U ovoj emisiji pokazaćemo da je srpska civilizacija, civilizacija Stare predgrčke Evrope, imala svoje zakone

već od antičkih vremena, da bi u Zakonopravilu Sv.Save IZ 1219. koje je zapravo USTAV - ckrkveni i
građanski Ustav - dostiglo svoj srednjevekovni vrhunac. Kada se govori o srpskim zakonima i našoj
tradiciji obično se kreće od Dušanovog zakonika. Zakonopravilo Sv.Save koje je, po svim parametrima,
obimniji i savršeniji zakonski akt prećutkuje se već decenijama. ZAŠTO? Ko i zašto krije USTAV SV.SAVE
od učenika i studenata? O tome ćemo govori u ovoj emisiji. Pre toga, krenućemo od najstarijih pomena
srpskog imena u nekom zakoniku. To je veliki, obiman zakon star 2.800 godina – OBELISK iz Ksantosa, to
jest Sirbina u Likiji – Mala Azija. Kroz ovu emisiju videćete da je duh srpskih zakona od antike do Sv.Save
praktično isti. U njemu preovlađuju zadružna solidarnost, socijalna odgovornost, važna uloga žene, strogi
moral i generalno uzev može se reći da je duh srpskih zakona od antike do Sv.Save veoma liberalan i u
mnogim sferama daje ljudima mnogo veća prava nego zakoni drugih naroda. Ovaj duh zakona donekle
se menja Dušanovim zakonikom koje stavlja čvrstu granicu među staležima, ali Dušanov zakonik u
najvećoj meri nastavlja tradiciju Ustava Sv.Save. Najveću pažnju, i to u drugoj polovini emisije,
posvetićemo Ustavu Sv.Save jer se radi o grandioznom delu namerno i svesno izbačenom iz našeg
obrazovanja. Čitav svet zna za Veliku povelju sloboda magna karta libertatum, a Ustav Sv.Save –
Zakonopravilo na 800 strana, kao vršnjak Magne karte, po savršenstvu, veličini, detaljnosti, slobodama
koje ljudima pruža, kao i po veličini teritorije na kojoj je primenjivano praktično je neuporedivo sa ovim
izvikanim engleskim pergamentom veličine jedne stranice. Na samom početku 13.veka -1219. Sv.Sava
kao prvi čovek crkve napisao je zapravo crkveno-građanski ustav kojim je razdvojio svetovnu i crkvenu
vlast što je bilo nezamislivo za Evropu toga vremena koja je bila pod dominantnim uticajem papizma. O
svemu tome ćemo govoriti u ovoj emsiji BAŠ NA 8STOGODIŠNJICU DONOŠENJA USTAVA SV.SAVE. Priča o
Zakonopravilu Sv.Save je skrivena istorija koja govori mnogo o civilizacijskom stupnju naših predaka u
davnoj prošlosti. Zato ova emisija predstavlja i podstrek da, shvativši koliko su napredni bili naši preci, mi
danas a i buduće generacije ponovo budemo na niovu koji se od nas očekuje. Emisiju realizujemo sa
našim saradnikom istoričarom Aleksandrom Mitićem, autorom knjige Srbi u Grčkoj koja u sebi sadrži
rečnik istovetnih tračko-srpskih reči. Mitićevu knjigu izdala je Balkanska geopolitika—i svakako je
preporučujemo vašoj pažnji... U priču o srpskim zakonima krećemo sa najstarijim poznatim, u kamen
uklesanim starim 2800 godina:........

MITIĆ...

1. Poznato je naime da predgrčke starosedeoce Huma-Balkana, takozvane Pelaste, kao i kasnije pleme
Dalmata, baš kao i Srbe u svim zapisima odlikuje to da nemaju i ne drže robove, da su protivnci
robovlasništva, da žive u nekoj vrsti socijalne jednakosti te da upravo zbog toga i dobijaju naziv barbari
iliti varvari.. što sam objasnio u ranijim emisijama na osnovu etimoloških rečnika Konstantina
Ikonomosa. Kameni zakonik iz grada Srba u Likiji maloazijskoj ima dosta odrednica o poštovanju i pomoći
siromašnim, čak i izbeglima, Pročitaćemo neke od članova: ''Treba pomoći siromahe koji pabirke jedu,
treba, bude li jakih, da ti zahodske bačve nose'' ..''Kuće za nemoćne da su opremljene tako isto prikladne
za najveće oluje''... Poznato je da u staroj srpskoj religiji posebno mesto zauzima takozvani putnik
namernik ili nepoznati gost jer se smatralo da nas kroz njega posećuje duh pretka zaštitnika. U Zakoniku
iz likije kaže se: ''Tako da bude zakon, putniku podaj da jede, da leži, nemoj sprečiti boravak izbeglici da
se spase..'' U prilog socijalne pravde srpski zakonik iz 8 veka pre nove ere kaže: ''Treba zabraniti
uobičajeni porez da bude onim koji nemaju u toru popisano šta da se osoli..'' ''Nemojte opteretiti
porezom ko je uzeo gubitak na mestu usadjenog, koju je zemlju ponovo ispržila vrućina.''
2. Prvi poznati Ustav ili Zakonopravilo iz ranog srednjeg veka jeste takozvano Metodijevo Zakonopravilo.
Zakonopravilo Metodijevo nije sačuvano već o njemu znamo iz poglavlja Zakonopravila Sv.Save koja su u
celini preneta iz takozvanog Metodijevog Zakonopravila.

MITIĆ

Imajući u vidu sve veći broj dokaza da je srpska pismenost starija od Ćirila i Metodija, te da je sve više
dokaza da je misija svete braće imala drugačiji karakter od onog kako nam je predstaljeno kroz službeno
obrazovanje, i ovde moramo staviti malu zagradu, kada je u pitanju autorstvo ovog Zakonika. U svakom
slučaju ovaj Ustav kod Srba je važio već od druge polovine 9.veka i donet je za vreme naslednika kneza
Strojimira, to jest Strojimirovog brata Mutimira čije ime je vrlo diskutabilno i podložno reviziji. Mutimir
se po svemu sudeći zvao Budmimir ali to je samo još jedan od problema nastao zbog činjenice da je
falsifikati i fabrikat Porfirogenita od srpske istoriografije uzet za Sveto pismo i nepogrešivu knjigu

MITIĆ... O PISMIMA...

Kod Miloša Milojevića nalazimo podatke da je takozvano drugo veliko crkveno-narodno krštenje bilo 200
godina ranije oko 675. pod knezom Budimirom. Takođe, službena nauka nema nikakve precizne podatke
o tome kad je takozvano Metodijevo Zakonopravilo usvojeno, od strane kog srpskog vladara i pod kojim
okolnostima. Ono što je sigurno jeste da se Zakonopravilo oslanjalao u prilično meri na Justinijanov
zakonik iz 5.veka što otvara još jednu istorijsku kontraverzu. Naime, veliki broj istoričara a i naš čuveni
arheolog Đorđe Janković navode dokaze da je Justinijan bio srpsko-slovenskog porekla, sa pravim
imenom Upravda a od oca čije je ime Istok. Iako će vernici bečko-berlinske škole zagalamiti na sam
pomen srpsko-slovenskog porekla Justinijana, u novije vreme otkrivaju se materijalni dokazi koji nas
upućuju da bi takav scenario mogao biti tačan. Srbi nisu nikada preuzimali zakone koje su se razlikovali
od njihovog običajnog prava, te Justinijanovo-Upravdino poreklo u ovoj priči može imati značaj..
Metodijevo Zakonopravilo preuzelo je deo Justinijanovog zakona jer je bilo usklađeno sa običajnim
pravom Srba i Slovena. Taj deo u slovenskom svetu poznat je pod nazivom ''Zakon sudnji ljudem''.
Etničko poreklo Justinijana svakako zahteva posebnu emisiju koju ćemo u skorijoj budućnosti, Bože
zdravlja, realizovati a za sada preporučujemo knjigu arheologa Đorđa Jankovića ''Predanje i istorija crkve
Srba u svetlu arheologije'' u kojoj su prikazani brojni dokazi na ovu temu.

MITIĆ o Justinijanu

Pre nego što započnemo priču o Ustavu Sv.Save, njegov značaj kao i značaj drugih srpskih istorijskih i
pravnih dokumenata moramo naglasiti iz još jedne perspektive. Naime, naši dokumenti su pouzdani jer
originali ili njihovi prepisi potiču iz vremena u kome je delo nastalo za razliku od kompletne antičke,
takozvane antičke istorije koja se zasniva na papirima koji su od originala mlađi i više od 2000 godina.
Zanimljivo je da je i sam Sv.Sava napisao da je u Zakonopravilu znanja zamagljena grčkom mudrošću
preveo na svetlo našeg jezika to jest prikazao svetu, osvetlio ih. Ovakva konstatacija iz pera Sv.Save
otkriva nam puno o lažima, fabrikatima i falsifikatima kojima smo bili izloženi još u njegovo vreme i
mnogo pre njega. Jer jasno da je ovde reč mudrost, grčka mudrost upotrebljena kao eufemizam za reč
laž.

MITIĆ
U zvaničnoj literaturi obično se ne osporava da je Sv.sava napravio veliki autorski rad prilikom
sastavljanja Zakonopravila. Ipak, uvek se naglašava da je veliki deo preuzeo iz takozvanog vizantijskog
prava. Na stranu to što se pridev vizantijski koristi protivno istorijskim činjenicama jer država sa takvima
nazivom nikada nije postojala. Same reči Sv.Save govore puno o tome šta su pravi izvori prava koje je
sastavljao. Zato ćemo ponoviti rečenicu iz Zakonopavila gde sam Sv.Sava kaže da je u Zakonopravilu
znanja zamagljena grčkom mudrošću preveo na svetlo našeg jezika, što implicira postojanje ranijeg
običajnog prava zamagljenog grčkim lažima.

Najveći borac za Zakonopravilo-Ustav Sv.Save je Miodrag M.Petrović, savetnik >Istorijskog instituta

SANU, sada u penziji. On je decenijama ogorčen zbog činjenice da je Zakonopravilo izbačeno iz našeg
školstva te da proslave Dana Sv.Save, kako sam kaže, citiraću ga: Liče na proslave Titovog rođendana
umesto da se toga dana zaista govori o revolucionarnim dometima Rastka Nemanjića, pri čemu je
Zakonopravilo možda jedno od najvećih. Profesor Rimskog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu, dr
Žika Bujuklić, u intervjuu za EKSPRES daje jednu neverovatnu izjavu, citiram: “Ogromna većina profesora
na Pravnom fakultetu u Beogradu do skoro nije ni čula da Zakonopravilo Svetog Save uopšte postoji, a
kamoli da je to najznačajniji zakonski dokument kod Srba u istoriji. Ja sam na svoja predavanja vukao
kopiju Ilovičkog prepisa Zakonopravila, knjižurinu tešku 7,5 kilograma (to je fototipsko izdanje koje je
priredio dr Miodrag M. Petrović 1991. godine), i pričao studentima o Zakonopravilu, njegovom sadržaju i
značaju. S tim u vezi pomenuću dve rečite činjenice: mnogi među kolegama predavačima govorili su
„eno Žika srbuje”, a studenti su me pitali treba li im to za ispit. Odgovarao sam im da to nije za ispit,
nego za nešto važnije, da znaju šta je duhovna vertikala našeg naroda, priča profesor Bujuklić.

MITIĆ...

Citiram profesora Miodraga M. Petrovića koji je na savremeni srpski jezik prilagodio Prvi tom
Zakonopravila: Poslednja dva veka o postojanju Zakonopravila ne govore glasno ni crkva ni država. To
kapitalno istorijsko delo imalo je veliki uticaj na ukupan društveni i duhovni razvoj pravoslavnih zemalja
poput Rusije, Bugarske i Rumunije. Na njegovim postulatima uspostavljena je Ruska pravoslavna crkva u
vreme Malorusije, kada je ruska crkva stolovala u Kijevu, a ruski car Ivan Grozni je na građanskim
principima Zakonopravila udario osnove ruske imperije.’’

MITIĆ

Ključan doprinos Zakonopravila jesu slobode i prava građana ali posebno napredno za svoje vreme jeste
odvajanje crkve i države u smislu nemešanja jedne vlasti u posao druge. Naime, dok je na Zapadu papa
bio nadređen velikom broju svetovnih vladara, na Istoku kod Romeja u takozvanoj Vizantiji, vladar je
faktički bio na čelu crkve, s obzirom na propise iz zakona koji su mu omogućavali da se meša u crkvene
poslove. Ustav Sv.Save je nizom pravila tako nešto onemogućio predvidevši sve potencijalne situacije
čime su Srbi Rašani dobili uređenje koje je Evropa revolucijama izborila mnogo vekova kasnije.
Službena Srbija gura pod tepih epohalni pravni akt, najsavremeniji evropski Ustav toga vremena, a po
nekim shvatanjima prvi pravi moderni evropski Ustav. S druge strane, za Magna karta Libertatum, veliku
povelju slobode zna ceo svet i smatra je nekakvom prekretnicom u pravnom poretku. Ovo je naravno
čist falsifikat iz mnogo razloga:
MITIĆ...
Proučavanje Zakonopravila – Ustava Sv-Save otkriva nam neverovatnu preciznost i detaljnost pravnih
normi, a jedan kratak odeljak iz dela o nasledstvu i nasleđivanju govori mnogo o važnosti slobode među
Srbima, citiram: ‘’Ukoliko roditelj padne u ropstvo, a dete se zbog nemarnosti i nehata, ne potrudi da ga
izbavi, ovlašćen je da zaveštanjem oduzme pravo nasledstva nezahvalnom potomku.’’

‘’Kada lice koje je zarobljeno nema svog poroda ali ima druge srodnike koji nisu uložili trud da ga
oslobode, pa umre u zarobljeništvu bez zaveštanja(testamenta), ti srodnici takođe ne mogu da ga
naslede’’ i.t.d..

MITIĆ...O PREVODU

ČAK I DANAS gotovo je nemoguće doći do izvornog teksta Zakonopravila. Moguće je da se tekst Ustava
Sv.Save krije i zbog crkvenog dijaloga poznatijeg kao Ekumenski pokret, tačnije sve izraženijih težnji za
ujedinjenjem pravoslavne i katoličke crkve.. Zakonopravilo Sv.Save prikazuje veoma oštar stav prema
katolicizmu, otvoreno ga karakterišući kao jeres. Mnogi poznati srpski istoričari, čak i episkopi protivili su
se popularizaciji Zakonopravila Sv.Save što deluje neverovatno

MITIĆ...

Šta god bili razlozi za skrivanje, na 800-godišnjicu Savinog ustava, širokom srpskom auditorijumu šaljemo
poruku da je vreme za reafirmaciju naše istorije jer kao što možete videti nije nam sakrivena i lažirana
samo prednemanjićka istorija već je to učinjeno i sa nemanjićkom, čak i sa delom Sv.Save. Ovom
emisijom želimo da postaknemo nastavnike i profesore u osnovnim i srednjim školama, kao i profesore
na fakultetima koji imaju morala i obraza, koje ne zanima samo puko ispunjavanje nastavnog programa
da samoinicijativno deci, učenicima i studentima prenesu priču o tome koliko je Srbija Sv.Save, Srbija pre
8 vekova bila u institucionalnom i pravnom smislu naprednija od Evrope. To je važno i spasonosno
saznanje a ujedno i ogromna obaveza za sve nas da uredimo državu bolje nego što to čini Evropa danas.
To bi nas onda učinilo dostojnim Svetog Save i drugih velikih predaka...