UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE

FAKULTET ZA POSLOVNE I FINANSIJSKE STUDIJE

- SEMINARSKI RAD
Predmet: Upravljanje poslovnim finansijama
Tema: CESIJA

Student: Toni Nenad

Broj indeksa: 3227/12

Mentor:
Doc.dr. Kristijan Risti

SADRAJ:
UVOD..................................................................................................................................2
1. CESIJA........................................................................................................................3
2. ASIGNACIJA..............................................................................................................5
3. KOMPENZACIJA.......................................................................................................6
3. 1. Kompenzatorsko finansiranje .................................................................................7
ZAKLJUAK......................................................................................................................8
LITERATURA.....................................................................................................................9

UVOD
Cesija predstavlja dvostrani pravni posao u kojem poverilac (cedent) ugovorom ustupa
svoje potraivanje od svog dunika (cesusa) treem lieu (cesionaru). Za cesiju je
karakteristino, da se putem nje moe izmiriti ve nastala obaveza za kupovinu robe,
proizvoda i usluga ili kao uplata avansa za robu - usluge koje cesionar treba da isporui
cedentu. Ugovor o cesiji treba da je precizan i jasan, jer sa njim treba precizirati koje
obaveze izmiruje cedent prema cesionaru prenosom svog potraivanja.
Asignacija predstavlja obligacioni odnos u kojem jedno preduzee (asignant) daje nalog
drugom preduzeu (asignatu), da za njegov raun izvrsi isplatu, odnosno neku drugu
inidbu, nekom treem preduzeu (asignatoru), pri emu se tree preduzee ovlauje da
to primi u svoje ime. Asignacija kao oblik plaanja predstavlja obligacioni odnos izmeu
tri pravna lica
Kompenzacija predstavlja oblik izmirenja obaveza putem medusobnog prebijanja.
Saglasno Zakonu o obligacionim odnosima dunik ima pravo da prebije potraivanje koje
ima prema poveriocu, sa onim to poverilac potrauje od njega, pod uslovom da oba
potraivanja glase: (a) na novac, (b) na stvari istog roda i kvaliteta, i da su oba
potraivanja dospela.

1. CESIJA
Cesija kao oblik meusobnog plaanja se identifikuje sa ustupanjem potraivanja. Cesija
predstavlja dvostrani pravni posao u kojem poverilac (cedent) ugovorom ustupa svoje
potraivanje od svog dunika (cesusa) treem lieu (cesionaru). Uesnici u cesiji su tri
lica1:
cedent, koji ima potraivanje od odredenog lica (cesusa) i koji to svoje potraivanje
prenosi na drugo lice (cesionara),

cesionar, lice na koje se prenosi potraivanje,

cesus, dunik ija se obaveza ustupa drugom licu (cesionaru) bez obaveze da se o
tome pismeno izjanjava.

Primenom cesije kao oblika izmirenja medusobnih obaveza, cesus je duan da podnese
istovremeno: Nalog za plaanje, obrazac br. 40, i Nalog za obraun, obrazac br. 42
odelenju za platni promet banke u kojoj se vodi njegov raun. Plaanje se nee izvriti po
osnovu cesije, ukoliko ustupalac potraivanja (cedent) ima neizmirene obaveze. Ukoliko
cedent i cesus nemaju neizmirene obaveze, tada e se izvriti prezentirani Nalog za
plaanje i Nalog za obraun.
Zakonom nije dozvoljeno ustupanje potraivanja u sluajevima2:

ako cedent i cesus imaju neizmirene obaveze koje su evidentirane u banci preko koje
se obavlja platni promet,

u sluajevima naknade tete u obliku novane rente usled smrti bliskog lica, ili usled
povrede tela, odnosno oteenja zdravlja,

po osnovu naknade nematerijalne tete, sem u sluajevima kada je to potraivanje

priznato pravosnanom presudom ili pismenim sporazumom tetnika i oteenog,

ako potraivanja potiu iz zabranjenih ugovora,

ako su potraivanja u vezi sa linostima (po osnovu ugovora o punomostvu, ugovora

o delu, ugovora o obaveznom izdravanju, ugovora o stipendiranju, ugovora o
doivotnom izdravanju).

1
2

Vunjak N., Finansijski menadment, Proleter, Beej, 2005., str. 145

Vunjak N., Finansijski menadment, Proleter, Beej, 2005., str. 145

Ne mogu se cesijom prenositi potraivanja ako je ugovorom izmeu poverioca i dunika

iskljuena mogunost ustupanja potraivanja treem lieu. Da bi se sprovela cesija
(ustupanje potraivanja) neophodan je uslov da izmeu dva pravna lica postoji dunikopoverilaki odnos.
Za cesiju je karakteristino, da se putem nje moe izmiriti ve nastala obaveza za
kupovinu robe, proizvoda i usluga ili kao uplata avansa za robu - usluge koje cesionar
treba da isporui cedentu. Ugovor o cesiji treba da je precizan i jasan, jer sa njim treba
precizirati koje obaveze izmiruje cedent prema cesionaru prenosom svog potraivanja.

Za bolje razumevanje cesije ilustrujemo primer3 izmirenja obaveza cesijom. Stanje

meusobnih obaveza i potraivanja u poslovnim knjigama cedenta, cesionara i cesusa pre
nastanka cesije je sledee4:
o pravno lice A (cedent) potrauje od pravnog lica C (cesusa) i ima obavezu
prema pravnom licu B (cesionaru),
o pravno lice B (cesionar) ima potraivanje od pravnog lica A (cedenta) i
o pravno lice C (cesus) ima obavezu prema pravnom licu A (cedeu).
Sada cesija nastaje kada cedent (A) i cesionar (B) saine ugovor o ustupanju potraivanja.
Cesionar ima prema cesusu ista prava koja je cedent imao prema cesusu do ustupanja.
Cedent je duan predati cesionaru dokumentadiju o dugu koju poseduje. Cedent odgovara
za naplativost ustupljenog potraivanja, ali samo do visine onoga to je primio od
cesionara, kao i za naplativost kamate i trokova ustupanja i trokova postupka protiv
cesusa.
Kod pravne osobe A zatvaranje obaveza prema dobavljau B i potraivanja kod C se vri
nakon to se postigne sporazum sa cesnonarom o ustupanju potraivanja. Krajem meseca
pravna osoba A podnosi nalog za obraun na teret i u korist svog iro-rauna.
Kod pravne osobe B zatvara se potranvanje od kupada A (cedenta) na osnovu sporazuma
o ustupanju potraivanja od cedenta. Pravna osoba B (cesionar) prema pravnoj osobi C
nema potraivanja po osnovu maloprodajnog odnosa nego samo po osnovu ustupljenog
potrapvanja preko cesije.
Pravna osoba C (cesus), konano zatvara u knjigama obavezu prema cedentu i otvara
obavezu prema cesionaru (pravnoj osobi B). kao novom poveriocu. nakon to iravna

3
4

Mrdak R., Ustupae potraivanje ugovorom (cesija), Ekonomika 7- N/91, str. 49

Risti ., Bogavac M., Finansijski menadment, EtnoStil, Beograd, 2009., str,226

osoba C (cesus) primi obavetenje da je njena obaveza prema pravnoj osobi A ustupljena
pravnoj osobi B.

2. ASIGNACIJA
Asignacija predstavlja obligacioni odnos u kojem jedno preduzee (asignant) daje nalog
drugom preduzeu (asignatu), da za njegov raun izvrsi isplatu, odnosno neku drugu
inidbu, nekom treem preduzeu (asignatoru), pri emu se tree preduzee ovlauje da
to primi u svoje ime. Asignacija kao oblik plaanja predstavlja obligacioni odnos izmeu
tri pravna lica5:

asignant,
asignat,
asignator.

Asignaciju vri dunik (asignant) koji upuuje drugo lice (asignata) da isplati njegovog
poverioca (asignatora) uz istovremeno ovlaenje poveriocu da primi uplaeni iznos. Za
asignaciju je karakteristino da primalac uputa (asignant) ima pravo da od upuenika
(asignata) zahteva ispunjenje obaveze tek ako mu ovaj izjavi da prihvata uput. Prema
tome, kod asignacije je neophodna saglasnost asignata. Kod nas se u praksi asignacija
najvie pojavljuje u poslovanju sa bankama. Primera radi, preduzee koje ima odobren
kredit kod banke, moe izdati nalog svojoj banci, da iz odobrenog kredita izvri plaanje
obaveze koju ima dotino preduzee prema nekom treem preduzeu.
Za asignaciju kao oblik izmirenja meusobnih obaveza je karakteristino da asignator
ima pravo da trai izmirenje obaveze od asignanta, ukoliko ovu obavezu ne izmiri asignat
u ugovorenom i predvienom vremenskom roku. Upravo tu se asignacija i razlikuje od
cesije kao oblika izmirenja medusobnih obaveza uesnika u platnom prometu.

Vunjak N., Finansijski menadment, Proleter, Beej, 2005., str. 143

3. KOMPENZACIJA

Kompenzacija predstavlja oblik izmirenja obaveza putem medusobnog prebijanja.

Saglasno Zakonu o obligacionim odnosima dunik ima pravo da prebije potraivanje koje
ima prema poveriocu, sa onim to poverilac potrauje od njega, pod uslovom da oba
potraivanja glase: (a) na novac, (b) na stvari istog roda i kvaliteta, i da su oba
potraivanja dospela. Postojanje uzajamnih potraivanja izmeu dunika i poverioca, ista
se ne moraju novano platiti, ve se mogu prebiti putem kompenzacije. Za kompenzaciju
je karakteristino da su i dunik i poverilac u istom nivou (jednakost lica) te da je
iskljuen rizik od svake mogue insolventnosti i dunika i poverioca.
Kompenzacija nastaje po tri osnova6:
putem zakona,

putem sudskih odluka,

putem ugovora.

Zakonska kompenzacija se moe sprovesti ukoliko su potraivanja izmeu dunika i

poverioca uzajamna, istorodna i dospela. Ispunjavanjem ova tri uslova, dovoljna je samo
jednostrana izjava (bez saglasnosti drugog lica) za sprovoenje kompenzacije.
Uzajamnost potraivanja je prisutna u sluajevima, kada poverilac istovremeno duguje
svom duniku, odnosno kada dunik istovremeno ima i dug i potraivanje prema svom
poveriocu.
Sudska kompenzacija se sprovodi na osnovu Odluke Suda u sluajevima kada poverioc
tui svog dunika za neuredno izmirenje obaveze, a dunik dokae na sudu da mu
poverilac (tuilac) duguje odreenu vrednost. Sud je u obavezi da po utvrivanju
injenica donese reenje o kompenzaciji.
Ugovorna kompenzacija sprovodi se na osnovu potpisanog ugovora izmeu dunika i
poverioca. Karakteristika ugovorne kompenzacije jeste, da su meusobne obaveze
uzajamne, dok je sasvim nevano da li su one istorodne i da li su dospele. Kod ove vrste
kompenzacija, nije dovoljno za njeno sprovoenje samo jednostrana izjava jedne strane,
ve je potrebna saglasnost i dunika ipoverioca po svim poslovima.
Kompenzacija se sprovodi saglasno l. 337 Zakona o obligacionim odnosima, i to kada se
steknu uslovi i kada jedna strana uputi izjavu drugoj strani da vri prebijanje. Kod
zakonske kompenzacije, dovoljno je za sprovodenje kompenzacije samo izjava volje
upuena poveriocu.
6

Vunjak N., Finansijski menadment, Proleter, Beej, 2005., str. 147

3. 1. Kompenzatorsko finansiranje 7
Dotacije, subvencnje, premije, regresi i kompenzacije su oblik finansijske pomoi koje
utvruje drutveno-politika zajednica preduzeu, koja se daje u sluaju kada firma nema
objektivnnh uslova da obavlja svoje redovno poslovanje sama. Tada je neophodna pomo
drugih organizacija.
U naoj praksi se najee koriste dotacije, regresi, premije, kompenzacije i slino.
Dotacija je oblik finainsijske pomoi koju korisnik dobija bespovratno u odreenhom
roku. Kod nas su se javile dve vrste dotacija. i to:
dotacija koju svaka firma koristi na osnovu propnsa i

dotacija koju kornsnpku daje neki organ sa odreenom namenom.

Ako se prilikom davanja dotacije odreuje njena namena. onda je to namenska dotacija,
koja se mora koristiti u skladu sa datom namenom. Ako, pak namena nije odreena onda
se dotacija unosi u ukupan prihod firme, kojoj je i dodeljena.
Regresi i premije su oblici novane pomoi koju drutvo daje privrednim organizacijama
radi korigovanja cena njihovih proizvoda ili stimulisanja u procesu obavljanja odreenph
poslova. Zajednica, npr. trai od firme da svoje proizvode prodaje na triipu po
odreenim niim cenama, ali nadoknauje tu razliku u ceni regresom.
Premije se daju firmama radi stimulisanja proizvodnje i prodaje odreenih proizvoda za
koje postoji opti interes. U ovom sluaju, pored realizacije na tritu, ostvaruje se i
novana pomo u vidu premije.
Kompenzacije su oblik finansijske pomoi koje se daju preduzeima koja proizvode
odreene proizvode, koji su od posebnog interesa za ostvarivanje planskih ciljeva. U tom
sluaju, kompenzacijom se nadoknauje deo trokova koji nastaje u poslovanju.
Bespovratno finansiranje predstavlja ustupanje poslovnih sredstava na korienje bez
obaveze vraanja. Tako dobijena sredstva izjednauju se sa sopstvenim poslovnim
sredstvima.

Risti ., Bogavac M., Finansijski menadment, EtnoStil, Beograd, 2009., str,224

ZAKLJUAK

Cesija kao oblik meusobnog plaanja se identifikuje sa ustupanjem potraivanja. Cesija

predstavlja dvostrani pravni posao u kojem poverilac (cedent) ugovorom ustupa svoje
potraivanje od svog dunika (cesusa) treem lieu (cesionaru).
Asignacija predstavlja obligacioni odnos u kojem jedno preduzee (asignant) daje nalog
drugom preduzeu (asignatu), da za njegov raun izvrsi isplatu, odnosno neku drugu
inidbu, nekom treem preduzeu (asignatoru), pri emu se tree preduzee ovlauje da
to primi u svoje ime.
Kompenzacija predstavlja oblik izmirenja obaveza putem medusobnog prebijanja.
U vreme finansijske krize i recesije preduzetnici pokuavaju na to bri nain smanjiti
svoje obveze i potraivanja. Budui da su rokovi plaanja po raunima dugi, a i retko
koje preduzee plaa u zadanim i dogovorenim rokovima, preuzetnici pribegavaju raznim
nainima podmirenja svojih obveza i potraivanja.To su kompenzacije, cesije, asignacije

LITERATURA

Vunjak N., Finansijski menadment, Proleter, Beej, 2005.

Risti ., Bogavac M., Finansijski menadment, EtnoStil, Beograd, 2009.
Mrdak R., Ustupae potraivanje ugovorom (cesija), Ekonomika 7- N/91,