Друга половина 18.

века

Од средине 18. века долази до наглог успона српског грађанског сталежа у Аустрији.

Нови период у српској културној и књижевној историји, обележен терезијанско-

јозефинским реформама, везаним за период сувладарства Марије Терезије и њеног сина
Јосифа II, назива се просветитељство (просвећеност).

За разлику од барокног доба, које је протекло у знаку неоспорне превласти српског

свештенства и малобројне племићке класе, eпоха просвећености и у српској средини
развијала се у знаку успона грађ. сталежа.

Два важна момента подстакла су овакав успон срп. средњег сталежа :

1. Слобода трговине између истока и запада (Турске и Аустрије) била је у рукама

Срба (поред Цинцара, Грка, Румуна); српско грађанство је у незадрживом успону:
стичу се крупни капитали и купују племићке титуле у Бечу (Стратимировићи,
Текелије...).;

2. Успешна војна служба доносила је имања и богатство

3. Општи успон грађ. класе у Европи доводи до француске буржоаске револуције

(1789), те настаје нов тип државе са новим идејама о равноправности и толеранцији
које захватају и срп. друштво, које је већ током друге пол. века било прожето
модерним, рационалистичким идејама просветитељства.

Тако је успон грађ. сталежа код Срба део општег успона трећег сталежа у Европи крајем
18. в.

Јосиф II 1770. г. оснива срп. штампарију у Бечу: (Курцбекова штампарија). Од тог

доба почиње аустријски систематски рад на томе да се сузбије руски утицај међу Србима,
и духовни и политички.

Године 1780. умире М. Терзија. Цар Јосиф II био је веома омражен у круговима цркве
управо због својих идеја, просветитељских и либералних, рационалистичких. Укидао је
многе калуђерске редове и затварао манастире који се нису бавили просветним радом, а
од тих новаца оснивао је фондове за школе.Године 1781. објавио је у свом Патенту
толеранције потпуну слободу вере и верску равноправност. Због свега наведеног његова
владавина се назива просвећеним апсолутизмом.

Код Срба долази до одвајања цркве од државе, а школства и законодавства од цркве, те је

мешање клера у живот српског грађанства било сведено на много мању меру него
раније.
Наравно, све ове терезијанско-јозефинске реформе имале су и своју добру и лошу страну
страну:

1. неки манастири су се укинули;

2. школство је из прав. цркве и руских учитеља преузела једна друга држава

(Аустрија) - нем. културна орјентација; ипак, становништво је системаски образовано.

3. штампарство је из Русије пренето у Беч са монополисаним повластицама.

Реформа школства и Теодор Јанковић Миријевски

Седамдесете и осамдесете године 18. века обележене су терезијанско-јозефинским

реформама (1770–1780).

 1770. Regulamentum Illyricum:

◦ Курцбекова штампарија

◦ Реформише се црквено уређење у царству

◦ Деца правосл. вероисп. морају да иду у кат. школе у оним местима где није
било православних

◦ Забрањен је увоз књига из Венеције и Русије (1761. у Венецији је основана

штампарија Димитрија Теодосија)

◦ 1772. г. укида се језуитски ред.

 1773. Т. Јанковић Миријевски постаје директор српских школа у Банату

 1773. аустријска власт издаје декрет Ratio educationis:

◦ Реформа школства

◦ У школама морају да раде учитељи, а не свештеници

◦ Морају да имају уџбенике, а не књиге теолошког карактера

◦ Дозвољава се само један верски уџбеник: Катихизис Ј. Рајића (1774)

◦ Забрањени руски уџбеници

1779. и 1781. издају се декрети о увођењу народног језика у школе, а Јосиф II доноси
одлуку о увођењу латинице
  1781.г. аустријска влада признаје Србима верске слободе, доноси се Указ о верској
толеранцији.Патентом толеранције, поред слободе вере и верске равноправности,
омогућује се православном живљу (србима и Грцима)да постану пуноправни
грађани у градовима у којима им је дотад било забраено трајно насељавање.

Те године Јосиф II наређује да се у српске школе уведе латиница (митрополит Мојсије

Путник протестује и о томе расправља владина школска комисија).

Теодор Јанковић Миријевски, директор српских школа у Банату, у познатом елаборату у

одбрану ћирилице и славеносрпског језика, упућеном аустријским властима 22. марта
1782. године, своје тврђење о три „наречја” (Mundarten) „илирског” језика -

 црквеном,

 грађанском (Civilsprache) и

 простонародном (“Pöbel-Sprache”)

илуструје примерима напоредних верзија истог одломка:

(а) црквено наречје: О јеже услишати богу глас моленија нашего и помиловати ни.

(б) грађанско (тј. средњи стил, односно славеносрпски језик по данашњој

терминологији): Да би Бог глас моленија нашего услишал и нас помиловал.

(в) простонародно: Да би Бог глас нашега моленија чуо и нас помиловао.

Јанковић је препоручивао грађански стил, тј. славеносрпски језик јер се њиме служи
„интелигентнији, васпитанији и образованији део српског народа”. Прећутао је да би се
усвајањем славеносрпског осујетило настојање аустријских власти да се уведе народни
језик. С друге стране, опредељење за славеносрпски, а не за РС или руски отклањало је
приговоре власти да Срби без правог разлога усвајају језик који има је далек и тежак само
да би били ближи Русији. Аргумент против латинице: Срби северно од Саве и Дунава
удаљили би се од оних јужно, што би утицало на развој трговине. Удаљили би се и од
званичног писма СПЦ.

 Године 1782. Русија и Аустрија скалапају савез против Турске. То је време када се
у књижевности код нас често прославља Јосиф.

 1785. Јосиф одустаје од намере да уведе народни језик и латиницу.

 У Европи 1789. пада Бастиља, а Аустрија осваја Београд – и тај моменат српски
живаљ схвата као тренутак коначне слободе – Ј. Рајић прославља Јосифа, а Доситеј
пева о ослобођењу. Брзо се ово одушевљење показало неоснованим.
 1790. умире Јосиф II (posle njega dolazi na presto njegov brat Leopold II)

 На Темишварском сабору 1790.г. српско грађанство поставља питање својих

политичких и културних права и слобода.

 У Карловцима се око младог митрополита Стевана Старитимировића (1790)

створило ново српско културно жариште.

 Прва српска гимназија основана је у Карловцима 1791.г. У Карловцима је у то

време отворена и богословија.

 Године 1791. склапа се мир, Београд бива враћен Турској, а Срби препуштени
одмазди (Свиштовски мир).

 Коначно, 1804. избиће устанак у Србији , а у Београду се 1808. оснива Велика

школа, зачетак универзитетске наставе у у Србији. Године 1815. избија Други
српски устанак, а М. Обреновић, нешто војним а нешто дипломатским средствима,
успева да изради аутономну српску државу (до 1838) под суверенитетом турског
султана.