Књижевност и

књижевне врсте у
средњем вијеку
Средњовјековна
књижевност обухвата
gotovo сва писана дјела
доступна у Европи и
шире током средњег
вијека (тј. оd пада
Западног Римског
Царства око 500.
године до почетка
фирентинске ренесанс
е у касном 15. вијеку).
Црква је присутна у
свим сферама живота у
средњем вијеку, па
тако је оставила
огроман утисак и на
књижевност тога доба.
Књижевност овог доба се дијели
на књижевност источног утицаја
и књижевност западног утицаја.
Књижевна историја код Словена
почиње у среднјем вијеку.
Грчка браћа Ћирило (Константин)
и Методије (старословенски
Кѷриллъ и Меѳодїи), хришћански
мисионари из Солуна на молбу
Моравског кнеза Растислава,
креирају прво словенско
фонетско писмо, глагољицу, Ћирило и
средином 9. вијека, састављено Методије
по узору на грчку минускулу.
Из глагољице касније настаје
ћирилица, названа по старијем
брату. Она је настала по узору на
грчко уницијално писмо као
основу и приписује се Клименту
Охридском, једном од ученика
Ћирила и Методија (мада није
тачно установљен творац).
Угаона глагољица
 Башчанска плоча
 Башчанска плоча је један од
најстаријих пронађених
споменика написан на
глагољици, који потиче из 11.
вијека. Табла је нађена у цркви
Свете Луције
у Јурандвору код Башке на
острву Крку, 1851. Од 1934.
оригинал се чува у Хрватској
академији знаности и
умјетности у Загребу.
 Напсана је на старохрватском
(мјешавина чакавског наријечја
и црквенословенског) и садржи
 Инвокацију (позивање на Бога)
 Опис донације земље цркви Св.
Луције од стране краља Дмитра
Звонимира
 Свједочење о изградњи цркве за
вријеме кнеза Космата
Ја, у име оца и Сина и Светога Духа. Ја
опат Држиха писах ово о ледини коју
даде Звонимир, краљ хрватски у
дане своје светој Луцији. Свједоче
ми жупан Десимир у Крбави, Мартин у Ли-
ци, Пирибинег у Винодолу и Јаков на о-
току. Да тко порече, нега га прокуне и Бог и 12
апостола и 4 е-
ванђелиста и света Луција. Амен. Нека онај тко
овдје живи,
моли за њих Бога. Ја опат Добровит зи-
дах цркву ову са своје дев-
етеро браће у дане кнеза Космата који је вл-
адао цијелом Крајином. И бијаше у те дане Ми-
кула у Оточцу саПревод
светом Луцијом заједно.
 Самуилов натпис
• Самуилов натпис је
старобугарски епиграфски
споменик из 993. године. То
је надгробни натпис
бугарског цара Самуила,
постављен на гробу његових
родитеља и брата, у Цркви
Светог Германа, на обали
Малог Преспанског језера.
• То је најстарији
старословенски ћирилични
споменик са тачно
утврђеним датумом. Сада се
налази у Националном
историјском музеју у Софији.
Фотографија плоче
(натпис у донјем десном углу)
† У име Оца и Сина и Светога
Духа. Ја, Самуил, раб Божји,
полажем
спомен оцу и матери и брату
на крсту овом. Имена
упокојених:
Никола, раб Божји, ...е Давид.
НаписаноPrevod
... у лето, од
створењаploчe
света
 Miroslavljevo jevanђеље
Мирослављево јеванђеље је
кодекс, односно рукописна
књига. То је један од
најзначајнијих ћириличких
споменика српске и
јужнословенске, односно
српско-словенске писмености
из 12. вијека. Мирослављево
јеванђеље је по свом саставу
јеванђелистар, богослужбена
књига у којој су текстови
распоређени према читањима у
току црквене године. Писано је
за Мирослава, брата великог
жупана Стефана Немање, кнеза
хумског за потребе његове
задужбине цркве, Светог Петра
на Лиму, око које је касније Прва страна јеванђеља
настало Бијело Поље.
 Љetopis popa Dukљanina
• О раним почецима књижевног
рада у зетско-захумском
приморју говори и латински
спис из друге половине 12.
вијека Regnum Slavorum
(Краљевство Словена). Обично
се назива Љетопис попа
Дукљанина, преведена изјава
анонимног аутора, католичког
свештеника из Бара. Оригинал
није сачуван, искључиво
постоји латински превод.
• У то дјело ушли су у скраћеном
облику и неки ранији списи од
којих се посебно спомиње
књига о подвизима св. краља
Владимира.
 Легенда о Владимиру и
Косари
Из Крајине је легенда о
Владимиру и Косари,
коју је хагиографски
обрадио непознати
Зећанин, а
фрагментарно је
садржана у 36. глави
хронике Краљевство
Словена што се, према
Ilustracija iz
неким претпоставкама, 19. vijeka
такође веже за Барски
круг.
 Књижевност за вријеме и након
династије Немањића
Пошто је Немања успио да учврсти српску
државу уједињењем Рашке и Зете, омогућио је
њен економски и културни напредак, то је
посебно утицало на снажан развитак
књижевности. Имала се у виду чињеница да је
постојала чврста спрега државе и цркве и да
су владари цркви поклањали имања и
подизали манастире (своје задужбине).
Књижевност настаје скоро искључиво у окриру
цркве и за њене потребе. Главни књижевни
центри били су манастири, а калуђери једини
писци. Посебно место имао је манастир
Хиландар у коме су стасавали најбољи писци
српске књижевности средњега вијека. Ова Свети Сава (Растко) мири
књижевност је имала класни карактер: Стефана и Вукана
настајала је у манастирима, била је у служби
цркве и династије. Касније је постала доступна
и осталим читаоцима. У периоду, од краја 12.
па до средине 14. века, а то је време
владавине династије Немањића, српска
средњовековна књижевност достигла је зенит
у своме развоју.
 Ресавска школа
Ресавска школа постојала је током
прве половине 15. вјека и радила је
у оквиру Манастира Манасије (или
Ресаве), који је подигао деспот
Стефан Лазаревић, као своју
задужбину. У њој су се окупљали
учени монаси, писци, преводиоци,
књижевници, преписивачи који су
украшавали рукописе и књиге, због
чега је манастир представљао
симбол духовности и просвећености
током неколико наредних вјекова. Манастир Манасије
Један од главних сарадника
Ресавске школе био је Константин
Философ. По правилима ове школе
радило се у Љубостињи, Хиландару,
Пећкој патријаршији, Дечанима, а
утицај се осећао и у Македонији,
Бугарској, Румунији и Русији.
 КЊИЖЕВНЕ ВРСТЕ
СРЕДЊОВЈЕКОВНЕ КЊИЖЕВНОСТИ
 ПОСЛАНИЦЕ
• Посланица/Епистола – јавно
писмо упућено једној особи
или групи људи; настаје по
узору на новозавјетне
посланице апостола
вјерницима
• Примјерi: Јелена Балшић
(ћерка кнеза Лазара) –
Горички зборник; Деспот
Прва страна
Стефан Лазаревић – Слово
једине
љубве
сачуване
• Слово је књижевна врста епистоле у
среднјовјековне књижевности Горичком
и представља говор на зборнику (од
одређену тему из Библије или три) Илустрација Слово љубв
црквеног предања.
 Житија/Хагиографије
• Хагиографија/житије –
средњовјековна књижевна
врста настала за потребе
канонизације, описује живот
светаца
• Житија су се писала у
скрипторијима (посебним Св. Сава и Св.
просторијама у манастирима) Симеон
• Практиковала се калиграфија
(вјештина лијепог писања) и
илуминације (живописне
илустрације)
• Примјери: Житије светог
Симеона – Свети Сава;
Житије Светог Саве - Транскрипт житија Св. Саве из
Теодосије Хиландарац 18. вијека
 Апокрифи
• Апокрифи су
религиозна дјела
књижевности на
Библијске теме које
је црква одбацила и
забранила, због тога
што су у супротности
са традицијом
Библијског канона.
• Примјер: Књига о
Адаму и Еви

Слобенски апокриф
 Похвале
• Похвалe – proslavqaju
vrline nekog sveca ili
neke druge istorijske
liчности и тако утврђују
његов култ. Похвала
има форму прозног
текста, али у себи
садржи диjелове
лирике.
• Примјер: Похвала кнезу
Лазару – монахиња
Јефимија (Јелена
Мрњачевић)
Похвала, везена златним концем на црвеном ат
 Статути и законици
• Статути су званична признања
правних и црквених норми и Хиландарски
обичаја које су градске општине препис
доносиле. Душановог
законика из
• Законике су доносили владари
15. вијека
на државном нивоу, по узору на
црквене.
• Душанов законик (у старим
преписима се назива Закон
благовјернаго цара Стефана) је, Статути
уз Законоправило Светог Саве, Будванске и
најважнији закон Которске
средњовјековне Србије. општине су
• Најстарији статути на простору писани на
Црне Горе су настали у средњовјековном
приморским мјестима (Которски, латинском по
Грбаљски, Будвански). узору на
државне
 Инкунабула
• Инкунабула (лат. Incunaula –
почетак, kolijevka) је назив за
штампану књигу насталу
након изума Гутенбергове
штампарије.
• За Котор су посебно важне
двије инкунабуле које је
штампао Андрија Палташић,
први штампар међу јужним
Словенима, од 1477. до 1493.
године у Венецији.
• Најстарија инкунабула на
нашем језику је Октоих
првогласник, штампана на
Цетињу у штампарији
Црнојевића. Дио прве стране
Октоиха
 Илуминација Мирослављевог
јеванђеља

Хвала на пажњи
Радио: Лука Куњић 1/2