Professional Documents
Culture Documents
Да, у нашем јавном мњењу преовладава став да је Румунија држава са којом ми нисмо
никад ратовали и да је она наш историјски савезник. Наравно ово је само делимично
тачно. Тачно је да званично нисмо ратовали и да Румунија није признала Косово (јер
румунски Мађари из Трансилваније такође желе да се одвоје. Разлог непризнавања није
дакле пдоршка Србији и Србима, већ себи), али о савезништву не може бити речи. На
територији данашње Румуније догодио се један од највећих етноцида Срба и Словена.
Толики да румунски професор, а наш међуратни академик Илија Барбулеску говори о две
историје Румуније – словенско-српској (до 1856.) и актуелној - румунској.
До формирања Румуније 1856. године постојале су тзв. Дунавске кнежевине (Влашка и
Молдавија), док је Трансилванија (српски назив Ердељ) била у саставу Мађарске (Аустро-
Угарске). У Дунавским кнежевинама писало се ћирилицом, говорило се српски, односно
црквенословенски. Власт и народ су били српског и словенског порекла. Подсетио бих да
смо и сеобе у Русију увек ишли преко Влашке и Молдавије и да колоне исељеника никад
нису нападане. Напротив? Шта то говори? да се радило о истом народу. Милош
Обреновић је и сам купио имање у Влашкој где је населио на хиљаде Срба из Србије.
Србија не потражује ово имање, а и не пита где су Срби.
3.Ко су Ардељани?
Тачно. Све до краја 17. века на територије данашње Румуније говрило се српско-
словенским језиком, а до 1860. у употреби је била ћирилица, док се у цркви користио
црквенословенски. Хоћемо да кажемо да су и пре формирања прве Румуније на територије
Влашке и Молдавије деловали мисионари «Школе Ардељана», који су тежили да истисну
ћирилицу – симбол православља и словенства (то су започели 1820.). Први «Речник
румунског језика» саставили су револуционар и филолог Аугуст Требониу Лауриан и Јоан
Масим, који је од сународника дочекан са поругама. Интересантно је да је садржавао 50
посто српских и словенских речи, које су у другим издањима замењиване као
«нерумунске». Као румунске изимане су речи из latinskog, француског, a по формриању
Италије и италијанског језика. Касније су овај метод преузели и тзв. Хрвати.
Влашки је старији од румунског и она је настао код романизованог становништва
балканског полуострва. Да је тако говори и чињеница да су се филолози и други прво
бавили влашким језиком (румунски још није постојао).
Интересантно да се овим питањем учешћа српског у влашком језику, између
остлаих, код нас бавио Јован Стерија Поповић.