EDUCONS UNIVERZITET FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE SREMSKA KAMENICA

Nastavni predmet: Tema: Navedi i objasni menicna naela

Seminarski rad

Mentor: Prof. Deletovi

Student: Miljan Jovanovi Broj indeksa:

KONSULTATIVNI CENTAR NI, 2012 1

Sadraj

Uvod.2
1. Nacionalna trasirana menica...2 2. Menicne funkcije.10

2.1. Menica kao instrument placanja....10 2.2. Kreditna funkcija menice12 2.3. Funkcija refinansiranja...13 2.4. Funkcija ulaganja novca gotovine...13 2.5. Funkcija obezbeenja..13 Literatura...15

Uvod
Menica je prvobitno nastala kao sredstvo razmene novca, a kasnije nakon toga i kao sredstvo placanja. Uporedo sa razvojem robno-novcanih odnosa, ona dobija funkciju kreditnog sredstva i omogucava kupcima da robu placaju odloeno, odnosno da se na taj nacin kreditiraju. Menica se moe definisati kao bezuslovno sredstvo plaanja kojim jedan subject (trasant) izdaje nalog drugom subjektu (trasatu), da u naznaenom vremenu I naznaenom mestu isplati menini novani iznos subjektu imenovanom u menici (remitentu). On se istovremeno obavezuje da I sam kao trasant izvri isplatu novanog iznosa remitentu, ako to ne uini subjekt kojem je nalog upuen (trasat). S pravnog aspekta, menica se definie kao hartija od vrednosti sa obavezom bezuslovnog placanja odreenog novcanog iznosa drugom licu, po naredbi upisanoj na poleini, nezavisno od vrste posla po kojem je ona izdata. U praksi funkcioniu dve vrste menica i to: - trasirana ili vucena menica; - sopstvena menica. Trasirana ili vucena menica, prema enevskoj konvenciji, sadri sledece bitne elemente: - naznacenje u menicnom slogu da se radi o menici na jeziku na kome je sastavljena; - bezuslovna naredba da se isplati odreena kolicina novca; - ime lica koje treba da plati menicu trasat; - naznacenje roka placanja; - mesto gde treba platiti menicu; - ime lica kome treba platiti, ili po cijoj naredbi treba platiti remitent; - naznacenje dana i mesta izdavanja menice; - potpis lica koje je izdalo menicu trasant.

1. Nacionalna trasirana menica

Kvalitet menicnog trinog materijala zavisi od kvaliteta menice kao hartije odvrednosti eskontnog trita. Taj kvalitet menice proizilazi pre svega iz menicnih nacela kojima se obezbeuje trina transparentnost, optimalna trina likvidnost i minimalni stepen kreditnog rizika. Od velikog broja menicnih nacela, najvanija za nacionalnu trinu menicu su: 1) Naelo menine pismenosti ili formalnosti, koje se ogleda u injenici da je menica pismeni finansijski dokument. Ona ni u kom slucaju ne moe biti izdata usmeno. To znaci da i svaka menicna izjava mora biti pismena. Tako na primer: Lice kome je izdat nalog da isplati menicni iznos (trasat) ne moe usmeno dati izjavu da prihvata taj nalog, ili 3

 Menicni jemac (avalista) ne moe usmeno da izjavi da ce menicni iznos isplatiti ako lice, za koje jemci, ne plati menicu o roku. Nikakva menicno pravna obaveza ne moe postojati bez postojanjamenicnog pismena. Pri tom nije dovoljno samo da su menicne izjave date pismeno, vec je neophodno da su one date i u formi koju propisuje Zakon o menici, a to znaci da menica mora da sadri sve one elemente koji su zakonom predvieni kao obavezni. Prema tome, menica spada u red strogo formalnog finansijskog instrumenta i proizvoda. 2) Nacelo inkorporacije, koje proizilazi iz cinjenice da sve menicne radnje izjave i menicno pismeno cine jednu celinu. Nijedan menicni poverilac ne moe ostvariti svoja prava iz menice ako ne podese duniku i samumenicu. Saglasno tome, svako odvajanje izjave od menicnog pismena davanje menicne izjave van menicnog pismena, u zasebnom aktu moeimati za posledicu nitavnost menice ili pojedinih njenih izjava. 3) Nacelo apstraktnosti menicne obaveze, koje se ogleda u tome da je zasadrinu i obim menicne obaveze merodavno samo ono to senedvosmisleno vidi iz menicnog pismena. Postojanje, sadrina i obimmenicne obaveze, prema tome, procenjuje se samo na osnovu menicnogpismena, a ne na osnovu drugih dokaza. 4) Nacelo menicne solidarnosti, koje je utvreno cinjenicom da za obavezepo menici odgovaraju svi menicni dunici solidarno. To znaci da svakipotpisnik na menici jemci da ce menica biti isplacena o roku od straneglavnog dunika i da ce je svaki od njih isplatiti sam u punom iznosu, ukoliko to ne ucini glavni dunik. 5) Nacelo samostalnosti menicne obaveze, koje se sastoji u tome da se svakamenicna izjava ceni u pogledu njene ispavnosti, nezavisno od ostalihmenicnih izjava, na primer: Ako je potpis izdavaoca menice nevaeci iz bilo kog razloga, ostali menicni potpisnici ostaju u punoj menicnoj obavezi, ili Ako je na menici bilo koji od potpisa laan, svi potpisnici ciji jepotpis ispravan ostaju u obavezi. Interpretacija ovog nacela u Zakonu o menici glasi: Iako se na menici nalaze potpisi lica koja su nesposobna da semenicno obaveu, ili lani potpisi, ili potpisi izmiljenih lica, ili potpisikoji iz ma kojeg drugog razloga ne obavezuju lica koja su potpisalamenicu, ili u ime kojih je ona potpisana, ipak su obaveze ostalihpotpisnika punovane. 6) Nacelo traljivosti menicnog potraivanja, koje se sastoji u tome da je za prakticnu i trinu primenu menice od narocite vanosti da je menicnopotraivanje traljivo, a ne donoljivo. To prakticno znaci da ceka dadunik doe njemu na noge da bi izvrio placanje. S obzirom da menicnidunik i kada bi hteo da ode do imaoca menice, nije mu poznato u cijim serukama menica nalazi. U tom smislu Zakon o menici precizira (cl. 37):Menica plativa na odreeni dan ili na odreeno vreme posle dana izadanjaili vienja mora se podneti na isplatu.

7) Nacelo neposrednosti, koje je sadrano u cinjenici da svaki menicni dunik kad potpie menicu, ne odgovara za isplatu samo onom licu kome je menicu sa svojim potpisom predao, vec odgovara svakom savesnom pridravaocu menice, kao da je sa njim u neposrednom dunickom odnosu. Stoga, svaki savestan vlasnik menice moe traiti naplatu od menicnog dunika, po svome izboru, bez obzira na kom je mestu njegov potpis namenici. Po sebi se razume da ce imalac menice zahtevati isplatu menicne sume, na prvom mestu, od onog dunika na menici koji je plateno najsposobniji. 8) Nacelo menicne sigurnosti je najbitnije menicno obeleje, pod kojim se podrazumevaju one zakonske posledice menicnog dugovanja koje cine daje poloaj menicnog dunika mnogo tei od poloaja dunika po bilo kojim drugim nemenicnim obavezama. Ta menicna strogost ogleda se i u tome to menicni dunici moraju platiti menicu, ako je ne plati glavni dunik, i to poverilac ima prava da trai naplatu po kratkom postupku, ukome se ne utvruje materijalna, vec samo formalna istina: menicni platni nalog donosi se na osnovu onoga to proizilazi iz menicnog pismena bez sasluavanja dunika. Menica je strogo formalna isprava o dugu i nedoputa isticanje mnogih prigovora koji su u redovnom postupku dozvoljeni. U rednovnom postupku ostvarivanja naplate potraivanja, dunik moe na razne nacine da odugovlaci donoenje pravosnano greenja, dok to u menicnom kratkom postupku apsolutno ne moe. Nabrojana menicna svojstva cine da menica predstavlja najkvalitetniju hartiju od vrednosti veoma podobnu za trgovinu na eskontnom tritu.Istovremeno menica sa ovim svojstvima kao kreditni instrument predstavljaoblik obezbeenja od svake vrste kreditnog i platnog rizika. Na ovim nacelima definisana menica kao eskontni trini materijalsastoji se od citavog niza menicnih elemenata, odnosno sastojaka, kojemoemo svrstati u: Bitne elemente, odnosno sastojke menice, bez kojih menica nemoe da bude hartija od vrednosti finansijskog trita, aposebhn ne eskontni trini materijal i a. Nebitne elemente, odnosno sastojke menice, koji nisu bitni zapostojanje menice, ali njihovo unoenje u menicu ima za ciljpovecanje kvaliteta menice kao trinog materijala novim dodatnim menicnim dejstvima, ili pak, izmenom nekog odnjenih postojecih dejstava. A. Bitni elementi menice su, s obzirom na njihovu vanost, decidirano dati usvim zakonima o menici svake trine privrede pa tako i u naem Zakonuo menici u kome se kae da vucena trasirana1 menica sadri: 1) Oznacenje da je menica, napisano u samom slogu isprave, na jeziku na kome je ona sastavljena, 2) Bezuslovan uput da se plati odreena svota novca, 3) Ime onoga koji treba da plati (trasata), 4) Oznacenje dospelosti, 5) Mesto gde placanje treba da se izvri, 6) Ime onoga kome se, ili po cijoj se naredbi mora platiti (remitenta), ____________________________

1 Na zakon o menici umesto stranog izraza trasirana koristi, sasvim ispravno, domaci izraz sa istimznacenjemvucena

7) Oznacenje dana i mesta izdanja menice, 8) Potpis onoga koji je izdao menicu (trasanta).

Isprava u kojoj ne bi bilo ma kojeg, od napred pobrojanih zahteva, ne vredi kao trasirana menica, s tim: Da se trasirana menica u kojoj nije oznacena dospelost,smatra kao menica po vienju, Da se na trasiranoj menici u kojoj mesto placanja uzima kao mesto placanja ono mesto koje je oznaceno pored trasantovog imena i Da se na trasiranoj menici, na kojoj nije naznaceno mesto izdanja, uzima kao mesto izdanja koje je oznaceno pored trasantovog potpisa. Svi ovi bitni sastojci koje trasirana menica mora da sadri da bi vaila kao menica, moraju biti uneti u menicno pismeno prilikom samog izdavanja menice, ili eventualno pre njenog podnoenja na naplatu. (1) Oznaka menice kao bitan element menice sastoji se u tome da u menicnom pismenu mora da bude oznaceno da je to menica i to na istom jeziku na kojem je napisan ostali tekst menice. Ovo je vano zato to ova oznaka postoji da bi menicni obveznici znali da preuzimaju menicnu, a ne neku drugu obavezu. Istovremeno rec menica, kao i neki drugi elementi moraju biti odtampani na menicnom blanketu zvanicnog izdanja. (2) Bezuslovan uput da se plati odreena svota novca, kao drugi bitni menicni element, jer u stvari naredba da se plati odreena svota novca i to bezuslovno, odnosno naredbodavno, kako to u tekstu menice obicno glasi:platite. U postupku izdavanja menice preporucljivo je menicni novcani iznos ispisati i brojevima i slovima zbog vece sigurnosti, iako Zakon o menici to neuslovljava. Ako je menicni iznos napisan slovima i brojevima, u slucaju neslaganja kao vaeci smatra se iznos napisan slovima. Ako je menicni iznos napisan vie puta slovima, ili vie puta brojevima, onda se kao vaei smatra najmanji iznos. (3) Trasat u vucenoj (trasiranoj) menici mora biti potpuno jasno oznaceno i potpisom prepoznatljivo lice koje treba menicni iznos da plati. Da bi trasirana menica vaila, u njoj mora da bude oznaceno lice kome se upucuje nalog da plati menicnu svotu i njegova adresa. Ime trasata injegova adresa stavljaju se ispod menicnog teksta s leve strane. (4) Dospelost kao bitan element menice podrazumeva utvrivanje tacnog dana kada se menica ima isplatiti. Po Zakonu o menici, menica se moe isplatiti: Po vienju, Na odreeno vreme po vienju, Na odreeno vreme od dana izdanja i Na odreeni dan.

U menici se ovi rokovi najcece oznacavaju na sledeci nacin: Po vienju platite..... Za osam dana pi vienju platite..... Za dva meseca od danas platite..... 6. decembra 2007. godine platite..... Nitavne su menice u kojima je dospelost drukcije naznacena, kao imenice sa vie dospelosti. Menica po vienju plativa je cim se podnese. Ona se mora podneti naisplatu u roku od jedne godine od dana izdanja. Trasant moe ovaj rok skratitiili dui odrediti, dok ovaj rok indosanti mogu samo skratiti. Trasant moe narediti da menica plativa po vienju ne sme biti podnetana isplatu pre naznacenog vremena. U takvom slucaju rok za njeno podnoenjepocinje teci od toga vremena. Dospelost menice na odreeno vreme po vienju izracunava se bilo prema danu akcepta, bilo prema danu protesta. Menica koja glasi na jedan ili vie meseci od dana izdanja ili od dana vienja, dospeva odgovarajuceg dana u onom mesecu kada ima da se izvri isplata. Na primer: menica je izdata 15. septembra 2007. godine i u njoj je dospelost oznacena recima: za dva meseca od danas platite..... Rok dospeca ovakve menice je 15. novembar 2007. godine. Ako u mesecu u kome menica dospeva nema odgovarajuceg dana,onda menica dospeva poslednjeg dana u tom mesecu, na primer: menica izdata 31. decembra 2006. godine, u kojoj je dospelost oznacena recima: Za dva meseca od danas platite... dospeva 28. februara 2007. Ako menica glasi na jedan ili vie celih meseci i polovinu meseca od dana izdanja ili od vienja, onda se najpre racunaju celi meseci. Ako je dospelost odreena za pocetak, za polovinu (sredinom januara,sredinom februara itd.) ili za kraj meseca, onda se pod tim izrazima podrazumevaju, prvi, petnaesti ili poslednji dan meseca. Izrazi osam dana ili petnaest dana ne znace jednu ili dve nedelje, nego punih osam ili petnaest dana. Izraz po meseca znaci rok od petnaest dana. (5) Mesto placanja kao bitan element menice podrazumeva utvrivanje lokacije i tacnog mesta gde se menicna obaveza ima izvriti. Pored oznacenog geografskog mesta gde se placanje menicne obaveze ima izvriti, dobro je da se oznaci ulica i broj zgrade, iako to Zakon o menici izricito u svojim odredbama ne navodi. Mesto placanja se oznacava obicno ispod menicnog teksta s leve strane pri dnu. Ako se na vucenoj menici ne oznaci mesto placanja, uzima se ono mesto koje je oznaceno pored trasatovog imena. Ako je u menici oznaceno da je menica plativa kod nekog treceg lica, bilo umestu u kome trasat ivi i boravi, bilo u nekom drugom mestu, onda je to domicilirana menica. 7

(6) Reminent je naziv lica kome se menicni iznos ima platiti, odnosno po cijoj se naredbi taj iznos ima platiti. Reminent mora biti oznacen u menici imenom i prezimenom (ako se radi ofizickom licu) ili nazivom firme pravnog lica. Pored imena i prezimena,odnosno naziva firme kao remitenta, nije neophodno da se stavi i njegova adresa. Ispred imena reminenta stavljaju se u tekstu menice reci: platite za ovu ..... menicu, po naredbi mojoj ili naoj sopstvenoj, u zavisnosti odo toga da li je trasant fizicko ili pravno lice. (7) Trasant je naziv za lice koje izdaje trasiranu menicu. Trasant svoje rucno potpisuje menicu ispod menicnog teksta s desne strane. Pravno lice kao trasant stavlja pecat ispod koga se svojerucno potpisuju lica ovlacena za menicne radnje tzv. menicni prokuristi. Preporucljivo je da se ispod potpisa trasanta stavi i njegova blia adresa sa mestom stanovanja koje se moe uzeti i kao mesto izdanja menice. (8) Dan i mesto izdanja menice kao bitan element menice je u stvari obaveza upisivanja mesta, dana, meseca i godine izdanja menice i to pri vrhu menice, obicno sa leve strane. Ako se na trasiranoj menici ne naznaci mesto izdanja, uzima se ono mesto koje je oznaceno pored trasantovog potpisa. B. Nebitni elementi menice iaki takvi, izuzetno su znacajni i vani za emisijui trgovinu menicom na eskontnom tritu, odnosno za kvalitet menice u trinom smislu reci. Naime, pored bitnih menicnih elemenata, bez kojih menica ne moe da bude trina hartija od vrednosti, odnosno trini materijal visokog kvaliteta za trgovinu na nacionalnom eskontnom tritu, u praksi su uobicajeni i drugi menicni elementi, cije postojanje u menici nije zakonski odreeno. Od tih elemenata treba spomenuti samo one najvanije i u praksi najcece koricenje. Cilj unoenja nebitnih elemenata, u menicno pismeno je da tako sastavljena menica dobije jo neko pravno dejstvo, ili da izmeni neko od njenih redovnih pravnih dejstava. U tom smislu najcece koriceni nebitni elementi menice, koji se u praksicesto nazivaju i menicne klauzule, mogu biti: (1) Broj primeraka u kome se menica izdaje, pri cemu se trasirana menica moe izdati u dva ili vie istovetnih primeraka. Svi primerci moraju biti, u ovom slucaju, oznaceni rednim brojem (prva, druga, treca itd.), a ako se to neucini, svaki primerak se smatra kao posebna menica. Ta oznaka se stavlja recima: platite za ovu prvu menicu ili platite za ovu drugu menicu... itd. Isplata jednog od menicnih primeraka oslobaa dunika od obaveze i po svim drugim primercima. Izdavanje menice u vie primeraka vri se u svrhu ubranja cirkulacije menice: dok se jedna primerak alje na akceptiranje, drugi primerak se puta u cirkulaciju putem menicnog prenosa (inosiranja). Upotreba ove klauzule u unutranjem menicnom saobracaju i u transakcijama na eskontnom tritu je od velike vanosti. U praksi se najcece upotrebljava klauzula platite za ovu prvu menicu... koja prua mogucnost naknadnog izdavanja daljih primeraka, ako bi to zahtevalo koji od menicnih pridravaoca vlasnika.

Ukoliko se eli zabrana menicnog umnoavanja, tj. da se menica docnije nesme umnoiti, onda se na njoj mora staviti klauzula: platite za ovu jedinu menicu..... (2) Oznacenje domicila, iako nebitnog elementa, je veoma vano jer trasirana menica moe biti plativa kod nekog treceg lica (obicno kod neke banke) i to bio u mestu u kome trasat iti bilo u nekom drugom mestu. Tako oznacena menica naziva se domicilirana menica, mesto placanja domicil, a lice, koje jena menici oznaceno kao posrednik u placanju, naziva se domicilijat. Ova klauzula obavezuje imaoca menice da je o roku podnese na isplatu u oznacenom mestu (u domicilu menice) i to oznacenom licu, na menici (obicno banci domicilijatu). Menica se domicilira obicno ovim recima koje se stavljaju ispod trasatovog imena: Placanje kod.... Ako je placanje kod naprimer Euro iro A.D. Beograd, onda se menica domicilira recima Placanje kod Euro IRO A.D. Beograd 29. novembra 68a. Domicilijat nije menicni dunik. On je samo posrednik izmeu trasata ivlasnika menice i on placa menicu iz pokrica koje je primio od trasata. Kad je u menici trasant kao mesto placanja oznacio neko mesto razlicito od onoga u kome trasat prebiva, ne imenujuci lice kod koga treba da se izvri isplata(domicilijata), onda trasat prilikom akceptiranja moe oznaciti to lice. Kad se to ne ucini smatra se da se akceptant obavezao da sam plati u mestu placanja. Ako je menica plativa u mestu trasatovog prebivanja, ovaj moe prilikom akceptiranja oznaciti adresu u tom mestu gde se isplata ima da izvri(platite). (3) Klauzula o podnoenju na akcept trasirane menice kojom se u slucajune postojanja klauzule o zabrani podnoenja menice na accept, trasirana menica podnosi na akcept trasatu. Ovo zbog toga to na osnovu Zakona omenici, trasant moe zabraniti da se menica podnese na akceptiranje, sem naravno, menice koja glasi na odreeno vreme po vienju ili domicilirane menice, odnosno moe zabraniti da se i ta menica podnese na akcept pre odreenog vremena. Zabrana podnoenja na akceptiranje unosi se u menicu obicno recima: Ne sme se prezentirati radi akceptiranja ili Ne sme se prezentirati na akceptiranje do.... Ova se klauzula stavlja obicno onda kada trasant u momentu izdavanja menice nije jo obezbedio pokrice kod trasata za isplatu i akcept menice. (4) Izvetaj trasatu o izdavanju menice je, u stvari klauzula uneta u tampani tekst menice, u menicni slog, i moe glasiti: i stavite istu u racun sa izvetajem...ili i stavite istu u racun bez izvetaja... Prva klauzula, znaci da trasat treba da bude obaveten od strane trasanta da je na njega vukao menicu pre nego to menicu akceptira, a druga klauzula bez izvetaja znaci, da se trasant vec dogovorio sa trasatom da vuce menicu na njega i da trasat ne treba da ceka poseban izvetaj, pa tek onda da akceptira menicu. (5) Klauzula o pokricu kao nebitni menicni element u praksi najcece glasi: stavite istu meni u racun ili stavite istu u racun licu N.N.. Ovom klauzulom trasant obavetava trasata o licu (fizickom ili pravnom) kome ovaj treba da se obrati da bi dobio naknadu za isplacenu menicnu svotu,ukoliko nije ranije primio pokrice. Klauzulom stavite istu meni u racun trasant oznacava samoga sebe, a klauzulom stavite istu u racun licu N.N. on tacno imenuje lice na ciji racun treba trasat da stavi isplacenu menicnu sumu, tj. lice od koga ce primiti naknadu za isplaceni menicni iznos u robi, usluzi ilinovcu. 9

(6) klauzula po naredbi ili o prenosivosti menice je nebitan element menice, ali sa aspekta kvaliteta menicne trinosti, narocito na sekundarnom eskontnom tritu, ova klauzula je od sudbonosne vanosti. Iz tih razloga u menicno pismeno, obavezno i redovno se unosi klauzula: platite po naredbi N.N....Ova klauzula ustanovljena je u cilju da se ostvari sekundarna menicna trgovina i olaka prenosivnost menice. Njen je smisao u tome to je trasat duan da menicu plati remitentu ili licu po njegovoj naredbi, tj. licu na koje ono izvri prenos menice. Na vanost ove klauzule upucuju i zakonske odredbe u tom smislu to je cl. 10 Zakona o menici propisao: Svaka menica i onda kada nije trasirana po naredbi moe se preneti indosamentom2. Klauzula o neprenosivosti ili rekta klauzula ima za cilj da se menica, ako trasant unese u menicni slog reci ne po naredbi ili drugi izraz koji to isto znaci, moe preneti samo u obliku i sa dejstvom obicnog (ne menicnog) ustupljenja. Klauzulu ne po naredbi ili tzv. rekta klauzula moe staviti docnije i svaki prenosilac, s tim to ona ima pravno dejstvo samo na njegove sledbenike. (7) Vrednost primljena je nebitni element, odtampan u menicnom blanketu, saglasno onom to je trasant primio od remitenta i kao menicna klauzula moeda glasi: Vrednost primljena u gotovom, Vrednost primljena na racunu, Vrednost primljena u robi, Vrednost na inkaso i to sve u zavisnosti od toga da li je remitent dao trasantu gotov novac, odobrio iznos na racunu, prodao robu, ili menicu primio samo na naplatu. Ovom klauzulom oznacava se, dakle, odnos trasanta i remitenta. (8) Bez protesta ili bez trokova su menicne klauzule koje u menicnom tekstu mogu uneti bilo koji od prenosilaca (indosanata), cime imaoca menice moguda oslobode obaveze podnoenja protesta zbog odbijanja trasata da menicu akceptira ili isplati. Dunik, trasant ili indosat, koji je stavio ovu klauzulu ostaje u obavezi i kad se menica ne podnese na protest zbog odbijanja akcepta ili zbog neisplate menice. Ako bi imalac menice ipak podneo protest zbog odbijanja akcepta ili zbog neisplate menice, onda on sam snosi trokove protesta. Iako je stavljena ova klauzula, vlasnik menice je u obavezi da je podnese trasatu na akcept, odnosno isplatu; on je osloboen obaveze podizanja protesta zbog neprijema (odbijanja) akcepta, odnosno, neisplate menice. (9) Bez obaveze, bez regresa je klauzula kojom se indosant oslobaa obaveze isplate menice o roku. Naime, trasant preuzima na sebe obavezu prilikom izdavanja trasirane menice da ce sam menicu platiti o roku, ako to ne ucini glavni dunik trasat. Istu takvu obavezu preuzimaju remitent i ostali, meutim, moe se osloboditi onaj menicni prenosilaca (indosant), izuzev trasanta, koji prilikom prenosa menice stavi klauzulu: bez obaveze , bezregresa, bez dalje odgovornosti ili slicno.

______________________
2 Indosament je izjava imaoca menice kojomon prenosi svoja prava iz menice ne neko drugo lice. Lice koje menicu prenosi naziva se indosant, a lice na koje se menica prenosi indosatar.

10

(10) Kamatna klauzula i njena vanost definisani su Zakonom o menici udelu o trasiranoj menici plativoj po vienju ili na odreeno vreme po vienju, u kome se kae da trasat moe odrediti da svoga u menici oznacena, nosi kamatu. Kamatna stopa mora se oznaciti u tekstu menice, jer ako se to ne ucini smatra seda klauzula o kamati nije ni propisana. Kamata tece od dana izdanja menice, ako nije drukcije oznaceno. Nitavna je svaka kamatna klauzula u menicama sa fisknim rokom dospeca.

2. Menicne funkcije

Menica, kao najstarija, najtrinija i najkvalitetnija hartija od vrednostiu svom periodu vanosti od njenog nastajanja, emisije ili raanja, pa do njenog nestajanja, iskupa, otkupa, isplate, amortizacije, gaenja ili umiranja ima i moe vriti citav niz ekonomskih i trinih funkcija koje su od posebnog znacaja i interesa za svaku nacionalnu trinu ekonomiju. Od velikog broja tih funkcija, kao najcece inajvanije, potrebno je ire prikazati i analizirati sledece i to: 1) Funkcija platenog sredstva, 2) Kreditnu funkciju, 3) Funkciju refinansiranja, 4) Funkciju ulganja novcane imovine, 5) Funkciju obezbeenja, 6) Lombardno-zalonu funkciju, 7) Ekonomsko-komercijalnu funkciju i 8) Monetarnu funkciju. Prve cetiri funkcije menice neposredno definiu kvalitet menice kao eskontnog trinog materijala, sledece dve posredno, a poslednje dve su globalne funkcije menice na makro nivou nacionalne ekonomije.

2.1. Menica kao instrument placanja

Prva, najstarija i najvanija funkcija menice kao hartije od vrednosti, je funkcija sredstva placanja. Istorijski posmatrano, menica je u pocetku svog nastajanja imala iskljucivo funkciju platenog sredstva. Ta iskljucivost je do dananjeg dana zadrana u savremenim trinim privredama u kojima se preko 3/5 ukupnog robnog prometa realizuje menicnim placanjima. U ovim zemljama je skoro nezamislivo uspeno funkcionisanje robnog trita i njegov razvoj, narocito na podrucju trita potronih dobara, bez koricenja menice kao sredstva placanja. Takoe je u ovim nacionalnim ekonomijam nezamisliv i uspean razvoj proizvodnje trino kurentih potronih dobara, a ni uspean razvoj veletrgovine, bez upotrebe menice kao instrumenta placanja. To prakticno znaci da je u savremenoj proizvodnji i robnoj trgovini, narocito u trgovini kurentih potronih dobara, poslovno uobicajeno da proizvoac, ukupni repromaterijal neophodan za proizvodnju gotovih proizvoda, plati menicom koju ce vuci trasirati na kupca kome ce prodati svoju 11

proizvedenu robu. Na taj nacin je proizvoac kupac repromaterijala svoju obavezu prema poveriocu prodavcu, umesto novcem izdanja centralne banke, isplatio novcem privatnog izdanja,a svoje potraivanje kao prodavac robe, umesto u nacionalnom novcu, naplatio odsvog kupca dunika, menicom. Prema tome, u savremenim robno-trinim kupoprodajnim odnosima je danasuobicajeno da kupac kurentne potrone robe, umesto gotovinskog placanja, dajeprodavcu svoj akcept na menici u visini kupoprodajne cene, koji dospeva u roku ukome je realno moguca prodaja te robe krajnjem kupcu, odnosno potroacu. Ovaj rokje, pre svega, zavisan od karaktera i vrste potrone robe i iznosi od 1 do 3,6 ili 9meseci. Prodavac robe koju je naplatio menicnim akceptom, kao vlasnik pridravalac menice, ima, mogucnost da ovom menicom plati svoje nabavke, odnosnokupovine, i to na taj nacin to ce menicu preneti indosamentom na svoj isporucioca,odnosno prodavca, koji postaje novi menicni vlasnik, sa istim pravima koricenja iupotrebe menice. Na ovaj nacin, menica, slicno novcanici, cirkulieu robnom prometuvreci svoju osnovnu i najvaniju funkciju funkciju sredstva placanja. Pri tome je,period cirkulisanja menice kao platenog sredstva, vremenski ogranicen do roka njenevanosti, odnosno dospeca na otkup, tj. gotovinsku isplatu. Ovaj ogranicavajuci faktor menicne cirkulacije kao platenog sredstva je odizuzetne vanosti za uspeno sprovoenje mera monetarne politike centralne banke, ucilju regulisanja opitamalne novcane mase, odnosno potrebne kolicine nacionalnognovca neophodne za stabilan razvoj robno-novcanih odnosa i finansijskog trita. Toprakticno znaci da cirkulacija menice kao platenog sredstva u robnom prometu, neznaci destabilizaciju novcanih tokova i poremecaj obima novcane mase, vecnaprotivstabilizaciju novacnih tokova i eliminaciju uzroka koji su doveli do strukturalnog poremecaja obima kolicine nacionalnog novca u opticaju. Ovi pozitivni elementidejsta cirkulacije menice kao platenog sredstva su rezultat cinjenice da se menica odospecu uvek otkupljuje gotovinom, to je istovremeno i osnovni indikator centralnojbanci o stanju stvari u obasti monetarne mase, likvidnosti i stabilnosti cena narobnom i finansijskom tritu. Svako zakanjenje ili neisplata tzv. zdravih ieskontno podobnih menica, tacno o roku, ukazuje na pad likvidnosti, poremecajnovcanih tokova, negativno prestrukturiranje i dislokaciju optimalne novcane mase idestabilizaciju robnog i finansijskog trita. Sve ove informacije su od neprocenjivevrednosti za uspeno voenje zdrave i stabilne nacionalne monetarne politikecentralne banke. Saglasno svemu tome, menica u funkciji sredstva placanja je najkvalitetnijieskontni trini materijal podboban za trgovinu na eskontnom tritu. Obavljajuci uspeno funkciju sredstva placanja, menica u svim savremenimtrinim privredama, istovremeno vri i funkciju mere vrednosti, merila cene iprometnu funkciju. Funkcija mere vrednosti i merila cene menica vri tako to njenoj emisiji ikoricenju prethodi trgovinski kupoprodajni ugovor i poslovni sporazum izmeu svihmenicnih potpisnika: trasanta, trasata, remitenta, akceptanta, avaliste i indosanta, oregulisanju meusobnih dunicko poverilackih odnosa, a pre svega, o visinimenicnog iznosa. Definisanjem menicnog iznosa dunik i poverilac, odnosno kupac iprodavac, definiu vrednost i cenu robe koja je predmet kupoprodaje i istovremenovrednost i cenu novca, odnosno gotovine. I upravo ta dvostruka uloga koju menicaima u vrenju funkcije mere vrednosti i merila cene i robe i novca, cini menicu kaoinstrument placanja mnogo kvalitetnijim instrumentom i od samog nacionalnog novcakoji vri samo funkciju mere vrednosti i merila cene robe, ali ne i svoju sopstvenuvrednost i cenu.

12

Prometnu funkciju menica vri tako to omogucava kupoprodaju i promet robauz koricenje menice kao platenog instrumenta, to dovodi do povecanja proizvodnjei prometa na jednoj, i povecanja likvidnosti celokupnog privrednog sistema, na drugojstrani. Istovremenim vrenjem funkcije placanja, mere vrednosti, merila cene iprometne funkcije ostvaruju se optimalni ekonomsko-monetarni pozitivni efekti napodrucju nesmetanog odvijanja tekuce proizvodnje i robnog prometa potronih dobaraukupne nacionalne privrede. Varijacije koje je, npr. moguce ostvariti samo napodrucju definisanja menicnog iznosa, omogucavaju veliki broj poslovnih varijanti ireenja obostrano korisnih za kupca dunika i prodavca poverioca. Kao baznaosnova za menicni iznos koristi se aktuelna trina vrednost i cena robe, koja se zatimu poslovnim pregovorima koriguje citavom lepezom trinih korektivnih faktora,pocev od kasa-skonta za gotovinska placanja, pa preko ocekivanog pad aili povecanjacena, porasta ili pada konjunkture, aktuelnih cena novca i kapitala i nihovihocekivanih oscilacija, do roka menicnog dospeca, dakle i aktuelnom cenomnacionalnog novca. Ove pozitivnosti cine menicu kao trini materijal eksontnog trita izuzetnokvalitetnom u svakom pogledu, a pre svega sa aspekta visokog stepena trinelikvidnosti i transparentnosti kao i niskog stepena trine razlicitosti.

2.2. Kreditna funkcija menice

Kreditna funkcija menice predstavlja logicni nastavak funkcije placanja. Ovozbog toga to primena menice kao sredstva placanja predstavlja u stvari odobrenjekredita od strane poverioca duniku. To znaci da kupac robe, dunik, odnosno trasat,robu ne placa prodavcu, poveriocu odnosno vlasniku menice, odmah poispostavljenom racunu fakturi, nego se naplata potraivanja odlae za neki kasnijidatum, tj. na rok menicnog dospeca. U tom slucaju prodavac prodaje robu kupcu napocek, odobravajuci mu menicni kredit pod uslovima koji vae za robnokomercijalnekredite. Pri tom se kupac i prodavac mogu sporazumeti da prodavac,poverilac, trasant, ili davalac kredita, odnosno vlasnik menice, vuce trasira menicuna kupca kao dunika, trasata, odnosno korisnika kredita koji ce tu i kakvu menicuakceptirati i: Zadrati kod sebe u svom menicnomportfelju do dana njene dospelosti, ili Ce tu menicu pustiti u menicni promet, to znaci u trgovini na eskontnomTritu. I u jednom i u drugom slucaju menica vri kreditnu funkciju, s tom razlikomto je u prvom slucaju njen trini kvalitet u mnogome devalviran, jer jeogranicavajuceg bilateralnog karaktera. Iz tih razloga menica se klauzulom oneprenosivosti je na mnogim eskontnim tritima proglaena kao neophodaneskontni materijal za trgovinu, to ovu vrstu menice cini drugorazrednom i kvazitrinom. Stvarnu kreditnu funkciju ima, znaci ona menica koja pored i paralelno sakreditnom funkcijom vri i druge menicne funkcije, a pre svega, funkciju placanja

13

2.3. Funkcija refinansiranja

Apstraktna obaveza placanja sadrana u menici, uspeno ostvarivanje funkcijeplatenog sredstva i drugi kvaliteti menice, omogucavaju njenom vlasniku da seposredstvom eskontnog trita skoro u svakom momentu refinansira.Funkcija refinansiranja je u stvari osnovna trina funkcija menice.Ostvareni uslovi refinansiranja, s tim u vezi, su osnovni indikator bonitetamenicnih dunika i stanja ponude i tranje na eskontnom tritu, odnosno osnovniindikator kvaliteta menica kao eskontnog trinog materijala. to su ti uslovi zavlasnika menice povoljniji, tj. ostvareni sa niim trokovima refinansiranja, to jetrini kvalitet menice veci, i obrnuto. Menice sa trino prihvatljivim kvalitetom se uposlovnom trgovackom argonu nazivaju i oznacavaju kao zdrave ili prvoklasnetrine menice.

2.4. Funkcija ulaganja novca gotovine

Visok stepen likvidnosti, trina transparentnost kao i nizak stepen rizikaneplacanja, zajedno sa menicnom strogocu i kratkorocnocu dospeca, omogucavajuvlasnicima vruceg kratkorocnog novca da ostvare vece prihode kupujuci timjeftinijim novcem menice koje nose vecu kamatu. Ova funkcija je od velikog znacajai vanosti narocito za banke i druge berzanske specijalizovane institucije, koje suneporsredni ucesnici na eskontnom tritu. Osim pozitivne uloge na podrucju ostvarivanja ekstra prihoda, ova funkcijamenice je i od znacaja za ostvarivanje stabilnog razvoja cena na celokupnomfinansijskom tritu, a posebno na tritu iralnog novca.

2.5. Funkcija obezbeenja

Pored ovih do sada iznetih menicnih funkcija, menica kao hartija od vrednostimoe vriti i funkciju obezbeenja naplate potraivanja. Bezuslovna obaveza placanjasadrana u menicnom pismenu, menicna strogost i disciplina, jednostavan postupakmenicnog protesta i ostali menicni kvaliteti, daju i omogucavaju vlasniku meniceveliki stepen sigurnosti za naplatu svojih potraivanja i prava iz menice. Akoprodavac robe od kupca dobije i menicni akcept onda, on kao vlasnik menice, poredrobnog potraivanja od kupca ima i menicno potraivanje. Eventualni prigovori, kojebi kupac kasnije stavio prodavcu iz osnova robnog potraivanja: reklamacije zakolicinu, kvalitet i cenu isporuke, ne oslobaaju ga obaveze placanja po osnovumenicnog duga, to menici kao instrumentu obezbeenja daje poseban znacaj ikvalitet. Osim toga, funkcija obezbeenja je od velike vanosti i za stepen kvalitetamenice kao eskontnog trinog materijala, a posebno za banke i druge specijalizovaneposrednike, kao ovlacene neposredne ucesnike na eskontnom tritu. To prakticno znaci da menica koja vri samo funkciju obezbeenja ne moebiti predmet trgovine na eskontnom tritu, bez obzira na sve njene kvalitete kaohartije od 14

vrednosti. Ona kao takva nepodobna je za eskontnu trgovinu i njom setrguje na ostalim finansijskim tritima, a pre svega, na lombardnom, kreditnom iforfetnomtritu.

15

Literatura:
1. Dr Aleksandar Vasiljevi, Bankarski menadment, Fakultet za pravne i poslovne studije, USEE, Prometej, Novi Sad 2009 2. Dr Milica Radovi, Finansijska trita, Fakultet za pravne i poslovne studije, Novi Sad, 2009

16