Садржај

УВОД............................................................................................................................................................ 1
1. ПОЈАМ И ОСОБИНЕ МЕНИЦЕ.................................................................................................... 2
2. ИСТОРИЈАТ И ПОСТАНАК МЕНИЦЕ........................................................................................ 2
3. ПРАВНА ПРИРОДА МЕНИЦЕ....................................................................................................... 3
4. МЕНИЧНА НАЧЕЛА....................................................................................................................... 4
5. ВРСТЕ МЕНИЦЕ.............................................................................................................................. 6
5.1. ТРАСИРАНА МЕНИЦА..............................................................................................................................7
5.2. СОПСТВЕНА (СОЛО) МЕНИЦА..............................................................................................................7
5.3. БЛАНКО МЕНИЦА....................................................................................................................................
6. МЕНИЧНИ ЕЛЕМЕНТИ................................................................................................................. 8
6.1. ОЗНАЧЕЊЕ МЕНИЦЕ.............................................................................................................................8
6.2. БЕЗУСЛОВНИ НАЛОГ ЗА ИСПЛАТУ.......................................................................................................9
6.3. ИМЕ ЛИЦА КОЈЕ ПЛАЋА МЕНИЦУ (ТРАСАТ).......................................................................................9
6.4. ИМЕ КОРИСНИКА МЕНИЦЕ (РЕМИТЕНТА)..........................................................................................9
6.5. ПОТПИСИ ИЗДАВАОЦА МЕНИЦЕ (ТРАСАНТА).....................................................................................9
6.6. ДАТУМ ИЗДАВАЊА МЕНИЦЕ.................................................................................................................9
6.7. МЕСТО ИЗДАВАЊА МЕНИЦЕ..............................................................................................................10
6.8. ДОСПЕЛОСТ МЕНИЦЕ.........................................................................................................................10
7. БИТНИ МЕНИЧНИ ЕЛЕМЕНТИ ПО ГРУПАМА......................................................................11
7.1.ОПШТИ БИТНИ МЕНИЧНИ ЕЛЕМЕНТИ...................................................................................................11
8. НЕБИТНИ МЕНИЧНИ ЕЛЕМЕНТИ........................................................................................... 12
9. МЕНИЧНЕ РАДЊЕ........................................................................................................................ 14
9.1. РАДЊЕ ОБЛИКОВАЊА МЕНИЦЕ.........................................................................................................14
9.2. ИЗДАВАЊЕ МЕНИЦЕ............................................................................................................................14
9.3. УМНОЖАВАЊЕ МЕНИЦЕ.....................................................................................................................14
9.4. ПРЕНОС МЕНИЦЕ................................................................................................................................15
9.5. МЕНИЧНЕ РАДЊЕ ГАРАНЦИЈЕ ПЛАЋАЊА.........................................................................................15
9.6. МЕНИЧНЕ РАДЊЕ РЕАЛИЗАЦИЈЕ МЕНИЧНИХ ПРАВА.......................................................................15
9.7. ПРЕЗЕНТАЦИЈА МЕНИЦЕ....................................................................................................................15
9.8. ИСПЛАТА МЕНИЦЕ..............................................................................................................................15
9.9. ПРОТЕСТ МЕНИЦЕ..............................................................................................................................16
9.10. МЕНИЧНЕ ТУЖБЕ И ПРИГОВОРИ..................................................................................................16
9.11. МЕНИЧНА НОТИФИКАЦИЈА..........................................................................................................16
10. СЛИЧНОСТИ И МЕНИЦЕ ИЗМЕЂУ МЕНИЦЕ И ЧЕКА..........................................................................17
ЗАКЉУЧАК............................................................................................................................................... 18
ЛИТЕРАТУРА........................................................................................................................................... 19
 Увод
Меница је од свог настанка била и остала веома важан привредно-финансијски
инструмент. Посебан значај меница има у платном систему, јер има вишеструку
намену, нарочито у платном систему кога код нас обављају банке.
Њена вишеструка намена је у пракси, од њеног настанка, креирана дужи временски
период. У почетку коришћена је само као инструмент плаћања, затим као инструмент
обезбеђивања, плаћања и наплате потраживања и најзад је прихваћена као инструмент
кредитирања у привредно-финансијском систему.

Менице у савременом значењу појавиле су се тек у средњем веку у условима

веома развијеног робног промета напредних италијанских трговачких градова. Управо
се процватом Ђенове, Фиренце, Венеције и других градова у средоземљу ХII и XIII века
меница је настала првенствено као средство размене новца по чему је и добила име
(италијански назив- lettera di cambio- потиче од речи- cambiare што значи мењати). Тада
се пословни човек једне средњовековне државе-града, ако му је био потребан новац
друге државе ради плаћања у иностранству, обраћао са захтевом да му да писмо за треће
лице у договореном иностраном месту где би сауговарач банкара могао да подигне
уговорену количину новца.
У циљу даљег детаљног упознавања, односно едукације свих оних који обављају
и руководе пословима везаним за менична права и обавезе, детаљно су одређени сви
менични елементи и менична начела, на основу којих се стичу права и обавезе.
 1. Појам и особине менице
Меница је хартија од вредности којом се њен издавалац (трасант) обавезује да ће
другом лицу (ремитенту) у одређено време и на одређеном месту да исплати ону суму
новчаних средстава која је одређена у меници или је то позив другом лицу (трасату) да
изврши ову исплату.
Меница се одликује следећим особинама:
•она је хартија од вредности по наредби по самом закону која се уношењем тзв. “ ректа
клаузуле” може претворити у хартију од вредости на доносиоца;
• меница је новчана хартија од вредости;
• она је типична апстрактна хартија од вредности;
• меница је презентациона хартија од вредности;
• она је облигационо-правна хартија од вредности;
• то је строго формална хартија од вредности.1

2. Историјат и постанак менице

Почетни облици менице присутни су у Хамурабијевом законику. У Вавилону су
постојали „тесаури“, нека врста складиштара. Они су се бавили депозитом робе и исту
позајмивали другима, а власнику робе су издавали признаницу. Меница се појавила тек
у средњем веку када долази до развоја робног промета напредних трговачких градова
Ђенове, Фиренце, Венеције и других градова у Средоземљу (XII и XIII век) меница
постаје средство размене и по томе је добила име (потиче од италијанске речи цамбиаре
што значи мењати).
Тако се послован човек коме је потребан новац неке друге државе због плаћања у
иностранству, обраћао банкару са захтевом да му преда писмо за треће лице у
предвиђеном иностраном месту где би овај могао да подигне уговорену своту новца. На
тај начин налог који је примио од сауговарача, издавао одређену своту домаћег новца.
Овакво менично писмо код кога је у суштини била размена домаћег новца за инострани,
служило је за потребе обезбећивања исплате новца на несигурним путевима у
иностранству.
Касније се меница претворила у средство плаћања, а много касније, она постаје и
кредитно средство. То је случај кад купац није у могућности да одмах плати набављену
робу већ би испунио продавцу меницу која би доспевала кроз одређени број месеци. На
овај начин, купац је одлагао плаћање, тј. добијао је вишемесечни кредит. Међутим, када
је продавцу био потребан новац он је меницу есконтовао, тј. исплатио потраживање из
хартије од вредности њеном имаоцу, од стране банке пре доспелости потраживања.
Банка је могла да есконтовану хартију од вредности, прода некој другој банци и пре
доспелости исправе и тада се ова радња назива реесконт.

1
Мирко Васиљевић, „Пословно право“, Пријепоље, 2001. година, стр. 84.
 Свакако, да је с развојем трговине, дошло и до промене улоге менице, тако да се
њена првобитна улога искључиво претворила и у средство за одлагање плаћања (у виду
кредита).
Меница је током развоја мењала и форму, тако је у почетку морала да буде
исписана једним рукописом и истим мастилом, а касније је успела да обезбеди већу
циркулацију.
У савременом промету меница може да има троструку улогу:
 првенствена улога данашње менице састоји се у томе што она представља веома
погодно кредитно средство;
 меница може исто тако да служи и као погодно средство за обезбеђивања
потраживања;
 меница може да служи и као средство плаћања у међународном и унутрашњем
платном промету. 2

3. Правна природа менице

1. У знаничном меничном праву знатно су се разликовале три школе:
медитеранска, германска и англосаксонска.
 одлика медитеранске школе се огледа у томе што је меницу третирала као
строго формалну исправу код које у моменту издавања менице морају да постоје
сви битни менични елементи;
 основно схватање германске школе састојало се у томе да меница представља
апстрактну обавезу на исплату одређене своте новца. С друге стране, дозвољено
је издавање бланко менице, тј. исправе код које се и накнадно могу попуњавати
поједини битни елементи. Не захтева се да трасант у моменту издавања менице
поседује покриће код трасата;
 англосаксонска школа полази од тога да се за постојање менице не захтева нека
посебна форма. Меница се не разликује од осталих хартија од вредности по
наредби, тако да је довољно да садржи трасантов налог за исплату.

2. И у савременој правној теорији постоји већи број различитих схватања о правној

природи менице:
 уговорна теорија сматра да код менице постоје три уговора:
1) претходни уговор између трасанта и ремитента;
2) уговор о мандату између трансата и трасата;
3) цесија потраживања између индосанта и индосатара.
 по теорији делегације, приликом издавања менице трасант делегира
ремитенту свог дужника (трасата), а то исто чини и сваки индосант приликом
преноса менице.
 теорија стипулације у корист трећег лица полази од тога да трасант обећава
ремитенту да ће он исплатити меничну своту ако то не учини трасат.
2
Милорад А. Жижић, „Право за економисте“, Београд, 2009. година, стр. 218.
  у савременој правној теорији највећим делом је прихваћено гледиште по
коме код менице постоји једнострана изјава воље њеног издаваоца. Теорија
једностране изјаве воље има две варијанте:
-теорију креације;
-теорију емисије
 по теорији креације- меница је апстрактни правни посао и он губи сваку везу са
правним послом из кога је настала. Менична начела настаје у тренутку када
изадавалац (трасант) потпише меницу.
 према теорији емисије- менична обавеза настаје у тренутку када изадавалац
менице (индосант) пусти у промет. Наиме, није довољно да издавалац (индосант)
меницу потпише, већ је потребно да се она пусти у промет.

4. Менична начела
Код менице су присутна следећа начела:
-начело писмености или формалности;
-начело инкорпорације;
-начело фиксне меничне обавезе;
-начело меничне строгости;
-начело меничне солидарности;
-начело меничне непосредности;
-начело меничне самосталности, 3

Начело писмености- менице је начело које важи за све хартије од вредности, а које су
пуноважне ако су издате у писменом облику који је прописан законом. Лица у
меничним односима немају слободу диспозиције у погледу форме менице и меничних
обавеза. Самим тим, меница мора да има све битне елементе који су прописани законом
да би могла да производи менично правне последице.

Начело инкорпорације- се примењује код свих хартија од вредности. Према овом

начелу, ниједан ималац хартије од вредности не може да оствари своја права, која
проистичу из хартије од вредности, без подношења одговарајућег писмена. Дакле,
поверилац не може своја потраживања из менице да реализује уколико не поседује
меницу.

Код менице истовремено се појављују два права:

- право из менице,

3
Данијела Костадиновић , „Основе привредног права“,Београд, 2006. година, стр. 397.
 - право на меници.
Право из менице је облигационо право, а право на меници је стварно право.

Начело фиксне меничне обавезе- значи да меничну обавезу у погледу обима и

садржине представља само оно што је наведено у писменом облику на меничном
писмену. Дакле начело фиксне меничне обавезе значи да се може дуговати или
потраживати само оно што је садржано у меничној исправи.

Начело меничне строгости- је веома комплексно и свестрано, јер оно се одражава како
на меничног дужника, тако и на меничног повериоца. Разликује се материјално правна и
формално правна страна овог начела.

У магтеријално правном смислу- меница је правна самостална у односу на основни

посао из кога је настала. Актом издавања менице она постаје апстрактна обавеза, а њен
правни основ налази се у једностраној изјави воље меничног потписника. Начело
меничне строгости у формално правном смислу углавном делује како према меничном
дужнику, тако и према меничном повериоцу.

Формално правна менична строгост- према меничном дужнику огледа се на тај начин
што је менични поступак остваривања меничних права веома кратак и једноставан.

Начело меничне солидарности- означава да сваки менични дужник одговара са

осталим меничним дужницима у погледу исплате означеног износа на меници. Сходно
одредбама меничног права, менични поверилац мора да захтева да менични дужници
исплате менични дуг у назначеном року на меници, а то су акцептант, трасант и
издавалац сопствене менице. Трасант је главни менични дужник уколико меница није
акцептирана. У случајевима када је меница акцептирана, менични дужник постаје
акцептант.

Начело меничне непосредности- огледа се у томе што је сваки менични дужник у

непосредном правном односу према сваком имаоцу менице. Дејство начела
непосредности може да се неутралише уношењем ректа клаузале при издавању менице.

Начело меничне самосталности- означава да су обавеза меничних потписника

међусобно правно самосталне и независне.

5. Врсте менице
У пракси се разликују следеће врсте менице:
По месту коришћења:
 домаћа меница, која се користи унутар граница земље, и
 међународна меница, која се користи у међународном промету.

По форми издавања:
 пуна меница, која у моменту издавања садржи све елементе који су битни за
меницу,
 бланко меница, која садржи само минимум битних елемената, с тим што
њен ималац после издавања бланко менице, а пре њеног коришћења може да
је допуни.

У зависности од основног посла због кога се емитује:

 робна меница, која се емитује у вези са неким пословима промета робе и
обнављања промета робе и обављања услужмих делатности и
 финансијска меница, која се издаје у вези са неким послом финансијске
природе (нпр. добијање кредита).

По начину и својствима издавања:

 меница издата у своје име и за свој рачун,
 меница издата у своје име и за туђ рачун,
 меница изадата у туђе име и за туђ рачун.

У зависности од коришћења меничних радњи:

 авалиране, акцептиране, протестоване менице и
 неакцептиране, неавалиране и непротестоване менице.

У зависности од броја лица у меници:

 трасирана (вучена) и
 сопствена (соло) меница. 4

5.1. Трасирана меница

4
Милорад А. Жижић, „Право за економисте“, Београд, 2009. година, стр. 223.-224.
 Трасиране менице су најчешће у употреби. Код трасиране менице њен издавалац
(трасант) даје писмени налог неком другом лицу (трасату) да у време доспелости
менице исплати трећем лицу (ремитенту) односно по наредби тог трећег лица,
назначену новчану своту у меници, Назив ове менице долази од латинске речи
„трахере“-вући. Зато се она уобичајено зове вучена. Ова меница се најчешће и највише
појављује у пословном промету. Код ове менице се појављују три лица:
- трасант- лице које издаје налог за исплату,
- трасат- лице коме је упућен налог трасанта и
- ремитент- лице коме треба да буде безусловно исплаћена менична свота.

Код трасиране менице, можемо разликовати четири типа, и то:

- редовна трасирана меница,
- трасирана меница по сопственој наредби, одликује се тиме што издавалац
менице одређује самога себе као ремитента, тј. издаје меницу у сопствену
корист. Код ове менице се појављују само два лица: трасант, које је уједно и
ремитент, и трасат.
Ове менице препознатиљиве су по клаузули „платите по наредби мојој сопственој“.
Када трасант пренесе ову меницу на треће лице, настаје иста правна ситуација као кад је
приликом издавања био означен корисник менице.

- Трасирана сопствена меница се одликује по томе што трасант означава

самога себе као трасата. У савременом промету ове менице се користе само у
интерном правном промету- једно предузеће или банка са више филијала
може, ради бољег коришћења укупних новчаних средстава, из једне своје
филијале вући меницу на другу своју јединицу дс исплати законитом имаоцу
менице меничну своту.
- Трасирана сопствена меница по сопственој наредби, јесте таква врста
трасиране менице у којој трасант даје налог сам себи, да себи исплати
означену меничну своту о доспелости менице. Код ове врсте менице долази
до сједињавања трасанта, трасата и ремитента у једном лицу.

5.2. Сопствена (соло) меница

Сопствена меница је меница код које се издавалац менице обавезује да ће када

меница доспе за исплату, исплатити имаоцу менице (ремитенту) или по наредби тог
лица одређеном лицу новчану своту која је назначена у меници.

5.3. Бланко меница

 Ова врста менице не садржи све битне елементе у тренутку издавања, већ се они
касније уписују. Бланко меница је меница у настајању, њеном формирању, али може
бити индосирана, авалирана или акцептирана, а да не буде издата, јер не садржи
прописане законом битне елементе. Њено издавање је у оном тренутку када садржи све
битне и прописане елементе.

6. Менични елементи
Да би меница представљала хартију од вредности она мора да садржи одређене
елементе који могу да буду двојаки и то:
- битни елементи;
- небитни елементи,

Законом о меници утврђено је да меница мора да садржи следеће битне елементи:

1) означење да је меница;
2) безусловни налог за исплату одређене своте новца;
3) име трасата, односно лица које треба да плати меницу;
4) име ремитента, односно лица коме се или по чијој наредби се меница
мора платити;
5) означење доспелости менице;
6) место плаћања менице;
7) датум издавања менице;
8) место издавања менице;
9) потпис трасанта, односно лица које је издало меницу.5
Трасирана меница која не би садржала неки од прописаних састојака не би имала
својство менице, па се на основу такве менице као писмене исправе не би могла
остварити менична права.

6.1. Означење менице

Сваки потписник менице мора знати да својим потписом преузме меничну

обавезу, и да је, према томе, подвргнут ризицима меничног права, које се карактеришу
строгошћу, како према дужнику, тако и према повериоцу. Законским захтевима, да се у
самом слогу исправе означи да је то меница, спречава се накнадно придодавање тог
својства исправе које јој изадавалц није хтео дати.

6.2. Безусловни налог за исплату

5
Милорад А. Жижић, „Право за економисте“, Београд, 2009. година, стр. 227
 Налог да се исплати (плати) одређена свота новца мора бити без услова, јер
произилази из менице као хартије од вредности, чији је основни садржај новчана
обавеза, која у крајњој мери мора бити сигурна. Упут се изражава обично речима
„платите“, „позивамо вас да платите“, „налажем вам да платите“.

6.3. Име лица које плаћа меницу (трасат)

Трасат је лице које издавалац менице позива да по доспелости плати меничну

своту имаоцу менице. Његово име мора бити назначено на меници, јер ималац менице
мора да зна коме ће првом упутити позив за исплату менице. Законом није прописано
место на меници на које треба да се упише трасатово име, али је у пракси уобичајено да
се оно ставља у доњем левом углу исправе.

6.4. Име корисника менице (ремитента)

Име онога коме се или по чијој наредби меница мора платити мора бити
наведено у трасираној меници, зато што се мора знати коме ће или по чијој наредби
бити исплаћен менични износ. Издавалац менице може самога себе назначити као
ремитента. У том случају ради се о меници по сопственој наредби, и она се јавља у
двострукој улози: као регистар обвезник и као менични поверилац.

6.5. Потписи издаваоца менице (трасанта)

За заснивање меничне обавезе неопходан је потпис онога ко издаје меницу. У

већини земаља потписом се сматра својеручно исписивање имена издаваоца на меници.
У пословима платног промета најчешће се као трасант јавља правно лице па се у том
случају поред имена (фирме) правног лица ставља потпис овлашћеног лица и печат
правног лица.

6.6. Датум издавања менице

У меничним правним односима датум издавања менице је битан састојак, не

само због тога што је у Закону прописано да је то битан менични елемент, него и зато
што је он битан за утврђивање неколико чињеница које су везане за издавање менице.
6.7. Место издавања менице

Законом о меници није уређено на којем делу меничне исправе треба да се

назначи дан и место издавања менице. У пракси уобичајено је да се та назнака ставља у
горњи угао менице.

6.8. Доспелост менице

У складу са одредбама Закона о меници, под доспелошћу се подразумева дан кад

меница треба да буде исплаћена, који је назначен на меничној исправи.
Према одредбама Закона о меници, доспелост може да гласи, односно да се назначи у
меници:
-по виђењу,
-на одређено време,
-на одређено време од дања издавања,
-на одређени дан.

6.9. Место где треба да се изврши плаћање

Назнака места у којем плаћање треба да се изврши је важно, како за имаоца

менице, тако и за трасата. Из ње ће ималац менице знати где се о доспелости треба
обратити трасату ради инаплате меничних потраживања, а трасат зна где треба да се
припрема да изврши обавезу о доспелости.
Назначавање места плаћања у меници нарочито је бутно у међународном платном
промету, јер се према њему одређује валута у којој се мора исплатити менична свота
код менице које служе као међународно средство плаћања.
Место у којој би се назначило више места плаћања није исправна.

Сви напред дати елементи у меничној теорији се деле у следеће групе, и то:
1) општи битни менични елементи, који обухватају:
-означење да се ради о меници, и
-безусловни налог за исплату меничног износа.
2) персонални битни менични елементи, који обухватају:
-име трасата,
-име ремитента,
-потпис трасанта.

3) календарски битни менични елементи, који обухватају:

-доспелост менице,
-датум издавања менице,
4) географски битни менични елементи, који обухватају:
-место издавања менице,
-место плаћања менице.
 7. Битни менични елементи по групама
7.1.Општи битни менични елементи

a) Означење менице- мора да постоји још у моменту издавања менице, и то у

самом слогу менице на крају другог реда. Ознака мора да буде одштампана на
самом меничном писмену, или да буде уписана руком трасанта односно
акцептанта. Уколико ова ознака не би постојала, таква писмена исправа не би се
третирала као меница, него само као обична грађанско правна облигација.

б) Безусловни налог за исплату меничне своте- меница мора да садржи налог за

исплату одређене своте новца, који мора бити безуслован, ради олакшавања
циркулационе способности менице. Износ се уноси бројевима и словима.
Менични износ се уноси у менични бланкет на два места, и то менични износ се
уноси у бројевима на крају првог реда, а у четвртом реду меничног бланкета се
уноси словима.

7.2. Персонални битни менични елементи

1) Обавезност три лица- трасирана меница по правилу садржи три лица у

меници: издаваоца менице (трасанта), лице коме се даје налог за исплату
(трасата) и корисника менице (ремитента).
2) Својеручни потпис трасанта- стављањем својеручног потписа на
меници трасант улази у менично-правни однос. Захваљујући начелу
самосталности ваљана је меница и ако је трсантов потпис непуноважан из
било ког разлога. Искључено је механичко потписивање или исписивање
имена путем писаће машине и слично.
3) Назначење трасата- трасирана меница редовно садржи назначење лица
коме се упућује налог за исплату меничне своте- трасат. Менична исправа
у којој би трасат био означен само описно не би важила.
4) Назначење ремитента- меница се може издати и на више ремитената и
то алтернативно или кумулативно, у ком случају је пренос менице
пуноважан ако га потпишу сви ремитенти.6

7.3. Географски менични елементи

6
Милан Бартош, Зоран Антонијевић, Влада Јовановић, „Менично и чековно право“, Београд, 1974.
година, стр. 44.
 1) Место издавања менице- означење места издавања менице посебно је
значајно за менице које циркулишу у међународном промету. Према овом
меничном елементу одређује се форма менице, пасивна менична
способност трасанта, рок до којег се може покренути регресни поспупак и
др.
2) Место плаћања менице- као и место издавања менице и означење места
плаћања менице има велики значај и за меничног дужника и за меничног
повериоца.

7.4. Календарски менични елементи

1) Време издавања- датум издавања менице битан је за одређивање рока

доспелости менице, затим за одређивање рока за подношење на
акцептирање менице трасиране на одређено време по виђењу, као и за
одређивање пасивне меничне способности трасанта и решавање сукоба
закона у времену.
2) Време доспелости- означење рока доспелости менице значи означење
датума када се поверилац може обратити дужнику за наплату меничне
своте. Меница се не може подносити пре рока доспелости ради наплате,
нити је менични дужник обавезан да плати меницу пре рока доспелости.7

8. Небитни менични елементи

Меница може да садржи многобројне небитне тзв. факултативне елементе.
Сви небитни менични елементи могу се поделити на:
- Небитне меничне клаузуле, које регулишу посебност и специфичност
појединих конкретних меница, и
- Небитна менична лица, која се појављују код небитних меничних клаузула и
код оних меничних радњи које не морају постојати код сваке менице.8
Најчешће употребљаване меничне клаузуле у пословној пракси су:
- клаузула о броју меничних примерака- нпр. „платите за ову прву, другу...
меницу“ означава да је дошло до умножавања менице;
- клаузула о презентације менице, ставлља се у други ред одмах после
доспелости менице. Ова клаузула је значајна за трасата јер га трасант путем
ње обавештава да се меница не сме подносити на акцепт до оређеног рока
или да се мора презентирати на акцепт до оређеног рока;
- касаторна клаузула, уписује се у други менични ред где је предвиђен упис
броја шримерака менице.

7
Ирена Антонијевић, „Меница као хартија од вредности“, Београд, 2003.година, стр. 17.
8
Милорад А. Жижић, „Право за економисте“, Београд, 2009. године, стр. 232.
- клаузула „по наредби“ , је битна менична клаузула која служи да се
уношењем клаузуле „не по наредби“, претвори у „ректа меницу“, односно у
меницу као хартију од вредности на име, која се потом преноси само
цесијом. Ова се клаузула уписује на почетку трећег меничног реда,
- клаузула ефективности, уписује се у четврти менични ред где се уписује
менични ред где се уписује менични износ словима;
- валутна клаузула, уписује се у пети менични ред после речи „вредност
примања“..- у роби, новцу и сл.
- клаузула о покрићу- уписује се у пети менични ред после речи „и ставите
исту у рачун..“, она казује из којих средстава ће бити исплаћена менична
свота;
- клаузула о извештају- уписује се у шести менични ред. Ако је у меници
унета клаузула „са извештајем“ онда трасат не сме акцептирати нити
исплатити меницу док претходно не добије извештај од трасанта;
- клаузула о адресату- уписује се у менични бланкет у доњем левом углу
испод имена трасата. Овом клаузулом се одређује неко друго лице.
- клаузула „без трошкова“- овом клаузулом се ималац менице ослобађа
обавезе подизања протеста због неакцептирања или неисплате менице.
- Калузула без обавезе или без регреса- са којом може индосант да искључи
своју одговорност у случају да та меница не буде акцептирана или
исплаћена;
- клаузула о домицилирању и одређивању платишта- код менице уписује
се у седми менични ред иза речи „плаћање“. Овом клаузуолом се одређује за
место од трасатовог, а најчешће и друго лице- домицилијат које ће домолију-
том новом месту исплатити меницу.
- клаузула о меничном пуномоћству- са којом менични дужници и менични
повериоци овлашћују друга лица у погледу обављања појединих меничних
радњи.
- клаузула о меничној залози- којом се меница залаже у циљу обезбеђења
неког другог потраживања.
- клаузула о камати- којом се трасату налаже да исплати ремитенту меничну
своту и одређену камату.
 9. Меничне радње
У оквиру меничних радњи разликују се:
- радње обликовања менице,
- радње гаранције плаћања, и
- радње реализације меничног права.9

9.1. Радње обликовања менице

Оне обухватају:
- издавање менице
- умножавање менице, и
- пренос менице.

9.2. Издавање менице

Издавање менице је прва менична радња. Издавање менице је радња стварања

менице која се огледа у томе што је трасант (то јест издавалац менице) исписује и
предаје имаоцу. На тај начин трасант ступа у меничноправни однос и постаје дужник
према свим лицима на које се та меница пренесе, као и меничном повериоцу-
ремитенту. Трасант као и сваки други менични дужник мора бити пословно способно
лице. Ималац менице не мора бити пословно способан, довољно је да има правну
способност, што значи да буде правни субјект. Уместо трасанта, меницу може да изда
заступник трасанта, под условом да означи својство у којем потписује меницу.

9.3. Умножавање менице

Ова менична радња се јавила још у средњем веку, а има вишеструки значај.
Меница се умножава ради:
- веће циркулације менице,
- остваривања веће сигурности у случају губитка, и
- искључивања амортизованог посптупка.

Умножавање менице се може извршити на два начина:

- издавањем дупликата (трипликата итд.) ;
- сачињавањем преписа (копије) менице.

9
Милорад А. Жижић, „Право за економисте“, Београд, 2009. година, стр. 235.
Умножавање менице не може се вршити када у меници постоји клаузула „платите за
ову једину меницу“, тзв. соло клаузула. Такође постоји клаузула која искључује
умножавање, и она се назива уникатом или прима меницом.

9.4. Пренос менице

Пренос је радња којом ималац преноси меницу на друго лице (стицаоци) чиме он
постоје њен нови ималац (поверилац). Постоји : пренос путем индосамента, и пренос
менице путем цесије.

9.5. Меничне радње гаранције плаћања

Меничне радње геранције плаћања обухватају:

- акцепт менице и
- авал менице.

9.6. Меничне радње реализације меничних права

Меничне радње реализације меничких права су:

- презентације менице,
- исплата менице,
- протест менице,
- менични тужбени приговори,
- менична нотификација,
- менични регрес,
- амортизација менице, и
- застарење менице.

9.7. Презентација менице

Презентација менице је радња којом њен ималац тражи од означеног лица на

меници да изврши акцепт или исплату.

9.8. Исплата менице

Исплата менице је менична радња код које менични дужник плаћа меничну
своту добровољно, односно без судске интервенције.
9.9. Протест менице

Протест је менична радња којом ималац менице (протестант) поуздано утврђује

безуспешност свог покушаја да му други учесник меничног протеста (протестат) учини
одређену меничну радњу (да акцептира меницу или да исплати меницу). Смисао
протеста је у томе што протестант спречава губитак меничних права према меничним
регресним дужницима.

9.10. Меничне тужбе и приговори

Менична тужба је радња којом законити ималац менице тражи принудну наплату
меничне своте од меничног дужника који одбија да добровољно изврши исплату.
Код менице постоје:
- редовна менична тужба
- регресна тужба
У пракси се јављају:
- субјективни и
- објективни приговори.

9.11. Менична нотификација

Под појмом менична нотификација подразумева обавештење меничног

повериоца упућено регресним дужницима о обављеном протесту.
 10. Сличности и менице између менице и чека

Разлике:
 меница је средство кредитирања, а чек је средство плаћања;
 код менице трасат мора да има покриће у часу доспелости меничне обавезе, код
чека трасат треба да има покриће у часу издаванја чека;
 код менице, покриће може да буде свака имовинска вредност, код чека покриће
мора да буде у новцу;
 меница гласи по наредби, док чек може да гласи по наредби или на име
корисника или доносиоца;
 меница доспева на наплату на један од четри законом предвиђена начина, а чек
увек доспева по виђењу;
 код менице трасат може да буде свако пословно способно лице, а код чека само
банка или пошта;
 меница може да се акцептира, док је акцептирање код чека забрањено;
 меница се не може опозвати, а чек може.

Сличности:
 и код менице и код чека ради се о налогу за исплату своте новца;
 и меница и чек се издају у законској форми;
 и код менице и код чека се примењују иста правила о индосаменту и авалу;
 и код менице и код чека се примењују иста правила о плаћању, извештавању и
умножавању.
 Закључак
Меница је хартија од вредности чији су сви битни елементи и начин поступања
строго регулисани законским прописима и служи као средство обезбеђивања плаћања и
као средство плаћања.
Меница је хартија од вредности  по наредби којом њен издавалац (трасант)
издаје безусловни налог другом лицу (трасату) да кориснику исправе (ремитенту)
исплати одређену своту новца или сам издавалац обећава да ће извршити ту исплату.
Меница има више фунција а најзначајније су да она представља средство
кредитирања, средство обезбеђивања и средство плаћања.
Њена вишеструка намена је у пракси, од њеног настанка, креирана дужи
временски период. У почетку коришћена је само као инструмент плаћања, затим као
инструмент обезбеђивања, плаћања и наплате потраживања и најзад је прихваћена као
инструмент кредитирања у привредно-финансијском систему. Најзначајније је да
меница има своје битне и небитне елементе.
 Литература
1. Мирко Васиљевић, „ Пословно право“, Пријепоље, 2001.
2. Данијела Костадиновић , „Основе привредног права“, Београд, 2006.
3. Милан Бартош, Зоран Антонијевић, Владан Јовановић , „Менични и чековно
право“, Привредни преглед, Београд, 1974.
4. Ирена Антонијевић, „Меница као хартија од вредности“, Привредно право,
Београд, 2003.
5. Милорад А. Жижић, „Право за економисте“, Београд, 2009.