе, котар Петровац, није ишао у школу,
смештен код Милоша Петровића.
Милан Шешељ, православне вере, стар 10 година, родитељи
†Симо и Марија, место Бушевић, котар Петровац, није ишао у школу,
смештен код Пере Ракара, (стриц Нино, мати у Срему).
Илија Мрачевић, православне вере, стар 8 година, родитељи
Перо и Стана, место Шћепушевић Суторина, котар Требиње, школу
похађао 2 године, смештен код Милана Белића.
Симо Влаховић, православне вере, стар 14 година, родитељи
Ђуро и Јања, место Влаховић, котар Требиње, школу похађао 3 године,
смештен код Велимира Георгијевића.
Љубица Влаховић, православне вере, стара 8 година, родитељи
Ђуро и Јања, место Влаховић, котар Требиње, иде у I разред, смештена
код Велимира Георгијевића.
Ђуро Додик, православне вере, стар 12 година, родитељи Петар
и Марија, место Трнинић Бријег, котар Петровац, није ишао у школу,
смештен код Паје Лазаревића.
Милан Зец, православне вере, стар 8 година, родитељи Лазар и
Јека, место Ргар, котар Бихаћ, није ишао у школу, смештен код Максима
Живковића.
Зорка Мрачевић, православне вере, стара 12 година, родитељи
†Крсто и Марија, место Шћепушевић, котар Требиње, није ишла у шко-
лу, смештена код Тодора Котура.
Мирко Мрачевић, православне вере, стар 4 године, родитељи
†Крсто и Марија, место Шћепушевић, котар Требиње, не похађа школу,
смештен код Тодора Котура.

129
 Сава Шобат, православне вере, стар 9 година, родитељи Вид и
Сава, место Бастаси, котар Петровац, није ишао школу, смештен код
Лазара Лукача.
Марко Жарковић, православне вере, стар 13 година, родитељи
†Сава и Ружа, место Бодрижишћа (треба Бодежишта), котар Гацко, није
ишао у школу, смештен код Илије Бајића.
Гојко Матијашевић Шобат, православне вере, стар 9 година,
родитељи Митар и †Мара, место Шћепушевић, котар Требиње, похађао
школу 2 године, смештен код Влајка Филиповића.
Голуб Маловразић, православне вере, стар 12 година, родитељи
Васо и Мила, место Пријевор, котар Требиње, похађао школу једну го-
дине, смештен код Симе Коњевића.
Петра Ненадић, православне вере, стара 9 година, родитељи Ла-
зар и Госпава, место Дулићи, котар Гацко, није ишла у школу, смештена
код Милице Будисављевић.
Иконија Ненадић, православне вере, стара 7 година, родитељи
Лазар и Госпава, место Дулићи, котар Гацко, не похађа школу, смеште-
на код Јоке Јањанин.
Зорка Мрачевић, православне вере, стара 10 година, мајка
Марија, место Суторина Шћепушевић, котар Требиње, није ишла у
школу, смештена код Живана Дивљака.
Благоје Мрачевић, православне вере, стар 6 година, родитељи
Јован и Анка, место Суторина Шћепушевић, котар Требиње, не похађа
школу, смештен код Радована Панковића.
Бранко Беркић, православне вере, стар 8 година, отац Илија,
место Б. Врховац (?), котар Петровац, није ишао у школу, смештен код
Ранка Савића.
Стеван Кецман, православне вере, стар 10 година, родитељи
Јован и †Ђука, место Дрвар, котар Петровац, није ишао у школу, смеш-
тен код Саве Ћалића.
Драган Билбија, православне вере, стар 10 година, родитељи
†Пане и †Марија, место Билбије Грахово, котар Ливно, није ишао у
школу, смештен код Дамјана Трбојевића.
Милан Зорић, православне вере, стар 11 година, мајка Милица,
место Дрвар, котар Петровац, није ишао у школу, смештен код Ранка
Ћалића.
Миле Црномут, православне вере, стар 6 година, отац Петар,
место Бастаси, котар Петровац, не иде у школу, смештен код Ранка
Панковића.

130
 Вид Томић, православне вере, стар 9 година, отац Митар, мајка
Јока, место Под (вероватно се мисли на места Подкрај или Подић), ко-
тар Гламоч, није ишао у школу, смештен код Максима Филиповића.
Милан Милашиновић, православне вере, стар 11 година,
родитељи Стево и †Марија, место Дрвар, котар Петровац, ишао у шко-
лу 2 године, смештен код Аце Маленића.
Раде Шкобаљ, православне вере, стар 11 година, родитељи Лука
и Анђа, место Пријевор Суторина, котар Требиње, ишао у школу 2 годи-
не, смештен код Петра Малог.
Крста Лукић, православне вере, стар 9 година, отац Радо, ме-
сто Лучићи Суторина, котар Требиње, иде у I разред, смештен код
Љубомира Милановића.
Зорка Матијашевић, православне вере, стара 10 година,
родитељи Митар и †Мара, место Шћепушевићи Суторина, котар
Требиње, иде у II разред, смештена код Љубице Милановић.
Крста Шкобаљ, православне вере, стар 12 година, родитељи То-
дор и Анђа, место Пријевор Суторина, котар Требиње, ишао у школу 3
године, смештен код Лазара Смиљанића.
Раде Говедарица, православне вере, стар 14 година, отац Нико-
ла, место Суторина, котар Требиње, није ишао у школу, смештен код
Живојина Петровића, (у априлу отпутовао кући).
Спасо Маловразић, православне вере, стар 12 година, отац
Андрија, место Суторина, котар Требиње, није ишао у школу, смештен
код Мије Јовановића.
Госпава Влаховић, православне вере, стара 8 година, родитељи
Васа и Милан, место Суторина, котар Требиње, иде у I разред, смеште-
на код Илије Михајловића.
Јанко Мрачевић, православне вере, стар 10 година, родитељи
†Перо и †Мила, место Шћепушевићи Суторина, котар Требиње, није
ишао у школу, смештен код Милана Агбабе.
Божа Радановић, православне вере, стар 12 година, родитељи
Никола и Савета, место Шћепушевићи Суторина, котар Требиње, иде у
II разред, смештен код Буде Бајића.
Митар Агић, православне вере, стар 12 година, родитељи Јован и
Мика, место Вртаче Дрвар, котар Петровац, није ишао у школу, смеш-
тен код Илије Радојевића.
Мирко Вејин, православне вере, стар 8 година, отац Давид, место
Беглуци, котар Петровац, није ишао у школу, смештен код Васе Добића.
Јован Лучић, православне вере, стар 11 година, родитељи Јован
и Мара, место Лучић Суторина, котар Требиње, ишао у школу 3 године,
смештен код Младена Ђаниша.

131
 Љубица Мрачевић, православне вере, стара 9 година, родитељи
Крста и Марија, место Шћепушевићи Суторина, котар Требиње, иде у
III разред, смештена код Радована Бањеглава.
Јованка Мрачевић, православне вере, стара 8 година, родитељи
Крста и Марија, место Шћепушевићи Суторина, котар Требиње, није
ишла у школу, смештена код Алексе Ђаниша.
Војин Црномут, православне вере, стар 9 година, родитељи Тома
и Сава, место Доњи Унац, котар Петровац, није ишао у школу, смештен
код Љубомира Јелачића.
Мића Црномут, православне вере, стар 8 година, родитељи Петар
и Ђука, место Доњи Унац, котар Петровац, није ишао у школу, смештен
код Лазара Кишдобранског.
Илија Тица, православне вере, стар 10 година, родитељи Никола
и Стана, место Малићи Стекеровци, котар Гламоч, није ишао у школу,
смештен код Лазара Кишдобранског.
Јован Томић, православне вере, стар 8 година, родитељи Мита и
Јока, место Под, котар Гламоч, није ишао у школу, смештен код Николе
Зарића.
Обрад Трнинић, православне вере, стар 11 година, отац Пане,
место Дрвар, котар Петровац, похађао школу 3 године, смештен код
Милана Михалџића.
Бориша Мазлум, православне вере, стар 8 година, родитељи
†Стеван и Марија, место Дулићи, котар Гацко, иде у I разред, смештен
код Живојина Војводића.
Јела Мазлум, православне вере, стара 12 година, родитељи †Сте-
ван и Марија, место Дулићи, котар Гацко, није ишла у школу, смештена
код Живојина Војводића, (мати преудата у Фојницу, котар Невесиње).
Ђорђе Мирић, православне вере, стар 12 година, родитељи Об-
рад и Тодора, место Домрке, котар Гацко, ишао у школу 3 године, смеш-
тен код Душана Андрејевића.
Крсто Радановић, православне вере, стар 11 година, отац Лука,
место Радановић Суторина, котар Требиње, није ишао у школу, смеш-
тен код Андрија Малог, (болује од свраба).
Јелена Марић, православне вере, стара 10 година, родитељи
Јован и †Мика, место Дрвар Жупа, котар Петровац, није ишла у школу,
смештена код Мије Михајлџића.
Сава Катић, православне вере, стар 10 година, родитељи Ђуро
и Мара, место Жвиње Суторина, котар Требиње, није ишао у школу,
смештен код Јелене Ћурчић.

132
 Босиљка Матијашевић, православне вере, стара 9 година,
родитељи Андрија и †Сока, место Шћепушевићи Суторина, котар
Требиње, није ишла у школу, смештена код Данице Катић.
Васа Матијашевић, православне вере, стар 7 година, родитељи
Андрија и †Сока, место Шћепушевићи Суторина, котар Требиње, није
ишао у школу, смештен код Лазара Прешића.
Пантелија Бејатовић, православне вере, стар 12 година, отац
†Ђуро, место Бодежиште, котар Гацко, није ишао у школу, смештен код
Ђуре Белића, (сестра Цвета).
Милица Тица, православне вере, стара 13 година, родитељи Ни-
кола и †Стана, место Малићи Стекеровци, котар Гламоч, није ишла у
школу, смештена код Славка Поповића.
Симо Вејин, православне вере, стар 9 година, родитељи Ђуро и
Милица, место Беглуци, котар Петровац, није ишао у школу, смештен
код Паје Радојчића, (боли га око).
Урош Штрбац, православне вере, стар 13 година, родитељи Симо
и Сава, место Жупа, котар Гламоч, није ишао у школу, смештен код Паје
Ракара.
Милица Грубор, православне вере, стара 13 година, родитељи
†Вучен и Јека, место Ргар, котар Бихаћ, није ишао у школу, смештена
код Маре Милутиновић.
Петар Говедарица, православне вере, стар 17 година, (?), ме-
сто Лазарић, котар Гацко, ишао у школу 4 године, смештен код Мите
Максимовића, (отишао у војништво 18. XI).
Лазар Родић, православне вере, стар 14 година, родитељи †Јован
и Смиљана, место Врточе, котар Петровац, ишао у школу 2 године,
смештен код Милована Ђаниша.
Драгутин Галоња, православне вере, стар 9 година, родитељи
Лазо и †Милица, место Босанска Крупа, котар Босанска Крупа, није
ишао у школу, смештен код Стевана Јосића.
Стојан Галоња, православне вере, стар 11 година, родитељи Лазо
и †Милица, место Босанска Крупа, котар Босанска Крупа, није ишао у
школу, смештен код Стевана Јосића.

6. БЕЛЕГИШ

Марко Гудељ, православне вере, стар 7 година, родитељи Пајо и

†Обренија, село Крушево, котар Требиње, није ишао у школу, смештен
код Петра Маринковића (лишај има на лицу).

133
 Кико Гудељ, православне вере, стар 6 година, родитељи Перо и
†Аница, село Крушево, котар Требиње, није ишао у школу, смештен код
Љубице Маринковић.
Гојко Гудељ, православне вере, стар 4 године, отац Пајо, село
Крушево, котар Требиње, није ишао у школу, смештен код Петра
Маринковића (има лишај).
Ђуро Гудељ, православне вере, стар 6 година, отац Перо, село
Крушево, котар Требиње, није ишао у школу, смештен код Зоре
Маринковић.
Васо Гудељ, православне вере, стар 9 година, мајка Мара, село За-
сад, котар Требиње, није ишао у школу, смештен код Милана Курјака
(отишао кући).
Анка Вукичевић, православне вере, стара 20 година, родитељи
†Јован и Ана, село Засад, котар Требиње, није ишла у школу, смештена
код Георгија Недељковића (имала је цревни катар).
Анђа Ћук, православне вере, стара 14 година, родитељи †Симо и
Јована, село Рупјели, котар Требиње, ишла у III разред, смештена код
Здравка Недељковића.
Данило Ружић, православне вере, стар 11 година, отац Илија,
село Требиње, котар Требиње, није ишао у школу, смештен код Раје
Чобановића.
Мирко Митровић, православне вере, (ко су му родитељи не зна
казати), село Лука, котар Требиње, није ишао у школу, смештен код
Светозара Веренца.
Блажо Васиљевић, православне вере, стар 12 година, отац Ђорђе,
село Планик, котар Требиње, није ишао у школу, смештен код Живана
Радаковића (прешао у Старе Бановце, скита се).
Максим Пиштињат, православне вере, стар 11 година, родитељи
Лазар и Госпава, село Полице, котар Требиње, ишао у I разред, смештен
код Николе Рашића млађег.
Михаило Пиштињат, православне вере, стар 9 година, родитељи
Лазар и Госпава, село Полице, котар Требиње, није ишао у школу, смеш-
тен код Вељка Радаковића.
Тодор Гаџа, правславне вере, стар 11 година, родитељи Јован и
Сока, село Полице, котар Требиње, ишао у школу 2 године, смештен
код Илије Чобановића.
Ђурђија Милинковић, православне вере, стара 10 година,
родитељи Глигорије и Стана, село Липник, котар Гацко, није ишла у
школу, смештена код Кузмана Мазињанина (боловала од оспица, а има
мицину на врату).

134
 Божана Милинковић, православне вере, стара 8 година,
родитељи Глигорије и Стана, село Липник, котар Гацко, није ишла у
школу, смештена код Анке Милиновић.
Ђуро Лојевић, православне вере, стар 16 година, отац Стеван,
село Липник, котар Гацко, смештен код Ђоке Маљковића.
Вукашин Зиројевић, православне вере, стар 9 година, родитељи
Гајо и Стана, село Брајћевић, котар Гацко, није ишао у школу, смештен
код Жике Дугошије.
Вида Зиројевић, православне вере, стара 11 година, родитељи
Гајо и Стана, село Брајћевић, котар Гацко, није ишла у школу, смештена
код Душана Божића.
Глигорије Мањак, православне вере, стар 12 година, родитељи
†Ристо и †Петруша, село Брајћевић, котар Гацко, није ишао у школу,
смештен код Тодора Кривошије (сестра Милица).
Мирко Мањак, православне вере, стар 9 година, родитељи †Ри-
сто и †Петруша, село Брајћевић, котар Гацко, није ишао у школу, смеш-
тен код Вељка Малбаше (сестра Милица).
Стоја Тепавчевић, православне вере, стара 12 година, родитељи
Тодор и Милица, село Казанци, котар Гацко, није ишла у школу, смеш-
тена код Цветка Дугошије.
Цвета Белогрлић, православне вере, стара 8 година, отац Дамјан,
село Липник, котар Гацко, није ишла у школу, смештена код Мирка
Мамузића.
Миљушка Лојевић, православне вере, стара 7 година, родитељи
Ђорђе и Госпава, село Липник, котар Гацко, није ишла у школу, смеште-
на код Максима Кривошије.
Дуња Вуковић, православне вере, стара 10 година, родитељи
Јован и Инђија, село Липник, котар Гацко, није ишла у школу, смештена
код Уроша Мазињанина.
Митра Лојевић, православне вере, стара 11 година, родитељи
Ђорђе и Госпава, село Липник, котар Гацко, није ишла у школу, смеш-
тена код Персиде Булован.
Милан Белогрлић, православне вере, стар 11 година, отац
Дамјан, село Липник, котар Гацко, није ишао у школу, смештен код Симе
Мургашког.
Обрен Белогрлић, православне вере, стар 12 година, отац Ста-
ван, село Липник, котар Гацко, ишао 2 разреда у школу, смештен код
Крсте Маринковића.
Милош Милинковић, православне вере, стар 13 година,
родитељи Глигорије и Стана, село Липник, котар Гацко, није ишао у
школу, смештен код Лазара Мазињанина.

135
 Петра Лојевић, православне вере, стара 16 година, родитељи
†Миле и Јела, село Липник, котар Гацко, није ишла у школу, смештена
код Николе Рашића (има трудове на прстима).
Анђа Лојевић, православне вере, стара 13 година, родитељи
†Миле и Стана, село Липник, котар Гацко, није ишла у школу, смеште-
на код Ђоке Јазића.
Рада Зиројевић, православне вере, стара 13 година, родитељи
†Петар и Вида, село Брајћевић, котар Гацко, ишла у III разред, смеште-
на код Мите Ђекића.
Милош Белогрлић, православне вере, стар 9 година, родитељи
Милутин и Госпава, село Липник, котар Гацко, није ишао у школу,
смештен код Милоша Сабовљевића.
Савка Белогрлић, православне вере, стара 11 година, родитељи
Милутин и Госпава, село Липник, котар Гацко, није ишла у школу,
смештена код Цветка Плавшића.
Влада Вуковић, православне вере, стар 12 година, родитељи
Јован и Инђија, село Липник, котар Гацко, није ишао у школу, смештен
код Кузмана Јазића.
Никола Лојевић, православне вере, стар 13 година, родитељи
Лазар и Милица, село Липник, котар Гацко, ишао у I разред, смештен
код Кузмана Станисављевића.
Вида Лојевић, православне вере, стара 11 година, родитељи Ла-
зар и Милица, село Липник, котар Гацко, није ишла у школу, смештена
код Владе Ђекића.
НовицаМилинковић, православне вере, стар 8 година, родитељи
Глигор и Стана, село Липник, котар Гацко, није ишао у школу, смештен
код Стевана Мирчетића (умро 20. јануара 1918, болест непозната).
Јован Гудељ, православне вере, стар 13 година, родитељи Пајо и
Анђа, село Крушевица (Крушево), котар Требиње, није ишао у школу,
смештен код Живана Суботића (умро 27. новембра 1917. у земунској
болници, болест непозната).
Коста Гудељ, православне вере, стар 14 година, родитељи Пајо и
Бранија, село Крушево Густијерна, котар Требиње, није ишао у школу,
смештен код Живана Суботића.

7. СУРДУК

Милан Грубач, православне вере, стар 10 година, родитељи †Об-

рен и †Мила, село Ораховац, котар Требиње, ишао у школу 2 године,
смештен код Милана Богојевића, (сестра Даница).

136
 Петар Грубач, православне вере, стар 12 година, родитељи †Симо
и Обренија, село Ораховац, котар Требиње, није ишао у школу, смештен
код Стевана Ореља.
Никола Грубач, православне вере, стар 8 година, родитељи
†Симо и Обренија, село Ораховац, котар Требиње, није ишао у школу,
смештен код Саве Дроњка.
Сава Грубач, православне вере, стар 14 година, родитељи †Јефта
и †Милица, село Ораховац, котар Требиње ишао у школу 2 године,
смештен код Симе Пауновића.
Марко Грубач, православне вере, стар 14 година, родитељи
†Аћим и Петруша, село Ораховац, котар Требиње, није ишао у школу,
смештен код Живана Пауновића.
Новак Грубач, православне вере, стар 6 година, родитељи †Аћим
и Петруша, село Ораховац, котар Требиње, није ишао у школу, смештен
код Љубише Шиђанина.
Радован Грубач, православне вере, стар 13 година, родитељи
Максим и †Ђурђица, село Ораховац, котар Требиње, није ишао у школу,
смештен код Радивоја Стојковића.
Божа Шакотић, православне вере, стар 13 година, родитељи
†Игњат и Фемија, село Ораховац, котар Требиње, свршио 3 разреда,
смештен код Милана Батаса.
Новак Шакотић, православне вере, стар 10 година, родитељи
†Игњат и Фемија, село Ораховац, котар Требиње, иде у I разред, смеш-
тен код Цветка Дроњка.
Јована Деретић, православне вере, стара 11 година, родитељи
†Васа и Савета, село Ораховац, котар Требиње, иде у I разред, смештена
код Бранка Шашића.
Раде Деретић, православне вере, стар 8 година, родитељи Тодор
и †Марија, село Ораховац, котар Требиње, иде у I разред, смештен код
Илије Јанковића.
Радован Бегенишић, православне вере, стар 8 година, родитељи
†Бошко и Сока, село Ораховац, котар Требиње, није ишао у школу,
смештен код Митра Дроњка.

8. НОВИ СЛАНКАМЕН

Стоја Штрбац, православне вере, стар 14 година, родитељи Пе-

тар и Ана, место Под вел. (?), котар Гламоч, не похађа школу, смештен
код Младена Котарца.

137
 Ђорђе Кржа, православне вере, стар 14 година, родитељи Симо
и Ана, место Халапић, котар Гламоч, није ишао у школу, смештен код
Николе Милуровића, (учи браварски занат).
Бранко Кржа, православне вере, стар 12 година, родитељи Симо
и Ана, место Халапић, котар Гламоч, није ишао у школу, смештен код
Милана Чонића.
Илија Кржа, православне вере, стар 9 година, родитељи Симо и
Ана, место Халапић, котар Гламоч, није ишао у школу, смештен код Ко-
сте Натошевића.
Милутин Кржа, православне вере, стар 9 година, родитељи Симо
и Ана, место Халапић, котар Гламоч, није ишао у школу, смештен код
Милана Натошевића.
Сава Крагуљ, православне вере, стар 11 година, родитељи Јован
и Боја, место Смољана, котар Петровац, није ишао у школу, смештен
код Михаила Спасојевића.
Милка Шкрбић, православне вере, стара 12 година, родитељи
Миле и †Марија, место Ћојлук, котар Босанска Крупа, није ишла у шко-
лу, смештена код Милана Нинића у Старом Сланкамену.
Душан Шкрбић, православне вере, стар 11 година, родитеељи
Миле и †Марија, место Ћојлук, котар Босанска Крупа, није ишао у шко-
лу, смештен код Кате Ћурчић.
Стеван Ћулум, православне вере, стар 13 година, родитељи Сава
и Дева, место Пријани, котар Гламоч, није ишао у школу, смештен код
Живана Београдца.
Илија Ћулум, православне вере, стар 12 година, родитељи Сава
и Дева, место Пријани, котар Гламоч, није ишао у школу, смештен код
Живана Каплара.
Ђуро Кајтас, православне вере, стар 12 година, родитељи Петар
и Милица, место Подградина, котар Гламоч, није ишао у школу, смеш-
тен код Ранка Радосављевића.
Стеван Тица, православне вере, стар 12 година, родитељи †Остоја
и Марија, место Чегари, котар Гламоч, није ишао у школу, смештен код
Милоша Котарца, (имао богиње, очух Стева).
Урош Марић, православне вере, стар 9 година, родитељи Илија и
Марија, место Зајаруга, котар Гламоч, није ишао у школу, смештен код
Радивоја Роксића.
Божо Тањуга, православне вере, стар 10 година, родитељи Обрад
и Јока, место Дрвар, котар Петровац, похађао школу 2 године, смештен
код Лазе Вукашиновића.
Пантелија Шавија, православне вере, стар 11 година, отац Илија,
место Вагањ, котар Гламоч, није ишао у школу, смештен код Петра

138
Вукашиновића, (сад је код родитеља који се доселили у Нови Сланка-
мен).
Милан Родић, православне вере, стар 7 година, родитељи †Перо
и Стака, место Халапић, котар Петровац, није ишао у школу, смештен
код Душана Јовановића (несигурни подаци).
Тодор Белић (побегао чим је дошао).
Дане Дробац (побегао чим је дошао).

9. СТАРИ СЛАНКАМЕН

Милица Штрбац, православне вере, стара 12 година, родитељи

Ђорђе и †Јока, место Жупа Прекаја, котар Гламоч, није ишла у школу,
смештена код Ђорђа Гњатића, (деда Јован).
Богдан Чеко, православне вере, стар 14 година, родитељи Милан
и Марија, место Преодац, котар Гламоч, није ишао у школу, смештен
код Ђорђа Гњатића.
Душан Чеко, православне вере, стар 12 година, родитељи Милан
и Марија, место Преодац, котар Гламоч, није ишао у школу, смештен
код Драгутина Живића.
Илија Чеко, православне вере, стар 10 година, родитељи Милан
и Марија, место Преодац, котар Гламоч, није ишао у школу, смештен
код Стевана Николића.
Илија Вујаковић, православне вере, стар 12 година, отац
Пантелија, место Вујаковићи, Отковци, котар Гламоч, није ишао у шко-
лу, смештен код Филипа Кетића.
Шпира Вујаковић, православне вере, стар 10 година, отац
Пантелија, место Вујаковићи, Отковци, котар Гламоч, није ишао у шко-
лу, смештен код Филипа Кетића.
Савета Шербула, православне вере, стара 12 година, родитељи
Михаило и Стана, место Смољана, котар Петровац, није ишла у школу,
смештена код Александра Грка.
Милан Шербула, православне вере, стар 10 година, родитељи
Михаило и Стана, место Смољана, котар Петровац, није ишао у школу,
смештен код Александра Грка.
Миле Радун, православне вере, стар 10 година, родитељи Мићо и
Спасенија, место Подић, котар Гламоч, није ишао у школу, смештен код
Петра Грегурића.
Вид Радун, православне вере, стар 7 година, родитељи Мићо и
Спасенија, место Подић, котар Гламоч, није ишао у школу, смештен код
Лазара Бугарина.

139
 Ана Радун, православне вере, стара 14 година, родитељи Илија и
Милица, место Подић, котар Гламоч, није ишла у школу, смештена код
Александра Терзића.
Јован Штрбац, православне вере, стар 7 година, родитељи Пе-
тар и Ана, место Подић, котар Гламоч, није ишао у школу, смештен код
Ђорђа Мркшића.
Стана Штрбац, православне вере, стара 10 година, родитељи Пе-
тар и Ана, место Подић, котар Гламоч, није ишла у школу, смештена код
Драгутина Есерта.
Никола Штрбац, православне вере, стар 11 година, родитељи
Симо и Сава, место Жупа, котар Гламоч, није ишао у школу, смештен
код Мише Прелића, (дед Јован).
Богдан Боснић, православне вере, стар 13 година, родитељи Ми-
лан и Дева, место Дрвар, котар Петровац, није ишао у школу, смештен
код Лазара Прелића.
Ђура Боснић, православне вере, стар 12 година, родитељи Петар
и Ђука, место Дрвар, котар Петровац, није ишао у школу, смештен код
Косте Прелића.
Јован Шобат, православне вере, стар 8 година, отац Ђурађ, ме-
сто Каменица, котар Петровац, није ишао у школу, смештен код Алексе
Николића.
Давид Вејин, православне вере, стар 12 година, отац Давид, место
Вејини, котар Петровац, није ишао у школу, смештен код Филипа Грка.
Гојко Шева, православне вере, стар 10 година, родитељи Михаи-
ло и Марија, место Бастаси, котар Петровац, није ишао у школу, смеш-
тен код Ђуре Торера.

10. КРЧЕДИН

Васа Вујачић, православне вере, стар 11 година, отац Ђока, место

Невесиње, котар Невесиње, школу похађао 1 годину, смештен код Ду-
шана Јакшића.
Тодор Мучибабић, православне вере, стар 10 година, родитељи
†Ђока и †Милица, место Фојница, котар Невесиње, похађа II разред,
смештен код Петра Иванчевића, (стриц Марко).
Михаило Татић, православне вере, стар 7 година, родитељи
Стојан и Јованка, место Сопиља, котар Невесиње, није ишао у школу,
смештен код Душана Мештеровића.
Михаило Татић, православне вере, стар 10 година, родитељи
Стојан и Јованка, место Сопиља, котар Невесиње, похађао школу 2 го-
дине, смештен код Петра Алексића.

140
 Мирко Реповић, православне вере, стар 10 година, родитељи
Глигорије и Госпава, место Лапчевине, котар Невесиње, иде у I разред,
смештен код Гавре Дивљака.
Јово Реповић, православне вере, стар 7 година, мајка Мара, ме-
сто Лапчевине, котар Невесиње, иде у I разред, смештен код Митра
Поповића.
Ристо Мрковић, православне вере, стар 10 година, родитељи
†Милан и †Мара, место Бијења, котар Невесиње, није ишао у школу,
смештен код Аце Сервијанца.
Јово Мрковић, православне вере, стар 10 година, родитељи †Ми-
лан и †Мара, место Бијења, котар Невесиње, иде у I разред, смештен
код Аце Сервијанца, (сестра Јелка).
Шпиро Саматовић, православне вере, стар 9 година, родитељи
Крсто и Томка, место Бојиште, котар Невесиње, иде у I разред, смештен
код Драгутина Батинића, (болестан од очију).
Милутин Скочајић, православне вере, стар 9 година, родитељи
Лазар и †Анђа, место Невесиње, котар Невесиње, иде у III разред, смеш-
тен код Живана Адамовића.
Андрија Пушара, православне вере, стар 13 година, родитељи
†Тодор и †Вида, место Улиње, котар Гацко, није ишао у школу, смештен
код Павла Девића, (тетка Новка Лучић, удата).
Марко Пушара, православне вере, стар 12 година, родитељи
Мита и †Стоја, место Улиње, котар Гацко, није ишао у школу, смештен
код Лазара Тадића.
Јово Пушара, православне вере, стар 9 година, родитељи †Тодор
и †Вида, место Улиње, котар Гацко, иде у I разред, смештен код Фри-
дриха Хауга, (тетка Новка Лучић, удата).
Ђока Пушара, православне вере, стар 12 година, родитељи Мита
и †Стоја, место Улиње, котар Гацко, није ишао у школу, смештен код
Драгутина Обрадовића.
Ђока Пушара, православне вере, стар 14 година, родитељи †То-
дор и †Вида, место Улиње, котар Гацко, иде у I разред, смештен код
Марије Јакшић, (тетка Новка Лучић, удата).
Богда Пушара, православне вере, стара 7 година, родитељи †То-
дор и †Вида, место Улиње, котар Гацко, иде у I разред, смештена код
Валентина Бахера.
Станко Пушара, православне вере, стар 13 година, родитељи Пе-
тар и †Сара, место Улиње, котар Гацко, није ишао у школу, смештен код
Славка Неговановића, (брат Мирко).

141
 Јагош Пушара, православне вере, стар 10 година, родитељи
†Ђорђе и †Милица, место Улиње, котар Гацко, похађао школу 2 године,
смештен код Јакова Целнера, (сестра Милуша).
Мирко Пушара, православне вере, стар 12 година, родитељи Ми-
лутин и Милица, место Улиње, котар Гацко, није ишао у школу, смеш-
тен код Лазара Тувеџића.
Спасенија Пушара, православне вере, стара 8 година, родитељи
Милутин и Милица, место Улиње, котар Гацко, иде у I разред, смештена
код Маргарете Крист, (имала богиње).
Никола Вуковић, православне вере, стар 11 година, родитељи
†Митар и Јела, место Улиње, котар Гацко, није ишао у школу, смештен
код Живана Релића.
Блажо Окиљевић, православне вере, стар 12 година, родитељи
†Марко и Госпава, место Улиње, котар Гацко, иде у III разред, смештен
код Душана Недељковића, (сестра Достиња).
Влада Окиљевић, православне вере, стар 12 година, родитељи
†Тодор и Достиња, место Улиње, котар Гацко, иде у III разред, смештен
код Јакоба Цимера.
Тодор Окиљевић, православне вере, стар 11 година, родитељи
Новица и †Цвета, место Платице, котар Гацко, иде у I разред, смештен
код Александра Секулића.
Милош Окиљевић, православне вере, стар 10 година, родитељи
Новица и †Цвета, место Платице, котар Гацко, иде у I разред, смештен
код Петера Битлингмајера.
Аћим Окиљевић, православне вере, стар 10 година, отац†Спасоја,
место Платице, котар Гацко, није ишао у школу, смештен код Тодора
Петковића, (у болници у Новом Саду, болује од свраба).
Лука Мастиловић, православне вере, стар 12 година, родитељи
†Тома и Илинка, место Изгори, котар Гацко, није ишао у школу, смеш-
тен код Томе Берића, (стриц Мића).
Остоја Мастиловић, православне вере, стар 10 година, родитељи
†Тома и Илинка, место Изгори, котар Гацко, није ишао у школу, смеш-
тен код Антонија Ранитовића.
Радован Аџић, православне вере, стар 10 година, родитељи Ми-
хаило и †Аница, место Изгори, котар Гацко, самоук, смештен код Пете-
ра Тришњака.
Новица Прсовић, православне вере, стар 11 година, родитељи
Живан и †Цвета, место Изгори, котар Гацко, самоук, смештен код
Кристијана Штелија.

142
 Лазар Новаковић, православне вере, стар 14 година, отац Сава,
место Велики Цвјетнић, котар Петровац, није ишао у школу, смештен
код Мите Пољака, (отишао, непознато).
Софија Родић, православне вере, стара 10 година, родитељи Раде
и Аница, место Велики Цвјетнић, котар Петровац, иде у I разред, смеш-
тена код Јакова Мерца.
Стево Филиповић, православне вере, стар 9 година, родитељи
Милан и Манда, место Велики Цвјетнић, котар Петровац, иде у III раз-
ред, смештен код Ђоке Сладојевића.
Стевка Родић, православне вере, стара 12 година, родитељи Раде
и Аница, место Велики Цвјетнић, котар Петровац, иде у I разред, смеш-
тена код Илије Радовца.
Лаза Грбић, православне вере, стар 11 година, родитељи Миле и
Ђука, место Велики Цвјетнић, котар Петровац, похађао школу 3 годи-
не, смештен код Стевана Чалића.
Јека Новаковић, православне вере, стара 12 година, родитељи
†Никола и Сава, место Велики Цвјетнић, котар Петровац, није ишао у
школу, смештена код Илије Јаношевића.
Милка Каменко, православне вере, стара 14 година, родитељи
†Петар и Марија, место Осредци, котар Петровац, није ишла у школу,
смештена код Лазара Вуксана.
Јован Кнежевић, православне вере, стар 13 година, родитељи
Тривун и Мара, место Мали Цвјетнић, котар Петровац, похађао школу
3 године, смештен код Лазара Рончевића.
Илија Кнежевић, православне вере, стар 13 година, родитељи
Стеван и †Боја, место Мали Цвјетнић, котар Петровац, није ишао у шко-
лу, смештен код Ранка Добричића, (са оцем отишао у Угарску).
Стана Кнежевић, православне вере, стара 10 година, родитељи
Стеван и †Боја, место Мали Цвјетнић, котар Петровац, није ишла у шко-
лу, смештена код Софије Поповић.
Јован Пилиповић, православне вере, стар 14 година, родитељи
Симо и Мара, место Велики Цвјетнић, котар Петровац, није ишла у
школу, смештен код Милоша Милосављевића.
Миле Пилиповић, православне вере, стар 7 година, родитељи
Симо и Мара, место Велики Цвјетнић, котар Петровац, школу похађао
1 годину, смештен код Стевана Обрадовића, (сада код Аце Мраовића у
Великој Ремети).
Михаило Кнежевић, православне вере, стар 12 година, родитељи
Јанко и Јока, место Велики Цвјетнић, котар Петровац, школу похађао 3
године, смештен код Живана Девића.

143
 Милка Кнежевић, православне вере, стара 9 година, родитељи
Јанко и Јока, место Велики Цвјетнић, котар Петровац, школу похађала
1 годину, смештен код Ефе Јуда.
Илија Јурић, православне вере, стар 12 година, отац Ђуро, место
Велики Цвјетнић, котар Петровац, школу похађао 4 године, смештен
код Глише Иванишевића.
Милош Кнежевић, православне вере, стар 11 година, родитељи
Павле и Милица, место Мали Цвјетнић, котар Петровац, школу похађао
2 године, смештен код Паје Скорупана.
Петар Кнежевић, православне вере, стар 10 година, родитељи
Павле и Милица, место Мали Цвјетнић, котар Петровац, школу похађао
1 годину, смештен код Лазара Поштића.
Стеван Кнежевић, православне вере, стар 12 година, родитељи
Тривун и Мара, место Мали Цвјетнић, котар Петровац, није ишао у
школу, смештен код Стевана Стефановића.
Ђуро Кнежевић, православне вере, стар 14 година, родитељи
Милош и Стоја, место Мали Цвјетнић, котар Петровац, није ишао у
школу, смештен код Лепосаве Кечић.
Драга Кнежевић, православне вере, стар 11 година, родитељи
Милош и Стоја, место Мали Цвјетнић, котар Петровац, не похађа шко-
лу, смештен код Лазара Тувеџића
Јован Кнежевић, православне вере, стар 10 година, родитељи
Митар и Боја, место Мали Цвјетнић, котар Петровац, није ишао у шко-
лу, смештен код Панте Маринковића.
Никола Кнежевић, православне вере, стар 9 година, родитељи
Јован и Стана, место Мали Цвјетнић, котар Петровац, није ишао у шко-
лу, смештен код Пере Поповића.
Никола Кнежевић, православне вере, стар 9 година, родитељи
Давид и Илинка, место Мали Цвјетнић, котар Петровац, није ишао у
школу, смештен код Петра Кечића.
Душан Кнежевић, православне вере, стар 14 година, родитељи
Дане и †Милица, место Мали Цвјетнић, котар Петровац, није ишао у
школу, смештен код Лазара Поповића.
Филип Грубишић, православне вере, стар 12 година, родитељи
Вид и Мара, место Мали Цвјетнић, котар Петровац, није ишао у школу,
смештен код Пере Поповића.
Божа Пилиповић, православне вере, стар 10 година, родитељи
Стеван и Софија, место Велики Цвјетнић, котар Петровац, ишао у шко-
лу 4 године, смештен код Милутина Секиза.

144
 Стеван Кнежевић, православне вере, стар 12 година, отац Дане,
место Велики Цвјетнић, котар Петровац, није ишао у школу, смештен
код Лазара Божића, (отпутовао, непознато).
Раде Пилиповић, православне вере, стар 12 година, родитељи
Дамјан и Ђука, место Велики Цвјетнић, котар Петровац, ишао у школу
3 године, смештен код Максима Алексића.
Михаило Пилиповић, православне вере, стар 8година, родитељи
†Раде и Стака, место Велики Цвјетнић, котар Петровац, ишао у школу 1
годину, смештен код Јована Огризовића.
Стана Пилиповић, православне вере, стара 12 година, родитељи
†Раде и Стака, место Велики Цвјетнић, котар Петровац, ишла и школу
1 годину, смештена код Мице Летић.
Стеван Родић, православне вере, стар 7 година, родитељи Раде и
Аница, место Велики Цвјетнић, котар Петровац, не иде у школу, смеш-
тен код Николе Месаровића.
Софија Грбић, православне вере, стара 12 година, родитељи Сте-
ван и †Ружа, место Велики Цвјетнић, котар Петровац, није ишла у шко-
лу, смештена код Радета Егића.
Ђука Ковачевић, православне вере, стар 12 година, родитељи
Раде и Јока, место Велики Цвјетнић, котар Петровац, ишао у школу 2
године, смештен код Марије Јакшић.
Илија Ковачевић, православне вере, стар 8 година, родитељи
Раде и Јока, место Велики Цвјетнић, котар Петровац, није ишао у шко-
лу, смештен код Тривуна Кукића.
Јово Кнежевић, православне вере, стар 12 година, отац Милош,
мајка Стоја, место Велики Цвјетнић, котар Петровац, није ишао у шко-
лу, смештен код Виде Јакшић.
Милош Кнежевић, православне вере, стар 10 година, родитељи
Обрад и Марија, место Велики Цвјетнић, котар Петровац, ишао у школу
1 годину, смештен код Петра Тарабића.
Перо Филиповић, православне вере, стар 12 година, отац Ми-
лош, место Велики Цвјетнић, котар Петровац, смештен код Славка
Неофитовића, (одмах се вратио кући).
Милош Кнежевић, православне вере, стар 12 година, отац Ђуро,
место Велики Цвјетнић, котар Петровац, (одмах се вратио кући).
Стеван Филиповић, православне вере, стар 14 година, отац Ми-
лош, место Велики Цвјетнић, котар Петровац, смештен код Младена
Вуксана, (одмах се вратио кући).
Давид Грбић, православне вере, стар 13 година, отац Дујко, ме-
сто Велики Цвјетнић, котар Петровац, смештен код Даринке Глишић,
(одмах се вратио кући).

145
 Стеван Кнежевић, православне вере, стар 12 година, отац Ми-
лош, место Мали Цвјетнић, котар Петровац, смештен код Стевана
Стефановића, (одмах се вратио кући).

11. БЕШКА

Тривко Тепавчевић, православне вере, стар 13 година, отац

Јаков, место Вранковићи (Казанци), котар Гацко, ишао је у школу,
смештен код Петера Ноненмахера.
Божо Тепавчевић, православне вере, стар 15 година, родитељи
Ристо и †Јована, место Вранковићи (Казанци), котар Гацко, ишао је у
школу 4 године, смештен код Милана Груловића.
Коста Тепавчевић, православне вере, стар 14 година, родитељи
†Шпиро и Василија, место Вранковићи (Казанци), котар Гацко, самоук,
смештен код Теобалда Бубенхајмера.
Јела Тепавчевић, православне вере, стара 10 година, родитељи
†Шпиро и Василија, место Вранковићи (Казанци), котар Гацко, завр-
шила I разред основне школе, смештена код Софије Книзл.
Милка Тепавчевић, православне вере, стара 10 година, отац
†Јован, место Вранковићи (Казанци), котар Гацко, није ишао у школу,
смештена код Шарлоте Штрекер.
Милош Црногорац, православне вере, стар 12 година, родитељи
Мирко и Савка, место Ст. Дулићи, котар Гацко, ишао у школу 1 годину,
смештен код Јована Варићака.
Аћим Црногорац, православне вере, стар 10 година, родитељи
Мато и Милица, место Стари Дулићи, котар Гацко, завршио II разред
основне школе, смештен код Адама Штрекера.
Марко Црногорац, православне вере, стар 13 година, родитељи
Лука и Петра, место Стари Дулићи, котар Гацко, није ишао у школу,
смештен код Стевана Груловића.
Алекса Ћорић, православне вере, стар 10 година, родитељи Сава
и †Стана, место Казанци, котар Гацко, није ишао и школу, смештен код
Филипине Книзл.
Милош Ћорић, православне вере, стар 13 година, родитељи Пе-
тар и †Јела, место Стари Дулићи, котар Гацко, самоук, смештен код Ла-
зара Косовца, (болује од туберкулозе и лежи у земунској болници).
Кристина Ћорић, православне вере, стара 10 година, родитељи
Петар и †Јела, место Стари Дулићи, котар Гацко, завршила I разред
основне школе, смештена код Јохана Вајса, (умрла 8. фебруара 1918. у
болници у Земуну).

146
 Петар Мазлуш, православне вере, стар 12 година, родитељи Об-
рад и Мара, место Нови Дулићи, котар Гацко, завршио II разред основ-
не школе, смештен код Катарине Хубер, (болује од прехладе).
Божо Мазлуш, православне вере, стар 12 година, отац Драгутин,
место Нови Дулићи, котар Гацко, завршио IV разред основне школе,
смештен код Стевана Шубића.
Гајо Мазлуш, православне вере, стар 10 година, мајка Мили-
ца, место Нови Дулићи, котар Гацко, завршио III разред, смештен код
Кристијана Кретера.
Милутин Мандић, православне вере, стар 11 година, отац Обрен,
место Казанци, котар Гацко, није ишао у школу, смештен код Георга
Бајтнера.
Антоније Мандић, православне вере, стар 11 година, отац Тодор,
место Казанци, котар Гацко, самоук, смештен код Петера Блениха.
Јања Мандић, православне вере, стара 7 година, отац Обрен,
место Казанци, котар Гацко, похађа I разред, смештена код Милана
Мирковића.
Марко Гојковић, православне вере, стар 11 година, отац †Трип-
ко, место Казанци, котар Гацко, похађа I разред, смештена код Даниела
Габерта.
Марко Антоновић, православне вере, стар 11 година, родитељи
†Симо и †Вида, место Казанци, котар Гацко, није ишао у школу, смеш-
тен код Јакоба Штрекера.
Новак Мазлум, православне вере, стар 10 година, родитељи
Васиљ и †Јована, место Дулићи, котар Гацко, није ишао у школу, смеш-
тен код Милана Јовановића.
Мирко Слепчевић, православне вере, стар 12 година, родитељи
Благоје и Милица, место Самобор, котар Гацко, самоук, смештен код
Адама Хена.
Стана Слепчевић, православне вере, стара 11 година, родитељи
Благоје и Милица, место Самобор, котар Гацко, није ишла у школу,
смештена код Николаса Јана.
Влада Слепчевић, православне вере, стар 14 година, родитељи
Стеван и †Анђа, место Самобор, котар Гацко, похађа II разред основне
школе, смештен код Катарине Вагнер.
Сава Давидовић, православне вере, стар 10 година, родитељи
†Никола, мајка Мара, место Самобор, котар Гацко, похађа II разред ос-
новне школе, смештен код Елизе Шерер.
Анђа Давидовић, православне вере, стара 12 година, родитељи
Петар и Цвета, место Самобор, котар Гацко, похађа II разред, смештена
код Кристијана Ноненмахера, (била болесна од прехладе).

147
 Тодор Давидовић, православне вере, стар 10 година, отац Нико-
ла, место Самобор, котар Гацко, похађа I разред, смештен код Антона
Дингеса.
Станиша Старовић, православне вере, стар 10 година, отац Ми-
лутин, место Самобор, котар Гацко, похађа I разред основне школе,
смештен код Петера Книзла.
Спасоје Старовић, православне вере, стар 10 година, отац Ми-
лутин, место Самобор, котар Гацко, није ишао у школу, смештен код
Јакоба Бубенхајмера.
Сава Ковачевић, православне вере, стар 13 година, родитељи
†Сава и †Јована, место Рудопоље, котар Гацко, похађа II разред, смеш-
тен код Карла Бубенхајмера, (има брата Аћима).
Петар Дивљак, православне вере, стар 13 година, отац Михаило,
место Рудопоље, котар Гацко, похађа II разред, смештен код Адама Ве-
реша, (отпутовао непознато куд).
Ђурђија Пејшара (Пушара), православне вере, стара 12 годи-
на, родитељи †Лука и †Томана, место Улиње, котар Гацко, није ишла у
школу, смештена код Кристијана Мозера, (стриц јој је Митар).
Миле Карановић, православне вере, стар 12 година, отац Јован,
место Бобољусци, котар Петровац, није ишао у школу, семштен код Ра-
дована Лупуровића, (отпутовао непознато куд) .
Милош Карановић, православне вере, стар 12 година, отац Раде,
место Бобољусци, котар Петровац, није ишао у школу, семштен код
Драгутина Варићака.
Стеван Родић, православне вере, стар 11 година, родитељи †Ми-
лош и Божица, место Трубар, котар Петровац, похађа III разред, смеш-
тен код Живана Механџића.
Милан Вељковић, православне вере, стар 9 година, отац Милана,
место Трубар, котар Петровац, није ишао у школу, смештен код Кузма-
на Механџића.
Јово Кецман, православне вере, стар 11 година, родитељи Нико-
ла и Манда, место Бедлук, котар Петровац, није ишао у школу, смештен
код Луке Штелија.
Милан Рађеновић, православне вере, стар 7 година, родитељи
Ђуро и Јока, место Осредци, котар Петровац, не иде у школу, смештен
код Јакоба Филипија.
Милош Карановић, православне вере, стар 12 година, родитељи
Никола и †Смиља, место Бобољусци, котар Петровац, није ишао у шко-
лу, смештен код Јелене Бајић.
Лука Буцало, православне вере, стар 11 година, отац Игњат, место
Трубар, котар Петровац, није ишао у школу, смештен код Симе Говорчина.

148
 Митар Кнежевић, православне вере, стар 11 година, отац Павао,
место Мали Цвјетнић, котар Петровац, није ишао у школу, смештен код
Милутина Старчевића.
Стеван Родић, православне вере, стар 9 година, родитељи Ни-
кола и †Смиљана, место Трубар, котар Петровац, није ишао у школу,
смештен код Андрије Јовановића.
Петар Рађеновић, православне вере, стар 10 година, отац Нико-
ла, место Осредци, котар Петровац, није ишао у школу, смештен код
Милана Бајића.
Петар Рађеновић, православне вере, стар 7 година, родитељи
Илија и Сава, место Осредци, котар Петровац, не иде у школу, смештен
код Хајнриха Бушера (Буша?)
Илија Кецман, православне вере, стар 7 година, родитељи †Сава
и †Илка, место Бедлук, котар Петровац, не иде у школу, смештен код
Марије Батало.
Богдан Рађеновић, православне вере, стар 10 година, отац †Ла-
зар, место Осредци, котар Петровац, није ишао у школу, смештен код
Милана Пиртића.
Лаза Родић, православне вере, стар 11 година, родитељи †Ми-
лош и Смиљана, место Трубар, котар Петровац, похађа III разред, смеш-
тен код Богдана Механџића.
Никола Рађеновић, православне вере, стар 10 година, отац
Дамјан, место Осредци, котар Петровац, није ишао у школу, смештен
код Живана Грковића.
Симо Кнежевић, православне вере, стар 10 година, отац Петар,
место Мали Цвјетнић, котар Петровац, није ишао у школу, смештен код
Драгутина Обрадовића.
Манојло Рађеновић, православне вере, стар 11 година, родитељи
Стеван и Анђелија, место Осредци, котар Петровац, похађа III разред,
смештен код Паје Косовца.
Илинка Кецман, православне вере, стара 8 година, родитељи
†Илија и Сава, место Бедлук, котар Петровац, похађа III разред, смеш-
тена код Мише Веселиновића, (баба Даја).
Јека Брдар, православне вере, стара 11 година, родитељи †Петар
и Анка, место Лохово, котар Бихаћ, није ишла у школу, смештена код
Милеве Јовановић.
Дева Карановић, православне вере, стара 8 година, отац †Васиљ,
место Бобољусци, котар Петровац, није ишла у школу, смештена код
Живана Пачанског.

149
 Смиља Кецман, православне вере, стара 13 година, родитељи
Сава и †Илка, место Бедлук, котар Петровац, није ишла у школу, смеш-
тена код Милана Косовца, (стриц Никола).
Милка Рађеновић, православне вере, стара 13 година, отац
Дамјан, место Осредци, котар Петровац, није ишла у школу, смештена
код Душана Срдановића.
Јока Карановић, православне вере, стара 6 година, отац †Васиљ,
место Бобољусци, котар Петровац, не иде у школу, смештена код
Љубице Ђурић.
Мара Карановић, православне вере, стара 10 година, отац Јован,
место Бобољусци, котар Петровац, није ишла у школу, смештена код
Елизабете Штрекер, (била у болници у Земуну).
Марија Карановић, православне вере, стара 10 година, родитељи
†Миле и †Цаја, место Бобољусци, котар Петровац, није ишла у школу,
смештена код Милоша Лупуровића, (слабуњава).
Милка Брдар, православне вере, стара 5 година, родитељи †Пе-
тар и Анка, место Лохово, котар Петровац, не иде у школу, смештена
код Адама Обрадовића, (имала запаљење плућа).

12. ЧОРТАНОВЦИ

Јанко Зеленовић, православне вере, стар 6 година, родитељи

Петар и Сава, место Михољаче, Автовац, котар Гацко, не иде у школу,
смештен код Јована Гајића.
Марко Зеленовић, православне вере, стар 7 година, родитељи
Петар и Сава, место Михољаче, Автовац, котар Гацко, иде у I разред,
смештен код Јована Гајића.
Перо Кошутић, православне вере, стар 10 година, родитељи Сава
и Ана, место Лазарић, котар Гацко, није ишао у школу, смештен код
Павла Красојевића.
Бориша Кошутић, православне вере, стар 13 година, родитељи
Сава и Ана, место Лазарић, котар Гацко, није ишао у школу, смештен
код Павла Красојевића.
Новица Говедарица, православне вере, стар 13 година, родитељи
Марко и Илинка, место Михољаче, Автовац, котар Гацко, ишао у школу
4 године, смештен код Аце Јекчевића.
БоришаГоведарица,православневере, стар11година,родитељи
Максим и Стоја, место Михољаче, Автовац, котар Гацко, није ишао у
школу, смештен код Јована Драгојевића.

150
 Лука Лучић, православне вере, стар 12 година, родитељи Алекса
и Госпава, место Михољаче, Автовац, котар Гацко, ишао у школу 2 годи-
не, смештен код Петра Пантелића.
Глигорије Лучић, православне вере, стар 12 година, родитељи
Алекса и Госпава, место Михољаче, Автовац, котар Гацко, није ишао у
школу, смештен код Јована Радоњанина.
Илија Шолаја, православне вере, стар 10година, родитељи †Ђока
и Милица, место Михољаче, котар Гацко, није ишао у школу, смештен
код Веље Опачића.
Јела Дивљак, православне вере, стара 12 година, родитељи
Јоксим и Милица, место Михољаче, котар Гацко, самоука, смештена код
Драге Суботина.
Мара Дивљак, православне вере, стара 8 година, родитељи
Јоксим и Милица, место Михољаче, котар Гацко, иде у школу, смештена
код Гавре Војновића.
Мирко Ивковић, православне вере, стар 15 година, отац †Ви-
дак, место Михољаче, котар Гацко, похађа школу, смештен код Раде
Марковића.
Ђуро Кнежевић, православне вере, стар 11 година, родитељи
Милош и Милица, место Мали Цвјетнић, котар Петровац, није ишао у
школу, смештен код Илије Инића.
Перо Кнежевић, православне вере, стар 11 година, родитељи
Милош и Милица, место Мали Цвјетнић, котар Петровац, није ишао у
школу, смештен код Ђоке Релића.
Душан Кљајић, православне вере, стар 10 година, родитељи
Симо и Боја, место Мали Цвјетнић, котар Петровац, није ишао у школу,
смештен код Јована Марковића.
Стеван Кљајић, православне вере, стар 7 година, родитељи Симо
и Боја, место Мали Цвјетнић, котар Петровац, не иде у школу, смештен
код Драге Пешића.
Милка Бабић, православне вере, стара 12 година, родитељи Три-
вун и Анђа, место Трубар, котар Петровац, није ишла у школу, смеште-
на код Мите Петковића.
Олга Бабић, православне вере, стара 7 година, родитељи Тривун
и Анђа, место Трубар, котар Петровац, не иде у школу, смештена код
Маре Влашкалић.
Лазар Грбић, православне вере, стар 8 година, родитељи Нико-
ла и Саја, место Велики Цвјетнић, котар Петровац, није ишао школу,
смештен код Живана Мирковића.

151
 Анђа Карановић, православне вере, стара 14 година, родитељи
Јанко и Вука, место Бобољусци, котар Петровац, није ишла у школу,
смештена код Зорке Красојевић.
Милица Карановић, православне вере, стара 14 година,
родитељи Стеван и Стана, место Бобољусци, котар Петровац, није
ишла у школу, смештена код Светозара Вуковића.
Сава Карановић, православне вере, стар 13 година, отац Јован,
место Бобољусци, котар Петровац, није ишао у школу, смештен код
Вуке Милутиновић.
Доста Карановић, православне вере, стара 14 година, родитељи
Милан и Илинка, место Бобољусци, котар Петровац, није ишла у школу,
смештена код Лене Пековић.
Павао Карановић, православне вере, стар 8 година, родитељи
Коста и Смиљана, место Међа, котар Петровац, није ишао у школу,
смештен код Данице Радосављевић.
Стеван Карановић, православне вере, стар 12 година, родитељи
Коста и Смиљана, место Међа, котар Петровац, није ишао у школу,
смештен код Ђоке Меленчанина.
Митар Јовановић, православне вере, стар 11 година, родитељи
Илија и Перка, место Велики Цвјетнић, котар Петровац, ишао у школу
3 године, смештен код Луке Јовића.
Лазар Јовановић, православне вере, стар 11 година, родитељи
Ђура и Мара, место Велики Цвјетнић, котар Петровац, ишао у школу,
смештен код Јаше Војновића.
Ђура Кнежевић, православне вере, стар 9 година, родитељи Ми-
лош и Милица, место Мали Цвјетнић, котар Петровац, није ишао у шко-
лу, смештен код Петра Драгојевића.
Витомир Бабић, православне вере, стар 10 година, родитељи
Митар и Софија, место Трубар, котар Петровац, није ишао у школу,
смештен код Манојла Бошњака.
Андрија Арсенић, православне вере, стар 9 година, родитељи
†Лазар и †Милица, место Трубар, котар Петровац, није ишао у школу,
смештен код Јована Опачића.
У Старој Пазови, 30. маја 1918.
Вукосава Шимићева, учитељица, повереник
Станко Митровић
Владин изасланик за бос-херц. сиромашну децу
За децу из Херцеговине послат списак општина у Мостару 6/18
јуна 1918.
За децу из Гламочког котара 9/22. VI. 918. ул. бр. 4

152
 НОВИ БАНОВЦИ

О удомитељским породицама у Новим Бановцима нема писаних

података. У Илустрованом листу бр. 5 од 2. фебруара 1918. објављена
је фотографија на којој су петорица младих Херцеговаца смештених у
Новим Бановцима. Дописник наводи да се у Новим Бановцима налази
још двадесеторо овакве деце.221

Херцеговачка деца у Новим Бановцима

22 Ljiljana Dobrovšak, Srijem na stranicama Ilustrovanog lista za vrijeme Prvoga svjetskog

ratа, SRIJEM U PRVOM SVJETSKOM RATU 1914. – 1918. Zbornik radova sa znanstvenoga skupa 9.
lipnja 2015. Vukovar, 2016, 428.

153
 Radovan Sremac, msr

PRILOG ISTORIJI JEVREJA U INĐIJI

I OKOLNIM NASELJIMA

Inđija je danas sedište istoimene opštine koju čine mesta Inđija,

Beška, Jarkovci, Krčedin, Ljukovo, Maradik, Novi Karlovci, Novi Slankamen,
Slankamenački Vinogradi, Stari Slankamen i Cortanovci. U prošlosti je ova
teritorija bila administrativno podeljena između dva rabinata (jevrejske
opštine): Inđija i Maradik su pripadali Rumskom rabinatu, dok su preostala
mesta pripadala Zemunskom rabinatu.
Prvi pomen Jevreja na ovom području potiče iz 1704. godine kada
je petrovaradinski podanik Jevrejin Jakob Lebl jula te godine u Starom
Slankamenu platio tridesetninu i zemaljski namet za svoju robu. Nakon
toga, Jevreje sporadično možemo pratiti kroz razna dokumenta, da bi tek
uvođenjem matičnih knjiga sredinom 19. veka imali preciznije podatke o
njima. Najstariji poznati podatak o Jevrejinu naseljenom na ovom području,
potiče iz 1798. godine iz fonda Zemunski magistrat (Istorijski arhiv
Beograda). Tada je zabeleženo da Jevrejin Josip Kreudel naseljen u Beški
planira da se preseli u Novi Sad, zbog čega se potražuje izmirenje njegovih
dugova trgovkinji Tereziji Herzlin.
U matičnim knjigama zabeležene su sledeće jevrejske porodice u
mestima današnje Opštine Inđija:
- Beška:Csillagi,Goldstein, Grünberger,Herzog,Lipkowitz, Reichenfeld,
Roth, Steimnitz;
- Cortanovci: Kohn, Stein;
- Inđija: Beck, Braun, Denenbaum, Deutsch, Dirnbach, Engel, Ernst,
Fischer, Fischl, Fodor, Friedman, Greissiger, Gross, Handler, Heffer, Hirschfeld,
Holländer, Inselt(?), Katz, Klein, Kohn, Kritzler, Meresinszki. Piszker, Pollak,
Roth, Schlanger, Schwartz, Skopal, Spira (Szekely), Stark, Stern, Weiss;
- Krčedin: Herzog, Kämpfner, Keller, Ornstein, Piszker, Rubin, Walder;
- Maradik: Bröder, Lotoin(?), Löwenberger, Pisker, Singer, Stein;
- Novi Karlovci: Moises, Weiss;
- Novi Slankamen: Kraus, Krishaber.

154
 BROJ JEVREJA PO NASELJIMA

1880. 1900. 1910. 1921.

Beška 4 26 14
Cortanovci 28 2
Inđija 112 89
Jarkovci 12
Krčedin 7 20 21 4
Novi Karlovci 4 17 11
Novi Slankamen 13 3 6
Stari Slankamen 1

Jevreji na ovom području su se, kao što je bio slučaj i u drugim

sredinama, bavili trgovinom. Tako su u Beški 1892. godine zabeleženi
Leopold Steimnitz, trgovac mešovitom robom, i Rosa Engel i Malvina
Steimnitz sitničarke.
Koliko je poznato, na ovom prostoru je postojala samo sinagoga u
Inđiji, koja je bila sagrađena 1902-1903. godine na placu Petera i Kristine
Kratz. Sama sinagoga je bila uvučena par metara od linije ulice, imala je
dimenzije 8 x 15 metara. Na istom placu je bio sagrađen stan za rabina. Ovi
objekti su demolirani u toku rata, a potpuno srušeni nakon rata.

Sinagoga u Inđiji

155
 Nadgrobni spomenik Natana Štajnmica

Nadgrobni spomenik Gersona Engela

156
 Jevreji na teritoriji Opštine Inđija prema matičnim knjigama

BEŠKA

Datum i Datum
Ime Prezime mesto Otac Majka Brak
rođenja smrti

1. Adolf Csillagi 19.7.1901. Janos Rosa

Topola)
(Bačka
Beška (Pivnice)

2. Gerson Engel 1823. Moše 14.11.1901.

Beška

Salamon
3. Aranka Goldstein 2.4.1901. (Slavonski Etelka Moises
Dobanovci (Beška)
Brod)

4. Iren Grünberger 7.5.1902. Leopold Rosa Moises

Beška (1875) (1879)

23.12.1903. Leopold Rosa Moises

5. Derzsö Grünberger (Crvenka) (Kać)
Beška

Ema 16.10.1906. Leopold(1874) Rosa Moises

6. Grünberger (1880)
Elvira Beška

19.1.1902.
31.5.1875. Justi Paulina
7. Isidor Herzog Salamon Dibichstein(?)
Novi Sad Bauer,
Zemun

26.1.1903. Paulina
(1873)
Bauer
8. Josef Herzog Isidor
Beška

23.12.1903. Salamon Sofija (1879. 2.10.1904.

9. Josef Herzog Krčedin (1872. SchonbergBaranja) Krčedin
Vukovar)

10. Šandor Herzog 3.7.1905. Izidor Paulina

(Mokrin)
Bauer
Beška

25.7.1904.
14.8.1876. Salie
11. Šandor Lipkowitz Henrik Marie Müller Steimnitz,
Temerin
Beška

26.11.1901.
1881. Novi Regina David
12. Maria Lipkowitz Leopold Guttman Friedman,
Kneževac
Inđija

157
 22.8.1905. Salie
13. Bernat Lipkowitz Šandor (1886.
Steimnitz
Beška Gok)

14. Michael Reichenfeld 1848. Györ 11.2.1913.

Beška

15. Alexander Reichenfeld 6.8.1883. Michael Pauline 1902.

Zemun (Raab) Büchler Osijek

26. 2. 1900.
16. Bela Roth Pinkus Josef Theresi
EnglRosa
Beška

17. Gesa Roth 1902. Josef

Baja)
(1869. (1871.
Rosa EnglBač)
11.12.
Beška

7. 8. 1912. 17.8.1912.
18. Šandor Roth Josef Pinkas Terezija
Beška Beška

25.7.1904.
1. 1886. Malvine Šandor
19. Sali Steinitz 12.
Višnjićevo Bernhard Engel Lipkovitz,
Šašinci

20. Natan Steimnitz 1886. 7.3.1886.

Beška

ČORTANOVCI

Datum i mesto Datum

Ime Prezime Otac Majka Brak
rođenja smrti

25.3.1881.
1. Albert Kohn Moritz Sali Grünfeld
Cortanovci

27.9.1898. Abraham
2. Sali Stein Mina Goldschmied
Cortanovci (Adolf)

INĐIJA

Datum i Datum
Ime Prezime mesto Otac Majka Brak
smrti
rođenja

3.4.1906.
1. Aladar Beck Herman Rosa Hecht 12.4.1906.
Inđija

158
 12.12.1919.
2. Bella Beck Josip Julija Fischl
Inđija

19.8.1923. Helena
3. Dragutin Beck Edmund
Inđija Heimann

5.8.1893. Sarlota
4. Josip Beck Inđija Ferdinand 9.9.1924.
Füller

5. Lajoš Beck 1895. Inđija 25.2.1902.

28.8.1905. Sarlota
6. Margita Beck Inđija Ferdinand
Füller

11.6.1904. Fridrika
7. Georg Braun Inđija Leopold
Wantoch

8. Lina Denenbaum 1846. Surany 25.3.1902.

1890. Bačka
9. Mariška Denenbaum Topola 7.1.1909.

1.2.1909.
10. Lavoslav Denenbaum Jerman Marija Vigh 30.1.1910.
Inđija

1903.
Hermina
Maria
11. Josef Deutsch Jakob Malwina
Breiner
Fischer, Novi
Sad

1901.
12. Terezija Dirnbach 10.10.1927.
Bošnjaci

1907.
13. Ignjat Dirnbach 21.5.1929.
Bošnjaci

7.9.1852.
1824. Babette
14. Moritz Engel Jakob
Trencsin Pollak, Novi
Sad

159
 1852.
15. Marija Engel 30.10.1918.
Szekszárd

29.9.1855.
16. Carl Engl 1854. Inđija
Novi Sad

12.5.1925.
4.7.1905. Karoly
17. Alice Ernst Bela Mici Klein
Inđija Kümmelberg,
Novi Sad
1.7.1924.
22.2.1904. Zsigmond
18. Vilma Ernst Bela Mici Klein
Inđija Fellner,
Zagreb
22.7.1924.
19. Adolf Fischer 1868. Inđija Zmajevo

9.7.1907. Gisella
20. Etelka Fischl Inđija Sandor Goldhammer

13.3.1914. Gizela
21. Pavle Fischl Inđija Sandor Goldhammer

7.8.1912. Henče
22. Aranka Fodor Inđija Adolf
Friedmann

10.4.1914. Henče
23. Jelena Fodor Inđija Adolf
Friedmann

23.8.1906. Marija
24. Aurel Friedmann Inđija David
Lipkovič

10.10.1902. Marija
25. Erno Friedmann Inđija David
Lipkovič

13.4.1911. Marija
26. Jerina Friedmann Inđija David
Lipkovič

25.4.1909. Hermine
27. Desider Greissiger Inđija Artur
Donner

3.4.1907.
28. Marija Gross Inđija Jakob Rosa Grün

25.4.1857.
29. Rosalia Handler Francz Elisabeth
Inđija

160
 7.1.1894.
Jenö Erzsebet Josefa
Raabstern,
Pepi
30. Handler 1860. Inđija Ferencz 30.7.1904.
Jakob Pollak
Novi Sad
1.6.1922. Cecilija
31. Juliška Heffer Inđija Mavro
Goldman
Ella
2.10.1923. Cilli
32. (Sara-
Lea) Heffer Mavro
Inđija Goldmann
26.3.1905.
Katherine Moses
33. Juliana Hirschfeld 1866. Inđija Leopold
Fischer Friedman,
Zemun
5.1.1879. Johanna
34. Therese Hirschfeld Inđija Hermann
Kohn

35. Ella Holländer 1904. Inđija Herman Johanna 16.6.1906.

Pollak

22.8.1906. Johana
36. Ernö Holländer Hemran Pollak
Inđija

5.8.1925.
37. Melanie Inselt(?) Inđija Bela Irena Stern

22.12.1910.
38. Aleksander Katz Inđija Jene J. Gisela Vider

17.10.1909.
39. Elza Katz Jene J. Gisela Vider
Inđija

17.10.1909.
40. Makso Katz Inđija Jene J. Gisela Vider

17.6.1902. Helene
41. Valerie Klein Inđija Armin
Richtmann

7.4.1905. Karolina
42. Kohn Inđija Herman 7.4.1905.
Weis

14.10.1908. Stefani
43. Edith Kohn Inđija Samuel
Weiss

19.10.1913. StjepankaWeiss
44. Lili Kohn Inđija Samojlo

4.6.1902. Regina
45. Johanna Kritzler Inđija Lazar Löwinger

161
 2.3.1904. Regina
46. Wilhelm Kritzler Inđija Lasar Löwinger
15.9.1920.
47. Nela Meresinszki Inđija Saje Esti Zanger

27.2.1904. Isabella
48. Imre Piszker Inđija Salamon Schlesinger 28.4.1905.
19.2.1910. Deborah
49. Ivan Piszker Inđija Salamun Schlesinger
25.8.1912. Deborah
50. Jelisava Piszker Inđija Salamun Schlesinger
6.1.1906. Deborah
51. Lajos Piszker Inđija Salamon Schlesinger
4.2.1908. Deborah
52. Roza Piszker Inđija Salamon Schlesinger

53. Moritz Pollak 1838. Inđija 4.10.1898.

20.8.1895.
Novi Netti Johana
54. Isidor Pollak 1869.
Sad Moritz Preszburger Frankl, Novi
Sad
16.3.1903. Rosa
55. Rudolf Pollak Inđija Josef Deutsch
25.12.1920.
56. Erna Roth Inđija Leo Ivana Stein

28.1.1925. Johanna
57. Hedvig Roth Inđija Leo Stein
30.1.1920.
58. Hilda Roth Inđija Leo Ivana Stein

10.2.1904. Ernestine
59. Ernest Schlanger Inđija Isidor Grossmann
5.11.1913. Serena
60. Josip Schwartz Inđija Lorenc Friedmann
10.1.1903.
61. Therese Skopal Inđija Arnold Netti Popper

Spira 28.3.1908. Fransica

62. Edit Inđija Lajos Lustig
(Szekely)

63. Ilona Stark 8.3.1906. Josef Arma

Inđija Guttmann

64. Viktor Stark 2.2.1904. Josef Anna

Inđija Guttmann

162
 5.2.1911.
Jakob Kohn,
65. Friedrich Stern 13.7.1903. Leopold Laura Ernst Sremska
Inđija
Mitrovica

19.8.1856.
66. Herman Weiss 1826. Inđija Mimi Pollak,
Novi Sad

67. Alice Weiss 2.1.1892. Ziga Sofija

Inđija Fischer

KRČEDIN

Datum
Ime Prezime Datum i mesto Otac Majka Brak
rođenja smrti

1. Daniel Kämpfner 20.6.1881. Julius Malvine Frank

Krčedin

2. Simon Keller 1822. Čonoplja 9.9.1908.

Krčedin

9.1.1900. 13.7.1924.
3. Elisabetha Keller Ignatz Fany Jelenik Dezsö König,
Krčedin
Novi Sad
Ignatz Fanny Jelenik
16.12.1901.
4. Andor Keller (1876. (1876. Novi
Krčedin
Čonoplja) Sad)

5. Pišia Keller 7.10.1903. Ignatz Fanny Jelenik

Krčedin

15.8.1901. Simon Johanna Braun

6. Olga Ornstein (Karavukovo) (Kishartyán)
Krčedin

18.5.1919.
16.4.1898.
7. Etelka Pisker Adolf Johana Graf Jenio Piszker,
Krčedin
Zemun

23.1.1883.
Rosalia Julius
8. Sali Rubin 1862. Braila Natan (?)
Löwenberger Löwenberger,
Novi Sad
20.3.1899. Nathan
(Pozsony
9. Jenö Walder Fanny Walder
Krčedin m.)

7.10.1903. Nathan Fanny

10. Lajoš Walder Backfuss(?)
Krčedin (1864)
(1871. Austrija)

163
 MARADIK

Datum i mesto Datum

Ime Prezime Otac Majka Brak
rođenja smrti

7.5.1908.
1. Emil Bröder Maradik Isidor Jelena Graf

Ladislav 30.6.1922.
2. Lotoin(?) Maradik Simo Efraim Elsa Wieg
Lazar

31.3.1903. Helena
3. Isidor Löwenberger Maradik Adolf
Stein

20.8.1922.
Helena Marton
4. Hermina Löwenberger 1901. Maradik Adolf Armin Schossberger,
Stein
Novi Sad

9.2.1909.
5. Adolf Pisker 1850. Pivnice Maradik

11.5.1898.
6. Emanuel Singer 1897. Zemun Adolf Singer Berta Graf Maradik

14.1.1878.
7. Fridrika Stajn Maradik Leopold Betty Kohn

27.10.1914. Maksim Katarina

8. Berta Stein Maradik Jerman Eismann

20.1.1911. Maksim Katarina 25.1.1911.

9. Debora Stein Maradik Jerman Eismann Maradik

17.5.1908. Mikša Katarina 5.6.1908.

10. Etelka Stein
Maradik Herman Eismann Maradik

164
 NOVI KARLOVCI

Datum i mesto Datum

Ime Prezime Otac Majka Brak
rođenja smrti

Novi
1. Isidor Moizes Josef Johanna Hirth
7.7.1898.
Karlovci

Novi
2. Sigmund Moizes Josef Johanna Hirth
20.4.1900.
Karlovci

Novi Bačka
JosefPalanka)
(1864.
3. Wilmoš Moizes Johanna Hirth
20.4.1902.
Karlovci

Novi Johanna Hirschl

4. Ernö Moizes Josef
13.12.1904.
Karlovci (1870. Erdevik)

Novi
5. Josefine Weiss Alexander Sofie Kraus
15.12.1882.
Karlovci

NOVI SLANKAMEN

Datum i mesto Datum

Ime Prezime Otac Majka Brak
rođenja smrti

Kraus
Klein
rođ.
1. Therezia 1840. Pivnice 5.6.1908.

25.6.1875. 30.1.1900. Etel

2. Julius Krausz Simon Resi Klein
Novi Sad Klein, Vojka

Etel Klein
Novi
3. Johanna Krausz Julius (31.1.1876.
9.9.1903.
Slankamen
Vojka)

Novi
4. Regine Krausz Julius Ettel Klein
24.2.1902.
Slankamen

1882. Novi 30.10.1924.

5. Leo Krishaber Anna Friedner
Slankamen Novi Sad

29.8.1909.
Izidor Novi
6. Krishaber Julius Fani Kraus Netti Reitzer,
Ignjat 24.9.1884.
Slankamen
Nova Pazova

165
 Holokaust

Svi sremski Jevreji su podelili sudbinu svojih sunarodnika širom

Evrope. Od prvog dana postojanja Nezavisne Države Hrvatske pa sve do
konačnog odvođenja u logore 1942. godine, svi sremski Jevreji su trpeli
torturu, ponižavanje, pljačku, mučenje. Već prvih meseci NDH, tačnije 5.
juna 1941. godine, stupio je na snagu zakon o obaveznoj prijavi imovine
Jevreja i jevrejskih firmi. U Hrvatskom državnom arhivu u Zagrebu u
fondu Ministarstvo državne riznice, Ured za podržavljeni imetak Odjela za
novčarstvo, državnu imovinu i dugove Ministarstva državne riznice NDH
(PONOVA) (1941-1945), celina: Dosijei konfiskovane imovine (DKI kartoni)
(HR-HAD-1076) nalaze se prijave imovine sledećih osoba sa teritorije
današnje opštine Inđija: Bela Pisker iz Inđije, Aleksandar Katona iz Beške,
Aurelija Katona iz Beške, Stefan Katona iz Beške i Ljudevit Kardoš iz Novog
Slankamena. Ovde donosimo prepisane prijave.

Prezime i ime Pisker Bela

Mesto, ulica i broj kuće stanovanja Inđija, Adolfa Hitlera 494.
Lični Pripadnik države Nezavisna država Hrvatska
podaci Kada je dobio državnu pripadnost po rođenju
Kada je dobio zavičajnost po rođenju
Vera po rođenju/sadašnja mojsijeva/ mojsijeva
Kuća površine 294 hv. i vrt površine 215
Nekretnine hv. u Inđiji, gruntovni uložak broj 1577,
katastarske čestice 1097. i 1098.

Prezime i ime Katona Aleksander

Mesto, ulica i broj kuće stanovanja
Dan, mesec i godina rođenja
Mesto rođenja
Pripadnik države
Zavičajnost
Kada je dobio državnu pripadnost
Kada je dobio zavičajnost
Kada i odakle je došao na područje
Lični
Nezavisne države Hrvatske
podaci Vera po rođenju/sadašnja
Bračno stanje
Ime i prezime bračnog druga
Imena, starost, rasna pripadnost i vera
sadašnja i po rođenju dece do navršene
21. godine i mesto stalnog boravka
Stalno zanimanje
Ako je zaposlen, gde i uz koju mesečnu,
odnosno godišnju platu i druge prihode
Beška, Železnička 122.
8.1.1895.
Erdetelek (Mađarska)
Nezavisna država Hrvatska
Beška
1940.
1939.
1930. sa prekidima iz Bratislave
mojsijeva/ mojsijeva
Oženjen
Aurelija Katona, Hrvatska, Jevrejka,
mojsijeva vera
Stefan 16 godina i Pavle 13 godina, obojica
Jevreji, mojsijeve vere, Beška
Vodi tkaonicu marama firme Pavle Weis u
Beški
Nema posebne plate jer mu je supruga
suvlasnica firme u kojoj radi

166

Nekretnine
Dragocenosti (navesti pojedinačnu
Vrednosti vrednost ukoliko ta prelazi 1000 kuna Mali zlatni ručni sat vrednosti 2.500 dinara
po komadu)
Potraživanja u inostranstvu od
Potraživanja
novčanih zavoda
Prezime i ime
Mesto, ulica i broj kuće stanovanja Beška, Železnička 122.
Dan, mesec i godina rođenja
Mesto rođenja
Pripadnik države
Zavičajnost
Kada je dobio državnu pripadnost
Kada je dobio zavičajnost
Lični podaci Kada i odakle je došao na područje
Nezavisne države Hrvatske
Vera po rođenju/sadašnja
Bračno stanje
Ime i prezime bračnog druga
Imena, starost, rasna pripadnost i
vera sadašnja i po rođenju dece do
navršene 21. godine i mesto stalnog
boravka
Da li je vlasnik ili suvlasnik
(deoničar ili slično) nekog
privrednog preduzeća
Nekretnine
1. Katastarska opština Beška, 8 jutara i 312
kv.hv. oranice utrine, čestica broj 2243/1 u
gruntovnom ulošku 893. Vrednosti 1 jutra
oko 20.000 dinara. Godišnji bruto prihod
12.500 dinara, a čist 10.000 dinara. Kupljeno
1939. godine za 106.535 dinara.
2. U Novom Sadu poseduje 1 kuću, čestica
2283 površine 104 kv.hv, grutnovni uložak
722. Vrednost 400.000 dinara. Godišnji bruto
prihod 30.000 dinara a čist 10.000 dinara.
Kupljeno 21.2.1941. godine za 560.000
dinara.
Tekući račun kod Bosanske industrijalne
trgovačke banke Beograd oko 40.000 dinara.
Uložna knjižica Trgovačke hipotekarne
banke Beograd 700 dinara.
Katona Aurelija
4.11.1899.
Vrbove (Slovačka)
Nezavisna država Hrvatska
Beška
1940.
1939.
1930. sa prekidima iz Bratislave
mojsijeva/ mojsijeva
Udata
Aleksandar Katona, Hrvatska, Jevrejin,
mojsijeva vera, Beška
Stefan 16 godina i Pavle 13 godina, obojica
Jevreji, mojsijeve vere, Beška
Suvlasnica 1/3 firme Pavle Weis tkaonica
marama u Beški
U Beogradu poseduje 1 kuću u ulici Južni
bulevar broj 1. Vrednost 1.800.000 dinara.
Godišnji bruto prihod 200.000 dinara a čist
140.000 dinara.
Poseduje u suvlasništvu sa 1/3 sa njene dve
sestre Zelmom Straus i Hedvigom Werner
nekretnine koje se sastoje od 2 kuće u Beški,
Železnička 122. To je prijavljeno u prijavi
Pavla Weissa.
167
 Gotovina u dinarima: u papiru 73.660
Vrednosti Dragocenosti (navesti pojedinačnu Nekoliko zlatnih pokvarenih satova, zlatni
vrednost ukoliko ta prelazi 1000 lanac i prsten ukupne vrednosti 4.000 dinara.
kuna po komadu) Zatim brilijantski prsten 2.500 dinara.
Potraživanja firme Pavle Weiss:
Polozi: Ministarstvo trgovine i industrije
Beograd 20.000 dinara kamata za nabavku robe
iz inostranstva.
Tekući račun: Trgovačka obrtna banka Novi
Sad oko 100.00 0dinara, Opšta privredna banka
Subotica 9.890 dinara, Jugoslovenski kreditni
Potraživanja u zemlji od novčanih zavod Beograd 322.350 dinara, Poštanska
zavoda štedionica Beograd 81.283 dinara i 84 pare,
Bosanska trgovačko industrijalna baka Beograd
28.000 dinara.

Uložne knjižice: Praška kreditna banka filijala

Potraživanja Beograd 100 dinara, Državna hipotekarna
banka Novi Sad 169,50 dinara, Opšta privredna
banka Subotica 27.523 dinara.
Potraživanja firme Pavle Weiss:
Potraživanja u zemlji od privrednih Predionica Klein Aleksandar Osijek 50.000
preduzeća
dinara, Prva inđijska kreditna banka Inđija oko
270 dinara.
Trgovac Čop Stefan, Bulinac, 5.348 dinara;
Kolada Eugen, Petrovci 1.424 dinara.

Potraživanja firme Pavle Weiss:

Potraživanja u zemlji od privatnika Nikola Nikolić, trgovac iz Skoplja, 11.153
Tržišne vrednosti alata, instrumenata i sprava,
koje poseduju za obavljanje zvanja
Nameštaj, životne namirnice, odeća i ostala
imovina domaćinstva
Ostala imovina, koja proizilazi iz bilo kojih
drugih pravnih poslova
dinara.
Niko Nikolić, Modrić, 2.207 dinara.
Melodije Marević, Kavadar 2.296 dinara.
Tkački diverze razboji i alati vrednosti 520.000
dinara
Sobni nameštaj vrednosti 15.000 dinara
Sirovina i gotova roba firme u ukupnoj
vrednosti 1.701.191 dinara.

168
 Prezime i ime
Mesto, ulica i broj kuće stanovanja
Dan, mesec i godina rođenja
Mesto rođenja
Pripadnik države
Zavičajnost
je
Lični Kada dobio državnu pripadnost
Kada je dobio zavičajnost
podaci Kada i odakle je došao na područje
Nezavisne države Hrvatske
Vera po rođenju/sadašnja
Bračno stanje
Stalno zanimanje
Ako je zaposlen,
odnosno godišnjugdeplatu
i uzi druge
koju mesečnu,
prihode
Učešće u preduzećima: privredna preduzeća
Prezime i ime
Mesto, ulica i broj kuće stanovanja
Dan, mesec i godina rođenja
Mesto rođenja
Pripadnik države
Zavičajnost
Kada je dobio državnu pripadnost
Kada je dobio zavičajnost
Kada i odakle je došao na područje
Nezavisne države Hrvatske
Vera po rođenju/sadašnja
Bračno stanje
Ime i prezime bračnog druga
Lični
podaci Imena, starost, rasna pripadnost i vera
sadašnja i po rođenju dece do navršene
21. godine i mesto stalnog boravka
Stalno zanimanje
Da li je vlasnik ili suvlasnik (deoničar vrednosti od 35.000 dinara koje nisu moje
ili slično) nekog privrednog preduzeća vlasništvo nego firme E. Grinberger trgovac
Katona Stefan
Beška, Železnička 122.
8.6.1925.
Bratislava
Nezavisna država Hrvatska
Beška
1940.
1939.
Juna 1939. Bratislava
mojsijeva/ mojsijeva
Neoženjen
Trački stručnjak
Kada firma radi onda 10 dinara dnevno, stalno
stan i hrana
Uložna knjižica na 100.000 dinara kod
Trgovačke hipotekarne banke u Beogradu
Kardoš Ljudevit
Novi Slankamen broj 99.
17.5.1902.
Žabalj
Nemački protektorat Banat
Zrenjanin
po rođenju
po rođenju
1.6.1930. Novi Bečej
mojsijeva/ mojsijeva
Oženjen
Ilonka Klein, Protektorat Banat, Jevrejka,
mojsijeva vera, Novi Slankamen
Tibor 10 godina i Andrija 7 godina, Jevreji,
Novi Slankamen
Trgovac mešovite robe (do 15.5.1941)
Do 16.5.1941. godine posedovao je mešovitu
trgovinu u sopstvenoj kući u kojoj je tada po
proceni komesara zatečeno razne trgovačke
robe u vrednosti oko 75.000 dinara. Zatim,
nađeno je papirnih upotrebljavanih vreća u
u Novom Sadu. Radnju mu je konfiskovao
nemački Kulturbund (Ortsgruppe) u Inđiji
koji je postavio svog komesara, robu prodaje
bez njegovog učešća pa ne zna kolika je
tačna vrednost.
169
 1. Kuća sa dvorištem i vrtom, kućni broj
99, katastarska čestica 148/3, gruntovni
uložak 5310, površina 329 kv.hv. Vredost
oko 40.000 dinara. Nema prihoda. Kupljeno
5.9.1940. po ceni od 40.000 dinara.
2. Vrt kod kuće, čestica 4202/2, gruntovni
Nekretnine uložak 5310, Novi Slankamen, površina 543
kv.hv. Vrednost oko 10.000 dinara. Nema
prihoda. Kupljeno 5.9.1940. po ceni od
40.000 dinara.
Oba objekta čine jednu celinu i ne mogu se
posebno iskoristiti. Grutnovni vlasnici su
Ljudevit Kardoš i Jelena Kardoš
Nameštaj, životne namirnice, odeća i ostala
Klavir
imovina domaćinstva

SPISAK OSOBA STRADALIH U HOLOKAUSTU

Vreme
rođenja
Godina stanovanja
Mesto rođenja
Mesto
Ime Prezime Roditelji Supružnik i mesto
smrti
Dojč rođ. Betzalel - 1944,
Cipora 1920. Beška Ada Aron
Edelstein Cirel Aušvic
Grunberger 1944,
Rosa 1880. Novi Sad Beška Leopold
rođ. Moises Aušvic
Zahava Katona rođ. 1942,
1905. Beška Bratislava Leopold Šandor
Aranka Weiss Aušvic
Šandor - 1942,
Stefan Katona 1923. Beška Bratislava
Aranka Aušvic
Šandor Maza 1942,
Katona Klein 1896. Beška Izidor - Lea Aranka
Aleksandar Karstas Aušvic
Šandor -
Paul Katona 1925. Beška
Aranka
1943,
Irena Morberger 1902. Novi Sad Beška
Aušvic
Marija 1944,
Bela Roth 1900. Novi Sad Beška Josef - Roza
Margita Buhenvald
Leopold -
Iren Grunberger 1900. Novi Sad Beška
Rosa
Abraham - 1942,
Chana Tenenberg 1910. Golonog Beška
Malka Aušvic
1944,
Feri Trebic 1939. Beška Beška Šimon - Fani
Aušvic
1944,
Breder Emil 1908. Senta Maradik Izidor
Mađarska
Fiser Sidonija 1904. Novi Sad Maradik Moni Aušvic
1944,
Etelka Heht rođ. Stein 1881. Subotica Maradik Filip Mikhel
Beograd
Regina Letzter Petschek Maradik Yosef
Etel Levenberger 1863. Novi Sad Maradik Jakob Subotica
Alfred Levenberger 1892. Novi Sad Maradik Julije

170
 Armin -
Isidor Isi Levenberger 1903. Novi Sad Maradik Nadia
Helena
1942,
Ružica Lotvin 1919. Beograd Maradik Efraim
Beograd
Frida Stein Zemun Maradik Aleksandar
Iso Krishaber 1884. Novi Sad Julije Aušvic
1942,
Ilija Jovic 1909. Krčedin Krčedin Marko Novi
Karlovci
Napomena: Podaci su preuzeti iz baze JadVašem-a na internet adresi https://www.yadvashem.
org/ i ne bi ih trebalo smatrati za konačan spisak.

Cipora Dojč

Selektivna bibliografija:
Slavko Gavrilović, Jevreji u Sremu u XVIII i prvoj polovini XIX veka.
Beograd: SANU, 1989.
Ivana Levi, Đorđe Dević, Branko Lučić, Sinagoge u Vojvodini kojih više
nema: spomenica minulog vremena: katalog izložbe, Novi Sad : Jevrejska
opština Novi Sad, 2016.
Radovan Sremac, Jevrejske porodice u Sremskomitrovačkom i Rumskom
rabinatu, Sid: Zavičajni klub opštine Sid, 2018.
Radovan Sremac, Holokaust u Sremu – građa, Sid: Zavičajni klub
opštine Sid, 2019.
Радован Сремац, Јеврејске породице у Земуну и околини / Jewish
families in Zemun and the surroundings, Нови Сад: Архив Војводине, 2020.

171
 Др Теодор Ковач1

БЕСНИЛО МЕЂУ ПСИМА У БЕШКИ

1952/53 ГОДИНЕ2

Беснило је међу псима у Срему, уосталом као и у целој земљи,

ензоотично, међутим у појединим крајевима Срема оно се појављује
знатно чешће него у другим. У такве крајеве спада и Бешка.
У времену од 9. II. 1945. г. до 1. XII. 1952. г., тј. за близу 8 годи-
на, у Пастеров завод у Нови Сад однето је 19 паса из Бешке и околних
села (Чортановци, Марадик, Нови Карловци, Инђија, Крчедин) код
којих је беснило утврђено микробиолошки (било позитивним нала-
зом Негријевих телашаца, било позитивним биолошким опитом), док
је из целог Срема за исто време у тај завод донето 47 паса код којих је

1 Теодор Ковач је рођен 24. aприла 1923. године у Новом Кнежевцу, од оца Арпада,
адвоката, и мајке Олге, рођене Бергер. Имао је брата Карла. Основно образовање је стекао
у родном месту. Школовање је наставио у гимназији у Новом Саду, где је матурирао 1941.
године. У лето исте године ухапшени су му родитељи, заједно са великом групом Јевреја
из Баната, и стрељани новембра 1941. између Јабуке и Панчева. И он је био ухапшен и то-
ком Другог светског рата се налазио у интернацији и на принудном раду. Након рата упи-
сао се на Медицински факултет у Београду где је и дипломирао 1951. године. У новембру
1952. долази за лекара опште праксе у Бешки, када је пуно учинио на смиривању велике
епидемије дифтерије која је владала у селу. Са породицом се уселио се у кућу др Ренера.
Док је радио у Бешки скоро да није имао никакве медицински опреме, па је одмах наба-
вио један стари рендген апарат. У Бешки је службовао све до јесени 1957. када прелази у
Нови Сад. Докторску тезу на тему шећерне болести одбранио је 1972. године. У наредним
годинама је дао огроман допринос развоју Медицинског факултета у Новом Саду, прво
као доцент, а од 1979. и као редовни професор. Пензионисан је 1. новембра 1988. године.
Објавио је више од 30 књига (аутор или коаутор је у 12 уџбеника и монографија) и више
од 230 стручних и научних радова. Два научна рада се односе на Бешку: Употреба алкохола
код ученика у Бешки (Медицински преглед, повремено издање Српског лекарског друштва-
подружнице за Војводину, год. 10, бр. 1, Нови Сад 1957, стр. 23-26) и Беснило међу псима у
Бешки 1952/53. који се овом приликом репринтује. Био је активан члан Јеврејске заједнице
Југославије. Са супругом Вером имао је ћерку Олгу. Живи у Новом Саду.
Текст је преузет из часописа “Медицински преглед, повремено издање Српског лекар-
ског друштва-подружнице за Војводину”, год. 6, бр. 4, Нови Сад 1953, 381-383.
Овај научни рад објављујемо уз личну сагласност и дозволу др Теодора Ковача.
2 При састављању овог приказа потребне податке предусретљиво ми је ставио на
расположење Др. Милан Николић, директор Пастеровог завода у Новом Саду, на чему му
овом приликом изражавам захвалност.
Такође изражавам захвалност проф. Др. К. Тодоровићу што је прегледао рукопис и при
томе дао низ корисних примедаба и сугестија.

172
утврђено беснило, што значи да на Бешку и пет суседних села дола-
зи 34% микробиолошки утврђеног беснила у целом Срему. У прилог
тврдње да ово није случајност и да то није резултат географских фак-
тора (релативно мала удаљеност од Н. Сада и добре саобраћајне везе)
говоре и чињенице да су материјал за микробиолошке анализе слала
места из целог Срема, а да су места која су Н. Саду ближа (Ср. Каменица,
Ср. Карловци итд.) и која са Н. Садом имају много боље комуникације,
знатно мање заступљена.
Положај Бешке као и њен однос према суседним селима види се
из скице бр. 1 и вероватно да географски чиниоци нису без утицаја на
распоред кућа и улица где су бесни пси нађени.

Беснило је ове зиме у село донео пас луталица који је нађен на

месту обележеном на X (скица 2). На том месту су укућани 23 новем-
бра чули цвилење пса у кречној јами у дворишту и када га је један од
укућана моткама извукао, пас, још мокар и пун креча, хтео је да га на-
падне, а кад је овај отскочио, пас је поново пао у кречну јаму и ту се у
кречу утопио. Да је тај пас збиља имао беснило може се закључити и
по томе што су га неки мештани видели, како, долазећи правцем од
жељезничког подвожњака, напада псе на које је наилазио на улици. Да
ли беснило у пределу жељезничке станице потиче из другог извора,
питање је на које се са сигурношћу не може одговорити.

173
 Даље кретање беснила може се пратити на истој скици (ски-
ца 2).
Из ове скице се види да су у Бешки нађена укупно 23 бесна пса,
од којих је код 9 беснило доказано микробилошким методама, док код
осталих није слат материјал на преглед, јер је и без тога било јасно да
је у питању беснило. Укупно је са бесним псом имало контакт, тј. било
да су повређени, било да су само дошли у додир са њим, 41 лице. (Ови
бројеви су само делимично тачни, јер неки пси за које се власници
тврдили да су сигурно здрави, непосредно пошто су неког повредили,
тј. за 1 до 5 дана, вакцинисани су са осталим у селу и остали здрави,
тако да се сада не зна да ли су они сада здрави, због тога што нису ни
били инфицирани или је то успех антирабичне вакцине).

Изскице севиди такође да је после20-ог јануара број повређених

од бесних паса нагло пао и да је убрзо беснила нестало из Бешке: 20-
ог јануара је спроведена антирабична вакцинација свих паса у месту. С
правом се може поставити питање због чега се од појаве првог бесног
пса у селу чекало скоро пуна 2 месеца док се ова заштитена мера спро-
вела, кад је било јасно да је пас, који је беснило унео у село, повредио, а
тиме и инфицирао известан број паса пре него што се утопио у кречу.
Несумњиво то је пропуст који нема објективног оправдања, међутим

174
„субјективно“ се можда може наћи неко, ако не оправдање, оно бар
објашњење. Баш у време када се беснило јавило, била је у току анти-
дифтерична вакцинација, јер су се те јесени јавила 3 случаја малигне
дифтерије с леталним исходом, па се, неоправдано и погрешно разуме
се, претпостављало да ће можда истовремена вакцинација паса против
беснила у неку руку дискредитовати можда обе акције тим пре што је
изгледало да ће припреме које је потребно предузети ради антирабич-
не вакцинације (попис паса и сл.) одузети толико времена да ће се код
неких инфицираних паса упркос те вакцинације ипак појавити бесни-
ло. Због тога су предузете само палијативне мере, (које, захваљујући
ефикасности вакцине, нису имале фаталне последице): месне власти су
наредиле да сви пси морају бити стално везани, а псе, који су затечени
на улици или у дворишту невезани, убијали су у више наврата чланови
ловачког удружења. Међутим за ову акцију они нису били хонориса-
ни, нити им је дата награда за сваког убијеног пса. Услед несхватања
и немара самих мештана, ове мере нису уродиле плодом, беснило се
ширило тако да је дошло до вакцинације, која је релативно ригорозно
спроведена, како је већ споменуто, тек 20-ог јануара. После тог датума
беснило је убрзо ишчезло из Бешке.
Из исте скице види се такође, да су у селу била два „центра“
где се беснило јавило: мање у близини жељезничке станице и веће у
јужном делу села, што свакако није случајност. Предео око жељезничке
станице сасвим је раван и отворен према падинама Фрушке Горе, док је
јужни део отворен с једне стране према жељезничком подвожњаку кроз
који се опет углавном комуницира с Фрушком Гором, а с друге стране
према Новим Карловцима и Крчедину, односно према оном делу сео-
ског атара где се налази највећи део како бешчанског, тако и новокар-
ловачког и крчединског пашњака. И пашњаци и падина Фрушке Горе
богати су стоком, нарочито овцама, и чини се да углавном ту и треба
тражити узрок горњој појави. Када се има на уму да у овим крајевима
није стриктно спроведено такво закопавање угинуле и убијене стоке,
да се до њихових лешина тешко може доћи или се таква стока и не за-
копава, него се баца у неку оближњу јаругу или нешто слично или за-
копава само „форме“ ради, онда ово постаје још значајније, јер на овај
начин пси луталице, који у овом крају претстављају једини резервоар,
а практично и једини извор заразе, релативно лако долазе до хране.
Укратко, крај и околина места, где стока најчешће борави, претставља
мамац за псе луталице.
Ефикасност вакцине је несумњива што се може закључити:
1 – да је убрзо после антирабичне вакцинације паса, беснило не-
стало из Бешке и

175
 2) – ниједно вакцинисано лице није оболело од лисе (а није било
ни поствакциналних компликација) иако је повреда нанета од бесног
пса код неких лица захватала приличан предео коже и слузокоже гла-
ве. Вакцинација је спроведена на уобичајен начин, а вакцина је спрема-
на Хемптовом методом.
Интересантан је нарочито случај детета Г. А. којему је пас на-
нео многобројне озледе на образу, челу, уснама и деснима. Код пса су
нађена Негријева телашца (Пастеров завод Н. Сад бр. 870/2) и после
уобичајене антирабичне вакцинације дете се осећа и сада врло добро.

ЗАКЉУЧАК:

1. Беснило је у Бешку унето у онај крај одн. крајеве који су

најближи боравишту стоке, што значи и местима где се угинула стока
закопава,
2. Хигијенско закопавање убијене или угинуле стоке не спро-
води се у довољној мери чиме се омогућава релативно лака „исхрана“
паса луталица који у овим крајевима претстављају једини резервоар, а
практично и једини извор беснила.
3. Палијативне мере за сузбијање беснила (као контумација паса
и сл.) су неефикасне, поготово ако се оне не хоноришу на одговарајући
начин.
4. Једина ефикасна метода заштите је антирабична вакцинација
паса, коју треба ригорозно спровести у свим случајевима где постоји
могућност да се беснило прошири.
5.Заштитнамоћвакцине билајепотпунакакоуциљуспречавања
даљег ширења болести међу псима, тако и у циљу лечења повређених
лица.

176
 Др Јасна Јованов

НЕОСТВАРЕНИ СНОВИ ДАНИЦЕ ЈОВАНОВИЋ1

Даница Јовановић (4. јануар 1886 – 12. септембар 1914) припада

генерацији уметница које су похађале женско одељење Уметничко-за-
натске школе у Београду, код Бете Вукановић, школовање наставиле
у Минхену, где је у марту 1914. дипломирала на Женској сликарској
академији и постала академска сликарка, прва после Катарине
Ивановић.
Рођена у Бешки као пето дете у сељачкој породици, школовала
се захваљујући разумевању Женског добротворног удружења и чувене
породице Дунђерски. Упоредо са усавршавањем у сликарству, она се у
Минхену укључује и у рад српског патриотског удружења „Србадија“.
Током школовања у Београду и у Минхену, као и током летњих распу-
ста у Бешки, интензивно је сликала; њена уметничка заоставштина
данас чини стотинак радова. Као један од првих уметника пала је као
жртва Првог светског рата 12. септембра 1914. године у Петроваради-
ну, где је након преког суда стрељана са групом талаца из Бешке.
Пошто је рођена у сељачкој породици, од Данице Јовановић се
очекивало да се уда, рађа децу и води сеоско домаћинство, уз подраз-
умевано бар основно школовање. Цртање, дар зарад ког је у кући често
критикована због занемаривања обавеза, није било међу предметима
у основној школи, али би се Даница после часова у школи завукла у
неки скровити кутак куће или имања и цртала на свему што јој се на-
шло под руком. Њено интересовање за уметност подстакла је и обно-
ва цркве у Бешки током последњих година XIX века, у којој учествују
сликар Душан Алексић, и његов син Стеван. Даница је могла да буде
задивљена вештином младог Стевана Алексића, али и његовим при-
чама са школовања у Минхену и задовољством због бављења послом
који је одувек желео. Даница Јовановић постаје све више решена да се
усаврши у „сликарској вештини“, али је требало да прођу три године да
би њени родитељи схватили да њихова кћи није предодређена да про-
веде живот као сеоска домаћица и допусте јој да настави школовање.

1 Са отварања изложбе слика Данице Јовановић у Карлсхулду (Немачка) 1. октобра

2021. године.

177
 Уписала се у Вишу српску девојачку школу у Новом Саду 1903. го-
дине. Цртање је предавала млада и амбициозна Анђелија Сандић која
у патријархално и строго васпитање ученица уводи нове педагошке
методе. Уверена да цртање представља „важно васпитно средство“
које „мора будити свест у ученица за лепоту и боју“ залаже се за само-
сталан рад и препоручује слободан избор основних облика из приро-
де и развијање воље за цртањем. Сандић је увела и курс за сликање
бојама 1905. године, вероватно занимљив за Даницу, која из цртања
и ручних радова бележи одличан успех. Такође, у Новом Саду Даница
прати рад Добротворне задруге Српкиња Новосаткиња у ком учествују
и Анђелија Сандић и директор школе Аркадије Варађанин, каснији Да-
ничин ментор и заштитник. После завршене школе Даница је у дилеми
где да настави усавршавање.
„Па не бих ја морала баш у Минхен, јер ионако не знам немачки,
а наравно тамо је и скупо, могла бих ја ове године у Београд у ак. при-
правну школу или у Загреб. Али после можда би наставила и у Минхен“
писала је Даница Јовановић 1907. године по завршетку Више девојачке
школе у Новом Саду Анђелији Сандић. Не жели да пропусти годину,
а зна шта могу да јој пруже школе у Београду и Загребу. Захваљујући
помоћи од бешчанске Црквене општине уписује Уметничко-занатску
у Београду коју ће похађати у наредне две године. Истовремено су ту
школу похађали и Живорад Настасијевић, Милош Голубовић, Видо-
сава Ковачевић, Ана Маринковић. „Звали смо је Бешка. Учила је код
Ђоке Јовановића. Била је то фина девојка... Даница је у Београду ра-
дила и код Марка Мурата и код Ристе Вукановића“, сећао се Живорад
Настасијевић 1954. године. О кругу пријатеља ван школе сведоче сачу-
ване фотографије с другарицама, девојкама из угледних београдских
породица.
Наставници су јој били Риста Вукановић, Бета Вукановић, Мар-
ко Мурат, који су се школовали у Минхену, као и други. Школске оба-
везе трајале су по цео дан, а програм је захтевао интензиван рад на
савлађивању практичног и теоријског знања. О школским данима све-
дочи пар фотографија и једна честитка младог студента књижевности
и писца приказа изложби Уметничко-занатске школе, Мартина Доде
Иванаја. Ускрс 1908. године, Мартин Иванај је Даници Јовановић че-
ститао у стиховима, а потом додао „Госпођице, колега! Велик је и не-
исцрпан мајдан, што се налази на дну мога срца. Стога ово што следује,
сматрајте као најскорију имитацију његову, а то само зато, што ни-
сам у стању написати све оно, што ми срце диктује.“ Писмо је завр-
шио учтивим поздравом и честитком укућанима и пољупцем у руку,
с наговештајем наде да ће добити одговор. Постављајући сликарство

178
као свој циљ, Даница Јовановић наредне године одлази у Минхен да на-
стави уметничке студије, тако да одговор Мартину Иванају можемо да
претпоставимо. Коначно, у јесен 1909. Даница је одлучила да крене у
Минхен. Добила је новчану помоћ од имењакиње Дане Јовановић, а део
новца је сакупљен у Бешки, од продатих карата за позоришну предста-
ву коју је Даница режирала и припремила декор.
У Минхен стиже крајем октобра, и уписује се на Damen-akademie.
Крајем 1909. године се учланила у Удружење уметница, под чијим је
партонатом била и Damen-akademie. Убрзо је упознала Олгу Јовановић
из породице Дунђерски, једну од оснивачица Добротворне задруге
Српкиња Новосаткиња. Њихов однос се временом претворио у брижно
пријатељство које ће, као и оно с Варађанином, Даници и у најтежим
тренуцима, помоћи да истраје. Четворогодишња преписка с Аркадијем
Врађанином, који се читаву деценију залагао да Даница похађа школе
какве је желела и оствари своје снове, употпунила је слику о интим-
ним тренуцима из њеног живота: о поносу након успешно окончане
прве године студија и допуштења да копира у краљевској Пинакотеци,
о размишљањима и усавршавању сликарских вештина, о плановима за
путовања, те жељи да се по окончању студија бави педагошким и до-
бротворним радом. Желела је да знањем подстакне напредак читаве
заједнице и покаже захвалност за дугогодишњу бригу својих добротво-
ра. Када је крајем марта 1914. завршила Женску сликарску академију и
стекла звање „наставнице цртања и малања”, као и титулу „академска
сликарка“, одмах је то ставила испод препознатљивог и китњастог пот-
писа. Захваљујући постигнутим резултатима било јој је допуштено да
копира у Пинакотеци, а желела је да остане у Минхену још неко време
да би усавршила сликање у природи.
Позната по родољубљу, на студијама се Даница Јовановић при-
дружила „Србадији“, која је окупљала српске студенте у Минхену, међу
којима и студенте сликарства, као и припаднике других југословенских
народа. Основано у циљу неговања „другарских и патриотских осећања
и интереса“, посебно после Балканских ратова, ово патриотско
удружење је „проширило поље свог рада, нарочито на политичком пла-
ну”. У марту 1914. године изабрана је нова управа друштва са Стојаном
Аралицом на челу, за књижничара је изабран Живорад Настасијевић,
док је Даница изабрана за благајницу. Због интензивног труда који је
улагала око вођења финансија, 13. јуна 1914. године добила је похва-
лу за „енергичан рад“. Захваљујући редовном приливу новообјављених
књига и најзначајнијих новина и часописа „од куће“, Даница Јовановић
је могла да задовољи своју страст за читањем, да прати дешавања у
Новом Саду, или Београду, као и на фронтовима у току Балканских ра

179
това. Управо њен ангажман у „Србадији“, боравак у Београду почетком
Првог светског рата, као и изражена национална свест указују на раз-
логе због којих је Даница Јовановић убрзо побудила пажњу полиције
и војних власти из Петроварадина. Након преког суда, 12. септембра
1914. године, стрељана је у Петроварадину са групом талаца из Бешке.
Њеном ангажману у Србадији можемо да захвалимо што је Стојан Ара-
лица из тих минхенских дана памти боље од свих других српских Мин-
хенаца. „Изванредно ведар тип човека, без трунке мрачности. (...) Није
се трудила да се допадне. (...) Она је србовала. А шта би друго могла да
ради? Шта је требало да ради? Била је Српкиња. Сва. И само то.“
Даница Јовановић припада последњој генерацији српских студе-
ната који су пре Првог светског рата студирали сликарство у Минхену.
Занимљиво је да је међу првим студентима забележена сликарка Ката-
рина Ивановић, која је на Akademie der Bildenden Kunste похађала курс
историјског слкарства (1845—1846), током кратког периода када су се
на Академију уписивале жене. Минхен је као уметнички и академски
центар за српску уметност био веома значајан од средине XIX века до I
светског рата. Захваљујући модерно постављеној настави на академији
и новим педагошким методама, као и постојању многобројних приват-
них атељеа и школа, око 150 уметника – сликара и сликарки, вајара,
фотографа и других, школовало се у Минхену и у Србију донело дах
минхенске уметничке школе. Међу њима су представник српског реа-
лизма Ђорђе Крстић, симболисти Леон Коен и Стеван Алексић, чувени
професори уметничке школе Риста Вукановић, Бета Вукановић, Марко
Мурат, најзначајнија српска сликарка XX века Надежда Петровић, им-
пресионисти Милан Миловановић, Бора Стевановић, Коста Милићевић
и многи други. Пошто у време када је Даница стигла у Минхен, жене
нису могле да похађају академију, она је морала да се упише на Damen-
akademie, у Barrer Str. у чијој близини је и становала, а која је имала
исти ранг студија као и Академија и била намењена искључиво женској
популацији.
Из тог времена сачувана су два издања бедекера, од којих је
један Даница купила и потписала се на њему на Видовдан 28. јуна
1910. године. Листајући те водиче кроз минхенске знаменитости, пред
нама оживљавају призори оновременог Минхена. Широки булевари,
многобројне палате, тргови, музеји и раскошна здања крај којих је сва-
кодневно пролазила на путу до Женске сликарске академије, смеш-
тене у склопу Краљевске баварске академије, представљене на једној
од фотографија. Водич Старе Пинакотеке подсећа на радове којима се
стално враћала, о чему говори избор слика које су остале у Даничиној
родитељској кући у Бешки. Међу њима је и недовршено платно вели

180
ког формата Отмица Леукипових кћери, копија по Рубенсу из Пинако-
теке, у тренутку сликаркине смрти затечена на штафелају. Стојан Ара-
лица из тих минхенских дана памти и описује Даницу Јовановић. „Као
сада је видим како седи у минхенској Пинакотеци и копира Рубенсову
Отмицу: блондинка, малецна растом, са ‘ужасно много пегица’. Веома
интелигентна. Изванредно ведар тип човека, без трунке мрачности.“
Даница Јовановић напушта Минхен и пансион у Герштрасе 2. ав-
густа 1914. године и одлази у родну Бешку. Иза себе оставља студент-
ски живот, минхенске галерије и музеје, ангажман у „Србадији“. Пред
њом је будућност академске сликарке, како је поносно одмах почела да
се потписује.
Из Минхена је Даница донела велики број слика и цртежа; на не-
кима од њих се запажа да још учи, али већина носи карактеристичан
лични рукопис: експресиван потез, интензиван колорит и вештину
да путем малог дијапазона тема покаже врхунац вештине. У Минхену
је сликала портрете, а наставила је да их слика и током летњих рас-
пуста у Бешки – слике пријатеља и аутопортрет који нам веома мно-
го говори о њеним уметничким и личним ставовима: насликала га је
у експресионистичком изразу, снажним потезима који описују лик,
а својој одећи додала и кравату, у жељи да покаже да је по вештини
равна својим колегама сликарима. Из Минхена је донела и већи број
мртвих природа на којима испитује облике, игру светлости и однос
постављених предмета. Код куће слика сасвим различите мотиве: ве-
лики број сцена са села, у жељи да прикаже различите типове из на-
родног живота, жене и мушкарце у народним ношњама. Свесна по-
требе за личном еманципацијом, она је тај облик стицања идентитета
видела у сликарској борби за национални идентитет, слично као што
је то радила и Надежда Петровић. Такође, прихватила је и идеје сли-
кара симболиста и приказала их је у серији портрета слепих мушка-
раца, као и у представи слепе просјакиње, њеном омиљеном мотиву.
После њене преране смрти, већина слика је остала у родитељској кући,
заборављена, као и сама сликарка. Тек у другој половини XX века њена
слика Глава циганке изложена је на поставци српског сликарства с по-
четка XX века и потом је уследио Даничин улазак на велика врата у
српску историју уметности.
Захваљујући њеним наследницима породици Груловић, Даничи-
на заоставштина је поклоњена Галерији Матице српске; током година
откривен је већи број слика, докумената, фотографија и личних пред-
мета који су осветлили личност ове сликарке. Такође, у Бешки је по-
кренута ликовна колонија, отворена Спомен-соба Данице Јовановић,

181
а изложба организована 2006. и монографија објављена исте године
награђени су као најбољи музејски пројекат.
Нема никакве сумње да сликарски опус Данице Јовановић
заслужује пажњу историчара уметности, као и значајно место у корпу-
су српске уметности с почетка двадесетог века, ако не по обиму, онда
по изузетности најуспелијих остварења.
Ипак, много тога за сада остаје неразјашњено, а мало је вероват-
но да ћемо икад до краја и успети да проникнемо у неостварене недо-
умице и снове Данице Јовановић.

Др Јасна Јованов на отварању изложбе слика Данице Јовановић

у Карлсхулду

182
 Душко Лупуровић

СЕЋАЊA НА ДР ЛУДВИГА ДАВИДА

АЈЗЕНЛЕФЕЛА (1928-2022)

У својој 94 години, 27. фебруара 2022. године, заувек нас је напу-

стио велики хуманиста, почасни члан Завичајног друштва „Стара Беш-
ка“, сарадник у „Годишњаку Завичајног друштва Стара Бешка“, доктор
наука, писац, Божји пастир, заљубљеник у Бешку и српски народ др
Лудвиг Давид Ајзенлефел.
Родио се у Кљајићеву (нем. Kernei) 1928. године, од оца Давида
и мајке Маргарете, рођене Хајб из Црвенке. Имао је још три брата и
једну сестру. Иако није рођен у Бешки, а само због тога што се отац због
службе морао селити са породицом, у њој је провео своје детињство
и дечаштво. Када је 1941. отац добио посао у Земуну цела породица
се преселила из Бешке и то је био Лудвигов први растанак са њом.
Као одличан ученик добио је стипендију и уписао учитељску школу у
Осијеку, због чега је био веома срећан јер му је била велика жеља да
постане учитељ. Међутим, та радост је кратко трајала, јер је октобра
1944. школа затворена, а ученици послати кућама. На драматичан на-
чин су чланови породице Ајзнлефел, пролазећи кроз Аустрију, прешли
у Немачку. Лудвиг је у то време био одвојен од породице и тај пут је, као
шеснаестогодишњак, морао сам да прелази. Отац Давид је због радне
обавезе (био је машиниста у Икарусу) морао да остане у Земуну, где је и
ухапшен и умро у пролеће 1946. у сремскомитровачком затвору.
Након Другог светског рата Лудвиг је смисао живота пронашао у
служењу Исусу Христу. Богословску обуку је прошао у Евангелистичкој
цркви у Румелбергерском ђаконату у Баварској. Своја даља теолошка
усавршавања наставио је при Федерацији слободних црквених пенте-
косталних заједница где је и хиротонисан, као и у Богословији „Бероа“
у Ерцхаузену (Хесен), где је био учитељ, а потом и ректор.
Написао је 8 богословских књига и већи број теолошких и исто-
ријских радова. За написани зборник црквене историје на 450 стра-
ница 2003. године је на Хришћанском универзитету у Тампи (Life
Christian University in Tampa Florida) стекао звање доктора филозофије
и теологије.

183
 Исте године се пензионисао и са супругом Урсулом преселио у ту-
ристички градић Шлирзе, у Доњој Баварској, где је и провео остатак
живота.
Почетком XXI века написао је и објавио књигу о својој породици
- „600 Jahre Geschichte der Familien Eisenlöffel in aller Welt“ („600 година
постојања породице Ајзенлефел у целом свету“).

***

Његов долазак у Бешку 2004. и успостављање пријатељске везе

са бешчанским завичајцима оставили су неизбрисив траг у савременој
историји места.
Највећи допринос који је оставио иза себе је његово искрено зау-
зимање за поновно успостављање поверења и стварања пријатељских
веза између српског и немачког народа, а све ради превазилажења
тешког историјског наслеђа.
Немци су се доселили у Бешку 1860. из бачких насеља. Њима је
стари завичај била Фалачка регија. Они су били Подунавске Швабе и
поносили су се због тога. До пред Други светски рат у Бешки их је било
нешто више од половине од укупног броја становништва. Међутим,
уласком немачких војника у Бешку у априлу 1941, дотадашњи ми-
ран суживот замењен је тешким и болним временима. Др Лудвиг
Ајзенлефел је знао да се многе ране, и након 60 година од краја рата,
нису још у потпуности зацелиле код Бешчана. Пуно је невиних цивила
страдало у Бешки. Остала су тужна сећања на њих.
Др Лудвиг Ајзенелефел је био дубоко свестан да успомене нису
избледеле за онима којих више нема и који су страдали у тим време-
нима, али је добро знао да, због нових генерација, живот мора да иде
напред. И у разговору са представницима Завичајног друштва „Стара
Бешка“ те 2004. године рођена је идеја да бешчанске Швабе још једном
обиђу свој стари завичај. Од 2005. па све до 2014. године, 10 година
узастопно, реализују пројекат, симболично назван „Поново у завичају“.
Велики број Немаца – Подунавских Шваба, бивших бешчанских ста-
новника, али и њихових потомака, је посећивало Бешку. Долазили су
са пуно помешаних емоција - и страха, и радости, и туге, и среће. Среће
што ће још једном видети родни завичај. Још до данас је сачуван сло-
ган, који је први пут изговорен од једног старине из Немачке на чи-
стом „сремачком“ језику – „И ми смо Сремци, иако смо Немци“. Свих тих
година, осим што су се шетали улицама Бешке и возили чамцима по
Дунаву, обилазили су фрушкогорске манастире, туристичке знамени

184
тости Срема, посећивали Нови Сад, Петроварадинску тврђаву, Сремске
Карловце, Београд, Калемегдан, а једне године и Опленац.
Током више од једне деценије долазака у Бешку господин Лудвиг
(како су га сви звали у Бешки) се спријатељио скоро са сваким Беш-
чанином са којим се упознао. Јако је волео српски народ. Као момчић
је био заљубљен у једну младу Српкињу, ишао је на крсне славе, знао
напамет химну „Боже правде“, учио од српских учитеља, певао многе
старе српске песме. Заједно са својим сународницима помагао је многа
удружења у Бешки, остављали донације обема црквеним општинама
(православној и католичкој), као и бешчанској школи и забавишту.
Он и његова супруга Урсула су покренули велики пројекат
уређења старог немачког гробља у Бешки, потпомогнути прилозима
бешчанских Шваба. Велику подршку су добили и у Бешки од локалних
власти, комуналног предузећа и многих појединаца. Направљена је
нова капија на улазу у гробље, посађене су тује које су оградиле гробље,
избетонирана је нова стаза. Највећи подухват је био раскрчивање за-
парложеног старог гробља и обнављање надгробних плоча и споме-
ника. На гробљу је постављена спомен плоча на којој је записано да
су у Бешки живели Немци од 1860. до 1944. године. Као епилог овог
пројекта је објављивање 2018. године фотомонографије „Der ehemalige
deutsche Friedhof in Beschka“ („Некадашње немачко гробље у Бешки“)
у којој су приказане фотографије надгробних споменика са старог не-
мачког гробља у Бешки пре и након рестаурације.
Покренуо је издавање часописа „Kleine Beschka-Zeitung“ („Мале
бешчанске новине“) у коме су објављивани текстови о Бешки и бешчан-
ским Немцима из прошлости, али ту су писане и актуелне информације.
Капитално дело на 615. страница „Deutsche Familien aus Beshka und
ihre Nachkommen 1860-2010“ („Немачке породице у Бешки и њихови по-
томци 1860-2010“) објавио је 2011. године у коауторству са супругом
Урсулом, уз коришћење материјала из књиге о Бешки Петера Ланга.
Његовим огромним заузимањем и великом подршком декана
Карл-Хајнц Вендела и локалних самоуправа покренута је иницијатива
за стварањем партнерских веза између Бешке и баварског градића на
Дунаву Карлсхулда. Споразум о партнерству Бешке и Карлсхулда је
потписан 2010. године у Србији и у Немачкој, а др Лудвиг Ајзенлефел је
имао огроман удео у томе да се Бешка и Бешчани прикажу у најбољем
светлу и тако омогућио реализацију ове иницијативе.
Био је велики пријатељ са свим члановима Завичајног друштва
„Стара Бешка“, пратио све активности друштва, помагао код превођења
са старог немачког језика и писма (готице). У трећем броју „Годишњака
Завичајног друштва Стара Бешка“ у коауторству са Душком Лупу

185
ровићем је објавио чланак „Споменица Шерерових“ („Denkschrift der
Familie Scherer in Beschka“), али и превод резимеа на немачки језик за
сваки објављени текст.

***

Господин Лудвиг је отишао у наручје код свог Господа, у вечност,

на оно место о коме је стално причао. Када неко поживи 94 године сви
кажу да се тај баш наживео. Др Лудвиг Азјенлефел се наживео, али је
сваки минут његовог живота био испуњен љубављу према људима.
Последње две деценије га је посветио и својим сународницима, али и
многим бешчанским пријатељима.
У даљој и ближој прошлости Бешке увек су постојали људи који су
се својим ангажовањем и значајним остварењима мање или више ис-
тицали и тако улазили у ону групу Бешчана за које би се могло рећи да
су постали историјско важне личности. Није битно да ли су они рођени
у Бешки, или су се ту доселили. Битно је било дело које су иза себе оста-
вили и због којег су заслужили да се о њима говори и пише.
Међутим, да имена таквих личности не би незаслужено одлази-
ло у заборав, веома је важно да о њима оставе писане трагове људи са
којима су они живели и радили.
Овом приликом писали смо о једном човеку чија достигнућа нису
толико велика и значајна да кажемо да је он важна историјска личност
Бешке.
Међутим, он се убраја у групу оних људи чија су дела умногоме
допринела побољшању квалитета живота Бешчана, што ће остати
видљиво у многим наредним годинама.
Писали смо о човеку који је био везан за Бешку у два различита
периода свог живота. Прво време је било време детињства, школских
дана и првог заљубљивања, а друго је оно време када се, у подомаклим
годинама, у осмој деценији живота, вратио у Бешку.
Остао је у сећањима код свих оних људи који су га познавали, ма
где год се налазили, а посебно код Бешчана који су га искрено пошто-
вали и волели.
Иако је по други пут напустио вољену Бешку, Бешка и Бешчани ће
дуго чувати успомену на једног наизглед обичног, али надасве великог
човека.

186
 Др Лудвиг Давид Ајзенлефел

Душко Лупуровић и др Лудвиг Давид Ајзенлефел постављају венац

на споменик Бешчанима који су стрељани 1914. године

187
 Duško Lupurović

IN ERINNERUNG AN DR. LUDWIG DAVID

EISENLÖFFEL (1928-2022)

Am 27.Februar 2022, im Alter von 94 Jahren, verließ uns für immer

Dr. Ludwig David Eisenlöffel, ein großer Humanist, Ehrenmitglied des
Heimatvereins „Alt Beschka“, Mitarbeiter beim „Jahrbuch des Heimatvereins
Alt Beschka“, Doktor der Naturwissenschaften, Schriftsteller, Gottes Hirte,
Verliebter in Beschka und das serbische Volk.
Geboren wurde er 1928 in Kljajicevo (deutsch Kernei), vom Vater
David und Mutter Margarete, geborene Haib aus Crvenka. Er hatte noch drei
Brüder und eine Schwester. Obwohl er nicht in Beschka geboren wurde,
verbrachte er dort seine Kindheit und Jugend, da der Vater wegen seinem
Dienst mit der Familie umziehen musste. Als der Vater 1941 eine neue
Arbeitsstelle in Zemun fand, zog die ganze Familie aus Beschka fort, und das
war Ludwigs erste Trennung von Beschka.
Als hervorragender Schüler bekam er ein Stipendium und schrieb
sich in die Lehrerschule in Osijek ein. Er war darüber sehr glücklich, da
es sein großer Wunsch war Lehrer zu werden. Doch diese Freude währte
nicht lange, die Schule wurde 1944 geschlossen und die Schüler alle nach
Hause geschickt. Die Mitglieder der Familie Eisenlöffel übersiedelten auf
dramatische Weise über Osterreich nach Deutschland. Ludwig war zu
dieser Zeit sechzehn Jahre alt und musste diesen Weg, von seiner Familie
getrennt, alleine bewältigen. Der Vater, David blieb wegen seiner beruflichen
Verpflichtung (er war Maschinist bei IKARUS) in Zemun, wo er verhaftet
wurde und im Frühjahr 1946 im Gefängnis von Sremska Mitrovica verstarb.
Nach dem Zweiten Weltkrieg fand Ludwig seinen Lebenssinn im
Dienste des Jesus Christus. Er begann seine Ausbildung in der Evangelischen
Landeskirche in Bayern zum Rummelsberger Diakon. Danach absolvierte er
die theologische Ausbildung zum Pastor im Bund freier Pfingstgemeinden,
wurde zunächst Lehrer und dann Rektor des Predigerseminars „Beröa“ in
Erzhausen in Hessen.
Er schrieb 8 Geistliche Bücher und mehrere theologische und
historische Werke. Für sein 450-seitiges kirchenhistorisches Kompendium
verlieh ihm im Jahre 2003 die Life Christian University in Tampa Florida
den Doktortitel für Philosophie und Theologie. Im gleichen Jahr ging er in
188
Pension und zog mit seiner Ehefrau Ursula nach Schliersee, Niederbayern,
wo er den Rest seines Lebens verbrachte.
Zu Beginn des 21. Jahrhunderts schrieb und veröffentlichte er das
Buch über seine Familie - „600 Jahre Geschichte der Familien Eisenlöffel in
aller Welt“.

** *

Sein Besuch in Beschka im Jahre 2004 und das Herstellen der

freundschaftlichen Beziehung zum Beschkaer Heimatverein, hinterlassen
eine bedeutende Spur in der zeitgenössischen Geschichte des Ortes.
Sein größter Beitrag den er hinterlässt, ist die aufrichtige Bemühung,
das Vertrauen und die freundschaftlichen Beziehungen zwischen der
serbischen und der deutschen Bevölkerung zu erschaffen, als Uberwindung
eines schweren historischen Erbes.
Die Deutschen wurden 1860 aus Siedlungen in Backa nach
Beschka umgesiedelt, deren alte Heimat die Region Pfalz war. Sie waren
Donauschwaben und waren sehr stolz darauf. Noch kurz vor dem Zweiten
Weltkrieg bildeten sie in Beschka etwas mehr als die Hälfte der gesamten
Bevölkerung. Doch mit dem Einmarsch der deutschen Soldaten in Beschka,
im April 1941, verwandelte sich das ruhige Zusammenleben in schwere und
schmerzhafte Zeiten. Dr. Ludwig Eisenlöffel wusste, dass viele Wunden der
Beschkaner, auch 60 Jahre nach Beendigung des Krieges, noch nicht verheilt
waren. Viele unschuldige Zivilisten kamen in Beschka um. Es blieben die
traurigen Erinnerungen an sie.
Dr. Ludwig Eisenlöffel war sich bewusst, dass die Erinnerungen an die,
die in diesen Zeiten umkamen, nicht verblichen waren, aber er wusste, dass
man zu Gunsten der neuen Generationen nach vorne schauen musste. So
wurde im Gespräch mit dem Heimatverein „Stara Beska“ im Jahre 2004 die
Idee geboren, dass die Beschkaer Deutschen ihre alte Heimat noch einmal
besuchen sollen. Von 2005 bis 2014, 10 Jahre hintereinander, realisieren sie
das Projekt, symbolisch benannt „Wieder in der Heimat“. Eine große Anzahl
von Deutschen – Donauschwaben, ehemalige Bewohner von Beschka, aber
auch deren Nachkommen, besuchten Beschka. Sie kamen mit gemischten
Emotionen – Angst, Freude, Trauer und Glück. Glück, weil sie die alte
Heimat noch einmal sehen werden. Bis heute blieb ein Spruch erhalten,
der von einem älteren Deutschen das erste Mal in sauberer „sremischer“
Sprache ausgesprochen wurde – „Auch wir sind Sremci, obwohl Nemci“
(Nemci=Deutsche).
All die Jahre spazierten sie nicht nur durch die Straßen von Beschka,
sondern besuchten die Klöster der Fruska Gora, touristische Attraktionen

189
von Srem, besuchten Novi Sad, die Festung von Petrovaradin, Sremski
Karlovci, Belgrad, Kalemgdan und einmal auch Oplenac.
Nach mehr als einem Jahrzehnt der Besuche in Beschka, freundete sich
Herr Ludwig (wie ihn alle in Beschka anredeten) mit fast allen Beschkanern
an die er traf. Er liebte das serbische Volk. Als junger Mann war er in eine
junge Serbin verlieb, besuchte Feste zu Ehren des Schutzpartrons der
Familien (Krsna Slava), konnte die Hymne „Boze Pravde“ auswendig, lernte
von serbischen Lehrern, sang viele alte serbische Lieder. Zusammen mit
seinen Mitbürgern unterstützte er viele Vereinigungen in Beschka, hinterließ
Spenden für beiden Kirchenhäusern (orthodoxe und katholische), sowie
auch der Schule und dem Kindergarten in Beschka.
Er und seine Frau Ursula förderten das große Projekt der
Wiederherstellung des alten deutschen Friedhofs in Beschka, unterstützt
durch die Beiträge der Beschkaer Deutschen. Große Unterstützung erhielten
sieauchdurchdielokalenBehörden,kommunalenVersorgungsunternehmen
und vieler Privatpersonen. Es wurde ein neues Tor gebaut, Begrünung für
die Umzäunung gepflanzt und Wege betoniert. Das größte Unterfangen
war das Aufräumen des zugewachsenen alten Friedhofs und das Erneuern
der Grabsteine und Grabplatten. Auf dem Friedhof wurde eine Gedenktafel
angebracht, auf der geschrieben steht, das in Beschka von 1860 bis 1944
Deutsche gelebt haben. Als Epilog zu diesem Projekt wurde 2018 eine
Fotomonografie veröffentlicht, „Der ehemalige deutsche Friedhof in
Beschka“, mit Fotografien der Grabstätten vor und nach der Restaurierung.
Er startete die Zeitschrift „Kleine Beschka-Zeitung“ mit Texten über
Beschka und Beschkaer Deutsche aus der Vergangenheit, die aber auch
aktuelle Informationen enthielt.
Sein Kapitalwerk auf über 615 Seiten „Deutsche Familien aus Beschka
und ihre Nachkommen 1860-2010“ veröffentlichte er in Zusammenarbeit mit
seiner Ehefrau Ursula im Jahre 2011, und nutzte Material aus dem Buch von
Peter Lang über Beschka.
Mit seinem riesigen Engagement und der großen Unterstützung
des Dekans Karl-Heinz Wendel, sowie der Kommunalverwaltung, wurde
die Initiative zur Partnerschaftsbildung zwischen Beschka und des
bayerischen Städtchens an der Donau, Karlshuld ins Leben gerufen. Der
Partnerschaftsvertrag zwischen Beschka und Karlshuld wurde 2010 in
Serbien und in Deutschland unterschrieben. Dr. Ludwig Eisenlöffel hat
enorm dazu beigetragen, dass Beschka und die Beschkaner einen guten
Eindruck hinterlassen und so die Realisierung dieser Initiative ermöglicht.
Er pflegte Freundschaften mit allen Mitgliedern des Heimatvereins
„Stara Beska“, verfolgte die Aktivitäten des Vereins, half bei der Ubersetzung
der Altdeutschen Sprache und Schrift. In der dritten Ausgabe des „Jahrbuch

190
des Heimatvereins Stara Beska“, veröffentlichte er in Zusammenarbeit mit
Dusko Lupurovic den Artikel „Denkschrift der Familie Scherer in Beschka“,
verfasste aber auch die deutsche Ubersetzung der Zusammenfassung für
jeden veröffentlichten Text.

***

Herr Ludwig ging in die Arme seines Herrn, in das Ewige, an den Ort
von dem er oft sprach. Wenn jemand 94 Jahre lebt, sagen alle, dass dieser
wirklich gelebt hat. Dr Ludwig Eisenlöffel hat wirklich gelebt, aber jede
Minute seines Lebens war erfüllt von Menschenliebe. Die letzten zwei
Jahrzehnte widmete er sein Leben seinen Mitbürgern aber auch vielen
Freunden aus Beschka.
In der fernen und nahen Vergangenheit von Beschka waren immer
wieder Menschen, die mit Ihren Engagement und bedeutsamen Werken
mehr oder weniger herausragten und so in die Gruppe Beschkaner fielen,
von denen man sagen kann, dasssie zu historisch wichtigen Persönlichkeiten
wurden. Es ist völlig unwichtig ob diese in Beschka geboren wurden
oder hinzugezogen sind. Wichtig war das Werk, das sie hinterließen und
weswegen sie es verdienten, dass man über sie sprach oder schrieb.
Doch, damit die Namen solcher Persönlichkeiten nicht ins
Unvergessliche fallen, ist es wichtig, dass schriftliche Spuren von den
Menschen gelegt werden, die mit ihnen gelebt und gearbeitet haben.
Bei dieser Gelegenheit haben wir über einen Mann geschrieben, deren
Leistungen nicht so groß sind, dass man sagen kann, dass er eine wichtige
historische Persönlichkeit für Beschka ist. Doch er zählt zu der Gruppe von
Menschen, deren Werke und Taten zu einer Verbesserung der Lebensqualität
in Beschka geführt haben, was man auch in den zukünftigen Jahren noch
spüren wird.
Wir schrieben über einen Mann, der eine Beziehung zu Beschka in zwei
verschiedenen Lebenslagen hatte. Die erste war seine Kindheit, Schulzeit
und die erste Verliebtheit, und die zweite war die Zeit, als er in reifen Jahren,
in seinem achten Jahrzehnt nach Beschka zurückkam.
Er bleibt in Erinnerung bei allen Menschen die ihn gekannt haben,
wo auch immer sie sind, vor allem aber bei den Beschkaer Bürgern, die ihn
aufrichtig verehrt und geliebt haben.
Obwohl er zum zweiten Mal sein geliebtes Beschka verlassen hat, wird
Beschka und deren Bewohner die Erinnerung an einen scheinbar einfachen,
aber vor allem großen Mann lange bewahren.

(Deutsche Übersetzung: Ljiljana Marjanski)

191
 ГЕОГРАФСКИ РЕГИСТАР

Ада, 170. 172, 177, 178, 179, 180, 185, 190.

Адашевци, 71, 86. Беч, 37, 38, 39, 40, 45, 46, 48, 49, 53, 66,
Алибунар, 17. 99, 100, 103, 105, 106, 107.
Алонићи, 120. Бечеј (Стари Бечеј), 51, 62, 65.
Анкара, 10, 21, 22. Бечмен, 71, 72.
Арад, 46. Беочин, 64.
Аустрија, 35, 42, 43, 58, 96, 163, 183. Беркасово, 86.
Аустроугарска монархија, 59, 98, 99, 101. Бешеново, 80, 82.
Аушвиц, 170, 171. Бешка, 29, 55, 59, 61, 113, 116, 146, 154,
Ашања, 11, 70. 155, 157, 158, 166, 167, 169, 170, 172,
173, 174, 175, 176, 177, 179, 180, 181,
Б. Врховац, 130.
183, 184, 185, 186, 189, 190, 191.
Баварска, 183, 184, 188.
Бијело Брдо, 51, 56, 93, 94.
Баја, 53, 158.
Бијења, 141.
Бан (Барања), 52, 89.
Билбије Грахово, 130.
Банат, 8, 15, 48, 110, 172.
Бингула, 84.
Бановци (Стари Бановци), 7, 8, 9, 10, 11,
Бихаћ, 119, 129, 133, 149.
12, 13, 16, 20, 21, 22, 23, 26, 27, 28, 53, 57,
Бјеловарско-крижевачка жупанија, 110.
59, 75, 90, 112, 114, 115, 116, 127, 134.
Бобољусци, 148, 149, 150, 152.
Бановци, пустара, 8, 24.
Бобота, 51, 56, 94.
Баноштор, 63, 65.
Бодежишта, 130, 133.
Бара, 121.
Бојиште, 141.
Барања, 38, 52, 89, 110, 157.
Бољевци, 69.
Бастаси, 121, 130, 140.
Борово, 89, 90, 91, 93, 95.
Батајница, 12, 69, 71, 74, 75.
Босанска Крупа (Крупа), 133.
Батровци, 52, 55, 87.
Босна, 110.
Бач, 158.
Босна и Херцеговина, 108, 109, 111, 113,
Бачинци, 86.
114, 116.
Бачка, 110, 115, 189.
Босут, 88
Бачка жупанија, 41, 46, 48.
Брајћевић, 135, 136.
Бачка Паланка, 165.
Братислава (Пожун), 36, 37, 40, 45, 47,
Бачка Топола, 157, 159.
48, 53, 67, 166, 167, 169, 170.
Бачки Брестовац,51,62, 79.
Брестач, 11, 57, 79.
Бачко Градиште, 51.
Брестовац (котар Босански Петровац),
Беглуци, 131, 133.
120.
Бедлук, 148, 149, 150.
Брно, 98.
Бежанија, 11, 68.
Бршадин, 52, 55, 57, 94.
Белегиш, 11, 21, 57, 74, 75, 112, 113, 114,
Боршод-Абауј-Земплен, жупанија у Ма-
116, 118, 119, 133.
ђарској, 53.
Београд, 8, 9, 10, 11, 13, 21, 23, 26, 28, 32,
Бошњаци, 159.
36, 48, 59, 101, 167, 168, 169, 170, 171,
Будим, 11, 21, 37, 55, 57.

192
Будимпешта, 103. Голоног, 170.
Будимци, 95. Голубинци, 11, 61, 62, 68, 69, 116, 124.
Буђановци, 11, 57, 79. Гомиљани, 119.
Булинац, 168. Горски Котар, 52.
Буковац, 60, 96, 98. Грабово, 65.
Букурешт, 29. Грабовци, 78.
Бушевић, 129. Грац, 58, 98.
Гргуревци, 57, 71, 82, 83.
Вагањ, 138.
Грдановци, 11.
Вараждин, 112.
Грк, 52, 88.
Везирац, 96, 97, 99, 100, 101.
Велики Радинци, 82. Дабар (Сански Мост), 121.
Велики Цвјетнић, 143, 144, 145, 146, Далмација, 108, 110, 111.
151, 152. Даљ, 52, 55, 93.
Вера, 51, 57, 93. Дариновци, село и мезра, 7, 10, 21.
Видово, 119. Деч, 73.
Визић, 85. Дивош, 85.
Винковачки Бановци, 53. Добановци, 11, 72, 157.
Винковци, 53, 55, 83, 84, 86, 92, 110. Добринци, 80.
Вировитичка жупанија, 38, 52. Долуше, 121.
Вировитичко-подравска жупанија, 52. Домрке, 132.
Витојевци, 70, 76. Доњи Унац, 132.
Вишњићево, 158. Допсин, 95.
Влаховић, 129. Дрвар, 120, 128, 129, 130, 131, 132, 138,
Влашка, 15. 140.
Вогањ, 11, 81. Дреновци, 7.
Војка, 27, 73, 74, 113, 116, 119, 165. Дрина, 20.
Вранковићи (Казанци), 146. Дунав, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 35, 40, 41, 42,
Врба, 119. 46, 48, 96, 184, 185, 190.
Врба Дражљево, 125, 126.
Ђаково, 98.
Врбове (Словачка), 167.
Ђинђош, 98.
Врдник, 63.
Ђер, 158.
Врточе, 120, 129, 133.
Ђурђевци, 7.
Вршац, 53, 70.
Вујаковићи, 139. Ердевик, 84, 165.
Вуковар, 55, 57, 88, 89, 92, 153, 157. Ердетелек, 166.
Вучје, 117. Ердут, 95.
Ерцхаузен, 183, 188.
Габош, 91.
Галија, 41. Жабаљ, 169.
Гарево, 124, 125, 127. Жвиње Суторина, 118, 132.
Гацко, 112, 113, 115, 118, 119, 121, 122, Жупа, 133, 140.
123, 124, 125, 126, 127, 130, 132, 133, Жупа Прекаја, 139.
134, 135, 136, 141, 142, 146, 147, 148,
Загреб, 19, 55, 84, 100, 109, 110, 160,
150, 151.
166, 178.
Гламоч, 119, 120, 121, 128, 131, 132, 133,
Зајаруга, 138.
137, 138, 139, 140.
Засад, 116, 117, 118, 134.
Глиница, 119.
Зденци, 52.

193
Земун, 9, 11, 28, 48, 52, 57, 66, 67, 68, 75, Крушедол, 57, 62.
84, 86, 96, 113, 118, 122, 146, 150, 157, Крчедин, 29, 61, 116, 140, 154, 155, 157,
158, 161, 163, 164, 171, 183, 188. 163, 171, 172, 175.
Змајево, 160. Кузмин, 86, 87.
Изгори, 142. Кукињаш, 7.
Илинци, 87, 172. Кула, 70, 85.
Илок, 85. Кулпин, 51.
Инђија, 62, 154, 155, 157, 158, 159, 160, Купиново, 69.
161, 162, 163, 166, 168, 169. Кутови (Славонија), 52, 93.
Ириг, 57, 63, 64.
Лазарић, 133, 150.
Истра, 108.
Лазе, 92.
Италија, 33.
Лајтмерц, 38.
Јабука, 172. Лакипупа, 38.
Јазак, 64. Лапчевине, 141.
Јаково, 68. Лас, 99.
Јамена, 87. Лаћарак, 76.
Јарак, 57, 77. Лединци, 64.
Јарковци, 154, 155. Лежимир, 55, 70, 83.
Јасеник, 126. Линц, 103.
Јелинци, 7, 11. Липник, 112, 118, 134, 135, 136.
Јужни Тирол, 99. Лохово, 149, 150.
Лошонц, 98.
Кавадар, 168.
Лудвигстал, 102.
Казанци, 135, 146, 147.
Лука, 134.
Каменица (котар Босански Петровац),
Лучић Суторина, 131.
119, 120, 140.
Каменица (Сремска Каменица), 64, 78, Љуково, 154.
98, 100, 173.
М.(ала) Грачаница, 123.
Каравуково, 163.
Маза Карстас, 170.
Карловчић, 53, 71.
Мала Вашица, 86.
Карлсхулд, 177, 182, 185, 190.
Мали Радинци, 11, 52, 54, 81.
Каћ, 51, 78, 157.
Мали Цвјетнић, 143, 144, 146, 149, 151,
Керек, 7.
152.
Кленак, 11, 70, 77.
Малићи Стекеровци, 132, 133.
Кљајићево, 183, 188.
Марадик, 62, 154, 164, 170, 171, 172.
Ковиљ, 31.
Марбург, 98.
Коњиц, 128.
Маринци, 52, 54, 57, 91.
Кореница (Лика), 52, 79.
Маркушица, 91, 94.
Корита, 121, 122.
Мартинци, 76, 77.
Косово, 20.
Међа (котар Босански Петровац), 152.
Краков, 98.
Миклушевци, 90.
Краљевци, 11, 37, 57, 81.
Минис, 46.
Крњешевци, 72, 86.
Минхен, 177, 178, 179, 180, 181.
Крупа (Босанска Крупа), 121, 133, 138.
Мирковци, 83, 92.
Крушевица, 112, 119, 136.
Митровица (Сремска Митровица), 11,
Крушево, 133, 134.
40, 52, 57, 59, 70, 76, 77, 83, 88, 163, 188.
Крушево Густијерна, 136.
Михаљевци, 73.

194
Михољаче, Автовац, 150, 151. Патка, 7.
Мишколц, 46. Пачетин, 94.
Модрић, 168. Петринци, село и мезра, 7, 9, 19, 21.
Мокрин, 157. Петроварадин, 9, 31, 38, 45, 47, 48, 49,
Моловин, 55, 85. 52, 96, 97, 98, 99, 100, 101, 102, 177, 180,
Моровић, 87. 190.
Мохач, 51, 80. Петровац (Босански Петровац), 119,
Мохово, 52, 55, 89, 90. 120, 121, 128, 129, 130, 131, 132, 133,
Моцала, мезра, 10, 21. 138, 139, 140, 143, 144, 145, 146, 148,
Мужјево, 49. 149, 150, 151, 152.
Мустаћи, 117, 119. Петровци, 71, 80, 168.
Петровци (Вуковар), 57, 90.
Надинићи, 127.
Петровчић, 71.
Невесиње, 118, 132, 140, 141.
Пећинци, 52, 74.
Негославци, 90.
Печек, 170.
Нежидерско језеро, 42.
Печуј, 43, 46.
Нерадин, 63, 70, 72.
Пешта, 37, 38, 40, 46, 47, 48, 49.
Нештин, 65, 86.
Пивнице, 157, 165.
Нова Пазова, 165.
Пијемонт, 33, 34.
Нови Бановци, 7, 11, 16, 20, 153.
Платице, 119, 142.
Нови Бечеј, 169.
Платичево, 11, 77.
Нови Дулићи, 147.
Плзен, 98.
Нови Карловци (Сасе), 29, 62, 116, 128,
Под, 131, 132, 137.
154, 155, 165, 171, 172, 175.
Подградина, 138.
Нови Кнежевац, 157, 172.
Подић, 139, 140.
Нови Сад, 9, 10, 11, 21, 31, 36, 38, 59, 111,
Пожешка жупанија, 110.
113, 157, 159, 161, 162, 163, 164, 167,
Пожун, 36, 37, 40, 45, 47, 48, 53.
168, 169, 170, 171, 172, 185, 190.
Полице, 134.
Нови Сланкамен, 29, 137, 139, 154, 155,
Попинци, 11, 68, 74.
165, 166, 169, 170.
Преодац, 139.
Немачка, 36, 49, 177, 183, 184, 185.
Пржине, 118, 126, 127.
Обреж, 70. Пријани, 138.
Огар, 11, 70. Пријевор, 128, 130.
Опленац, 185, 190. Пријевор Суторина, 113, 116, 118, 131.
Ораховац, 116, 117, 136, 137. Прогар, 11, 53, 68.
Орловат, 17. Прхово, 78.
Оролик, 57, 92. Путинци, 11, 81.
Осијек, 38, 51, 52, 53, 55, 72, 73, 82, 85, 88,
Раб (Ђер), 158.
90, 91, 92, 93, 94, 95, 117, 168, 183, 188.
Радановић Суторина, 132.
Осредци, 143, 148, 149, 150.
Рача, 88.
Острово, 91.
Ргар, 119, 129, 133.
Острожац, 128.
Ривица, 63.
Павловци, 62, 64. Ријека, 84.
Пазова (Стара Пазова), 11, 28, 62, 113, Римско царство, 33.
114, 116, 152. Роре, 120, 121.
Панонија, 41. Рудопоље, 148.
Панчево, 17, 52, 79, 172. Рума, 11, 37, 52, 57, 64, 78, 81, 82, 92.

195
Румунија, 46. Стејановци, 57, 65, 82.
Рупјели (Хрупјела), 134. Степен, 123.
Русија, 98. Суботица, 168, 170.
Руст, 42, 43, 44. Суботиште, 77, 79.
Суваја, 120, 121.
Савоја, 33, 34, 100.
Сурдук, 11, 61, 116, 136.
Сакуле, 7.
Сурчин, 28, 68, 74.
Салуцо, 33, 34.
Сусек, 11, 65, 88.
Самобор (Гацко), 147, 148.
Суторина (Шкобаљ), 129.
Сански Мост, 121.
Сарајево, 113, 116. Тампа (Флорида), 183.
Свилош, 65, 76. Тврдоши, 117, 118.
Сегедин, 37, 51, 53, 65, 66. Темерин, 157.
Сексард, 160. Темишвар, 98, 101.
Сента, 101, 170. Темишварски Банат, 8, 18.
Сентандреја, 48, 59. Тења, 57, 93, 95.
Сибач, 54, 80. Товаришево, 51, 52, 85.
Скопље, 168. Товарник, 52, 71.
Скрад (Горски Котар), 52, 92. Тварник (Шидски), 52, 90.
Славонија, 9, 46, 52, 101, 115. Толинци, 7.
Славонски Брод, 157, 159. Токај, 41, 42, 43, 46, 47, 49.
Сланкаменачки Виногради, 154. Требиње, 112, 113, 115, 116, 117, 118,
Смољана, 138, 139. 119, 128, 129, 130, 131, 132, 133, 134,
Сомбор, 51, 52, 53, 59, 62, 63, 65, 70, 78, 136, 137.
79, 80, 81, 82, 83, 84, 85, 86, 89, 90, 91, Тренчин, 159.
93, 94, 95. Трнинић Бријег, 119, 120, 121, 129.
Сопиља, 140. Трпиња, 94.
Сотин, 51, 89. Трубар, 148, 149, 151, 152.
Србија, 180. Турска (Османско царство), 10, 11, 48,
Срђевић, 123, 124. 96.
Средња Европа, 37. Туса, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 16, 19, 20, 21, 22,
Срем, 7, 8, 9, 10, 11, 18, 26, 28, 30, 31, 36, 23, 24, 26, 27, 28.
37, 38, 39, 41, 43, 44, 46, 47, 48, 59, 110, Тутлинген, 29.
115, 129, 172, 173, 190. Тушањ, 9.
Сремски Карловци (Карловци), 11, 27, Тушеница, 9.
36, 37, 38, 39, 40, 41, 43, 44, 45, 46, 47, 48, Тушило, 9.
49, 52, 53, 57, 60, 61, 62, 63, 64, 66, 67, 68, Тушина, река, 9.
69, 71, 72, 73, 74, 75, 77, 78, 79, 80, 81, 82, Тушић, 9.
83, 84, 85, 86, 87, 88, 92, 93, 96, 97, 98, 99, Тушице, 9.
173, 185, 190. Тушовца 9.
Сремска жупанија, 103, 110. Тушчица, 9.
Стара Црна Гора, 9.
Ћојлук, 138.
Стари Бечеј, 51, 65.
Стари Дулићи, 113, 146. Угарска (Краљевина Угарска), 16, 33,
Стари Кер (Змајево), 51, 81. 38, 41, 43, 44, 46, 47, 48, 97.
Стари Сланкамен (Сланкамен), 29, 30, Угриновци, село и пустара, 12, 72.
32, 33, 34, 35, 61, 101, 116, 138, 139, 154, Улиње, 118, 141, 142, 148.
155.

196
Фелдвар (Бачко Градиште), 51, 79. Чепин, 95.
Фојница, 132, 140. Черевић, 49, 65.
Француска, 33, 37, 43, 58. Чешка, 38.
Фрушка Гора, 37, 40, 175, 189. Чонопља, 163.
Футог, 51, 65. Чортановци, 29, 61, 86, 116, 150, 154,
155, 158, 172.
Хабзбуршка монархија, 58, 59, 96.
Халапић, 138, 139. Шаренград, 51, 52.
Херцеговина, 110, 115, 152. Шарошпатак, 53, 66.
Хесен, 183, 188. Шатринци, 11.
Хрватска, 43, 52, 92, 101, 110. Шашинци, 11, 77, 87, 158.
Швајцарскa, 33.
Цазин, 119.
Шелевренци, 7.
Церница, 113, 122.
Шид, 52, 84, 87, 92, 171.
Ципс, 36.
Шимановци, 11, 73.
Црвенка (Бачка), 157, 183, 188.
Шлирзе, 184, 189.
Црвенка, село и мезра у Срему, 11.
Шљивовица Берушица, 126.
Црна Гора, 115.
Шопрон, 43, 44, 46, 47.
Чаковци, 51, 90. Шуљам, 82.
Чалма, 85. Шурани, 159.
Чегари, 138. Шћепушевићи (Суторина), 117, 129, 130,
Чемерно, 118. 131, 132, 133.

CIP - Каталогизација у публикацији

Библиотека Матице српске, Нови Сад

94 ( 497.113 ) ( 082 )

ГОДИШЊАК Завичајног друштва „Стара Бешка“ 5/

[уредник Душко Лупуровић]. - Бешка : Завичајно друштво
„Стара Бешка“, 2009 (Београд : Printlab). - 197 стр. :
илустр. ; 24 cm. - (Едиција „Стара Бешка“ ; књ. 16)
Тираж 50. – Напомене и библиографске референце уз текст.

1. Лупуровић, Душко
а) Војводина - Историја - Зборници

ISSN 2217-4664
COBISS.SR-ID 246168071

197
198
 Х
Ү
Ч
Ш
Т
Е
S

О
T
A
P
A

BENKA
ISSN 2217-4664