UVOD U SLOVENACKU KULTURU 1.

Geografski polozaj Slovenije,regije,privredni i kulturni centri: Etnicka granica slovenaca u to doba (IX vek) ide od teritorija primorskih gradova izmedju Pirana I Trsta pa uz more do krajnjeg severnog zaliva Jadranskog mora.Obuhvata porecje reke Bele.U danasnjoj Stajerskoj kolonizacijsko podrucje Slovenaca obuhvatilo je porecje reke Mure i Anize.Sloveci su tu veliku teritoriju(od Drave na zapadu do Blatnog jezera na istoku,Jadranskog mora na jugu do Podunavlja na severu) naselili veoma ekstenzivno,bilo je dosta drugih naroda,Rpmana (furlana I italijana),nemaca i madjara.Industrijski centri: okolina Celovca I Beljaka.Geografski polozaj Slovenije,koji povezuje podrucje sredozemlja I srednju evropu,Panoniju i Italiju,alpsko i balkansko podrucje,snazno je delovala na formiranje preistorijskih kultura na tom prostoru.Prvi samostalni kulturni procvat slovenacka teritorija dozivljava u ENEOLITIKU sa kulturom ljubljanskog barja(Ig,Notranje Gorice,Blatna Brezovica).Slovenska halstatska kultura je deo halstatske kulture centralnih Alpa.Nju su unistili keltski upadi,mocna gradjevina je srusena a njeno nasledje su preuzeli Japodi,Kelti I Karni.Zato centar nije na slovenackom tlu vec postoji vise kulturnih centara van nje a to su ostrvaMokronog,Krke,Save i Drave.
Etnonimi na teritoriji danasnje Slovenije: hidronimi i toponimi : Toponimi-jezicko i istorijsko objasnjenje porekla imena pojedinih mesta.Iz toponima saznajemo sta se sve dogodilo sa starosedeocima.Toponimi nas upozoravaju da su slovene zainteresovale stare rusevine nekih naselja pa su tim mestima davali svoja imena,ne znajuci prava.Neka mesta su svoja imena zadrzala(Ptuj,Celje,Kranj) a neka su svoja imena prosirila na ceo kraj (Podjuna). Ocuvala se vecina hidronima a to su Sava,Drava,Krka I Mura. Razvoj pismenosti; prvi pisani spomenici: Primanje hriscanstva predstavlja jedan od najznacajnijih civilizacijskih dogadjaja u istoriji slovenskih naroda.Dogadjaj je bio procesualne prirode,razliciti hriscanski narodi primali su hriscanstvo u razlicito vreme (od VII - X veka).To je pocelo slovenskim seobama,to je bio raskid sa jednom kulturom a zblizavanje sa drugom.To su podsticali mnogi cinioci politika,drustvo i ekonomija. Za slovene od posebnog znacaja je bila pismenost kao tekovina hriscanstva.Ne postoje dovoljni dokazi da su sloveni pre toga imali pismo,verovatno su koristili rabose ili magijske znakove dok nisu upoznali pisma razvijenijih civilizacija.Dosavsi u dodir sa grckim I latinskim pismom koristili su ga za kratke zapise,molitvi i licna imena.Danas sloveni koriste cirilicu i latinicu(nekoliko vrsta),obe su nastale oslanjanjem na grcki alfabet a on od fenicanskog pisma.Najstarije slovensko pismo je glagoljica,nju su stvorili Cirilo i Metodije 863.godine.Cirilica je nastala u istocnoj Bugarskoj posle progona Cirilovih i Metodijevih ucenika iz Velike Moravske krajem IX veka i koja je posle dobila naziv po Cirilu.Postepeno je istisnula glagoljicu na skoro celom prostoru gde se i danas koristi.Ta crkvenoslovenska cirilica je reformisana,slicnija je latinici i nazvana je GRADJANSKOM AZBUKOM. Najstariji pisani spomenici poticu sa kraja X i pocetka XI veka.Sastoje se od dve molitve i jednog homiletickog teksta.Tekstovi su zabelezeni 972.godine u jednom molitvenom prirucniku.

2.

3.

4.

16. vek : Trubar,Dalmatin i Bohoric : I. Primoz Trubar (1508-1586),bio je zacetnik slovenacke knjizevnosti,najznacajnija licnost reformacije u Sloveniji.On govori o Slovenskom jeziku tj Slovenskoj

besedi.Bio je svestenik,cuveni propovednik koji je tri puta bio prognan iz Ljubljane zbog reformatorskih ideja i prpovedi protiv sujeverja,dizanja crkvi i velicanja svetaca ali se dva puta vracao. Treci put,zbog knjige Slovenacki crkveni red 1564.god ,je morao zauvek da napusti domovinu I 20 godina je radio ka pastor u malom gradu Derendingenu u Nemackoj.Tu je stampao svoje knjige,tu je i umro a grad mu je odao pocast. 1550. god je objavio prvu knjigu koja je ujedno bila prva stampana slovenacka knjigaKathehizis.Do kraja zivota objavio je 22 kjnige,dve su bile na nemackom,knjige su uglavnom bile o crkvenim besedama,pesmama i molitvama. 1561.godine osnovao je stampariju u Urahu.Bio je covek prakticnog uma,idealnog duha,sa jakom osecajem duznosti I obaveze,cesto je izrazavao ljubav prema svom narodu.U Ljubljani je otvorena gimnazija njegovom zaslugom. II. Jurij Dalmatin (1547-1589),bio je uceni pastor.Tokom skolovanja prevodjenje biblije mu je bio zivotni cilj.Preveo ju je na slovenacki jezik,prevodjenje je trajalo pet meseci i stampana je u Nemackoj 1584 godine. Knjiga je bila prokrijumcarena u buretu za vino,samo je krismo mogla biti sirena jer je protestanski pokret vec tada zestoko progonjen. III. Adam Bohoric (1520-1598),bio je svesteno lice,ucitelj i direktor skole.Napisao je slovenacku gramatiku ARTICAE HORULAE 1584.godine na latinskom.Hteo je da pokaze da se pravila ovog jezika mogu primeniti i u slovenackom.U tom radu namestio je pravila prve gramatike slovenackog alfabeta,zvanog kao Bohoricev alfabet. IV. Sebastijan Krelj (1538-1567),rodjen je u Bipavi a umro u Ljubljani.Bio je slovenacki reformator,teolog,pisac,clan protestantskog pokreta I prevodilac.Krelj je 1555.godine napisao bibliju za decu pod nazivom Detinjasta biblija.Dans ima tri primerka te biblije u Vatikanu,Londonu i Ulmu. Sledece godineobjavio je prvi deo Postiple Slovenije.Branio je pravopisne reforme i tezio da ocisti jezik. Usmeno stvaralastvo: motivi Lepe Vide I Kralja Matjaza,lirska poezija i balada : Usmena knjizevnost za razliku od pisane se vezivala za nize staleze,seoske.Pisana je stvarana na dvorovima,zamkovima i manastirima. Specificnost usmenog stvaranja u Sloveniji je bila lirska poezija.Tu se radilo o dva odvojena sveta,tudjem,feudalnom,viteskom,herojskom a sa druge staren domacem,svakodnevnom seljackom zivotu,koji zavisi od bozje volje.Slovenacki covek mogao je identifikovati samo ono sto mu je blisko.Dominira ljubavna poezija,pesme uz rad,obredne i obicajne pesme. Pojedini istotijski dogadjaji(verski raovi,borbe sa turcima) kao i pojedine istorijske licnosti (Matija Korvin tj kralj Matjaz) nalaze mesta u slovenackim epskim pesmama.Takva pesma nije opis vec komentar odredjenog dogadjaja,epski dpgadjaj je potisnut a u prvi plan izbija ljubavna tematika (Kralj Matjaz i Alenica,Kralj Matjaz u turskoj tamnici). Slovenacka epska pesma po tome kako se ne upista u detalje vec samo nagovetsi da se nesto zbilo,po zbijenosti kazivanja podseca na baladu,ali sa druge strane cesti optimisticki zavrseci priblizavaju ih romansama.Usmena poezija je puna razmisljanja o surovosti rata I ceznje za toplom porodicnim zivotom.Najstariji stih u baladama je deseterac (5+5 stihova),Prelepa Vida je stari stih koji u novojim lirskim pesmama moze biti raspolovljen na dva 5-oslozna stiha. Balade govore o okrutnim obivajima(Desetnica-deseta kci po redu,osudjena je na vecno lutanje,niko ne sme da joj pomogne pa ni rodjena majka),o krvavoj osveti,o vernosti I neverstvu,ponizavajuceg polozaja zene u srednjem veku - Lepa Vida. 6. Barok u Slovenackoj umetnosti: knjizevnost,likovna i muzicka umetnost: Barokna knjizevnost se pre svega razvijala na onim podrucjima na kojima se stvarala i renesansa.Barok se oslanja na tradicionalnu gradju renesanse.U krajevima koji nisu prosli

5.

kroz renesanu,kao Slovenija moze se govoriti o pojedinim baroknim tendencijama.Reci pisane na slovenackom jeziku barkokne tendencije uocljive su samo u delima koja uslovno spadaju u knjizevnost.To su teoloski tekstovi,crkvene besede,verske drame(pasije) i duhovne pesme.Tokom druge polovine 17.veka i prve polovine 18.veka za kulturnu istoriju slovenackog naroda karakteristicna su brojna izdanja lekcionara,katihizisa,molitvenika Rad na recnicima i gramatikama se teze svrstava u ovo barokno doba.U stilsko-idejnom stmislu u tekstovima iz ovog vremena ne moze se govoriti o baroku u punom smislu.Mali je broj knjizevnih stvaralaca iz Slovenije koji bi mogli uci u baroknu knjizevnost. Likovna i muzicka umetnost tog doba u Sloveniji nosi obelezja baroknog stila,Barokne crkve,oltari,kipovi i slike mogu se i danas naci ne samo u Ljubljani vec i po zabacenim mestima Slovenije.Muzika je veoma pricutna u baroknoj crkvi a javljaju se prve domace svetovne kompozicije i izvodjaca.Muzika u 17. veku u Sloveniji bila je dosledno barokna i imala je cvrsci kontinuitet od knjizevnosti.Biskup tomaz Hren uvecavao je orkestar ljubljanske katedrale i muzicke komade za izvodjenje.Muzika je dopunjavala duhovne pesme i verske igre.Pesme su se pevale u crkvi,na hodocascima,tokom obreda.U 17.veku javlja se zanr bratorijuma i opere.Rec u doba baroka spajana je i sa slikom,sa grafickim i likovnim vizijama sveta.Ambijent,barokno kicena crkva u svetlo-tamnim nijansama i slikama koje upucuju na dvojstvo duse i tela,uticali su na propovednike i njihovu propoved.Knjige iz baroknog doba su stamparksi podvizi.Barok je imao sjaj,teatralnost reci i slike,isprepletanost zvuka,slike i reci,kao da barokni covek zivi dvostrukim zivotom. Skofjeloski pasjon.Pozoriste u 18.i 19. veku : Skofjeloski pasjon (Processio Locopolis) je dramsko delo u baroknom dobu.Npisan je 1721.godine od strane Lorenca (oca Romulada Marusica)tojenajstariji sacuvan dramski komad na slovenackom,takodje jedina sacuvana evropska knjiga stradanja iz baroknog perioda.Tekst je u stilu moniloga ljudi,podeljen u 13 slika uzetih iz biblijskog teksta.Sastoji se od 869 stihova.Nastupa veliki broj likova,figura imaski.Osnovni cilj je da podseti sve da obavljaju svoju duznost-POKORU.Celo delo Je zamisljeno kao povorka koja se zaustavlja na odredjenim tackama Skofje Loke. U to vreme se pricao latinski,nemacki,italijanski islovenacki.Postojalo je 5 vrsta pozorista: 1.jezuitsko (dramatizuje motive iz zivota svetaca) 2.kapucinsko (verska igra) 3.nemacki putujuci komedijasi (od barokne drame do pucke komedije) 4.italijanska opera sa pantomimickim ibaletskim dodacima 5.pucka farsa Prvo starno pozoriste je u Becu 1708.godine a u Ljubljani 1709.godine.

7.

8. Valvazor.Cojs : Janez Vajkard Valvazor- najznacajniji autor barokne slike koja se uklapa u pisanu rec.Rodjen 1641.god a umro 1693.god.Objavio je sedam raskosno ilustrovanih knjiga,objavio je Ovidijeve Metamorfoze u slici,dva topografska albuma(Vojvodstvo Kranjskog I nadvojvodstva Koruskoga),pa graficke predstave smrti (teatrum mortis).Krunu njegovog stvaranja predstavlja obimno cetvorotomno polihistorsko delo slava vojvodstva kranjskoga 1689.godine.Tu je opis verovanja,obicaja,legendi.Broji preko 3000 strana I preko 500 slika,tu je preciznaslika stvarnosti.Iako su knjige na nemackom I latinskom,nailazimo I na neku slovenacku rec.Poreklom je italijan,rodjen u Ljubljani,smatrao je Kranjsku svojom domovinom.Kao duznost shvatio je predstavljanje te domovine u slici I (nemackoj) reci.Da bi to postigao prodao je sav svoj imetak,zamak I kucu,zbirku grafika I knjiga.Skolovao se u Ljubljani a potom sam nabavljajuci knjige.Bio je plemicki sin,savladao je ratnicke vestine,ratovao je protiv turaka.Proputovao je Nemacku,Italiju,Severnu

Afriku,Francusku I Svajcarsku.Njegovo istrazivanje Cerniskog jezera omogucilo mu je da postane clan naucnog drustva Royal Society sa Isakom Njutnom. Ziga Cojs (1749-1819),osnovao je I vodio kruzok koji je delovao kao univerzitet.Posedovao je bogatu biblioteku,prikupljao je sve do tada napisane knjige na salovenackom jeziku,kao I glagolske I cirilske rukopise.Rodjen je u Trstu,po majci je slovenac.Otac mu je ostavio baronsku titulu,bio je vlasnik rudnika,topionica,kuca..veci deo zivota proveo je u kolicima zbog loseg zdravlja.U knjizevnost ulazi kao mentor,pesnik I prevodilac.Upucivao je svoje saradnike.Ceni licnu dimenziju pesme I trazi da ona bude izraz autentucnog dozivljaja. Cojs je najplodniji autor na slovenackom u 18. I 19. veku.steta je sto nijedna pesma nije objavljena za njegovog zivota. Nemce se kao vodeci pesnik pesama Macka I Efeska udovica. Macka ima 250 stihova,prerada je cetvrtog speva zivotinje koje govore a Efeska udovica ima 18 strofa,stihovi su pravilno gradjeni,radnju pesme prebacio je u domace krajeve a udovicu je predstavio kao zenu koja zivot shvata leprsavim I bez obaveza.

9.

Kopitar,Presern,Levstik,Cankar,Zupancic,Jenko,Kete,Murn : 1. Jernej Kopitar (1780-1844),izasao je iz Cojsovog kruzoka.U njegovu kucu je usao jako mlad,postao je Cojsov licni sekretar I bibliotekar.Uz njegovu pomoc otisao je u Bec I tamo stao zauvek.Bio je vrsni poznavalac balkanskih jezika pa je postao cenzor za slovenske I novogrcke knjige.Bio je skriptar pa kustos dvorske biblioteke a pred kraj zivota postao je svestenik.Za slovenacku kulturu izaslo je 1808 godine njegovo najzacajnije delo Prva naucna gramatika slovenackog jezika.Bavio se objavljivanjem starih rukopisa,bio je autoritarna licnost.Imao je cvrstu saradnju sa V.Karadzicem. 2. Franc Presern (1800-1849).Njegovo ime I delo zauzimaju visoko mesto.U javnosti se pojavljuje kasno u 27.godini zivota.Studirao je I doktorirai je pravo.Tek 3 godine pred smrt je dobio slobodu da otvori advokatsku kancelariju.Bio je neshvacen kao pesnik I kao advokat.Objavio je samo jednu zbirku pesama Poezija.Bio je romanticar I to je stavljao u prvi plan.Njegova poezija se oslanja na raniju,pisanu,domacu I stranu knjizevnost.Napisao je 66 soneta I jednu spansku romansu. 3. Fran Levstik(1831-1887) bio je centralna licnost slovenacke kulture,znacajan je kao prekretnica u razvoju proze.Potice sa sela.Odatle je poneo izuzetan osecaj za narodni jezik.Pesme: Pesma gudaca , Na dan svih svetih, Studentska zdravica.Skolovao se na bogosloviji u Moravskoj odakle ga izbacuju zbog pbjavljivanja zbirke poezije.Iako se zalozio za prozu,poezije se nije odrekao.Oslanja se na Preserna,Getea I srpsku naarodnu liriku. Autor je dva pesnicka dnevnika: Tonine pesme (ostvarena ljubav i bolan kraj) i Franjine pesme ( neostvarena ljubav).Izdvajaju se pesme Prvi boljubac, U sumi.. Najbolja pesma je Kralj u bekstvu balada.Radio je i na drami.U njegovim delima vidimo dosta toga o odnosu slovenacke pismene I usmene knjizevnosti. 4. Ivan Cankar (1876-1918) rodjen je blizu Ljubljane,umro je od zapaljenja pluca. Otisao je u Bec da se skoluje ali je odustao od studija,odlucio je da bude slobodan umetnik.Pred kraj zivota nastanio se u Ljubljani.Za zivota objavio je preko 30 knjiga,bio je pisac kratke poezije,romana I drama,znacajan je kao kriticar,esejista i polemicar.Njegov rad predstavlja epohu za sebe. Romani: Na Klancu I drama : Lepa Vida. 5. Oton Zupancic (1878-1949) skolovao se u Ljubljani I Becu,zavrsava istoriju I geografiju,zatim postaje ucitelj bogatim plemickim porodicama.Radio je kao arhivar,zatim kao dramaturg I na kraju kao direktor Ljubljanskog narodnog

pozorista.Svoje vreme posvetio je pozoristu I prevodjenju.Posle rata izabran je za akademika.Objavio je 5 zbirki pesama : Casa opojnosti,Preko ravni,Samogovori,U zore vidovdanske.izdao je I par zbirki pesama za decu,najpoznatija je Ciciban.izuzetno je znacajan kao prevodilac sa engleskog,ruskog,nemackog,francuskog i italijanskog. 6. Simeon Jenko (1835-1869) rodio se na selu,skolovanje pocinje na nagovor svog ujaka svestenika,Tokom gimnazije sa prijateljima osniva casopis Vaj,svioni su kasnije poznati kao vajevci.Davao je casove bogatim porodicama,zatim se zaposljava kao pravnik I umire sa 34 godine.Ko samostalna knjiga izasla je njegova zbirka pesama Pesmi tu je jedna trecina njegovih pesama.On je pre svega liricar,pesnik koji izrazava ljubav,dozivljaj priode,licnih osecanja.Osim opisne I ljubavne pisao je I rodoljubivu poeziju,satiricnu I saljivu poeziju. 7. Dragotin Kete (1876-1899) bio je uciteljsko dete.Upisao je gimnaziju,tu se upoznai I najvise druzio sa Cankarom.Morao je napustiti gimnaziju zbog finansjskih problema.Odmah posle odabran je za vojsku ali je ubrzo pusten zbog zdravlja I utociste trazi kod Murna.Pesme: Jablan,Eh ta lepa krcmarica,Ti me ljubis zar ne devo.Tu su opisi prirode I ljubav a to je njegov pecat.Savremenici su ga smatrali najzrelijom licnoscu I najboljim piscem moderne. 8. Josip Murn Aleksandrov ( 1879-1901) spada medju najvece liricare slovenacke knjizevnosti.Rodio se kao vanbracno dete dvoje sluga,odmah je dat seoskoj porodici.Preselio se u Ljubljanu I ziveo je u naputenoj fabrici secera.Zivotna situacija mu nije dala da se vine u umetnicke sfere.Pored umetnosti zeleo je da bude oficir ali je umro tek sto je napunio 22 godine.Njegov prijatelj je objavio 1903 njegovu knjigu poezije. 10. Plecnik.Slikarstvo: Tdasnja situacija likovne umetnosti bila je posledica raznih faktora: drustveni,politicki I ideoloski.Drustvena kretanja su smanjila kulturni uticaj koji se najvise odrazio u likovnoj umetnosti.Tek u drugoj polovini 19.veka se pocelo popravljati.Glavni zadatak je bilo slikanje gradjanskih portreta,likari su bili Kavcic,Langus,Stroj.Napravili su neprocenjivu galeriju nasih ljudi u Trstu I Ljubljani.Slovenska umetnost se konacno probila 1900.godine.Iz idealizma se poceo razvijati realizam,preovladavao je nacionalni zanr.ali ga ubrzo prekida impresionizam.Tada se istakla grupa Vesna sa ciljem da se kod slovenaca postave temelji nacionalne umetnosti. -Joze Plecnik (1872-1957) bio je najpoznatiji slovenacki arhitekta,radio je u Beogradu,Becu,Pragu I Ljubljani.Studirao je kod beckog arhitekte Ota Vagnera I radio je u njegovoj firmi do 1900.godine.Srodio se sa beckom secesijom(poznatom po odbacivanju dekorativnih motiva istorijske umetnosti u korist nove).Od 1900 bavio se arhitekturom u Becu,radeci na projektima poput kuce Langer istambenih blokoba.Ti projekti karakterisu racionalnuorganizaciju I planiranje,bogato dekorisane povrsine.Plecnikova crkva svetog Duha znacajna je zbog svog koriscenja livenog betona.Najlepsa je crkvena kripta sa vitkim betonskim stubovima.