Professional Documents
Culture Documents
Прво издање:
2019.
Дизајн корица:
Владимир Јајин
Штампа:
Донат Граф, Београд
Тираж:
1000
Дистрибуција:
Мунгос, Нови Сад, тел. 063/732-7738
3 2
УВОДНО ПОГЛАВЉЕ ПРВО ПОГЛАВЉЕ
С
рије Срба, онако како је описана у историјским записима.
Тачније, овде ће бити упоредо приказане две историје – Једна је историја ами по себи ми не можемо знати како су изгледали почеци ис-
Срба према историјским записима, а друга је историја Срба која је описана торије Срба, јер нисмо живели у то доба и били сведоци тада-
у данашњим историјским књигама и уџбеницима, јер постоји извесна раз- шњих догађаја. Једини начин да сазнамо како су изгледали по-
лика између онога што је записано у историјским записима и онога што је за- чеци историје Срба и целог света, и како је све почело, јесте на
писано у данашњим историјским књигама и уџбеницима, као што ће бити по- основу записа (историјских извора) који описују почетке ис-
казано. торије, односно, на основу сведочанстава људи који су живели у то доба и
Историја Срба ће бити приказана редом по догађајима из прошлости – од која су они чували у виду записа и предања.
Постанка света до Христовог рођења, тако што ће прво бити приказано једно Ти древни записи и предања који описују почетке историје, и који потичу
поглавље о историји Срба према историјским записима, а затим једно пог- из најдаље прошлости, очували су се до данашњег дана. На основу тих очува-
лавље о истом раздобљу српске историје каква је приказана у данашњим ис- них историјских сведочанстава ми можемо сазнати како су изгледали почеци
торијским књигама и уџбеницима, и тако редом, како би читалац могао по- историје, како је све почело.
редити те две историје, и упознати се са оба постојећа и супротна мишљења о Почеци историје су у свим најстаријим записима описани на потпуно ис-
историји и пореклу Срба, па ће сам моћи да закључи који је од та два приказа ти начин. Најбоље очуван историјски запис о почецима историје Срба и оста-
историје ближи истини. лих народа јесте један запис стар око 3500 година. То је запис древног јевреј-
ског историчара Мојсија – „оца историје“, који је живео пре око 3500 година.
Тај запис је познат под називом „Прва Мојсијева књига“ и под називом
„Књига Постања“, и он чини саставни део Библије или Светог Писма.1 И с
тим записом се слажу и сви други стари записи о почецима историје.
У свим тим старим записима је исто записано да и Срби и сви други на-
роди света потичу од истих предака, да су ти преци потекли од првих људи
који су постојали, и да је прве људе створио Бог.
Тако почетке историје описује и Мојсијева „Књига Постања“, и древни
сумерски запис „Енума Елиш“, и древни индијски спев „Риг-Веда“, кинеска
такозвана „Књига о променама“, те јапански „Запис о древностима“, стара
викиншка сага „Волуспа“, и још мноштво других записа и безбројних преда-
ња расутих по свету и међу свим народима.2
1
Прва Мојсијева 1:1-10:32
2
George S. Faber, The Origin of Pagan Idolatry Ascertained from Historical Testimony and
Circumstantial Evidence, Vol. I, F. & C. Rivingtons, London, 1816, pp. 201-275
5 6
Порекло Срба и осталих народа од истих предака. У свим овим ис- Поређење два записа о почецима историје
торијским записима и предањима, без разлике, на исти начин се описује да су Један од примера који показује да сви древни записи о почецима историје
сви народи потекли од једне мање породице која је једина преживела светску на исти начин описују почетке историје јесте пример споменутог Мојсијевог
непогоду, познату као „Велики Потоп“. Једно од најпознатијих и најстаријих записа (Прве Мојсијеве књиге) и Хесиодовог записа – најстаријег европског
предања о том догађају је песнички препричано у „Епу о Гилгамешу“. записа о почецима историје.
У том другом запису је записано старогрчко предање о почецима исто-
Порекло заједничких предака од првих људи у историји. У свим рије, које је записао и песнички препричао старогрчки песник Хесиод у свом
најстаријим историјским изворима, без иједне разлике, на исти начин се опи- делу званом „Постанак богова“, пре око 2700-2800 година.6
сује и да је та породица која је једина преживела била блиског порекла од пр- Сāмо то предање је знатно старије, и до њега је било преношено усменим
вих људи који су постојали. Тако се каже у предањима дословно свих народа путем од његових предака, с колена на колено, потекавши од првих људи. Из
света. поређења ће се видети да та два различита записа, која потичу од различитих
народа, описују почетке историје и постанак света на потпуно исти начин:
Постанак првих људи. Такође, у истим старим записима и предањима
на потпуно исти начин се описује и како су први људи настали: У тим преда-
њима се каже да су први људи – један мушкарац и једна жена – настали тако Хесиод, Постанак богова Мојсије, Прва Мојсијева
што их је Бог створио од земље и Свог духа. Сви стари народи су говорили да
су први људи настали на такав начин.3
У таквом опису настанка људи нема ничега ненаучног и немогућег, јер се
„У почетку беше бездан и ниш- „У почетку створи Бог небеса и
људско тело заиста и састоји од материјалног дела (тела), који чине хемијски
тавило, а онда је настала земља… земљу. Земља је била празна и
елементи из земље, и нематеријалног (духовног) дела, који жива бића и чини
А од земље настало је небо. А из пуста, и над површином воденог
живим и другачијим од неживих ствари (материје).4
бездана настала је тама и ноћ.“ бездана простирала се тама.“
Постанак света. И на крају, сви древни записи и предања на исти начин
описују како је свет настао. Сви они описују да у почетку није било ни људи,
Бог рече: `Нека буде светлост`. И на-
нити ичег што постоји данас, него да су постојали само „водени бездан, тама,
„Из бездана настали су тама и ноћ. стала је светлост. И Бог је раздвојио
и ништавило“ – како су говорили, па да је онда из тог ништавила, „из ничег“,
Од ноћи насташе дан и светлост.“ светлост од таме. Светлост је Бог
наједном настао свет деловањем Творца.
назвао дан, а таму је назвао ноћ.“
Редослед насталих појава током Стварања света. Записано је да је
свет стваран оваквим редоследом: Прво је била створена светлост, чији извор
„Од земље наста небо, звезда пуно „Бог је начинио небески свод…И Бог
није било сунце; потом је створено небо; па земља (копно) и мора, као и биљ-
да је застре… Настаде и море што рече „`Нека се воде испод небеса са-
ке; онда, сунце, месец, и звезде; потом, животиње; и на крају – човек. Такав је
таласима хучи, и океан дубоки од купе на једно место и нека се покаже
редослед насталих појава описан у свим записима о почецима историје.
земље и небеса (одвојивши се).“ копно`. Копно је назвао земљом, а
сакупљене воде назвао је морима.“
Време настанка света. Према најстаријим и најбоље очуваним записи-
ма, свет је био створен за шест дана пре око 6000 година. Толико је дуга ис-
торија човечанства, и у толико далеку прошлост сеже историја Срба.5
„А из љубави Највишег Бога настао „Бог је начинио два велика извора
је месец сјајни и сунце велико, а и светлости, већи да управља даном,
зора што на земљи и на небу сја.“ а мањи да управља ноћи, и звезде.“
3
J. G. Frazer, Folklore in the Old Testament: Studies in Comparative Religion, Legend, and Law,
Vol. I, Macmilian & Co., London, 1918, pp. 5-24
4
Др Аријел Рот, Како је настао живот? Наука открива Бога, Метафизика, Београд, 2007.
5
Faber, The Origin of Pagan Idolatry, pp. 233-234 6
Хесиод, Постанак богова 1:105-138, прев. Бранимир Главичић, Загреб, 2005.
7 8
Објашњење откуд су људи знали како је настао свет ФАЛСИФИКОВАНА ИСТОРИЈА СРБА
Како су изгледали почеци историје, дакле, зна се на основу очуваних све-
дочанстава људи који су живели у то давно доба. Ипак, ако у почетку, пре по-
станка света, није било људи – како говоре сви стари записи и предања, онда,
*ПОЧЕЦИ ИСТОРИЈЕ СРБА
како су људи знали како је свет настао када нису били сведоци тог догађаја?
Одговор на ово питање дају исти записи и предања о почецима историје: Приказ почетака историје у савременим историјским
Сви ти историјски извори говоре да су први људи који су постојали то сазна- књигама и уџбеницима, насупрот историјским изворима
ли непосредно од Онога ко је створио цео свет и њих саме, и да је Творац био
дословно присутан међу првим људима, да је разговарао са њима, па су то пр-
ви људи могли да пренесу својим потомцима.
Сведочанства првих људи су најпре била преношена усменим путем с ко-
У савременим историјским књигама и уџбеницима, почеци историје опи-
лена на колено, а у каснијем добу су била и записана. И на основу тих сачува-
сани су на потпуно супротан начин од оног како су они описани у старим
них сведочанстава о почецима историје, у облику предања и записа, ми данас
записима о почецима историје, тако да испада као да писци тих књига и уџ-
можемо знати какви су били почеци историје.
беника знају шта се збивало у најдаљој прошлости боље од људи који су у то
Бесмислено би било тврдити да су сви ти стари народи света у исто време
доба живели, и који су оставили сведочанства о догађајима из свог времена.
и на исти начин измислили исте приче о истим догађајима, јер то није могуће.
Тако већина данашњих историчара сматра да Срби и остали народи света
Основно правило у историјској науци гласи: Ако више различитих историј-
не воде порекло од заједничких предaка, од једне породице која је потекла од
ских извора у истом добу на исти начин описује исти догађај, то онда мо-
првих људи, створених руком Творца – како говоре споменути записи.
же само и једино значити да се тај догађај догодио управо онако као што
Такође, ти историчари сматрају да свет није био створен пре око 6000 го-
је у тим историјским изворима описан.
дина – како говоре сви стари записи и предања, него да је свет „сам од себе“
„природним током“ настајао дуго времена, и да се то догодило пре неко-
О посебности Мојсијевог записа о почецима историје лико милиона или милијарди година.
Од свих постојећих старих записа који говоре о почецима историје Срба, И на крају, већина историчара тврди да први људи нису створени пре око
посебно место заузима Мојсијев запис – „Прва Мојсијева књига“, и то из сле- 6000 година на начин описан у старим записима, већ да су људи „природним
дећег разлога: За разлику од свих других старих записа о почецима историје, током“ настали од животиња, и да се то догодило пре неколико десетина
Мојсијев запис није претрпео никакве промене током времена, и никакве ути- или стотина хиљада година.
цаје са стране, него је до данашњег дана остао сачуван у свом најстаријем, из-
ворном облику, исти онакав какав је и био када га је Мојсије написао пре око
3500 година.7 ПОЧЕЦИ ИСТОРИЈЕ ПРЕМА ПОЧЕЦИ ИСТОРИЈЕ ПРЕМА
Осим тога, Мојсијев запис не садржи никакве нејасне и тешко разумљиве ИСТОРИЈСКИМ ИЗВОРИМА ИСТОРИЧАРИМА 19/20. ВЕКА
песничке изразе и слике – „алегорију“ и „митолошку симболику“, а коју садр-
же сви други записи и предања о постанку света, и који су били под утицајем
разних учења науштрб очуваности изворног извештаја о почецима историје. Свет настао за веома кратко време – Свет настајао веома дуго времена –
Посебност Мојсијевог записа види се још и по томе што се тамо наводи и за шест дана. током милијарди година.
тачан дан, месец и година за све значајне догађаје из најдаље прошлости, што
није случај ни с једним другим старим записом и предањем о почецима исто-
рије. Из тих разлога, Мојсијев запис заузима посебно и најважније место у за- Свет настао у недалекој прошлости Свет настао у далекој прошлости –
писима о почецима и најранијој историји Срба.8 – пре око 6000 година. пре више милијарди година.
7
За више података о очуваности и непромењености Мојсијевог записа, видети: Др Жељко
Станојевић, Кумрански списи: Доказ веростојности Библије, Метафизика, Београд, 2010.
8
За више података о веродостојности података из Мојсијевог записа, видети: Др Мирољуб Свет створен руком Творца. Свет настао сам од себе.
Петровић, Наука и проблем смрти, Метафизика, Београд, 2008.
9 10
Сва жива бића засебно створена Жива бића настала од неживих Фалсификати из 19/20. века о почецима историје
руком Творца (Бога). ствари (од материје). Постоји велики број фалсификата које су историчари 19. и 20. века кори-
стили да би доказали наведене тврдње о почецима историје, које су супротне
приказу историје из историјских извора.
Сва творевина има почетак. Творац је Сва творевина (материја) је вечна, Један од најпознатијих фалсификата о почецима историје јесте тврдња да
вечан, одувек је постојао. одувек је постојала. су људи настали од животиња (мајмуна), или од некаквих „полуљуди-полу-
животиња“ („полуљуди-полумајмуна“); јер су многи историчари 19. и 20. ве-
ка сматрали да су у најдавнијој прошлости постојали некакви „полуљуди-по-
Планета Земља настала пре сунца, Планета Земља настала после сунца луживотиње“.
месеца и звезда. и других звезда.
О свештенику који је тврдио да је видео „човека-животињу“
Још крајем 19. века поједини људи су говорили да су пронашли лешеве и
Светлост настала пре сунца. Светлост настала после сунца. остатке костију некаквих „полуљуди-полуживотиња“. Такође, они су тврдили
да су видели и живе примерке тих „полуљуди-полуживотиња“, а и да су неке
од њих чак и ухватили.
Земља прво била прекривена водом. Земља прво била прекривена ватром. На пример, то је говорио најпознатији међу заступницима таквог приказа
почетака историје – енглески свештеник Чарлс Дарвин. У својој књизи „По-
рекло људи“, он је дословно записао да су и у његово доба још увек постоја-
Вода настала пре копна. Вода настала после копна. ли такозвани „људи-мајмуни“, и да их је лично видео.9
18
Ramayana 1:16, transl. by R. T. H. Griffith, Trubner & Co., London, 1870 20
Реч „окултисти“ у преводу значи „људи који се баве тајним и забрањеним духовним
19
Frazer, Folklore in the Old Testament, pp. 36-45 радњама“. Потиче од латинске речи „окулт“ (лат. occultus) која значи „тајно, скривено“.
15 16
Он је записао да су они „варали народ уз помоћ кривотворених списа, Међу њима посебно се издвајао неки египатски видовњак Аполоније, ко-
у којима се описује да свет тобоже постоји безброј хиљада година (…)“.21 ји је тобож израчунао да је свет настао пре тачно 155.625 година.25 А то исто
На пример, тако су још древни сумерски научници и некада надалеко чу- су тврдили и многи научници 19/20. века – да су проучавањем стена „израчу-
вени вавилонски мудраци, врачеви и гатари, тврдили да свет није био створен нали“ чак и тачну годину настанка света, иако су им се и ту њихове рачунице
за шест дана, пре око 6000 година – како сведоче историјски извори, већ да је међусобно разликовале по неколико стотина милиона година.26
настао пре неколико милиона година. Као научни доказ за ту своју тврдњу, И старогрчки филозофи (у преводу: „мудраци“) исто су убеђивали народ
показивали су неке стене с урезаним знацима, бројкама, и цртежима, по који- да свет постоји милионима година, и да није створен руком Творца, него да је
ма су они гатали и „рачунали“ старост света – исто као што су научници у 19. настао „природним током“. Међу њима је најзнанији био старогрчки филозоф
и 20. веку тврдили да су проучавањем камења и стена „израчунали“ да је свет Платон (живео пре око 2400 година), који је тврдио да је свет настао пре око
стар милијардама година, иако су им се њихове рачунице међусобно разлико- 20.000.000 година.27
вале и по неколико стотина милиона година. И древни индијски свештеници, и мајански жреци, и учени људи из оста-
Међу тим старим Вавилоњанима се посебно издвајао вавилонски свеште- лих народа који су припадали кругу окултиста – врачева, шамана, видовњака,
ник Белеруш (или Берос; живео пре око 2300 година), који је писао да је ис- и других, тврдили су да је свет настао сам од себе пре више милиона или ми-
торија његовог народа наводно дуга 490.000 година, као доказ показујући не- лијарди година.
ке списе, очигледно кривотворене.22 Потпуно исте овакве тврдње о почецима историје износили су научници,
По томе су једнако били познати староегипатски мудраци и свештеници. свештеници, и окултисти 19. века, и потпуно исти приказ почетака историје и
Они су исто тврдили да је свет стар милионима година и да се историја њихо- данас се налази у историјским књигама и уџбеницима. А то је приказ почета-
вог народа може мерити у десетинама и стотинама хиљада година. Према јед- ка историје Срба (и свих других народа) који стоји у потпуној супротности са
ном историјском извештају, Стари Египћани су до таквих рачуница долазили историјским изворима (записима) о почецима историје – приказ који је засно-
преко „својих гатара и оних који гледају у звезде (астролога)“.23 ван на фалсификованим списима.
21
Augustinus, De civitate Dei contra Paganos 18:40, transl. by M. Dods, from Nicene and Post-
25
Nicene Fathers, Vol. II, ed. P. Schaff, Christian Literature Publishing Co., Buffalo, NY ,1887 Theophilus, Apologia ad Autolycum 3:26, transl. by M. Dods, from Ante-Nicene Fathers, Vol. II,
22
Plinius Secundus, Historia Naturalis 7:57, transl. by J. Bostock, H. T. Riley, George Bell & Sons, ed. by A. Roberts, J. Donaldson, A. C. Coxe, Christian Literature Publishing Company, Buffalo,
London, 1893 NY, 1885
23
Julius Africanus, Chronographia, Fragment I, from Ante-Nicene Fathers, Vol. VI, ed. by A. 26
За више података о непоузданости савремених метода за рачунање старости стена, видети:
Roberts, J. Donaldson, A. C. Coxe, Christian Literature Publishing Co., Buffalo, NY, 1886 Др Мирољуб Петровић, Наука и проблем смрти, Метафизика, Београд, 2008, 90-94. стр.
24
Херодот, Историја 2:145, прев. Милан Арсенић, Матица Српска, Нови Сад, 1988. 27
Theophilus, Apologia ad Autolycum 3:26
17 18
ДРУГО ПОГЛАВЉЕ О дугом животном веку првих поколења
ПРЕДПОТОПНО ДОБА
И први људи који су постојали нису били потпуно исти као и људи данас,
већ су били знатно већих физичких и умних способности. На пример, сви ис-
торијски извори о почецима историје сведоче да су људи у почетку живели
(пре око 6000 – 4500 година) много дуже него што људи данас живе, да су били дуговечнији. Ако се пог-
ледају древни записи и предања било којег народа света, видеће се да сви они
без разлике говоре да су људи у најдаљој прошлости имали дуг животни век.
О најзначајнијим догађајима из најдавније прошлости, У Мојсијевој „Књизи Постања“ сачувани су најподробнији подаци о про-
описаним у легендама свих народа из древних времена сечном животном веку свих поколења људи, од првих створених људи до Ве-
ликог Потопа. По том запису, просечан животни век првих поколења људи је
био неколико стотина година.32
То потврђују и други древни записи, попут записа староегипатског исто-
С
ричара Манетона, вавилонског историчара Бероса, римског историчара Јо-
Како је све изгледало у почетку… сифа Флавија, затим, Хестија, Мохуса, Јеронима из Египта, Хесиода, Хе-
ви историјски извори сведоче да пре око 6000 година, у доба катеја из Абдере, Хеланика, Акусилаја, Ефора, Николе из Дамаска, и раз-
првих људи – најстаријих предака Срба и свих осталих народа них других древних писаца.33
– свет није био исти као данас, већ су природни и животни ус- О дуговечности првих људи говоре и предања свих народа света. У њима
лови били знатно бољи. се често описује и да су људи у почетку живели „вечно“, колико им је живот-
Тамо се описује да је у почетку природа била нетакнута, да је ни век био дуг, или да су могли живети вечно. У таквим описима веома дугог
хране било у изобиљу, да је свуда било бистре воде, да није било дивљих опа- животног века првих поколења људи у записима и предањима древних време-
сних животиња, да није било кише, снега, мраза, олује и природних непогода, на нема ничег ненаучног и немогућег, јер су први људи живели у другачијим
већ да је клима била иста у целом свету, да нису постојале болести, и да нису немерљиво повољнијим условима за живот, који су им омогућили да живе та-
вођени ратови између људи, једном речју, да је у почетку све било савршено, ко дуго, као што и сведоче та предања и записи.
као некакав „рај на земљи“.
Тако се описују почеци историје и првобитни изглед света у предањима и
записима дословно свих древних народа света. Сви су они говорили о некада-
О високом расту првих људи
шњем постојању једног много лепшег и бољег света, о потпуном складу међу Сви историјски извори о почецима историје сведоче такође и да су људи
људима и у природи свуда око људи, о времену када није било никаквог зла и у почетку били много већег раста од данашњих људи. Позната су предања
болести, ничега што је лоше, већ су људи живели у природи, и уживали у ми- о такозваним „дивовима“ – предања која постоје међу свим народима света, и
ру, благостању, и изобиљу свега. која на исти начин казују да су људи у најдавнијој прошлости били веома ви-
Зато су стари народи то прво доба историје света називали „Златно доба“, соког раста.
а тај првобитни свет – „Изгубљени рај“. На пример, тако је почетке историје Поред народних предања, постоје и многи записи о некадашњем постоја-
описао поменути старогрчки песник Хесиод у свом делу „Послови и дани“.28 њу тих „људи-дивова“. Историчар Мојсије (пре 3500 година) је записао да су
И римски песник Овидије (живео је пре око 2000 година) у својој „Књизи о „дивови били силни људи, људи на гласу, који су живели у старо доба“.34
променама“ на исти начин је препричао предање о почецима историје.29 И у Чак и у каснијем добу, постојали су људи и читави народи веома високог
свим другим најстаријим записима и предањима се говори о томе на исти на- раста, а мали број њих постојао је све до пре само неколико векова, до око 16.
чин.30 А најбољи извештај о томе сачуван је у Првој Мојсијевој књизи.31 века. Један стари запис говори о високим становницима земље Ханан (Изра-
ел), које је видео велики број људи. Њихово сведочанство је сачувано:
28
Хесиод, Послови и дани 109-126, прев. Б. Главичић, Загреб, 2005.
29
Овидије, Метаморфозе 89-150, прев. Т. Маретић, Дерета, Београд, 1991. 32
Прва Мојсијева 5:1-32
30
Frazer, Folklore in the Old Testament, pp. 52-75 33
Јосиф Флавије, Јеврејске старине 1:3.9, Двери, Београд, 2008.
31
Прва Мојсијева 1:31-2:23 34
Прва Мојсијева 6:4
19 20
Сви људи које смо видели (у земљи Ханан) су огромни. Тамо смо Народи необично високог раста могли су се наћи и до пре само неколико
видели и дивове, Анакове синове, који су дивовског раста, тако стотина година, иако их је свакако било много мање него у даљој прошлости,
да нам се чинило да смо наспрам њих као скакавци, а такви смо и иако су били мало нижег раста од својих далеких предака. На пример, у 16.
се и њима ми чинили.35 веку, италијански писац Антонио Пигафета писао је о дивовима који су жи-
вели у Јужној Америци, и које је видело око две стотине Европљана. Овај Пи-
Окамењени отисци гафета је био писар чувеног португалског морепловца Магелана, који се сло-
огромних људских ви за првог човека који је опловио свет.
стопала у поређењу Путујући око света, Магелан и његова посада су наишли на народ дивова
са стопалом данаш- на јужноамеричким обалама. Назвали су их „Патагони“, по имену дива Пата-
њег човека, сведоче гона из једног књижевног дела. О њима је Пигафета записао овако:
о постојању људи
дивовског раста у Једног дана, изненада, наишли смо на дива, који је на обали потпуно
давној прошлости. наг играо и певао посипајући песак по глави. Наш капетан (Магелан)
је послао људе ка њему, рекавши им да играју и певају као он, како би
показали да му не желе наудити (...) Када је стао пред нас, зачудио се
У једном другом запису од пре око 1100 година и уплашио, уперивши прстом ка горе, мислећи да смо дошли са неба.
описују се ратови против таквих високих народа, па Био је толико висок да су највиши међу нама њему били до кука.40
је ту описан и чувени двобој између Давида и Голи-
јата. За Голијата је записано да је био висок око три Непобитан доказ да су и људи и читави народи
метра. А сем Голијата, тај запис помиње и друге ди- огромног раста заиста постојали у давној прошлос-
вове и народе високог раста против којих су ратова- ти јесу пронађени скелетни остаци тих људи и њи-
ли Давид и његова по томе прослављена војска.36 ховог оруђа, које је огромне величине. Такви вели-
О постојању тих народа писао је и најпознатији ки скелети људи проналажени су и у далекој прош-
старогрчки историчар - Херодот (пре 2500 година). лости.
Он је записао сведочанство једног човека који је на- Осим тога, пронађени остаци бројних храмова
шао очувани људски скелет дужине око 3.5 метра, у и утврда грађених од огромног камења говоре о из-
неком ковчегу под земљом.37 разито великој висини и снази њихових градитеља.
И један други старогрчки историчар, Диодор са А оно што додатно потврђује да су људи у нај-
Сицилије (пре 2100 година), такође је писао о љу- даљој прошлости били много већег раста него што
дима необично високог раста, позивајући се на речи су људи данас јесте чињеница да су и све биљке и
старогрчког песника Хомера (пре 2800 година). Он животиње некада биле много већега раста од да-
је писао о неком народу који је сматран највећим од нашњих биљака и животиња.
свих људи у историји.38 То се зна на основу пронађених бројних окаме-
Пронађене древне Римски историчар Плиније (пре 2000 година) је њених остатака биљака и животиња великог раста.
људске лобање, два исто писао о некадашњем постојању људи огромног А пошто су биљке и животиње биле толиког раста,
пута веће од лобање раста, а осим њега, и многи други древни писци пи- услед другачијих и природних и животних услова,
савременог човека. сали су да су људи у најдаљој прошлости били знат- онда су и људи који су у то време живели исто мо-
но већег раста од људи из каснијег доба.39 рали бити већег раста.41 (Слика лево: Велика бутна
кост древног човека пронађена у Турској.)
35
Четврта Мојсијева 13:32-33
36
Друга Самуилова 21:15-22
37
Херодот, Историја 1:68 40
Antonio Pigafetta, Magellan’s Voyage: A Narrative Account of the First Circumnavigation, trans.
38
Диодор, Историјска библиотека 4:85.1, Матица Српска, Нови Сад, 1998. by R. A. Skelton, Yale University Press, New Haven, CТ, 1969, pp. 46-47
39
Плиније, Историја природе 7:73, Досије, Београд, 2015. 41
Др Мирољуб Петровић, Наука и проблем смрти, 21-26. стр.
21 22
Такође, пронађени су и скелетни остаци диносауруса који су у себи очува-
О изумрлим врстама животиња (диносаурусима) ли крвна зрнца, што указује да су ти диносауруси изумрли у не толико давној
У најдавнијој прошлости, у доба првих људи, постојао је и велик број жи- прошлости. А пронађени су и окамењени остаци (фосили) диносауруса у вео-
вотиња и биљака који данас више не постоји. То се зна на основу пронађених ма великом броју који указују на исто.44
окамењених остатака (фосила) тих изумрлих врста биљака и животиња.
Једна од најпознатијих изумрлих врста животиња јесу диносауруси. То је Лево: Приказ стегосаура
у ствари била само једна врста гуштера огромног раста, јер у то доба, као што на улазу у један храм у
је речено, све животиње су биле огромног раста. Предпотопни гуштери наз- Ангкору (Та Прохм), у
вани су измишљеним латинским именом „диносауруси“ тек крајем 19. века, а Камбоџи (пре 800 год.)
до тада су били називани „змајеви“ или „аждаје“.
Десно: Стара ваза са
Познато је да у свим народима света постоје предања о змајевима, па тако
приказом мозасаура,
и у народном предању Срба. Ако се упореди опис „змајева“ из тих предања с
пронађена у Турској
описом „диносауруса“, одмах се увиђа да не постоји разлика између њих и да
је у питању опис истих створења. То значи да су диносауруси живели у време (пре око 2600 година).
првих људи.
Поред народних предања, постоје и многи записи о некадашњем постоја-
њу диносауруса у време људи. У једном од најпознатијих старих записа о ди- Оваква и бројна друга створења која не постоје данас, постојала су у дале-
носаурусима, старом око 3800 година – у такозваној „Књизи о Јову“ – опису- кој прошлости, у време првих људи, када су живели најстарији преци Срба (и
ју се две врста диносауруса које су живеле у исто време кад и људи. Описи су других народа). Она су била сликана на зидовима храмова и других зграда, на
толико јасни да не остављају могућност да се односе на неку другу врсту жи- заставама, на стенама, на вазама и другим предметима, прављени су кипови у
вотиње.42 њиховом облику, резбарени су прамци бродова да буду њима налик, итд.
Између бројних других древних писаца, можемо поменути да је о диноса-
урусима писао и најпознатији старогрчки историчар – Херодот. Он је писао о Предпотопни свет
летећим диносаурусима који су обитавали у Египту.43 У најдавнијој прошлости су тако и љу-
Заправо, супротно мишљењу већине ди и друга жива бића били другачији него
историчара, диносауруси јесу постојали данас. Тај другачији изглед живих бића и
све до пре неколико стотина година, иа- њихов дуг животни век, и другачији при-
ко, наравно, у мањем броју него у даљој родни и животни услови, били су омогу-
прошлости. О њима су сачувани бројни ћени постојањем воденог омотача који је
извештаји који су стари тек више стоти- у почетку постојао изнад Земље, штитећи
на година, и од којих неки потичу из 19. Римски мозаик са приказом Земљу од космичког зрачења, и тиме омо-
и 20. века. два плезиосаура (пре 1700 год.) гућавајући дужи животни век и боље умне
Оно што потпуно потврђује постоја- и физичке способности живих бића. О по-
ње диносауруса у време људи јесу сачу- стојању тог воденог омотача изнад Земље говоре стари записи и предања до-
Древни предмети, вани древни сликовни прикази и многи словно свих народа света.45
један из Ирака, а предмети у облику диносауруса, који су начинили љу- Људи тог доба су се највише разликовали од данашњих људи по томе што
други из Египта, са ди у далекој прошлости. Тих приказа је толико много, су имали неупоредиво боље умне способности, које су им омогућиле да ство-
приказом два дуго- и они тако јасно приказују диносаурусе, да не постоји ре напредну технологију и изграде велике цивилизације за кратко време, које
врата диносауруса ни најмања сумња да су они живели заједно с људима су трајале око 1600 година – до Великог Потопа. То су биле прве, предпотоп-
у тим далеким временима. не, најстарије цивилизације у историји човечанства.
44
Др Мирољуб Петровић, Наука и проблем смрти, 12-18. стр.
42
Књига о Јову 40-41 45
Ненад Ђ. Јанковић, Астрономија у предањима, обичајима, и умотворинама Срба. Живот и
43
Херодот, Историја 2:75 обичаји народни бр. 23, Српски етнографски зборник бр. 63, САНУ, Београд, 1951.
23 24
ФАЛСИФИКОВАНА ИСТОРИЈА СРБА Животни услови били много бољи. Животни услови били много гори.
*ПРЕДПОТОПНО ДОБА Људи поседовали много веће умне Људи поседовали много мање умне
и физичке способности. и физичке способности.
О фалсификовању историје Предпотопног доба: Како су
историчари 19/20. века измислили „Праисторијско доба“
Диносауруси изумрли пре настанка
Диносауруси живели у време људи.
првих људи.
У савременим историјским књигама и уџбеницима нема никаквог помена Људи се у почетку највише хранили Људи се у почетку највише хранили
о Предпотопном добу. Најранија историја Срба и историја целог света тамо je биљном храном. сировим месом.
приказана по свему супротно од оног како је описана у старим записима о
том добу:
Тако већина историчара тврди да први људи нису поседовали много веће У почетку постојао водени омотач Никада није постојао водени омотач
умне и физичке способности, и да нису били дуговечнији и много већег раста изнад Земље. изнад Земље.
од данашњих људи – како говоре историјски извори, већ они тврде супротно,
да су људи у почетку поседовали много слабије умне и физичке способно-
сти, и да су били много нижег раста и много краћег животног века. Предпотопно доба трајало кратко – „Праисторијско доба“ трајало дуго –
Такође, они сматрају не само да у почетку природни и животни услови на око 1500-1600 година. неколико стотина хиљада година.
Земљи нису били савршени, и да људи нису живели у миру и изобиљу свега –
како сведоче историјски извори, него да су природни и животни услови би-
ли у неупоредивој мери гори него данас, и да су људи једва преживљава-
ли и били на ивици опстанка.
На крају, они сматрају да су све животиње и биљке великог раста живеле
„Пећински људи“
и изумрле пре настанка првих људи; да није постојао водени омотач око Зем- Овакав приказ најраније историје света није заснован ни на каквим исто-
ље који је штитио жива бића од сунчевог и других космичких зрачења; као и ријским доказима; као што се види из горњег поређења, супротан је свим ста-
да то раздобље није трајало око 1600 година – како сведоче историјски изво- рим записима који говоре о том добу. Тај приказ је заправо заснован на истим
ри, него да је трајало више десетина или стотина хиљада година; и они су то фалсификованим списима као и приказ самих почетака историје у данашњим
доба назвали „Праисторија“. историјским књигама и уџбеницима.
На пример, када су пронађени скелетни остаци људи и животиња у неким
пећинама широм света, они су тврдили да су то остаци „полуљуди-полуживо-
тиња“ који су живели у пећинама; и зато су их назвали „пећински људи“.
НАЈРАНИЈА ИСТОРИЈА ПРЕМА НАЈРАНИЈА ИСТОРИЈА ПРЕМА Дакле, по узору на староегипатске свештенике и друге древне кривотвор-
ИСТОРИЈСКИМ ИЗВОРИМА ИСТОРИЧАРИМА 19/20. ВЕКА це историјских списа, они су узимали и мешали остатке костију животиња и
људи, и представљали их као доказ да су некада постојали некакви „полуљу-
ди-полуживотиње“, од којих су људи наводно настали.
Људи у почетку живели много дуже. Људи у почетку живели много краће. А заправо, очито је да то нису могли бити никакви „полуљуди-полуживо-
тиње“, него обични скелетни остаци различитих животиња и људи, који су се
нашли у тим пећинама због великих временских непогода, или из неких дру-
Људи били много већег раста. Људи били много нижег раста. гих разлога.
25 26
На пример, постоје стари записи који описују заједнице људи које су жи-
веле у пећинама и у другим природним скровиштима, али не зато што су би- „Праисторија“
ли заостали и налик животињама, већ зато што су били осуђеници за злочи- Оба ова доба – такозвано „Камено доба“ и „Метално доба“ – једним име-
не, па приморани да живе ван насеља.46 ном се називају „Пра-Историја“. Тако су их назвали историчари 19/20. века;
Нема ни говора о томе да су сви људи у далекој прошлости живели по пе- јер они сматрају да тада нису ни постојали људи, него „пра-људи“ или некак-
ћинама и да су настали од животиња, те били њима налик по изгледу, начину ви „полуљуди-полуживотиње“, па да онда то и није права историја људи, већ
живота, и понашању – како су тврдили разни историчари 19. и 20. века. „пра-историја“. Дакле, то је повезано са споменутим старим веровањем у нас-
танак људи од животиња.
„Камено доба“
Кад су поред скелетних остатака били пронађени и разни предмети изра- Фалсификовање старих записа о Предпотопном добу
ђени од камена, они су изнели и тврдњу да су ти најдаљи „преци људи“ („пе- Многи историчари су покушавали да нађу барем неке податке у историј-
ћински људи“) користили само камен као средство за живот (за израду оруж- ским изворима (записима) о такозваним „пећинским људима“ и „Каменом до-
ја, оруђа, накита, и осталих предмета). Зато су они то најраније доба историје бу“, како би доказали своје тврдње; али узалуд, јер се такве ствари не помињу
назвали неисторијским, измишљеним именом „Камено доба“. ни у једном запису о најранијој историји људи.
Истина је да се остаци разних древних предмета од камена и осталих тва- Поједини су ипак тврдили да се „Праисторијско доба“ спомиње у старим
ри могу наћи на било ком подручју, и да ти предмети потичу од људи који су записима, и да су стари писци на исти начин делили то доба на разна „Метал-
живели у далекој прошлости; али, то сигурно не доказује постојање некаквих на доба“. Као пример се обично наводе записи поменутог старогрчког песни-
„полуљуди-полуживотиња“ који су користили камен као средство за живот. ка Хесиода (живео пре око 2800 година) и римског песника Овидија (живео
пре око 2000 година).48
Уобичајен сликовни Међутим, ова два стара песника уопште нису описивала никакво „Праис-
приказ никада посто- торијско доба“ – као ни било који други древни писци, већ су само користила
јећих „полуљуди-по- неке песничке изразе при опису почетака историје: На пример, они су кори-
луживотиња“ („полу- стили израз „Златно доба“ у својим делима при опису почетака историје, али
људи-полумајмуна“), тај њихов израз „Златно доба“ се не односи на употребу метала (злата) у дав-
или „пећинских људи“, ној прошлости, већ је то само песнички израз који се користи и данас у истом
и такозваног „Каменог значењу – у значењу „доба благостања“.49
доба“, у савременим Или рецимо, у својим делима они су користили и израз „Доба гвожђа“, а
историјским књигама и ипак, тај израз се не односи се на употребу метала (гвожђа) у давној прошло-
школским уџбеницима. сти – како објашњавају савремени историчари, него је то само песнички израз
у којем реч „гвожђе“ (тврди метал) има значење „тврдокорности срца“
препотопних људи – како су говорили ти стари песници. То се види на ос-
„Метално доба“ нову самог садржаја њихових записа.50
Поред тога, историчари 19/20. века су тврдили да су најдаљи преци људи Слика измишљеног бића – „получовека-
тек после неколико десетина или стотина хиљада година почели да користе и полуживотиње“ – у савременим историјским
метал, па су то доба они назвали „Метално доба“. (То доба су даље подели- књигама и уџбеницима. Слика је први пут
ли на такозвано „Бакарно доба“, „Бронзано доба“ и „Гвоздено доба“.) објављена 1922. године у новинама Illustrated
Међутим, стари записи и предања свих народа света говоре супротно – да London News. Приказ је начињен на основу
су људи користили метал још од самих почетака историје. Према Мојсијевом фалсификата – једног зуба угинуле свиње.
запису, најкасније у седмом поколењу од првих људи који су постојали по- (Harun Jahi, Falsifikati evolucije, 51. str.)
чео се користити метал.47
48
Др Бранко Гавела, Праисторијска археологија, Научна књига, Београд, 1969, 1. стр.
46
Књига о Јову 30:3-8 49
Хесиод, Послови и дани 109-126
47
Прва Мојсијева 4:17-22 50
Овидије, Метаморфозе 89-150
27 28
Пошто за своје тврдње на крају ипак нису успели да нађу потврду у исто- Савремени научници су ту животињу назвали латинским именом Tsaida-
ријским изворима (записима), ти историчари су потом почели тврдити да се у motherium . (Постојала је још једна слична једнорога животиња, заведена под
историјским изворима (записима) не говори ништа о „Пра-историји“, јер тада латинским именом Procamptoceras.)
људи нису користили писмо, па зато ништа није записано о томе. Али, упркос томе, историчари 19/20. века су све старе записе који опису-
Међутим, не-спомињање неког догађаја из прошлости у историјским ју ту животињу прогласили за „непоуздане списе“, који описују „измишљено
записима не може се користити као доказ да се тај догађај догодио. А осим биће“, јер се ти историјски извори нису уклапали с њиховом тврдњом да је та
тога, ако и нема сачуваних записа о неком догађају из веома далеке прошлос- животиња наводно изумрла милионима година пре настанка првих људи – ка-
ти, онда би се барем сачувао какав помен о томе у усменим предањима; али, ко су то они тврдили.52
то овде није случај: Ни у једном историјском извору се не помињу такозвани Древни сли-
Исти је случај и с историјским извори-
„пра-људи“ налик животињама и „камена доба“, већ потпуно супротно – опи- ковни приказ
ма о великом расту људи (дивова) у давној
сују се људи толико великих умних способности да управо из тог разлога ни- једнорогe жи-
прошлости: Историчари су то прогласили
је ни постојала потреба у том добу за коришћењем писма, јер су људи све ла- вотиње, коју су
за „народну машту“ и „митолошка (непос-
ко могли памтити. историчари 19.
тојећа) бића“, јер се није уклапало с њихо-
вом тврдњом да су „пра-људи“ били веома
и 20. века прог-
„Митологија“ – фалсификовање народних предања ласили за „ми-
ниског раста, налик мајмунима.
Све историјске изворе (записе) који говоре о најранијој историји људи (о За „митолошка бића“ проглашени су и
толошко биће“.
Предпотопном добу), а који се нису уклапали у тврдње о „каменим добима“ и такозвани „патуљци“, или „патуљасти на-
„човеколиким мајмунима“, историчари су једноставно одбацили као наводно роди“, а сви стари записи и предања ко-
„непоуздане списе“, „полу-измишљене приче“, и „машту 'примитивних наро- ји их помињу, проглашени су за „бај-
да'“, иако је истина гласила супротно: Они су били ти који су на основу непо- ке“ или „измишљене приче“, упркос
узданих (фалсификованих) списа и сопствене маште износили полуизмишље- томе што и дан-данас постоје такви
не приче о „Каменом добу“ и о томе каква је била најранија историја људи. народи у појединим областима Аф-
Ово значи да су историчари у ствари одбацили као непостојеће дословно рике и Азије, иако у мањем броју не-
све најстарије историјске списе који постоје, и то тако што су их прогласи- го у далекој прошлости.
ли за „приче о измишљеним догађајима“, за „бајке“, „митове“, и „легенде“,
како су их они назвали. Тако је настао појам „митологија“, под којим су они Дарвиново фалсификовање историје
подразумевали сваки стари запис који се није уклапао у њихове тврдње, иако Тако је велик број историјских извора био проглашен
је једино на основу њих могуће знати шта се догађало у најдаљој прошлости. за фалсификате, за „митове“ и „легенде“, у значењу „измишљене приче“, иа-
На пример, пошто се бројни стари записи и предања о суживоту диносау- ко су заправо измишљене биле само њихове приче о такозваној „Праистори-
руса и људи у давној прошлости нису уклапали у њихову тврдњу да су дино- ји“, и једина измишљена („митолошка“) бића била су само њихови такозвани
сауруси изумрли милионима година пре настанка првих људи, они су све так- „пећински људи“ и „полуљуди-полуживотиње“, приче засноване на познатим
ве записе и предања, једноставно, прогласили за „приче о измишљеним дога- фалсификатима.
ђајима“, а „змајеве“ и „аждаје“ из народних предања за „измишљене животи- Међу тим фалсификатима о такозваним „полуљудима-полуживотињама“
ње“, или „митолошка бића“. и „Праисторији“, главно место заузима фалсификат који су направили споме-
Као пример може се навести и случај једне друге врсте животиње – једне нути енглески свештеник 19. века, познат по прављењу фалсификата (плаги-
изумрле врсте јелена или антилопе посебне по томе што је имала један рог на јата) – Чарлс Дарвин, и његов близак сарадник и познати окултиста 19. века
глави (или су два рога била спојена у један). Та животиња је у прошлости би- – Алфред Волас.53
ла зато називана „једнорог“, као што се назива, рецимо, у запису старогрчког
историчара Ктесија (живео је пре око 2500 година).51
52
Dr. Koldo Gondra, Mito Y Realidad del Unicornio, Antropologia Cultural, Deusto University,
Bilbao, 2008
51 53
Ctesias, Indica 45. The Complete Fragments of Cteasias of Cnidus, ed. A. Nichols, University of Dr. Jerry Bergman, Did Darwin Plagiarize His Theory of Evolution? The Dark Side of Charles
Florida, Gaineswille, FL, 2008 Darwin: A Critical Analysis of an Icon of Science, Master Books, Green Forest, AR, 2011
29 30
Мада је у то доба било и других свештеника и научника који су правили На пример, у најстаријем предању древног народа Маја каже се да су пр-
такве фалсификате, ипак је Дарвин био најпознатији међу њима и најзаслуж- ви људи били створени пре око 6000 година – како сведоче и сви други ис-
нији за коначно стварање највећег фалсификата о почецима историје, који је торијски извори, као што је раније речено; али, у каснијем добу, у том преда-
он објавио у својој књизи „О постанку врста“.54 њу се каже да су први створени људи били више попут животиња, да су били
Овај фалсификат је био крајње наивно некакви „полуљуди-полумајмуни“, и да је ток њиховог настајања трајао
начињен дословним преписивањем и јед- око 6000 година, те да се то догодило пре неколико десетина или стотина
ноставним извртањем дословно свих по- милиона година.55
датака из историјских списа о почецима Или рецимо, и у старогрчким предањима и записима исто се наводи да су
историје, а пре свега, Мојсијевог записа, први људи били створени руком Творца пре око 6000 година. То се види и
јер у том запису је најбоље очуван изворни по томе што су у њиховим предањима очувани родослови познатих личности
извештај о најранијој историји људи. То се из каснијег доба, па се лако може израчунати време кад су живела прва поко-
јасно види из поређења та два приказа нај- лења људи. Међутим, у каснијем добу, у њиховим предањима и записима јав-
раније историје света. љају се промене, па се говори о наводном настанку људи од животиња или
од некаквих „полуљуди-полуживотиња“ пре неколико милиона година –
Кривотворени древни списи како су то тврдили споменути старогрчки филозофи.
Такве промене у старим записима и предањима разних народа о најрани-
Патуљасти народ М'Бути који о најранијој историји људи јој историји људи очигледно су настале под утицајем њихових научника и ду-
живи у Средишњој Африци, у Фалсификате о најранијој историји љу-
ховних вођа (окултиста), који су убедили народ у такве тврдње помоћу својих
Конгу. Такве народе су истори- ди на сличан начин су правили и људи који
окултних учења и фалсификата – управо онаквих фалсификата какве су кори-
чари 19/20. века прогласили за су живели и хиљадама година пре Дарвина
стили поједини научници и свештеници 19/20. века.
„митолошка (непостојећа) би- и његових присталица.
ћа“, док су их други прогласи- Попут њих исто су тврдили да су људи
ли за живе примерке такозва- у почетку били налик животињама, знатно
них „полуљуди-полумајмуна“. слабијих умних и физичких способности, и
да су живели пре неколико десетина и сто-
тина хиљада година под врло лошим природним и животним условима – дак-
ле, све супротно од онога што је описано у старим записима и предањима ко-
ја говоре о том најранијем добу људске историје.
Тачније, у оним најстаријим записима и предањима се не помињу никак-
ва „камена доба“ и „полуљуди-полуживотиње“, него је све потпуно супротно
од тога; али, у мало каснијем добу, у предањима се почињу спомињати и опи-
си који подсећају на тврдње историчара 19/20. века о „каменим добима“, „пе-
ћинским људима“, и „Праисторији“. Праћењем тих древних записа и предања
по времену њиховог настанка, тачно се може видети како и када је до те про-
мене дошло: Тачно се види да у предањима у почетку није било никаквог по-
мена такозваних „полуљуди-полуживотиња“ и других кривотворина, док се у
мало каснијем добу у многим предањима почиње спомињати и такав кривот-
ворен приказ најдавније прошлости, само измешан са изворним предањима о
том добу.
54
Charles Darwin, On the Origin of Species by Means of Natural Selection. Or: The Preservation of
55
the Favoured Races in the Struggle for Life, D. Appleton & Company, New York, 1859 Popul Vuh 823-837, transl. D. Goetz, S. H. Morley, Plantin Press, Los Angeles, CA, 1954
31 32
Стари записи и предања о Потопу се међу собом разликују једино по томе
ТРЕЋЕ ПОГЛАВЉЕ што се тамо људи који су преживели Потоп наводе под различитим именима,
али све остало је потпуно исто, до најситнијих појединости. У Мојсијевом за-
ВЕЛИКИ ПОТОП пису – као најбоље очуваном, изворном запису о Потопу – имена преживелих
људи била су: Ноје, Сим, Хам, и Јафет. Ноје је био десето колено од првих
створених људи, отац Сима, Хама, и Јафета. И од њих су потекли сви народи
(пре око 4500 година) света.58
П
сиод, пре 2700-2800 година), и са древним сумерским предањем записаним у
„Епу о Гилгамешу“.59
рема свим постојећим историјским изворима о догађајима из
најдавније прошлости, свега неколико поколења након првих
људи који су постојали, дошло је до највеће природне непого-
де у историји која је задесила читави свет, и у којој је страдао
Еп о Гилгамешу Прва Мојсијева Аполодор, Повест
сав људски род. Тај догађај је познат као „Велики Потоп“.
Овај догађај и сви догађаји који су му претходили на потпуно исти начин
су описани у свим најстаријим записима и предањима свих народа света: Та- Предпотопни људи Предпотопни људи Предпотопни људи
мо се свуда исто описује да су људи у почетку живели у миру и благостању, у склони злу и насиљу. склони злу и насиљу. склони злу и насиљу.
савршеним природним и животним условима, и да су имали свега у изобиљу;
али се онда каже да је због њиховог немара дошло до пропасти предпотопног
света, и да су временом они сами довели до природне непогоде. Једини праведан човек – Једини праведан човек Једини праведан човек
Описује се како су предпотопни људи – потомци првих створених људи – Утнапиштим – гради на Земљи – Ноје – гради – Деукалион – гради
постали склони насиљу и свакаквим облицима зла, како су почели водити ра- брод да би у њему пре- брод да би у њему пре- брод да би преживео
тове међу собом, и како је „свака мисао њиховог срца била усмерена ка злу“. живео долазећи Потоп. живео долазећи Потоп. надолазећи Потоп.
У Мојсијевом запису читамо да се „Земља искварила у очима Божјим и на-
пунила се насиљем. Бог је погледао на земљу и она је била искварена, јер
је сав људски род искварио свој пут на земљи“.56 На сличан начин описује У броду се спасава Ут- У броду се спасава Но- У броду се спасава Де-
се предпотопни свет и у свим осталим древним предањима о том добу. напиштимова породица, јева породица и одређен укалионова породица.
животиње, и биљке. број животиња и биљака.
О јединим људима који су преживели Потоп
Сви историјски извори описују Потоп на исти начин: Описује се да су во- Потоп настао од кише Потоп настао од кише Потоп настао од кише
де Потопа, падајући с неба и избијајући из земље, уништиле целокупан пред- која је падала „шест која је падала „четрдесет која је падала „девет
потопни свет, и да је дословно сав људски род настрадао у Потопу осим једне дана и шест ноћи“. дана и четрдесет ноћи“. дана и девет ноћи“.
мале заједнице људи, која се спасила у броду на један посебан начин.
Од те једне малобројне преживеле породице људи – како сведоче ти исто-
ријски извори – временом је био обновљен људски род, тако да они представ-
љају (послепотопне) најдаље претке свих људи који данас живе.57 58
Прва Мојсијева 9:18-19
59
M. Jastrow, A. T. Clay (ed.), Gilgamesh Epic. An Old Babylonian Version of Gilgamesh Epic,
56
Прва Мојсијева 6:11-12 MYale Unviersity Press, New Haven, CT, 1920; Apollodorus, Bibliotheca, transl. J. G. Frazer. Loeb
57
Frazer, The Great Flood. Folklore in the Old Testament, pp. 107-330 Classical Library, Vol. 121-122, William Heinemann Ltd., London, 1921
33 34
Сви људи страдали у Сви људи страдали у Сви људи страдали у ФАЛСИФИКОВАНА ИСТОРИЈА СРБА
*ВЕЛИКИ ПОТОП
Потопу осим Утнапи- Потопу осим Нојеве Потопу осим Деука-
штимове породице. породице. лионове породице.
Утнапиштим слао птице Ноје слао птице да Деукалион слао птице Приказ Великог Потопа у савременим историјским књигама
да провере да ли су се провере да ли су се да провере да ли су се
воде Потопа повукле. воде Потопа повукле. воде Потопа повукле.
Утнапиштимов брод Нојев брод се стао на Деукалионов брод стао У савременим историјским књигама и уџбеницима, ни Потоп ни Предпо-
стао на једну планину једну планину (Арарат) на једну планину (Пар- топна доба се нигде не спомињу на начин описан у историјским изворима, јер
(Нисир) после Потопа. после Потопа. нас) после Потопа. већина историчара сматра да је до великог потопа, падањем велике кише, до-
шло пре неколико милијарди година, а не пре 4400-4500 година – како све-
доче историјски извори. Такође, они тврде да су воде потопа поплавиле читав
Утнапиштим принео Ноје принео жртве Деукалион принео жр- свет и прекривале целу Земљу веома дуго времена – исто неколико милијар-
жртве захвалности богу. захвалности Богу. тве захвалности богу. ди година, а не неколико месеци – како је записано да се догодило. И на кра-
ју, они тврде да су у тој води настала прва жива бића, сав живи свет, а не
да је живи свет био само обновљен од преживелих након што су се повук-
ле воде Потопа које су биле поплавиле и прекриле целу Земљу.
Материјални докази за Потоп
Поред усмених историјских извора (предања)
ВЕЛИКИ ПОТОП ПРЕМА ВЕЛИКИ ПОТОП ПРЕМА
и писаних историјских извора (записа), постоје и ИСТОРИЈСКИМ ИЗВОРИМА ИСТОРИЧАРIMA 19/20. ВЕКА
материјални историјски извори који говоре о По-
топу. То су окамењени остаци животиња и биља-
ка, који су нестали у Потопу, а који су пронађени Пре Потопа, на Земљи постојао Пре Потопа, на Земљи није
у огромном броју широм света. велики број живих бића (људи, постојало ниједно живо биће
Сви ти остаци биљака и животиња – такозва- животиња, и биљака), током (људи, животиње, и биљке), током
ни фосили – једино су могли настати услед неке раздобља од око 1600 година. неколико милијарди година.
природне непогоде, јер тако настају фосили (ока-
мењени остаци живих бића). А с обзиром да так-
вих остатака има по целој Земљи, и с обзиром да
Древни сумерски запис о До Потопа није падала киша због До потопа није падала киша због
су они прекривени воденим седиментом (стена-
Великом Потопу („Еп о постојања воденог омотача. непостојања воденог омотача.
ма), очигледно је да су настали затрпавањем жи-
вих бића услед опште природне непогоде која је Гилгамешу“) сачуван на
задесила читав свет, и о којој говоре стари записи једној глиненој плочи
Прва киша изазвала светски Прва киша изазвала светски потоп
и предања свих народа; а то је Велики Потоп.60
потоп пре 4400-4500 година. пре неколико милијарди година.
61
Faber, The Origin of Pagan Idolatry, pp. 178-180
62
The Mahabharata 3:85, transl. P. C. Roy, Bharata Press., Calcutta, 1884
37 38
И у предању Старих Египћана такође се види измешаност описа настан- Познат је и случај када су они египатски свештеници у такве тврдње убе-
ка света и описа Потопа, у виду описа „настанка света из воде“. Ту су описи ђивали и најпознатијег старогрчког мудраца – Солона (живео је пре око 2600
ова два догађаја измешана и приказана као да су један исти догађај, иако се у година), који је веровао да Потопа није никад било – као доказ показујући му
њиховом предању Потоп описује и као засебан догађај. неке своје списе, очигледно кривотворене.64
У каснијем добу, настају још веће измене у том предању, па су староеги- Један други старогрчки филозоф, који се звао Талес (живео пре око 2600
патски научници почели тврдити да је било наводно више потопа током не- година), тврдио је да је свет „настао из воде“ – слично као што је и споменути
колико десетина или стотина хиљада година. О таквом наизменичном уни- филозоф Анаксимандар тврдио да су жива бића настала у води; а то је у суп-
штавању и обнављању (поновном настанку) света услед неке велике природ- ротности са историјским изворима у којим се описује настанак живих бића, и
не непогоде у давној прошлости говори се и у предањима других народа. у којима се каже да су прва жива бића настала на копну, а да је до обнове жи-
У још каснијем добу, њихови свештеници и учени људи даље кривотворе вог света дошло након повлачења водā Потопа.65
предања о Потопу и почињу ширити и веровања у наводно вечно смењивање Таква веровања у настанак живих бића из воде, па тако и веровање у нас-
нестанка и настајања света. По томе су нарочито били познати индијски све- танак људи од риба и других морских бића, постојала су међу разним народи-
штеници, који су ширили учење о такозваној „реинкарнацији“ – наводном ве- ма широм света, као што је раније речено. А та веровања су заговарали науч-
чном поновном појављивању истог света.63 ници и свештеници „који су варали народ помоћу кривотворених списа“ – ка-
ко је записао споменути писац Августин пре око 1600 година.
64
Платон, Тимај 22а-23е, прев. М. Пакиж, НИРО „Младост“, Београд, 1981.
63
Faber, The Origin of Pagan Idolatry, pp. 11-18 65
Aristotle, Metaphysics 1:3.5-6, transl. J. H. M’Mahon, George Bell and Sons, London, 1896
39 40
Тако су они у то доба опи-
сивали Стварање света и Потоп ЧЕТВРТО ПОГЛАВЉЕ
као један исти догађај – као на- Настанак света из „јајета“ из воде
станак света из „божанског јаје-
та“, које је у овим кривотворе-
(пре неколико милијарди година)
ПОСЛЕПОТОПНО ДОБА
ним предањима представљало и
сам створени свет и Нојев брод из којег је свет поново „настао“ након Пото-
(пре око 4400 – 4200 година)
па. (У древним предањима, свет је симболички био приказиван као јаје.)66
Многи научници 19/20. века су износили исте тврдње о настанку света, о О пореклу и старини српског језика, и о догађајима
назменичном уништавању и обнављању живог света након великих природ- који су се догодили одмах након Великог Потопа
них непогода, и о вечном нестајању и настајању целог света, са том разликом
што они нису спојили фалсификате о настанку света са фалсификатима о По-
С
топу, већ су то приказивали као два одвојена догађаја, само не на исти начин
као у историјским изворима, а нарочито не у погледу времена.
тари записи и предања даље казују да је након Потопа обнов-
љен живи свет од преживелих људи, животиња, и биљака, али,
ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ ИСТОРИЈСКИ УЏБЕНИЦИ да је због Потопа дошло до великих промена животних и при-
родних услова на Земљи:
Настанак неживог света Настанак неживог света из „јајета“ - Промена климе. Једна од тих промена била је нагла промена климе,
(пре око 6000 година) (пре неколико милијарди година) која је отежала живот првим поколењима људи након Потопа.
НЕКОЛИКО ДАНА НЕКОЛИКО МИЛИЈАРДИ ГОДИНА
- Смањење животног века. Поред тога, због нестанка заштитног во-
деног омотача око Земље, почео се постепено смањивати животни век
Настанак живих бића и раст људи, као и све њихове умне и физичке способности.
ОКО 1600 ГОДИНА Настанак живих бића из воде
- Настанак прве државе. Затим, упркос таквом погоршању животних
(пре неколико милијарди година)
услова, људи су се брзо умножили, тако да је недуго након Потопа на-
Велики Потоп
стала и прва држава у историји.
(пре око 4400 година)
- Настанак различитих језика. Још једна велика промена која је на-
ступила недуго након Потопа је настанак различитих језика; јер за-
Они су тврдили, дакле, да је сав неживи свет (земља, небо, вода…) настао
писано је да је до тог доба постојао само један језик.
стотинама милиона година пре живог света (животиња, биљака, људи), док
је у историјским изворима описано да је неживи свет створен само неколико
- Деоба континената. И, у том добу, дошло је и до раздвајања конти-
дана пре живих бића, а да је Потоп био око 1600 година после Стварања. Ова
нената; јер записано је да је у почетку постојао само један континент.
два догађаја – настанак живих бића и Потоп – у њиховом приказу прошло-
сти представљени су као један догађај – као настанак живих бића из воде.
О свим тим догађајима који су се догодили пре око 4200-4400 година зна
Тако су ти историчари из историјских књига и уџбеника дословно избри-
се на основу сведочанстава људи који су у то доба живели, сачуваних у виду
сали првих 1600 година историје, целу предпотопну историју, и онда крену-
древних записа и предања. А пошто таква предања постоје међу свим народи-
ли са писањем историје од времена након Потопа, с тим да су и то доба након
ма света, и пошто сва та предања на исти начин описују те догађаје, то је он-
Потопа приказали другачије од оног како је описано у историјским изворима.
да непорецив доказ да се ти догађаји јесу догодили, и то онако како су у тим
историјским изворима описани да су се догодили.
66
Faber, The Origin of Pagan Idolatry, pp. 175-186
41 42
Очигледно је да опис „дивова“ који граде кулу „до неба“ у побуни против
Први владар у историји бога одговара историјском опису Нимродових присталица који су градили ку-
У трећем поколењу од Потопа, када су се људи умножили, већина њих се лу „чији ће врх допирати до небеса“ у побуни против Творца – како је записа-
доселила на подручје данашњег Ирака, јер су ту себи нашли погодније место но у Мојсијевој „Књизи Постања“; јер у оба случаја се описује изградње не-
за живот. Под вођством једног човека, ту су изградили први град након Пото- ке куле или храма као чина пркоса или побуне против Творца.
па, назван Бабел (или: Вавилон). Једно друго старогрчко предање, које је записао римски писац Хигин пре
Њихов вођа звао се Нимрод (или Неврод; у преводу: „Побуњеник“), и он око 2000 година, каже да су у време првог владара, Нимрода, који се тамо на-
је био праунук Ноја, који је преживео Потоп. Нимрод је постао први владар у зива именом „Форонеј“, „Сви људи живели без градова и закона, и говори-
историји. За њега је записано да је био „први моћан човек на земљи“, као и ли су једним језиком“. А у наставку се каже да је потом због великог насиља
„моћни ратник који се противио Богу“. и побуне међу људима „(Бог) Хермес разделио језик – зато га зову 'Хермес'
Град Вавилон није био довршен, и Нимродово царство се распало, јер уп- (то значи 'тумач језика') – расејао их, и унео пометњу међу њима“.72
раво у доба изградње Вавилона дошло је до настанка различитих језика, па И у предањима свих осталих народа света на потпуно исти начин се опи-
тако и српског језика, што је омело споразумевање међу људима који су по- сује настанак различитих језика из једног првобитног језика, којим су некада
дизали град – како је записано.67 говорили сви народи.73
Да су у почетку сви народи говорили истим језиком, односно, да сви јези-
ци имају заједничко порекло од тог првобитног језика, види се и по сличнос-
Када и како је настао српски језик ти речи у различитим језицима. Испод је приказано два примера сличности
Сви стари записи о том добу и предања свих народа света сложно казују речи из српског језика са речима из других језика:
да у почетку нису постојали сви језици који данас постоје, већ да су сви наро-
ди у почетку говорили само једним језиком, а да су различити језици наста- ЈЕЗИК РЕЧ ЗНАЧЕЊЕ
ли после Потопа од тог првобитног заједничког језика.
Српски МЛЕКО „млеко“
На пример, древни историчар Мојсије је записао да је пре око 4200 годи-
Енглески МИЛК „млеко; музети“
на „Цела земља имала само један језик и исте речи“, док није настала „по-
метња у језику којим се говорило на целој земљи“, у време изградње Вави- Сами (Финска) МЈЕЛГА „дојка, груди“
лонске куле.68 Хебрејски МАЛАК „цедити“
А у једном древном сумерском запису старом око 4000 година каже се да Такелма (Америка) МУЛК' „гутати“
су „У те дане људи целог света обраћали се (богу) истим језиком“, па да је Тамил (Индија) МЕЛКУ „жвакати“
„(бог) променио језик којим су говорили, који је до тад био исти за све“.69 Јупик (Ескими) МЕЛУГ „сисати“
У једном другом древном запису, који потиче од народа Маја, записано је
да су у почетку „Сви (људи) живели у миру (...), и говорили су истим јези-
ком.“ А затим се каже да се „Jезик племена помео (променио), тако да нико ЈЕЗИК РЕЧ ЗНАЧЕЊЕ
није разумевао говор другог“.70 Српски КРАВА; БИК „крава; бик“
У грчким предањима се описује како су „дивови“ хтели да граде високу Филипински КАРАБАО „бизон“
кулу да би се „попели на небо“ и супротставили „врховном богу“; али се њи- Етрурски (Италија) БАКА „крава“
хова кула од планинских стења и камења распала, и на крају су били пораже- Мајански (Америка) БАК „говедо“
ни – каже се у предању.71 Арапски БАКАРА „крава“
Хебрејски БАКАР „говедо“
67
Прва Мојсијева 10:11 Индијски БАКАРА „теле“
68
Прва Мојсијева 11:1 Санго (Африка) БАГАРА „крава“
69
S. N. Kramer, The Babel of Tongues: A Sumerian Version, Journal of the American Oriental
Society, 88:109, Yale University Press, New Haven, CT, 1968, p. 111
70
C. E. B. Bourbourg, Histoire des Nations Civilisees du Mexique, Vol. I, Arthus Bertrand, Paris,
1857, p. 72
71 72
Apollodorus, Bibliotheca 1:53, transl. J. G. Frazer. Loeb Classical Library, Vol. 121-122, William Hyginus, Fabulae 144, transl. M. Grant, University of Kansas Press, Lawrence, KS, 1960
73
Heinemann Ltd., London, 1921 Frazer, Folklore in the Old Testament, pp. 377-384
43 44
Постоји огроман број таквих примера у свим језицима света, који доказу-
ју да су сви ти језици истог порекла, потекавши од једног језика који је поста- ФАЛСИФИКОВАНА ИСТОРИЈА СРБА
јао у почетку.74
Тако је и српски језик, дакле, настао од првобитног језика, којим су нека-
да говорили сви народи света. А према историјским записима, то се догодило *ПОСЛЕПОТОПНО ДОБА
у подручју древног града Вавилона, пре око 4200-4300 година. Толика је ста-
рина српског језика. Изокренут не-историјски приказ Послепотопног доба
у савременим историјским књигама и уџбеницима
Настанак народā
На крају, након настанка различитих језика дошло је до раздвајања кон-
тинента; јер записано је да је у почетку постојао само један континент, па да
је пре око 4200-4300 година тај континент почео да се раздваја, тако да је за
кратко време настало садашњих седам континената. Први догађаји након Потопа су у савременом историјском приказу прош-
Записано је да се то догодило „у време Фалека, сина Јевера“; а тај Фа- лости приказани другачије него у историјским изворима:
лек је био пето поколење од Ноја, који је преживео Потоп.75
Након тога и пропасти Нимродовог царства, догодило се да су се потом- - Промена климе. Нагло погоршање климе након Потопа је приказа-
ци Ноја и његова три сина – Сима, Хама, и Јафета – отселили из подручја гра- но као да се догодило пре више стотина хиљада година, и као да се
да Вавилона на разне стране света. Одвојили су се једни од других према по- догодило више таквих великих климатских промена, а не само један-
родицама којим су припадали и према језику којим су почели говорити. пут у историји пре 4200-4400 година – како казују историјски извори.
Један од огранака породице Ноја и његова три сина, који је почео говори-
ти српским језиком, насталим у то доба, издвојио се од осталих и касније до- - Смањење животног века. Људи тог доба су наопако приказани као
селио са Истока на ове просторе, па је тако постао српски народ; а на исти на- да су били умно и физички заостали. Мада људи тог доба јесу били
чин су постали и сви други народи света, који су се доселили у друга подруч- мањег раста и краћег животног века од људи пре Потопа, ипак су још
ја и населили друге континенте. увек имали веће умне и физичке способности од људи данашњице.
Одмах након Потопа наступило Милијарди година након потопа (првих 1800 година историје; (пре више милијарди година – пре
једно кратко „Ледено доба“. било више дугих „Ледених доба“ пре око 6000 – 4200 година) више десетина хиљада година)
76
Др Хенри Морис, Др Џон Виткомб, Библијски Потоп: Научна потврда библијског
извештаја о Стварању и Потопу, Еден, Сремска Каменица, 2005, 217-229. стр.
47 48
Друга врста фалсификата тицала се настанка језика: Према приказу про-
Нимрод
шлости у савременим историјским књигама, људи у почетку нису умели да
говоре, већ су наводно испуштали животињске крике, од којих је „природним
развојем“ после више стотина хиљада и милиона година настао језик (људски
говор), а неколико стотина хиљада година касније, и сви постојећи језици. ПРВИ ВЛАДАР У ИСТОРИЈИ
Такво веровање у настанак језика заговарао је и поменути Чарлс Дарвин
у 19. веку. На пример, једном приликом кад се сусрео са припадницима неког
О првом кривотворцу историје
домородачког („индијанског“) племена, и чуо их како говоре, он је записао да
тај народ говори „примитивним језиком“, и да испушта „неразумљиве звуко-
ве“ као да су животињски, па је чак и њих саме сматрао такозваним „полуљу-
дима-полуживотињама“. То је он записао у свом дневнику.77 Све тврдње Дарвина и његових присталица у 19/20. веку о настанку јези-
И многи други научници и истраживачи тог доба тврдили су тако да је је- ка и другим догађајима након Потопа износили су и многи научници и свеш-
зик људи (говор) настао од звукова које испупуштају животиње, у складу са теници који су живели хиљадама година пре њих. И у најдавнијој прошлости
веровањем да су људи настали од животиња; док су за настанак различитих у старим списима срећемо исте такве тврдње о догађајима из тог доба, који су
језика тврдили да је трајао стотинама хиљада година, развијајући се од првог на исти начин били фалсификовани; а то је кривотворењем изворних преда-
„примитивног“ језика – дакле, све супротно од историјских извора. ња и записа о Послепотопном добу.
Међу разним старим народима света било је учених људи који су исто го-
ворили да су први створени људи, или први људи након Потопа, били налик
НАСТАНАК ЈЕЗИКА ПРЕМА НАСТАНАК ЈЕЗИКА ПРЕМА животињама, да нису умели да говоре, и да су били веома слабих умних и фи-
ИСТОРИЈСКИМ ИЗВОРИМА САВРЕМЕНИМ ИСТОРИЧАРИМА зичких способности; а да је до настанка језика и до оснивања првих градова и
држава дошло после веома много времена „природног развоја“ људи.
Такве тврдње могу се наћи у старим предањима, као што је случај с рани-
Стари језици били сложенији. Стари језици били простији. је споменутим старогрчким или мајанским предањем. Али, у изворним преда-
њима и записима о Послепотоном добу не спомињу се такве ствари, већ све
се говори супротно од тога.
Сви језици су сродни међу собом. Само су поједини језици сродни. Прегледом различитих предања о том добу, према времену настанка и са-
држају, јасно се види да су изворна предања мењана током времена, да ни-
су иста као предања из каснијег доба о тим догађајима, већ да су кривотворе-
У почетку су сви људи на свету У почетку су „пра-људи“ користили на од стране учених људи тог доба – превасходно свештеника – и то, на скоро
говорили једним истим језиком. гласове налик животињским. исти начин као што су чинили поједини историчари 19/20. века.
Први фалсификати настали су у доба споменутог цара Нимрода – првог
владара у историји, пре око 4200-4300 година. Заправо, први фалсификатор
историје био је сам Нимрод, заједно са свештеницима и учењацима око се-
Првобитни језик је настао Језик (људски говор) је настао од
бе. И ти фалсификати су били толико утицајни, да су зашли у сва предања и
у тренутку настанка првих звукова које испуштају животиње,
све најстарије списе који говоре о Нимроду и његовом добу.
људи, пре око 6000 година. пре више стотина хиљада година.
Те фалсификате је ипак веома лако препознати, јер када се упореде с нај-
старијим изворним записима о Нимроду, лако се уочава неслагање у опису:
Из најстаријих записа је познато ко је био Нимрод – први владар и творац
Различити језици су настали Различити језици су настали
прве државе, оснивач првог града после Потопа, и вођа побуне код Вавилон-
пре око 4200-4300 година. пре више стотина хиљада година.
ске куле. Из истих записа је познат и његов родослов: Био је син Хуса, сина
Хама, сина Ноја, који је преживео Потоп.
Међутим, у предањима из каснијег доба, Нимрод се описује на мало дру-
77
Charles Darwin, A Naturalist’s Voyage Round the World, John Murray, London, 1928 (1845), pp.
гачији начин, па се каже да он наводно није био човек, већ да је био некакав
205-231 „бог“, да га није родила жена, већ девица, да је након смрти оживео, итд.
49 50
На основу таквих наивно измишљених описа, јасно се види да је ту реч о
фалсификованим списима. Штавише, јасно се види и разлог таквог фалси- ПЕТО ПОГЛАВЉЕ
фиковања историје: Разлог је био да се Нимрод прикаже као „Обећани Меси-
ја“ – човек за кога се говорило да ће спасити људски род, да ће донети мир и
благостање у свету, и да ће успоставити ред и вратити стање на Земљи које је
постојало на самим почецима историје. Или другим речима, Нимроду су при-
ПОРЕКЛО СРБА
писивали особине Бога, за Кога је било записано да ће све то учинити за људ- (пре око 4200 – 4000 година)
ски род.78
О пореклу Срба и других народа од Нојеве породице
ОПИС „МЕСИЈЕ“ У ОПИС НИМРОДА У
П
СТАРИМ ПРЕДАЊИМА КРИВОТВОРЕНИМ СПИСИМА
Један део предака Срба и осталих народа потекао је од Нојевог сина који Други део предака Срба и осталих народа потекао је од Нојевог сина који
се звао Јафет. Пошто је тај Јафет имао више синова, од њега је настало више се звао Хам. Пошто је и тај Хам имао више синова, и од њега је настало више
народа, који су се највише населили по подручјима Европе и Азије. Међу пре- народа, који су се најпре населили у Африци, а онда се проширили и на разна
цима Срба могло је бити потомака једног или више Јафетових синова. друга подручја. Међу прецима Срба било је потомака више Хамових синова.
Стари српски записи говоре о пореклу једног дела српског народа од Но-
јевог сина Јафета. На пример, у једном запису старом око 1100 година записа- Порекло Срба од древних Филистеја (Пелазга)
но је да Срби и други народи Европе потичу од Јафета, сина Ноја.81 Један стари српски запис спомиње порекло једног дела српског народа од
У једном другом запису, старом око 900 година, исто је записано да Срби Нојевог сина Хама. То је један запис стар око 500 година, познат као „Карло-
потичу од рода Јафета. Реч је о запису руског монаха Нестора.82 вачки родослов“, у којем је записано да су преци Срба штовали „бога Даго-
И у записима старих арапских историчара наилазимо на исти податак. На на“; а тог „бога Дагона“ – познато је из других, старијих записа – у давна вре-
пример, у једном од тих записа, старом око 1000 година, записано је да Срби мена су у ствари штовали потомци Нојевог сина Хама.86
потичу од сина Јафета, који се звао Мадај. То је запис арапског историчара Тако је један део предака Срба потекао од Хама, сина Ноја, или тачније,
Ал-Масудија.83 од Хамовог потомка који се звао Филист. По њему je део предака Срба нека-
Други записи помињу друге синове Јафета као претке српског народа. На да био називан Филистеји (или „Пилистеји“; „Пеласти“; „Пелазги“).87
пример, стари историчар Винко Прибојевић (живео у 15/16. веку), позивају- Други стари записи исто говоре да су Филистеји живели на овим просто-
ћи се на записе старогрчких и римских писаца, записао је да Срби потичу од рима. На пример, најпознатији стари грчки историчар – Херодот (живео пре
сина Јафета који се звао Тирас. око 2500 година) – записао је да су Филистеји живели на овим просторима
Између других записа, тај Прибојевић се позивао и на запис римског ис- од давнина, и да је од Филистеја потекао део Грка, па тиме, и део Срба.88
торичара Јосифа Флавија (живео пре око 2000 година). Тај Флавије је запи- И бројни други стари грчки писци писали су о њима на исти начин: Да су
сао да народ с ових простора потиче од Јафетовог сина Тираса, и да су по живели на овим просторима од давнина, и да је од њих потекао део Грка, као
њему у почетку били називани „Тирасени“ или „Трачани“.84 и Срба. Тако је старогрчки писац Есхил (живео пре око 2500 година) записао
Српски народ данас говори језиком којим су говорили ти преци Срба по- да су Филистеји живели у подручју реке Струме (у југо-источном делу Срби-
текли од потомака Јафета, језиком који је настао у доба градње Вавилонске је и југо-западном делу данашње Бугарске), између осталих области у које су
куле – исто као језици свих других потомака Ноја. Тако је први говорник срп- се населили.89 А из других записа сазнајемо да је река Струма у давној прош-
ског језика био један од синова Јафета. Од њих је потекао део Срба и других лости носила назив „Пеластинска/Палестинска река“ (лат. Palaestinus).90
народа Европе и Азије.85
86
Љубомир Стојановић, Карловачки родослов. Стари српски родослови и летописи, Књ. 1,
81
Непознати писац, Житије Ћирилово. Ћирило и Методије: Житија, службе, канони, и СКА, Београд- Сремски Карловци 1927.
похвале, (прир.) Ђ. Трифуновић, Српска књижевна задруга, Београд, 1964. 87
Прва Мојсијева 10:13-14
82
Нестор, Повијест минулих љета, прев. Н. Косовић, ИКП „Никола Пашић“, Београд, 2003, 88
Херодот, Историја 1:56-57
6. стр. 89
Aeschylus, Hiketides 249-259, transl. Herbert W. Smyth, Harvard University Press, Cambridge,
83
Аl-Masʻūdī, Kitāb at-tanbīh wa-l-išrāf, Hrsg. M.J. de Goeje, Brill, Leiden, 1893 MA. 1926
84
Vinko Pribojević (1532), O podrijetlu i zgodama Slavena, JAZU, Zagreb, 1951. 90
Pseudo-Plutarch, De Fluviis, c. 11, in Plutarch, Moralia, Vol. IV, transl. Frank C. Babbit, Loeb
85
Прва Мојсијева 10:25 Classical Library, Harvard University Press, Cambridge, MA, 1936
53 54
У тим записима старогрчких писаца се Филистеји најчешће називају име- Постоји и једно друго предање које такође говори о присуству Филистеја
ном „Пелазги“, а понекад и именом „Пеласти“, што су само различити изго- на овим просторима од давних времена. То је једно народно веровање, које је
вори истог имена, које се односи на Филистеје – потомке Хама, сина Ноја.91 потекло од Филистеја: Они су веровали да крочење на праг храма или куће
На крају, постоје и стара предања која говоре о пореклу једног дела Срба доноси несрећу, јер су праг храма сматрали „светим местом“.
и Грка од тог огранка Хамовог рода. У старим српским и грчким предањима Стари записи о том добу говоре да је то веровање настало када је кип њи-
се описује један од најпознатијих догађаја из историје Филистеја; то је био ховог „бога Дагона“ под неким необичним околностима пао на праг храма и
рат Филистеја и Јевреја, у којем је погинуо јеврејски вођа Самсон. разбио се; а пошто су тај кип сматрали „светим“, од тад се веровало да је праг
Најстарији опис тог догађаја налази се у записима древног јеврејског пис- храма „освећен“, па да се зато не сме стати ногом на праг. То се догодило пре
ца Самуила (живео пре око 3000-3100 година).92 Ако се ти записи упореде са око 3100 година, у време рата између Филистеја и Јевреја.94
грчким и српским предањима, видеће се да нема скоро никакве разлике изме- А пошто такво веровање – да стајање на прагу храма или куће доноси не-
ђу њих, већ да описују исти догађај из историје Филистеја. Српско предање је срећу – постоји и у предању Срба и Грка, то значи да су Филистеји живели на
записао Вук Караџић у 19. веку.93 овим просторима и са собом донели тај обичај; односно, то значи да један део
Срба и Грка потиче од древних Филистеја.
Оба та догађаја – и рушење кипа у храму Дагона, и рат Ноје
ЗАПИС О САМСОНУ И РАТУ СРПСКО ПРЕДАЊЕ О МИТСКОМ између Филистеја и Јевреја, у којем је погинуо Самсон –
ФИЛИСТЕЈА СА ЈЕВРЕЈИМА ЛИКУ ЗВАНОМ „БАШ-ЧЕЛИК“ описани су у грчком предању о Аристеју; јер Стари Грци су
в
Самсона звали грчким именом „Аристеј“. Једноставним по-
Самуило, Књига о судијама Вук Караџић, Баш-Челик
ређењем записа о Самсону са грчким предањем о Аристеју, Хам
(пре око 3000-3100 година) (непознато време настанка)
увиђа се да нема скоро никакве разлике.95
О том предању су писали разни стари грчки писци и пе-
сници, као што су поменути Хесиод (пре 2700-2800 година),
Непријатеље Филистеја предводи Непријатеље предводи човек веома
Пиндар (пре око 2500 година), Софокле (пре око 2500 годи- Мисир
човек веома велике снаге – Самсон. велике снаге – „Баш-Челик“. Нико
на), Аполоније са Родоса (пре око 2300 година), и други.
Нико не зна како се може савладати. не зна како се може савладати.
Старогрчки писац Софокле записао је да постоји обичај
в
међу Грцима по којем је било забрањено крочити ногом на
праг храма посвећеном „богу воде“ Посејдону.96 То је ис-
Самсон за жену узима девојку „Баш-Челик“ за жену узима девојку ти обичај који је постојао међу Филистејима, тачније, који је Каслух
(Далилу) из филистејског народа. из породице својих непријатеља. потекао од њих: Да је забрањено крочити на праг храма по-
свећеном „богу воде“ Дагону. И филистејски „бог“ Дагон и
старогрчки „бог“ Посејдон били су представљани као „полу-
Далила одаје својим сународницима Жена (и њени рођаци) одају својим људи-полурибе“, што потврђује да је реч о истом обичају.
– Филистејима – тајну о начину на сродницима тајну о начину на који Филист
У предању се каже да је само Аристеју било дозвољено еји
који се Самсон може савладати. се „Баш-Челик“ може савладати. да прекрши обичај – писао је римски песник Вергилије (пре
2000-2100 година).97 И сами стари грчки писци писали су да
предање потиче из подручја у којем су живели „Пелазги“.98 Филистеји
Самсон страда од Филистеја. „Баш-Челик“ страда од непријатеља.
еји
Филистеји побеђују у рату. Главни јунаци у причи побеђују.
94
Прва Самуилова 5:2-5
95
John R. Salverda (2014), Aristaeus: The Pelasgian/Philistine Samson. The Hebrew Origin of
Greek Legends, www.academia.edu
96
Sophocles, The Oedipus at Colonus, v. 37, 55, ed. Sir Richard Jebb, Cambridge University Press,
91
Dr Milan Budimir, Neki leksički tragovi ilirskih Pelasta, Godišnjak Centra za balkanološka Cambridge, 1889
97
ispitivanja, III, Sarajevo, 1965, str. 10-11. Vergilius, Georgicon 4:317, in Bucolics, Aeneid, and Georgics, transl. by J. B. Greenough, Ginn
92
Књига о судијама 14:1-16:31 & Co., Boston, MA, 1900
93
Вук С. Караџић (1870), Баш-Челик. Српске народне приповијетке, Просвета, Београд, 1988. 98
Robert Grevs, Aristej. Grčki mitovi, Nolit, Beograd, 1995, 161. str.
55 56
На крају, постоје и стара предања која говоре о пореклу једног дела Срба
Порекло Срба од Старих Египћана и Грка од Хамовог сина Мисира: Тако се у грчким предањима за одређен број
Сродници древних Филистеја били су Стари Египћани. Оба ова народа главних јунака у причи каже да су пореклом Египћани. На пример, за једног
потицала су од Хамовог сина који се звао Мисир (или Мисраим), по коме су од најпознатијих јунака старих грчких легенди, по имену Данај, каже се да је
Египћани били називани „Мисирци“. Потицали су од два сина Мисира. био пореклом Египћанин, и описује се као брат једног египатског владара,
У записима споменутих старих грчких писаца је записано да су ове прос- који се у предању и назива „Египћанин“. Исто се каже и за друге јунаке грч-
торе осим Филистеја у давној прошлости населили и њихови блиски сродни- ких легенди: Орфеја, Херкулеса, Персеја, и других.
ци – Египћани. За поједине од њих се у предањима каже да су се доселили и у разна под-
Тако је старогрчки историчар Диодор са Сицилије (живео пре 2000-2100 ручја данашње Србије, Црне Горе, Албаније, Македоније и Бугарске. Рецимо,
година) записао да је део Грка – а самим тим, и Срба – потекао од Египћана, поменути историчар Диодор је записао једно предање у којем се каже да су у
и да се то до његових дана могло видети по њиховом изгледу и обичајима.99 далека времена Египћани населили подручје данашње Македоније, као и да
Такође, он је записао да су Египћани основали неке од најпознатијих грч- је сама Македонија добила такво име по сину једног египатског владара.107
ких градова, попут Атине, и да су први владари Атине били Египћани. За пр- Према овим предањима и наведеним записима, део српског народа поти-
вог владара Атине, записао је да се то види и по његовом не-грчком (египат- че, дакле, од потомака двојице рођене браће – синова Мисира, од Нојевог си-
ском) имену, које је на грчком језику гласило „Кекропс“. И заиста, такво име на Хама.108
подсећа на име једног египатског владара који се звао Кеперкаре (или Каука-
ре; Сенусрет, XII египатска династија).100 Порекло Срба од афричких народа
Старогрчки историчар Паусанија (живео пре око 1800-1900 година) исто Могуће је и да су Египћани који се помињу у записима старогрчких писа-
је записао да је део Грка – а тиме, и Срба – потицао од Старих Египћана.101 ца, заправо, представљали мешавину потомака од различитих огранака поро-
Споменути писац Есхил (живео пре око 2500 година) је записао да је ове дице Ноја, па да је међу њима, поред потомака Хамовог сина Мисира, било и
просторе у давним временима населио један тамнопут народ египатског по- потомака других Хамових синова, или потомака од других синова Ноја.
рекла, који је био сродан са Филистејима.102 Од потомака Хамових синова, зна се на основу других историјских изво-
Или рецимо, Херодот је записао да су многи грчки обичаји били египат- ра да су ове просторе населили и потомци Хамовог сина Хуса (Куша), који су
ског порекла, и уопште – афричког порекла. Такође, он је записао и да су је- по њему били називани „Хусити“ („Кушити“).
дан од најстаријих храмова у Грчкој – храм Додону – основали Египћани.103 У старим записима се помиње један Хусов унук који се звао Дедан.109 Од
Други старогрчки писци су пак писали да тај храм нису основали Египћа- потомака тог Дедана постао је народ који је по њему назван „Деданци“. То су
ни, већ Филистеји. Тако је записао старогрчки историчар Ефор (живео је пре преци данашњих Етиопљана и Нубијаца.110 Они су овог свог родоначелника
око 2400 година).104 Исто је записано и у старом спеву „Илијада“ чувеног пе- и претка – Дедана, унука Хуса – називали „богом“, као што су и други народи
сника Хомера (пре око 2700-2800 година).105 своје претке тако називали.
Такво мешање Филистеја и Египћана у овим грчким записима вероватно Потомци Хусовог унука Дедана се у старим записима описују и као насе-
је последица је тога што су Филистеји били блиски сродници Египћана: У љеници подручја Арабије.111 Али, други записи, попут записа поменутог рим-
најстаријим записима о пореклу народа је записано да су Филистеји и Егип- ског историчара Јосифа Флавија (пре око 2000 година), описују их као насе-
ћани били потомци двојице рођене браће.106 љенике подручја данашње Етиопије и Нубије; а Херодот их је описао као на-
сељенике оба подручја – и у Азији и у Африци.112
99
Diodorus Siculus, Bibliotheca Historica 1:28.4
100
Martin Bernal (1987), Black Athena: Afroasiatic Roots of Classical Civilization: The Linguistic
Evidence, Vol. III, Rutgers University Press, New Brunswick, NJ, 2006, pp. 567-568
101 107
Pausanias, Hellados Periegesis 4:35.2, transl. W. S. Jones, H. A. Omerod, William Heinemann Diodorus Siculus, Bibliotheca Historica 1:18
Ltd., London, 1918. 108
Прва Мојсијева 10:13-14
102
Aeschylus, Hiketides 277-291 109
Прва Мојсијева 10:7
103
Херодот, Историја 2:57 110
Josephus Flavius, Antiquitates Judaicae, прев. Владан Добривојевић, Двери, Београд, 2008,
104
Strabo, Geographica 7:7.9, ed. H. C. Hamilton, W. Falconer, George Bell & Sons, London, 1903 23. стр.
105
Homer, Ilijada 16:235, prev. Tomo Maretić, Matica Hrvatska, Zagreb, 1948. 111
Књига Исаије 21:13; Књига Језекиља 25:13
106
Прва Мојсијева 10:13-14 112
Херодот, Историја 7:70
57 58
Могуће је да се део тих Деданових потомака доселио и на ове просторе у А осим тих старих српских и грчких предања о високим хананским наро-
веома давној прошлости, јер назив поменутог древног храма Додона у Грчкој дима који су живели на овим просторима, и називи бројних река, планина, на-
– за који се говорило да су га основали Филистеји или Египћани – подсећа на сеља, и области, посредно сведоче о њиховом присуству на овим просторима:
име Хусовог унука Дедана; а пошто су храмови у та времена били посвећива- Откривено је да велики број тих назива (топонима) с ових простора поти-
ни неком „богу“, могуће је да је тај храм био посвећен „богу“ Дедану, па да је че из језика који је сличан језику поменутих Хетеја – потомака Хета, сина
и по њему тако назван.113 Ханана, и уопште, језицима којим су говорили потомци Нојевог сина Хама.
У том случају, разлог што су старогрчки писци писали да Ноје На пример, назив реке Ибар, иако сличан и вероватно по пореклу сродан
су тај храм основали Филистеји или Египћани, а не Деданци, са српском речју „бара“, ипак, мора бити да је истог порекла као и баскијска
био би у томе што су они под именима „Филистеји“ („Пелаз- реч „ибар“, која значи „река“; а тај баскијски језик – језик народа Баскијци у
в
ги“) или „Египћани“ подразумевали и Деданце, који су живе- Шпанији – спада у језике којим су говорили потомци Ханана, јер је сродан с
ли надомак Египта, а уз то су ионако били сродни народи. Хам језиком којим су говорили Хетеји.118 То би значило да су се они у давној про-
Ако и назив храма Додоне не потиче од имена нубијског шлости населили и у подручје реке Ибар, којој су дали такав назив.119
„бога“ Дедана, односно, од Хусовог унука Дедана (стари грч- Осим Баскијаца у Шпанији, таквим језицима данас говоре и поједини на-
ки писци су износили различита тумачења назива „Додона“), роди с подручја Кавказа (подручје данашње Јужне Русије, Грузије и Јермени-
ипак, постоје други историјски извори који сведоче о доласку Хус је); поједини народи из Средње и Источне Азије; и народи из северо-западног
потомака Хамовог сина Хуса на ове просторе: На овим про- подручја Северне Америке.
сторима су пронађени и древни скелетни остаци људи за које Записи грчких и римских историчара сведоче о зајед-
в
се сматра да потичу из најдавнијих времена из Африке.114 А ничком пореклу Баскијаца у Шпанији и појединих народа Ноје
то могу бити скелетни остаци потомака Хамовог сина Хуса, с Кавказа. Записано је да су ти народи били истог порекла,
јер се такви скелетни остаци налазе и у подручјима Африке у Регма и да су некад носили исто име. Између осталих, то је запи-
в
којима су живели управо они.115 сао и спомињани римски историчар Флавије.120
На крају, стара предања и записи говоре да су у најдавни- Мада су ти стари историчари повезивали народе с Кав- Хам
ја времена на овим просторима живели неки изразито високи каза с народом из Шпаније највише зато што су и Шпанија
народи („дивови“), који су у другим, старијим записима опи- Дедан и део Кавказа тада носили исто име („Иберија“), ипак, ве-
сани као потомци Нојевог сина Хама, и то, управо као потом- роватно је да су делимично опстала сећања на зајед-ничко
томци Хамовог сина Хуса – или тачније, као потомци Деда- порекло тих народа; а уз то, очекивајуће је да ти народи у Ханан
новог рођеног брата, који се звао Саба.116 почетку нису били превише расути и једни од других од-
Деданци војени по разним подручјима света, већ да су живели бли-
в
Порекло Срба од древних Хетита же једни другима. Сигурно да Баскијци у Шпанији нису у
У тим записима, као изразито високи народи („дивови“) су описани и на- почетку били одвојени од других толико да су им најбли-
жи сродници живели чак на Кавказу; већ су њихови срод- Хет
роди потекли од најмлађег сина Хама, који се звао Ханан. Ти народи су били
по њему једним именом називани „Хананци“. ници морали живети и по другим подручјима Европе, из-
међу Шпаније и Кавказа, па тако и на овим просторима.
в
А један од најпознатијих народа од Ханановог рода били су Хетеји (или:
Хетити) – потомци Ханановог сина Хета, по коме су добили такво име. Они Старо грчко предање о „Походу Белерофонта ('Змаје-
су у почетку живели на Блиском Истоку, а касније су основали државу у под- убице')“ сведочи о присуству потомака Ханана на тим под- Хетеји
ручју данашње Турске, где су се измешали с потомцима Јафета, одакле су се ручјима. А о истом сведоче и поједини записи из каснијег
лако могли доселити и на ове просторе.117 доба.121
113
Bernal, Afroasiatic Roots of Classical Civilization, рр. 187-188 118
John D. Bengtson, Materials for a Comparative Grammar of the Dene-Caucasian Languages.
114
Dr Živko Mikić, Prilog antropološkom upoznavanju Neolita u Srbiji, Glasnik Srpskog Aspects of Comparative Linguistics, RSUH Publishers, Moscow, 2008, pp. 45-118
arheološkog društva, br. 5, Beograd, 1989, 18-26. str. 119
Dr. Niko Županič, Tragom za Pelazgima: Prilog pre-istorijskoj etnologiji Slovenije (trupa
115
Jahi, Falsifikati evolucije, 69. str Balkanskog poluostrva, Zagreb, 1922, 218-222. str.
116
Књига Исаије 45:14 120
Флавије, Јудејске старине, 23. стр.
117
Прва Мојсијева 10:15 121
Salverda, Bellerophon: Joshua and the Canaanite Conquest of Lycia, www.academia.edu
59 60
Сим
Осим та два назива, у подручју данашње Македоније и Северне Грчке се
спомињу и други народи који су носили веома сличан назив као Едомци: То
су народи звани „Едонци“ и „Одомци“ (или „Одоманти“; грч. Odomantioi).
РОДОНАЧЕЛНИК НАРОДА АЗИЈЕ Стари грчки писац Аристофан (живео је пре око 2400 година) записао је
да су се ти „Одомци“ разликовали од околних народа по томе што су упраж-
њавали обичај обрезивања.126 А то је обичај који је постојао код семитских
народа, и који је потекао управо од самога Аврама, што говори да „Одомци“,
и можда „Едонци“, потичу од потомака Аврамовог унука Едома.127
Поред потомака Јафета, и поред потомака Хама – од рода Мисира, Хуса, Херодот је записао да је обичај обрезивања постојао и међу Египћанима,
и Ханана, трећи огранак предака Срба потиче од трећег Нојевог сина, који се и сматрао је да је од њих потекао, па да су га у каснијем добу преузели семит-
звао Сим (или Сем/Шем). ски народи.128 Али, на основу старијих записа се види да се догодило супрот-
Пошто је и он имао више синова, и од њега је потекло више народа, који но, и да су тај обичај Египћани преузели од Аврамових потомака, када су се
су се исто доселили на ове просторе у далекој прошлости, о чему сведочи ве- они доселили у Египат.129
лики број записа и предања. С друге стране, и део Египћана јесте населио ове просторе, као што је ра-
није речено. Могуће је и да се под називом „Египћани“, или „Филисте-
Порекло Срба од древних „Феничана“ ји“(„Пелазги“), из старогрчких записа, крију управо народи потекли од Ав-
Један од познатијих потомака Нојевог сина Сима био је Јевер (или Евер), рама, јер су они дуго времена живели у Египту, а један део потомака Аврама
од кога је потекло више народа, па међу њима и Јевреји, који су то име доби- живео је надомак Египта и био измешан са Египћанима.130
ли по њему. Јевер је имао сина Фалека (или Пелега), „у чије доба се подели- Тако су ти народи потекли од Аврама могли бити називани „Египћани“,
ла земља“. А најпознатији потомак тог Фалека звао се Аврам (живео је пре иако нису били родом од Нојевог сина Хама као Египћани. На пример, стари
3800-3900 година). Од њега је настало више народа.122 грчки историчар Страбон, у једном другом свом запису, Аврамове потомке,
Поуздано се зна да су се бројни потомци Аврама доселили на ове просто- који су живели у Египту, назива управо „Египћани“.131 А исто су их тако на-
ре у далекој прошлости. Један огранак његових потомака који се доселио јесу зивали и други древни писци, попут историчара Полемона из Атине (живео
потомци његовог унука који се звао Едом, и по коме су називани „Едомци“. пре око 2200 година), Апиона (пре око 2000 година), и других.
(Име „Едом“ у преводу значи „Црвен“. Његово право име било је Исав.)
Постоје стари записи који сведоче да су се Едомци доселили на ове про- Порекло Срба од Спартанаца
сторе у далекој прошлости. Стари грчки писци их спомињу под два назива – Семитски народ потекао од Аврама, којем би најбоље одговарао тај назив
под називом „Феничани“ и под називом „Еритрејци“. Оба назива имају исто „Египћани“, јесте народ зван „Амаличани“ – потомци Едомовог унука Ама-
значење, и у преводу са грчког језика значе „Црвени“.123 лика, по коме су тако названи; јер они су живели надомак Египта, а могуће је
Такође, и за „Феничане“ и за „Еритрејце“ је записано да потичу управо из да су једно време владали над Египтом, под називом „Хикси“ – како се наво-
земље из које су потицали Едомци. А поред тога, за „Еритрејце“ се у једноме де у појединим старим записима.132 У записима из каснијег доба, које су оста-
предању каже да су добили такво име по „Атамантовом унуку Еритреју“ (у вили стари арапски писци (од пре 600 – 1100 година), записано је и дословце
преводу: „Црвени“), који потпуно одговара историјскоме опису управо Авра- да су Амаличани владали над Египтом у далекој прошлости.133
мовог унука Едома (у преводу: „Црвени“).124
На основу тога се види да оба назива – „Феничани“ и „Еритрејци“ – пред-
стављају грчке називе за народ Едомаца, односно, представљају грчку преве-
126
Aristophanes, Akharneîs 155-158. Comoediae, Vol. I, ed. F. W. Hall, and W. M. Geldart,
Clarendon Press, Oxford, 1907
деницу назива „Едомци“.125 127
Прва Мојсијева 17:23-27
128
Херодот, Историја 2:104
129
Прва Мојсијева 46-1-29
130
Друга Мојсијева 2:11-15
122
Прва Мојсијева 10:11-31 131
Strabo, Geographica 16:2
123 132
Isaac Newton, The Chronology of Ancient Kingdoms Amended: A Short Chronicle from the First Flavius, Contra Apionem 1:73, Vol. I, transl. H. St. J. Thackeray, William Heinemann Ltd.,
Memory of Thngs in Europe to the Conquest of Persia, London, 1728, pp. 108-110 London, 1926
124 133
Salverda, Mynian Athamas and Patriarch Abraham, www.academia.edu Anastasia A. Banshchikova, The Topos of Amalekite Supremacy over Egypt in Arab Historical
125
Прва Мојсијева 25:25-30 Tradition. Buletinul Cercurilor Stiintifice Studentest, № 14, Alba Iulia, 2008, pp. 39-45
61 62
Ако су живели у Египту, и тамо се измешали с Египћанима, дакле, могу- У записима старогрчких историчара је записано да су ти „Огигеји“ доби-
ће је да заправо они представљају „Египћане“ описане у поменутим записима ли такво име по својем претку и владару по имену „Огиг“, за кога се у једном
старогрчких историчара; мада је могуће да (и) неки од других Аврамовох по- од тих записа наводи да је дошао управо из Египта, те да је био „египатски“
томака представљају те „Египћане“ на овим просторима. То се најбоље види владар.138 На основу тих записа је могуће закључити да се ту ради у ствари о
по томе што се у старогрчким предањима о тим „Египћанима“ највише опи- амаличком цару Агагу, односно, о народу Амаличана придошлом из Египта
сују догађаји из историје семитских народа. и околних подручја.
С тим се уклапа и поменуто предање по којем је област Македоније доби- У истим записима је за те „Огигеје“ записано да су населили подручја да-
ла такво име по сину једног „египатског“ владара, који се ту доселио са сво- нашње Западне Турске, Грчке, и Македоније. Записано је да је и цело подруч-
јим народом; а притом, на том подручју и у околним областима наилазимо на је око грчког града Атине било називано „Огигија“ по њима у далекој прош-
називе (топониме) семитског порекла, попут већ споменутог назива „Одом- лости, и то, по мишљењу самих старих грчких историчара, толико далекој да
ци“, или попут самог назива „Македонија“. је у старогрчком језику настао израз „огигска старост“, за нешто што потиче
Заправо, у том предању се описује поход „Египћана“ из далеке прошлости.139
на ове просторе у далекој прошлости, па се каже да је не- Аврам Постоји и једно древно предање управо с подручја Македоније, које тако-
ки египатски владар, који се ту назива „Озирис“ (по египат- ђе говори о присуству Едомових потомака на том подручју. У предању се ка-
ском „богу“ Озирису), освојио све грчке и српске земље. А же да је народ са тог подручја, по имену „Дорци“, потицао од човека којег су
в
пошто у том предању, које је записао старогрчки историчар Стари Грци звали „Херкулес“.140 А опис рођења „Херкулеса“ и његовог брата
Диодор са Сицилије (пре око 2100 година), као главни до- Исак близанца (Ификла; Еуристеја) потпуно је исти као опис рођења Едома и ње-
гађај се описује један догађај из историје семитских наро- говог брата близанца Израела. То се лако увиђа поређењем овог предања о
да, могуће је да је ту реч о опису доласка семитског наро- „Херкулесу“ са старим записима о пореклу Едомаца. (Име „Херкулес“ је би-
да Амаличана из Египта на ове просторе, не Египћана.134 ло коришћено у предањима за више различитих историјских личности.)
И у поменутим записима старих арапских историчара За те „Дорце“, чији је један део населио подручје данашње Македоније и
Едом
је описано потпуно исто предање, са том разликом што се околних области, Херодот је записао да су били „египатског порекла“.141 А
из-ричито каже да је то био поход Амаличана из Египта, а пошто је предање о њиховом пореклу исто као и предање о пореклу Едомаца,
не самих Египћана, па се и као њихов предводник уместо могуће је да су били огранак Аврамовог рода Едомаца пореклом из Егип-
еги-патског владара „Озириса“ спомиње амалички владар та, то јест, Амаличани, или од неког другог огранка Аврамовог рода који је
„Ел-Валид“ – како је то записано у једном запису старом Елифаз имао везе са Египћанима.
преко 1100 година. 135
Ово потврђује да су Едомови У једном запису, старом око 2200 година, дословно је и записано да један
потомци Ама-личани, под именом „Египћани“ („Хикси“), део тих „Дораца“, који су населили југ данашње Грчке, потиче од Аврама.142
в
могли насели-ти разна подручја Балканског полуострва.136 Тај део „Дораца“ је био називан „Спартанци“, по граду Спарти који су осно-
Штавише, постоје и други стари записи који могуће го- Амалик вали на југу данашње Грчке. Могуће је да је и сам назив „Спарта“ семитског
воре о том насељавању Амаличана на ове просторе, с тим порекла.143
да се не наводе под тим именом, већ под именом „Огиге- Тај запис о пореклу „Спартанаца“ („Дораца“) потврђује да они једним де-
ји“, то јест, „Агагеји“, које би могло потицати од њиховог лом потичу од Аврамовог унука Едома; односно, то потврђује да је један део
претка и најпознатијег владара по имену Агаг (живео је пре Амаличани Едомових потомака – Амаличана, измешаних с потомцима Хамових синова
више од 3500 година; други амалички владар истог имена је Мисира и Ханана – населио и подручје Балканског полуострва у давној про-
живео пре око 3100 година).137 шлости.
138
Aeschylus, Persai 1:39, transl. H. W. Smyth, William Heinemann Ltd., London, 1926
139
Henry George Liddell, Robert Scott, Ogygian. A Greek-English Lexicon, Clarendon Press,
134
Diodorus Siculus, Bibliotheca Historica 1:17 Oxford, 1940
135
Ibn 'Abd al-Hakam, Kitab Futuh Misr wa Akhbaruha, ed. C. C. Torrey, Yale University Press, 140
Хомер, Илијада 19:90-125
New Haven, CN, 1922 141
Херодот, Историја 6:53
136
Bernal, Afroasiatic Roots of Classical Civilization, Vol. II, pp. 377-389 142
Прва књига о Макавејима 12:6-18
137
Четврта Мојсијева 24:7-20; Прва Самуилова 15:8 143
Bernal, Afroasiatic Roots of Classical Civilization, pp. 512-520
63 64
На крају, постојао је још један грчки назив за Едомце који могуће говори На основу тога се види да је ово предање потекло од неког семитског на-
о досељењу едомског племена Амаличана на ове просторе; то је назив „Кад- рода од Аврамовог рода; а на основу тога што у предању Ија – која по опису
меји“. Записано је да тај назив потиче од имена краљевића Кадма, сина „фе- одговара Исмаиловој мајци Агари – представља главног јунака у причи, очи-
ничанског“ краља Агенора; а оба та имена подсећају на имена „хиксишких“ то је да је предање потекло од потомака Аврамовог и Агариног сина Исма-
(амаличких?) царева, који су се звали Камуди и Акенер. (Камуди је био на- ила који су се доселили у то подручје. Могуће је чак да су они и сам град Арг
следник цара Акенера.)144 (изворни назив: „Агар“?) – одакле потиче то предање – назвали тако по свом
Исто тако, у предањима се као предак овог Кадма, сина Агенора, наводи претку Агари.
неки Епаф, чије име може потицати од другог имена Акенера, претходника Такође, и само име „Ија“ може бити да је грчка преведеница управо име-
Камудија, које је гласило „Апеф“ (или „Апоп“; „Апопи“; „Апепи“). на Аврамове жене Агаре, на коју се и односи; јер грчко име „Ија“ може поти-
Ако се имена тог Камудија и Акенера, односно, Апопа, односе на имена цати од једне грчке речи са значењем „ићи, кретати се; лутати“, а име „Ага-
„Кадмо“ и „Агенор“, и могуће „Епаф“, из старогрчких записа и предања, он- ра“ вероватно потиче од једне семитске речи са значењем „бежати“, која по-
да то може бити потврда досељења Амаликових потомака („Хикса“; „Егип- стоји управо у језику Арабљана. С њом су сличне и друге семитске речи, које
ћана“) на ове просторе.145 носе значења „журити“, „путовати“, и „лутати“.151
У истом предању, и потомци „Ије“ (Агаре) носе семитска имена, попут
Порекло Срба од арапских племена имена „Епаф“ (од семитског „Апопи“), „Бел“ (од семитског „Бал“), „Данај“
Још један народ који је потекао од Аврама, од рода Нојевог сина Сима, (од семитског „Дан“), „Кадмо“ (од семитског „Кедем“), „Европа“ (од семит-
били су Арабљани. Они су били блиски сродници Амаличана и других пле- ског „Евреба“), итд. То јасно потврђује семитско порекло тог предања. Једи-
мена Едомаца. Са њима су били орођени, и исто су били измешани с Египћа- на разлика је што се у предању Аврам и његова жена Сарa називају „богови-
нима.146 ма“, као „бог Зевс“ и „богиња Хера“.
Арабљани су потомци Аврамовог сина који се звао Исмаило. По њему у На крају, и споменути назив „Кадмеји“, односно, име „Кадмо“, ако се не
почетку су били називани „Исмаилћани“; а називани су и „Агарени“ по Ис- односи на амаличког цара Камудија, могуће да потиче од имена Аврамовог
маиловој мајци Агари, која је била Египћанка147 унука и Исмаиловог сина, који се звао Кедем, и по коме су његови потомци
На основу сачуваних старих записа се зна да се један део потомака Авра- називани „Кедмеји“.152
мовог сина Исмаила доселио и на ове просторе. Тако је поменути старогрчки
историчар Страбон (живео пре око 2000 година) дословце записао да су се на Порекло Срба од јеврејских племена
подручје данашње Грчке доселили и Арабљани заједно са другим семитским Аврамов унук Едом, од кога су потекли споменути Едомци, имао је брата
народима („Феничанима“).148 који се звао Јаков. Њих двојица, Едом и Јаков, били су синови Аврамовог си-
Други записи говоре да је на подручју данашње Северне Грчке, Јужне Бу- на који се звао Исак, и који је био рођени брат Исмаила, од кога су потекли
гарске, и Македоније, обитавао народ по имену „Агарјани“, што може имати Арабљани.
везе са старим називом за Арабљане потеклим од њиховог претка Агаре.149 Од Јакова, сина Исака, сина Аврама, потичу Јевреји. Попут Едомаца и
Постоји и једно древно предање о доласку потомака Исмаила на подручје Арабљана, тако се и део Јевреја доселио на ове просторе у давној прошлости.
данашње Грчке; то је предање из древног грчког града Арга о сукобу Зевсове О томе говоре древни персијски (ирански) и јеврејски записи из времена
две жене – Хере и Ије. У том предању, опис сукоба Хере са Ијом у потпуно- Персијског царства. На пример, у једном таквом запису, старом око 2500 го-
сти одговара историјском опису сукоба Аврамове две жене – Саре и Егип- дина, записано је дословце да се део потомака Аврамовог унука Јакова до-
ћанке Агаре.150 селио и на ове просторе, на подручја данашње Југо-источне Бугарске и Маке-
доније, који су били под влашћу тадашњег Персијског царства.153
Други стари записи који говоре о томе су: Старозаветни списи (пре око
144
J. P. Allen, The Turin King-List, 48-53, in D. Ben-Tor, Seals and Kings, BASOR 315, 47-74 2800 – 2500 година), „Књига о Макавејима“ (пре око 2200 година), Новоза-
ветни списи (пре око 2000 година), „Друга Јездрина књига“ (пре 2000 годи-
145
I. E. S. Edwards et al (ed.), History of the Middle East and the Aegean Region. The Cambridge
Ancient History, Vol. II, Cambridge University Press, Cambridge, 1973, pp. 635-638
146
Прва Мојсијева 21:17-21; 25:24-26; 28:8-9
на), итд.
147
Књига Јубилеја 20:12-13
148 151
Strabo, Geographica 10:1.8 Astour, Hellenosemitica, p. 84-86
149
Херодот, Историја 5:16 152
Прва Мојсијева 25:13-15
150
Apollodorus, Bibliotheca 2:5-9 153
Књига о Јестири 9:30-31
65 66
О томе говоре и записи у којима се спомињу народи „Агарјани“, „Едон- Један од дванаест синова Израела (Јакова) звао се Гāд, од кога је настало
ци“, и „Одомци“ на подручју данашње Северне Грчке, Јужне Бугарске, и Ма- Гадово племе, или „Гадим“ – како се на њиховом језику говорило. Могуће је
кедоније, који су вероватно били пореклом од Аврама: Поред наведених на- да је од овог имена „Гадим“ настало име „Кадмо“ у споменутом старогрчком
рода, тамо се спомињу још два народа, звани „Пеонци“ и „Алмопеји“, за ко- предању, и тиме, да се име „Кадмеји“ заправо односи на Гадово племе.
је се везује предање о Авраму. И заиста, ако упоредимо описе „Кадма“ из старогрчких записа и предања
То предање веома је слично наведеном грчком предању о сукобу Хере и с описом Израеловог сина Гада из старих јеврејских записа, уочићемо вели-
Ије, а тиме и историјском опису сукоба Аврамове жене Саре и Агаре, као и ке сличности у описима:
опису Аврамовог и Сариног сина Исака.154 Старогрчки историчар Хекатеј из Абдере (живео пре око 2400 година) је
То значи да је предање о „Пеонцима“ и „Алмопејима“ записао да је „Кадмо“ од кога су потекли „Кадмеји“ припадао народу који је
Ноје семитског порекла, и тиме, да су та два народа – „Пеонци“ живео у Египту, и који је после напустио Египат под вођством Мојсија, и да
и „Алмопеји“ – били народи потекли од Аврама, могуће се на крају један део тог народа доселио у Грчку и околне земље.157
од Аврамовог и Сариног сина Исака, а не од Аврамовог и У том запису, дакле, „Кадмо“ се описује као припадник Мојсијевог наро-
в
Агариног сина Исмаила. да, а то је јеврејски народ, који је потекао од Аврамовог унука Израела (Ја-
Сим Такође, у том предању спомињу се семитска имена, као кова). То би значило да су „Кадмеји“ били део јеврејског народа, односно, то
што су име „Меликерт“ (од семитског „Мелкарт“), „Пале- би значило да се део јеврејског народа – могуће део Гадовог племена –досе-
мон“ (од семитског имена „Бал-Амон“), „Тиро“ (од семит- лио на ове просторе у далекој прошлости.
ског „Тир“), „Семела“ (од семитског „Семел“), „Салмон“ С тим се уклапа податак из старогрчког предања о Кадму, у којем се каже
Јевер (од семитског „Соломон“), итд. То јасно потврђује семит- да је Кадмо имао сина Илирија; јер је то име слично с именом Гадовог сина,
ско порекло тог предања, односно, потврђује да су који се звао Арилије.158
потомци Аврама населили и ове просторе.155 У предању се надаље каже да су потомци Кадмовог сина Илирија били
Ово предање, иначе, повезано је са предањем о називани „Илири“ по њему, и да су ти „Илири“ населили подручја данашње
споменутом „феничанском“ краљевићу Кадму, за Албаније, Црне Горе, и Србије. А ако „Кадмо“ и његов син „Илирије“ из ста-
Аврам које се зна да је семитског порекла, и да је потекло рог грчког предања одговарају историјском Гаду и његовом сину Арилију, то
од потомака Аврама. И само име „Кадмо“, одно- значи да су се потомци Арилија, по њему названи „Арили“, доселили на ове
в
потекао од имена Аврамовог унука Кеде- Поједини стари историчари, попут грчког историчара Херенија Филона
Исмаило Исак ма, могуће да је потекао од имена једног (живео пре 1800-1900 година), сматрали су да су неки јеврејски писци криво-
сина Аврамовог унука Јакова. творили записе грчких историчара, попут горе наведеног записа Хекатеја из
Дакле, Аврам је имао сина Исмаила, Абдере о пореклу „Кадмеја“.159 Међутим, чињеница је да је старо грчко пре-
в
в
од кога су потекли Арабљани, и Исака; а дање о „Кадму“ семитског порекла, и могуће управо јеврејског; јер цело то
Арабљани Едом Израел Исак је имао сина Исава, званог Едом, и предање описује најпознатије догађаје из историје семитских народа, а нај-
(Исмаилћани, (Исав) (Јаков) сина Јакова, званог Израел. А овај Јаков више из историје Јевреја.
Агарени) је имао је дванаест синова, од којих је по- То се олако увиђа једноставним поређењем тог грчког предања о Кадму
текло дванаест племена; и та племена чи- са записима о догађајима из историје семитских народа, попут јеврејског на-
не јеврејски народ, који је по свом прет- рода; јер када се изврши поређење, види се да опис Кадма из старог грчког
ку Израелу назван „Израелци“.156 предања највећим делом одговара опису најпознатијег израелског (јевреј-
Едомци Израелци
ског) владара – цара Давида, који је живео пре око 3000 година.160
(Јевреји)
157
Diodorus Siculus, Bibliotheca Historica 40:3
154
Stephanus Byzantinus, s.v. Almôpia. Ethnica, (rec.) Augustus Meineke, Impensis G. Reimeri, 158
Прва Мојсијева 46:16
159
Berolinum, 1849 Origen, Contra Celsum 1:15, transl. F. Crombie, from Ante-Nicene Fathers, Vol. IV, ed. A.
155
Astour, Hellenosemitica, pp. 204-217 Roberts, J. Donaldson, A. C. Coxe, Christian Literature Publishing Co., Buffalo, NY, 1885
156
Прва Мојсијева 25:26; 32:25-28 160
Salverda, Cadmus as King David, www.academia.edu
67 68
КАДМО ГАД / „ГАДИМ“ КАДМО ДАВИД
(Хекатеј, Bibliotheca Historica) (Мојсије, Прва Мојсијева књига) (Еурипид, Bacchae) (Самуило, Самуилова књига)
Пореклом из „Феникије“ (Израела). Пореклом из Израела. „Феничански“ краљ(евић). Израелски (јеврејски) цар.
Живео у Египту. Живео у Египту. Једном приликом савладао лава. Једном приликом савладао лава.
.
Један од његове браће се звао Данај. Један од његове браће се звао Дан. Другом приликом савладао великог Другом приликом савладао дива
„змаја“, ударивши га каменом у Голијата, ударивши га каменом
главу, после чега му је одсекао и у главу, после чега му је одсекао
Са Данајем напустио Египат. Потомци напустили Египат. обесио је на дрво, на видно место. и обесио је на неко видно место.
Осмислио прва слова (азбуку). У његово доба осмишљена Избио братоубилачки рат у којем су Избио братоубилачки рат. (Рат
прва слова (азбука). учествовали његови верни ратници. између присталица цара Саула и
(Рат између „Спарта“.) Сви учесници цара Давида.) Сви учесници су
су изгинули у међусобној борби. Рат изгинули у међусобној борби. Рат
прекинут на реч једног ратника. прекинут на реч једног ратника.
Његов син се звао Илирије. Његов син се звао Арилије.
161
Euripides, Bacchae, transl. T. A. Buckley, Henrz G. Bohn, London, 1850
162
Књига о судијама 16:1-31
69 70
Између тих записа постоје многе подударности у описима које нису наве- Поред тога, постоје и други описи из тог предања који подсећају на исто-
дене у горњем поређењу. Ти описи се подударају до најситнијих појединости, ријски опис Јудине породице. Рецимо, у предању се каже да је Дарданов брат
и то толико да не може постојати ни најмања сумња да је реч о опису исте ис- Етион (или Јасион) настрадао тако што га је бог усмртио кад је легао са јед-
торијске личности – израелског цара Давида. ном женом („Деметром“); а у Мојсијевом запису стоји записано да је син Ју-
То доказује да су причу о „Кадму“ на ове просторе донели Аврамови по- де (брат Фареса и Заре) по имену Ир настрадао тако што га
томци; односно, то доказује да су се Аврамови потомци доселили на ове про- Аврам је Бог усмртио кад је легао са једном женом (Тамаром).168
сторе у далекој прошлости, могуће потомци Аврамовог унука Израела, попут Описи су слични не само у именима – имена „Дардан“ и
Арилијевог (Гадовог) племена. „Етион“ са именима Даре и Етана, синова Заре, сина Јуде (па
в
Са друге стране, причу о „Кадму“ су на ове просторе мог- и име „Деметра“ с именом Тамаре) – већ и по опису погибије
ли донети и потомци племена Јуде, сина Израела, из којег је Аврам Исак једног од синова Јуде (Ира), односно, „Етиона“, брата Дарда-
потицао цар Давид; а ако и нису, у сваком случају се део овог на у предању, који би одговарао у овом случају Етану, унуку
племена могао доселити на ове просторе као и други Аврамо- Јуде и брату Дарде.
в
ви потомци, јер постоје стара предања која описују догађаје у У предању о погибији „Етиона“, како га је записао стари
вези са Јудиним племеном. Исак Јаков критски историчар Петелид (пре више од 2000 година), каже
На пример, такво је старогрчко предање о краљу Салмо- се и да је тај „Етион“ добио два сина с „Деметром“.169 Мада
неју и његовој ћерки Тири.163 Ако се упореди то предање са се у Мојсијевом запису каже да Јудин син Ир, који је настра-
Мојсијевим записом о Израеловом сину Јуди и његовој сна- дао, није имао деце с Тамаром – као што се ни деца „Етиона“
си Тамари, видеће се да нема много разлика између њих, већ Јаков Јуда не спомињу у другим изворима, ипак, опис из тог предања се
да описују исти догађај; а то је рођење Јудиних синова.164 може поредити са описом Ировог оца, Јуде, који јесте добио
Штавише, у овом предању се спомињу семитска имена, а два сина – Фареса и Зару, и то управо са том Тамаром.
в
и сāмо предање је повезано с раније навођеним предањима за Ако би ова поређења указивала да предање о „Дардану“,
која се зна да су семитског порекла, односно, да су дошла од Гад заправо, описује Дарду, сина Заре, сина Јуде, то би онда мог-
Зара
потомака Нојевог сина Сима, и могуће управо од потомака ло значити да се део потомака Израеловог сина Јуде доселио
Израела. и на ове просторе; јер у записима старих грчких историчара
в
в
Такође, постоји и једно старо српско предање које опису- спомиње се народ Дардани на овим просторима – на подру-
је рођење Јудиних синова.165 А постоји и још једно старо гр- Арил Дарда чју данашњег Косова и Метохије, који може имати везе са
чко предање које могуће да описује тај и друге догађаје у вези „краљем Дарданом“ из наведених предања.
са Израеловим сином Јудом и његовом породицом; то је пре- Та предања могла би зато указивати да је један део Срба
дање о „краљу Дардану“. Ако се ово предање упореди са за- потекао од Дардиног (Јудиног) племена, од рода Аврамо-
писима о Јудином племену, уочавају се велике сличности, ко- вог унука Израела (Јакова). Са друге стране, чак и ако преда-
Арили „Дардани“?
је могу указивати да је један део Јудиног племена населио и ње о „Дардану“ не доказује порекло једног дела Срба од Ју-
ове просторе у далекој прошлости. 166 („Илири“) диног племена, у сваком случају постоје друга предања која говоре о Јудином
У том предању се описују неки „краљ Дардан“ и његова племену, и која су на ове просторе донели народи потекли од Аврама, могуће
браћа „Етион“ и „Ематион“. У Мојсијевом запису су записана слична имена од његовог унука Израела (Јакова), или народи који су били у додиру с Авра-
синова Заре, сина Јуде; то су Зимрије, Калхол, Етан, Еман, и Дар(д)а.167 мовим потомцима.
(Име „Дардан“ из предања слично је имену Зариног сина Дар(д)е, „Етион“ је
као име Зариног сина Етана, а „Ематион“ би одговарало имену Зариног сина
Емана.)
163
Apollodorus, Bibliotheca 1:90-96
164
Salverda, Salmoneus as Judah, www.academia.edu
165
Драган Миловановић (уред.), Како се родио Свети Сава. Педесет легенди о Светом Сави,
ЛИО, Горњи Милановац, 1995. Прва Мојсијева 38:1-10
168
166 169
Apollodorus, Bibliotheca 3:138 Hyginus, Astronomica 2:4. Myths of Hyginus, transl. Mary Grant, University of Kansas Press,
167
Прва књига дневника 2:4-6 Lawrence, KS, 1960
71 72
Поређењем тих старих наивно кривотворених предања и записа са тврд-
ФАЛСИФИКОВАНА ИСТОРИЈА СРБА њама историчара 19/20. века, лако се уочава да су и једни и други на исти на-
чин приказивали порекло народа – да су оба приказа прошлости заснована на
Не-историјски приказ порекла Срба и других народа Преци Срба које су научници 19/20. века
у савременим историјским књигама и уџбеницима прогласили за „човеколике животиње“
У погледу потомака Нојевог сина Хама, од којих потиче други део Срба,
као и других народа света, историчари 19/20. века их исто нису називали њи-
ховим историјским именима, попут имена „Филистеји“, „Мисирци (Египћа-
ни)“, „Кушити“, и слично, већ су их назвали разним не-историјским именима
Порекло Срба, као и порекло свих других народа света, у савременим ис- које су измислили, попут имена „индо-европски народи“ за део потомака Ја-
торијским књигама и уџбеницима приказани су на потпуно другачији начин фета. Тако су и потомцима Хама придали име „пре-индо-европски народи“,
него што је то приказано у историјским изворима (записима) у којима су „Кромањонци“, „Неандерталци“, итд.
описани порекло Срба и других народа. Порекло тих „Пре-Индо-Европљана“, како су их они назвали, изводи се
Тако већина савремених историчара крајње порекло Срба и других наро- исто од споменутих „пећинских људи“, замишљених као „полуљуди-полужи-
да не изводи од Нојеве породице која је једина преживела Потоп, односно, вотиње“ („полумајмуни“).
од првих људи који су постојали – како је то описано у историјским извори- Такође, под тим именима понекад су били подразумевани „полуљуди-по-
ма, него изводи њихово порекло од животиња, или од „полуљуди-полуживо- луживотиње“. Такав је случај био са такозваним „Неандерталцима“, за које
тиња“, као што је раније напоменуто. су тврдило да су били „примитивни људи“ налик животињама, и у вези са
У погледу потомака Нојевог сина Јафета, од којих потиче један део Срба којим су исто били коришћени фалсификати.170
и других народа Европе и Азије, историчари 19/20. века су их назвали „индо- Ти историчари 19/20. века су говорили да су пронашли скелетне остатке
европски народи“, мада под тим изразом се не подразумевају сви народи по- тих „полуљуди-полуживотиња“, и то представљали као доказ да су таква би-
текли од Јафета, већ само један њихов део. ћа постојала. Два позната заговорника таквог приказа прошлости, између ос-
Порекло тих „(Пра)-Индо-Европљана“, како су их они назвали, изводи се талих, били су и браћа Џејмс и Алберт Черчворд – познати окултисти 19/20.
од споменутих „пећинских људи“, замишљених као „полуљуди-полуживоти- века.171
ње“ („полумајмуни“). Међутим, такви фалсификати су увек били брзо откривани, па су поједи-
А такав начин приказивања порекла народа може се видети и у списима ни други научници тог доба открили да су то заправо древни скелетни остаци
старим неколико хиљада година, јер су и у та времена многи научници и све- људи, а не некаквих „полуљуди-полуживотиња“. То су били остаци потомака
штеници на исти начин кривотворили историју. Нојевог сина Хама, што се уклапа са историјским изворима који говоре о до-
Мада су они порекло народа изводили од једине породице која је прежи- сељавању једног дела Хамових потомака на ове просторе.
вела Потоп – од Нојеве породице, у каснијем добу су ипак почели да те своје На пример, између осталих, о томе је писао познати швајцарски антропо-
далеке претке описују као некакве „полуљуде-полуживотиње“, попут наведе- лог 19/20. века, Јужен Питар, који је по разним подручјима Европе пронала-
ног примера древног индијског приказа Ноја као некаквог „получовека-полу- зио древне скелетне остатке људи пореклом из Африке.172 О томе су писали и
рибу“. разни други антрополози и историчари, и њима је било познато да су ти наро-
То се може видети једноставним прегледом тих древних предања и запи- ди пореклом из Африке населили и ове просторе у далекој прошлости.173
са о пореклу народа; јер у најстаријим предањима и записима, прва поколења
послепотопних људи – потомци Ноја и његова три сина – нису описивани као 170
некакви „полуљуди-полуживотиње“ или „примитивни људи“, док се у преда- 171
Jahi, Falsifikati evolucije, 50-76. str.
Albert Churchward, The Origin and Evolution of Primitive Man, George Allen & Company Ltd.,
њима и записима из каснијег доба они приказују као „полуљуди-полуживоти- London, 1912
ње“. Такве измене у записима и предањима током времена јасно указују да су 172
Eugene Pittard (1924), Race and History: An Ethnological Introduction to History, Kegan Paul
ти записи и предања кривотворени од стране ондашњих научника. International, New York, 2003, p. 150
173
Vladimir Dvorniković, Karakterologija Jugoslovena, Prosveta, Beograd, 2000, 292. str.
73 74
Ипак, фалсификатори историје из 19/20. века су говорили да су пронашли У тим старим записима и предањима, ови „Кентаури“ су прво били опи-
и друге доказе да су то наводно били „полуљуди-полуживотиње“, а не народи сивани као обични људи, с тим да су били и упоређивани са животињама због
потекли од Нојевог сина Хама: Тврдили су да су пронашли и живе примерке свог насилничког понашања. Међутим, у каснијем добу, припадници тог на-
„полуљуди-полуживотиња“ у Африци и другим подручјима света. рода се описују као буквално „полуљуди-полуживотиње“, а не људи који са-
Тако су они доводили људе из Африке у Европу и Америку, за које су го- мо по понашању наликују животињама; или се описују као „митолошка бића“
ворили да су „полуљуди-полуживотиње“, и које су стављали у зоолошке вр- – исто као у случају историчара 19/20. века, који су потомке Нојевог сина Ха-
тове заједно с животињама, представљајући их као „научни доказ“ да људи ма тако називали.177
наводно потичу од животиња. На пример, такав је случај био са једним Афри- Дакле, у савременим историјским књигама и уџбеницима се не приказује
канцем који се звао Ота Бенга.174 да један део Срба (и других народа) потиче од потомака Нојевог сина Ха-
Такви људи попут тог Оте Бенге, због неких ма, који су се доселили на ове просторе из Африке пре неколико хиљада
својих телесних особености (ниског раста, обли- година – како сведоче историјски извори, већ се приказује да је део Срба (и
ка лобање, боје коже, и слично), постајали су део других народа) потекао од некаквих „полуљуди-полуживотиња“, који су
изложби и циркуских представа, при чему су би- се доселили на ове просторе из Африке пре неколико десетина (или сто-
ли представљани као „полуљуди-полуживотиње“ тина) хиљада година.
или „примитивни људи“.175 Заправо, током 19. и
20. века, и сви други људи са телесним особено- Преци Срба које су научници 19/20. века
стима и манама, били су представљани као „нау-
чни доказ“ да су људи настали од животиња.176 прогласили за такозвана „митолошка бића“
И у давнија времена, древни фалсификатори Други потомци Нојевог сина Хама су у савременим историјским књигама
историје су износили исте такве тврдње: Исто су и уџбеницима приказани као такозвана „митолошка (непостојећа) бића“, у
Ота Бенга (19/20. век)– тврдили да су наводно пронашли скелетне остат- смислу да ти народи наводно никада нису ни постојали. Такав је случај са ви-
доведен је у Европу из ке „полуљуди-полуживотиња“, те да су видели и соким народима потеклим од Хамових синова Ханана и Хуса, које су ис-
Конга. Представљан је живе примерке тих бића, а неке од њих чак и ух- торичари 19/20. века прогласили за „митолошка бића“, а историјске изворе у
као један од главних ватили. То су представљали као „научне доказе“ којима су они описани назвали су „легенде о дивовима“.
„научних доказа“ да су да су сви народи настали од „полуљуди-полужи- Такав начин приказивања древних на-
људи настали од (полу- вотиња“, односно, од самих животиња. рода може се видети и у записима старим
људи-полу)животиња. На пример, познати су извештаји из тог доба неколико хиљада година, јер и тада многи
о виђењима или улову некаквих „полуљуди-по- научници и свештеници су кривотворили
лукоња“, „полуљуди-полукоза“, и сличних не- историју, кад су по сопственом нахођењу
постојећих бића. Ту је исто углавном била реч о спомињаним наивним фал- одбацивали податке из историјских изво-
сификатима, или о обичним људима – народима вероватно потеклим упра- ра као нетачне. На пример, такав је случај
во од Нојевог сина Хама, који су проглашавани за „полуживотиње“. био с кривотворењем историје поменутог
То се може видети на примеру народа који су стари писци звали „Кента- народа називаног „Кентаури“.
Сличан је случај био и са потомцима „Абориџини“ – староседелачки
ури“. То је био један народ који је живео у планинским подручјима данашње
Грчке и вероватно у околним областима, познат по ратништву, дивљаштву, и Нојевог сина Сима, од којих потиче тре- народи Аустралије, оковани у
ћи део Срба и других народа. Највећи део ланцима, и представљани као
насилништву – како су их то описивали сви старогрчки писци и песници.
историјских извора у којим се описује до- „прелазни облик бића“ између
сељење Симових потомака на ове просто- људи и животиња (мајмуна).
ре проглашен је за „митове и легенде“, у
174
Carl Sifakis, Ota Benga: The Zoo Man, in American Eccentrics, Facts on File, New York, 1984, значењу „измишљене приче“, а они сами су проглашени за „митолошка би-
p. 253 ћа“, као да никада нису постојали.
175
Sadiah Qureshi, Peoples on Parade: Exhibitions, Empire, and Anthropology in Nineteenth-
Century Britain, University of Chicago Press, Chicago, IL, 2011
176
Dr. Jerry Bergman, Darwin’s Apemen and The Exploitation of Deformed Humans, Technical 177
J. E. Harrison, Prolegomena to the Study of Greek Religion, Cambridge University Press,
Journal, 16 (3), CMI (www.creation.com), 2002, pp. 116-122 Cambridge, 1922, pp. 380-386
75 76
ШЕСТО ПОГЛАВЉЕ Историја предака Срба од Нојевог сина Хама
РАНА ИСТОРИЈА СРБА од пре око 4000 година до пре око 3500 година
Древна предања говоре да су на овим просторима од најдавнијих (после-
потопних) времена живели народи изразито високог раста („дивови“). У тим
(пре око 4000 – 3500 година) предањима, они су скоро без изузетка описивани као народи насилне нарави,
и понекад као градитељи великих замкова и неосвојивих тврђава.
Први значајни догађаји у послепотопној историји Срба И у старим грчким предањима се исто описују ти народи као становници
ових простора од најдавнијих времена, и исто као народи зли и насилне нара-
забележени у сачуваним старим записима и предањима
ви, и као градитељи кула и оснивачи првих градова на овим просторима. Зато
је и римски историчар Плиније (живео пре око 2000 година) писао да су „ди-
вови били први градитељи кула“.178
Н
Такође, сећања на те „дивовске“ народе очувана су и кроз старо веровање
е рачунајући Предпотопно доба, које обухвата првих 1600 да брда и планине наводно представљају „гробља дивова“. А исто такво веро-
година историје – од Стварања света до Великог Потопа – мо- вање се понекад везивало и за обична стара гробља.179
же се рећи да историја Срба почиње од времена градње Ва-
вилонске куле и постанка српског језика, и тиме од време-
на постанка српског народа, пре око 4200-4300 година.
Још тачније је рећи да (послепотопна) историја Срба почиње од време-
на досељења првих предака Срба на ове просторе пре око 4000 година; јер
у старим записима је записано да су се далеки преци Срба доселили у садаш-
ње земље пре око 4000 година, у време када су се и преци других народа све-
та настањивали у својим земљама.
Ти први преци Срба који су се доселили на ове просторе дошли су с исто-
ка, преко подручја данашње Турске и Грчке, и са северо-истока, преко подру-
чја данашње Јужне Русије и Украјине.
У та подручја су претходно дошли са још даљег југо-истока – из подручја
древног града Вавилона (подручје данашњег Ирака), одакле су потекли и сви
остали народи. То се догодило пре око 4200-4400 година.
Коначно, пратећи записе који нам говоре о томе, преци Срба (и свих дру-
гих народа света) су се у то подручје Вавилона доселили са севера – са плани-
не Кавказа (данашња Грузија и Јерменија), пре око 4400 година. У том под- То се уклапа у најстарије записе о високим народима потеклим од Хамо-
ручју су у почетку сви живели заједно као једна мала заједница људи вих синова Хуса и Ханана, који су описани на исти начин као у овим преда-
Као што је речено, та мала заједница људи, која је живела пре 4400 годи- њима, као високи народи вични ратовању и као градитељи великих грађевина
на, и од које потичу Срби и други народи, била је породица Ноја, која је дос- и неосвојивих тврђава са високим зидинама.
пела у подручје Кавказа након што је једина преживела Велики Потоп. По- У записима старих јеврејских писаца, потомци Хамовог сина Ханана, по
родица Ноја, која је једина преживела Потоп, била је десето колено од првих њему названи „Хананци“ (или „Хананеји“), тако се описују као високи наро-
људи; прве људе начинио је Бог, а Бог је вечан (нико Га није створио). ди који живе по градовима опасаним високим зидинама, народи „који прож-
Тако су описани порекло и почеци историје Срба у свим старим записима диру становнике своје земље“. У једном старом запису се овако описују:
који говоре о том добу прошлости. У свим тим историјским изворима на исти
начин се описује да су Срби и други народи постали од једне породице људи
која је преживела Потоп, и која је била блиског порекла од првих створених 178
Plinius, Historia Naturalis 7:195
људи, а да су први људи и цели свет били створени руком Творца (Бога). 179
Philostratus, Imagines 1:29, transl. A. Fairbanks, William Heinemann, London, 1931
77 78
Народ који живи у тој земљи (Ханан) је јак, а градови су утврђени и А један други старогрчки песник, звани Теогнис (живео пре око 2600 го-
веома велики… Хетеји, Јевусеји, и Амореји (потомци Хамовог сина дина), за њих је записао да су „људождери“ и „народ без закона“. 183 Таква на-
Ханана) живе у брдима; а Хананци живе поред мора и дуж Јордана. рав њихова је била у складу с лошом нарави њиховог праоца – самог Нојевог
Земља коју смо прошли и извиђали јесте земља која прождире своје сина Хама – како је то описано у најстаријим записима о њему.184
становнике. Сви људи које смо видели у њој су огромни.180 У старим записима су разна племена са ових простора такође описана као
дивља племена веома насилне нарави и ратничког духа, као врло хировити,
У истим записима се за те народе каже да су били познати по приношењу осиони, злобни, склони превари, пљачки и убиствима. Записано је да су мно-
људских жртава и људождерству, што се уклапа у описе тих народа из старих ги од њих живели од пљачке и ратовања, и да су радије ишли у лов и рат него
српских предања; јер у српским предањима се ти стари народи описују на ис- што су волели обрађивати земљу и живети у миру.
ти начин, па се и у српским народним обичајима и обредима могу приметити На основу постојећих старих записа и предања, који чувају магловита се-
остаци сећања на жртвоприношење људи које је постојало у тим временима. ћања на догађаје из најдавније прошлости, зна се уопштено о сталним ратови-
На пример, такав је случај са старим народним обичајем „паљења бадња- ма који су се водили на овим просторима и непрестаним сукобима који су из-
ка“ током зиме; јер у давнија времена, нису се обредно спаљивале гране дрве- бијали међу разним племенима – прецима Срба потеклим од синова Хама.
та, него цело дрво, накићено и изрезбарено у обличје човека, или накиће- Стара предања, епови, и легенде казују како су они стално ратовали међу
на лутка напуњена сламом, док у најдавнија времена, није било коришћено собом и са другим народима који нису били од њиховог рода. Описана су њи-
ни дрво у обличју човека, већ сам човек, кога су током тог обреда накићеног хова стална међусобна сукобљавања и борбе за вођство и власт, похаре, пља-
носили и приносили на жртву бацајући га у ватру. Другим речима, те људске чкашки упади у насеља других народа, и сваки други вид насилништва и без-
жртве су у каснијем добу биле замењене жртвеним дрветом.181 обзирних поступака према другима и према себи.
Такви обичаји тих старих народа на овим просторима описани су и у ста- Били су познати по таквим међусобним сукобима, неслози, и сталним по-
рогрчким предањима. Мада је обичај приношења људи на жртву постојао код бунама против власти услед гордости, зависти, међусобне мржње, услед же-
скоро свих древних народа, предања тај обичај превасходно везују за народе ље за моћи, или обичне пркоси. И у каснијем добу, када су се измешали с по-
који су населили ове просторе у најдавнија времена, и који су потекли од Но- томцима Нојевог сина Јафета, нису се променили, него се у записима описују
јевог сина Хама. на исти начин.
Ти народи потекли од Хамових синова су се доселили на ове просторе из Тако је и историчар Херодот још пре око 2500 година записао да је народ
своје постојбине „Ханан“ (подручје данашњег Израела), коју су назвали тако на овим просторима веома несложан и међусобно раздељен на безбројна пле-
по имену свог претка – Хамовог сина Ханана. А као што је речено, доселили мена, и да када би били сложни, да онда ниједан народ не би могао да их по-
су се и други Хамови потомци, који се у поменутим записима древних јевреј- кори због њихове бројности и ратне снаге, али да се то неће никада догодити
ских писаца описују као ратнички народи крвожедног духа, веома горде и на- због њихових међусобних завада, односно, због њиховог ината и горде прко-
силне нарави. сне нарави.185
И у записима старогрчких писаца из каснијег доба, они су описани на ис- Из других старих записа се види да се ретко дешавало да су ти народи од
ти начин, као ратнички народи дивље нарави, склони насиљу и свађама, и по Хамовог рода стварали једну државу која би обједињавала сва њихова племе-
понашању налик самим животињама. на, и у којој би живели сви заједно. То се дешавало једино када би се појавио
Рецимо, многи старогрчки писци су на тај начин описивали поменути на- непријатељ, па би се привремено и понекад уједињавали; или када би их неп-
род зван „Кентаури“, као људе склоне насиљу, који се не уздржавају од опој- ријатељ савладао и онда их присилио да живе заједно у миру и да не нападају
них пића и свађа, и као ратнички народ, који „нико од људи данас на земљи једни друге.
живих савладати не може“ – како је говорио старогрчки песник Хомер (жи- Због такве неслоге, раздељености, међусобних сукоба, и њихове нарави и
вео пре 2700-2800 година). Између осталих, и он их је описао као „дивље пле- начина живота, догодило се још пре Херодотовог доба да су ти народи порек-
ме“, и упоређивао их са „зверима“.182 лом од Нојевог сина Хама највећим делом били покорени од других народа,
пореклом од других Нојевих потомака...
183
Theognis, Fragment 541. Greek Elegiac Poetry, transl. D. E. Gerber, Harvard University Press,
180
Четврта Мојсијева 13:28-32 Cambridge, MA, 1999
181
Чајкановић, Мит и религија код Срба, 193-196, 205. стр. 184
Прва Мојсијева 9:20-23
182
Хомер, Илијада 1:260-270 185
Херодот, Историја 5:3
79 80
Историја предака Срба од Нојевог сина Јафета Историја предака Срба од Нојевог сина Сима
од пре око 4000 година до пре око 3500 година од пре око 4000 година до пре око 3500 година
Сачувани стари записи и предања сведоче да су се потомци Нојевог сина Поред потомака Нојевих синова Хама и Јафета, на ове просторе се у да-
Јафета доселили на ове просторе после потомака Нојевог сина Хама. Досе- лекој прошлости доселио и део потомака Нојевог сина Сима, као што је рече-
љавали су се са севера, преко подручја данашње Украјине и Јужне Русије, и с но. Преци Срба, као и преци свих других народа, тако су потекли од различи-
југо-истока, преко подручја данашње Турске. Када су се доселили, онда су се тих синова Сима, Хама и Јафета, који су се на овим и другим подручјима све-
први пут након настанка језикā и расељавања потомака Ноја сусрели са сво- та временом умножили и међусобно измешали. Тако су постали и Срби и сви
јим сродницима од потомака Нојевог сина Хама. други народи.
Пошто су од потомака Хама постали народи који су по нарави били исти Потомци Нојевог сина Хама били су носиоци најстаријих послепотопних
као њихов праотац Хам – народи дивље, горде, и насилне нарави – зато и ови цивилизација и оснивачи првих градова. Потомци Нојевог сина Јафета доне-
први сусрети с потомцима Јафета нису прошли у миру. Тако је од тих најдав- ли су земљорадњу и друштвено устројство и законе. А потомци Нојевог сина
нијих времена долазило до многих сукоба на овим просторима између народа Сима на ове просторе донели су писмо и религију, коју су прва поколења по-
потеклих од Нојевих синова Хама и Јафета, као и између самих потомака Ха- сле Потопа запоставила.
ма међу собом, који су увек били несложни, бунтовни, и пркосни. Од свих потомака Нојевог сина Сима, највише има сачуваних података о
Из тих сукоба далеких времена превагу су на крају однели потомци Ноје- потомцима Аврама, као најпознатијем изданку Нојевог сина Сима; јер су по-
вог сина Јафета, и они су покорили народе потекле од Нојевог сина Хама. Не- томци Аврама бележели све догађаје из прошлости и брижљиво чували исто-
ке су протерали, друге уништили у ратовима, а остале су силом приморали на ријске списе, тако да су се сачували до данас у неизмењеном облику.
покорност, да буду под њиховом влашћу. Поред тога, догађаји из историје потомака Аврама су најбоље памћени и
Покоравање потомака Хама од стране потомака Јафета у том добу се нај- највише описани у записима других народа и у њиховим предањима, јер су то
боље види по томе што се језици потомака Јафета – такозвани „индо-европ- били најпознатији и најзначајнији догађаји у историји.
ски језици“ – говоре од најдавнијих времена на овим просторима, док су јези-
ци потомака Хама још тада били изумрли. То значи да су народи потекли
од потомака Хама – који су живели на овим просторима – временом усвоји-
ли језике освајача и својих владалаца, односно, језике потомака Јафета.
У појединим подручјима су се дуже време сачували ти језици од потома-
ка Хама. Тако на пример, старогрчки историчар Херодот (пре око 2500 годи-
на) записао је да су и у његово доба у појединим подручјима опстајали остаци
Хамових потомака који су користили свој матерњи језик.186 Међутим, и ти је-
зици су нестали када су ови усвојили језике потомака Јафета.
Кад су се тако помешали потомци Јафета с потомцима Хама на овим про-
сторима, њихови потомци задржали су многе особине својих предака од рода
Нојевог сина Хама, попут њихове неукроћене нарави и гордог борбеног духа,
па су зато и у каснијем добу стално водили ратове и међу собом и са другима.
Потомци измешаних Јафетоваца и Хамоваца на овим просторима насле-
дили су тамнију боју коже и косе потомака Хама; јер историјски извори гово-
ре да су већина потомака Хама били народи тамне боје коже и косе, а ве-
ћина потомака Јафета – да је била светле боје коже и косе. Исто важи и за
њихову висину и сам физички изглед, који се одразио на њихове потомке. 187 Приказ народа могуће потеклих од Аврама, потомка Нојевог сина Сима,
који су се доселили на Балканско полуострво у далекој прошлости, под
различитим именима, и који сачињавају један од огранака предака Срба.
Херодот, Историја 1:57
186
Niko Županič, Trojanci i Arijevci: Prilozi preistoriji i paleoetnologiji Male Azije, Egeje i
187
Balkanskog poluostrva, Glas LXXXVI knj., SKA, Beograd, 1911, 43. str.
81 82
Аврамова жена Сара описана је тако и у предању о жени ускочког вође
Аврам
Стојана Јанковића (живео у 17. веку), познато као „Ропство Јанковић Сто-
јана“ у народној песми.190
Слично и мало старије српско предање које говори о Аврамовој жени Са-
ОТАЦ ИЗАБРАНОГ НАРОДА ри јесте предање о жени српског краља Марка (живео у 14. веку), познато
као „Марко Краљевић и Мина од Костура“ у народној песми.191
Аврамова жена Сара у народном сећању Срба Ако се упореде та предања са записом о Аврамовој жени Сари, видеће се
да између њих нема скоро никаквих разлика; јер и у тим предањима и у запи-
су о Аврамовој жени описује se просидба удате жене услед неспоразума.
Мада су у ова два народна предања описане личности из српске историје,
Родоначелник бројних народа који су се доселили на ове просторе у дале- које су живеле у знатно каснијем добу – српски краљ Марко (живео је у 14.
кој прошлости био је Аврам, од рода Нојевог сина Сима. Пре доласка на ове веку) и ускочки вођа Стојан Јанковић (живео у 17. веку), ипак, у тим преда-
просторе, они су живели на Блиском Истоку, где је живео сам Аврам, пре око њима је описан и поменути догађај из доба Аврама; јер главна одлика већине
4000 година. народних предања јесте да се у ствари састоје из више предања о различи-
Поједини догађаји из доба Аврама, осим у записима из тог доба, описани тим догађајима, који су најчешће временски веома удаљени једни од других.
су и у народним предањима, па су тако нашли своје место и у српском народ- Исти је такав случај и са старогрчким предањима. Сећање Старих Грка на
ном предању. просидбу Аврамове жене Саре најбоље је сачувано у предању о краљу Ери-
У српском народном предању посебно је остала упамћена Аврамова жена сихтону и Местри. То предање је записао старогрчки писац Палефат (живео
Сара, која је била мајка Исака, од кога су потекли поменути народи Едомци, пре око 2300 година).192
Јевреји, и други.188 Такође, и старогрчки песник Хомер (пре 2700-2800 година) је опевао тај
За њу је записано да су је једном приликом запросили један владар Егип- догађај. Просидба Аврамове жене Саре опевана је у спеву „Одисеји“ кроз по-
ћана и један владар Филистеја, иако је већ била удата за Аврама; јер Аврам и знато предање о просидби Одисејеве жене Пенелопе; јер ако се упореди тај
она нису овима рекли да су били муж и жена, па је дошло до неспоразума. За- Хомеров опис просидбе Одисејеве жене Пенелопе с историјским описом про-
писано је да су се Египћани и Филистеји љутили на њих због тога што су их сидбе Аврамове жене Саре, видеће се да између њих нема разлике.193
слагали, па су умало настрадали; али, на крају, Аврам и Сара су остали зајед- Поређењем овог Мојсијевог записа и наведених предања са ових просто-
но и потом су отишли својим путем.189 ра, лако се уочава да је реч о опису истог догађаја – просидби Аврамове же-
Овај догађај је остао забележен и у српском народном предању, с том ра- не Саре. Сличност је толико велика, да је у свим наведеним предањима чак и
зликом што су у српском народном предању описани и други догађаји који су описано претварање мужа (Аврама) да није муж своје жене (Саре), како би
се догодили у знатно каснијем добу. видео шта ће просци урадити.
Пошто је из историје познато да је и у каснијем добу било сличних слу- Та предања зато указују да се део потомака Аврама доселио и на ове про-
чајева просидбе удате жене, као у случају Аврамове жене Саре, зато се преда- сторе у далекој прошлости и са собом донео ову причу о свом претку Авраму
ње о Аврамовој жени Сари током времена помешало с предањима о тим дру- и његовој жени Сари.
гим, сличним случајевима из каснијег доба, тако да су се два (или више) пре- Значај тог догађаја из тако далеке прошлости, да је постао део народних
дања о различитим догађајима „спојила“ у једно предање у народном сећању. предања, био је у томе што је Аврамова жена Сара била мајка родоначелника
То је због тога што су се народна предања о најважнијим и најпознатијим два народа – Едомаца и Јевреја, а нарочито због ових других, јер су они опи-
догађајима из далеке прошлости преносила усменим путем, с колено на коле- сани као Изабрани народ из којег је међу Аврамовим потомством требало да
но, па како су настајала предања о другим догађајима из каснијег доба који су потекне Обећани Месија (грч. „Христ“).
били слични овим давнијим догађајима, та предања су се мешала и временом
„спајала“ у једно предање.
190
Вук Караџић, Ропство Јанковић Стојана, Српске народне пјесме, Београд, 1894.
191
Караџић, Марко Краљевић и Мина од Костура
192
Palaephatus, Peri Apiston, ed. J. Stern, Bolchazy-Carducci Publishing Inc., Wauconda, IL, 1996,
188
Прва Мојсијева 11:26-32 p. 53
189
Прва Мојсијева 12:10-20; 20:1-18 193
Хомер, Одисеја 2:80-110
83 84
Догађај приношења Аврамовог сина Исака на жртву описан је и у народ-
Исак
ним предањима. Древно српско предање описује догађај када је отац кренуо
да принесе свог сина на жртву, који је у последњем тренутку био спасен
на неки натприродан начин. Тако се у многим од тих предања описује да је
ПРЕТЕЧА МЕСИЈЕ (ХРИСТА) прво отац (или мајка) принео сина на жртву, а да је после тога дете оживело
(васкрснуло), што је указивало на будуће жртвовање и васкрсење Месије.198
Исконско порекло старог обичаја жртвоприношења Ако се упореди ово предање са записом о Аврамовом сину Исаку, јасно
раширеног међу свим народима из древних времена се види да је у оба случаја описан исти историјски догађај; јер и у предању и
у запису о Аврамовом сину Исаку говори се о оцу који је умало принео свог
сина на жртву.
Још један пример српског предања о Аврамовом сину Исаку јесте преда-
ње о војводи Јанку Хуњадском (Јаношу Хуњадију; живео у 15. веку), позна-
Попут Аврамове жене Саре, тако је и Аврамов и Сарин син Исак описан
том као „Сестра војводе Јанка жртвује свог сина“.
кроз народно предање, па и српско народно предање, осим тога што је описан
У том предању се исто налазе обриси сећања на овај догађај из доба Ав-
у записима из тог доба; јер он, као син Аврама и Саре, дакле, био је родона-
рама, с том разликом што је предању придат историјски садржај из доба Јан-
челник народа из којег је требало да потекне Месија (Христ) – Обећани Спа-
ка Хуњадског – ратовање са Турцима; или другим речима, у том предању на-
ситељ људског рода.194
лазе се најмање два спојена предања, у којима се описују два различита исто-
Један догађај из Исаковог живота остао је посебно упамћен кроз народно
ријска догађаја, која су због сличности и значаја током времена била поисто-
предање. То је био догађај када је Аврам затражио да види како ће изгледати
већена и „спојена“ у народном сећању услед усменог преношења приче.199
тај дан доласка Месије, па је том приликом умало принео свог сина Исака
Исти догађај описан је и у бројним старогрчким предањима. Једно од нај-
на жртву, али је на крају уместо Исака на жртву ипак била принета животи-
познатијих је легенда о „Танталовим мукама“, или предање о краљу Тан-
ња. Најстарији опис тог догађаја, сачуван у свом изворном облику, налази се
талу, у којем се исто описује како је отац (Тантал) принео свог сина (Пелопа)
у Мојсијевом запису.195
на жртву, и како га је бог после тога оживео (васркснуо).200
За тај догађај, због натприродних појава које су га пратиле, чули су убрзо
Најбоље сећање на овај догађај очувано је у старогрчком предању о кра-
сви народи, па су зато од тог доба престале да се приносе људске жртве, како
љу Атаманту и његовом сину Фригу. Између осталих, ово предање је запи-
је већина древних народа до тада чинила, те су почели да приносе животиње
сао спомињани старогрчки писац Аполодор.201
или дрва у обличју човека, као што је случај са поменутим обичајем „паљења
Да се у том предању описује догађај из доба Аврама, када је Аврамов син
бадњака“.196
Исак умало био принет на жртву, види се и по томе што ово предање описује
У почетку, у најдаљој прошлости, само су животиње биле приношене на
и сукоб две жене „краља Атаманта“, који је по опису исти као и споменуто
жртву; али, у каснијем добу, већина народа почела је да приноси и саме људе
предање о сукобу две жене „бога Зевса“ – Хере и Ије; а то предање, као што
на жртву. А у доба Аврама, тај обичај је на тренутак био прекинут због овог
је раније речено, потпуно одговара историјском опису сукоба Аврамове же-
догађаја са Аврамовим сином Исаком, тако да се у старим записима и преда-
не Саре и Агаре. Штавише, колика је сличност та два предања, види се и по
њима наилази на описе народа који понекад приносе људске жртве, а понекад
томе што се у предању казује да је једна од женā „краља Атаманта“ – „Не-
животиње и предмете као замену за људске жртве.
фела“ – била „по изгледу иста као Хера (жена 'бога Зевса')“, тако да се оба
Сам обичај жртвоприношења потиче из доба самих почетака историје, из
предања односе на Аврама и догађаје из његовог доба.202
доба првих људих који су постојали, и представљао је чин подсећања на обе-
ћање о доласку Месије: Животиња која је приношена на жртву била је сим-
бол Месије Који је требало да буде жртвован за човечанство као њихов Иску-
питељ и Спаситељ.197 198
Јеленка Пандуревић, Народне пјесме о жени која жртвује сина да би сачувала брата,
Зборник Матице српске за књижевност и језик, књ. LIII, св. 1–3, Матица Српска, Нови Сад,
83–96. стр.
199
Герхард Геземан (прир.), Сестра војводе Јанка жртвује свога сина. Ерлaнгенски рукопис
194
Прва Мојсијева 12:1-3 старих српско-хрватских народних песама, СКА, Сремски Карловци, 1925.
195
Прва Мојсијева 22:1-18; Јеванђеље по Јовану 8:56 200
Pindar, Odes 1:24, transl. J. Sandys, William Heinemann Ltd., London, 1937
196
Чајкановић, Мит и религија код Срба, 69-70. стр. 201
Apollodorus, Bibliotheca 1:80
197
Посланица Јеврејима 10:1-18 202
Pindar, Odes 2:32; Apollodorus, Bibliotheca 1:20
85 86
Такође, у предању о „краљу Атаманту“ помињу се разна семитска имена,
Содом и Гомора
попут имена „Меликерт“ (од семитског имена „Мелкарт“) или „Палемон“ (од
имена „Бал-Амон“), што потврђује да то предање описује догађаје из истори-
је семитских народа, попут овог догађаја у вези са Аврамом и његовим сином
Исаком. ВЕКОВНИ СИМБОЛ ПРОПАСТИ ЗЛА
И коначно, у том предању се казује да је једна од жена „краља Атаманта“
била кћи помињаног „краља Кадма“, који се описује као „краљ Феничана“, Нестанак древних градова код Мртвог мора
дакле, народа који је живео у истој земљи као и Аврам. („Феникија“ је грчки
назив за земљу Ханан (данашњи Израел), у којој је живео Аврам.)
Ако се то предање о „краљу Атаманту“ упореди са записом о Аврамовом
сину Исаку, видеће се да нема никаквих разлика између њих: Најпознатији догађај из ране историје Срба и других народа јесте догађај
нестанка неколико древних градова у близини Мртвог мора (подручје данаш-
њег Израела), од којих су најпознатији били градови Содом и Гомора.
АТАМАНТ И ФРИГ АВРАМ И ИСАК Записано је да су ови градови били познати по великом разврату, и да су
(Аполодор, Bibliotheca) (Мојсије, Прва Мојсијева књига) у једном тренутку изненада били уништени ватром с неба, а да је једино пре-
живела породица Аврамовог рођака, који се звао Лот.
Оно што је обележило тај догађај, пак, није био сам начин уништења тих
У земљи влада велика глад. У земљи влада велика глад. градова, већ податак да су се пред уништење тих градова Бог и два анђела у
људском обличју појавили пред Аврамом и његовим рођаком – како је за-
писано да се догодило.203
Атамант има две свадљиве жене Аврам има две свадљиве жене Догађај уништења Содома и Гоморе, због натприродних појава које су га
(Нефелу и Ино „Леукотеју“). (Сару и Агару Египћанку). пратиле, утицао је на начин живота свих народа тог доба, тако да су тада уве-
ли један посебан обичај гостопримства, који пре тог догађаја није постојао,
при којем је сваки странац био сматран „светим“, отуда што су се од тада љу-
Једна од Атамантових жена тражи Једна од Аврамових жена тражи ди почели плашити да гост у дому може бити „прерушени Бог“ – како су они
да се отера друга жена и њен син. да се отера друга жена и њен син. говорили, због појаве Бога пред Аврамом и Лотом пред уништење Содома и
Гоморе.204
И у записима из каснијег доба, срећу се описи разних народа познатих по
Бог заповеда Атаманту да Бог заповеда Авраму да лошем опхођењу према странцима, али у исто време, описује се и да су ти на-
принесе сина Фрига на жртву. принесе сина Исака на жртву. роди понекад гајили страхопоштовање према странцима, сматрајући их „све-
тим“. Очито је да је таква необична промена у понашању насилних и дивљих
народа из древних времена морала настати као последица једног догађаја по-
Атамант приноси сина, али у пос- Аврам приноси сина, али у пос- пут уништења древних градова који су одбили гостопримство странцима.
ледњем тренутку бог спасава дете. ледњем тренутку Бог спасава дете. Тај догађај, осим што је описан у старим записима, описан је и у бројним
народним предањима. То су сва она предања у којим се описује појављивање
Бога у људском обличју и уништење људи због зла које су учинили, осим ма-
лог броја праведних људи.
Појављује се ован уз помоћ којег се У тим предањима описани су и догађаји из каснијег доба, исто као у слу-
Појавио се ован, који бива
Атамантов син спасава. Касније ован чају наведених предања о Аврамовој жени Сари, али, најстарији слој тих пре-
принесен на жртву уместо Исака.
принесен на жртву уместо Фрига. дања чува сећање и на догађај уништења Содома и Гоморе. То се види на ос-
нову једноставног поређења тих предања са записом о овом догађају.
203
Прва Мојсијева 18:1-19:29
204
Чајкановић, Мит и религија код Срба, 75-76. стр.
87 88
Такав је случај с неким предањима о „Светом Сави“ (Растку Немањићу; У том предању о Орфеју могу се назрети и описи Лотових потомака. За-
живео у 12. веку). У тим предањима „Свети Сава“ је обично представљен као писано је да је Лот имао два сина која су му се родила после уништења Содо-
Бог Који се појављује међу људима прерушен у просјака, и Који онда кажња- ма и Гоморе: Моава, од кога је потекао народ Моавци, назван тако по њему;
ва зле, а награђује праведне људе. Исто се тако описује појављивање Бога ме- и Амона, од кога је потекао народ Амонци, назван тако по њему.212
ђу људима и у предањима о „Светом Петру“, „анђелу Гаврилу“, итд.205 Опис страдања Лотове жене може се назрети и у једном народном преда-
У појединим предањима са ових простора говори се и о појави Бога међу њу о „Огњеној Марији“.213 А опис Лотовог потомака се може исто назрети
становницима неког града, које потом уништава због зла која су учинили. На у разним старим српским и грчким предањима у којима се описује родоскрв-
пример, такав је случај са једним од предања о „цару Дукљану“.206 нуће. Једно од таквих предања, које је помешано с предањима о другим дога-
То предање се помешало с једним предањем из каснијег доба, о римском ђајима, јесте предање о „находу Симеону“.214
цару Диоклецијану (живео пре око 1800 година). Такође, то предање је било
и под утицајем хришћанства каснијег доба, јер се у предању спомиње „Свети
Илија“ – у истој улози као „Свети Сава“ у горе поменутим предањима.
Исти догађај је описан и у старогрчким предањима, као што је предање о
уништењу града Кеје или предање о уништењу града Тиане, које је опевао
римски песник Овидије (пре око 2000 година).207 Такво је и поменуто преда-
ње о краљу Танталу, и разна друга предања, у којим је исто помешано више
предања која говоре о различитим догађајима, осим предања о уништењу Со-
дома и Гоморе.
Најбоље сећање на догађај уништења Содома и Гоморе сачувано је у Хо-
меровом спеву „Одисеји“. Око половине целог тог спева описује овај догађај.
Подударности у описима су толико бројне и велике, да не постоји ни најмања Окамењени остаци уништених древних градова Содома и Гоморе
сумња да је тај догађај описан у предању.208
И у Хомеровој „Одисеји“ и у бројним другим старогрчким предањима се О овом догађају, који се збио пре око
описују и догађаји који су претходили уништењу Содома и Гоморе, као и до- 3800 година, осим бројних предања, гово-
гађаји који су уследили одмах након тога. Један од тих догађаја јесте бекство ре записи појединих старих историчара из
Аврамовог братанца Лота и његове породице из Содома. (Лотова породи- каснијег доба. На пример, о овом догађају
ца је једина преживела уништење Содома.) и остацима Содома и Гоморе писао је по-
Од бројних предања која описују тај догађај, најпознатије јесте предање мињани Јосиф Флавије.215 Такође, о то-
о Орфеју и Еуридици. У том предању се описује страдање Лотове жене, што ме је и римски историчар Тацит (пре око
се види на основу поређења тог предања са записом о Лоту и његовој жени.209 2000 година) оставио следећи запис:
Исти догађај описан је и у предању о „тројанском“ јунаку Енеји, које
је записао римски песник Вергилије (пре 2000-2100 година) у свом спеву „О Недалеко од Мртвог мора је пустиња,
Енеји“.210 Поједини старогрчки песници, попут Кинетона, Стасина, и Хоме- која је некада давно била плодна, са
ра (пре 2700-2800 година), жену „Енеје“ из предања наводили су под именом Слика приказује тзв. сумпорну великим градовима, али они униште-
„Еуридика“ – као у случају предања о Орфеју и Еуридици.211 лоптицу забијену у стени. Тло у ни беху громовима и ватром са неба
подручју је другачијег хемијског (…) Остаци уништених градова могу
састава од околине, због сумпора се видети и сада; види се да је земља
и ватре који су пали на земљу. спаљена, поставши неплодна.216
205
Чајкановић, Мит и религија код Срба, 71-75. стр.
206
Сретен Петровић и др., Дукљан. Српски митолошки речник, Нолит, Београд, 111–112. стр.
207
Ovid, Metamorphoses 8:616 212
Прва Мојсијева 19:30-38
208
Хомер, Одисеја 20:1-24:546 213
Караџић, Огњена Марија у паклу
209
Vergilius, Georgicon 4:453-537 214
Караџић, Наход Симеун
210 215
Vergilius, Aeneis 2:1-800, transl. T. C. Williams, Houghton Mifflin Co., Boston, 1910 Josephus Flavius, De Bello Judaico 4:8.4, Vol. III, transl. H. St. J. Thackeray, William
211
Bruce Louden, The Iliad: Structure, Myth, and Meaning,The Johns Hopkins Unviersity, Heinemann Ltd., London, 1961
216
Baltimore, MD, 2006, pp. 238-239 Tacitus, Historiae 5:7, Vol. II, transl. C. H. Moore, William Heinemann Ltd., London, 1935
89 90
Такође, постоји и велики број старогрчких предања која говоре о том до-
Јаков
гађају. Најпознатије од таквих предања јесте предање о Данајевим кћерима
(или „Данаидама“), за које се иначе зна да је семитског порекла, односно, да
је потекло од потомака Нојевог сина Сима, и највероватније од потомака Ав-
РОДОНАЧЕЛНИК ИЗРАЕЛА рамове породице.220
У Хомеровом спеву „Одисеји“ су исто описани ти догађаји – и женидба
Постанак јеврејског (израелског) народа Јакова, и остали догађаји из његовог живота, попут рођења Јакова и њего-
вог брата Исава (Едома), сукоба Јакова и Исава, и сукоба са његовим та-
стом Лаваном око женидбе његових кћери.
Могуће је да и стари свадбени обичај такозване „отмице младе“ потиче
Два најстарија и најпознатија сина Аврама били су спомињани Исмаило од сећања на догађај женидбе Јакова или удаје његове кћери Дине, јер сви
(од Аврамове жене Агаре) и Исак (од Аврамове жене Саре). Исак је имао два народни обичаји своје крајње порекло вуку из сећања на догађаје из веома да-
сина: Исава, званог Едом („Црвени“), и Јакова, званог Израел („Победник“), леке прошлости, а у оба ова догађаја дошло је до својеврсне „отмице младе“.
као што је раније речено. На крају, још један значајан догађај из тог доба, који је описан у српском
Неколико догађаја из доба Јакова (Израела) описано је у записима из тог народном предању, јесте рођење унука Јакова, од његовог сина који се звао
доба и у народним предањима, па тако и у српском народном предању. Један Јуда. То су били споменути Јудини синови Фарес и Зара.
од тих догађаја јесте женидба Јакова (Израела) и удаја његове кћери Дине. Осим у записима из тог доба, они се спомињу и у српском народном пре-
У погледу првог догађаја – женидбе Јакова (Израела), сина Исака, сина дању. На пример, спомињу се у предању о рођењу „Светог Саве“, јер на ос-
Аврама – записано је да је Јаков хтео да ожени кћи свог рођака Лавана, али да нову записа из доба Немањића, и на основу самог садржаја овог предања, ви-
га је тај Лаван варао и уцењивао у вези са женидбом, па је Јаков на крају на- ди се да Растко Немањић није рођен на начин описан у предању, и сходно то-
пустио Лаванов дом заједно с његовом кћери, уз њену сагласност, а да се ње- ме, опис његовог рођења у предању мора се односити на неку другу историј-
ном оцу није ни јавио. Записано је да га је Лаван онда сустигао са својим љу- ску личност, односно, на старији слој предања, које се помешало са предањем
дима, али, на крају, да су ипак успели да се помире и договоре, тако да је Ја- о Растку Немањићу. Опис његовог рођења у овом предању у потпуности од-
ков узео његову кћи за жену, и потом се вратио у свој дом. Са њом је добио говара историјском опису рођења Јаковљевих унука Фареса и Заре.221
синове од којих је постао јеврејски народ.217 Мада се у том предању описује рођење једног човека – Растка Немањића,
Други догађај се догодио након што је Јаков засновао своју породицу, и а у овом запису се описује рођење два Израелова сина – Фареса и Заре, ипак,
добио дванаест синова и једну кћи, која се звала Дина. Записано је да је једно та разлика и није велика, јер су Фарес и Зара били близанци, па је кроз преда-
време њихова породица живела близу једног града у којем је живео народ Је- ње очито дошло до њиховог поистовећивања у народном сећању.222
веји – потомци Јевеја, по коме су добили име, сина Ханана, сина Хама, и да И један стари народни обичај – везивање црвеног конца око руке рође-
је син старешине тог града, по имену Сихем, једном приликом отео Дину, па ног детета – очигледно је настао по сећању на догађај рођења Фареса и За-
после тражио од њеног оца, Јакова, да му је да за жену. ре; јер у запису о том догађају описано је како је бабица при њиховом рађању
На крају, записано је, синови Јакова су се наводно сложили, а после су на везала црвен конац око руке Заре, како би се упамтило ко је од близанаца
превару упали у тај град, усмртили овог Сихема и друге Јевеје у том граду, и старији; али, затим се догодило да се дете повукло назад, а да је његов брат
ослободили своју сестру Дину.218 Фарес изашао први.223
Веома велики број српских народних предања говори о овом догађају. То Значај тог догађаја је у томе што је лоза Јудиног сина Фареса била лоза
су сва предања у којима се описује ослобађање отете сестре или жене из не- из које је требало да потекне проречени Месија (Христ), као што и јесте по-
пријатељског града (замка). Један од бројних примера јесте предање позна- текао. То се зна на основу сачуваних родослова из тог доба.224
то као „Јакшићима двори похарани“, које садржи и предање о догађајима
из каснијег доба српске историје, из доба војводе Димитрија Јакшића (жи-
вео у 15. веку).219 220
Apollodorus, Bibliotheca 2:1.4-1.5
221
Драган Миловановић (уред.), Како се родио Свети Сава. Педесет легенди о Светом Сави,
ЛИО, Горњи Милановац, 1995.
217
Прва Мојсијева 31:1-55 222
Прва Мојсијева 38:1-26
218
Прва Мојсијева 34:1-31 223
Прва Мојсијева 38:27
219
Караџић, Јакшићима двори похарани 224
Матеј 1:1-17; Лука 3:23-38
91 92
Најподробнији опис Јаковљевог сина Јосифа, у погледу народних преда-
Јосиф
ња, налази се у Хомеровом спеву „Одисеји“. Ту су описани сви значајни до-
гађаји из живота Јосифа и његове породице.228
На сличан начин, догађаји из живота Јосифа и његове породице су описа-
САВЛАДАР ЕГИПАТСКОГ ЦАРА ни и у такозваном предању о „Потрази за златним руном“, које се налази у
спеву званом „Аргонаутика“ старогрчког песника Аполонија с Родоса (жи-
Долазак Аврамове породице у Египат вео пре око 2300 година); јер ако се упореде описи из овог предања са записи-
ма о Јосифу и његовој породици, видеће се да нема скоро никакве разлике из-
међу њих, већ да су то описи истих историјских догађаја.229
Ипак, најбољи историјски извештај о Јаковљевом сину Јосифу и његовом
Јаков (Израел), син Исака, сина Аврама, имао је дванаест сннова и једну добу налази се у Мојсијевом запису, зато што се тај извештај није током вре-
кћи. Један од тих дванаест синова био је споменути Јуда, отац Фареса и Заре; мена мењао и мешао са предањима о догађајима из каснијег доба, као што је
али, најпознатији син Јакова био је Јосиф. случај са осталим историјским изворима о догађајима из далеке прошлости.
Он је описан у старим јеврејским и египатским списима тог доба, као и у У том запису је записано да се догодило овако: Симов потомак Аврам је
бројним народним предањима, па тако и у српском народном предању, јер је имао више синова, који су се одселили на различите стране још у то доба, док
био једна од најзнаменитијих личности у историји. је једино Аврамов син Исак остао у домовини, у земљи Ханан (подручје да-
У предањима је описан као младић или дете које су одбацили сви његови нашњег Израела). А Исак је имао сина Исава (Едома), који је исто напустио
најближи, осим његовог оца, који га издваја од осталих чланова породице. У то подручје, и сина Јакова (Израела), који је остао у земљи.
предању се каже да су га због тога сви замрзели, па су га лажно оптуживали и Јакову се родило дванаест синова, од којих је један био Јосиф. Остали Ја-
покушавали да му напакосте и одузму му живот, али, да је он на крају успео ковљеви синови су из љубоморе хтели да убију Јосифа, али су ипак одлучили
превазићи све препреке и изаћи као победник. (У појединим облицима преда- на крају да га продају у ропство, па је Јосиф продат у робље, тако да је постао
ња се казује да су га непријатељи усмртили.) роб у Египту. Тамо је Јосифа једна Египћанка лажно оптужила да ју је напао,
Ако се такав опис из предања упореди са записима о догађајима из доба па је завршио у тамници тадашњег египатског цара (фараона). То су догађаји
Аврама, Исака, и Јакова, видеће се да се такав опис у потпуности подудара са које описују и стара српска предања.230
историјским описом Јаковљевог сина Јосифа; јер и у предању и у запису о У записима је даље записано да је Јосиф касније пуштен из тамнице и он-
Јосифу говори се о младићу као очевом мезимцу кога су његови најближи да под необичним околностима постао први човек у Египту после египатског
хтели да убију из љубоморе, и који је био лажно оптужен за прељубу.225 цара и његов главни саветник, зато што је спасио његов народ од умирања ус-
Тај догађај, између осталог, описан је у једном предању о српском цару лед велике глади која је у то доба владала. Зато су Египћани ценили Јосифа и
Душану, познатом као „Наход Момир“.226 Једина разлика јесте у томе што је сматрали га својим спаситељем. Међу њима је био познат под разним египат-
у овом српском предању дошло до мешања са предањима из каснијег доба – у ским именима, а у староегипатским списима се спомиње највише под именом
овом случају, са предањем о српском цару Душану (живео у 14. веку). „Имхотеп“. Египтом је у то доба владао фараон Ђозер (живео пре око 3700
Исти догађај је описан и у бројним старогрчким предањима, која су као и година).231
ово српско предање о Јосифу измешана и са предањима о другим догађајима. Због велике глади која је владала у Египту и околним земљама, Јосифова
Једно од тих предања јесте предање о Белерофонту и Антеји, у којем се исто браћа су потом дошла у Египат да набаве храну, јер је тада једино ту било са-
описује лажно оптуживање главног јунака за прељубу. 227 чуване хране у складиштима, које је изградио Јосиф. Та складишта, у ствари,
Да то предање о „Белерофонту“ – или тачније, једно од предањā у њему – била су чувене египатске „пирамиде“, које су египатски фараони после Јоси-
описује један део живота Јосифа, види се и по томе што се у том предању на- фа претворили у фараонске гробнице.
лазе и описи који одговарају историјском опису других Аврамових потомака,
па се тако могу наћи сличности са описом јеврејског војсковође Исуса Нави-
на (живео пре 3400-3500 година) и цара Давида (пре око 3000 година). 228
Bruce Louden, Homer’s Odyssey and the Near East, Cambridge University Press, New York,
2011, pp. 92-96
229
Hyginus, Astronomica 2:20
225
Прва Мојсијева 39:1-23; 230
Прва Мојсијева 37:18-36; 39:1-19
226
Караџић, Наход Момир 231
Dr Lennart Moller, The Exodus Case, Scandinavia Publishing House, Copenhagen, 2002, pp.
227
Хомер, Илијада 6:144-221 55-87
93 94
У истим записима се затим каже да када су браћа Јосифа дошла у Египат,
Јосиф им се није осветио за злочин који су починили, иако је имао велику моћ ФАЛСИФИКОВАНА ИСТОРИЈА СРБА
и власт у својим рукама; већ им је све опростио, и позвао њих и целу породи-
цу свог оца Јакова (Израела) да дођу у Египат и да ту живе, јер је хране и зем-
ље било у изобиљу, а све је било под Јосифовом влашћу. *РАНА ИСТОРИЈА СРБА
Јосиф им није одмах открио ко је (они га нису препознали, јер је био дете
када су га продали у Египат), како би проверио да ли су се кајали због зла ко- Најранија историја Срба и других народа представљена као
је су учинили; али када је видео да се кају и да га спомињу у међусобним раз- „мит“ у савременим историјским књигама и уџбеницима
говорима, он им је открио ко је и опростио им кривицу, тако да је на крају до-
шло до поновног окупљања целе породице Јакова (Израела).232
Овај догађај дирљивог сусрета Јосифа са браћом и оцем спомиње се у
бројним старим предањима, у којима се описује дирљиви сусрет знаменитог
човека с породицом, којој не открива одмах ко је, а онда, након открива- Најранија (послепотопна) историја Срба – доба од пре око 4000 година до
ња долази до поновног окупљања целе породице. Један пример би био спо- пре око 3500 година – ни не спомиње се у савременим историјским уџбени-
менуто српско предање о Димитрију Јакшићу. Описи су толико слични, да цима и књигама, и скоро да је потпуно избрисана. Тако је већина историчара
је сасвим очито да је реч о описима истог историјског догађаја. 19/20. века тврдила да се догађаји из тог доба нису догодили онако како је
На крају, записано је, сви потомци Аврама од његовог унука Израела (Ја- описано у историјским изворима да су се догодили, или да се нису никада
кова), односно, цела Израелова породица, која је бројала 70 чланова, пре- ни догодили, већ да су измишљени.
селила се у Египат код Израеловог сина Јосифа, и тамо су у миру живели у Такав ненаучан став највише је примењиван на историју предака Срба
најлепшој земљи у Египту наредних 200 година. И за то време, Израелова по- потеклих од Аврамовог унука Јакова (Израела). На пример, они су тврди-
родица се веома умножила, и од ње је настао јеврејски народ… ли да се догађај Аврамовог приношења Исака на жртву није никада дого-
дио, него да је то само „мит“, у значењу „измишљена прича“. А пошто је тај
догађај описан у већем броју различитих историјских извора (записа и преда-
ња), ти историчари су и све те друге историјске изворе скупа прогласили за
„митове“, или „приче о измишљеним догађајима“.
Или рецимо, на исти начин су објашњавали догађај уништења Содома и
Гоморе у доба Аврама: Да се тај догађај није никад догодио, већ да је измиш-
љен; или да се јесте догодио, али не на начин описан у историјским изворима,
већ да је то била нека природна непогода која је уништила те древне градове.
Такође, с обзиром да о том догађају нису оставили сведочанство само по-
томци Аврама, него је догађај описан у већем броју историјских извора (запи-
са и предања), ти историчари су и све те друге историјске изворе скупа прог-
ласили за „митове“ и „легенде“, односно, за „измишљене приче“ о догађајима
који се наводно никада нису догодили.
Исто су тврдили и за догађај доласка Аврамових потомака у Египат у
доба Израеловог сина Јосифа, да се тај догађај није никад догодио, већ да је
измишљен; или да се јесте догодио, али не на начин описан у историјским из-
ворима. Тврдили су да Израелов син Јосиф није био савладар египатског цара
– као што је записано да је био, и износили су многе друге тврдње које су све
биле увек у супротности с приказом догађаја из прошлости у историјским из-
ворима, на основу којих је једино могуће знати шта се у прошлости догађало.
Тако испада да су историчари 19/20. века знали шта се јесте или није до-
годило у далекој прошлости боље од људи који су у том добу живели, и чија
232
Прва Мојсијева 43:1-47:12 су сведочанства о тим догађајима сачувана до данас.
95 96
И много пре тих историчара 19/20. века било је оних који су износили ис-
те тврдње о догађајима из најраније историје Срба и других народа. И они су СЕДМО ПОГЛАВЉЕ
исто били тврдили да се ти догађаји нису никад догодили, и да су историјски
извори који говоре о тим догађајима „измишљене народне приче“.
На пример, тако је још пре око 2300 година тврдио споменути старогрчки
писац Палефат. У својој књизи „О измишљеним причама“, он је записао да
ДОБА МОЈСИЈА
се догађаји из далеке прошлости описани у предањима нису никад догодили, (пре око 3500 година)
већ да су то измишљене приче, или да се нису догодили онако како је то опи-
сано у тим предањима да се догодило. О најзначајнијем догађају из древне прошлости Срба и
Попут оних историчара 19/20. века, и он је тврдио да боље зна шта се до-
других народа, опеваном у великом броју песама и легенди
гађало у далекој прошлости од људи који су у то доба живели и били сведоци
или учесници догађаја које су описали; односно, он је тумачио историјске из-
воре о тим догађајима из давне прошлости на такав начин као да се ти догађа-
Н
ји наводно нису догодили онако како је описано у историјским изворима, већ
скоро све супротно од тога. ајпознатији и најзначајнији догађај у најранијој историји Ср-
Тај Палефат је највише на такав начин тумачио историјске изворе (записе ба, па скоро и у целој историји Срба и читавог света, јесте је-
и предања) у којима су описани догађаји из историје потомака Аврамовог дан догађај који се збио након смрти Јосифа, сина Јакова, пре
унука Јакова (Израела) – исто као историчари 19/20. века. На пример, пре- око 3500 година; а то је Излазак Израелаца из Египта и до-
дање о догађају просидбе Аврамове жене Саре протумачио је као „(полу-) лазак у Обећану земљу – Израел.
измишљену причу“.233 Тај догађај, као и други догађаји из тог доба, описани су у бројним запи-
Осим тог старогрчког писца Палефата, било је и много других пре и пос- сима египатских, јеврејских, грчких, и других старих писаца, као и у безброј-
ле њега који су на исти начин тумачили (одбацивали) историјске изворе о до- ним предањима свих народа света, па тако и у предању српског народа:
гађајима из најраније историје Срба и других народа, по свом нахођењу прог- Изворни извештај непосредног сведока и главног учесника тих догађаја
лашавали их за „измишљене приче“, и тврдили како се није догодило ништа у налази се у Мојсијевим записима. Исти догађаји су описани и у другим за-
прошлости онако како је описано у тим историјским изворима, него онако ка- писима древних јеврејских писаца, као што су: Запис Исуса Навина, који је
ко су они сами сматрали да се догодило. исто био непосредни учесник тих догађаја, затим, запис Самуила, запис Да-
Иста тумачења историјских извора износили су и за друге догађаје из нај- вида, запис Исаије, запис Језекиља, запис Еуполема, запис Флавија, итд.
раније историје Срба, највише из историје предака Срба од рода Аврама, упр- А пошто се већина тих догађаја догодила у Египту, очекивајуће је да по-
кос томе што су ти догађаји описани у мноштву историјских извора.234 стоје и сведочанства из Египта која говоре о тим догађајима. И заиста, посто-
Али, упркос томе што бројни историјски извори описују све ове догађаје, ји велик број египатских записа у којим су описани ти догађаји, као што су:
и упркос томе што се без историјских извора не може знати шта се догађало у Запис Манета, запис Херемона, запис Птоломеја, запис Апиона, запис Ли-
далекој прошлости, древни кривотвори историје су тврдили да се ти догађаји зимаха, итд. Исти догађаји су описани и у старој египатској „Књизи о побе-
нису догодили, и да они „знају“ шта се јесте или није догађало у том добу. ди над Сетом“, у такозваном „Весткаровом папирусу“, итд.
Такве своје тврдње заснивали су на сопственом мишљењу и веровању о О тим догађајима су писали и бројни стари грчки и римски писци: Хека-
томе шта се догодило у прошлости, које не само да није било засновано ни на теј из Абдере, Хеланик, Филохор, Полемон, Кастор са Родоса, Никола из
каквим историјским доказима о догађајима из прошлости, већ је и често било Дамаска, Диодор са Сицилије, Аполоније Молон, Страбон, Тацит, Алек-
засновано на фалсификованим списима. сандар Полихистор, Нуменије, итд.
А осим ових записа, постоје и бројна народна предања у којима су описа-
ни исти догађаји. Од посебне вредности су древна египатска предања, јер су у
питању предања из земље у којој су се одиграли ти догађаји. Осим њих, ту су
и старогрчка предања, у којим су такође подробно описани ти догађаји. Та су
предања донета са Истока исто из земаља у којим су се одиграли ти догађаји.
233
Palaephatus, Peri Apiston, p. 54 И на крају, ту су и стара српска народна предања, која су сачувала магловита
234
Frazer, Folklore in the Old Testament, Vol. I, pp. 391-439; Vol. II, pp. 1-433 сећања на те догађаје који су се догодили пре око 3500 година.
97 98
- Да се по одласку Мојсијевог народа египатски цар предомислио и кре-
Мојсије
нуо са свом својом војском да их уништи, стигавши их пред Црвеним
морем.
УСВОЈЕНИ ЕГИПАТСКИ ЦАРЕВИЋ - Да је тада Творац преко Мојсија „раздвојио“ Црвено море, па су Изра-
елци прешли по сувом на другу обалу; а кад су Египћани за њима кре-
Одлазак Аврамових потомака из Египта нули, море се вратило у корито, тако да су сви Египћани изгинули.
238
B. C. Sparks, Egyptian Texts Relating to Exodus: Discussions of Exodus Parallels in the
Egyptology Literature. Israel’s Exodus in Transdisciplinary Perspective, Springer, New York, NY,
240
2015, pp. 259-276 Diodorus, Bibliotheca 40:3.1-8
239 241
Flavius, Contra Apionem 1:28 Tacitus, Historiae 5:2-5
101 102
Исус Навин
„Фараону су у пророчишту рекли „Свештеници су рекли фараону:
да ће болести нестати ако нечисти ’Ово је прст Божји!’ (…) Фараон је
(Јевреји) оду у другу земљу, јер су рекао: 'Устајте и одлазите од мог
под Божијим проклетством. Тако је народа, сви ви Израелови синови' МОЈСИЈЕВ НАСЛЕДНИК
то мноштво нечистих окупљено и (…) Египћани су наваљивали на
отерано у туђину. Избеглице су са народ да што пре оде из земље, јер Поход на Ханан у народном сећању Срба
сузама на лицу отишле препуштене су говорили: 'Сви ћемо изгинути!'“
својој судбини (…)“ (Historiae 5:3) (Друга Мојсијева 8:19; 12:31-34)
в
им они тражили. Сукобили су се и са Едомцима – потомци- Рат са Аморејима
ма Едома, и с Моавцима и Амонцима – потомцима Аврамо- Исак После освајања Јерихона и бројних битака с разним народима на путу од
вог братанца Лота; а на крају, и са потомцима Хамовог сина Египта до Обећане земље, дошло је до једне велике битке с Аморејима – по-
Ханана – с Јевејима, Хетејима, Аморејима, и с разним дру- томцима Ханановог сина Амора, по коме добили такво име. Њихов предвод-
гим народима. ник био је јерусалимски цар Адони-Зедек.
А један посебан догађај на самом почетку похода против Јаков Та битка је била посебна по начину на који су ти Амореји били побеђени,
хананских народа, који је тамо описан, јесте освајање града јер је током битке почео падати велики грȁд на Амореје – како је записано, па
Јерихона, из којег је Мојсијев наследник – Исус Навинов су многи од њих изгинули од грȁда. А осим тога, тада се догодила и једна не-
– спасао једну жену, која се звала Рава.247 обична промена у времену, па је тај дан трајао дуже од обичног дана, све док
Записано је да је Јерихон освојен уз помоћ једне жене, по Леви нису отерали своје непријатеље. Записано је овако:
имену Рава, која је помогла непријатељу да се попне на зи-
дине тврђаве у којој се она налазила, и због чега су они после Тог дана, када је Господ предао Амореје Израеловим синовима, Исус
в
њу и њену породицу једине поштедели кад су освојили град. (Навин) се обратио Господу и пред Израелцима рекао:
Ови догађаји – ратови са Хананцима и освајање града Кохат
Јерихона – осим у записима из тог доба, исто су описани и у „Стани, сунце, над Гаваоном, и ти, месече, над ајалонском долином!”
народном предањима. То су сва предања која говоре о рато-
в
вима с „дивовима“ (Хананцима) и освајању „великог зам- И сунце је стало, а и месец се зауставио, док се народ није осветио
ка“ (града Јерихона). Такође, то су и сва предања у којима се Амрам непријатељима (…) Сунце је стајало насред неба и скоро цео дан
говори о жени (Рави) која је помогла непријатељу да осво- није журило да зађе. Таквога дана није било ни пре, ни после, да је
ји замак (град Јерихон) у којем се она налазила. То је јасно Господ тако послушао глас човека, јер се Господ борио за Израел.
видљиво на основу поређења тих предања са записима о тим
догађајима. Мојсије
248
Пета Мојсијева 3:1-22; Књига о судијама 1:1-7
249
Apollodorus, Bibliotheca 1:7-9
250
Pausanias, Periegesis 10:27.3
247
Књига Исуса Навина 2:1-16, 6:1-27 251
Louden, Homer’s Odyssey and the Near East, pp. 111-113
105 106
Тај догађај описан је у запису Исуса Навина, који је био главни учесник у
том догађају, као и у једном другом запису из истог доба – у такозваној „Ја-
шаровој књизи“.252
А осим у записима из тог доба, битка са Аморејима је остала упамћена и
кроз народна предања, због натприродних појава које су је пратиле. То су сва
предања у којима се описује неуобичајено дуже трајање дана (или ноћи, ако
су у питању подручја на другом крају света).253
Старогрчки историчар Херодот (пре 2400-2500 година) записао је преда-
ње такве природе, које су му пренели египатски свештеници. Они су му пока-
зивали неке своје старе списе, у којим су описани догађаји из далеке прошло-
сти, када је дошло до неуобичајеног кретања сунца, па је сунце наводно изла-
зило на западу, а залазило ка истоку – како су они говорили.254
Старогрчки писац Платон (пре око 2400 година) записао је да су египат-
ски свештеници говорили o сличном предању, о неком догађају из давне про-
шлости када је дан трајао дуже због неуобичајеног кретања сунца.255
Предање о којем су говорили ови египатски свештеници, заправо, посто- Приказ могућег пресељења хананских народа из земље Ханан
јало је и у Платоновом и Херодотовом народу, код Старих Грка, и било је по- (Израел) на подручје Балкана, и даље на запад, у доба Мојсија
знато као предање о сунчевим кочијама или предање о краљу Фајетону. О
том предању су писали разни стари грчки песници, попут Есхила, Еурипида Поједини стари записи указују на могуће пресељење тих народа на запад
и Филоксенија (живели пре 2400-2500 година), који су песнички препричали у доба Мојсија. Тако је у једноме запису старом око 1400 година записано да
и пренели то предање.256 Када се то предање правилно протумачи и упореди се део тих народа преселио на подручје Северне Африке у доба Исуса Нави-
са записом о рату са Аморејима, види се да је у питању опис тог догађаја. 257 на, и да су њихови потомци у доба краља Александра Македонског (живео
пре 2300-2400 година) тражили од Александра да им се „врати земља коју су
Пресељење хананских народа на запад им отели Јевреји“ око 1000 година раније.258
У свим тим ратовима на путу из Египта до Обећане земље, Израелци су У једном другом запису, исто старом око 1400 година, записано је да је у
на челу са Мојсијем и Исусом Навином увек излазили као победници, и на Северној Африци – у подручју данашњег Туниса – био пронађен један споме-
крају су успели стићи из Египта у Обећану земљу – Ханан (Израел). ник из древних времена, на којем је писало да су га подигли „они које је про-
Мојсије и Исус Навин су тако протерали и уништили бројне народе пред терао разбојник Исус, Навинов син“.259
собом. Међу њима је највише било народа од рода Симовог потомка Аврама, На основу других старих записа и споменика зна се да подручје Северне
и од Хамовог сина Ханана. Могуће је да су неки од тих народа побегли с тог Африке, као и подручја Јужне Европе, у каснијем добу јесу населили Ханано-
подручја и доселили се на ове просторе, бежећи од мача Исуса Навина. ви потомци, измешани са другим народима. У записима се спомињу под име-
О доласку једног дела тих народа на ове просторе у далекој прошлости се ном „Феничани“. Ипак, могуће је да су подручје Северне Африке населили и
зна на основу раније поменутих старих записа и предања, али, тешко је поу- и у ранијем добу, па и у добу Мојсија и Исуса Навина.
здано утврдити када се то догодило, да ли у то доба Мојсија и Исуса Навина, Исто важи и за ове просторе: Иако их јесу у каснијем добу населили Ха-
или у каснијем добу. нанови потомци, измешани са другим народима, под именом „Феничани“, на
основу других старих записа и предања се зна да се део Хананових потомака
доселио у ранијем добу, као што је показано, па могуће и управо у доба Мој-
252
Књига Исуса Навина 10:11-13 сија и Исуса Навина. Међу тим народима из Ханана могло је бити Амалича-
253
C. A. L. Totten, Joshua’s Long Day and the Dial of Ahaz: A Scientific Vindication and A на, Амореја, Хетеја, и других народа.
Midnight Cry, Our Race Publication Co., New Haven, CT, 1891
254
Херодот, Историја 2:142
255
Платон, Тимај 22c-22d, прев. М. Пакиж, Младост, Београд, 1981.
256 258
Aeschylus, Heliades. Fragments 172, 177, 185, transl. H. W. Smyth, Loeb Classical Library, Talmud Bavli, Sanhedrin 91a
259
Vol. 145-146, Harvard Universrity Press, Cambridge, MA, 1926 Procopius, De Bellis 4:10, transl. H. B. Dewing, Loeb Classical Library, Vol. II, Harvard
257
Jacob Bryant, An Analysis of Ancient Mythology, Vol. I, London, 1774, pp. 367-384 University Press, Cambridge, MA, 1916
107 108
Најпознатији, најзначајнији и најбоље упамћени догађај из времена путо-
Обећана земља
вања народа из Египта ка земљи Ханан (Израел) јесте догађај појављивања
Творца (Бога) пред Мојсијем и народом на гори Синај (подручје данашње
Арабије, близу Египта).
Догађаји током путовања Мојсијевог народа Записано је да се у једном тренутку сам Творац појавио пред Мојсијевим
народом на њиховом путу из Египта до земље Ханан (Израела), тако да су га
ка Обећаној земљи у народном сећању Срба сви видели. Тада је било објављено Десет Божијих заповести, односно, тада
је Мојсије примио две камене плоче са исписаних заповестима. Тај догађај је
описан овако:
На путу до земље својих предака, израелски (јеврејски) народ, предвођен
Мојсијем, наилазио је на многе препреке и искушења. Записано је да су оста- А када је трећег дана освануло јутро, почело је да грми и сева. Густ
јали без воде и хране током путовања, и да их је онда Бог на натприродан на- облак покрио је гору, и зачуо се веома гласан звук рога, тако да је
чин преко Мојсија снабдевао са водом и храном. цео народ који је био у логору задрхтао. Тад је Мојсије извео народ
На пример, записано је да је једном приликом Мојсије ударио штапом о из логора у сусрет Богу, и они су стали у подножје горе.
стену и да је онда из те стене потекла вода, тако да је народ утолио жеђ; а
другом приликом, Бог је слао храну у израелски логор на натприродне на- Гора Синај се сва димила, јер је Господ сишао на њу у огњу. Из ње
чине, па је тако народ утолио глад – како је тамо записано.260 се дизао дим као дим из велике пећи, и сва се гора страшно тресла.
Осим у записима из тог доба, ти догађаји су описани и у мноштву преда- Док је звук рога постајао све јачи, Мојсије је говорио, а Бог је њему
ња, због натприродних појава које су пратиле те догађаје. На пример, догађај одговарао силним гласом.265
стварања воде из стене да би народ утолио жеђ описан је у предању о та-
козваној „Птици-девојци“, у појединим предањима о „Светом Сави“,261 у Поред сачуваних писаних сведочанстава о том догађају од самих учесни-
предању о „коњу Пегазу“, итд.262 ка тог догађаја, постоји и огроман број народних предања у којима је тај до-
Најпознатије предање које описује све догађаје из доба досељавања Мој- гађај описан на исти начин. То су сва она народна предања у којим се описује
сијевог народа из Египта у земљу Ханан јесте предање о Одисеју, опевано у појављивање духовног бића („виле“, „бога“, и слично) пред главним ју-
Хомеровом спеву „Одисеји“. Када се упореде Хомерови описи с описима тих наком у причи.
догађаја у Мојсијевим записима, видеће се да нема скоро никакве разлике из- Између бројних примера, такав је случај с једним предањем о кнезу Ла-
међу њих, већ да су то описи истих историјских догађаја. зару, у којем се описује појављивање Бога и обраћање Бога кнезу Лазару.
Рецимо, док се у Мојсијевом запису описује страдање Мојсијевог наро- Тачније, у том предању се каже да је поруку преносио Божји гласник („Свети
да кад су насели на завођење Моавки (женā из народа Моаваца), у Хомеро- Илија“). Такође, у истом предању се описује како кнез Лазар по речима Бо-
вом спеву описује се страдање Одисејевог народа кад су насели на завође- га изграђује цркву од „свиле и скерлета“ пре Боја на Косову.266
ње „сирена“. („Сирене“ су приказиване као „полужене-полуптице“, или „по- Дакле, у оба случаја – и у Мојсијевом запису и у том предању о кнезу Ла-
лурибе“, и у овом случају су песничка представа женā-заводница).263 зару – исто се описује појављивање духовног бића (Бога) пред главним ју-
Или на пример, у Мојсијевом запису описује се догађај кад је део Мојси- наком (Мојсијем; „кнезом Лазарем“) и изградња храма од свиле и скерлета
јевог народа тражио да се врате у Египат, не желећи да се врате у домо- (Мојсијевог Шатора од Састанка; Лазареве „цркве“) по заповести тог духов-
вину, док се у Хомеровом спеву описује како је део Одисејевог народа тра- ног бића. На основу тога се види да се у оба случаја описује исти историјски
жио да остану у једној страној земљи, не желећи да се врате дому, итд.264 догађај – појављивање Творца пред народом у доба Мојсија.267
Мада већина народних предања описује и догађаје из каснијег доба – ов-
де из доба кнеза Лазара (14. век) – ипак, та предања описују и најзначајније
260
Друга Мојсијева 16:1-14, 17:1-7 догађаје из далеке прошлости, попут доба Мојсија, јер описи из тих предања
261
Бајић, Предање о Светом Сави, 17. стр. подударају се са историјским описом тих догађаја.
262
Aratus, Phainomena 205-224, transl. A. W. Mair, Loeb Classical Library, Vol. 129, William
Heinemann, London, 1921
263
Хомер, Одисеја 12:153-200 265
Друга Мојсијева 19:16-19
264
Хомер, Одисеја 9:82-104 (За више података видети рад под насловом Решено Хомерско 266
Караџић, Пропаст царства српскога
питање: Библија и Хомерови спевови Илијада и Одисеја на www.institutni.com.) 267
Друга Мојсијева 25:8-9, 36:8-39:43
109 110
Међутим, такво веровање, да су људи у прошлости били умно заосталији
ФАЛСИФИКОВАНА ИСТОРИЈА СРБА од људи савременог доба, потиче од помињаног древног веровања да су љу-
ди настали од животиња, које се заснива на фалсификованим списима о по-
*ДОБА МОЈСИЈА реклу људи, у којима је записано да су људи настали од животиња, или некак-
вих „полуљуди-полуживотиња“, па да су зато у прошлости били наводно ум-
но заосталији и сличнији животињама.
Али, с обзиром да је раније показано да су у питању фалсификати из древ-
Приказ догађаја из доба Мојсија у савременим историјским них времена, и с обзиром да не постоји никакав историјски доказ да су људи
књигама и уџбеницима противан историјским изворима у прошлости били такви, отуда следи да људи који су живели у доба Мојсија
нису измишљали догађаје који су се у том добу догодили, и које су они описа-
ли у својим записима, нити постоји иједан разлог зашто би тако чинили.
Заправо, истина гласи супротно: Људи који су живели у далекој прошло-
Догађаји из доба Мојсија (од пре око 3400 година до пре око 3500 година) сти су били знатно писменији и у много чему напреднији од људи савременог
у савременим историјским књигама и уџбеницима приказани су на супротан доба, који најчешће из сопствене сујете прихватају ту заблуду да су људи ко-
начин од онога како су ти догађаји описани у историјским изворима. ји су живели у прошлости били неписмени и заосталији од њих.
Упркос постојању огромног броја и писаних и усмених историјских изво- Такође, поред тога што су људи у том добу били сигурно довољно разум-
ра који сведоче о тим догађајима, многи историчари 19/20. века су тврдили да ни да су умели разликовати природне непогоде и осеку од појава које то нису
се ти догађаји нису онако како је то описано у историјским изворима да су се („Десет Пошасти“ и раздвајање Црвеног мора), и на основу самог садржаја за-
догодили, у записима и предањима који сведоче о тим догађајима, или чак да писа о тим догађајима, јасно се види да ту нису описане никакве природне не-
се уопште нису ни догодили, већ да су „измишљени“. погоде и осека.
Штавише, догађај Изласка Израелаца из Египта и преласка преко Црвеног Штавише, они су сами у својим записима упоређивали те догађаје из до-
мора у доба Мојсија, иако најпознатији, најбоље упамћени, и најопеванији ба Мојсија с природним непогодама, али их нису поистовећивали, што ука-
догађај у целокупној историји света, у историјским књигама и уџбеницима зује да су разликовали природне појаве од тих догађаја, односно, указује да ти
данашњице не спомиње се ни једном речју. Исто тако, ниједном речју се не догађаји нису биле обичне природне појаве, које људи тог доба наводно нису
помиње ни сам Мојсије, иако је он једна од најпознатијих, најбоље упамће- умели да објасне.
них, и најопеванијих личности у целокупној историји света. На пример, у поменутом запису о догађају појављивања Творца пред Мој-
сијем и народом на гори Синај, тај догађај се пореди са грмљавином и потре-
сима земље (земљотресом), али се не поистовећује с тим природним појавама.
Фалсификати 19. века о догађајима из доба Мојсија А поред тога, у наставку је записано да се Творац речима обратио пред њи-
Ти историчари 19/20. века су дословно све историјске изворе који гово- ма („Бог је одговарао силним гласом…“), што се никако не би могло проту-
ре о Мојсију и догађајима из његовог доба прогласили за „измишљене при- мачити као некаква „природна појава“ – исто као што се ни бројни други опи-
че“ и „плод народне маште“ – исто као што су учинили и са свим другим ис- си тих догађаја не могу на такав начин протумачити.
торијским изворима који говоре о догађајима из далеке прошлости. Фалсификатори историје из 19/20. века су тумачили записе о тим догађаја-
На пример, споменути догађај „Десет Пошасти“ на Египат они су објаш- ма на такав начин да испада као да се догодило скоро све супротно од онога
њавали као наводни низ „природних непогода“ које су задесиле Египат у да- што је у тим записима записано да се догодило, и као да су они у 19/20. ве-
лекој прошлости, док су за догађај раздвајања Црвеног мора и преласка Из- ку могли боље знати шта се догодило тада од људи који су у том добу живели
раелаца преко мора тврдили да је то била осека, а да је народ такве „природне и који су као непосредни учесници у тим догађајима оставили сведочанства
појаве“ из незнања приписивао свом вођи Мојсију и самом Творцу (Богу). о тим догађајима у виду ових записа, на основу којих је једино и могуће знати
Такве њихове тврдње о догађајима из доба Мојсија, по којима испада да у шта се догодило у том добу.268
том добу људи нису знали шта су природне непогоде и шта је осека, заснова-
не су на веровању да су људи у том добу – и уопште, у далекој прошлости –
били потпуно неписмени и умно заостали у односу на људе данас, те да су
због такве неписмености и умне заосталости те „природне појаве“ из незнања 268
приписивали Творцу (Богу), јер нису умели другачије да их објасне. S. I. Trevisanato, The Plagues of Egypt: Archaeology, History and Science Look at the Bible,
Euphrates, Piscataway, NJ, 2005
111 112
Древни фалсификати о догађајима из доба Мојсија ЗАПИС МОЈСИЈА ЗАПИС МАНЕТА
(пре око 3500 година) (пре око 2300 година)
И много пре 19/20. века, још у тим древним временима, разни историчари
су износили исте такве тврдње о догађајима из доба Мојсија: Да се ти догађа-
ји нису догодили сасвим онако како су описани у историјским изворима да су
се догодили: На пример, да није било „Десет Пошасти“, него да су то биле не- Египћани тлачили Јевреје. Јевреји тлачили Египћане.
ке природне непогоде, да није било натприродног раздвајања Црвеног мора,
него осека, да су Јевреји фалсификовали записе о догађајима из тог доба, итд.
На пример, тако су тврдили поједини староегипатски свештеници из два Међу Египћанима настале болести. Јевреји ширили заразне болести.
египатска града – из Мемфиса и из Она („Хелиополиса“). Ови први су тврди-
ли да су Израелци напустили Египат у доба Мојсија и прешли преко Црвеног
мора у време осеке; а свештеници из града Она су тврдили да је дошло до су- Египатски цар убијао јеврејску Мојсије убијао египатску децу.
коба између Египћана и Израелаца близу Црвеног мора у то доба, али да се то децу. Хтео да убије Мојсија. Хтео да убије сина египатског цара.
није догодило онако како је у запису Мојсија записано да се догодило.269
Тако су и ови староегипатски свештеници тврдили исто оно што су тврди-
ли поједини историчари 19/20. века, покушавајући да прикажу тај догађај као Мојсије скриван од Египћана. Син цара скриван од Мојсија.
да није било никаквог натприродног раздвајања Црвеног мора и Десет Поша-
сти послатих од Творца на Египат – како је записано да се догодило.
Староегипатски свештеници су ишли и корак даље у свом фалсификовању Јевреји победили Египћане. Египћани победили Јевреје.
записа о догађајима из доба Мојсија, па су тврдили да у сукобу између Израе-
лаца и Египћана код Црвеног мора наводно нису победили Израелци, већ они
– Египћани. Сви Египћани изгинули у боју. Сви Египћани преживели.
Такве тврдње се могу наћи у свим староегипатским записима и предањима
у којима је описан догађај Изласка Израелаца из Египта. Рецимо, то се види у
споменутом најпознатијем староегипатском предању, предању о „Хорусу“ и Сви Јевреји преживели. Већина Јевреја изгинула.
„Сету“, у којем се описује како је египатски цар („Хорус“) наводно победио
Мојсија („Сета“).
У намерном приказивању догађаја из доба Мојсија на сасвим супротан на- Јевреји сами напустили Египат. Јевреји протерани из Египта на силу.
чин од онога како су описани у изворним историјским извештајима о тим до-
гађајима, посебно се истицао староегипатски историчар Лизимах (живео пре
око 2200 година), који је записао да је највећи део Мојсијевог народа поги- На основу овог поређења јасно се види да запис Манета представља гру-
нуо у мору у сукобу са Египћанима; а такав опис очито представља намерно бо фалсификовање записа Мојсија, као изворног историјског извештаја о до-
извртање изворног историјског извештаја о овом догађају, у којем је записано гађају Изласка Израелаца из Египта под Мојсијем.
да се догодило управо супротно – да су Египћани погинули у Црвеном мору Заправо, на основу самог садржаја тог записа Манета, као и записа других
у сукобу са Мојсијевим народом.270 староегипатских историчара, види се и разлог таквог фалсификовања; а то је
Најпознатији фалсификат о том догађају начинио је староегипатски свеш- њихова мржња према Мојсијевом народу, коју су они у својим записима от-
теник и историчар Мането (пре око 2300 година). Из поређења његовог запи- ворено исказивали, и њихова жеља да прикрију најсрамотнији пораз у сво-
са са записом Мојсија, види се да је покушао фалсификовати запис Мојсија, с јој историји, када је највећу силу у том добу – Египатско царство – победила
тим да је опште податке о том догађају навео као у запису Мојсија: скупина ненаоружаних робова, жена и деце.
Такав став према Мојсију, његовом народу, и догађајима из његовог доба,
заузели су после и многи од најпознатијих старогрчких и римских писаца, по-
пут Аристотела (пре око 2300 година), Агатарха (пре око 2220 година), Апо-
лонија Молона (пре око 2100 година), Цицерона, (пре око 2000 година), итд.
269
Eusebius, Praeparatio Evangelica 9:27.1-37
270
Flavius, Contra Apionem 1:34-35
113 114
Ипак, без обзира на такво фалсификовање историје, староегипатски исто-
ричари и други древни писци су највећим делом описали те догађаје из доба ОСМО ПОГЛАВЉЕ
Мојсија на исти начин као што су описани у изворним извештајима о тим до-
гађајима.
Заправо, записи староегипатских историчара доказују да наведени догађа-
ји из доба Мојсија нису измишљени, јер они нису имали разлог да измишља-
ДОБА СУДИЈА
ју догађаје у којима су доживели највећи ратни пораз у својој историји. Једи- (пре око 3500 – 3000 година)
на разлика је у томе што су тај пораз из очевидних разлога покушавали пред-
ставити на мало другачији начин, па су само описе Мојсија и његовог наро- О древним српским владарима који су владали на Истоку
да приписивали противнику Мојсија – тадашњем египатском цару и ње-
и најважнијим догађајима који су обележили њихово доба
говом народу. То се веома лако уочава обичним поређењем тих записа са за-
писима Мојсија.271
З
аписано је да се догодило овако: Након Изласка из Египта на че-
лу с Мојсијем, преласка преко Црвеног мора, и досељења у земљу
Ханан на челу са Мојсијевим наследником, Исусом Навином, на-
род се настанио у земљи Ханан протеравши одатле становнике те
земље – потомке Хамовог сина Ханана и друге народе.
Тамо се народ настанио и основао своју државу, названу „Израел“ по име-
ну њиховог претка Израела (Јакова), који се са породицом био доселио у Еги-
пат, одакле су сада његови потомци отишли. У својој држави Израел су живе-
ли по законима које им је донео Мојсије, то јест, које им је објавио Творац на
гори Синај. А њихов предводник био је наследник Мојсија – Исус Навин.
Али, кад је умро Исус Навин, и кад су умрли сви они који су живели у том
нараштају и који су „видели сва велика дела која је Бог чинио за Израел“ – ка-
ко је записано, дошао је други нараштај који се није држао Мојсијевог закона,
већ се угледао на околне народе и почео да живи попут њих, па се убрзо дого-
дило да су државу Израелових потомака освојили други народи.
Из ропства су се касније ослободили, а оног који их је ослободио узели су
за свог вођу, који је био називан „судија“. Он је владао и судио народу за све
време свог живота.
Међутим, недуго након тога, њихову државу су поново напали и освојили
други народи. Тако се за дуго година смењивало доба ропства и доба слободе,
Слике остатака староегипатских ратних кочија и скелетних условљено владањем народа: Када је народ чинио зло, када су се људи пона-
шали себично и похлепно, кад су се мрзели и гледали са подозрењем једни на
остатака коња и људи, пронађених на дну Акабског залива у
друге, свађали се, бунили против власти, и слично, тада би се догодило да се
Црвеном мору код Египта (Moller, The Exodus Case, pp. 201-219) појаве други народи, покоре их и освоје њихову земљу; а кад би се народ про-
менио, када су престајали да мрзе једни друге и да буду себични и похлепни,
када нису гледали само да се окористе на штету других, кад су слушали власт
(„судије“) и чинили добро, онда је долазило до ослобођења народа од непри-
јатеља. Тако је записано да се догодило.272
271
P. W. Horst, From Liberation to Expulsion: The Exodus in the Earliest Jewish-Pagan polemics.
Israel’s Exodus in Transdisciplinary Perspective, Springer, New York, NY, 2015, pp. 387-395 272
Књига о судијама 2:7-19
115 116
Судија Јехуд Судија Давора
ПРКОСНИ ВОЂА (пре око 3400 година) ХРАБРА ВЛАДАРКА (пре око 3300 година)
Како је судија Јехуд једним чином ослободио народ Како су две храбре жене спасиле народ из ропства
од тлачења и власти Моаваца и њиховог цара Еглона под Хананцима и њиховим царем Јавином и Сисером
Први предводник народа („судија“), који је ослободио народ из првог роп- Записано је да је после смрти судије Јехуда народ поново пао у ропство,
ства након египатског ропства, био је Готонило, из племена Јуде, сина Изра- да су њихову земљу освојили Хананци, предвођени царем Јавином.
ела (Јакова). На месту народног судије тада је стајала једна жена, која се звала Давора
Након смрти Готонила, народ је поново пао у ропство, и њихову земљу су (или Девора). Она је рекла једном од старешина народа да сакупи народ и да
тад освојили околни народи – Моавци, Амонци, и Амаличани, предвођени изађе у бој са Хананцима, говорећи му да јој се Бог обратио и рекао јој да та-
моавским царем, који се звао Еглон. Из тог ропства ослободио их је други ко учине. Тај старешина, који се звао Барак, пак није смео да се супротстави
„судија“, који се звао Јехуд (или Аод), из племена Венијамина, сина Израе- Хананцима, већ је тражио да и Давора крене са њим у бој.
ла (Јакова). Под вођством Даворе и тог израелског старешине народ је победио много
Јехуд је остао упамћен по томе што је ослободио свој народ, и то тако што бројнијег и надмоћнијег непријатеља у том боју. Само је преживео њихов во-
је сам отишао право код непријатеља – цара Еглона, и онда га изненада на- ђа, који се звао Сисера, и који је побегао са бојишта, па се сакрио код једног
пао и усмртио мачем. Одмах након тога је позвао народ у бој, и они су успели потомка Мојсијевог таста, по имену Јевер (или Евер).
да протерају Моавце, Амонце, и Амаличане, који су их тлачили.273 Али, кад је ханански вођа Сисера заспао, жена тог Јевера, која се звала Ја-
Осим што је описан у записима из тог доба, тај догађај је описан и у више иља, усмртила је Сисеру. А после тога, био је ухваћен и сам ханански цар Ја-
народних предања, као што су предање о погибији турског цара Мурата и вин, кога су погубили, па се тако народ ослободио њихове власти.275
предање о Марку Краљевићу и Арапину; јер у оба предања је описан јунак Овај догађај, осим у записима из тог доба, описан је и у народним преда-
(„Милош 'Обилић“; „Марко Краљевић“) који сам долази право код непријате- њима. То су сва она предања у којима се описује храбра жена (Давора и Јаи-
ља („цара Мурата“; „Арапина“), и којег изненада напада и убија мачем – исто ља) која једина од свих сме да се супротстави непријатељу (цару Јавину и
као што је описана погибија моавског цара Еглона од руке Јехуда. Сисери) и кога на крају побеђује у двобоју; јер такав опис из предања одго-
Разлика је у томе што се у ова два предања описују и догађаји из каснијег вара историјском опису храбре Даворе и Јаиље, које су једине од свих сме-
доба српске историје – из доба Милоша 'Обилића и краља Марка (14. век), ле да се супротставе хананском цару, и кога су на крају победиле.
који су у народном сећању били поистовећени с овим догађајем из доба Јеху- Такво је једно муслиманско предање са ових простора, познато као „Кћи
да (пре око 3400 година), услед сличности и значаја тих догађаја. старца Мехмед-аге“; јер у том предању се исто описује жена – „кћи Мехмед-
Другим речима, у том предању о погибији цара Мурата и предању о Мар- аге“ – која једина од свих сме да се супротстави непријатељу, и која га у дво-
ку Краљевићу налазе се измешана сећања на два догађаја из различитих доба боју на крају побеђује и тако доноси слободу свом народу.276
која су се током времена „спојила“, а главни учесници тих догађаја – Милош Могуће је да се обриси сећања на тај догађај налазе и у поменутом преда-
'Обилић/Марко Краљевић и судија Јехуд – међу собом поистовећени, исто њу о „Данајевим кћерима“, у којем су описани догађаји из историје потома-
као што се и сва друга народна предања састоје из више предања различитог ка Аврама; јер у том предању се исто описује жена која је на спавању усмр-
порекла и времена постања, која су се током времена „спојила“ у једно преда- тила непријатеља, као што је записано да је учинила Јаиља Јеверова.
ње.274
275
Књига о судијама 4:1-23
273
Књига о судијама 3:7-30 276
Luka Marjanović, Kći Starca Mehmet-age seče Arapina s mora. Hrvatske narodne pjesme, što se
274
Караџић, Милош у Косову; Марко Краљевић укида свадбарину pjevaju u Gornjoj Hrvatskoj, Krajini i Turskoj Hrvatskoj, Zagreb, 1864.
117 118
Тако се у тим предањима налазе измешана сећања на Аврама, Мојсија, и
Гедеона, услед сличности и значаја догађаја у којим су учествовали. На при-
Судија Гедеон мер, такав опис се налази у једном предању из Хомеровог спева „Илијаде“, о
јунаку „Ајаку“, јер се у том предању исто као у запису о Гедеону описује по-
јављивање бога пред јунаком који у први мах не схвата са ким разгова-
МАЧ ГОСПОДЊИ (пре 3300-3200 година) ра.278 Исти догађај појављивања Творца у људском обличју је описан и у
једном предању из Хомеровог спева „Одисеје“, итд.279
Како је судија Гедеон са триста ратника ослободио Други догађај из живота Гедеона описан у запису о Гедеону, који се дого-
народ од Мадијанаца и њихових царева Салмуна и Завеја дио након догађаја појављивања Творца пред њим, јесте сукоб Гедеона са на-
родом, због тога што је Гедеон према упутству Творца уништио све кипо-
ве, слике, и друге верске предмете у свом крају, које су користили свеште-
ници и народ, и које су они сматрали „светињом“.
Записано је да је после смрти судије Даворе народ „поново почео да чини Записано је да је народ хтео да убије Гедеона због тог чина, али отац Геде-
оно што је зло у Божјим очима“, па се догодило да су их тада покорили окол- она их је спречио, рекавши да ако те слике и други верски предмети имају ве-
ни народи. То су били Мадијанци, Амаличани, и други народи истока. (Ма- зе с богом у којег су веровали, онда нека тај бог казни Гедеона; а ако он то не
дијанци су били потомци Аврамовог сина Мадијана, по коме су добили име, може да учини, онда Гедеон да не буде крив. И тада је народ оставио Гедеона
и који су живели недалеко од Египта.) на миру.280
Ти народи су их толико тлачили да су ови морали да беже у брда, и да жи- Тај догађај исто је остао упамћен и кроз народна предања, као што је спо-
ве „по пећинама и врлетима“. А онда, како је даље записано, „кад су због Ма- менуто предање о краљу Еристихону, јер у том предању се исто описује чо-
дијанаца призвали Бога да им помогне“, догодило се да је „Бог подигао суди- век који уништава слике и кипове других „богова“, због чега народ осу-
ју да избави народ“; а тај судија био је Гедеон, из племена Јосифа, сина Из- ђује тог човека и намерава да га казни; а такав опис из предања може се је-
раела (Јакова). дино односити на историјски опис Гедеона.
Записано је да се једном приликом пред Гедеоном појавио Творац, и да му Убрзо после тога, Гедеон је према упутству Творца повео народ у бој про-
се обратио рекавши да је њега одабрао да ослободи народ, али да Гедеон није тив непријатеља. Записано је да је пред битку Гедеон према упутству Творца
то у првом тренутку схватио, и оклевао је да прихвати задатак, па је након то- отпустио највећи део народа да се врати кући, тако да је остао само Гедеон и
га тражио додатну потврду од Творца да је заиста Он разговорао са њим, и да 300 ратника, и са само 300 ратника Гедеон је онда упао у логор непријатеља,
ће он успети да ослободи народ, јер у том тренутку није у то сасвим веровао. и успео да их савлада и ослободи народ, иако су ови били многоструко јачи и
Потврду је добио у виду више чуда, која је Творац учинио пред њим, па је Ге- бројнији, а њихове вође – цара Салмуна и цара Завеја – лично је погубио.281
деон тада поверовао. Чудесна победа Гедеона и његових 300 ратника над Мадијанцима описана
С обзиром на натприродне појаве које су пратиле тај догађај, не чуди што је и у народним предањима, поред тога што је описана у запису о Гедеону. На
се такав догађај спомиње и у бројним древним предањима, поред тога што је пример, тај догађај је описан у Хомеровом спеву „Илијади“, јер се исто као у
описан у записима из тог доба; јер постоје сачувана предања у којима се исто запису о Гедеону описује јунак који искушава своју војску, и који с малим
као у тим записима говори о појављивању Творца (Бога) пред човеком од- бројем људи побеђује бројније непријатеље; а такав опис се потпуно поду-
ређеним да учини велико дело, сумња главног јунака у сопствене способ- дара са описом само једне историјске личности – Гедеона.282
ности, и чуда (знаци) која Творац чини пред њим, да би га охрабрио. Очи- На крају, записано је да је народ хтео да одабере Гедеона и његово потом-
то је да се такав опис из народних предања једино може односити на Гедеона, ство после њега за свог поглавара, јер су захваљујући њему победили непри-
јер такав опис одговара историјском опису Гедеона. 277 јатеље, али да је Гедеон то одбио, рекавши „Нека Бог буде ваш поглавар“.283
Са друге стране, такав опис одговара и историјском опису Мојсија, као и
опису Аврама, јер се и у њихово доба догодио сличан догађај – појављивање
Творца пред Мојсијем, односно, Аврамом, сумња Мојсија/Аврама да ће извр- 278
Хомер, Илијада 13:62
шити дати задатак, и чуда која је Творац учинио пред њим да би га охрабрио. 279
Хомер, Одисеја 1:320
280
Књига о судијама 6:25-32
281
Књига о судијама 7:1-8:20
282
Хомер, Илијада 2:11-154
277
Књига о судијама 6:1-40 283
Књига о судијама 8:22-23
119 120
Међутим, кад се враћао из битке, прво кога је видео била је његова кћи-је-
Судија Јефтај
диница; а с обзиром да се заветовао да ће принети на жртву прво што буде ви-
део када се врати из битке, сматрао је да мора испунити завет и то учинити са
сопственом кћери. Тако је он након битке с Амонцима принео на жртву своју
ОКРУТНИ РАТНИК (пре око 3200 година) кћи зарад испуњења завета. Тада је у народу настао обичај међу девојкама да
се сваке године чини помен на кћи Јефтаја.285
Овај несрећан догађај, осим што је описан у запису о судији Јефтају, опи-
Како је судија Јефтај ослободио народ од Амонаца, сан је и у бројним народним предањима. То су сва предања у којим се говори
и како је зарад победе у рату жртвовао сопствену кћи о човеку који жртвује кћи (или сина) зарад неког „добра“, с тим да се так-
ва предања могу односити (и) на поменути догађај из доба Аврама, кад је Ав-
рам умало жртвовао свог сина Исака.
Најпознатије предање о том догађају јесте предање о краљу Агамемнону
За све време док је Гедеон био жив, током наредних 40 година, живело се
и његовој кћери Јевгенији. Ако се то предање упореди са записом о Јефтају,
у миру, али након смрти Гедеона поново је дошло до рата, и то до међусобног
видеће се да су описи потпуно исти, и да се односе на исти догађај.286
сукоба.
Записано је да је један део народа након смрти Гедеона за цара прогласио
једног његовог сина, који се звао Авимелех: Он је побио све синове Гедеона,
сопствену браћу, и силом узео власт за себе. Ни народ није био бољи, јер „ни- „КРАЉ АГАМЕМНОН“ СУДИЈА ЈЕФТАЈ
су узвратили добром породици Гедеона, упркос свему добром што је учи- (Еурипид, Ифигенија) (Самуило, Књига о судијама)
нио“ за њих – како је записано.
Међутим, он није дуго владао, и на крају је погинуо у једном од међусоб-
них сукоба, управо против народа који га је био прогласио за цара, тако да му Храбар ратник и вођа. Храбар ратник и вођа.
се вратило зло које је нанео својој породици. Погинуо је током напада на је-
дан град, када је са зидина града нека жена бацила камен на њега, па га је ње-
гов слуга по његовој жељи докрајчио.284 Син блуднице („Аеропе“). Син блуднице (неименована).
После његове смрти, било је још двојица судија, али, за њихово доба нису
забележени значајнији догађаји. А после њих, народ је поново пао у ропство,
под власт Филистеја и Амонаца – потомака Амона, сина Аврамовог братан- Протеран из домовине (Микене). Протеран из домовине (Галада).
ца Лота.
Када је народ снашла таква велика невоља, почели су се кајати за своја не-
дела, па су „завапили ка Богу да их избави из невоље“. Тада су се сетили свог После неког времена се вратио После неког времена се вратио
сународника кога су пре тога протерали из земље, и који је био познат у наро- у родни крај и постао владар. у родни крај и постао владар.
ду као „снажан и храбар ратник“, па су га позвали да се врати и помогне им
у борби са непријатељима, а они да га заузврат прогласе за свог вођу.
Тај човек се звао Јефтај. Када су га протерали из земље, он је „окупио бе- Предводник у рату с „Тројанцима“. Предводник у рату с Амонцима.
спослене људе и са њима одлазио у пљачку“. Међутим, када су Филистеји
и Амонци напали земљу, његова браћа и сав народ су га позвали да се врати и
да их предводи у боју против Филистеја и Амонаца. Пре рата принео своју кћи Пре рата се заветовао да принесе
Пред битку, Јефтај је дао један несмотрен завет: Заветовао се да ће прине- („Јевгенију“) на жртву зарад своју кћи (неименовану) на жртву
ти Богу на жртву прво што буде видео кад се врати из битке, ако му Бог пода- победе у рату с „Тројанцима“. зарад победе у рату с Амонцима.
дари победу над непријатељима. Под његовим вођством, они су успели да по-
беде Амонце, па је тако Јефтај постао поглавар народа због свог подвига.
Књига о судијама 11:1-40
285
286
Euripides, Iphigenia in Aulide. The Plays of Euripides, Vol. II, transl. E. P. Coleridge, George
284
Књига о судијама 8:33-9:57 Bell and Sons, 1891, London
121 122
Још једно од познатијих предања о Самсону јесте старо грчко предање о
Судија Самсон
Ахилу, у којем се исто описује јунак надљудске снаге са једном слабошћу
(„Ахиловом петом“), који на крају страда због жене.289
Самсон је у Старој Грчкој и на овим просторима пак био најпознатији као
ЈУНАК С ЈЕДНОМ МАНОМ (пре 3200-3100 година) „Херкулес“, па је зато опис Херкулеса у предању исти као опис Самсона:
Судија Јефтај је ослободио народ од непријатеља, али, после неког време- Бог („Зевс“) се појавио пред мајком „Господњи анђео“ се појавио пред
на, народ је поново пао у ропство, овог пута под власт Филистеја, који су на- „Херкулеса“ („Алкменом“), и рекао мајком Самсона, и рекао јој да ће
пали и освојили њихову земљу. јој да ће родити сина („Херкулеса“) родити сина (Самсона) који ће
Тада се појавио Самсон, из племена Дана, сина Израела (Јакова). Самсон који ће починити велика дела. ослободити народ из ропства.
је у записима описан као човек огромне снаге, несавладив у борби, али са јед-
ном слабошћу – пожудом и нестрпљивошћу, која је напослетку довела до ње-
говог страдања. Поседовао надљудску снагу и Поседовао надљудску снагу и
Записано је да је Самсон бранио народ од Филистеја који су их тлачили, и храброст. Познат по прекости, храброст. Познат по прекости,
да је у много сукоба на невероватне начине сам побеђивао Филистеје, док ње- пожудности, и гневљивости. пожудности, и гневљивости.
гов народ није смео и није могао да им се супротстави.
Међутим, Самсон је на крају настрадао својом кривицом: Оженио је једну
Филистејку, по имену Далила, која га је издала и открила Филистејима начин Имао веома дугу косу. Имао веома дугу косу.
на који га могу савладати. Филистеји су га онда заробили и потом ослепили.
Пред крај живота, ипак, Самсон је извојевао победу над Филистејима. За-
писано је да су га Филистеји једном приликом извели пред народ, да му се ру- Једном приликом успео да Једном приликом успео да
гају и да га вређају, а Самсон се тад помолио и успео да обори два велика сту- савлада лава голим рукама. савлада лава голим рукама.
ба храма у којем су се тада налазили, тако да су погинули и Самсон и сав на-
род Филистеја и њихови кнезови који су се ту нашли.287
Подвизи Самсона и његово страдање због жене, осим тога што су описани Починио многе подвиге Починио многе подвиге
у записима из тог доба, описани су и у великом броју народних предања, као против разних непријатеља. против разних непријатеља.
што су споменуто старо грчко предање о Аристеју и предање о „Баш-Чели-
ку“, предања о Марку Краљевићу, Милошу 'Обилићу, Ахилу, Херкулесу,
краљу Птерелају, Зигфриду, итд. У тим предањима се налази исти опис као Настрадао због своје жене („Деја- Настрадао због своје жене (Далиле)
у запису о Самсону – опис ненадмашног јунака с једном слабошћу, који на нире“) од руку својих непријатеља. од руку својих непријатеља.
крају страда због издаје жене.
Сећање на Самсона у српском народу је најбоље очувано у предањима о
Марку Краљевићу, у којима је српски краљ Марко приказан као Самсон, као Свесно одузео себи живот у тренутку Свесно одузео себи живот у тренут-
човек надљудске снаге који једним ударцем савлађује мноштво неприја- када је већ знао да ће настрадати. ку када је већ знао да ће настрадати.
теља, и кога на крају његова жена издаје непријатељима.288
287
Књига о судијама 13:1-16:31 289
Fabius Fulgentius, Mythologiae 3:7, transl. L. G. Whitbread, Ohio State University Press,
288
Караџић, Марко Краљевић и невјерна љуба Columbus, OH, 1971
123 124
Тај „Гавајски рат“ је остао упамћен и у народним предањима. На пример,
описан је у најпознатијем старогрчком предању, из Хомеровог спева „Илија-
Судија Илија де“ – у предању о Тројанском рату; јер када се упореди опис Тројанског ра-
та из тог предања и опис Гавајског рата из старих јеврејских списа, видеће се
да нема никаквих разлика и да су то описи истог догађаја.
ПОРАЖЕНИ ЧУВАР КОВЧЕГА САВЕЗА Разлика је само у томе што су у предању о Тројанском рату описани и до-
(пре око 3100 година) гађаји из каснијег доба, попут догађаја освајања града Троје, који су били у
народном сећању поистовећени с Гавајским ратом. Другим речима, то преда-
Рат између израелских племена. Како је народ страдао у доба ње се састоји из најмање два предања: Прво је предање о Гавајском рату, а
друго је предање о Тројанском рату, која су током времена помешана у на-
судије Илије због своје искварености и лажне побожности родном сећању и „спојена“ у једно предање услед сличности и значаја тих до-
гађаја.
Након тог Гавајског рата, у којем је настрадао велики део народа – како је
Записано је да се догодило овако: Након Самсона, народ се поново вратио даље записано – догодило се да су се опет појавили Филистеји, који су иско-
међусобним сукобима, и људи су постали похлепни и себични, „свака мисао ристили међусобне сукобе у земљи и извршили напад. То се догодило када је
њиховог срца била је усмерена ка злу“, и „свако је чинио оно што је било народни судија био свештеник Илија (или Илије; Ели), из племена Левија,
исправно у његовим очима“. сина Израела (Јакова).
Иако се није одмах тада опет догодило да су пали у ропство, под власт не- Када су Филистеји тако напали земљу, народ им је изашао у сусрет пред-
ких других народа, започели су међусобне сукобе, тако да им непријатељ није вођен Илијиним синовима, који су се звали Офније и Финес. Међутим, Фи-
ни био потребан. И како је време пролазило, тако се народ све више кварио и листеји су победили у бици, и Илијеви синови, Офније и Финес, погинули су
бивао све гори. заједно са великим делом народа, а Мојсијев Ковчег који су носили са собом
Такав њихов начин живота досегнуо је врхунац у једном догађају и злочи- отели су Филистеји. Када су то јавили судији Илији, он је пао са столице на
ну који се тада догодио по први пут у дотадашњој историји Израелових пото- којој је седео и несрећним случајем сломио врат, те тако погинуо.291
мака; а то је била отмица и убиство једне жене. Записано је да се „Овако не- Ова битка са Филистејима и погибија судије Илије такође је опевана у на-
што никад није догодило нити се видело од дана када су Израелови сино- родним предањима, осим тога што је описана у записима из тог доба. На при-
ви изашли из египатске земље, па до данас“. мер, о том догађају говори предање о смрти мајке Југовића, предање о по-
А када се такав злочин догодио по први пут и у Израелу, записано је да се гибији браће Предрага и Ненада, предање о краљу Егеју, итд.
сав народ подигао на ноге и кренуо да испита да ли се такав злочин стварно У свим тим предањима се описује погибија оца (или мајке) након доби-
догодио међу њима, и ако јесте, да пронађе ко је то учинио и зашто. јања вести о погибији сина у бици; а такав опис из предања одговара опису
Након што су се уверили да су то заиста учинили припадници њиховог на- само једног историјског догађаја – опису погибије судије Илије након доби-
рода, и након што су открили да се ови скривају у једном граду, званом Гава- јања вести о погибији његова два сина.
ја, тражили су од старешина тог града да изруче отмичаре и убице, да се изве- На крају, у народном предању је остало сачувано сећање и на догађај оти-
ду пред суд; а када су ови одбили да то учине, штитећи злочинце, народ је на- мања Мојсијевог Ковчега од стране Филистеја. (То је Ковчег у којем су се
пао на град, освојио га, уништио до темеља, и казнио злочинце, иако су у бор- налазиле камене плоче са исписаним Божијим Заповестима.) Тај Ковчег Са-
бама и сами у великој мери пострадали. веза са собом су понели Илијини синови, Офније и Финес, када су кренули у
То је био такозвани „Гавајски рат“, који се догодио пре око 3100 година, бој против Филистеја, мислећи да ће победити само зато што су са собом по-
и који се водио између племена Венијамина, сина Израела (Јакова), и осталих нели Ковчег, јер су веровали да тај предмет, као светиња, сам по себи, „доно-
племена, потеклих од осталих једанаест синова Израела (Јакова); јер људи ко- си победу“. Тај догађај, између осталог, описан је у поменутом старом грчком
ји су отели и убили жену били су из племена Венијамина, и сви припадници предању о Аристеју, у вези са древним обичајем забране стајања на праг хра-
тог племена стали су да бране злочинце само због тога што су били припад- ма.292
ници њиховог племена, а не зато што су мислили да су недужни.290
291
Прва Самуилова 4:1-22
290
Књига о судијама 19:1-20:35 292
Прва Самуилова 5:1-6:21
125 126
Тако је народ затражио од Самуила да им додели једног таквог човека, ца-
Судија Самуило
ра који ће владати над њима, „као што је обичај код других народа“, да им бу-
де владар и судија уместо Самуила.
Самуило испрва није хтео то да учини, јер је то „било зло у његовим очи-
ОДБАЧЕНИ ПРОРОК (пре 3100-3000 година) ма“ – како је записано. На крају, ипак је испунио вољу народа и дао им је оно
што су сами тражили. Рекао им је каква ће онда права морати да има онај чо-
век који буде постављен да влада над њима, да им буде цар, и под којим ће се
Како је судија Самуило помагао свом народу, и како је условима догодити то што траже. Записано је овако:
тај народ после одбацио Самуила и себи изабрао цара
- Цар ће имати право да узима људе по свом избору за своју војску, и да
их у рат позове када хоће („Узимаће вам синове да буду у његовим
колима и међу његовим коњаницима…“);
Након погибије судије Илије, на његово место је стао судија Самуило, из
племена Јосифа, сина Израела (Јакова). Самуило је исто као Илија био и све-
- Цар ће имати право да сам поставља своје људе на важне положаје, по
штеник, и од детињства је био одгајан код Илије за свештеничку службу.
свом избору („Поставиће себи поглаваре над хиљадама и педесети-
Али, за разлику од поменутих Илијиних синова – Офнија и Финеса, за ко-
нама.“);
је је записано да су били „покварени људи“, Самуило је био неискварен и по-
божан.
- Цар ће имати право да одреди ко ће морати да ради на његовој земљи
Он је непрестано позивао народ да остави своје старе навике и нездрав на-
и ко ће за његове потребе правити оружје и остало („Неки ће орати и
чин живота, непрестано је обилазио људе по градовима, помагао им у реша-
жети његову летину, правиће оружје и опрему за његова кола.“);
вању невоља и чинио им добро, тако да је народ заволео Самуила и послушао
његов глас: Оставили су своје старе навике и обичаје, и почели су да живе ис-
- Цар ће имати право да од народа узима земљу, по свом избору, и да је
правно и да чине добро једни другима – како је записано.
да коме хоће, и имаће право да узима од народа људе и стоку, да раде
Зато се тада догодило да су победили своје тадашње непријатеље, Фили-
за њега („Ваше најбоље њиве, винограде, и маслињаке узимаће и
стеје, када су поново напали земљу, па се тако народ ослободио ропства и по-
даваће их својим слугама… Узимаће ваше слуге и ваше слушки-
ново стекао слободу. Тако је записао сам Самуило да се догодило, као непо-
ње, ваша најбоља говеда и ваше магарце, и користиће их за свој
средни сведок и учесник у тим догађајима.293
посао.“);
Међутим, недуго након ослобођења и успостављања мира и слободе, опет
се догодило да се народ вратио својим старим навикама и обичајима, и „нису
- Цар ће имати право да узима порез од народа, и да тај новац расподе-
узвратили добром“ Самуилу који им је помогао да се ослободе тешког ропст-
ли како хоће и да га даје коме хоће („Од ваших житних поља и ва-
ва, већ су тражили промену власти, мислећи да ће им бити боље ако проме-
ших винограда узимаће десетак и даваће га својим дворанима и
не власт, уместо себе и своје навике.
својим слугама.“);
Записано је да је народ тражио од Самуила да им изабере цара, да над њи-
ма влада, као неко ко ће силом одржавати ред и мир у народу који због своје
- Сав народ ће морати да служи цара („Ви ћете му постати слуге.“)
искварености више није умео сам да се стара о себи, већ је било много исква-
рених људи, који су једни другима наносили зло и чинили штету.
У наставку је записано да је „Самуило објавио све Божје речи народу који
Због тога, и због њихове жеље да „буду као други народи“, које су опона-
је од њега тражио цара“. И тако је настала држава са уређењем и влашћу как-
шали у њиховом начину живота, био им је потребан неко ко ће их водити так-
ва постоји данас, са једним човеком као владарем, којем је народ својом во-
вим путем, и неко коме ће добровољно предати примену силе у руке и сву
љом дао да влада над њима, са свим наведеним правима и повластицама
власт над њима, сва права и повластице неопходне само да би се одржао
тог владара у односу на народ. Тако је настало прво царство у њиховој ис-
ред и мир у држави која је пропадала због таквог народа.
торији.294
293
Прва Самуилова 7:1-17 294
Прва Самуилова 8:1-22
127 128
Доба судија (пре око 3500 – 3000 година) ФАЛСИФИКОВАНА ИСТОРИЈА СРБА
Н
Овако је записано да се догодило: У доба последњег народног судије, Са-
ајважнији догађаји који су се догодили пре око 3000 година су муила, народ је тражио од Самуила да им изабере једног човека, цара, да вла-
описани у записима из тог доба; јер људи који су живели пре да над њима, да „буду као сви други народи“ – како су тада говорили. Саму-
3000 година су описали догађаје из свог доба, као сведоци или ило је испунио вољу народа и изабрао им једног човека за владара – њиховог
учесници тих догађаја, и записали су шта се тада догађало. Ти првог цара.
записи су се сачували до данас, па на основу њих данас знамо А за владара им је изабрао човека који се звао Саул, и који је био из поме-
шта се догађало у том добу. нутог племена Венијамина, сина Јакова (Израела). Записано је да је Самуило
Поред тих записа, постоје сачувана и древна народна предања, у којима су изабрао Саула по упутству самог Творца, и да га је одредио (помазао) за цара
описани исти догађаји. Једина разлика између тих старих записа и предања је пред целим народом.
у томе што се у предањима не помиње тачно време (датум) када су се ти до- Сам Самуило је у свом запису описао овог Саула следећим речима: „Међу
гађаји догодили и не помињу се права имена људи који су живели у то до- Израеловим синовима није било лепшега човека од њега. Био је за главу
ба, јер се то заборавило током времена и усменог преношења предања с коле- виши од свих других“. И у наставку, кад се обратио народу: „Јесте ли виде-
на на колено. Али, сви остали подаци из предања исти су као подаци из запи- ли онога кога је Бог изабрао? Нико није као он у целом народу!“.
са о догађајима из тог доба, па се и на основу тих предања зна шта се догађа- Описао га је и као човека скромне нарави, јер се чудио када му је Самуило
ло пре 3000 година. рекао да га је Бог одабрао за цара, правдајући се да је незнатан и да потиче из
Најважнији догађаји из тог доба јесу догађаји из историје потомака Јако- најмањег племена. Такође, Самуило је записао да Саул у почетку није био ос-
ва (Израела), сина Исака, сина Аврама, од којих је потекао један део Срба, ветољубив, јер није хтео да се свети онима који су били против њега као цара.
тако да ти догађаји чине део историје Срба; иако, са друге стране, то су у исто Такав је у почетку био први цар у историји Срба потеклих од Јакова (Из-
време и догађаји који су и део историје других народа и других огранака пре- раела), коме је „Бог променио срце“ у онај дан када је изабран за цара – како
дака Срба. је записао Самуило.296
Због њиховог значаја, у старим записима и народним предањима, укључу-
јући и српско народно предање, највише су описани управо догађаји из исто- Овакве врлине првог цара описане су и у народним предањима, и опеване
рије Аврамових потомака. Поред раније описаних догађаја из доба Аврама, у старим песмама, осим тога што су описане у запису Самуила. То су сва она
из доба Мојсија, и из доба судија, у те догађаје спадају и догађаји из доба три народна предања која описују „савршеног владара“ – неког праведног ца-
владара – цара Саула, цара Давида, и цара Соломона, која су владала један ра и милосрдног судију кротке и мирољубиве нарави, који брине о свом наро-
за другим пре око 3000 година. И ти догађаји спадају у најпознатије, најзна- ду и штити нејаке од зла.
чајније, најбоље упамћене, и најопеваније догађаје у целокупном преда- На пример, такво је једно старо грчко народно предање познато као „Пре-
њу и историји Срба и других народа. дање о краљу Ејаку“. Описи из тог народног предања су потпуно исти као и
описи из записа о цару Саулу, из времена када је био изабран за цара.
296
Прва Самуилова 9:1-10:27
133 134
Бог је слао Јеровала (Гедеона), Барака, Јефтаја и Самуила, избављао
Кобни саветник
лаца, предвођених царем Саулом, дошло је на једној гори по имену Гелвуја.
Након посете врачари, цар Саул је кренуо на гору Гелвују, да би се испунила
реч коју је изрекао Самуило још у доба одабира Саула за цара. У тој бици Фи-
Саветовање цара Саула са врачаром из Ен-Дора
листеји су победили, а цар Саул, његов син Јонатан, и највећи део народа, по-
гинули су у бици – као што је прорекао Самуило да ће се догодити ако се бу-
Давид је због прогона од стране цара Саула потом био приморан да побегне
ду искварили и понашали бахато.308
у земљу својих дојучерашњих непријатеља – Филистеја, који су га примили с
Тако је скончао први цар у историји предака Срба потеклих од Аврамовог
подозрењем, јер је све време до тада био њихов највећи непријатељ.
унука Јакова (Израела), и тако је народ поново пао под власт других народа, а
А цар Саул, оставши без свог најбољег војсковође и верног слуге – Давида,
њихову земљу су тада освојили Филистеји.
напуштен од свих, и пун озлојеђености и мржње, није знао шта да ради кад су
његову земљу поново напали Филистеји, па је у очају потражио помоћ од јед-
Битка на гори Гелвуји и несрећни крај цара Саула постали су и део народ-
не врачаре.
них предања и песама, осим тога што су описани у записима из оног доба. То
Записано је да је цар Саул тражио од те врачаре да му каже шта ће се дого-
су сва народна предања која описују одсудну битку у којој гине цар (Саул)
дити у будућности, и да му призове „душу“ умрлог пророка Самуила – како је
и у којој царев главни војсковођа (Давид) не учествује.
записано; јер Самуило је у међувремену био умро. (Саул је веровао да се могу
Заправо, ова битка је остала толико дубоко урезана у народном сећању, да
призивати „душе“ умрлих људи.)
је у предању описивана као каква последња битка у историји и упоређивана с
Врачара је рекла Саулу да је призвала „Самуила“, а „Самуило“ је Саулу ре-
крајем света и са последњим сукобом између добра и зла – како се говорило.
као да му нема спаса, да ће га Бог казнити због злодела која је учинио, и да ће
На пример, такво је једно од предања о Боју на Косову, у којем се на ис-
погинути у бици са Филистејима. (Прави Самуило би рекао супротно од тога,
ти начин описује одсудна битка у којој гине цар („цар Лазар“), и у којој ца-
да се може спасити невоља ако се промени и покаје за своја злодела.)306
рев главни војсковођа („Милош Обилић“, или „Марко Краљевић“) не учес-
Овај догађај описан је и у народним предањима, осим тога што је описан у
твује.309
записима из оног доба. Рецимо, то је описано и у такозваном „Предању о ве-
На основу тих описа се види да је у овом предању описана Битка на гори
штици Кирки“, које чини део Хомеровог спева „Одисеје“; јер то предање
Гелвуји, из доба цара Саула (пре око 3100 година), иако је у истом предању
такође описује долазак владара („Одисеја“) код врачаре („Кирке“) и призи-
описан и Бој на Косову, из доба кнеза Лазара (пре око 600 година).
вање „душе“ умрлог пророка („Тиресија“) који осуђује владара због неког
Или другим речима, два различита народна предања, која говоре о два ра-
недела, прети му Божијом казном, и предсказује му будућност.307
зличита догађаја – о Бици на гори Гелвуји, и о Боју на Косову – током време-
на и усменог преношења тих предања су се помешала и „спојила“ у народном
сећању, услед сличности и значаја та два догађаја.
Битка на гори Гелвуји Зато се у овом српском предању о Бици на гори Гелвуји спомињу имена
људи који су учествовали у Боју на Косову (кнез Лазар, Милош Обилић…), а
Погибија цара Саула у бици са Филистејима не људи који су учестовали у Бици на гори Гелвуји (цар Саул, Давид…). Њи-
хова имена су током времена била заборављена у народном сећању и замење-
На крају, записано је да су дошли Филистеји и упали у земљу цара Саула да на с именима људи који су живели у знатно каснијем добу – у овом случају, у
је освоје. То се догодило у време док је Давид био међу Филистејима, примо- доба Боја на Косову.
ран да побегне од цара Саула, а сада приморан да се бори на страни Филисте- Тако, на пример, лик „цара Лазара“ из предања представља измешана се-
ја против сопственог народа. ћања на историјског српског кнеза Лазара и на израелског цара Саула, док
Међутим, записано је да је Давид био спречен да крене, јер је филистејски лик „Милоша Обилића“ или лик „Марка Краљевића“, представља измеша-
цар Ахис рекао да не сме ићи с њима због тога што Филистеји немају повере- на сећања на историјског српског војводу Милоша Обилића, односно, срп-
ња у њега, као њиховог непријатеља, па зато Давид ипак није дошао на бојно ског краља Марка, и на израелског војводу Давида.
поље да учествује у одсудној бици између његовог народа и Филистеја.
306
Прва Самуилова 28:1-24 308
Прва Самуилова 31:1-7
307
Хомер, Одисеја 11:1-160 309
Караџић, Пропаст српског царства
139 140
Цар Давид Битка у долини Ила
Двобој између Давида и Голијата
ДОБА РАТОВА (пре око 3000 година)
Даље је записано овако: Кад су Филистеји првог пута напали земљу у доба
цара Саула, цар Саул се од њих одбранио захваљујући подвигу свог сина – Јо-
натана, и победио их у поменутој бици. Али, када су Филистеји по други пут
Божији Изабраник напали земљу, цар Саул се морао повући пред њима.
Филистеји су тражили да се победник у овом рату одлучи двобојем између
Порекло и младост цара Давида њихових најбољих ратника. Из редова Филистеја је тада изашао један ратник
застрашујућег изгледа и висине, који се звао Голијат, док из редова Сауловог
У записима Самуила је записано овако: Док је Саул још увек био цар, Са- народа нико није смео изаћи, јер су се уплашили тог Голијата. Није ништа по-
муило је по упутству Творца отишао да потражи другога цара, да буде владар могло ни када је цар Саул обзнанио да ће дати велико благо и своју кћи за же-
народу, бољи од Саула, јер је „Бог одбацио Саула због његових недела“ – ну ономе ко изађе на двобој са Голијатом.
како је записано. Међутим, када је млади Давид дошао на бојно поље да донесе храну својој
И Самуило је другог цара нашао у једном дечаку, за кога му је сам Творац старијој браћи, и када је чуо шта се дешава, отишао је код цара Саула и рекао
рекао да га је одабрао за цара због његове доброте и других врлина. А тај де- му да ће се он борити против Голијата. На то су се сви смејали, јер је овај био
чак звао се Давид. веома млад, скоро још увек дечак. Зато цар Саул испрва није хтео да га пусти,
Записано је да је Давид био најмлађи син од осморице синова неког човека због његове младости и неискуства, не желећи да улудо настрада, али, када је
који се звао Јесеј, и који је био из племена Јуде, сина Јакова (Израела). Тако- видео одлучност и храброст Давида, на крају га је пустио.
ђе, записано је да је Давид био четрнаесто колено од Аврама и потомак Раве Записано је да је двобој између Давида и Голијата трајао кратко, и да је Да-
из Јерихона, коју је спасио Исус Навин, наследник Мојсијев, у време похода вид успео савладати Голијата. А цар Саул, подстакнут тим великим подвигом
на град Јерихон, када су Израелци под вођством Мојсија и Исуса Навина иза- Давида, тада је кренуо са народом на Филистеје и победио их у Бици у доли-
шли из Египта и доселили се у Израел. То се зна на основу родослова Давида, ни Ила – слично као што их је победио и прошлог пута у Бици код Михмаса,
који је у целости сачуван у старим записима.310 након великог подвига свог сина Јонатана.
У овом запису се каже да је Давид као дечак био чобанин и да је чувао оче- Цар Саул је наградио Давида тако што га је одредио за свог главног војско-
во стадо оваца. И док је тако чувао овце, дошао је Самуило и објавио му да га вођу, и тако што му је своју кћи обећао за жену. А Давид је цару на то одгово-
је „Бог одабрао за цара“ – како је записано.311 рио: „Ко сам ја и ко је мој род, дом мог оца, да бих ја био царев зет?“ Тако
је записао Самуило да је одговорио Давид.312
Прича о скромном дечаку незнатна рода и неискварене нарави, као Божи-
јем изабранику, и као прореченом и предодређеном будућем цару, део је мно- Славни подвиг једног дечака и његова невероватна и неочекивајућа победа
гих народних предања. То су сва она народна предања у којима се говори о над немерљиво јачим противником и прекаљаним ратником – тај чувени дво-
младом царевом слузи или неком другом младићу (Давиду) који по неком бој између Давида и Голијата, и Битка у долини Ила – постали су део бројних
пророчанству постаје цар уместо претходног цара (Саула). народних предања, поред тога што су описани у запису Самуила.
На пример, такво је предање о краљу Едипу, предање о Јасону и „злат- То су сва она народна предања која говоре о двобоју између неког храб-
ном руну“, предање о „Цару и три сина“, итд. Описи из тих народних пре- рог младића или „царевића“ (Давида) и неког „дива“ (Голијата). У другим
дања су потпуно исти као и описи из записа о почецима будућег цара Давида, облицима предања се уместо „дива“ спомиње „змај“, или какво „чудовиште“,
а на основу којих се види да се у тим предањима описује цар Давид. као песнички опис непријатеља. На пример, такво је предање о дивском ста-
решини у којем се исто описује двобој између храброг младог чобанина („Јо-
вана“) и неког „дива“.
310
Прва књига дневника 2:1-17
311
Прва Самуилова 16:1:23 312
Прва Самуилова 17:1-58
141 142
Женидба са препрекама Битка код Сиклага
Женидба Давида са Сауловом кћери Михалом Како је Давид закаснио у бој са Амаличанима
Записано је да је Давид постао миљеник народа због своје неописиве храб- Записано је да је Давид са својим људима побегао од цара Саула код Фили-
рости и чудесне победе над Голијатом, као и због бројних других ратних под- стеја, и да му је споменути филистејски цар Ахис дао један град да се у њему
вига после тога током ратова против разних непријатеља против којих га је насели; а тај град се звао Сиклаг.
слао цар Саул као свог војсковођу. Али, једном приликом се догодило да је дошао народ Амаличана, освојио
Међутим, догодило се да је цар Саул убрзо постао љубоморан на Давидове град Сиклаг, и заробио њихове породице и одвео их са собом. Давид је закас-
успехе и горко га замрзео, а највише због тога што је знао да је Самуило одре- нио да то спречи, али је после сустигао Амаличане и ослободио заробљене.317
дио и помазао Давида за цара уместо њега. Од бројних Давидових подвига, овај подвиг у Бици код Сиклага, када је са
Из тог разлога, цар Саул је одуговлачио да своју кћи да Давиду за жену, па малим бројем људи савладао велик број непријатеља, описан је и у народним
је тражио од Давида да оде у још један рат с Филистејима, да би заслужио ру- предањима, поред тога што је описан у записима тог доба. То су сва народна
ку његове кћери, надајући се да ће тако погинути у том рату од руке Филисте- предања о великом јунаку који је „закаснио у бој“, као што је Давид закас-
ја. Ипак, догодило се да је Давид успешно завршио и тај ратни поход, тако да нио у бој са Амаличанима. На пример, такво је предање о погибији Стефана
је на крају оженио кћи цара Саула, која се звала Михала. За њу је записао Са- Мусића у Боју на Косову.318
муило овако: „А Михала, Саулова кћи, волела је Давида“.313
Како је даље записано, након тога је цар Саул смишљао друге начине како
Војвода Јонатан
да убије Давида, па га је зато једном приликом пред свима оптужио за навод-
ну издају, и под тим изговором почео је да га прогања по читавом царству.
Давид је бежао од цара Саула и крио се по разним местима од њега и њего-
Погибија Сауловог сина Јонатана
ве војске. А на крају, Давид је побегао код својих непријатеља – Филистеја, и
тада је цар Саул престао да га гони.314
Једини који је био на страни Давида и бранио га пред оптужбама цара Сау-
ла, и једини који је смео супротставити се цару Саулу, био је његов најстарији
Догађај женидбе Давида и Саулове кћери Михале након савладавања преп-
син – Јонатан. Записано је да су он и Давид били нераздвојни, и да је Јонатан
река које му је задавао цар Саул, описан је и у народним предањима, осим то-
„волео Давида као своју душу“ – како стоји у запису.
га што је описан у записима из тог доба. То су сва народна предања која го-
Али, напослетку се догодило да је Јонатан доживео исти несрећни крај као
воре о женидби јунака (Давида) са царевом кћери (Михалом) након савла-
цар Саул – погинуо је у сукобу са Филистејима заједно с оцем и браћом, у Би-
давања препрека које задаје цар (Саул). Позната су као „предања о женид-
ци на гори Гелвуји, у којој Давид није учествовао.319
би са препрекама“.
Пријатељство добродушног Јонатана и младог Давида, и његов тужан крај,
На пример, такво је предање о женидби српског цара Душана, у којем се
описани су и у народним предањима, осим у записима тог доба. То су сва на-
исто описује подвиг младог чобанина и оданог царевог слуге („Милоша Воји-
родна предања у којима се описује побратимство двојице војвода и поги-
новића“) у двобоју против царевог непријатеља („војводе Балачка“), и његова
бија једног (Јонатана) у бици у којој други (Давид) није учествовао.
женидба са царевом кћери („Роксандом“) након савладавања препрека које му
На пример, такво је споменуто предање о браћи Предрагу и Ненаду, по-
задаје цар („цар Леђанин“).315
једина предања о Милошу Обилићу и Марку Краљевићу, и грчко предање
Или рецимо, такво је и старо грчко предање о женидби краља Пелопа, у
о Ахилу и Патроклу; јер описи из тих предања су потпуно исти као и описи
којем се исто описује женидба младића („Пелопа“) са царевом кћери („Хипо-
Јонатана и Давида у записима о њима.
дамијом“) након савладавања препрека које му задаје цар („Еномај“).316
313
Прва Самуилова 18:17-28
314
Прва Самуилова 27:1-4 317
Прва Самуилова 30:1-31
315
Караџић, Женидба Душанова 318
Караџић, Стеван Мусић
316
Pindar, O. Odes 1:100-160 319
Прва Самуилова 18:1-5; 20:1-17
143 144
Исход рата је био неизвестан све док поменути Авенир – главни војсково-
Тада Натан рече Давиду: „Ти си тај човек (који је починио злочин)!
Цар Авесалом
Овако каже Бог: ‘Ја сам те помазао за цара над Израелом и Ја сам те
избавио из Саулове руке. Дао сам ти дом твог господара (…), и дао
сам ти дом Израела. И ако ти то не би било довољно, дао бих ти још.
Побуна Давидовог сина Авесалома
Зашто си онда презрео Божју реч и учинио оно што је зло у Његовим
Напослетку се догодило овако: Записано је да цар Давид није ни свог сина
очима? Мачем си погубио Урију Хетејина, а његову жену узео си за
себе. Убио си га мачем Амонових синова. Зато се мач довека неће од
Авесалома казнио за злочин, за убиство Амнона, и да је недуго затим исти тај
твог дома удаљити, јер си ме презрео узевши жену Урије Хетејина да
Авесалом подигао побуну против свог оца Давида, и проласио се за цара уме-
сто њега.
ти буде жена’“.326
Даље је записано да је Давидов син Авесалом без борбе отерао свог оца са
престола, и тако постао цар уместо њега; јер Давид није желео да се бори про-
Овај догађај из живота цара Давида описан је у народним предањима, по-
тив сопственог сина. Авесалом је протерао и све присталице цара Давида, сав
ред тога што је описан у запису из тог доба. То су сва народна предања која
народ који је стајао уз њега, и онда је завео страховладу.
описују страдање човека (Давида) који је узео жену изнимне лепоте (Вит-
Прогањао је свог оца Давида и његове присталице, исто као што је пре цар
савеју) кад ју је видео како се купа у реци – попут предања о ратници Ар-
Саул прогањао Давида, али исто као Саул није дуго владао, и није успео да га
теми, и сва народна предања о цару (Давиду) који шаље свога оданог вој-
ухвати, него је и он исто погинуо у једној бици.
сковођу (Урију) у рат да би погинуо, попут предања о Белерофонту.327
326
Друга Самуилова 11:1-12:12 328
Друга Самуилова 13:1-39
327 329
Apollodorus, Bibliotheca 3:30; 2:30-33 Ovid, Metamorphoses 3:339-510
147 148
Записано је да је Авесалом погинуо на веома необичан начин током једног
Цар Соломон
сукоба са присталицама цара Давида: У запису стоји да су га током једне бит-
ке убили Давидови људи, предвођени поменутим Јоавом, тако што су га про-
боли копљем док је висио заглављен међу гранама неког дрвета.330
Тако је скончао Авесалом, син цара Давида, који се побунио против власти ДОБА БЛАГОСТАЊА (пре око 2900 година)
свог оца. Након његове погибије, Давид се мирно вратио на престо, али је ду-
го жалио за погинулим синовима, и кајао се за сва недела која је био починио;
а и народ заједно са њим. И када су тако зажалили због свог понашања и сво-
јих недела, тада се стање у држави и у народу почело поправљати, па је народ
поново почео живети у миру… „Све што би цар дотакао,
Побуна бунтовног царевића горде и осветољубиве нарави, и његова необи-
чна погибија, постала је и део народног предања, поред тога што је описана у
записима тог доба. На пример, побуна Давидовог сина Авесалома описана је
у злато се претварало…“
и у старом грчком предању о краљу Пентеју, које је такође део спомињаног О баснословном богатству цара Соломона
предања о краљевићу Кадму; јер су описи из тог предања исти као описи из
записа о цару Авесалому.331 Записано је да је цар Давид на самртној постељи одредио свог сина Соло-
мона за наследника. Соломон је био друго дете Давида са споменутом Вит-
КИС АВЕНИР ОВИД савејом. Цар Давид је владао 40 година, а онда је умро у миру у дубокој ста-
(убијен од стране рости.
војсковође Јоава) За разлику од доба владавине његовог оца, цара Давида, које је било доба
САУЛ * сталних ратова, доласком цара Соломона на престо наступило је доба мира, и
(погинуо у Бици
ЈЕСЕЈ његово „царство се веома утврдило“ – како је записано. Цар Соломон није-
на гори Гелвуји)
дан рат није водио, и народ је у његово доба живео у благостању и у изобиљу
свега.
Такође, записано је да не само да је народ у његово доба живео у изобиљу
свега, него и да је цар Соломон био најбогатији владар свих времена, и то то-
ЈОНАТАН ИСВОСТЕЈ МИХАЛА ДАВИД * СЕРУЈА лико богат да је у његово доба сребро изгубило вредност због количине среб-
(погинуо у Бици (убијен од стране (удата за Давида) * ра која је тада постојала у земљи. (Злато и сребро су у то доба били коришће-
на гори Гелвуји) својих војсковођа) ни као новац.)332
330
Друга Самуилова 15:18-33 332
Прва књига о царевима 10:14-25
331 333
Salverda, Pentheus of Greek Myth as King Abshalom, www.academia.edu Ovid, Metamorphoses 85-125
149 150
Царица која је дошла издалека „Чардак ни на небу, ни на земљи“
Пословична Соломонова мудрост Соломонов Храм у Јерусалиму
Осим по великом богатству, цар Соломон је остао познат и по својој вели- Цар Соломон је остао познат и по томе што је изградио многе тврђаве, гра-
кој мудрости. Записано је да је постао толико богат и мудар владар због своје дове, и разне грађевине, међу којима је најпознатији био Храм у његовом пре-
скромности, јер кад је био упитан шта би највише волео да има, цар Соломон стоном граду – Јерусалиму (у преводу: „Град мира“).
је одговорио да би једино волео да има мудрост да влада и праведно суди. Записано је да је претеча тог Соломоновог Храма био споменути Мојсијев
И онда, не само да је стварно постао мудар и праведан владар, већ је стекао „Шатор од Састанка“, а да су оба била „предслика Небеског Храма“ – како
и велику моћ, и богатство, и славу, јер „није тражио ни дуг живот, ни богат- се говорило. Сврха им је била иста, само што је „Шатор од Састанка“ био на-
ство, ни душе својих непријатеља, већ је тражио разборитост, да може ис- прављен од платна, а Соломонов Храм сазидан од камена. Разлог што је Мој-
правно судити“, и тако је постао цар „каквог није било пре, нити ће га пос- сијев Храм био од платна јесте у томе што се тако могао носити, јер је то било
ле бити“ – како стоји записано.334 у доба када је Мојсијев народ излазио из Египта и путовао ка Израелу.
Два догађаја најбоље осликавају Соломонову мудрост: Први догађај је до- Када су дошли у Израел и ту се настанили, било је могуће изградити такав
лазак једног страног владара на његов двор; то је била царица Саве, владарка храм од камена; и то су учинили у доба цара Соломона. У Храму је држан по-
са југа, која је дошла код цара Соломона због невероватних прича које је чула мињан Ковчег Завета, у којем су се налазили разни предмети из доба Мојси-
о његовој великој мудрости, и о неизмерном богатству и моћи његовог царст- ја, међу којим је најзначајнији био Мојсијев Законик, исписан на две камене
ва. Забележене су ове њене речи о цару Соломону: плоче сачињене у доба Мојсија.
У доба Мојсија, тај Ковчег Завета је био држан у Шатору од Састанка, и с
„Истина је оно што сам у својој земљи чула о теби и о твојој мудрости. њим ношен током путовања; а у доба цара Соломона, тај Ковчег Завета био је
Али нисам поверовала у оно што се говори док нисам дошла и видела држан у изграђеном Храму у Јерусалиму. Између та два доба, од доба Мојси-
својим очима. И гле, ни пола ми није било речено! Твоје благостање и ја до доба цара Соломона, Ковчег Завета био је чуван на разним местима, све
мудрост надмашују све оно што сам чула о теби (…) Бог те је поставио док Соломон није по упутству Творца изградио Храм и донео Ковчег Завета у
за цара да судиш и да делиш правду“.335 Јерусалим – како је записано да се догодило.
Сврха постојања Соломоновог Храма (односно, Мојсијевог храма) – „пре-
А други догађај јесте долазак две жене с једним дететом код цара Соломо- дслике Небеског Храма“ – и сврха вршења службе у Храму било је указивање
на, које су обе тврдиле да је то дете њихово, па су тражиле од цара да пресуди и подсећање народа на најважније догађаје из прошлости и на догађаје за које
чије је дете. Нико није знао и није могао схватити чије је то дете заиста било, се сматрало да ће се догодити у будућности. Заправо, сви верски обреди и це-
осим цара Соломона. локупна свештеничка служба вршена у Храму, указивали су у суштини на је-
Записано је да је цар Соломон тада узео мач и рекао да ће расећи дете, тако дан будући догађај; а то је догађај доласка Месије (Христа).
да обе жене добију по део детета; али, када је замахнуо мачем, једна од те две Сви обреди вршени током верских празника у том добу, и целокупна све-
жене је узвикнула да дете није њено, и молила је цара да не убије дете, већ да штеничка служба вршена у том Храму, и сāмо постојање Храма, превасходно
га преда другој жени. су имали сврху указивања на тај догађај за који се сматрало да ће се догодити
Тада је цар Соломон пресудио и дете дао тој жени што је рекла да дете ни- у будућности. Соломонов Храм је био први и једини храм у целој историји са
је њено, јер је знао да ће права мајка детета хтети и да преда своје дете другој таквом наменом, и једини који је био посвећен Творцу (Богу).
жени само да му сачува живот. Када је то окупљени народ видео, „почео је да У то доба била је прописана најстрожа казна за вршење верских обреда и
се боји цара, јер су видели да је у њему Божија мудрост да праведно суди“ свештеничке службе ван Храма, и само су припадници племена Левија, сина
– како је записано.336 Јакова, могли бити свештеници и вршити такву службу. Свим другим људи-
ма је било строго забрањено да буду свештеници и да врше службу.337
334
Прва царевима 3:14-; 4:20-34
335
Прва царевима 10:1-13
336
Прва царевима 3:16-28 337
Прва царевима 5:1-6:38
151 152
Деоба Соломоновог царства ФАЛСИФИКОВАНА ИСТОРИЈА СРБА
ТРОЈАНСКИ РАТ вали међу собом по изгледу, носили су различита имена, потекла од њихових
предака, и говорили су различитим језицима.
Али, временом, они су се сви међу собом измешали, под одређеним окол-
(пре око 3000 година) ностима названи су једним заједничким именом, и усвојили су један заједни-
чки језик – језик једног од досељених народа, док су остали језици током вре-
О појединим древним српским владарима, и о најпознатијем мена нестали. И тако је један део Нојевих потомака прозван именом „Срби“ и
и најопеванијем догађају у древној историји Балкана усвојио један језик – „српски“.
Због различитог степена измешаности тих досељених племена и народа,
на различитим подручјима је дошло до настанка различитих изговора тог јед-
Н
ног језика, и до другачијег изгледа становника тих подручја.
Тако се на једном подручју говори једним изговором, а на другом подру-
акон доба цара Давида, пре око 3000 година, на ове просторе чју се говори другим, мало другачијим изговором истог језика. Или док су на
су се доселила разна племена и народи с истока, који су поти- једном подручју људи једног изгледа – на пример, у просеку су веће висине и
цали од разних потомака Нојевих синова. имају тамнију пут, дотле су на другом подручју људи мало другачијег изгле-
Ти народи су се иселили из својих земаља бежећи од мача да – у просеку су нижи, или имају светлију пут.
израелског цара Давида, који је покорио бројне тамошње на- Најтамнију пут и највећу висину су имали потомци Нојевог сина Хама, а
роде и њихове земље – као што су се народи досељавали са тог подручја и у најсветлију пут – потомци Нојевог сина Јафета, док су потомци Нојевог сина
ранијем добу, пре око 3400 година, бежећи од мача Исуса Навина. Сима имали средње тамну пут. Постојале су (и постоје) и разне друге одлике
Тако је било три доба већих досељавања народа са истока на ове про- Нојевих потомака по којима су се разликовали (и разликују) једни од других,
сторе – најпре у доба након Потопа (пре око 4000 година); онда, у доба Ису- али једна одлика неког народа – на пример, тамнија пут – не одређује његово
са Навина (пре око 3400 година); и у доба цара Давида (пре 3000 година). целокупно порекло, јер су се сви ти различити огранци Нојевих потомака то-
ком времена измешали међу собом, и на овим просторима и на другим подру-
чјима у свету.
Тако су се и у доба цара Давида на ове просторе доселили народи разли-
читог порекла. Један од тих огранака српских предака били су и „Кадмеји“,
чији је један огранак био познат под именом „Илири“.
Приказ досељења
„Кадмеја“ („Илира“)
са Блиског Истока
на Балкан, путем
Приказ могућег досељења народа
преко Мале Азије и
са истока на подручје Балканског
обале Егејског мора
полуострва у доба цара Давида.
до подручја града
Тебе у данашњој
Ти народи који су се доселили да живе на овим просторима потекли су од Грчкој, и одатле до
различитих потомака Нојевих синова – Сима, Хама, и Јафета. Они су се то- подручја данашње
ком времена измешали међу собом, а онда и са претходним насељеницима. И Македоније, Црне
од те „мешавине“ различитих потомака Ноја потекли су Срби и други садаш- Горе, и Албаније.
њи народи. НЕПОЗНАТО ДОБА
155 156
Краљ Кадмило Настанак азбуке
О настанку словног писма и његовом изумитељу
ДОНОСИЛАЦ ПИСМЕНОСТИ (непознато доба)
Оно по чему су „Илири“ (или „Кадмеји“) највише остали упамћени јесте
писмо (азбука) које су донели на ове просторе из своје постојбине. То је било
прво словно писмо; јер до тог доба слова нису била коришћена на овим про-
Ко су били Илири? сторима.
А
Један од познатијих догађаја из доба од пре око 3000 – 2500 година јесте Назив: „Алеф“ Назив: „Алфа“
досељење народа званог „Илири“ на ове просторе. По њима су Срби били Значење: „во“ Значење: ---
називани „Илири“ (или „Илиро-Срби“) све до краја 19. века.
Б
А осим Срба, именом „Илири“ су били називани и други народи, који су Назив: „Бет“ Назив: „Бета“
живели близу њих, и који нису били истога порекла као они. Ипак, иако нису Значење: „дом“ Значење: ---
били истог порекла, и на њих је било пренето име „Илири“. Народ који је пр-
Г
Назив: „Гимел“ Назив: „Гама“
ви носио то име, од кога је оно потекло, дошао је са Истока. Значење: „ “ Значење: ---
Судећи по предању о њиховом пореклу, „Илири“ су се доселили из Азије,
Д
са подручја Блиског Истока, из земље Ханан, прозване „Израел“. Могуће је Назив: „Далет“ Назив: „Делта“
да су то били потомци Аврамовог унука Јакова (Израела), по коме је земља Значење: „двери“ Значење: ---
и названа „Израел“.
Е
Назив: „Хет“ Назив: „Ета“
Једно од израелских племена од којих су „Илири“ могли потећи јесте пле-
Значење: „ “ Значење: ---
ме Арила. Тај Арил (или Арилије) био је син Гāда – једног од дванаесторице
синова Јакова (Израела); и по том Арилу, они су били називани „Арили“, па Значењ
У
Назив: „Вав“ Назив: „Упсилон“
могуће и отуда име „Илири“, као што је раније споменуто. Значење: „удица“ Значење: --- е:
Да су „Илири“ били народ који је потекао од Симовог потомка Аврама, и
могуће од Аврамовог унука Јакова (Израела), или од неког другог народа ко-
О
Назив: „Ајин“ Назив: „Омега“
Поређење појединих илирских (старојеврејских) слова с грчким и српским
ји је био у додиру с потомцима Аврама, види се по томе што се у предањима Значење: „око“ Значење: ---
словима, по којем се види да су грчка и српска слова настала од илирских
о Илирима описују догађаји из историје потомака Аврама, односно, по то-
П
Назив: „Пе“ Назив: „Пи“
ме што су описи у тим предањима исти као описи у записима о догађајима из
Значење: „уста“ Значење: ---
историје потомака Аврама. Такође, то се види и по томе што ликови описани У почетку су слова била називана „кадмејска слова“, или „феничанско
у тим предањима носе семитска имена. писмо“, јер су стари грчки писци земљу пореклаНазив:
азбуке називали „Феники-
Р
Назив: „Реш“ „Ро“
Са друге стране, према другим извештајима, „Илири“ су били (и) потомци ја“. У каснијем добу је то
Значење: „глава“ писмо названо „ћирилица“, по
Значење: ---једном свештенику
Нојевог сина Хама, могуће од Јевеја, сина Ханана, сина Хама, по коме су би- који се звао Ћирило (живео пре око 1100 година).
ли називани Јевеји, као и од рода споменутог Хамовог сина Куша. И иначе, Судећи поНазив:
запису старог писца Еуполема (живео
Ј
„Јод“ Назив:је„Јота“
пре око 2200 година),
„Илири“ су се ионако измешали са потомцима Хама који су већ живели овде, слова је осмислио сам
Значење: Мојсије (пре око 3500 година);
„рука“ а у ---
Значење: каснијем добу су их
односно, који су се доселили на ове просторе пре њих.340 други народи преузели, па су тако и Илири донели слова на ове просторе пре
К
Назив: „Каф“
око 2700-2800 година. Толика је старина српскеНазив: „Капа“
азбуке. 341
Значење: „длан“ Значење: ---
341
Clemens, Stromata 1:23, transl. W. Wilson, from Ante-Nicene Fathers, Vo. II, ed. by A. Roberts,
340
Bryant, Ancient Mythology, Vol. II, pp. 161-167 J. Donaldson, A. C. Coxe, Christian Literature Publishing Co., Buffalo, NY, 1886
157 158
Лажни пророк из Делфа „Владајте ти и твоји синови...“
О досељењу Илира на ове просторе, и о страдању Како су краљ Кадмило и његов народ били изабрани
њиховог предводника због слушања савета врачаре за владаре на подручју Црне Горе због својих подвига
У предању, као предводник Илира који су се доселили на ове просторе на- Даље је записано да се догодило овако: Када су се на ове просторе досе-
води се „краљ Кадмо“ – име које одговара семитском имену Кадам (или Ке- лили, тамо су опет затекли друге народе који су се ту доселили пре њих, и ко-
дем). Вероватно је да то није било право име њиховог предводника, него име ји су исто потицали од Нојевог сина Хама и делом од Нојевог сина Јафета.
њиховог родоначелника (попут Јаковљевог сина Гāда, или Исмаиловог сина Ти други народи, у чију су земљу дошли, допустили су им да се ту населе,
Кедема), који је у предању био само поистовећен са њиховим предводником али под условом да им помогну у рату са околним народима. Договорили су
који их је довео на ове просторе, или са самим народом. се да ће њиховог предводника прогласити за свог владара ако победе у рату –
У појединим предањима се спомиње другачији облик имена – „Кадмило“, исто као кад је народ рекао судији Јефтају да ће га изабрати за свог вођу ако
али и oно је истоветно с једним семитским именом, које исто гласи Кадмило им помогне да победе у рату.
(или Кадмиел). Зато се то име може условно сматрати именом предводника и „Краљ Кадмило“ је пристао и са својом дружином им помогао у рату са
првог владара Илира, који их је довео са Блиског Истока.342 њиховим непријатељима. И, пошто су у рату победили, тамошњи народ је из
Записано је да се досељење Илира на ове просторе догодило овако: Народ захвалности због тог подвига изабрао „краља Кадмила“ да им буде владар,
„Илири“ (или „Кадмеји“) у једном тренутку је напустио своју постојбину на да он и његови синови после њега владају над њима – слично као што је нека-
Блиском Истоку, и отишао на запад преко мора, у потрагу за бољом земљом, да народ изабрао судију Гедеона и његове синове да буду владари над њима
јер су њихову постојбину снашле недаће и ратови. због подвига Гедеона у рату са њиховим непријатељима.344
С истока су се најпре доселили у једно подручје у Малој Азији (подручје
данашње Турске), а одатле су прешли на супротну обалу, на тло Европе, и он-
342
Књига Јездрина 2:40 344
Hyginus, Fabulae 240; 254
343
Bryant, Ancient Mythology, Vol. II, pp. 168-194 345
Euripides, Bacchae 1330-1367; Херодот, Историја 9:43
159 160
Краљ Једипеј Рат због отмице краљеве кћери
Како је непослушна краљева кћи због свог љубавника
ПОБУНЕ ПРОТИ ВЛАСТИ (непознато доба) изазвала рат, страдање народа, и смрт својих најближих
После убиства владара, један син „краља Кадмила“ је позвао странце да
346
Прва Мојсијева 6:1-2; Пета Мојсијева 7:4
347 348
Apollodorus, Bibliotheca 3:5.1-2 Apollodorus, Bibliotheca 3:5.4-5; Pausanias Periegesis 2:6.1-3
161 162
У једном запису, тај непријатељ се описује као вођа једног окрутног наро-
„Краљица Савинка“
да који је дошао издалека, не зна се из које земље; док је у једноме другом за-
пису записано да је то заправо била кћи тадашњег владара, која је устала про-
тив његове власти.
Казна која је снашла искварени и несложни народ. О
Каже се да је она била девојка преке и ратоборне нарави, која је успела да
несрећној судбини бунтовне и ратоборне краљеве кћери око себе окупи присталице и скупину одметника, и да је заједно са њима тла-
чила народ, пљачкала њихову стоку, и борила се против присталица свога оца
Након рата, када је унук „краља Кадмила“ одрастао, он је преузео власт и свакога ко је полагао право на престо и покушао да преузме власт. Звали су
од свог намесника. Међутим, чим се власт вратила у руке људи из народа, од- је „Савинка“ (или „Свинка“; „Сфинга“).350
носно, потомака „краља Кадмила“, поново су почели немири, а народ се по- Обитавала је у оближњим планинама, из којих је са својим људима повре-
ново одао разузданом начину живота, чим се споменути рат завршио. мено излазила и пустошила земљу, и тако владала целим подручјем око града
Унук „краља Кадмила“ је покушао да уведе ред и искорени исквареност свог оца, из којег се овај није усуђивао да изађе од ње и њених одметника. На
из народа, али и он је завршио као његов брат који је то покушао: Народ га је њу је много пута слао војску, и разни пустолови подстакнути великим благом
сачекао једном приликом у заседи и лишио га живота. које је обећавао краљ, долазили су и покушавали су да је ухвате, али узалуд.
После његове смрти, власт је по други пут преузео странац који је био на- На такво одметништво се одлучила згађена исквареношћу народа и свађа-
месник у доба малолетства унука „краља Кадмила“. Сад је постао намесник ма међу својим рођацима око власти, а нарочито тиме што јој је отац по саве-
његовог сина. (Према другом извештају, преотео је власт за себе, а овога про- ту врачаре покушао убити брата током борби за власт, док је овај још био де-
терао.) То је био онај странац чија је братаница била напустила очев дом због те. Али, то дете, њен брат, а син овог владара, заштитили су неки чобани тако
љубавника. што су га сакрили и одвели у другу земљу. А када је одрастао, окупио је око
Међутим, како се он опходио веома лоше према њој због оног што је учи- себе многе присталице и онда кренуо из туђине назад у своју земљу. Звао се
нила, она је после поново побегла, повевши са собом и своја два сина, која су Једипеј (или Едипеј; Едип).
јој се родила док је била у туђини. Пре повратка у своју земљу, да би био сигуран у свој наум око заузимања
А њих двојица, када су одрасли, одлучили су да се освете и преузму власт власти, упитао је једну врачару за савет, исто као што је пре учинио и његов
од свог рођака, па су убрзо успели да окупе ратничку дружину и да с њом за- предак – „краљ Кадмило“. У исто то време, записано је, и његов отац је кре-
узму земљу. Њих двојица су преузели власт, а свог рођака су погубили. (Пре- нуо код исте врачаре да упита за савет како да победи одметницу „Савинку“.
ма другом извештају, није био погубљен, већ су га приморали да им препусти Тако су се њих двојица срели код те врачаре, и онда је дошло до свађе између
власт.)349 њих, на коју их је подстакла врачара, рекавши им да је наводно „судбина од-
Два брата су делила власт, и у почетку су владали сложно, али не дуго, јер редила“ да се то мора догодити. У том сукобу, његов отац и очева пратња по-
су се угледали на народ над којим су владали, па су се убрзо посвађали и за- гинули су од руке његових људи. (У већини извештаја се каже да Једипеј није
ратили око власти, тако да су на крају обојица изгубили живот, и сав је њихов знао да је то његов отац, и да зато није свесно починио оцеубиство.)
род нестао. Једипеј је затим наставио пут ка својој земљи, над којом је у међувремену
Али, иако су странци тако нестали, међусобна борба око власти је настав- завладао један његов рођак, и на путу је наишао на своју сестру „Савинку“,
љена и после тога, међу потомцима „краља Кадмила“. Како нико није марио али није знао да му је то сестра, јер је никада није срео. Она му није веровала
за установљене обичаје око наследства, и сваки је сматрао да има већа права да је син претходног владара – како је он тврдио, и тиме, њен брат, јер је ми-
на земљу од других, а уз то су сви били искварене и пркосне нарави, зато су слила да је погинуо док су још били деца, односно, да га је убио њихов отац.
стално избијали сукоби међу њима и побуне против власти, које нису допри- А пошто је кренуо да заузме власт, дошло је до сукоба између њих двоје, и у
носиле бољем стању. Напротив. том сукобу дружина „Савинке“ је била поражена, а она сама, не желећи да се
И док су тако ратовали међу собом и борили се око власти, управо тада се преда, скочила је са литице и тако погинула.351
догодило – као и много пута пре тога када су људи били несложни и искваре-
ни – да се појавио непријатељ, који је заузео њихову земљу и опходио се вео-
ма окрутно према народу.
350
Изворно стоји „Сфинга“, али је вероватно у питању лоше записано име, које је грешком
услед сличности било поистовећено с речју „сфинга“, која се односи на стари египатски кип
полужене-полулава.
349 351
Apollodorus, Bibliotheca 3:5.5 Palaephatus, Peri Apiston, pp. 35-36; Pausanias, Periegesis 9:26.2
163 164
Једипејево проклетство „Кадмејска победа“
Непрекидне побуне, борбе око власти, и несреће, као Грађански рат између два сина краља Једипеја
последица искварености људи у доба краља Једипеја
Није познато да ли је рођак краља Једипеја подигао ту побуну да би себе
Једипеј је на крају стигао у очев град, у којем се био затворио његов рођак поставио на власт, или је хтео да на власт постави два сина краља Једипеја. У
што је преузео власт од његовог оца. Ипак, он је предао власт Једипеју након сваком случају, када су његови синови одрасли, он им је предао власт.
што га је Једипеј убедио да престо припада њему, као сину претходног влада- Али, ти синови краља Једипеја, који су описани у записима као људи врло
ра, и као обећана награда за ослобођење земље од непријатеља; јер су и његов лоше нарави, убрзо су се посвађали око власти, па је један од браће овог дру-
отац и овај његов рођак обећали да уступе престо оном ко победи њихове не- гог протерао из земље.
пријатеље. А протерани брат је отишао код владара једног суседног племена, и њего-
Тако је краљ Једипеј дошао на власт и прекинуо борбе око престола. Ос- ву кћи оженивши, питао га је да му да његову војску, да са њом преотме пре-
тао је познат као праведан и веома мудар владар, и као велики ратник, па је у сто од својег брата. Тако је он са војском странаца убрзо кренуо назад у своју
народном предању био упоређиван и са самим царем Давидом – најпознати- земљу, да преузме власт; и тако је почео рат између синова краља Једипеја.
јим владарем свих времена и јединим непобеђеним војсковођом у целој исто- Ратници протераног сина краља Једипеја, односно, војска његовог таста,
рији света. били су жељни пљачке и проливања крви. Записано је да су пред собом носи-
Међутим, попут цара Давида, касније се догодило да је починио неки зло- ли заставу на којој је писало „Спалићемо вам град“. Хвалили су се пред бит-
чин. А оптужили су га да је убио и свог оца, претходног владара, и да је крив ку да ће лако освојити град његовог брата, и говорили су да их сад ни сам Бог
и за смрт других чланова своје породице. Морао је сазнати и да му је помену- не може зауставити. Али, њихове охоле речи су биле узалудне и њима на про-
та „Савинка“ била сестра (ако је тачан наведени извештај о њој), и да је крив паст, јер се догодило овако:
и за њену смрт. За све то су га оптуживали његови противници и побуњеници Када су дошли и опколили град, син краља Једипеја, који је тада владао,
против власти. не знајући шта да ради, затражио је савет од једног врача, који му је рекао да
А када је после избила једна заразна болест у земљи, оптужили су га да је ако жели победити брата, мора „боговима“ на жртву принети младића кра-
и за то крив он. А још када су његову кривицу за настанак заразе „потврдили“ љевске крви; јер обичај међу народима тог доба био је да принесу на жртву
њихови „лекари“ (врачари), па још када је једна утицајна врачара дала благо- свог владара или његовог блиског рођака, верујући да ће жртвовање (уби-
слов народу да сруше краља Једипеја с власти, тврдећи да су то „богови од- ство) владара донети неко добро.
редили“, јер је „на краљу проклетство“, народ је тада устао и подигао побуну. Овај га је послушао и наредио да се на жртву принесе син управо његовог
Вођа те побуне је био управо његов рођак који је владао пре њега. рођака који је протерао његовог оца, мислећи да ће тако „умилостивити бого-
Краљ Једипеј, остављен од свих и разочаран због смрти своје сестре Са- ве“ и да ће му то донети победу у рату.
винке, није се опирао непријатељима, нити је било ко од његових људи и вој- Међутим, иако јесте победио, јер град није био освојен, догодило се да су
ске стао на његову страну. Побуњеници су га ухватили и ослепели, а онда га у борби погинула оба брата, уз велике губитке на обе стране, и рат је завршен
и протерали из земље, мислећи да ће се променом власти стање у земљи про- без правог победника. Толико је велики број људи страдао, да је тада зато на-
менити на боље. стао израз „Кадмејска победа“, у значењу „победа са великим губицима“,
Записано је да је протерани краљ са својом кћерју нашао уточиште у гра- или „бескорисна победа“. (Израз потиче од назива града Кадмеје (Тебе), пред
ду Атини, и да је ту у старости умро. Тако је краљ Једипеј скончао у изгнан- којим се одиграла битка између синова краља Једипеја.)
ству, али његов народ, и без њега и непријатеља, показало се, сам је себи ос- Према једном запису о том рату, браћа су убила један другог у двобоју то-
тао највећи непријатељ, јер су међусобни сукоби настављени и након његовог ком рата, јер њихови људи, након погибије великог броја својих сабораца, за-
протеривања, а народу није било боље ни после рушења његове власти.352 тражили су да браћа реше сукоб двобојем, како не би више гинули други због
њихове свађе око престола.353
видети у: Mark O. P. Morford, Robert J. Lenardon, The Theban Saga. Classical Mythology, Oxford
353
University Press, New York, NY, 1999, pp. 302-308) Apollodorus, Bibliotheca 3:6.1-8
165 166
Краљ Терсандар Поход на град Троју
Погибија краља Терсандра и пропаст лозе краља Кадмила
КРАЈ БУНТОВНОГ НАРОДА (непознато доба)
Када је атински краљ Тезеј напустио земљу и вратио се у град Атину, ови
су поново заратили међу собом, предвођени унуцима краља Једипеја.
Они су наставили међусобну борбу око власти, коју су њихови очеви били
Унуци краља Једипеја започели, и током које је мноштво људи страдало. На крају, поражена страна
је била приморана да напусти земљу, јер су њихови противници били жељни
Странци преузимају власт и заводе мир на позив тлачених проливања крви своје браће – како се описују у записима о том рату, тако да
су у међусобним сукобима испољавали већу мржњу него против својих спољ-
После погибије синова краља Једипеја у међусобном сукобу, власт је по- них непријатеља, који им због тога нису ни били потребни. Заправо, странци
ново преузео њихов рођак који је био протерао краља Једипеја. Сад је кона- су се обично показивали милосрднији од њих самих.
чно сам завладао, без намере да другима препушта престо, и брзо се показао Поражена страна је тако напустила земљу и отселила се на север, код сво-
као окрутан владар и тлачитељ народа. јих рођака, у подручју данашње Црне Горе, јер тамо су владали потомци дру-
Записано је да је био толико окрутан владар да чак није дозволио ни да се гог огранка лозе „краља Кадмила“.357
сахране погинули у рату, па тако ни протерани син краља Једипеја. А кад је После тога је власт силом преузео један праунук краља Једипеја, који се
његова сестра – кћи краља Једипеја – упркос забрани одлучила да га сахрани, звао Терсандар. Он је ратовао против другог праунука краља Једипеја, тако
он је наредио да се погуби. да су се међусобни сукоби од доба краља Једипеја наставили између њего-
У једном запису је записано да је она побегла у град Атину, у којем је био вих синова, унука, и праунука, све док се на крају нису међусобно истребили.
и њен отац Једипеј, због чега је њихов рођак дошао са војском пред Атину, и Краљ Терсандар је у рату победио својег брата, али је убрзо након тога и
онда тражио од атинског краља да им преда и Једипеја и његову кћи, јер Једи- он сам погинуо у једном другом рату. То је био такозвани Тројански рат, ко-
пеј је тада још увек био жив. Али, тадашњи атински краљ Тезеј је одбио да ји је почео у његово доба.
преда бегунце, јер се држао древних прописа о пружању уточишта. 354 Зато је Није познато када је тачно избио Тројански рат, јер нису сачувани поузда-
овај напао град Атину, али краљ Тезеј је тада изашао са својом војском, по- ни подаци о томе. Према једним извештајима, то се догодило пре 3100-3200
разио га у боју, и њега самог усмртио.355 година, а према другим извештајима – пре 2800-2900 година, или је било ви-
У једном другом запису је тај догађај описан нешто другачије: Каже се да ше таквих ратова око града Троје. Рат описан у предању започет је због кће-
је рођак краља Једипеја ипак ухватио и погубио његову кћи. (Према другом ри једног краља која је побегла са љубавником, тројанским краљевићем, исто
извештају, касније се покајао за своју одлуку, али није стигао да спречи њену као што се догодило у случају рата из доба унука „краља Кадмила“.
смрт.)356 Због тога су поједини из народа тад отишли у град Атину и тражили У тај рат се прикључио и краљ Терсандар, и у рату је непријатељ био по-
помоћ од атинског краља Тезеја. А он, чим је чуо шта је овај чинио, покре- беђен и Троја освојена, али краљ Терсандар је погинуо у једној бици одмах на
нуо је своју војску на његов град и у боју овога усмртио. почетку рата, пре него што је стигао до зидина Троје, а и сам рат је био пора-
Потом је са својом војском завео мир у њиховој земљи и на престо поста- зан и по победника, јер је било великих губитака и на њиховој страни – као у
вио једног унука краља Једипеја. Због тог ратног подвига, и многих других, рату између синова краља Једипеја.358
остао је упамћен као велики ратник и моћан владар, и зато га је народ у пре- Након погибије краља Терсандра, било је још неколико незнатних влада-
дањима упоређивао са војсковођом Исусом Навином, наследником Мојсија, ра, и онда је њихова држава пропала због међусобних ратова и неслоге, због
и са судијом Самсоном, као што је раније споменуто. њиховог вечитог бунтовништва, пркоси према непријатељу и побуна против
власти. Тако се због покварености тих нараштаја који су се „продали да чине
354
Пета Мојсијева 23:15-16 оно што је зло“ неславно завршила владавина лозе „краља Кадмила“.
355
Apollodorus, Bibliotheca 3:7.1; Statius, Thebais 12:677-796, transl. J. H. Mozley, William
Heinemann Ltd., London, 1928
356
Sophocles, Antigone 1182-1225. The Tragedies of Sophocles, transl. R. C. Jebb, Cambridge 357
Apollodorus, Bibliotheca 3:7.2-3; Pausanias, Periegesis 9:5.13, 8.6; Херодот, Историја 5:61
358
University Press, Cambridge, 1904 Ibid.; Pausanias, Periegesis 9:36.1
167 168
Међу првима који је ископавао рушевине града Троје био је немачки ист-
ФАЛСИФИКОВАНА ИСТОРИЈА СРБА раживач и чувени фалсификатор древне историје, који се звао Хајнрих Шли-
ман. Његово најпознатије откриће била је такозвана „Агамемнонова маска“
*ТРОЈАНСКИ РАТ (посмртна маска), која није пронађена у Троји, већ коју је он наводно открио
међу рушевинама древног града Микене (у подручју данашње Грчке).
Међутим, „Агамемнонова маска“ заправо није била никаква маска краља
Тумачење предања о Тројанском рату од стране историчара Агамемнона, који се спомиње у предању о Тројанском рату, нити је та маска
19/20. века као пример погрешног тумачења народних предања потицала из тог доба – како је Шлиман тврдио, него је реч о фалсификату из
19. века који је направио сам Шлиман, ради стицања славе.
То се види на основу једноставног поређења те „Агамемнонове маске“ са
другим посмртним маскама из доба Тројанског рата. Заправо, „Агамемнонова
маска“ више личи на немачког цара Вилхелма, који је живео у доба Хајнри-
Многи историчари 19/20. века су тврдили да предање о Тројанском рату
ха Шлимана, него на једног краља који је живео у доба Тројанског рата.360
представља обичан „мит“, у значењу „полуизмишљена прича“ – исто као што
су тврдили и за сва друга народна предања. А истина у ствари гласи да у пре- Сличност „Агамемнонове
дању о Тројанском рату нема ничега „митског“ (измишљеног), већ су ту опи- маске“ (десно) са изгледом
сани стварни историјски догађаји – исто као у случају свих других народних немачког цара Вилхелма
предања. (19/20. век) већа у односу
Да се у предању о Тројанском рату заиста описују стварни догађаји, а не на праве древне посмртне
измишљени, види се не само по томе што није постојао ниједан разлог да љу- маске (испод). Нарочита
ди тог доба измишљају догађаје који се нису догодили, већ се види и по томе сличност се примећује у
што су описи из тог предања потпуно исти као описи из бројних старих запи- изгледу бркова, који личе
са о стварним историјским догађајима. на бркове Немаца 19. века.
То је потврђено када су у рушевинама града Троје и других древних гра-
дова из оближњих подручја пронађени стари записи у којима је Тројански рат
описан на исти начин као у предању о Тројанском рату.359
Осим Тројанског рата, у којем је учествовао и
део предака Срба, у предању о Тројанском рату су
описани и други догађаји, који су се догодили изван
тог подручја; а то су догађаји из историје потома-
ка Аврама. То се види по описима из предања, који
су у потпуности исти као описи из записа о догађа-
јима из историје потомака Аврама.361
Такође, то се види и по записима самих старих
грчких писаца: На пример, грчки историчар Стра-
бон (пре око 2000 година) записао је дословно да су
предање о Тројанском рату донели припадници на-
рода који су се доселили из „Феникије“ (подручје
Израела).362
Рушевине које се сматрају остацима
древног града Троје. Налазио се на
крајњем западу данашње Турске, на 360
D. A. Traill, Schliemann of Troy: Treasury and Deceit, St. Martin Press, New York, 1995, pp.
северо-источној обали Егејског мора. 169-172
361
За више података о Тројанском рату видети рад Решено Хомерско питање: Библија и
359
H. A. Hoffner, Letters from the Hittite Kingdom. Writings from the Ancient World, No. 15, Хомерови спевови Илијада и Одисеја на www.institutni.com.
362
Society of Biblical Literature, Atlanta, GA, 2005, pp. 290-320 Strabo, Geographica 3.2:14
169 170
Цар Ровам и Јеровам
ЈЕДАНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ
П
Док је лоза „краља Кадмила“ владала на овим просторима, у њиховој по-
ре око 3000 година на Истоку је владао цар Давид, из племе- стојбини у земљи Ханан догодило се овако: Цара Соломона, сина цара Дави-
на Јуде, сина Израела (Јакова), сина Исака, сина Аврама. Био да, наследио је његов син, који се звао Ровоам. Али, његов син није наследио
је најпознатији владар у историји, и остао је упамћен по пра- цело царство, већ само један мањи део, са два израелска племена – племеном
ведности, побожности и храбрости, као велики ратник и непо- Јуде и племеном Венијамина.
беђени војсковођа, водећи ратове с околним народима још од Највећи део народа, преосталих десет племена, није желео служити Соло-
доба када је као дечак победио филистејског вођу Голијата. моновом сину, зато што се он лоше понео према њима, па су они за цара иза-
Са друге стране, цар Давид је својом кривицом допринео да и он и његов брали једног слугу цара Соломона који се звао Јеровоам. Он је био из племе-
народ пострадају, и морао је да се избори са неколико побуна, па тако и с по- на Јосифа, сина Израела (Јакова).
буном свог сина, који је на крају погинуо. Мада је цар Давид створио најмоћ- Тако се Соломоново царство поделило на два дела: На јужно царство, наз-
нију државу која је икада постојала, ипак, невоље које су га снашле указивале вано „Јуда“ по племену Јуде, којим је владао Соломонов син Ровоам, и на се-
су на несрећан крај његове државе, његових потомака и наследника, и целога верно царство, и даље звано „Израел“ по Аврамовом унуку Израелу (Јакову),
народа, што се у каснијем добу и догодило. којим је владао Јеровоам.
Његов син, цар Соломон, још више је ојачао државу, и народ је живео у Записано је да се подела цар-
миру и изобиљу свега за време његове владавине, али је и он исто својом кри- ства догодила да би се испунила
вицом довео до свог страдања и пропасти целе државе, док је и сам народ по- реч једног пророка који се обра-
стајао све искваренији, па су тако и они на крају страдали. То се највише по- тио Јеровоаму и рекао му да му
казало у доба Соломоновог сина и наследника. „Бог предаје део Соломоновог
Тако се и са лозом цара Давида догодило исто што и лози „краља Кад- царства“ због недела која су по-
мила“ на овим просторима. Заправо, сличност је толико велика, да је народ у чинили цар Соломон и његов на-
предањима упоређивао управо цара Давида са споменутим краљем Једипе- род. Тако је царев слуга Јерово-
јом, потомком „краља Кадмила“, који је живео у доба након цара Давида. ам постао цар, владајући над ве-
Историја Израела и лозе цара Давида, и историја лозе „краља Кадмила“, ћим делом некадашњег Соломо-
показују како је стање у једној држави и народу увек зависило искључиво од новог царства.363
владања тог народа: Кадгод би народ постао искварен, када би људи пакости-
ли једни другима из зависти и мржње, када би се одавали непоштеном добит- Овај догађај је описан и у народним предањима, поред тога што је описан
ку, себичности, и похлепи, кад би живели разуздано, и кад би се дизали у по- у записима тог доба. У таква предања спадају споменута предања о царевом
буне против сваке власти, коју су проглашавали кривом за све недаће, тада би слузи који постаје цар према неком пророчанству; јер описи из тих преда-
се догађало да народ страда и потпадне под власт околних народа, који су их ња су исти као описи цара Јеровоама из записа о њему.
тлачили.
363
Прва царевима 11:26-12:20
171 172
„Не идите против своје браће“ Ропство под Египћанима
О свештенику који је спречио братоубилачки рат Понизни цар Ровоам спасава народ од египатског цара
Цар Ровоам, син Соломона, владао је јужним делом царства – Јудом, док Када су цар Ровоам и његов народ почели да тако живе и чине недела горе
је цар Јеровоам владао северним делом царства – Израелом. Прво што је цар него што су чињена у доба цара Соломона, управо тада се догодило да је до-
Ровоам кренуо да уради било је да поврати северни део очевог царства од ца- шао један египатски цар с великом војском – са 1200 бојних кола и 60.000 ко-
ра Јеровоама. Због тога је цар Ровоам окупио велику војску из племена Јуде и њаника – а са њим, и други афрички народи, и напао је државу цара Ровоама.
Венијамина, и кренуо у рат против осталих племена свог народа која су живе- То је био египатски цар Шишāк (или: Шошек; Сисāк).
ла у северном делу царства. Али ипак, пошто цар Ровоам и његов народ нису и даље пркосили, и нису
Међутим, догодило се да је његов поход и братоубилачки рат спречио је- хтели да ратују са египатским царем, знајући да су слабији и да их је та нево-
дан свештеник, који је одговорио цара Ровоама од рата са царем Јеровоамом. ља и снашла због њихових недела, зато се догодило да цар Шишāк није уни-
Записано је овако: штио њихову државу и није тлачио народ, него је само заузео њихове градове
и опљачкао Соломонов Храм, који је био препун злата.
Чим је (цар) Ровоам дошао у Јерусалим, окупио је цео Јудин дом и Забележене су речи једног свештеника и пророка који се обратио цару Ро-
Венијаминово племе, 180.000 одабраних ратника, да се боре против воаму када су се непријатељи појавили пред вратима Јерусалима:
Израеловог дома и да би вратили царство Ровоаму, Соломоновом
сину. „Зато што су се (цар Ровоам и народ) понизили, (Бог) их неће затрти,
него ће убрзо бити избављени (из ропства), и (Божији) гнев неће се
Тада је Семаји, Божјем човеку, дошла Божја реч: „Кажи Ровоаму, излити на Јерусалим преко (египатског цара) Сисака, али биће слуге
сину Соломона, Јудином цару, и целом Јудином и Венијаминовом њему, да би видели шта значи служити (Богу), а шта значи служити
дому и осталом народу: ‘Овако каже Бог: ‘Не идите и не борите се царевима земаљским“.
против своје браће, синова Израела. Вратите се сваки својој кући,
јер сам Ја тако водио ствари’.” Тако је цар Ровоам спасио народ од великог страдања у рату по цену оби-
чне новчане штете и привременог ропства под туђином. Да су он и народ кре-
Они су послушали Божју реч и вратили се својим кућама као што нули да пркосе и да се супротстављају непријатељу – у овом случају, египат-
им је Бог рекао.364 ском цару Шишаку, дошло би до великог страдања народа и целе земље, јер
непријатељи сигурно онда не би никога поштедели.
Записано је да је тако био спречен и одложен рат између различитих пле- Након тог привременог ропства које су морали истрпити, народ је поново
мена истог народа, односно, између северног и јужног дела подељеног царст- стекао слободу и живео у миру, а „цар Ровоам је учврстио своју власт у Је-
ва – Израела и Јуде, али тај рат ће се касније наставити. русалиму и наставио да влада“ – записано је у дневницима царева.365
Надаље је записано да су цар Ровоам и народ Јуде „ишли стопама цара
Давида и цара Соломона“, и да је зато њихова држава бивала све јача, док је Овакав догађај ће се много пута понављати кроз историју Срба: Сваки пут
држава цара Јеровоама и народа Израела бивала све слабија, иако је била ве- кад би владар и његов народ – који су били попут цара Ровоама и његовог на-
ћа и народ у њој бројнији. рода – покушали да пркосе и да се супротстављају знатно јачем непријатељу,
Међутим, после три године своје владавине, кад је цар Ровоам „учврстио долазило би до великих страдања народа, после којег је следило дуготрајно и
своју власт, и када је постао моћан“, и он и његов народ почели су да се по- тешко ропство; а кад би се владар и његов народ понизили и прихватили тре-
нашају недолично и бахато, одали су се уживањима, и чинили „све одвратне нутну премоћ непријатеља, као вид казне за њихова недела, брзо би долазило
ствари (хананских) народа које је Бог отерао испред Израелових синова“ до ослобођења, чак и без борбе и жртава.
у доба Мојсија и Исуса Навина – како је записано.
364
Прва царевима 12:21-24 365
Друга књига дневника 12:1-14
173 174
Основао је свештенички ред да служи у његовом храму, по угледу на све-
„Олтаре, олтаре…“
штенике који су служили у Соломоновом Храму, с тим да је он сваком дозво-
љавао да буде свештеник, док су у Јерусалиму свештеници могли бити једино
из племена Левија, сина Израела (Јакова). Затим, цар је увео и празнике који
Горди цар Јеровоам наређује заробљавање пророка
су обележевани у његовом храму, уместо празника који су били обележавани
у Соломоновом Храму. А подизао је и олтаре (жртвенике) по разним брдима,
Даље је записано да се израелски цар Јеровоам показао горим владарем
да се на њима приносе жртве као што се овамо то радило у Храму. И то је све
од јудејског цара Ровоама, сина цара Соломона, и да се народ у његовом де-
чинио да се народ не би одвојио од њега и приклонио цару Ровоаму.
лу државе показао горим од народа у држави цара Ровоама, и горим него што
Записано је да се једном приликом управо док је цар Јеровоам тако при-
је био у доба цара Соломона. Записано је да је био „гори од свих који су би-
носио жртву на свом олтару догодило да се пред царем појавио један свеште-
ли пре њега“.
ник и пророк, који му је прорекао да ће настрадати и он и сав његов дом због
Једна од првих ствари које је урадио цар Јеровоам било је подизање ки-
недела која су чинили цар и његов народ. Свештеник је изрекао те речи поред
пова, пред којим је хтео да се народ моли и приноси жртве, као што се то ра-
тог олтара, претварајући се као да се обраћао олтару, а не цару.
дило у Соломоновом Храму. Те кипове је подигао зато да његов народ који је
Међутим, цар је разумео поруку, па је наредио да се због тих речи ухвати
живео у северном делу сада подељеног царства не би више ишао у Јерусалим,
тај пророк; али чим је цар пружио руку према њему, и викнуо „Ухватите га!“,
у Соломонов Храм да приноси жртве, који се налазио у јужном делу подеље-
његова рука се укочила, „осушила се и више није могао да је привуче к се-
ног царства; односно, то је урадио зато што се плашио да ће се народ окрену-
би“ – како је записано.367
ти од њега и опет приклонити цару Ровоаму, ако често буду ишли тамо.
После тога, цару се обратио и један други свештеник и пророк. Забележе-
Зато је он дао да се направе два златна кипа у облику телета која је поста-
не су речи тог пророка упућене цару Јеровоаму:
вио у два града, један на северу, а други на југу, па је онда пред народом обја-
вио да не морају више ићи чак у Јерусалим, већ да ће имати храм и светилиш-
„Овако каже Израелов Бог: ‘Ја сам те (Јеровоама) подигао из твојег
те у свом делу царства. Забележено је да је по подизању тих кипова цар Јеро-
народа да бих те поставио за вођу Свог народа, Израела, и отргнуо
воам пред народом узвикнуо: „Ево твојег бога, Израеле, који те је извео из
сам царство од Давидовог дома, и дао га теби. Али ти ниси био као
Египта!“ – исто као што су узвикивали и у доба Мојсија и Изласка из Египта,
мој слуга Давид који се држао мојих заповести и био ми одан свим
када су исто начинили златни кип телета да се пред њиме моле.366
својим срцем, и чинио само оно што је исправно у мојим очима, већ
Такви кипови од дрвета, камена, злата, или нечега другог, пред којима се
си почео да поступаш горе од свих који су били пре тебе (…). Зато
народ молио, постојали су међу свим народима, осим међу потомцима Изра-
ћу почистити дом Јеровоама (…), док не буде сасвим уклоњен“.368
ела (Јакова), код којих је то законом било забрањено да се прави. Ти кипови
су били прављени у облику човека или неке животиње, или у облику некакве
„полуживотиње-получовека“, а често су то били само стубови на које су уре- И све што је било речено цару да ће му се догодити, то се убрзо и догоди-
зивали људски лик или какву слику, пред којим се народ клањао и молио. ло, па је цар умро после једне битке са јудејским царем – сином цара Ровоа-
Пред тим киповима, сликама у дрвету, или пред жртвеницима (олтарима) ма. Тако је цар Јеровоам скончао из сличних разлога и на сличан начин као и
који су били подизани с истом сврхом, вршени су разни необични верски об- цар Саул пре њега.
реди, попут молитви „боговима“ и призивања мртвих. Народ је веровао да ти
кипови и слике „представљају Бога“, и да ће вршењем молитви, понављањем Страдање цара, коме са свих страна долази глас о пророчанству о његовој
неких обредних радњи пред њима, и изговарањем бајалица, задобити испуње- скорој пропасти, идући од једног до другог пророка који му сви исто предска-
ње својих жеља, попут оздрављења, стицања богатства, победе над непријате- зују несрећну судбину, описано је и у народним предањима, осим тога што је
љима, итд. описано у записима тог доба. То су иста она народна предања у којим се опи-
Цар Јеровоам је тако хтео да опонаша и направи у северном делу подеље- сују цар Саул и Давид; а то су предања о злом цару који страда према про-
ног царства све оно што је постојало у јужном делу подељеног царства, којим рочанству. Описи из тих предања су исти и као описи цара Јеровоама из за-
је владао цар Ровоам. Осим прављења храма у свом престоном граду, као „за- писа о њему.
мене“ за Соломонов Храм у Јерусалиму, цар Јеровоам је урадио и следеће:
367
Прва царевима 13:1-10
366
Прва царевима 12:25-33 368
Прва царевима 14:1-18
175 176
Цар Аса и Васа „Не прави себи резан лик…“
Побожни цар Аса уништава кипове „језивог бога Вала“
ДОБА РАТА ИЗМЕЂУ ЈУДЕ И ИЗРАЕЛА
(пре око 2900 година) Јудејски цар Авија, син цара Ровоама, и унук цара Соломона, чија је мајка
била унука цара Авесалома, сина цара Давида, нанео је велики пораз цару Је-
ровоаму, али није дуго владао после тога. Записано је да је био сличан својем
оцу, цару Ровоаму, и да није у свему поступао добро. Умро је после само три
Битка на гори Семарајим године владавине. Наследио га је његов син, који се звао Аса.
Записано је да пре цара Асе „дуго није било свештеника који би поуча-
Победа цара Авије и погибија цара Јеровоама вали“ народ исправном и здравом начину живота, и да су се људи стално ме-
ђусобно сукобљавали – „Племе је ударало на племе и град на град“, па зато
Између цара Ровоама и цара Јеровоама, односно, између два дела подеље- се „у то време није могло сигурно путовати, јер су владали велики неми-
ног царства, водио се рат све време њихове владавине, и после је настављен у ри међу свим становницима ове земље“.
доба њихових синова; јер цар Ровоам хтео је да поврати царство свог оца, ца- Али, када је Аса постао цар, он се показао као праведан и побожан владар,
ра Соломона, чији је већи део отцепио Јеровоам – слуга цара Соломона. скоро попут цара Давида, и народ у његово доба је почео да оставља своја се-
Цар Ровоам је владао 17 година над јужним царством – Јудом, и онда је ум- бична дела, своју тврдоглаву и свађалачку нарав, и своје бахато понашање, па
ро, не успевши да поврати цело царство од Јеровоама. А цара Ровоама је нас- су почели да живе скромно и у миру једни са другима.
ледио један од његових млађих синова, који се звао Авија. Није га најстарији Зато се догодило да је у доба цара Асе завладао мир, и народ је могао жи-
син наследио, како је налагао закон, јер је цар више волео своју другу жену – вети спокојно. Заправо, народ се толико променио на боље, и живело се толи-
унуку цара Авесалома, сина Давида – чији је син био тај Авија, па је њега за- ко добро да су и припадници северних племена почели да се досељавају у др-
то и учинио наследником. А кад је Авија дошао на власт, напао га је цар Јеро- жаву цара Асе, напуштајући државу злог цара Јеровоама – како је записано.
воам, и тако се наставио рат између два дела подељеног царства. Забележено је да је цар Аса уништио бројна светилишта, кипове (обредна
Најпознатији догађај из тог рата била је Битка на гори Семарајим, у којој дебла) и жртвенике који су били подигнути пре његовог доласка на власт. То
је учествовало 400.000 ратника цара Авије и 800.000 ратника цара Јеровоама. су била иста онаква светилишта, кипови, и жртвеници које је подизао цар Је-
Цар Авија је покушавао пред битку да убеди противнике да одустану, говоре- ровоам у северном делу подељеног царства, да би народ задржао у свом делу
ћи им да је правда на његовој страни и да царство треба да припада наследни- царства и одвојио га од цара Ровоама, у чијем делу царства се налазио Соло-
цима цара Давида, а не Јеровоаму, који је био слуга цара Соломона и побуње- монов Храм.
ник против његове власти. Цар Аса је нарочито остао познат по томе што је уништио један велик др-
Ипак, горди и бунтовни цар Јеровоам није марио за речи упозорења – у ње- вени кип који је направила његова баба, мајка цара Авије, жена цара Ровоа-
говом случају, последње шансе за покајање – него је одмах након тога кренуо ма, и унука цара Авесалома, сина цара Давида. Она га је направила да се на-
у јуриш на цара Авију, у сусрет својој кобној судбини. Али, догодило се да је род моли пред њим, али њен унук, цар Аса, претворио га је у прах и спалио, а
цар Авија са мањом војском успео победити већу војску цара Јеровоама, тако њу отерао са положаја царице-мајке због тог чина.
да је погинуло чак 500.000 ратника цара Јеровоама. Записано је да су и сви други добри владари увек тако уништавали свети-
Цар Јеровоам се није опоравио од тог пораза, већ је убрзо након битке на- лишта, кипове с урезаним ликовима и сликама, и жртвенике пред којим се на-
прасно умро. А цар Авија је након битке успео да поврати део свог царства и род молио и вршио обреде. И не само тада, већ и у ранијем добу, у доба Мој-
преотме га од цара Јеровоама, иако ни он није успео да поврати цело Соломо- сија, Исуса Навина, Гедеона, и других, они и њихов народ су у својим похо-
ново царство.369 дима увек прво уништавали такве храмове, кипове, резбарене слике, и жртве-
нике које су подизали други народи, или сам њихов народ, и пред којим су се
они молили и вршили разне верске обреде, верујући да такви кипови, слике, и
други предмети „представљају Бога“.
369
Друга књига дневника 13:1-20
177 178
Са друге стране, сви лоши владари, попут цара Јеровоама, увек су гради-
Исход побуна против власти На основу ових догађаја из тог доба види се да кадгод је тако народ дизао
побуну против власти због тога што је на власти био лош владар (или због то-
Лоши владари на власти због искварености народа га што је народ сматрао да је лош владар), догађало се да после на власт дође
још гори владар; јер иако се сама власт увек могла силом променити, народ је
остајао исти, па зато народу није бивало боље, а владар који би проистекао из
Док је у јужном делу подељеног царства, у Јуди, стање бивало све боље, у таквог народа није могао бити бољи од самог народа.
доба цара Асе, дотле у северном делу царства стање је бивало све горе, и на И што су више побуна дизали, то су на власт долазили све гори владари –
власти се смењивали све гори владари. почев од цара Јеровоама и његовог сина, који су чак ушли у изреку због свог
Тако је након злог цара Јеровоама на власт дошао његов син, а он је био зла, преко цара Васе, који је убио претходног цара, и његовог сина, који није
исти као Јеровоам. Његов син је владао само две године, па га је током једног био ништа другачији, па све до цара Зимрија, који је такође убио претходног
рата са Филистејима на превару убио споменути Вȁса – слуга цара Јеровоама. цара, и цара Амрија, који је био гори од свих претходних.
Цар Васа је потом побио све чланове породице цара Јеровоама, и он се ни
по чему није разликовао од цара Јеровоама и од његовог сина, већ је исто био Догађаји из доба ових царева – цара Јеровоама и његовог сина, цара Ва-
зле нарави. се и његовог сина, цара Зимрија, и цара Амрија – описани су у записима са-
Цар Васа је исто као цар Јеровоам владао мало више од 20 година, и њему временика тих догађаја. Те записе су већином оставили свештеници који су у
се све исто догодило као цару Јеровоаму, јер је радио све као он: Догодило се то доба живели, јер су они били најписменији људи тог доба и цареви писари.
да се једном приликом пред царем појавио један свештеник и пророк, који му И ти записи су били преписивани и у каснијем добу, тако да се на основу тих
је прорекао да ће настрадати и он и сав његов дом због недела која су чинили сачуваних записа зна шта се догађало у том добу пре око 2900-2800 година.
он и његов народ, као цар Јеровоам пре њега. Али, осим у записима из тог доба, исти догађаји су описани и у народном
И све што је било речено цару да ће му се догодити, то се убрзо и догоди- предању. То су иста она народна предања у којима су описани цар Саул и Да-
ло: Након смрти цара Васе, на власт је дошао његов син, који је исто као син вид; а то су предања о злом цару (Саулу; Јеровоаму; Васи) који страда пре-
цара Јеровоама владао само две године; и док се једном приликом цар опијао ма неком пророчанству, или предања о царевом слузи (Давиду; Васи; Зим-
и веселио у свом дворцу, појавио се један царев слуга, који је на превару убио рију) и његовом доласку на власт према неком пророчанству; јер описи из
сина цара Васе. тих предања су исти као описи наведених царева из записа о њима.
Тај царев слуга звао се Зимрије. Он је потом побио све чланове породице Другим речима, помињана народна предања састоје се из више предања,
цара Васе – исто као што је пре тога царев слуга Васа учинио дому цара Јеро- у којима се описује више догађаја из различитих доба; а то су старија пре-
воама. Тако су се испуниле речи тог пророка, и тако се зло цара Васе вратило дања, у којима се описују догађаји из доба цара Саула и Давида, и мало млађа
на његову главу и на цео његов дом. предања, у којим се описују слични догађаји из доба наследника цара Саула и
Међутим, некадашњи царев слуга, а сада цар Зимрије, владао је само се- Давида – из доба цара Јеровоама, цара Васе, цара Зимрија, и цара Амрија. Уп-
дам дана, јер чим се прочуло да је убио претходног цара, свог владара, народ раво је сличност и временска блискост тих догађаја очигледно и довела до из-
је устао и побунио се против власти цара Зимрија. Једни су хтели да прогласе мешаности сећања на те догађаје, и до спајања тих различитих народних пре-
за цара главног царевог војсковођу, који се звао Амрије, а други су хтели не- дања у једно предање.
ког другог човека да прогласе за цара.
373
Прва царевима 16:1-28
181 182
Цар Јехосафат Битка код Ен-Гада
Чудесна победа цара Јосафата без учешћа у бици
САВЕЗ ЈУДЕ И ИЗРАЕЛА (пре 2900-2800 година)
Пресудни тренутак када је цар Јосафат постао славан, и када је „сва окол-
на царства обузео страх“, била је победа цара Јосафата у једном рату против
околних народа који су напали његову земљу. То су били Моавци и Амонци,
„Сва царства у страху од Њега“ и други народи сродни са његовим народом, јер су исто потицали од Аврама,
односно, од Аврамовог братанца Лота.
Обнова славе и моћи царства у доба цара Јосафата Записано је да су ти народи у једном тренутку одлучили да нападну земљу
цара Јосафата, са циљем да је освоје и протерају његов народ. Кад су цару ја-
Јудејски цар Аса је владао 40 година и онда је умро од тешке болести. На- вили да се окупило огромно мноштво тих народа, он је одмах огласио пост по
следио га је његов син који се звао Јехосафат (или Јосафат). А тај Јосафат је целој земљи, окупио је народне старешине и сав народ, да се договоре шта да
био још бољи владар од свога оца Асе, попут цара Давида, и у његово доба се чине, и онда се са њима заједно помолио пред Соломоновим Храмом.
обновила некадашња моћ и слава Давидовог и Соломоновог царства. Записа- Заправо, учинио је исто оно што су његови претходници учинили када их
но је да је „цар Јосафат ишао путем (цара) Давида, свога праоца (…); зато је снашла иста таква невоља: Учинио је исто као његов отац, цар Аса, у Бици
је Бог утврдио царство у његовој руци, и он је стекао велико богатство и у долини Сефати, када су га напали Египћани, Етиопљани, и Либијци, пред-
славу“. вођени царем Заром; исто што је учинио и његов деда, цар Авија(м), у Бици
Попут свог оца, цара Асе, и још више од њега, тако је и цар Јосафат слао на гори Семарајим против цара Јеровоама; и слично као што је учинио ње-
свештенике и учитеље по народу да подучавају људе Мојсијевом закону и ис- гов прадеда, цар Ровоам, када га је напао египатски цар Шишāк.
правном, здравом начину живота. И тако се народ упознао с Мојсијевим зако- Цар Јосафат и окупљени народ, чувши за долазак огромног броја неприја-
ном, и у свему је био послушан властима, свом цару, и његовим свештеници- теља, „завапили су ка Богу“ да им помогне и спаси их невоље, па тек када је
ма који су учили народ, и тако је некада бунтован и тврдоглав народ непокор- један пророк објавио цару да крене пред непријатеље, они су изашли на бојно
не и преке нарави постао народ доброћудан, понизан, и мирољубив. поље, али не из пркоса према јачем непријатељу, и не из жеље да се и по цену
Због тога, и због праведности и доброте њиховог цара – како је записано – највећег страдања брани земља од туђина, него из жеље да сачувају државу у
народ је у то доба поново почео живети у миру и изобиљу свега, неугњетаван којој се живело по законима правде, и која је била видело другим народима.
од стране околних народа, као што је било у доба цара Соломона. И касније, Записано је да је тада цар Јосафат кренуо са народом ка непријатељима, и
кроз целу историју Срба, на власти је увек био онакав владар какав је био сам то тако што су све време током путовања ка бојном пољу певали и упућивали
народ; зато, када би се народ искварио, онда би и на власт долазио владар њи- хвале Богу. И онда, кад су стигли на једно брдо, видели су да непријатеља не-
ма налик, а када би народ почео да се мења на боље, на власт је долазио бољи ма нигде, већ је доле у долини лежао огроман број мртвих; јер догодило се да
владар. су се непријатељи завадили међу собом пре битке, тако да су почели убијати
Тако се догодило и пре око 2900-2800 година: На власт је дошао цар Јоса- једни друге, све док на крају нису сви изгинули.
фат, владар какав је одговарао стању у којем се тада налазио народ. Цар Јоса- Кад су то увидели, народ је опленио погинуле непријатеље – а плен су са-
фат је постао најмоћнији и најславнији владар тог доба, тако да нико од окол- купљали цела три дана, колико га је било – и онда се радосно вратили у Јеру-
них царстава није смео да нападне земљу цара Јосафата, иако су била моћнија салим, где су прославили невероватну победу и захваљивали Богу на чуду ко-
и већа, већ су му поједини од њих плаћали данак и доносили дарове, јер је др- јим их је спасио од непријатеља.
жаву цара Јосафата и његов народ штитио Творац на натприродан начин, као Тако се догодило да су цар Јосафат и народ извојевали велику победу над
у доба Мојсија и Исуса Навина, тако да је „страх од Бога обузео сва царст- непријатељима, а да нису ни учествовали у бици. Сви њихови непријатељи су
ва“ – како је записано.374 почели да се боје цара Јосафата, и нико се више није усудио да нападне њего-
ву земљу, па су ови од тада живели у миру – записано је у дневнику царева.375
374
Друга књига дневника 17:1-19 375
Друга књига дневника 20:1-30
183 184
Крај рата у подељеној држави
Цар Јосафат се орођава са царем Ахавом
Царица Језавеља
ДОБА ПРОГОНА (пре 2900-2800 година)
У доба цара Асе и његовог сина – цара Јосафата – тако је била обновље-
на моћ и слава из ранијег доба у јужном делу подељеног царства, и њихов на-
376
Прва царевима 16:29-33
377
Друга књига дневника 21:1-6
185 186
Валови свештеници Пророк Илија Тесвићанин
Отпадништво од вере и врачарство царице Језавеље Сукоб између свештеника на брду Кармил
Доба владавине цара Ахава и царице Језавеље било је доба прогона и ве- Записано је да се догодило овако: У земљи цара Ахава није било кише три
ликих невоља за народ. Језавеља је и за најмање противљење њеној самовољи године; а по истеку треће године, пророк Илија се појавио пред царем Ахавом
осуђивала људе на смрт, и све што би она и цар Ахав пожелели да имају, они према упутству Творца, и тражио од њега да сакупи народ и свештенике који
су то силом и узимали од других. су служили царицу Језавељу – такозване „Валове пророке“.
На пример, када би цар Ахав и царица Језавеља хтели да узму нечију зем- Цар Ахав је пристао, и на брду Кармил је окупио народ и довео је свеште-
љу, а ови одбили да им је дају, били би оптужени да су „говорили против вла- нике царице Језавеље. Пророк Илија је стајао сам на једној страни, док је 450
сти“, или да су „проклињали цара и Бога“, па би наредили њихово погубљење Валових свештеника стајало насупрот њему. Пошто су они тврдили да су они
под изговором „издаје“, и онда им отели њихову земљу.378 прави Божији свештеници, и да прогањају „невернике“, требало је да свака од
Или рецимо, царица Језавеља је од народа тражила да се клања пред дрве- страна „призове свог Бога“, и „Бог који одговори ватром је истинити Бог“
ним киповима (обредним деблима) са урезаним људским ликовима, за које је – како је записано да им је рекао пророк Илија.
тврдила да представљају Бога; а ко би одбио да то учини, био би проглашен за Свештеници „бога Вала“ су пред направљеним жртвеником тад почели да
„јеретика“ или „неверника“, па би царица наредила да се такав погуби. призивају свог бога и узвикују његово име – „Вал“, не би ли га призвали, и не
Цар Ахав и царица Језавеља су остали посебно упамћени по подизању тих би ли ватра сишла са неба и спалила њихову жртву (животињу на жртвенику)
дрвених кипова с урезаним људским ликовима, као што су чинили претходни – како су они веровали да ће се догодити.
владари, почев од цара Јеровоама. Али, цар Ахав и царица Језавеља су се по Тако су радили од јутра до подне, али одговора није било. После тога, по-
томе још више истакли, па су попут цара Јеровоама подигли храм у свом пре- чели су јаче да вичу и гласније да певају пред жртвеником, а онда и да се секу
стоном граду – Самарији, који је требало да буде замена за Соломонов Храм ножевима по лицу и телу – јер им је то био обичај да раде у таквим обредима,
у Јерусалиму – престоном граду јужног дела царства.379 али се и даље ништа није догађало.
Записано је да је пророк Илија стајао са стране и све време их посматрао
У то доба су највише били прогањани свештеници и сви други који су од- док су они падали у верски занос и викали на сав глас. А када је прошло нека-
бијали да се клањају пред дрвеним киповима и да учествују у неделима цари- лико сати, почео им је добацивати, рекавши: „Вичите, вичите из свег гласа,
це Језавеље. То се не би дешавало, нити би такви владари икад могли доћи на јер је он (Вал) бог! Мора да се нешто замислио, или треба да обави нужду,
власт, да нису у то доба и сами људи из народа били такви; јер људи су се тад па је отишао у нужник. Или можда спава, па га треба пробудити!“.
искварили, савете су тражили од врачара, једни друге су потказивали власти- Када су они тако завршили са својим узалудним покушајима, онда је про-
ма и лажно их оптуживали – као што је чинила и сама царица, и то су чинили рок Илија кренуо да принесе жртву. Рекао им је да прво направе велики јарак
из истих разлога: Да би отели туђе имање, да би напакостили онима које мрзе око жртвеника и да онда поспу велику количину воде преко животиње која је
или да би спасили себе од прогона, а уз то су на заповест владара били спрем- положена на жртвеник, тако да се сав јарак напунио водом. Онда се помолио,
ни да почине и највеће злочине, па чак и да убију своје најближе. и убрзо затим сишла је ватра са неба и спалила жртву – како је записано да се
Због тога су многи били приморани да беже и да се крију од гнева и само- догодило.
воље злог цара Ахава и царице Језавеље. Записано је да је остало само „седам Народ је био у чуду, задивљен оним што се догодило, па су сви одмах ста-
хиљада људи који нису савили колена пред (богом) Валом“, односно, пред ли на Илијину страну против људи царице Језавеље. Онда су похватали оних
царицом Језавељом. А међу њима је најистакнутији био пророк Илија. Једи- 450 свештеника, а пророк Илија их је све погубио у једној долини.
но је он смео да се супротстави злој царици. Зато га је царица Језавеља посеб- Одмах после тога, догодило се да је киша први пут пала после три године
но мрзела и сматрала својим највећим непријатељем. од дана кад је пророк Илија рекао да неће бити кише. Записано је да је пророк
Илија пред велики пљусак унапред рекао цару Ахаву да ће пасти киша, и зато
да одмах крене са кочијама назад у свој двор. Цар Ахав је тако учинио, а про-
рок Илија је све време трчао пред царем Ахавом.
378
Прва царевима 21:1-16
379
Прва царевима 16:29-33
187 188
А када је цар Ахав стигао у свој двор, рекао је царици Језавељи шта се до-
380
Прва царевима 17:1-19:21; 21:17-29
381
Apollodorus, Bibliotheca 3:12.6
189 190
Сиријски цар је преживео ту битку, па је недуго после тога поново окупио Пошто ни цар Јосафат није послушао његов глас, њих двојица су кренули
исту онолику војску и поново напао цара Ахава. Међутим, и овог пута је исто заједно у рат против сиријског цара, да ослободе град Рамот. Међутим, дого-
био поражен, тако да је у једном дану погинуло преко 120.000 његових људи. дило се да су у бици пред градом Рамотом били поражени, а војска сиријског
Записано је да је њих 100.000 пало у самој бици пред једним градом, док њих цара, као по заповести, највише је јуришала на цара Ахава.
27.000 је погинуло када су се на њих обрушиле зидине једнога града у који су На крају се догоди да је цар Јосафат једва извукао живу главу из битке, а
побегли после битке.382 цара Ахава током битке случајно погоди нечија стрела у предео „тамо где се
Тако је понизни цар Ахав са веома малом војском победио небројано пута оклоп саставља“. Задобивши тешку рану, тражио је да га одвезу на кочијама
већу и јачу војску гордог и хвалисавог сиријског цара. Тај сиријски цар после ван бојишта, али, пре истека дана у кочијама је издахнуо. Народ се након ње-
битке био је ухваћен и доведен пред цара Ахава, али цар Ахав га је оставио у гове погибије повукао са бојишта пред градом Рамотом, и онда су се сви вра-
животу, направио савез са њим, и послао га неповређеног назад у његову зем- тили својим кућама.
љу. И то је цар Ахав недуго затим платио својом главом… Тако је скончао зли цар Ахав, и тако су се испуниле речи пророка Илије,
који је цару рекао да ће настрадати он и сав његов дом због њихових недела –
исто као што је било речено и као што се догодило цару Јеровоаму пре тога,
383
Прва царевима 21:1-22:38
382
Прва царевима 20:1-34 384
Louden, The Iliad, pp. 157-167
191 192
Два цара Охозије „Ако је непријатељ твој
гладан, хлебом га нахрани“
и два цара Јорама Пророк Јелисије и чудесне победе цара Јорама
ПОГИБИЈА ЦАРЕВА (пре око 2800 година) Цар Јорам и цар Јосафат су добро прошли у бици са Моавцима захваљују-
ћи једном свештенику, од кога је цар Јосафат тражио савет пре битке с Моав-
цима – исто као што је и пре тражио савет од свештеника, када је ишао у бит-
ку заједно са царем Ахавом, оцем цара Јорама.
Моавски цар Миса Тај свештеник им је рекао како могу да победе Моавце, а два цара су пос-
лушала и урадила како им је он рекао, па су успели да Моавце победе. Свеш-
Како је један цар жртвовао сопственог сина теник који им је помогао био је пророк Јелисије – наследник пророка Илије.
И у догађају који је уследио након рата са Моавцима исто је пророк Јели-
Након погибије цара Ахава у бици пред градом Рамотом, његов син Охо- сије помогао цару Јораму да се одбрани до непријатеља. То се догодило када
зија је преузео власт. Цар Охозија се није нимало разликовао од свог оца, и је сиријски цар поново напао земљу цара Јорама. А то је био син оног сириј-
у свему је поступао као он. Владао је само две године, а онда је настрадао кад ског цара са ким је направио савез јудејски цар Аса, отац цара Јосафата, то-
је пао несрећним случајем са велике висине у свом двору.385 ком рата са израелским царем Васом.
Уместо њега је завладао његов рођени брат, други син цара Ахава, који се Записано је да је тај сиријски цар једном приликом упао са својом војском
звао Јорам. Он је исто „чинио оно што је зло, али не као његов отац (Ахав) у земљу цара Јорама, али да никако није успевао да пресретне Јорама и њего-
и његова мајка (Језавеља)“ – како је записано. И тад, по његовом доласку на ву војску, зато што је пророк Јелисије увек унапред јављао цару Јораму куда
власт, дошло је до побуне Моаваца, који су некад признавали власт његовог ће ићи сиријски цар.
оца. Зато је сиријски цар престао да гони цара Јорама, већ је послао војску пре-
Цар Јорам је позвао у помоћ свог савезника, цара Јосафата, и њих дво- ма Јелисију, да га нађу и ухвате. Када су сазнали да се налази у једном граду,
јица заједно је требало да крену против Моаваца – исто као што је пре његов војска сиријског цара је ноћу дошла пред тај град и опколила га. А када је Је-
отац, цар Ахав, војевао заједно са царем Јосафатом. лисије то видео, није покушао да побегне из града, него је изашао пред њих и
Тако се праведни цар Јосафат поново „удружио са злима“, јер његов син једним чудом успео их одвући од града и све довести пред војску цара Јора-
је био ожењен кћерју цара Ахава, сестром цара Јорама и цара Охозије, и тако ма у Самарији, тако да су се сада они нашли опкољени.
поново умало није настрадао због тога. Међутим, иако нису имали куда и нико не би могао измаћи оштрици мача
Ипак, и цар Јосафат и цар Јорам су преживели битку. Моавски побуњени- цара Јорама и његове војске, ипак, Јелисије је рекао цару да их не побије, већ
ци су били побеђени у бици, али њиховог вођу – моавског цара Мису – нису да своје непријатеље прими и изнесе воду и храну пред њих. Цар је тако учи-
ухватили, јер током опсаде града, у којем се налазио, догодило се да је тај цар нио, и онда је пустио непријатеље да се врате у своју земљу. Записано је да је
Миса пред царем Јосафатом и царем Јорамом на зидинама свога града принео овако цар Јорам говорио са Јелисијем када се нашао у прилици да се освети:
на жртву (усмртио) сопственог сина, верујући да ће их „богови спасити“ зато
што им је на жртву принео оно што му је најмилије. Пренеражени тим страш- Када је цар Израела (Јорам) угледао (опкољену сиријску војску),
ним призором који су видели, цар Јосафат и цар Јорам подигли су опсаду и питао је Јелисија: „Да их побијем? Да их побијем, оче мој?”
и повукли се од града са својим народом.386
Али он (Јелисије) одговори: „Немој да их побијеш. Зар ти убијаш
оне које заробиш својим мачем и луком? Изнеси пред њих хлеб и
воду да једу и пију, па нека се врате свом господару.”
385
Друга царевима 1:1-17
386
Друга царевима 3:1-26
193 194
Тако им је цар приредио велику гозбу. Када су јели и пили, он их је
387
Друга царевима 6:1-7:20 388
Друга књига дневника 21:1-20
195 196
Јелисијев помазаник
Погибија цара Јорама и цара Охозије у истом дану
Царица Готолија
ПРОПАСТ ЗЛИХ (пре око 2800 година)
Недуго након тога, настрадао је и други цар Јорам, син цара Ахава, који
је владао северним делом царства, и то заједно са наследником цара Јорама,
сина цара Јосафата, који је владао јужним делом царства. (То су два цара ис-
тог имена: Један Јорам је био син цара Ахава, и владао је на северу, а други
Јорам је био син цара Јосафата, и владао је на југу.)
Испуњавање пророчанстава
А цара Јорама, сина цара Јосафата, „за којим нико није жалио“, насле- Долазак војсковође Јуја пред двор царице Језавеље
дио је његов једини преживели син, кога нису заробили Филистеји и Арабља-
ни. Звао се Охозија. Он је владао само годину дана, и онда је настрадао зајед-
но с царем Јорамом, сином цара Ахава. Записано је да се то догодило овако: После погибије цара Јорама и цара Охозије, војсковођа Јуј је наредио да
Кад се видело да и цар Јорам, син цара Ахава и царице Језавеље, и његов се погубе и сви остали из дома цара Ахава. На крају је кренуо да се обрачуна
сестрић, цар Охозија, син цара Јорама, сина цара Јосафата, чине исто што су и са царицом Језавељом, која је владала заједно са својим синовима – царем
чинили цар Ахав и царица Језавеља, и да се од њих не разликују, тада је про- Охозијом и царем Јорамом. Записано је да се то догодило овако:
рок Јелисије устао и по упутству Творца одабрао другог човека да буде цар, Када је царица Језавеља чула да долази војсковођа Јуј, и да је био помазан
уместо цара Јорама – исто као што је пре био учинио пророк Самуило, када за цара, она је „намазала очи црном бојом и лепо уредила своју косу, па је
је одабрао Давида да буде цар уместо цара Саула. гледала с прозора“, а „кад је Јуј улазио на градска врата, она рече: 'Је ли
И овога пута је био одабран царев слуга и његов најбољи војсковођа, који добро прошао Зимрије, убица свог господара?'“. То је питала Јуја због тога
се звао Јуј (или Јеху). Јелисије је тог Јуја помазао за цара и рекао му да по ре- што је он погубио свог владара – цара Јорама, и изабран да постане цар уме-
чима Творца истреби цео дом цара Ахава, што је подразумевало и самог ца- сто њега, слично као што је пре онај Зимрије учинио свом владару – сину ца-
ра Јорама, сина цара Ахава, и цара Охозију, сина његове сестре Готолије. И ра Васе, па постао цар уместо њега.
војсковођа Јуј је тада устао и кренуо да изврши дело за које је био помазан и Царица Језавеља је тиме хтела рећи да ће војсковођа Јуј због таквог чина
одређен да учини. проћи исто као Зимрије, који је погинуо након убиства цара, када се запалио
А у то време, цар Јорам је поново ратовао са сиријским царем; јер чим су у свом двору; међутим, војсковођа Јуј није то чинио по својој вољи и из жеље
претходни рат и невоља прошли, цар Јорам и народ почели су да чине све као да заузме власт, већ према речима пророка Јелисија, односно, према речима
и пре – исто као некада цар Ахав. Тако док су трајале невоље, сви су се моли- Творца – како је записано.
ли Богу, изражавали кајање, вапили за помоћи, и били добри и у миру једни с Чим је Језавеља то изустила, војсковођа Јуј је питао њене слуге „Ко је (од
другима, али, чим би невоље прошле, сви су се враћали на старо. вас) са мном?!“, на шта су царичине слуге гурнуле Језавељу кроз прозор, та-
Зато се догодило да су били поражени у рату, док је сам цар Јорам био ра- ко да је она пала и погинула; и њено тело су потом изгазили коњи, тако да од
њен пред градом Рамотом – исто као некада цар Ахав. А када се вратио у свој ње скоро ништа није остало.390
двор, да се опорави, дошао је да га посети његов сестрић – цар Охозија. И уп-
раво тада је војсковођа Јуј са својим људима дошао пред дворац цара Јорама, Сви догађаји из доба владавине царице Језавеље, цара Јорама, и цара Охо-
код којег је био и цар Охозија. зије, потеклих из дома цара Ахава, описани су у записима из тог доба, али и у
Записано је да је војсковођа Јуј тада погубио цара Јорама, сина цара Аха- народним предањима. То су опет народна предања о прореченом страдању
ва и царице Језавеље, погодивши га стрелом, а онда је ухватио и цара Охози- злог цара (Јорама, Охозије, и Језавеље), и доласку царевог слуге на престо
ју, који је покушао да побегне, па је и њега погубио. Тако су у истом дану, од (Јуја); јер такви описи из предања у потпуности одговарају описима из записа
руке истог човека, погинула оба цара – израелски цар Јорам и јудејски цар о наведеним царевима.
Охозија, који су потицали из дома цара Ахава.389
389
Друга царевима 9:1-29 390
Друга царевима 9:30-10:14
197 198
Храбри свештеник Јодај
Погибија царице Готолије и нестанак лозе цара Ахава
Цар Јуј
ДОБА ГУБЉЕЊА ЗЕМЉЕ (пре око 2800 година)
У јужном делу подељеног царства владао је цар Охозија, унук цара Јоса-
фата, чија је жена била Готолија – кћи цара Ахава и царице Језавеље – раније
је речено. Али, када је цара погубио војсковођа Јуј, њега и сав дом цара Аха-
ва, и кад је за то чула његова жена Готолија, она је онда силом преузела власт
и прогласила се за царицу, и затим кренула да се освети и побије сав дом цара
Ревносни цар и лажни верници
Јосафата. Цар Јуј Нимсијев кажњава свештенике цара Ахава и
Записано је да је царица Готолија „побила сав царски род“, осим једног царице Језавеље, и уништава њихове кипове и храмове
сина цара Охозије, којег је сакрила његова тетка – сестра цара Охозије. Али,
пошто је царевић тада још увек био одојче, њега су сестра цара Охозије и њен
муж – свештеник Јодај – пренели у Соломонов Храм и тамо га држали скри- Када је војсковођа Јуј погубио цара Јорама, цара Охозију, и царицу Је-
веним шест година. За то време је царица Готолија владала као што је нека- завељу, и сав дом цара Ахава Амријевог истребио по речима пророка Илије
да владала њена мајка – царица Језавеља, с тим што је Готолија сад владала и пророка Јелисија, онда је преузео место израелског цара Јорама, сина цара
јужним делом подељеног царства, док је Језавеља била владала северним де- Ахава, и постао цар.
лом царства. Одмах после тога је кренуо у обрачун и са свештеницима царице Језаве-
После шест година, свештеник Јодај је показао царевог сина заповедници- ље – такозваним „Валовим свештеницима“, који су били прогањали народ и
ма страже, и заклео их да га чувају својим животима од царице Готолије. По- убијали недужне људе. Записано је да се то догодило овако:
том је окупио народ и пред свима извео скриваног царевог сина, па га прогла- Цар Јуј је позвао све свештенике и слуге цара Ахава и царице Језавеље да
сио за цара, и народ је тада почео одушевљено узвикивати „Живео цар!“. дођу у храм који су били подигли цар Ахав и царица Језавеља, под изговором
А када је царица Готолија после дошла пред Храм, и када је видела да су да као њихов цар наводно жели да изврше обреде и одрже службу пред кипо-
овога прогласили за цара, почела је викати „Завера, завера!“, али нико није на вима и сликама за које су они тврдили да „представљају Бога“.
њену страну стао. Свештеник Јодај је тада наредио да је ухвате и изведу да се А кад су Валови свештеници и све преостале слуге покојног цара Ахава и
погуби ван Храма. Тако би и учињено: Царица Готолија је била погубљена, а царице Језавеље тако дошли у храм, цар Јуј је наредио својим људима да све
син цара Охозије проглашен за цара. А тај син цара Охозије звао се Јоваш. унутра погубе. Тако су погинули сви они који су служили цара Ахава и цари-
Тако је скончала зла царица Готолија због недела која је починила, и та- цу Језавељу, и који су извршавали њихова наређења и чинили злочине.
ко су се испуниле речи пророка Илије о погибији цара Ахава, његовог сина – После тога је цар наредио да се уништи тај Валов храм и сви обредни сту-
цара Јорама, његовог зета – цара Охозије, његове жене – царице Језавеље, бови и кипови са резаним ликовима које су били подигли цар Ахав и царица
и целог његовог дома.391 Језавеља – исто као што су пре цар Јосафат и цар Аса уништавали обредне
стубове и кипове у јужном делу царства.
Сећање на злу царицу Готолију, која је тлачила народ и није презала од уби- Цар Јуј је био бољи владар – и заправо, једини праведни владар – од свих
јања невиних, сачувано је и у народним предањима, осим тога што је описана претходних владара северног дела подељеног царства; али ипак, није у свему
у записима из тог доба. То су иста она народна предања која говоре о царици поступао добро као цар Јосафат и цар Аса. Записано је и да се после наведе-
Језавељи – предања о „злој краљици“ или о „злој маћехи“, јер царица Језа- них догађаја народ није сасвим променио, него је наставио да живи као и пре,
веља је по свему била иста као и царица Готолија, а уз то, и њена мајка, па су да се одаје уживањима у себичности и бахатости. И, управо тада се догодило
оне зато описане у истим народним предањима кроз један исти народни (пес- да је сиријски цар дошао с великом војском и почео освајати део по део њи-
нички) лик. Описи из тих народних предања су исти као описи из записа о ца- хове земље, тако да је у његово доба држава постајала све мања, па се цар Јуј
рици Готолији, односно, царици Језавељи. покорио његовој власти, како би сачувао народ од страдања.392
391
Друга царевима 11:1-21; Друга књига дневника 22:10-23:21 392
Друга царевима 10:18-33
199 200
Ропство под Сиријом
Понизност народа доводи до ослобођења од непријатеља
Два цара Јоваша
ДРУГИ РАТ ИЗМЕЂУ ЈУДЕ И ИЗРАЕЛА
Цар Јуј Нимсијев, упамћен по томе што је учинио крај дому цара Ахава (пре око 2800 година)
и царице Језавеље, владао је скоро 30 година и онда је умро природном смр-
ћу, па га је наследио његов син. Али, он није био попут својег оца, него је био
попут претходних царева. Зато се и догодило да је у његово доба војска сириј-
ског цара наставила с нападима на његову земљу, као у доба његовог оца, та-
ко да су је на крају целу покорили, и народ је пао у ропство. Дете које је постало цар
Тај сиријски цар је наследио претходног сиријског цара, који је ратовао са Доброчинство цара Јоваша у његовој младости, и његова
царем Ахавом и његовим сином – царем Јорамом, који су обојица страдали незахвалност и неправедност због које је касније страдао
и били рањени у рату с њим пред градом Рамотом, па недуго после тога поги-
нули. (Цар Ахав је умро од рањавања после битке са сиријским царем, док је
цара Јорама погубио војсковођа (цар) Јуј после битке са сиријским царем.) Док су цар Јуј Нимсијев и његов син владали у северном делу подељеног
Претходни сиријски цар је био стално нападао земљу цара Ахава и цара царства, дотле се у јужном делу царства догодило овако: Након што је народ
Јорама, иако му је први био поштедео живот једном приликом, а други му је по наредби поменутог свештеника Јодаја погубио царицу Готолију, за цара
поштедео и нахранио војску кад их је поразио пророк Јелисије. Онда се дого- је био изабран син претходног цара – цара Охозије, сина цара Јорама и уну-
дило да је тај цар после тога оболео од неке болести и запао у постељу, а ње- ка цара Јосафата. И као што је цар Јуј у северном делу царства завео ред и
гов најбољи војсковођа је тада дошао и убио га, па је постао цар уместо њега. избавио народ из руку зле царице Језавеље и њених слугу, тако је у јужноме
Тако је тог сиријског цара одвела у смрт његова незахвалност и гордост. делу царства свештеник Јодај исто завео ред и избавио народ из руку зле ца-
А тог војсковођу је за цара уместо њега био помазао пророк Илија – исто рице Готолије, и онда за цара поставио јединог преживелог сина претходног
као што је помазао и војсковођу Јуја за цара уместо цара Јорама, и исто као цара, који се звао Јоваш (или Јоас).
што је пре пророк Самуило помазао војсковођу Давида за цара уместо цара Записано је да је свештеник Јодај тад заклео народ да ће служити цару и
Саула. Тако је и тај сиријски цар дошао на власт према речима пророка Или- да ће живети према Мојсијевом закону и држати се Савеза са Творцем који је
је и Јелисија. начинио Мојсије у доба Изласка из Египта. Сви су се тад заклели, и „цео на-
Записано је да је сиријски цар тлачио народ, и да се тешко живело у то до- род се радовао (томе), и град је био у миру“ – каже се у једном запису о тим
ба због јарма који им је непријатељ наметнуо. Упркос томе, цар и народ нису догађајима.
хтели да дижу устанак против власти, већ су радили на себи и остављали сво- Заправо, уместо малолетног цара Јоаса, владао је управо овај свештеник
је лоше навике, и у тим тренуцима великих невоља „завапили су Богу да им Јодај као његов намесник и васпитач, јер је Јоас имао само седам година када
помогне“ – како је записано, па се убрзо догодило да је дошло до ослобођења је био проглашен за цара. А свештеник Јодај је био муж цареве сестре – Јоса-
од непријатеља, у овом случају, од сиријског цара. (У записима није описано вете, која га је била спасила од царице Готолије.
како је тачно дошло до ослобођења.) Млади цар Јоас је растао уз праведног и доброћудног свештеника Јодаја
Међутим, чим је невоља прошла, народ се вратио својим старим навикама и своју тетку Јосавету, у свему их слушајући. Зато је цар Јоас израстао у доб-
и наставио је да чини као и пре – исто као што се дешавало и у доба претход- рог и праведног владара, налик својим прецима – цару Јосафату и цару Аси.
них царева, попут цара Јорама и његовог оца, цара Ахава, и исто као што се Када је одрастао и преузео власт, прво што је цар Јоас учинио била је об-
дешавало и у ранијем добу, у доба народних судија.393 нова Соломоновог Храма, који су пре били опљачкали и оштетили свештени-
Зато се догодило да је дом цара Јуја Нимсијевог владао још само два на- ци царице Готолије. Цар Јоас је све радио на добробит народа, владао је пра-
раштаја после тога, док је потпуна пропаст тог северног дела подељеног цар- ведно, и успоставио мир у земљи, тако да је народ живео спокојно и у сваком
ства наступила само око 50 година касније… добру. И тако је цар чинио све док је свештеник Јодај био жив.
393
Друга царевима 13:1-7
201 202
Али, кад је свештеник Јодај умро, цар Јоас је кренуо другим путем, и по-
395
Друга књига дневника 25:1-28 396
Друга царевима 13:10-25
205 206
Цар Јеровам Други Вође побуна освајају власт
Како је свргавање лоших владара са власти доводило
ПРОПАСТ СЕВЕРНОГ ДЕЛА ЦАРСТВА само до још већих невоља због искварености народа
(пре 2800-2700 година)
Смрћу цара Захарије, сина цара Јеровоама, престао је да влада дом ца-
ра Јуја Нимсијевог, јер је престо преузео царев слуга који је убио цара Заха-
рију, и који није био од његовог рода.
Упозорења о пропасти земље Међутим, и тај царев слуга је владао кратко – само месец дана, па је и он
доживео исту судбину као претходни цар: Поново је један царев слуга сковао
Пророци предсказују пропаст цару Јеровоаму и народу заверу и убио цара, па се сам прогласио за цара уместо њега – исто као што се
догодило пре цару Зимрију, који је убио претходног цара и преузео власт, па
владао само седам дана, и онда погинуо од руке свог слуге, који је постао цар
Цар Јоас, унук цара Јуја Нимсијевог, владао је око 15 година, и онда је уместо њега. То је био спомињани (цар) Амрије, отац цара Ахава.
умро. Записано је да цар Јоас уопштено ипак није био добар владар и да су од Али, ни следећи владар се није нимало разликовао од претходних царева,
њега били бољи и цар Амасија, против којег је ратовао, и његов имењак, цар и био је познат по окрутности, онакав какав је био сам народ у то доба. И зато
Јоас, отац цара Амасије. се тада догодило да је земљу напао један асирски цар; али, од похода је ипак
После њега је цар постао његов син, који се звао Јеровоам, исто као први после одустао када му је овај цар дао велику количину новца и тако га потку-
цар северног дела подељеног царства – цар Јеровоам, слуга цара Соломона, пио да не напада његову земљу.
који је отцепио велики део његовог царства и одузео га од цара Ровоама, си- Ипак, тиме је само привремено био одложен рат са Асирцима, а самом се
на цара Соломона. цару догодило исто што свим претходним царевима, јер је радио све исто као
Записано је да се овај други цар Јеровоам није разликовао од првог цара они: Записано је да је тај цар владао 10 година, и да га је онда наследио његов
Јеровоама, и да се народ у његово доба још више искварио него пре, одајући син, који је владао само две године, па је опет један царев слуга подигао по-
се уживањима у себичности и бахатости, и једни другима чинећи зло из зави- буну против власти, сковао заверу и убио свог владара, те постао цар уместо
сти, ината, и мржње. њега. То је био главни царев војсковођа.
Зато се и овом другом цару Јеровоаму и народу све исто догодило као пр- Тај цар је владао дуже од претходних царева – 20 година, и у његово доба
вом цару Јеровоаму: Записано је да се пред царем појавио један пророк, који је поново дошао асирски цар, с тим да овог пута није одустао од похода, већ
му је прорекао да ће настрадати и он и сав народ, због свих недела која су чи- је освојио велики део земље, а народ је протерао из њихове домовине и одвео
нили он и његов народ.397 као робље у своју земљу.
Мада је цар Јеровоам владао дугих 40 година, и он је успео да ослободи После тога, и тај цар је доживео исти крај као претходни цареви, јер је по
један део земље који су били освојили његови непријатељи, ипак, то се збило свему био исти као они: Догодило се да се исто појавио један царев слуга ко-
као продужетак времена милости, последње шансе и упозорења пред коначну ји је сковао заверу против цара и убио га, па се онда прогласио за цара уместо
пропаст, коју народ није искористио, већ је наставио све да чини као што је и њега. И то је био последњи владар северног дела подељеног царства…
до тада чинио. Тако се догађало да докле год је народ дизао побуне против власти, и свр-
И зато се убрзо догодило све што је цару било речено да ће му се догоди- гавао са власти и убијао своје владаре, на власт би долазили исти или још го-
ти: Након смрти цара Јеровоама, на власт је дошао његов син – цар Захарија, ри владари; јер иако су власт могли силом променити, народу није бивало бо-
који је био попут свог оца, и који је исто као син првог цара Јеровоама крат- ље зато што су људи остајали исти, а владар који би проистекао из таквог на-
ко владао, само шест месеци; а затим, појавио се један царев слуга, који је на рода није могао бити бољи од самог народа. И то је трајало тако све до потпу-
превару убио цара Захарију, сина цара Јеровоама.398 не пропасти земље и таквог народа непослушне и бунтовне нарави.399
397
Књига Амоса 7:17
398
Друга царевима 14:23-29; 15:8-12 399
Друга царевима 15:13-31
207 208
Цар Озија и Осија „Поносни ће бити понижени“
Како је богобојазни цар Озија постао моћан и славан, и
АСИРСКО РОПСТВО (пре око 2700 година) како је оболео када се узохолио због своје моћи и славе
За све време док је тај северни део подељене државе тако горео у пожару
побуна против власти, међусобних сукоба, и ратова са спољним непријатељи-
400
Друга царевима 17:1-18 401
Друга књига дневника 26:1-23
209 210
Какав народ, таква и власт Поход Асираца и Израелаца
На власт долази цар Ахаз, који по вољи народа обнавља Како су „савезници“ преварили цара Ахаза, а Филистеји
храмове царице Језавеље и доноси пропаст целој земљи (Палестинци) заузели и населили део његове земље, и како
Уместо оболелог цара Озије, почео је владати његов син. За њега је запи-
је било спречено страдање народа у братоубилачком рату
сано да је у свему био попут свог оца: „Чинио је све како је чинио и Озија,
његов отац, само што није ушао у Божји храм. Али народ је и даље чинио Записано је да су земљу цара Ахаза једном приликом заједно напала два
зло“. његова непријатеља – поменути сиријски цар и израелски цар, и да су опсе-
Забележено је да је син цара Озије исто подигао бројне градове и утврђе- ли његов престони град – Јерусалим, али да ипак нису успели да га освоје, те
ња, да је побеђивао све непријатеље који су стално нападали његову земљу да су само освојили друге мање градове.
је освоје, и да му је све ишло од руке, зато што је цар био праведан, поштен, и Тада је цар Ахаз позвао поменутог асирског цара да му помогне, а зауз-
богобојазан, народу наклоњен, и нарави мирољубиве и кротке, у свему добро врат му послао злато из Соломоновог Храма и обећао му да ће постати његов
чинећи. слуга. Асирски цар је испрва прихватио понуду савеза, и потом напао сириј-
Али, како је даље записано, иако је владар био такав, у самом народу би- ског цара, поразио његову војску, освојио његов престони град – Дамаск, за-
ло је много покварених, себичних, непоштених, лењих, лажно побожних, сва- тим, протерао његове становнике у другу земљу, и на крају погубио самог си-
ђалачки настројених, дрских, и других таквих људи, па се покварењаштво ме- ријског цара.
ђу народом све више ширило. Тим савезом са окрутним асирским царем, цар Ахаз је само привремено
Такав народ је на дар добио доброг владара, који их је штитио од бројних био одложио пропаст своје земље, јер се недуго после тога догодило да је ис-
околних непријатеља, и у свему им чинио добро; али, како се народ није про- ти тај асирски цар напао цара Ахаза, иако је с њим био у савезу и од њега до-
менио, већ је наставио да чини као пре и постајао све гори, зато се убрзо и до- био велику количину злата – исто као што се пре догодило цару Аси, када је
годило да је на власт дошао човек налик таквом народу: тражио помоћ сиријског цара у рату са израелским царем Васом.
Син цара Озије владао је око 15 година, и затим је умро, а наследио га је Такође, у то доба су Филистеји напали његову земљу и заузели један део
његов син, односно, унук цара Озије, који се звао Ахаз. А за овог цара Ахаза Израела, па се ту настанили. Записано је да су „Филистеји напали градове у
је записано да је био најгори од свих дотадашњих владара јужнога дела поде- (…) подручју Јуде, освојили (их), и затим су се тамо настанили“.
љеног царства. Био је попут владара северног дела царства, подизао је храмо- На крају, цара Ахаза је поново напао и израелски цар – владар северног
ве и кипове које су пре подигли цар Ахав и царица Језавеља да се пред њи- дела подељеног царства, тако да је у том рату у једном дану погинуло 120.000
ма народ моли, и чинио је све по „одвратним обичајима народа које је оте- људи цара Ахаза, а заробљено 200.000 људи, жена, и деце. Записано је да их
рао Бог пред синовима Израела“ – како је записано. је такво страдање снашло због злодела цара и разузданости народа.
И управо тада се догодило да су земљу напали исти непријатељи који су Ипак, како је надаље записано, тада се појавио један свештеник и пророк
их до тада нападали, али, овога пута им народ није могао одолети као у доба пред израелским царем и његовом војском, и онда их укорио због тога што су
цара Озије и његовог сина, већ је сваки од непријатеља освајао и узимао по урадили својој сабраћи из јужног дела царства, рекавши им да заробљене вра-
део њихове земље, и протеривао народ одатле или га одводио у ропство. те својим кућама, иначе ће и њих снаћи гора судбина.
Цар Ахаз је попут претходних царева покушао да новцем поткупи асир- А ови, знајући да ни сами нису ништа бољи од цара Ахаза и његовог на-
ског цара који је напао његову земљу, па је узео све злато из двора, кућа кне- рода, и да се и њима ближи слична судбина, пустили су своју заробљену бра-
зова, и Соломоновог Храма, али овог пута то му није помогло, јер је неприја- ћу и сестре да се врате кућама, али су им претходно дали одеће и снабдели их
тељ узео царево благо и онда наставио да напада његову земљу. Исто учини и с довољно хране и воде. Тако је народ послушао тог свештеника и његов глас
један сиријски цар, а за њим и Филистеји и Едомци, а онда и сам израелски разума, и тако је био спречен братоубилачки рат – исто као што се догодило у
цар – владар северног дела царства, један од претходника цара Осије, као по- доба рата између цара Ровоама и цара Јеровоама.403
следњег израелског цара.402
402
Друга царевима 16:1-18 403
Друга књига дневника 28:1-25
211 212
Цар Језекија је позивао народ, тражио од њих и молио да се обрате и исп-
Опсада Јерусалима
што су се понизили, и нису и даље пркосили, и зато што је асирски цар гордо
поступио и „говорио против Бога“ – стоји у запису о том догађају.
И онда, пред зидинама града појавила се непрегледна војска асирског ца-
Горди асирски цар Сенахериб опседа Јерусалим
ра, пред којом је изашао главни асирски војсковођа, који је тражио од народа
да се преда, и говорио им се не уздају у речи цара Језекије да ће их „Бог спа-
Када је земља била обновљена од последица претходних разарања, из до-
сити“, како им је он говорио. Убеђивао је народ да му преда град и цара Језе-
ба цара Ахаза, и кад је све кренуло на боље, цар Језекија је одлучио да пре-
кију, и да ће заузврат сви бити поштеђени, и да ће им бити дато све што желе;
стане плаћати данак асирском цару, тако да се побунио против његове власти,
али народ је ћутао и ништа није одговарао са својих зидина, јер се „поуздао у
желећи да поврати независност изгубљену у доба свог оца, и уздајући се у по-
речи цара Језекије“. Записано је овако:
моћ египатског цара – као што се узалуд уздао и израелски цар Осија.
Међутим, асирски цар је убрзо дошао са великом војском, и освојио број-
На сав глас викали су (Асирци) становницима Јерусалима који су
не градове, тако да је цар Језекија увидео своју грешку када се побунио про-
били на зидинама, да их заплаше и узнемире, да би освојили град.
тив власти, понизио се пред непријатељем, и пре доласка асирског цара пред
Говорили су против јерусалимског Бога, исто као и против богова
сам Јерусалим затражио мир и овако му поручио: „Згрешио сам. Одврати се
других народа који су дело људских руку. А цар Језекија и пророк
од мене, и што год тражиш од мене, даћу ти“.
Исаија, Амосов син, молили су се због тога и завапили к небу.
Асирски цар је тражио да му се плати већи данак од оног који је цар Језе-
кија био у обавези да плаћа, и који је престао да плаћа када се побунио; и цар
Забележене су и речи асирског војсковође, који се хвалио на овај начин:
Језекија је тај услов испунио, не желећи да и даље пркоси непријатељу, иако
је једва успео сакупити толико новца колико му је асирски цар тражио. То је
„Чујте реч великог цара, цара Асирије. Овако каже цар: ‘Не дајте да
био асирски цар Сенахериб – један од највећих освајача тог доба.
вас вара Језекија, јер вас он не може избавити из моје руке. Не дајте
Ипак, упркос томе што се цар Језекија покорио, асирски цар није био за-
да вас Језекија наговори да се уздате у Бога говорећи вам: ‘Бог ће нас
довољан, јер је у ствари одлучио да у својој мржњи уништи државу цара Језе-
сигурно избавити и овај град неће бити предат у руке цару Асирије.'
кије и сасвим пороби његов народ – као што је цар Салманасар учинио с на-
Не слушајте Језекију, јер овако каже цар Асирије: ‘Предајте ми се и
родом из северног дела подељеног царства. И зато је цар Сенахериб ипак пос-
дођите к мени, па ћете сви јести са своје лозе и са своје смокве, и сви
лао велику војску на Јерусалим да га освоји.
ћете пити воду из свог бунара, док ја не дођем и одведем вас у земљу
Кад је то сазнао цар Језекија, огласио је пост по целој земљи, нису ниш- као што је ваша, у земљу жита и младог вина, у земљу маслина и меда,
та јели и пили, и заједно са народом се молио за избављење од непријатеља, а у земљу хлеба и винограда. Тако ћете остати живи и нећете умрети.
онда почео да припрема одбрану пре него што су непријатељи стигли: Ојачао
је утврђења и закопао све изворе воде ван града, да Асирци не би имали воде
(…) Да ли су богови других народа избавили своју земљу из руке цара
да пију током опсаде града. Затим је цар окупио народ и обратио им се следе-
Асирије? (…) Јесу ли они избавили Самарију из моје руке? Који су то
ћим речима:
богови међу свим боговима тих земаља избавили своју земљу из моје
руке, па да сад Бог избави Јерусалим из моје руке?”
„Будите храбри и јаки. Не бојте се и не плашите се цара Асирије
и свег мноштва које је с њим, јер наших има 'више' него њихових.
Са њим је телесна мишица, а са нама је Бог, да нам помаже и да
Народ са друге стране зидина није ништа одговорио, али споменути Иса-
ија је пред царем Језекијом дао овакву објаву против асирског цара:
води наше битке!” И народ се поуздао у речи цара Језекије.
Ево речи коју Бог објављује против (асирског цара):
Цар Језекија је био охрабрен и подстакнут на такву предузимљивост ре-
чима Исаије – свештеника и пророка од којег је тражио савет шта да уради у
„Презире те и руга ти се девица, кћи сионска! За тобом подругљиво
том часу невоље, јер је учинио све што је од њега тражио асирски цар, а он је
главом одмахује кћи јерусалимска. Коме се ти ругаш и на кога хулиш?
и даље желео да их уништи „на правди Бога“, како је говорио Језекија.
На кога подижеш глас и на кога охоло дижеш поглед свој? На Светог
Бога Израеловог!
215 216
Преко гласника својих ругаш се Богу и кажеш: ‘Са мноштвом својих
410
Књига пророка Јеремије 22:13-19; 26:20-23; 36:1-32
409
Друга књига дневника 35:20-25 411
Друга царевима 23:31-24:4; Друга књига дневника 36:1-8
221 222
Али, и царев син није био покоран властима, већ је и он после три месеца
подигао устанак, па је зато вавилонски цар и по трећи пут дошао са војском и ВЛАДАРИ ПОДЕЉЕНОГ ЦАРСТВА
опсео град Јерусалим. А када је овај видео да му се не може одупрети, изашао (пре око 3000 – 2500 година)
је из града са својим људима и предао се вавилонском цару, па су зато сви би-
ли поштеђени. Тако је владар спасио народ од непотребног страдања, када се
понизио пред непријатељем, признао пораз, и свој живот понудио у замену за ЈУДА (Јужно царство) ИЗРАЕЛ (Северно царство)
милост према народу.
Ипак, да би сломио њихов бунт, и да не би подизали устанке у будућнос-
ти, вавилонски цар је њих и све друге становнике Јерусалима заробио и одвео Ровоам (син цара Соломона)
у Вавилон, тако да „нико није остао осим сиромашног народа“ – како је за- - пре око 2900 година -
писано. Вавилонски цар је потом опљачкао и Соломонов Храм, а на власт по- Јеровоам (слуга цара Соломона)
ставио трећег сина цара Јосије, да влада у његово име. Он се звао Седекија. - пре око 2900 година -
Авија (син цара Ровоама)
- пре око 2900 година -
Цар Навуходоносор
Устанак цара Седекије и коначна пропаст Израела. Надав (син цара Јеровоама)
Вавилонски цар Навуходоносор осваја Јерусалим - пре око 2900 година –
Цар Седекија, син цара Јосије, почео је да влада у име вавилонског цара
у својој 21. години, али он се није разликовао од претходних владара, већ је у Васа (слуга цара Јеровоама)
свему био попут њих. А ни народ се није променио, већ су наставили да чине - пре око 2900 година –
све као до тада. Наставили су да живе у себичности и бахатости, у међусобној
мржњи и зависти, и у сваком лошем делу и непоштењу се истицали. Записано
је да су „чак и сви свештенички поглавари и народ у великој мери посту- Аса (син цара Авије) Ила (син цара Васе)
пали неверно, по одвратним обичајима других народа (…)“. - пре око 2900 година - - пре око 2900 година -
Тако ни после три неуспешна устанка нису престали бити бунтовни и пр-
косни према непријатељу, стално будући побуњенички настројени према сва-
кој власти, било домаћој или страној, па су девете године своје владавине цар Зимрије (слуга цара Васе)
Седекија и народ подигли устанак и побунили се против власти вавилонског - пре око 2900 година -
цара. А тај вавилонски цар звао се Навуходоносор, и био је један од највећих
освајача у историји света, под својом влашћу држећи бројне земље и народе.
Када је чуо за неверност цара Седекије, који му се био заклео на верност, Амрије (војсковођа цара Васе)
дошао је са великом војском и поново опсео Јерусалим. После три године ос- - пре око 2900 година -
војио је Јерусалим, уништио Соломонов Храм, и сав народ протерао са њего-
вих огњишта и одвео као робове у Вавилон – исто као што је пре тога учинио
асирски цар Салманасар са северним делом државе. Вавилонски цар је пос- Ахав (син цара Амрија)
ле погубио синове цара Седекије и мноштво других људи, а самог цара Седе- - пре 2900-2800 година -
кију је ослепео и одвео у Вавилон. Тако је био освојен и јужни део државе, и Јосафат (син цара Асе)
тако је заувек нестало Соломоново царство.412 - пре 2900-2800 година -
Охозија (син цара Ахава)
- пре 2900-2800 година –
412
Друга царевима 24:8-25:21; Друга књига дневника 36:9-21
223 224
Јорам (син цара Јосафата) Јотам (син цара Озије)
- пре 2900-2800 година - - пре 2800-2700 година -
Јорам (син цара Ахава) Фекај (војсковођа цара Факије)
- пре 2900-2800 година - - пре 2800-2700 година -
Охозија (син цара Јосафата) Ахаз (син цара Јотама)
- пре 2900-2800 година - - пре око 2700 година -
225 226
ФАЛСИФИКОВАНА ИСТОРИЈА СРБА Древни фалсификати о догађајима из доба Израела
*ДОБА ИЗРАЕЛА
Кривотворење историје и погрешно приказивање догађаја из доба израел-
ских и јудејских царева није било својствено само историчарима 19/20 .века,
већ и људима који су живели у то давно доба.
На пример, такав је случај био с поменутим ратом између асирског цара
Приказ историјских догађаја из доба од пре око 3000 – 2500 Сенахериба и јудејског цара Језекије. О том догађају постоје записи из тог
година у савременим историјским књигама и уџбеницима доба, које су оставили сами учесници тог догађаја. Поред споменутих записа
свештеникā цара Језекије и других јудејских царева после њега, о том дога-
ђају је оставио запис и сам цар Сенахериб. Тачније, он је подигао споменик
на којем је уклесао натпис о свом походу на Јерусалим и околне градове.
Овај натпис цара Сенахериба о његовој опсади Јерусалима у потпуности
Фалсификати 19. века о догађајима из доба Израела се подудара с описом опсаде Јерусалима у другим записима из тог доба. Једи-
Догађаји из доба 40 израелских и јудејских царева – од цара Јеровоама до на разлика је у томе што цар Сенахериб на том натпису није поменуо да је на
цара Осије, и од цара Ровоама до цара Седекије, који су владали током до- крају доживео пораз, и да му је сва војска била уништена.413
ба од пре око 3000 година до пре 2600-2500 година – у савременим историј- Сличан непотпуни приказ тог догађаја налази се и у запису најпознатијег
ским књигама и уџбеницима се ретко и спомињу, а када се спомињу, онда ни- старогрчког историчара – Херодота. Он је пренео извештај староегипатских
су приказани на исти начин као што су описани у историјским изворима. свештеника о том догађају, који је скоро у свему исти као изворни извештај о
Бројни историчари 19/20. века тврдили су да се ти догађаји нису догодили том догађају, с тим што се исто не помиње победа цара Језекије, већ се побе-
онако како је записано да су се догодили, односно, како су их описали људи у да приписује неком египатском цару.414
том добу који су били учесници тих догађаја. Ти историчари су тврдили да су Тако се у оба случаја – и у натпису цара Сенахериба и у извештају ста-
догађаји описани у њиховим записима измишљени, упркос томе што постоје роегипатских свештеника – победа не приписује цару Језекији, како би тре-
бројни записи и предања који на исти начин те догађаје описују. бало, и како стоји у изворном извештају о том догађају, већ се приписује цару
А ти догађаји описани су у две Књиге о израелским и јудејским цареви- Сенахерибу у првом случају, односно, египатском цару у другом случају, иа-
ма, Дневницима израелских и јудејских царева, затим, у запису Амоса, за- ко је истина да су обојица у то доба били поражени. (Тадашњи египатски цар
пису Осије, запису Јеремије, запису Исаије, и у другим записима старих јев- је требало да помогне цару Језекији, али је био поражен у рату са царем Сена-
рејских писаца, који су живели у то доба. херибом.)415
Такође, осим тих записа, исти догађаји описани су и у записима асирских Разлог таквог фалсификовања историје је очигледан: Цар Сенахериб, као
царева, записима вавилонских царева, записима египатских царева, итд. А велики освајач и моћни владар, хвалисаве и горде нарави, покушао је да при-
описани су и у натписима на камену, на древним споменицима који потичу из крије свој срамни пораз од малог броја немоћних непријатеља; а и староеги-
тог доба, и који су се очували до данашњег дана, као што је на пример споме- патски свештеници су исто хтели да прикрију пораз у рату са царем Сенахе-
ник асирског цара Сенахериба. То је био онај цар који је беузпешно ратовао рибом, тврдећи не само да су они наводно помогли цару Језекији да победи,
против цара Језекије, и у чије доба је пропао северни део подељеног царства – већ да су они и једини заслужни за победу.
Израела, пре око 2700 година. Овакав облик фалсификовања историје – када се прећуткује све оно што
Коначно, исти догађаји описани су и у бројним народним предањима, што није похвално, или се приказује супротно од онога што се стварно догодило –
се види на основу поређења тих предања са наведеним записима; јер када се веома је честа појава; и на овом примеру види се да су и у то доба догађаје из
изврши поређење, лако се уочава да су описи из тих предања исти као описи прошлости приказивали исто као многи историчари 19/20. века – дакле, суп-
из ових записа, и да се односе на исте историјске догађаје. ротно од онога како су описани у изворним историјским извештајима.
А када се исти догађаји описују на исти начин у више различитих записа и
предања (историјских извора), то онда једино може значити да се ти догађаји
јесу догодили, и то онако као што су у тим историјским изворима описани да 413
су се догодили, а не да су на више места у исто време и на исти начин измиш- D. D. Luckenbill (ed.), The Annals of Sennacherib, OIP, Vol. II, University of Chicago Press,
Chicago, IL, 1924, pp. 30-34
љани исти догађаји, јер то није могуће. То је основно правило у историји као 414
Херодот, Историја 2:41
науци. 415
Књига Исаије 30:1-5; 37:9-20
227 228
Пророк Исаија храбри Бог се појављује у сну
Поход асирског цара Сенахериба на Јерусалим цара Језекију и обећава „цара Сета“ и храбри
у доба цара Језекије (пре око 2700 година) му да ће му Бог помоћи га да ће му помоћи и
и да ће победити у рату. да ће победити у рату.
Натпис цара Јеремија, Друга Херодот, Војска цара Сенахериба Војска цара Сенахери-
Сенахериба књига о царевима Историја страда преко ноћи од ба страда преко ноћи
(пре око 2700 год.) (пре 2700-2600 год.) (пре око 2500 год.) руке „Божјег анђела“. од „пошасти мишева“.
Побуна цара Језекије Побуна цара Језекије Јерусалим није освојен. Град није освојен. Цар
* Не спомиње се да је
против цара Сенахериба. против цара Сенахериба. Цар Сенахериб се пов- Сенахериб се повлачи
Јерусалим освојен.
лачи након пораза. након пораза.
Цар Сенахериб осваја Цар Сенахериб осваја У изворном извештају о опсади Јерусалима пре
бројне градове у Јуди, а бројне градове у Јуди, а око 2700 година записано је да се цар Језекија зат-
цар Језекија се покорава цар Језекија се покорава ворио у град Јерусалим – како сведочи и натпис са-
и исплаћује му данак. и исплаћује му данак. мог цара Сенахериба, и да је онда с народом постио
и молио се за избављење – како сведочи и извештај
староегипатских свештеника, и да се на крају дого-
Цар Сенахериб долази Цар Сенахериб долази Цар Сенахериб долази дило да је сва војска цара Сенахериба нестала преко
пред град Јерусалим у пред град Јерусалим у пред град на граници ноћи пред походом „Господњег анђела“ – како све-
Јуди и почиње опсаду. Јуди и почиње опсаду. између Египта и Јуде. дочи наведени запис. (Те исте ноћи Господњи анђео
је изашао и побио 185.000 људи у асирском логору…
После тога, Сенахирим, цар Асирије, устао je и вра-
Цар Језекија се затвара „Цар Сет“ се затвара у тио се у Ниниву.)
иза зидина Јерусалима Птахов храм и упућује
Цар Језекија се затвара док траје опсада града, молитву за спасење
иза зидина Јерусалима и у Соломоновом Храму свог народа од цара Споменик асирског цара Сенахериба са
док траје опсада града. упућује молитву за спа- Сенахериба. Тада у натписом о његовом походу на Јерусалим
сење свог народа. Тада сну добија савет од против цара Језекије (пре око 2700 година)
добија савет од пророка. Творца („бога Птах“).
229 230
Намесник Годолија
ДВАНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ
П
ропашћу царства Давида и Соломона, сав народ је био изгнан Владар оптужен за издају
из своје домовине у туђину због свог бунтовништва, и њихову Народ поново подиже устанак против стране власти и
земљу су онда населили околни народи: Палестинци, Сириј-
„домаћих издајника“, и бива присиљен да се сели у туђину
ци, Вавилоњани, и други.
Прво су племена из северног дела царства била прогнана пре
Сви устанци домаћих владара и народа, дакле, били су угушени, па је неп-
око 2700 година, када су их асирски цареви протерали у Асирију (у подручје
ријатељ за казну протерао скоро цели народ из њихове земље и раселио их по
данашњег Ирака), после побуне израелског цара Осије; а након тога, пре око
туђини. У земљи су остали само сиромашни, остављени да раде као ратари и
2600 година, прогнана су била и преостала племена, из јужног дела царства,
виноградари. Вавилонски цар је поставио човека по имену Годолија да влада
која је у Вавилон (подручје данашњег Ирака) протерао вавилонски цар На-
у његовоиме над преосталим народом у земљи.
вуходоносор после побуне јудејског цара Седекије.
Царев намесник Годолија се заклео цару на верност, и своме народу је го-
Тако су непријатељи освојили читаву њихову државу, и тако је сав народ
ворио да више не дижу устанке, и да ће живети добро и у миру ако тако буду
био прогнан са своје земље и расељен по Асирском царству, и после, по Ва-
радили. Међутим, после неког времена се појавио један човек „од царског ро-
вилонском царству, које је заменило Асирско царство након што су Вавило-
да“, који се изјашњавао као родољуб, и народу је говорио да треба поново по-
њани покорили Асирце; и тако су се испуниле речи пророка, који су дуго вре-
дићи устанак и обрачунати се са свима који непријатељу служе, тврдећи да су
мена упозоравали народ и говорили да ће страдати и бити протерани са своје
они починили издају, а не да су покушавали сачувати народ од страдања.
земље и расејани међу друге народе због оног што су чинили и због онога ка-
Народ је подржао тог човека, и он је онда са својим људима једном прили-
ко су живели.416
ком убио Годолију, а затим су побили и све друге поданике вавилонског цара
– и странце и припаднике свог народа.
Али, с обзиром да нису могли ништа даље предузети, јер нису могли да се
мере с војском непријатеља, а ни с оним делом народа који није устао против
Вавилоњана, били су приморани на сеобу у другу земљу, па су отишли у Еги-
пат. Записано је да је „тад устао цео народ, мало и велико, а с њим и војни
заповедници, и отишли су у Египат, јер су се уплашили Вавилоњана“.417
Тај део народа, који је покушао да се спасе бекством у Египат након уби-
ства Годолије и других које су сматрали „издајницима“, касније су и сами на-
страдали у Египту, јер је вавилонски цар пошао за њима и освојио Египат.
Такав чин неуспешне побуне против стране власти из мржње и обичне пр-
коси према непријатељу понављаће се много пута кроз историју Срба, и увек
ће имати исте последице: Непотребно страдање народа у борби са јачим неп-
ријатељем и у међусобним сукобима, и још тежи живот народа у дуготрајном
ропству…
416
Пета Мојсијева 28:64-65; Књига Јеремијина 9:1-16; Књига Осијина 9:17 417
Друга царевима 25:22-26
231 232
А цар Јехонија је био онај владар који је одустао од дизања устанка про-
Намесник Зривавил
тив моћнијег непријатеља (вавилонског цара Навуходоносора) и прихватио
да му се покори и да плаћа данак, те био спреман да свој живот жртвује за на-
род, због чега је вавилонски цар поштедео народ, а њега само заробио и довео
ИЗЛАЗАК ИЗ РОПСТВА (пре око 2500 година) у Вавилон.
Записано је да је цар Јехонија одведен као роб у Вавилон, куда је доведен
касније и сав народ, али вавилонски цар је после неког времена пустио цара
Јехонију из тамнице, и „поставио његов престо изнад престола других ца-
рева који су били са њим у Вавилону. Јехонија је скинуо затворске хаљи-
Пут до ослобођења не и јео је за царевим столом целог свог живота“.418
Унук цара Јехоније звао се Зоровавељ (превод имена: „Рођен у Вавило-
Ослобођење од непријатеља без устанака и жртава, ну“), и после 70 година робовања народа у Вавилону њега је одабрао помену-
повратак народа у домовину, и обнављање државе ти персијски цар Кир за намесника области Јуде, којом је некада владао ње-
гов деда, цар Јехонија, и допустио му је да са собом поведе народ из Вавило-
За разлику од побуњеника против власти, који су довели до страдања на- на назад у своју земљу. Тако је један део народа стекао слободу и вратио се у
рода и државе, онај део народа који је био прогнан у Вавилон, и који се више своју домовину, без проласка кроз недаће и страдања.
није бунио против власти као пре, врло брзо се ослободио ропства и вратио у Унук цара Јехоније, намесник Зоровавељ, од рода цара Давида, са све-
своју домовину, без икаквих жртава и последица. То се догодило овако: штеницима и народом који се вратио, поново је подигао град Јерусалим и об-
Непријатељи који су их покорили – Вавилоњани – после неког времена, новио је Соломонов Храм.
заратили су с другим народима, и у том рату су били поражени, па су ови пу- После тога, сав народ се окупио у Јерусалиму да обележе празник Пасху.
стили на слободу заробљени народ. Тако се народ ослободио ропства. Тако су се они окупили пред храмом, и онда се „понизили и постидели“ због
Ти други народи, који су их ослободили, били су Персијанци и Међани, својих недела, и сав народ је почео плакати и нарицати док је свештеник пред
преци Иранаца. После победе над њиховим непријатељима (Вавилоњанима), њима читао Мојсијев закон и записе о догађајима из прошлости, о томе зашто
они су покорили скоро целу Азију – земље од Индије на истоку до Грчке на су их снашле толике несреће, ратови, страдања, и ропство под туђинима.
западу, и тако су основали Персијско царство, које је заменило Вавилонско Записано је да је народ тад увидео своју кривицу за све невоље које су их
царство, као што је пре тога оно било заменило Асирско царство. сналазиле, да се онда покајао за своја недела и заклео да ће се од сада држати
Владар тих Персијанаца и Међана (цар Кир) је одобрио повратак народа Мојсијевог закона и да ће у свему чинити добро. Свештеници су се помолили
који су асирски и вавилонски цареви прогнали из њихове земље, јер је он био за народ, и у народу се тад родила нада, и сви су се почели радовати и упући-
наклоњен њима, „стекли су милост у очима цара Персије“ – записано је. вати хвале Богу на свом спасењу и ослобођењу из ропства.
Било им је дозвољено и да обнове град Јерусалим и Соломонов Храм, ко- Народ и свештеници су потом почели да раде на обнови опустеле и поха-
ји је био опљачкао и уништио вавилонски цар Навуходоносор. Цар је наро- ране земље и разорених насеља. Изнова су подизали куће, почели обрађивати
ду вратио и све злато које су Вавилоњани отели из Храма, и једини су од свих земљу, све су делили међу собом и у свему чинили добро једни другима, тако
народа у његовом царству били изузети од пореза и од обавеза према држави. да су сви поново почели живети у миру и изобиљу свега – као у данима цара
Тако се народ не само ослободио ропства без борбе и жртава, већ су се врати- Јосије, даљег претка Зоровавеља.
ли у своју земљу која им је била одузета, обновили су своју државу, имали су Записано је да било у народу и оних који нису послушали глас Зороваве-
заштиту владара велике државе, дата су им посебна права, без обавеза плаћа- ља и свештеника, и да су их околни народи замрзели због тога што су ови об-
ња пореза, и могли су живети од свог рада у миру. новили своју земљу и што им је све ишло од руке. Чак су их и лажно оптужи-
Предводник повратника из Вавилона био је Зривавил (или Зоровавељ) – вали код персијског цара да спремају побуну против његове власти, али ипак,
унук цара Јехоније, који је био унук цара Јосије, претпоследњи јудејски цар народ се на крају одбранио од свих непријатеља, и затим су одахнули од свих
и синовац последњег јудејског цара – цара Седекије, који је подигао устанак недаћа, и од тада су живели спокојно у својој земљи.419
против стране власти, због чега је народ био изгнан у Вавилон и изгубио сво-
ју земљу.
418
Друга царевима 25:27-30
419
Књига Јездрина 1:1-10:44; Књига Немијина 1:1-13:31
233 234
„У свим покрајинама царства има један народ расејан и издвојен међу
Царица Јестира
другим народима. Његови закони су другачији од закона свих осталих
народа, а не држи се ни царевих закона.
РАСЕЈАЊЕ НАРОДА (пре око 2500 година) Зато није добро да их цар пусти на миру. Ако је цару по вољи, нека се
изда писани налог да се они истребе, а ја ћу избројати 10.000 таланата
сребра на руке царевим службеницима да их однесу у цареву ризницу“.
Одбрана од злих вог народа, и после много дана, док је народ постио и молио се за избављење,
она је успела убедити цара да опозове своју одлуку и да заштити њен народ од
Досељење прогнаних израелских племена у српске земље, оних који су им смишљали зло. То је била царица Јестира.
и неуспешни покушај истребљења израелских племена Тако је на крају цар променио одлуку, заштитио изгнани народ од истреб-
љења, и казнио све оне који су им смишљали зло. И тако се народ једва успео
сачувати од истребљења, због тога што је живео у земљама народа који су их
У домовину се из Вавилона нису вратили сви, већ само један део народа; а
мрзели, односно, због тога што се нису променили од доба израелских и јудеј-
то су били превасходно становници јужног дела државе – племе Јуде и племе
ских царева, не желећи да се врате у своју земљу онда кад им је била пружена
Венијамина. Осталих десет племена остало је у изгнанству.
прилика, већ су прихватили начин живота других народа међу којим су живе-
Тај део народа који је остао у изгнанству потом се раселио по свим подру-
ли, „чије богове нису познавали ни они, ни њихови праочеви“ – како је за-
чјима тадашњег Персијског царства, које је обухватало све земље од Индије
писано.
на истоку до Грчке на западу. А један део тих прогнаних израелских племена
населио је и ове просторе пре око 2500 година, тако да део Срба води порек-
Овај догађај описан је и у записима из тог доба и у народним предањима.
ло од синова Израела (Јакова).
Такође, и сам догађај изгона израелских племена из домовине и њихово расе-
Највећи део народа прогнаног у Вавилон, дакле, није се вратио онда када
љавање у земље других народа описано је у бројним записима из тог и касни-
им је било допуштено да се врате из заробљеништва, из свих земаља у које су
јег доба, као и у бројним народним предањима, па је тако у записима и преда-
их били раселили непријатељи, већ су сви они остали у земљама у које су би-
њима описано и њихово досељавање на ове просторе.
ли расељени.
Најпознатије српско народно предање у којем је сачувано сећање и на тај
И онда, управо међу онима који су остали у туђини догодило се да су до-
догађај јесте једно предање о жени „Марка Краљевића“; јер ако се упореде
шли у сукоб са властима, иако се нису заиста бунили против власти, већ су их
описи из тог предања са описом из записа о жени персијског цара – царици
њихови непријатељи облагали код персијског цара. Због тога је у то доба цар
Јестири, видеће се да између тих описа нема много разлика и да се односе на
донео објаву не да се народ враћа у домовину, већ да се сав тај народ који жи-
исти историјски догађај.420
ви по целом његовом царству истреби.
А најпознатији и најстарији запис о овом догађају јесте запис Мардохеја,
Био је објављен и тачан дан када ће се почети с њиховим истребљењем, и
који је био слуга тадашњег персијског цара и рођак царице Јестире, па тиме,
кад ће сва њихова имовина бити одузета. Тако се догодило да им се сад спре-
и непосредни сведок догађаја које је описао у свом запису. 421
мала још гора судбина: Прво су били протерани из своје земље, а онда, остав-
Та царица Јестира припадала је племену Венијамина, сина Израела (Ја-
ши у туђини онда када су могли да се врате у своју земљу, претило им је пот-
кова), а тадашњи персијски цар био је цар Јашар.422 То је био онај персијски
пуно истребљење.
цар који је у свом освајачком походу доспео и до ових простора…
Целокупан народ је био оптужен да наводно спремају побуну против вла-
сти, и да се по својим законима и начину живота разликују од других народа,
па да их зато треба уништити – слично као што су и пре тога тражили од цара 420
Геземан, Верност љубе Краљевића Марка, 139.
да се отера део народа који се вратио у домовину из Вавилона. Забележене су 421
Књига о Јестири 1:1-10:3
речи царевог саветника који је предложио њихово истребљење: 422
Изворно стоји име „Хјашарша“ или „Ашарша“. Стари грчки писци су то име записивали
као „Шарш“, или као „Ксеркс“. Познати je и облик „Ашверош“, а отуд „Асвир“. (Поједини
историчари сматрају да муж царице Јестире није био он, већ његов наследник, који се звао
Арташерш.)
235 236
ФАЛСИФИКОВАНА ИСТОРИЈА СРБА ТРИНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ
Преци Срба који су живели на подручју данашње Бугарске били су најпо- Преци Срба који су живели на подручју данашњег Косова и Метохије би-
знатији по имену „Трачани“, с тим да су били подељени у велик број племе- ли су познати по имену „Дардани“, па је подручје Косова и Метохије у то до-
на која су носила различита имена. ба било називано „Дарданија“.
Када је персијски цар Јашар пре око 2500 година дошао на ове просто- Сматра се да су Дардани били једно од племена Илира, с тим да је племе
ре са својом великом војском, један део племена Трачана се покорио његовој истог имена живело и у области града Троје (подручје данашње Турске), те је
власти, али, било је и појединих племена која то нису хтела учинити, него су могуће да су се они у доба након Тројанског рата доселили на ове просторе.
му се супротставили. Пре око 2400 година, један дардански поглавар је ујединио бројна племе-
Ти који су му се супротставили били су убрзо поражени, јер се нису мог- на на подручју данашње Србије (Косова и околине) и створио велику државу,
ли одупрети моћи и бројности непријатеља. Тако је цар Јашар покорио и њих, слично као што је то учинио поменути краљ Тирас на подручју данашње Бу-
с тим што су они претрпели страдање, јер су многи изгинули у борбама. гарске. То је био краљ Вардило (или Бардил).
Они који се нису супротставили и бунили против његове власти убрзо су Записано је да је он једном приликом уснио сан, који је протумачио као
поново стекли слободу, не претрпевши никаква страдања; јер непријатељи се „Божији знак“ да крене у освајања околних земаља. Када је окупио ратничку
нису дуго задржали, него су напустили ове просторе и вратили се у Азију. И дружину око себе и кренуо у освајања, успео је победити све своје непријате-
не само то, пошто су тако сачували своју земљу од разарања, они који се нису ље, тако да је створио велику и моћну државу.
супротставили непријатељу после су створили велику и моћну државу. Ипак, попут краља Тираса, и краљ Вардило је на крају погинуо у једној
Творац те државе и ујединитељ великог броја тамошњих племена био је бици. Битка се одиграла у подручју данашње Македоније између њега и ње-
краљ Тирас (или: Тереј). Он је био познат као велик ратник и војсковођа, као говог зета; а његов зет је био поменути краљ Филип, отац Александара Ма-
што су и сама племена Трачана била позната по ратништву. Међутим, с друге кедонског, који је покорио државу краља Тираса. Његова жена је била Вар-
стране, били су познати и по сталним међусобним сукобима и подељености у дилова кћи, која се звала Удата – како стоји у једном запису.
огроман број племена, тако да се ретко дешавало да се уједине и створе једну Краља Вардила је онда наследио његов син, и његова лоза трајала је ви-
заједничку државу, као што се догодило у његово доба. ше стотина година, све до пада под власт Римљана, пре око 2000 година. За-
Штавише, сам краљ Тирас је погинуо у једном од таквих сукоба, а неко писана су имена његових наследника: Краљ Клет, краљ Монун, краљ Вар-
време након његове погибије држава се распала на више мањих, услед сукоба дило Млађи, краљ Бато, итд.
међу његовим синовима и наследницима, и услед међуплеменских сукоба. На Попут краља Тираса и племена Трачана, тако су краљ Вардило и племе
крају, искористивши њихову слабост и међусобне сукобе, највећи део њихове Дардана исто били познати као ратоборан и храбар народ, али, са друге стра-
државе освојио је краљ Филип – отац Александра Македонског. не, исто су били склони сталним међусобним сукобима, поделама, и побуна-
Краља Тираса је наследио његов син, и његова лоза трајала је више сто- ма, и против своје и против стране власти, што је увек доводило до њиховог
тина година. Записана су имена његових наследника: Краљ Спараток, краљ страдања и робовања туђину. За њих је записано да нису волели живети у ми-
Мадок, краљ Тирас Млађи, итд. Имена појединих владара околних племена ру и обрађивати земљу, већ да је „за њих највећи понос живети од рата“.425
била су: Краљ Олор, краљ Лангар, краљ Сирм, краљ Годило, краљ Рабо- Подаци о њима су сачувани у записима Тукидида (пре око 2400 година),
кент, итд. За неке од њих је сачувано мање података у записима из тог доба, Ксенофонта (пре око 2400 година), Диодора (пре око 2100 година), Помпеја
или само имена, док се о другима зна више, али, најпознатији међу њима био Трога (пре 2100 година), и у другим записима из тих времена.426
је краљ Тирас.424
Херодот, Историја 5:6
425
Више о записима у којима су описани трачки и илирски владари у: Pierre Cabanes, Iliri od
426
424
Thucydides, Historiae 2:29.1-7, transl. M. I. Finley, Oxford University Press, Oxford, 1942 Bardila do Gencija (IV – II stoljece prije Hrista), Svitava, Zagreb, 2002, 49-67. str.
239 240
Александар Македонски Прича о триста Спартанаца
О страдању народа када ратује против надмоћнијих
МАКЕДОНСКО ЦАРСТВО (пре 2400-2300 година) од себе из пркоси и мржње према непријатељу
Мада је краљевић Александар успео очувати своју државу и народ, и је-
Краљевић Александар Старији сте поступао боље од свог оца, који из кукавичлука није смео ништа предузе-
ти против непријатеља ни онда када је требало, ипак, његови поступци, попут
О опстанку народа пред надмоћнијим непријатељем убиства царевих изасланика и помагања његових непријатеља (Грцима), мог-
ли су довести до непотребног страдања, као што је то било у случају Спарта-
захваљујући мудром поступању владара и народа
наца.
Спартанци су били међу онима који се нису хтели покорити власти неп-
Када је персијски цар Јашар пре око 2500 година дошао на ове просто-
ријатеља (цара Јашара). То су били становници града Спарте на крајњем ју-
ре, преци Срба који су живели на подручју данашње Македоније покорили су
гу данашње Грчке.
се његовој власти, јер су видели да му се не могу супротставити, и да би иза-
Њихови преци су се ту доселили са севера, управо из подручја Македони-
зивањем непријатеља само беспотребно довели до страдања народа.
је, тако да су били огранак древних Македонаца; а у Македонију су се досе-
Међутим, њихов тадашњи владар не само да се покорио његовој власти,
лили са Истока.
већ је био спреман да учини све само да би сачувао свој живот и своју власт,
Према записима о њиховом пореклу, били су родом од Аврама, могуће од
па тако није хтео супротставити се непријатељу чак ни онда кад су их они на-
његовог унука Едома, по коме су називани „Едомци“, с тим да су били изме-
пали, иако се његов народ предао без борбе. То се догодило овако:
шани и са потомцима Нојевог сина Хама, као што је раније речено.
Када је српски владар прихватио њихову власт, цар Јашар је послао своје
Када су се доселили у Македонију, ту су се измешали и са потомцима Но-
изасланике код њега, и овај их је примио и угостио; а када су цареви изасла-
јевог сина Јафета, а нарочито кад је део њих касније отишао на југ, на крајњи
ници касније напаствовали њихове жене, овај им се и даље није смео супрот-
југ Грчке, где су основали град Спарту, и где су се измешали са Грцима, тако
ставити, већ их је пустио да раде шта су хтели.
да су на крају усвојили и њихов језик.
Према запису о том догађају, син тог владара, по имену Александар, кад
Тако део предака Спартанаца представља и претке једног дела Срба с под-
је видео шта ови желе, устао је тада и с неколицином људи напао цареве иза-
ручја Македоније и околине. А то се види и по описима Спартанаца у записи-
сланике, тако да ниједан од њих није остао жив. Њихова тела су потом сакри-
ма из тог доба:
ли, а цару нису ништа јавили.
Спартанци су у записима описани као храбар ратнички народ, гордог духа
Да су непријатељи сазнали за то, они би им се осветили, и народ би стра-
и непокорне, бунтовне нарави, увек спремнији да ратују него да обрађују зем-
дао, иако није био крив, јер су их цареви изасланици први напали и покушали
љу и живе у миру. Своје претке и јунаке из прошлости су величали уз песме и
осрамотити. Опасност се могла избећи и да су цареве изасланике само прија-
на њих гледали као на „богове“, призивајући њихова имена пред бој и молећи
вили цару, јер цар Јашар би их сигурно казнио смрћу због њиховог злочина.
се њиховим сенима да погину „славном смрћу“.
После тога, краљевић Александар је наследио свог оца и постао владар.
Њихов најпознатији предак и највећи јунак, кога су сматрали својим родо-
Он је остао покоран страној власти коју је признао његов отац и није ниједан-
начелником, био је „Херкулес“. Описи „Херкулеса“ у њиховом предању пот-
пут подигао устанак против цара, тако да народ није страдао.
пуно су исти као описи „Марка Краљевића“ у српском предању: Обојица се
Са друге стране, он је потајно помагао Грке, који су били цареви неприја-
описују као храбри ратници надљудске снаге, преке тврдоглаве нарави, бун-
тељи, тако што им је јављао кад и где је царева војска намеравала да нападне.
товни, и горди, спремни да погину пре него ли да се покоре било коме, и увек
Штавише, када су се непријатељи повукли са ових простора, краљевић Алек-
пре бирајући смрт него угодан живот.428
сандар их је једном приликом и отворено напао током њиховог повлачења, и
у бици победио.427
428
Plutarchus, Moralia 3:16-19, transl. F. C. Babbit, Harvard University Press, Cambridge, MA,
427
Херодот, Историја 5:19-21 1931
241 242
С обзиром да су Спартанци били таквих особина, не чуди што се они нису На крају, добровољци су били изабрани и послати у земљу непријатеља, у
хтели покорити персијском цару Јашару, иако нису имали никаквих шанси Персију, али, кад су дошли, персијски цар Јашар је одбио њихов захтев, ре-
против његове огромне војске. Дакле, Спартанци су одбили да се покоре неп- кавши да их неће погубити, јер његов народ није диваљ као они, па да убијају
ријатељу пре свега из пркоси и презира према њима, из свог бунтовништва и гласнике и људе који долазе у миру. Цар је онда отпустио спартанске изасла-
гордости, а не из бриге за своје сународнике, да би их заштитили. То се види снике и недуго затим кренуо са својом огромном војском да казни Спартанце
по следећим чињеницама: и све остале који су одбили да му се покоре и убили његове изасланике.
И, када је цар Јашар доспео на ове просторе са огромном војском, Спар-
- Прво, код Спартанаца је постојао обичај да се убијају болесна и слаба- танци су сада опет били спремни сви да погину у борби, пре него да признају
шна деца, што говори да нису марили за животе својих најближих. надмоћ непријатеља и сопствену кривицу, коју су до малопре признавали. И
тако је убрзо дошло до једне битке на подручју данашње Грчке, у такозваном
- Друго, да јесу хтели да заштите свој народ и своју земљу, онда се и не Термопилском кланцу, у којем су погинули сви Спартанци, њих три стоти-
би супротстављали толико јачем непријатељу по цену да сви погину. не, и њихови савезници, њих неколико хиљада.
Жеља Спартанаца да сви погину у борби им се испунила, али њихове жрт-
- Треће, правда није била на њиховој страни, јер су они ничим изазвани ве нису довеле до слободе и победе; јер иако непријатељи јесу били побеђени
помагали непријатеље цара Јашара, тако да су били криви. у другим биткама, и на крају су се повукли са ових простора, ипак, последице
тог рата су биле толико велике да се исход тешко може назвати правом побе-
- И четврто, да су се супротставили непријатељу из мржње и обичне пр- дом, зато што је велики број људи погинуо у борбама, а још већи број људи је
коси према свакој власти, види се по догађају који је претходио рату с умро од глади и болести, које су се појавиле као последица ратног стања, док
тим непријатељем. Записано је да се догодило овако: су њихови градови били разорени и цела земља потпуно опустошена.
Штавише, пре завршетка рата дошло је и до међусобних сукоба, у којима
Пре рата, персијски цар је послао изасланике Спартанцима, тражећи да му су они сами позивали исте те непријатеље (Персијанце) да се врате и помогну
се покоре и признају његову власт; али, кад су изасланици дошли, Спартанци им у борбама против сопствених сународника. То су чинили и сами Спартан-
су их побили, стављајући цару до знања да му се никад неће покорити, већ да ци, исти они који су до тад били спремни пре погинути него да стану на стра-
ће радије сви погинути. ну истих тих непријатеља. А такав образац догађаја поновиће се много пута и
Да то нису учинили из пркоси, ината, и презира према јачима од себе, он- кроз каснију историју Срба.429
да би једноставно одговорили гласнику да се неће покорити, а не би га убили.
Ипак, касније су Спартанци по савету својих старијих сународника увиде-
ли да су погрешили, па су одлучили да пошаљу двојицу својих људи у Перси- ЕВРОПА
ју, да их персијски цар Јашар казни смрћу у замену за животе његових иза-
сланика.
Када је требало одлучити ко ће отићи у земљу непријатеља, понизити се ГРЧКА
пред њиховим владарем, и дозволити му да га погуби, одмах се јавио огроман МАЛА АЗИЈА
429
Херодот, Историја 7:131-226
243 244
Александрово освајање Истока
О настанку Грко-Македонског царства и његовој пропасти
Краљица Љута
након смрти краља Александра Македонског услед борби ДОЛАЗАК РИМЉАНА (пре око 2200 година)
око власти, међусобних сукоба, и побуна против владара
Међусобни сукоби на овим просторима трајали су све док се није појавио Преци Срба на подручју данашње Црне Горе, Северне Албаније, и једног
краљ Александар – један од највећих војсковођа и освајача у историји. дела Хрватске, били су најпознатији по имену „Илири“, али су били подеље-
Он је био потомак поменутог македонског краља Александра, и потицао ни у велики број племена која су носила различита имена.
је из лозе краљева који су владали подручјем Македоније више стотина годи- Најпознатији илирски владар била је краљица Љута (или Теута; Тлеута).
на. Био је трећи владар тог имена из лозе древних македонских владара. И иначе, и међу Илирима и међу другим ратничким народима није била ретка
Да се он тада није појавио и кренуо у освајање, сукоби између сународни- појава женā владалачког и ратничког духа. Тако је и за жену „краља Кадми-
ка никада не би ни престали, него би трајали до међусобног истребљења. По- ла“ записано да је мужа пратила у ратним походима. И једна сестра Алексан-
свађана племена би се уједињавала само онда када би се појавио спољни неп- дра Македонског била је позната као храбра ратница. То је била кћи спомену-
ријатељ, па чак ни тада не би сви стали на исту страну, него би поједини само те Удате, кћери краља Вардила. И њена кћи је учествовала у биткама, па је
из пркоси према осталима стали на страну тог непријатеља. у једној бици са Илирима усмртила илирску краљицу Керају.431
Тако се догодило у доба споменутог Грчко-персијског рата: Племена су Илирска краљица Љута је такође била позната као храбра ратница и вла-
ратовала једна против других, све док се није појавио персијски цар Јашар; и дарка. Она је владала великом и јаком државом коју је створио њен муж, ује-
када се он појавио, онда су се ови ујединили у борби против њега, а чим је он динивши бројна племена на том подручју – исто као што је учинио краљ Ти-
отишао и спољна опасност нестала, међусобни сукоби су настављени. рас на подручју данашње Бугарске и исто као краљ Вардило на подручју да-
Сада се уместо персијског цара Јашара појавио краљ Александар, који је нашње Србије.
исто као цар Јашар пре њега кренуо да покори подручје Грчке, а ови се онда У доба краљице Љуте на ове просторе су дошли Римљани. Тада су из Ри-
поново на тренутак ујединили, да би се борили против њега, као што су чини- ма дошли њихови изасланици, који су тражили од ње да обустави пљачкашке
ли и против цара Јашара. Међутим, догодило се да су овог пута били потпуно походе на градове са којим су Римљани трговали. Међутим, краљица Љута је
поражени, тако да су морали признати власт краља Александра. то одбила, а њиховог гласника погубила – слично као што су учинили Спар-
Сукоби би се наставили и дошло би до побуна против власти краља Алек- танци изасланику персијског цара Јашара.
сандра, да он није кренуо у рат против Персијског царства, против наследни- Римљани су онда дошли са великом војском и за кратко време освојили су
ка цара Јашара; јер кадгод није било спољне опасности и рата против страна- земљу краљице Љуте. Увидевши да им се не може одупрети, на крају се ипак
ца, настављали су се међусобни сукоби око земље и власти. предала, тако да су Римљани поштедели и њу и њен народ, и само јој одузели
Александров отац, краљ Филип, спремао се за поход против Персијског део земље.
царства након што је покорио земљу краља Тираса и земљу краља Варди- Али, недуго после тога, краљица Љута и народ су подигли устанак против
ла, односно, племена Трачана, Дардана, и Илира. Али, тај наум није оства- римске власти, па су се Римљани вратили са истом војском и поново освојили
рио, јер је убијен у једној дворској завери. њихову земљу, а краљица Љута, овог пута не желећи да се преда у руке неп-
Његов син, краљ Александар, повео је велику војску Македонаца, Илира, ријатељу, извршила је самоубиство – казује народно предање.
Трачана, Грка, и других, и за веома кратко време освојио Персијско царство и После њене смрти било је још неколико владара, али, како су се и они бу-
покорио све земље од Грчке до Индије, укључујући и Египат. нили против римске власти, убрзо су Римљани покорили њихову државу. За-
Ипак, на крају је и краљ Александар убијен у једној завери, а његово цар- писана су имена њених наследника и претходника: Краљ Главар, краљ Аг-
ство се распало на више држава, и одмах после тога, били су настављени ме- рон, краљ Плерат, краљ Пино, итд.432
ђусобни сукоби, побуне против сопствених владара, и борбе око власти.430
430 431
Diodorus, Bibliotheca 16:1-17:118; Plutarchus, Moralia 4:24; Plutarchus, Alexander. Bioi Polyaenus, Strategemata 8:60, transl. R. Shepherd, Ares Publishers, Chicago, IL, 1974
432
Paralleloi, transl. B. Perrin, William Heinemann Ltd., London, 1967 Polybius, Historiae 2:1-12, transl. E. S. Shuckburgh, The MacMillan Co., London, 1889
245 246
Краљ Десивал
ФАЛСИФИКОВАНА ИСТОРИЈА СРБА
434
Johann Thunmann, Untersuchungen über die Geschichte der östlichen Europäischen Völker,
433
Dio Cassius, Historia Romana 68:6-18, transl. E. Cary, H. B. Foster, Harvard University Press, Siegfried Lebrecht Crusius, Leipzig, 1774
435
Cambridge, MA. 1925 Johann Georg von Hahn, Albanesische Studien, Fiedrich Mauke, Jena, 1854
247 248
С друге стране, у историјским изворима они су описани као народи разли-
читог порекла, па поједини међу њима, управо попут тих Пелазга, и као там-
нопути народи афричког порекла, који су живели на овим просторима у дале- САДРЖАЈ:
кој прошлости, тако да нису сви древни народи Балкана могли бити искључи-
во преци Албанаца.
То казују историјски извори, а историчари 19/20. века тврдили су супрот- Уводно поглавље..............................................................................................5
но – да су само Албанци потомци староседелачких народа Балкана, заснива-
јући такву тврдњу превасходно на сличности албанског језика са „илирским“ Прво поглавље
или „пелазгијским“ језиком, упркос томе што о тим древним језицима у ства- Почеци историје Срба (пре око 6000 година).................................................6
ри не постоје скоро никакви сачувани записи.
Веза између Албанаца и Илира, каква је описана у делима разних истори- Друго поглавље
ка 19/20. века, нема потвду у историјским изворима, већ је заснована на низу Предпотопно доба (пре око 6000 – 4500 година).........................................19
фалсификата 19/20. века.436 А чак и кад би постојала таква веза, она не би до-
Треће поглавље
казивала староседелаштво Албанаца на Балкану, јер Илири у ствари нису би-
Велики Потоп (пре око 4500 година).............................................................33
ли староседеоци Балкана.
Фалсификати о пореклу Албанаца од Илира и њиховом староседелаштву Четврто поглавље
на Балкану производ су политике западноевропских држава 19/20. века и Ри- Послепотопно доба (пре око 4400 – 4200 година)........................................42
мокатоличке цркве, у време када је била стварана независна држава Албани-
ја, па су такве тврдње служиле као историјски „доказ“ да су Албанци „одувек Пето поглавље
живели на Балкану“, а да су други народи „окупатори“ њихове земље.437 Порекло Срба (пре око 4200 – 4000 година).................................................52
Тако су поједини поборници тврдње о пореклу Албанаца од Илира имена
разних илирских племена и њихових владара изводили од албанских речи са- Шесто поглавље
мо на основу пуке сличности тих имена с неким албанским речима, иако так- Рана историја Срба (пре око 4000 – 3500 година)........................................77
ве сличности се могу наћи и у било којем другом индо-европском језику, ук-
ључујући и српски језик. Седмо поглавље
Наивност фалсификата о Илирима види се и по бројним претеривањима у Доба Мојсија (пре око 3500 година)..............................................................98
покушају проналажења везе Албанаца са Илирима и другим древним народи-
ма Балкана, попут тврдње једног историчара 19/20. века да је и сам Алексан- Осмо поглавље
дар Македонски био Албанац, јер је потицао од древних народа који су про- Доба судија (пре око 3500 – 3000 година)...................................................116
глашени за претке Албанаца.
Девето поглавље
Исто је тврђено и за епирског краља Пира (живео пре око 2300 година),
Доба цара Давида (пре око 3000 година).....................................................133
који је ратовао против Римљана и који је владао Епиром, у подручју данашње
Грчке. (Од његовог имена је настао израз „Пирова победа“ за победу с вели- Десето поглавље
ким губицима.) Тројански рат (пре око 3000 година)...........................................................155
Исте тврдње су изношене и за разне јунаке древних предања са ових про-
стора, као што су Ахил, Одисеј, и други јунаци Хомерових спевова. Ишло се Једанаесто поглавље
дотле да су чак и за имена разних „богова“ старогрчке митологије тврдили да Доба Израела (пре око 3000 – 2500 година)................................................171
представљају албанска имена, итд.438 На основу таквих непотребних претери-
вања јасно се види намера кривотворења историје зарад политичких циљева. Дванаесто поглавље
Вавилонско ропство (пре око 2500 година)................................................231
436
Dr Kaplan Burović, Albanci i Iliri. Ko su Albanci? Studije o poreklu Albanaca, Ženeva, 2007. Тринаесто поглавље
437
Др Теодора Толева, Утицај Аустро-Угарске империје на стварање албанске нације 1896- Доба Илира (пре око 2500 – 2000 година)...................................................238
1908., Филип Вишњић, Београд, 2016.
438
Konstantine Chekrezi, Albania: Past and Present, The MacMillan Co., New York, 1919, pp. 5-8
249 251
О писцу
Стеван Томовић је рођен 1990. године у Краљеву, у којем је завршио Гим-
назију. Дипломирао је и докторирао историју на Институту за националну ис-
торију. Запослен је као стручни сарадник на Институту за националну исто-
рију. Написао је више радова на тему древних предања и историје Срба, пре-
вео је више историјских књига на српски језик, укључујући најпознатију био-
графију Скендербега од Марина Барлетија, и аутор је књиге „Истина о Боју
на Косову 1389“. (stevan_tomovic@yahoo.com)
252