POSLOVNO I FINANSISKO PRAVO Tema: EK

SADRAJ Uvod..............................................................2 1. Pojam i znaaj eka.......................................3 2. Sastojci eka..................................................4 3. ekovne radnje..............................................5 3.1.Izdavanje eka..........................................5 3.2.Prenos eka...............................................5 3.3.Aval-jemstvo eka....................................6 3.4.Prezentacija eka na isplatu......................6 3.5.Isplata eka...............................................6 3.6.Regres kod eka........................................7 4.Prestanak ekovnih prava i obaveza ekovne tube........................................................................7 4.1.Prestanak ekovnih prava..........................7 4.2.ekovne tube............................................7 5.Vrste eka.........................................................8 6. Literatura........................................................10

UVOD

Hartije od vrednosti su isprave o izvesnom imovinskom pravu,najee o isplati odreene sume novca,pri emu je ovo pravo usko povezano sa ispravom, i to u tolikoj meri da je vrenje prava uslovljeno dranjem isprave. S obzirom na odnos posla koji postoji izmeu posla povodom koga je hartija od vrednosti izdata i same hartije od vrednosti ,mogu da se jave dve situacije. Kada se kod hartije od vrednosti moe videti svrha,cilj,osnova povodom koje je hartija izdata,onda se kae da tu dolazi do izraaja princip kauzalnosti. Kada se pak nemoe videti veza izmeu osnovnog posla hartije od vrednosti ,onda se kae da u ovom sluaju dolazi do izraaja apstraktnosti. Hartije od vrednosti se dele na :hartije na ime,na donosioca i po naredbi. Izmeu ostalog u hartije od vrednosti po naredbi spada ek o emu e u daljnem tekstu biti rei.

EK
1.POJAM I ZNAAJ EKA ek je hatrija od vrednosti po naredbi i predstavlja pismeni dokaz izdavaoca eka-trasanta-upuen trasatu ,kod kojeg ima pokrie,da iz tog pokria isplati odreenu sumu navca imaocu eka ili samom trasantu.ek se upotrebljava kao sredstvo plaanja,pri emu se izbegava upotreba gotovog novca,makar samo privremeno.ek je prema tome plateno sredstvo i on se regulie posebnim propisima iako se na njega primenjuje i propis meninog prava. ek ima iroku primenu u privredi,u paltnom prometu.On slui kao pogodan instrument plaanja u unutranjem ,a i u meunarodnom platnom prometu,jer se upotrebom eka sve vie potiskuje upotreba gotovoga novca u prometu,plaanje u gotovom.Novana sredstva vlasnici deponuju kod banke umesto dai sami uvaju.Time se ona bolje uva ,a njihovi vlasnici dobijaju izvesnu kamatu.Na taj nain kod banke se koncentriu velika novana sredstva koja ona moe da investira u proizvodnju,u razne grane privrede.Tako se korienjem eka postiu znatne utede ,jer se izbegava slanje gotovog novca.koje je uvek mnogo skuplje ,smanjuje se rizik skopan s prenosom novca u drugo mesto,novani promet je jednostavnijii jeftiniji.Najzad upotreba eka smanjuje mogunost greaka pri isplati.

U nas su ekovnopravni odnosi regulisani Zakonom o eku od 1946.godine sa izmenama od 1965(Slubeni list SFRJ br.12/65)

2.SASTOJCI EKA ek predstavlja kao i menica strogo formulisanu pismenu ispravu koja mora da sadri zakonom propisane sastojke.Svaki ek mora da sadri ove bitne sastojke: -oznaenje da je osnovna isprava ek mora biti napisano u samom slogu isprave -bezuslovni uput da se plati odreena suma novca iz trasantovog pokria -ime trasanta,tj.lice koje treba da plati oznaenu sumu novca -mesto plaanja -datum i mesto izdavanja eka -potpis izdavaoca eka Oznaenje da je isprava koja je u pitanju ek,potrebno je da bi potpisnici znali kakav je pravni posao u pitanju. Nalog za isplatu kod eka mora biti bezuslovan iz istih razloga kao i kod menice.On mora glasiti na plaanje odreene sume novca ,pri emu se ima navesti i pokrie iz koga se ova suma ima isplatiti. Ime trasata ,je veoma vaan element aka i to je lice koje treba da ispati ekovnu sumu. Mesto plaanja mora biti navedeno u eku da bi se tano znalo u kome mestu imalac eka ima da prezentuje ek na isplatu. Datum i mesto izdavanja su vani uglavnom iz tih razloga kao i kod menice.Naime prema datumu i mestu izdavanja se odreuje rok za prezentaciju aka na isplatu. Potpis trasanta na eku ima krupan znaaj kao i kod menice.Naime trasant svojim potpisom preuzima obavezu za isplatu eka i odgovornost da u trenutku izdavanja eka ima pokrie kod trasata iz koga se ima isplatiti ekovna suma. Princip stroge forme vai i za ek,ek mora imati sve navedene bitne sastojke i oni se po volji stranaka nemogu menjati ili izostaviti. Posebno treba naglasiti

-da ime remitenta nije bitni elemenat u eku poto ek moe glasiti i na donosioca -da ni rok dospelosti nije bitni ekovni element i ne sme se oznaiti na eku,jer se plaa po vienju,im se podnese na isplatu -da trasat kod eka koji je plativ u naoj zemlji mora biti neka banka ,bankarsko preduzee -da trasant u trenutku izdavanja eka treba da ima pokrie kod trasata -da se ovo pokrie mora sastojati u gotovom novcu ili otvorenom kreditu 3.EKOVNE RADNJE Kod eka imamo vie radnji kao to su izdavanje eka,prenos eka ,aval i dr. 3.1 Izdavanje eka Izdavanje eka je prva ekovnopravna radnja.Za izdavanje eka nuno je da trasant ima pokrie kod trasata jo u trenutku izdavanja eka.Ovo pokrie mora biti samo u novcu ili u otvorenom kreditu kod trasata.Trasant mora imati pravo da ovim pokriem raspolae putem eka,na osnovu izrinog ili preutnog sporazuma sa trasatom.Ako bi trasant izdao ek bez pokria ,tada bi trasant odgovarao za naknadu tete imaocu eka ,auz to bi i odgovarao i krivino. Izdavanjem eka ,to jest stavljanjem potpisa na ekovnu ispravu,trasant preuzima prema imaocu eka odgovornost za njegovu isplatu. Potrebno je istai da kod eka nama akcenta poto trasatbanka,ne preuzima ekovnu obavezu,ve isplatu eka vri iz trasantovog pokria. 3.2 Prenos eka Prenos eka zavisi od toga da li je u pitanju ek na ime ,ek po naredbi ili ek na donosioca.ek na ime po naredbi prenosi se kao i menica ,izjavom koja se stavlja na poleini eka.Tako se indosiranje

eka vri putem izjave,naredbe,koju imalac eka ispisuje na poleini eka.Indosament eka moe biti po formi pun i blanko.Za iplatu eka primenjuju se pravila meninog prava. 3.3 Aval-jemstvo eka Isplata kod eka moe se ,kao i isplata menice ,obezbediti avalom i to za celu ekovnu sumu ili za neki njen deo.Avalista garantuje da e ek biti isplaen .Ovo jemstvo moe dati svako tree lice ,pa i ono koje je ek ve potpisalo,osim trasata.Avalista odgovara kao lice za koje je dao aval.Obaveza avaliste je solidarna,on odgovara solidarno sa licem za koje je jemio.Njegova obaveza je ujedno i samostalna.U svemu ostalom za aval vrede propisi koji se odnose na manini aval. 3.4 Prezentacija eka na isplatu Imalac eka je duan da prilikom traenja isplate podnese ek trasatu.ek se ima prezentovati na isplatu u odreenom roku.Rokovi za prezentaciju odreeni su Zakonom o eku i to sobzirom na geografsku udaljenost izmeu mesta izdavanja i mesta plaanja eka.Ovi rokovi poinju da teku od dana izdavanja eka.Imalac eka je duan da ek blagovremeno prezentuje trasatu na isplatu.Proputanjem rokova za prezentaciju ,imalaca eka gubi svoja regresna prava prema regresnim dunicima.Prezentacija eka na isplatu trasatu-banci vri se u njenim poslovnim prostorijama u redovnom radnom vremenu. 3.5 Isplata eka Isplatu eka ima da izvri lice koje je u njemu oznaeno kao trasat.Imalac eka je radi toga duan da prezentuje ek trasatu na isplatu.ek se plaa po vienju i ima se podneti na isplatu u navedenim rokovima za prezentaciju.Trasat je duan da pre isplate proveri dali je lice koje podnosi ek na isplatu zakoniti imalac

eka.Za takvog imaoca smatra se kod ekova na ime i po naredbi remitent,odnosno ako je ek bio indosiran-onda lice koje svoje pravo zasniva na neprekidnom nizu indosamenata.Trasat je duan da ispita da li postoji neprekinuti niz indosamenata.Trasat je po pravilu ,duan da ekovnu sumu isplati u celini. Po isplati cele ekovne sume trasat ima pravo da trai od imaoca eka da mu preda ek i da na samom eku potvrdi da je isplata izvrena.Dejstvo potpune isplate eka od strane trasata sastoji se u tome to se gase sve obaveze indosanata i trasanta. 3.6 Regres kod eka U sluaju da trasat odbije da plati ekovnu svotu celu ili jedan njen deo,imalac eka ima pravo da se radi naplate obrati trasantu i svojim prethodnicima indosantima.Ovo pravo imaoca eka naziva se pravo regresa.Da bi imalac eka mogao da vri svoja regresna prava ,potrebno je da u zakonskom roku podnese ek na isplatu i da u sluaju potpunog ili deliminog odbijanja isplate od strane trasata podigne protest zbog neisplate.Ako su ovi uslovi ispunjeni svi oni solidarno odgovaraju imaocu eka za isplatu eka. 4.PRESTANAK EKOVNIH PRAVA I OBAVEZA EKOVNE TUBE 4.1.Prestanak ekovnih prava ekovna prava i obaveze prestaju kao i menina prava ,isplatom,prebijanjem,zastarelou,..Zastarelost odlikuje se kratkim rokovima ,jer je ek izrazito plateno sredstvo.Tako regresni zahtevi imaoca eka prema trasantu i indosantima zastarevaju za 6 meseci.Ovaj rok poinje tei od isteka roka za podnoenje eka na isplatu 4.2.ekovne tube Imalac eka moe radi zatite svojih prava prema ekovnim dunicima upotrebiti odreene ekovne tube.Imalac eka imana

raspolaganjusamo jednu ekovnu tubu-regresnu tubu.Ova se tuba moe podneti ne samo protiv regresnih ekovnih dunika ve i protiv izdavaoca eka(trasanta).Najzad imalac eka moe podii i tubu zbog neosnovanog obogaenja ekovnog dunika(trasanta) i to pod istim uslovima kao kod menice. 5.VRSTE EKA Prema nainu izdavanja ,tj. nainu oznaenja korisnika ili imaoca eka ,razlikujemo ek na ime,ek po naredbi i ek na donosioca. ek na ime je takav ek u kome je izriito oznaen imalac eka ,remitent,tj. lice kome se treba isplatiti ekovna suma.ek na ime prenosi se kao i ek po naredbi ,indosiranjem,pa u sluaju da je ovakav ek indosiran ,trasat je duan da isplatu eka izvri poslednjem indosataru ako postoji neprekinuti niz indosamenata. ek po naredbi je takav ek u kome je prilikom izdavanja oznaeno da se isplata ima izvriti po naredbi izvesnog lica .Ova klauzula ovlauje remitenta da moe ek preneti dalje putem indosamenta. ak na donosioca je takav ek u kome nije oznaeno lice kome se ima platiti ekovna suma ,ve se ona ima isplatiti svakom donosiocu eka.Ovakav ek se prenosi tradicijom ,tj. Prostom predajom drugom licu ,to omoguuje njegovu laku i brzu cirkulaciju.Trasat je duan da ek na donosioca isplati licu koje mu ovakav ek podnese na isplatu. Pored ove tri vrste eka postoje i posebne vrste ekova prema njihovom obliku i nameni ato su ; Barirani ek je takav ek koji imalac eka moe naplatiti samo preko banke .Radi toga se ek sa lica precrtava paralelnim crtama koje su dijagonalno povuene.Naziv ovog eka nastao je od francuske rei barrer,to znai precrtati.Barirani ek trasat neisplauje u gotovom novcu imaocu eka ,ve ga dostavlja onoj

banci koja se javlja kao posrednik za naplatu i koja taj iznos stavlja na raspolaganje imaocu eka,preko njegovog otvorenog rauna. Isplatni ek je takav ek kojim se daje nalog trasatu da ekovnu sumu isplati imaocu eka u gotovom. Virmanski ek je takav ek na ijoj je prednjoj strani licustavljena oznaka ,, samo za obraun,, .Virmanski ek se nemoe isplatiti u gotovom novcu ,ve samo putem obrauna,na osnovu koga banka ,kao trasat, smanjuje za iznos eka tekui raun izdavaoca eka,a poveava tekui raun korisnika(remitenta)Oznaku na eku moe staviti trasant a i svaku docniju imalac eka.Virmanski ek se najvie upotrebljava meusobna plaanja privrednih preduzea i organizacija. Akreditivni ek upotrebljava se kod nas pri otkupu poljoprivrednih proizvoda od proizvoaa kada ovaj otkup vre trgovinska ,odnosno otkupna preduzea.Ova preduzea vre isplate proizvoaima putem akreditivnih ekova.Korisnik moe dobijene ekove naplatiti u gotovom kod svih poslovnih jedinica Narodne banke i na svakoj poti..Akreditivni ek vai tri meseca od dana izdavanja , aglasi na unapred na eku natampane iznose.Ovaj ek se izdaje na ime odreenog lica. Putniki ek izdaje se obino ukorist putnika ,turista,trgovca i dr.Kod nas ove ekove izdaje Narodna banka i oni se mogu upotrebiti za plaanje saobraajnih i drugih usluga,taksa,poreza,...Oni se mogu naplatiti u gotovom kod Narodne banke i vae tri meseca raunajui od dana kada kupac eka potpie ek kao trasant i stavi datum i mesto izdavanja eka. Cirkularni ek je ek koji banka kao trasant izdaje korisniku ,koji kod nje ima pokrie ,ovlaujui ga da isplatu eka moe traiti od bilo koje njene filijale ili banke korespodenta.Ovom vrsto eka se uveliko olakava plaanje i otklanja upotreba gotovog novca.Cirkularni ekovi imaju dui rok vaenja ,oni vae 6 meseci ,raunajui od dana izdavanja.