Култура Срба у

Хабзбуршкој монархији
Катарина Матовић, Матеја Младеновић, Милица Јовановић, Дамир
Хасановић III-10
 Култура Срба у Хабзбуршкој монархији

• Након пада Смедерева и Србије 1459. почињу миграције

становништва ка северу преко Саве и Дунава. Потомци
српских деспота из лозе Бранковића надали су се
обнови српске државе и на простору Јужне Угарске, које
је мађарско стаовништво напуштало и бежало на север,
они подижу прве православне манастире на Фрушкој
гори, као центре у другој половини 15. и у 16. веку.
• Овај простор од 50х10км се данас назива „Српска света
гора“- Крушедол, Хопово, Мала и Велика Ремета...
• Ту су Срби чували своје реликвије, књиге и ту су се
окупљали ретки писмени људи тог доба.
 Крушедол

• Основан је у 16. веку

•  Манастир је задужбина
породице српских деспота
у Срему - Бранковића.
• Крушедол се састоји од две
целине, мушког манастира са
црквом
посвећеном Благовестима и
женског манастира са црквоm
посвећеном Сретењу.
 Хопово- Ново Хопово

• Основан је у 15. веку.

• Заједно са Крушедолом, по својој
архитектури, просветној улози, историји
богатој културним, верским и политичким
догађајима, један је од најзначајнијих
манастира у Србији
• У њему су похрањене
мошти римског војсковође, Светог
великомученика Теодора Тирона —
најстарија реликвија која се чува на
територији Србије.
 Велика Ремета

• Један од најстаријих
манастрија на Фрушкој Гори.
• Према предању, манастир је
основао краљ Стефан
Драгутин у 14. веку.
• Посвећен је Светом
Димитрију.
 Култура Срба у Хабзбуршкој монархији

• Живот Срба у Угарској (од 1527.

у Хабзбуршкој монархији), у
чији састав Угарска улази после
Мохачке битке (1526) одређен
је потребом Хабзбуршке
монархије да одбрани државу
од Турака у чему ће Срби имати
једну од кључних улога после
оснивања Војне крајине у
16.веку.
 Војна крајина

• Војна крајина обухватала је

простор од Јадранског мора
( Истре и Далмације) па целом
дужином до севера Црног
мора.
• Сам простор је био директно
потчињен Бечу и команданти
су били Немци.
• Положај Срба био је одређен
Влашким статутима
Култура Срба у Хабзбуршкој монархији

• Војници граничари у Војној

крајини су чували традицију
кроз епске песме и православне
обичаје, а имали су своје верске
центре у Славонији у Пакрацу и
Ораховици.
• Подизали су и манастире од
којих су најсевернији били
манастири Крка и Драговићи у
Далмацији и манастир
Лепавина.
 Култура Срба у Хабзбуршкој монархији

• Велика сеоба Срба представља догађај када су Срби са

простора Северне Македоније, Косова и централне Србије
одједном масовно кренули да се селе у Угарску тј. Аустријско
царство. Срби, који су до тада живели у потпуно другачијем
географском простору, морају брзо да се навикну на нов
начин живота.
• Део њих насељен је у Војну крајину и живели су као војници-
граничари који су поред ратовања живели од пољопривреде,
док је део прешао изнад ње и населио се у опустелим
угарским градовима.
• Убрзо се у градовима почињу бавити занатством и
трговином.Тај градски слој ће бити главни носилац културе
Срба у Јужној Угарској. У остварењу својих права за развој
привреде културе, коришћење ћирилице и православне
обреде, које је Пешта повремено гушила, позиваће се на
документ„Привилегије“, које им је издао аустријски цар
Леополд II 1690. гарантујући им црквено-школску аутономију.
 Карловачка Митрополија

• Са друге стране српски градски слој у Јужној Угарској

имао је свој верско културни центар у Сремским
Карловцима где је у 18.веку основана и подигнута
Карловачка Митрополија (некадашња Богословија)
• Баш у овом граду ће тада бити основана и прва
српска Гимназија, Карловачка гимназија.
• За разлику од Срба у Османском царству чија је
просвета и култура била на минимуму, у јужној
Угарској ће се формирати културно језгро које ће
дати најобразваније Србе тог времена. Међу њима
ће се издвојити појединци које ће своје дипломе и
богатство користити за оснивање задужбина и
помоћ и уздизање српског народа. Од њих је
најпознатији Саво Текелија чија задужбина
Текеланијум постоји и данас.
 Саво Текелија

• Сава Поповић Текелија 

• био је први Србин доктор права и оснивач
једне од највећих задужбина изван Србије -
завод Текелијанума.
• председник Матице српске, племић, царски
тајни саветник и "златне оструге витез"
 Текелијанум

• Текелијанум (мађ. Tökölyanum) је Савина
задужбина коју је основао 1838. године у Пешти.
• Он је ово учинио са циљем да се у њој школују
сиромашни и најбољи српски ђаци и студенти из
свих крајева где су живели Срби.
• Од 1838. до 1914. године у њему је боравило и
школовало се око 350 ученика и студената, од
којих су најпознатији Никола Тесла, Лаза Костић
и Коста Руварац.
Карловачка Гимназија