Sadraj

Uvod ............................................................................................................................. .. 1 Osnovni pojmovi falsifikovanja novca.................................................................. 2 Falsifikati u prolosti ............................................................................................. 4 Falcifikovanje i nove tehnologije .......................................................................... 5 Falsifikati stranih novanica u Srbiji ..................................................................... 6 Falsifikovanje novca kao oblik savremenog rata .................................................. 8 Nacionalna sluzba za borbu protiv falsifikovanja novcanica i u Srbiji ............... 11 Zakljuak ...................................................................................................................... 12 Literatura ...................................................................................................................... 13

Uvod
Falsifikovanje predstavlja stvaranje lanih predmeta, kojima se pridaju svojstva koja oni nemaju ili menjanje (preinaavanje) pravih predmeta u pogledu njihove sadrine, oblika i vrednosti. Falsifikovanje koje se vri u cilju prevare drutveno je opasno i odreeno je kao krivino delo. Za razliku od krivinog zakonodavsta koje poznaje krivina dela falsifikovanja novca, falsifikovanja znakova za vrednost, falsifikovanja isprava i falsifikovanja slubene isprave, krimnnalistika usvaja neto drugaiju terminologiju i znatno razraeniju klasifnkaciju pojavnih oblika falsifikovanja. Srbija, kada je re o pirateriji, falsifikovanju odee i obue (uveni novopazarski teksas), novca i konano, dokumenata - linih karata, pasoa, saobraajnih dozvola, servisnih knjiica, a u poslednjih nekoliko godina i srednjokolskih i fakultetskih diploma, nimalo ne zaostaje za svetom. Prema podacima Ministarstva za trgovinu, u Srbiji se naveliko prodaje falsifikovani cement. U naoj zemlji falsifikovanje metalnog novca se javlja vrlo retko i zabeleeno je samo u nekoliko pojedinanih sluajeva. Falsifikovanje papirnih novanica se vri runo i fotokopiranjem. Kod runo izraenih falsifikata razlikuju se oni koji u celini nastaju rukom, oni koji se izrauju kombinacijom manuelne i mainske tehnike (tampanje rukom izraenih falsifikata), oni koji nastaju prepravljanjem originalnih novanica na vee apoene, oni koji nastaju skraivanjem originalnih novanica (od izrezanih delova vie autentinih novanica sastavlja se nova) i najzad oni koji nastaju prepravljanjem nevaeih novanica

Osnovni pojmovi falsifikovanja novca

Falsifikovanje novca moe se javiti u dva osnovna vida: falsifikovanje metalnog novca i falsifikovanje papirnih novanica. Falsifikovanje metalnog novca se uglavnom vri na dva naina. Prvi i najjednostavniji je livenje metalnog novca u specijalnim kalupima od gipsa, metala ili drugog pogodnog materijala. Metalni novac izraen na ovaj nain ima vrlo slab i ne mnogo otar reljef. ivice su loe izraene, tako da se razlikuje od originalnog novca. Drugi, mnogo precizniji nain falsifikovanja jeste tzv. tancovanje, odnosno utiskivanje reljefa putem jakog pritiska pomou specijalno izraenih matrica. Ovako izraen novacje mnogo kvalitetniji od livenog, jer ima jasan i otar reljef. Falsifikuje se najee zlatni, a neto ree srebrni novac. Pri tome, falsifikati mogu biti nainjeni od sasvim drugog metala, odnosno legure, nego autentini novac ili od istog metala kao autentini, ali sa manjom teinom ili manjom finoom plemenitog metala. Najvei broj falsifikata izrauje se u celini mainskim putem, tj. fotokopiranjem originalne novanice. Ovi falsifikati su i najopasniji, posebno kada su nastali uz pomo preciznih maina. Falsifikovanje papirnog novca je veoma teko, jer od falsifikatora zahteva poznavanje fotografske, cinkografske, litogra-fske i tamparske tehnike. Meutim. ak i kada su zadovoljeni ti uslovi, ostaje jedna nepremostiva tekoa, a to je nabavka specijalnog papira, iji bi kvalitet i sastav u potpunosti odgovarao potrebnom standardu. Naime, izrada hartije za tampanje novanica je pod najstroom kontrolom drave, a u tehnolokom postupku se primenjuju razliite mere zatite, kao to su vodeni ig, svileni konii. kruii planete, sigurnosna metalna nit, posebna boja, fluorescentne materije, luminiscentni znakovi, materije koje reaguju na elektronske aparate. 1 Prilikom falsifikovanja novanica, falsifikatori biraju one koje su najunosnije. U tom poslu uglavnom se slue sledeim kriterijumima: da je novanica univerzalno sredstvo plaanja, da je vrednost novanice to vea i da su to novanice koje se ne menjaju esto. Daleko najee su se falsifikovali ameriki dolari (oko 85 % svih zaplena odnosilo se na ovu valutu), dok su ostatak od 15 % inili falsifikati italijanskih lira, nemakih maraka, vajcarskih i francuskih franaka.

Simonovi Lj.: Kriminalistiko vetaenje dokumenata, Mala strucna biblioteka, Beograd, 1956. str. 221.

to se tie falsifikovanja nae valute, u kriminalistikoj praksi je zabeleeno vie takvih sluajeva, pri emu su falsifikati u nau zemlju uglavnom unoeni iz inostranstva i to najee iz Italije. Falsifikovani novac se obino rastura na prodajnim mestima koja imaju veliki promet, neto ree u kupoprodajnim poslovima izmeu pojedinaca, madaje bilo i pokuaja direktne zamene lanog novca u menjanicama. U zavisnosti od ovih elemenata, moe se raditi o veem ili manjem gubitku karakteristika znaajnih za ekspertizu. U narednoj fazi se pristupa ispitivanju samog dokumenta. Ovo ispitivanje se najee svodi na utvrivanje vrste upotrebljenog sredstva za pisanje (nalivpero, hemijska olovka, flomaster i dr.) i nekih optih obeleja rukopisa (oblik, veliina, proporcije i povezanost slova; raspored slova i rei; ugao pisanja; odnos prema osnovnoj liniji; ispisanost rukopisa). Mnogi sitni detalji, znaajni za odreivanje sadrine individualnosti rukopisa, uglavnom su potpuno izgubljeni. Prilikom ispitivanja pojedinih obeleja, mora se utvrditi da li je do njihove modifikacije dolo ve na originalu ili su one posledica mikrofilmovanja. Kao i za svaki drugi vid vetaenja dokumenata, i ovde je neophodno pribaviti odgovarajui komparativni materijal, koji mora obuhvatiti kako kopije, tako i originalne materijale

Falsifikati u prolosti
Prve prave novanice, pretee dananjim, pojavile su se pre vie od 1000 godina u Kini. One su po tehnici, zatiti i izgledu bile primitivne ali je svest onih koji su se bavili njenom izradom i onih koji su je falsifikovali bila savremena. Prvi su hteli monu novanicu, otpornu na upotrebu i falsifikovanje a drugi mogunost da je to lake i vernije reprodukuju. Za ove koji su se bavili poslom s druge strane zakona uvedene su drakonske mere - odsecanje ekstremiteta i oduzimanjem celokupne imovine. Na ovim naim prostorima od vremena kralja Milutina, na gradskim pijacama drave Nemanjia zapoela je iroka upotreba domaeg kovanog novca. U prometu je upotrebljavan srebrni novac koji se nazivao dinar. Ovaj naziv srebrnog novca potie iz starog Rima, gde je u 3. veku pre n.e. prvi put iskovan srebrni dinarius. U Zakoniku cara Duana dinar se javlja u znaenju srebrnog novca uopte, zato to tada u srpskom jeziku jo uvek nije postojao novac kao pojam. Prema etimolokom znaenju, re novac je prvi put upotrebljen u srpskom narodnom jeziku u 15. veku, kao skraenica za srebrni dinar iskovan u Novom Brdu. Falsifikati dinara pominju se u pismu kralja Milutina optini Dubrovakoj 1320. godine: I za vau dragu ljubov, platite mi dobrim dinarima, nemojte mi loe dinare davati, jer loe dinare ne htedoe Grci da uzmu, gde god ih davasmo, za koje god potrebe. Dubrovani su falsifikatima platili Dmitrovski danak, koji su redovno davali Nemanjiima jo od vremena kralja Vladislava. Da su dubrovaki dinari lani, Srbi su saznali tek kasnije kada ovu vrstu novanice nisu hteli da prime iskusni grki trgovci za robu koju su prodavali Nemanjiima. Na ovom terenu zabeleen je i falsifikat turskog dukata u Kneevini Srbiji, 1825. godine, za vreme knjaza Miloa. Falsifikovale su se i nae kovanice od 10 dinara u srebru, prema zapisima iz 1891. godine, a koje su putene u opticaj 6 godina ranije. Sauvani su i podaci o falsifikatu iz 1925. godine novanice od 1000 dinara s likom svetog ora na konju.

Falcifikovanje i nove tehnologije

Agentima Amerike tajne slube je posao oko utvrivanja poinioca proizvodnje falsifikovanog novca prilino otean. Naime, profesionalni tampai koji su nekada korieni za falsifikovanje novanica u apoenima od 20, 50 i 100 dolara i koji su bili dovoljno dobri da prevare eksperte, danas su zamenjeni kunim ink jet tampaima. Obino su u pitanju falsifikati loeg kvaliteta u malim apoenima koje najee proizvode narkomanski zavisnici, i koji uspevaju da prevare ljude i cirkuliu. ak 60 % od 103 miliona dolara zaplenjenog lanog novca, u periodu od Oktobra 2007 do Avgusta 2008, su bili ink-jet falsifikati, dok je 1995 godine taj procenat bio svega 1 %. Deo problema je i to da je Amerika vlada mnogo puta menjala novanice da bi oteala falsifikovanje, i time doprinela da graani, vlasnici radnji pa ak i policajci ne mogu da primete kad je u pitanju lani novac. Falsifikovanje je konstantan problem koji se jo vie pogorao tokom ekonomske krize. Dananji falsifikatori tampaju novac i u apoenima od 5 i 10 dolara, pa ak i od 1 dolara to je zaista sulu

Falsifikati stranih novanica u Srbiji

Danas je falsifikovanje novca udrueno ne samo s ljudskim znanjem i umeem ve i s nesluenim mogunostima koje prua savremena tehnika i tehnologija. U borbi protiv falsifikata ukljuene su u svetu brojne institucije: centralne banke, policija, Interpol, Europol, Olaf( Evropska komisija za borbu protiv prevara) i dr. O falsifikovanju stranog novca podatke daje Narodne banke Srbije za falsifikovane strane novanice i druge zatiene papire, koji je i sudski vetak za strani novac i predava na brojnim seminarima za radnike Narodne banke, banaka, menjanica i td. Istie se da je permanentna obuka zaposlenih veoma vana u otkrivanju lanih novanica. Na ovim predavanjima polaznici se upoznaju s najnovijim otkriima falsifikovanih novanica i nainima kako da ih prepoznaju. Po podacima s kojim raspolae u Srbiji je u 2003. godini evidentirano raznih lanih novanica koje su dostavljene u Narodnu banku na ekspertizu, a koje preraunate u dolare iznose 929 576,11 ili 730 619,78 EUR. Kod nas kao i u svetu, istie Marko Puleti, najvie se falsifikuju novanice dolara a zatim evra. Uglavnom se, kad je re o dolaru falsifikuju tzv. srednji apoeni od 50 i 100 dolara. Prema procenama od ukupne koliine falsifikata 70% se odnosi na ovu valutu. Do pre dve godine veliki iznos falsifikovanih novanica bio je i kod nemake marke. Najee su se falsifikovale novanice od 50, 100 i 200 maraka. Tokom 2000. i 2001. godine u Srbiji su zabeleeni i falsifikati od 500 i 1000 maraka. Samo tri meseca nakon uvoenja evra otkriveni su lani apoeni od 50 EUR. Falsifikatori su tampanjem lanog evra eleli da iskoriste period velike zamene 12 valuta Evropske unije u jedinstvenu evropsku monetu. Trenutak je bio pogodan, jer veina stanovnitva nije dovoljno poznavala njegove karakteristike i izgled. U ranijem periodu, pre uvoenja evra, osim dolara i marke, pojavljivale su se falsifikovane i druge valute: italijanska lira, holandski gulden, engleska funta, grka drahma..S pojavom evra promenjena je i lista najee falsifikovanih novanica, osim dolara koji je i sada najomiljenija valuta za falsifikatore. To su:

engleska funta, kanadski dolar, bosanska marka i sporadino vajcarski franak. Pored toga zabeleeni su i pokuaji proturanja originalnih novanica koje nisu na kursnoj listi. Argetinski austral od 100 apoena na kome pie cent australes proturan je kao australijski dolar. Isto tako novanica od 100 kruna Farskih ostrva proturana je kao novanica od 100 danskih kruna.2 Danas, kako naglaava na sagovornik, sve papirne novanice imaju vie zatitnih elemenata: sigurnosnu nit, vodeni ig, hologram, kvalitet tampe, papir i boju. Osim toga, postoje i skriveni elementi zatite. To vai i za novanice od polimer plastike koje su se prvo pojavile u Australiji, pre 6-7 godina. Ove novanice bile su od 10 australijskih dolara. Novanice su se pokazale kao izuzetno kvalitetne po izradi i postojanosti boja, otporne na habanje, guvanje, cepanje. Zbog toga je Nacionalna banka Australije odluila da sve svoje apoene narednih izdanja tampa na plastici. Novanice od plastike danas imaju i Singapur i Rumunija. U zgradi Narodne banke odrana je 1995. godine izuzetna izloba falsifikovanih novanica. Po podacima s kojim raspolae njen autor Marko Puleti ovo je prva i jedina izloba ove vrste kod nas. Ne manje interesantna bila bi i nova izloba, imajui u vidu da se evro pojavio pet godina kasnije. S razvojem tehnologije u ovih desetak proteklih godina zanimljivo bi bilo videti i druge, verovatno mnogo uspenije falsifikate od onih s pomenute izlobe, poput super dolara s poetka nae prie.

Bokovi M.: Kriminalistika-metodika I, policijska akademija, Beograd, 1998. str. 245.

Falsifikovanje novca kao oblik savremenog rata

Ne samo da se preko Srbije i Crne Gore uveliko distribuiraju profesionalno krivotvorene novanice, nego se sumnja da postoje centri koji uestvuju u samom falsifikovanju. Izgleda da nam je jedini spas od totalno zatrovanog trita novca upravo to to domai graani, u podzemlju i iznad "povrine zemlje", nemaju dovoljno para za skupe visokotehnoloke aparate. Uostalom, u svetu su poznati primeri da se u ovakve "eme" ozbiljno uputaju upravo odreene dravne institucije, jer raspolau svim materijalima za izradu skoro verodostojne kopije novca. Ovaj zanat vai za izuzetno unosan. Kroz Jugoslaviju je prolo 40.000 dolara koji su bili tako napravljeni (tzv. savreni dolari) da ih ni Italijani, kao ni mi, nisu prepoznali. Tek kada je novac stigao u Sjedinjene Amerike Drave, utvrdilo se da se radi o falsifikatima. Meutim, i dalje postoji bojazan da graani imaju u depovima 10 odsto lanih novanica, a da toga nisu ni svesni. Nalazimo se na povoljnom, tranzitnom poloaju za irenje falsifikovanog novca kako kosovske organizovane mafije, tako i istonjake. Treba uzeti u obzir da menjanice koketiraju s podzemljem, a da prilikom menjanja novca graanin ni ne sluti da e dobiti falsifikat. Najbolja zatita pojedinaca bi bila da zapisuje serijske brojeve novanica. Postoje podaci da na Balkanu ima od 100 do 120 miliona lanih dolara. 3 Falsifikati ovoga tipa uglavnom su karakteristini za zemlje koje su dugo u ratovima, gde su raireni verc i kupoprodaja oruja. Ali to je i jedan od oblika terorizma, pored krijumarenja droge, oruja, ljudi. Putanje u promet lanog novca je sredstvo specijalnog rata za subverzivno delovanje. Jedino dravne institucije mogu da tampaju falsifikate novca. To su obino zvanine institucije, upravo zbog specifinosti papira koji se koristi za izradu novanica. Ne bih rekao da se, za sada, kod nas krivotvore pare, ali e toga sigurno biti. Papir, koji se koristi u regularnoj izradi novca, i to 80 odsto, proizvodi se u skandinavskim fabrikama. U sebi sadri drvo, jutu, pamuk, a u japanskom jenu ima i svile. Novac falsifikuju struni podzemni graveri, koji su u rangu najboljih hemiara u izradi droge. Papir za novanice moe se nai samo u nekoliko specijalizovanih svetskih firmi, tako da uvek postoji izvesna sumnja da iza falsifikata stoji drava
3

Krivokapi V., arkovi M.: Kriminalistika-taktika, VUP, Zemun. 1999.str. 78.

ili neka njena tajna sluba. Zbog toga iza lanih dolara, koji su se pojavili kod nas, nikako nisu pojedinci niti neka kriminalna organizacija. Takav papir je nemogue kupiti na tritu, tako da je ovo mogao izvesti samo neko ko je povezan sa dravom. Da bi se neko upustio u falsifikovanje novca, mora da ima vezu u nacionalnoj banci, jer treba znati gde se nalaze tajni zatitni znakovi na novanicama. Cena otkupa falsifikata na crnom tritu je 33 - 35 odsto od realne cene. Smatra se da se u Jugoslaviji direktno ne falsifikuje novac, jer jo nismo tako povezani sa meunarodnim organizacijama da bismo imali neposrednu saradnju sa njima, kao i razmenu dobara, pa i novca. Takoe, nemamo ni iskustva niti tehniku opremljenost. Kako kae Nicovi, radi se o suvie "sofisticiranom kriminalu i rafiniranim metodama", za koje nae podzemlje "nije dovoljno obrazovano". Grubi falsifikati uglavnom se svode na fotokopiranje novanica, to se mnogo lake i otkriva. U vreme kad se otvorila Istona Evropa, pa su poeli da dolaze Rumuni i Poljaci da prodaju svoju robu, deavalo se da im nai ljudi podvale pri plaanju, samo docrtavi jednu nulu na starim novanicama od 100 maraka. U svetu se najvie falsifikuje ameriki dolar. ak, kae kuli, smatra se da je 20 - 30 odsto ukupne mase dolara upravo lano. Evro je, prema miljenju strunjaka, tehniki mnogo bolji od dolara. Najee se upravo falsifikuju novanice valute koja je jaka, stabilna i koja se koristi irom sveta. Tako se smatra da oko 85 odsto falsifikata ine dolari, a preostalih 15 su inile italijanska lira, nemaka marka i vajcarski i francuski franak. U zemlji sa inflacijom, sam krivotvor bi bio na gubitku. Jedan od naina borbe protiv ovoga jeste vee korienje bezgotovinskog plaanja, jer su drave sa mnogo kea u opticaju, potencijalno pogodno tle za lani novac. 4 Srbija, odnosno Jugoslavija, je zona visokog rizika za falsifikovanje novca jer se pouzdano zna da kod nas postoji nekoliko vrsnih centara za pravljenje lanih novanica. Poznat je sluaj da je jedan graanin jo 1999. godine, u Novom Selu kod Nia, uz pomo velikih grafikih maina, odtampao tri miliona dolara i krenuo da ga distribuira iz Bugarske. Novanice su bile vrlo

Vodineli V.: Kriminalistika obrada falsifikata novca i isprava, Strucna biblioteka slube javne bezbednosti, Beograd, 1972.str. 267.

10

kvalitetno uraene za domae prilike, ali je brzo otkriven. Upravo zbog blizine granice, smatra se da se u okolini Nia nalaze najvei centri za falsifikovanje. Meutim, pominje i okolinu Beograda, oko Mladenovca, kao poznati izvor falsifikovanog novca, ali i mesto gde se mogu nabaviti najkvalitetnije i jeftine krivotvorene engen vize. U Gnjilanu se vrlo uspeno tampaju dinari. Ovaj centar je organizovao OVK, da bi se ubacivanjem lanih para u zemlju destabilizovao sistem. Rat falsifikovanim novcem je jedan od "najkvalitetnijih" obavetajnih ratova. Iza njih stoje obavetajne slube, koje se lako ubacuju u sistem. ak se pria da je bilo u planu da domaa sluba devedesetih godina napravi i u Albaniju ubaci krivotvorene leke, jer su nas prethodno Albanci zatrpali sa nekoliko milijardi lanih dolara. Nije tajna da drave falsifikuju novac druge zemlje, kako bi destabilizovale tamonji monetarni sistem. Ovo izaziva velike tekoe, jer se novcu ne moe tek tako utvrditi poreklo, ali se ne moe ni spreiti njegovo rasturanje. Poto je okupirala celu Evropu, pa i Austriju, Nemaka je imala podatke Interpola, i tano je znala gde se koji kriminalci nalaze. Tako je nacistika Nemaka angaovala najuspenije evropske falsifikatore da naprave savrenu funtu. Funta je bila toliko dobro uraena da je ak bila savrenija i tehniki bolja od originalne novanice.5 Britanska valuta je uvek, imala nekoliko sitnijih greaka, dok su Nemci, u ovom sluaju, napravili "bezgrenu" funtu.

Simonovi Lj.: Kriminalistiko vetaenje dokumenata, Mala strucna biblioteka, Beograd, 1956. str. 231.

10

Nacionalna sluzba za borbu protiv falsifikovanja novcanica i u Srbiji

Uskoro bi Srbija trebalo da dobiju nacionalnu slubu za borbu protiv falsifikovanja novanica i ostalih hartija od vrednosti. Ovo odeljenje bi razmenjivalo iskustva, dokumentaciju i ostale informacije sa nacionalnim slubama ostalih evropskih zemalja pa bi se na taj nain i policija povezala, kao to su se povezali falsifikatori. Ovaj predlog i preporuka rezultat su viednevnog sastanka evropskih eksperata za falsifikovane novanice. Iako naa zemlja nije lanica Evropske unije, poziv je upuen MUP Srbije, jer je srpska policija postigla izvanredne rezultate u borbi protiv falsifikatora i lanog novca.6 Pored evra, Evropu je zapljusnuo i lani dolar. Interesantno je da se falsifikuju i mnoge nacionalne valute i to naroito u onim zemljama koje nisu prihvatile evro, kao to je, na primer, Bosna, Hrvatska i Slovenija. to se tie lanih dinara najee se pojavljuju u apoenima od 100, 200 i 1.000. Bugarska je jedna od zemalja gde se najvie izrauju falsifikovane novanice. U Beu je saopteno i da je meu uhapenim falsifikatorima najvie Bugara. Oni su majstori da naprave laan novac. U poetku, kad se evro pojavio, 2001. godine, falsifikovan je u apoenima od 50 i 100, bio je jako loeg kvaliteta i razlika se odmah primeivala. Sada je situacija mnogo drugaija. Kompjuterski tampa, koji su falsifikatori koristili u poetku, zamenjen je kombinacijom duboke i ravne tampe i dodavanjem reljefnih oznaka. Lanjak je gotovo nemogue razlikovati od originala. Ipak, neke razlike, paljivim gledanjem, mogu da se uoe. Boja se esto razlikuje, kao i papir. Kod originala papir je hrapaviji, a jagodicama prstiju mogu da se osete reljefne zatite. Pod odreenim svetlosnim uglom moe da se uoi i kinegram sa oznakama monete, apoena i ostalim podacima, kao i vodeni ig i zatitna nit. Postoje i zatitne fluorescentne niti koje se uoavaju pomou specijalnog aparata. Naravno, tu su jo neke zatite koje samo eksperti mogu da uoe i naprave razliku izmeu prave i lane novanice.7

6 7

Simonovi Lj.: Kriminalistiko vetaenje dokumenata, Mala strucna biblioteka, Beograd, 1956. str. 241. Jovanovi K.: Kriminalistika tehnika, VUP, Zemun, 1997. str. 478.

11

Zakljuak
Graani treba da budu paljivi prilikom kupovine evra ili njihove zamene. Uoeno je da rasturai lanog novca najee koriste guvu da bi proturili falsifikat i to najee rano ujutro, mahom na pijacama (naroito stonim), u trafikama, prodavnicama, prilikom velikih kupovina... Uglavnom im je obrazloenje da **jako ure**. Lane novanice najea su prva asocijacija kada se pomenu falsifikati. Pre tri dana beogradska policija pronala je 581.000 lanih evra. Javnost, meutim, uopte nije bila okirana, jer je jo pre 12 godina zaplenjeno ak pet miliona falsifikovanih dolara. Vetaenje novca posebna vrsta vetaenja koja ima za predmet novac (papirni i metalni) za koji se sumnja, ili je oigledno da je falsifikovan. Vetaenje novca ne spada, strogo uzevi, u kriminalistika vetaenja i njega vre specijalizovane ustanove (kod nas te poslove obavlja Narodna banka - za strani novac, odnosno Zavodza izradu novanicazadomai novac). Ono obuhvata veoma sloena ispitivanja fizikih osobina i hemijskog sastava materijala od koga je nainjen novac i tehniku njegove izrade. Ukoliko se, nakon ispitivanja, utvrdi da se radi o falsifikatu, o njegovoj po-javi i karakteristikama se obavetavaju banke, pote, menjanice, trgovinske i druge radnje. 8 Za bolje upoznavanje sa stranim sredstvima plaanja i njihovim falsifikatima Narodna banka izdaje zbirku Opis stranih novanica i lanih stranih novanica,,. Budui da vetaenje novca predstavlja samo jednu od karika u lancu aktivnosti koje se preduzimaju u cilju otkrivanja i razbijanja organizovanih grupa koje se bave ovim vidom kriminalne delatnosti, sve one informacije dobijene u toku ekspertize koje imaju kriminalistiku vrednost (npr. poreklo materijala od koga su izraene lane novanice i sl.), moraju biti prosleene organima unutranjih poslova. Nadlene slube ovih organa raspolau odgovarajuim operativnim evidencijama i podacima o lanom novcu, falsifikatorima i rasturaima

Aleksi .: Kriminalistika, Savremena administracija, Beograd, 1982.str.

12

Literatura
o Aleksi .: Kriminalistika, Savremena administracija, Beograd, 1982. o Simonovi Lj.: Kriminalistiko vetaenje dokumenata, Mala strucna biblioteka, Beograd, 1956. o Maksimovi R.: Kriminalistika-tehnika, Policijska akademija, Beograd, 2000. o Bokovi M.: Kriminalistika operativa I, Beograd, 2002. o Vodineli V.: Kriminalistika obrada falsifikata novca i isprava, Strucna biblioteka slube javne bezbednosti, Beograd, 1972. o Aleksi .,,Milovanovi Z..: Kriminalistika, Partenon, Beograd, 1982. o Aleksi .,kuli M.: Kriminalistika, Partenon, beograd, 1982. o Belkin R.S.: Kurs sovetskoi kriminalistiki-I tom, Moskva, 1977. o Bokovi M.: Kriminoloki leksikon, Matica srpska, Novi Sad, 1999. o Bokovi M.: Kriminalistika-metodika I, policijska akademija, Beograd, 1998. o Vasiljev A.N.: Kriminalistika, Moskva, 1963. o Vodineli V.: Kriminalistika, Savremena administracija, beograd, 1972. o Vodineli V.:Nova vrsta vetaenja-situaciona ekspertiza, Prirunik, RSUP Hrvatske, Zagreb br.5/86. o Jovanovi K.: Kriminalistika tehnika, VUP, Zemun, 1997. o Krivokapi V., arkovi M.: Kriminalistika-taktika, VUP, Zemun. 1999.

13

14