НОВАЦ И БАНКЕ У ПРОШЛОСТИ

НОВАЦ

На теоријском нивоу не постоји сагласност у дефинисању новца. Постоје

различити приступи дефинисању новца у оквиру економске теорије. По стандардној,
уџбеничкој дефиницији, новац је све оно што служи као:
1. средство размене
2. чувар вредности (или имовине)
3. јединица обрачуна

Новац је економско добро које служи у размени материјалних добара и услуга

између учесника у робном промету. У току свог историјског развоја улогу новца су
обављале веома разлиличите врсте материјала од стоке преко метала до данашњег
чистог папирног новца. У оптицају постоје различити облици новца. Метални новац
односно кованице су комади метала (најчешће злато) који имају тачно утврђен
квалитет, облик и тежину и који је представљају стварну вредност (злато). Папирни
новац за разлику од металног нема стварну вредност, јер не зависи од злата већ од цена
добара која се могу за њега добити. Као кредитни новац користе се менице (као
писмена гаранција да ће купац платити робу у предвиђеном року) и готовински чек
(налог банци за исплату одређене суме новца) јер су временом повериоци или продавци
схватили да их могу користити у плаћању својих дугова.
Пре настанка самог новца у данас нам познатом облику и сврси, његову основну
функцију у она прадавна времена имала је на
пример стока, шкољке, крзно, жито, какао и томе слично. У свету нумизматике одавно
су већ познате легенде о многим острвским народима Пацифика и Атлантског океана, а
који су у ту сврху користили морске шкољке. Што су биле егзотичније и ређе, имале су
и већу вредност. Такође, постоје занимљиве приче из не тако далеких давнина о
огромним комадима гранита те монолитних каменчића, које су неки далекоисточни
народи користили као основно платежно средство своје културе. Са све већим развојем
трговине, прекоморских истраживања, те ширења светског тржишта, снажно јача и
потреба за изналажењем некаквог практичнијег и универзалнијег облика одређивања
вредности.  
 Први новац, сличан данашњем, настаје у 7. веку пре Христа, дакле пре 2700
година. То се десило у малој држави која се звала Лидија у Малој Азији. Тај се
прановац израђивао од електрума, приподне лугуре злата и сребра. Кроз будуће векове
осим електрума се у изради новца користило злато, сребро, бакар, бронза, а последњих
тек стотинак година још и никал и гвожђе. Први су новци израђивани потпуно ручно и
та се основна техника производње у ствари врло мало кроз време мењала све до 16.
века када су настале прве машине за његово ковање.

БАНКЕ

Банка је пословна организација, која нуди финансијске услуге за профит.

[1]
 Традиционалне услуге банке укључују примање депозита новца, давање новца из
депозита, процесовање новчаних трансакција и услуге кредитирања. Многе банке нуде
подршку финансијских услуга предузећима, индустријским и другим врстама
компанија и корпорација, у циљу увећавања профита; нпр., кредитирање, пакети
осигурања, разна финансијска улагања, подршку у размјени тржишних добара.
Појам Банка потиче од латинске речи banco, која означава клупу (тезгу, у
данашњем смислу шалтер). Прва модерна банка, Банка Светог Ђорђа (Casa di Sant
Giorgio) је основана 1407 год. у Ђенови у Италији.[3]
Данас банке пружају разноврсне услуге, али оне заправо имају два главна
задатка. Први је задатак примање улога од људи и чување њихова новца док им изнова
не затреба; и други, да дају новац у зајам људима који су им за то вољни платити
камату. Због тога је банкарство старо колико и историја. У старом Вавилону, Египту и
Грчкој људи су се бавили банкарством. Храмови су обично били места где се улагао
новац. У Риму је 210. године пре наше ере објављена уредба којом се на Форуму
одређује место за мењаче новца. Међутим, у средњем веку узимање камата се сматрало
грехом, па су неке земље забрањивале својим грађанима да оснивају банке. Наравно,
неки су се људи и даље тиме бавили. Тако су у средњем веку мењачи новца у Италији
обављали свој посао на улици, на клупи; клупа се на италијанском језику каже банцо,
па је отуда и дошао назив "банка". Савремено банкарство први пут се јавило у Венецији
1587. године, када је основана Banco di Rialto. Та је банка примала улоге и дозвољавала
улагачима да пишу чекове на новац што су га имали у банци. Године 1619. Banco del
giro преузела је Banco di Rialto и давала признанице на уложено сребро и злато; те су
признанице употребљаване као новац. Амстердамска банка, основана 1609, такође је
издавала потврде које су употребљаване као "банчин новац". У Енглеској су златари
истовремено били и банкари све до 1694. године, када је утемељена Енглеска банка,
која је држала монопол на јавно банкарство у Енглеској све до 1825. године.
Најстарије банке су биле универзалног карактера, јер су за своје коминтете
обављале све врсте послова. Привредни развој, наручито трговине и индустрије,
условио је специјализацију банака. Тако да данас имамо:
 Централна банка
 Пословне банке
 Комерцијалне банке
 Инвестиционе банке
 Универзалне банке