IZMIRIVANJE OBAVEZA ASIGNACIJOM MIZMIRIVANJE OBAVEZA ASIGNACIJOM

UGOVOR O ASIGNACIJI

Asignacija (asignatio - doznaka) je pisana izjava jednog pravnog lica (asignanta) drugom pravnom licu (asignatu) da za njegov ra un isplati odre eni iznos tre em pravnom licu (asignataru), a to tre e lice ovla uje da tu isplatu primi u svoje ime. Kod izmirivanja obaveza asignacijom postoji obligacioni odnos izme u tri pravna lica radi izmirivanja dve obaveze, od kojih se jedno pravno lice nalazi u ulozi poverioca. Za izmirivanje obaveza asignacijom mora da postoji sporazum o izmirivanju obaveza na ovaj na in.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE ASIGNACIJE: jedno pravno lice ovla uje drugo pravno lice da za njegov ra un isplati odre eni iznos sredstava tre em pravnom licu, a tre e pravno lice ovla uje da to pla anje primi u svoje ime, prihvatanjem uputa od strane primaoca nastaje izme u primaoca uputa i upu enika du ni ki odnos koji je nezavisan od odnosa izme u uputioca i upu enika, kao i odnos izme u uputioca i primaoca. Asignacijom se mo e izmiriti obaveza ili naplatiti potra ivanje samo do najni eg iznosa, ako su me usobne obaveze i potra ivanja iskazane u razli itim iznosima. Asignaciju obi no vr i du nik. On upu uje drugo lice da isplati njegovog poverioca, a poverioca ovla uje da primi isplatu. Asignaciju naj e e preduzimaju preduze a koja imaju kredit kod banke za

likvidnost. Preduze a upu uju svoje poverioce da od banke kod koje imaju odobren kredit, kojoj daju nalog da izvr i isplatu, zahtevaju isplatu kupoprodajne cene. Obi no je upu iva kupac, tj. du nik, a platac, banka du nika. U tom slu aju, asignacija predstavlja dve isplate koje se skra eno vr e i dovode do ga enja dva duga. Me utim, kod sprovo enja asignacije nije nu no da asignant bude du nik asignataru (poklon u novcu, isplata kupoprodajne cene od strane prijatelja). Asignacijom se mogu izvr iti i avansna pla anja, ako su avansi ugovoreni. Asignacija se sastoji u tome to asignant daje dva ovla enja: jedno asignatu da izvr i isplatu, a drugo asignataru da primi isplatu. U vezi s tim, kod asignacije treba razlikovati tri vrste odnosa: - odnos asignanta i asignata; - odnos asignanta i asignatara i - odnos asignata i asignatara. ODNOS ASIGNANTA I ASIGNATA daje odgovor za to asignat treba da izvr i neku prestaciju. Treba razlikovati da li je asignat du nik asignantov ili nije. Ako asignat nije du nik asignantov, on ne mora da pristane na asignaciju. Ako je asignantov du nik, on je obavezan da izvr i isplatu po uputu asignanta i tom isplatom on se osloba a duga prema asignantu, u meri u kojoj je platio. Ako je asignat dao vi e asignataru, ima pravo na naknadu od asignanta. Odnos izme u asignanta i asignata predstavlja odnos pokri a i on obja njava za to asignat vr i isplatu. Ako asignat nije du nik asignanta, a ipak pristaje na asignaciju, onda izme u njih nastaje odnos punomo stva. ODNOS ASIGNANTA I ASIGNATARA obja njava za to se asignataru ini isplata. To su izvesna prava i du nosti asignatara odre ena valutnim odnosom. Obi no, to je odnos duga, ali mo e da bude i poklon i zajam. Asignatar mora da pristane na asignaciju. U slu aju da asignat ne izvr i isplatu asignataru, ovaj e mo i da se obrati asignantu i da od njega tra i isplatu na osnovu tra bine koju ima prema njemu.

 ODNOS ASIGNATA I ASIGNATARA - treba razlikovati da li je asignat du nik asignantov ili nije. Ako je asignat du nik asignanta i ako je dobio nalog da asignataru isplati ono to duguje asignantu, onda je odnos izme u asignatara i asignata isti kao odnos izme u cesionara i cezusa. Asignat je cezus, a asignatar cesionar. U tom slu aju se ne tra i pristanak asignata na asignaciju, zato to je asignacija u tom slu aju cesija. Tada asignatu pripadaju prema asignataru svi prigovori koje ima prema asignantu. Ako asignat nije du nik asignanta, on postaje du nik asignatara tek kad se izjasni da pristaje na asignaciju. Tada nastaje nov obligacioni odnos izme u asignata i asignatara. U tom slu aju asignant ne mo e da istakne asignataru ni jedan od prigovora iz valutnog odnosa, odnosno iz odnosa pokri a, jer nastaje nova obaveza. Radi ilustracije sprovo enja asignacije, daje se prikaz obligacionih odnosa izme u asignanta (uputilac), asignata (upu enik) i asignatara (primalac), iz koga se mo e sagledati da posle potpisivanja ugovora o asignaciji nastaje izmirenje dve obaveze.

Preno enje uputa Primalac uputa mo e uput preneti na drugog upu enika, a ovaj ga mo e preneti dalje, izuzev kad iz samog uputa ili posebnih okolnosti proizlazi da je neprenosiv.Zakonom nije propisana forma u kojoj se vr i preno enje uputa na drugo lice, ve se pretpostavlja da to treba da bude u pisanom obliku. U praksi se prenos uputa vr i u obliku pisane izjave koju primalac uputa predaje drugom licu na koga se vr i prenos, drugi na tre eg i tako dalje, ali u istom iznosu. U ovom slu aju ako je upu enik izjavio primaocu uputa da prihvata uput, prihvatanje ima dejstva prema svim licima na koja bi uput bio uzastopno prenesen, a upu enik nalogom za prenos prenosi nov ana sredstva u korist ra una poslednjeg primaoca. Ostali u esnici koji su putem izjave izvr ili prenos uputa, me usobno se kompenzuju i u obavezi su da ispostave nalog za obra un na teret i u korist svog ra una.Kod vi estrukog preno enja uputa ovla eno lice ima pravo regresa u slu aju neispunjenja uputa samo prema svom neposrednom prethodniku.

Za sprovo enje asignacije mora da postoji likvidnost kod dva u esnika odnosno kod asignanta (uputioca), zbog primene lana 46. stav 3. Zakona o platnom prometu, i kod upu enika (asignata), jer da bi poslednji mogao da izvr i uput mora da ima slobodna nov ana sredstva na ra unu. Knjigovodstvene promene posle izvr ene asignacije - KNJI ENJE ASIGNACIJE Pravno lice "A" (asignant) potra uje od pravnog lica "B" (asignata) 10.000 dinara, a ima obavezu prema pravnom licu "V" (asignataru) 10.000 dinara. Pravno lice "B" (asignat) ima obavezu prema pravnom licu "A" (asignant) 11.000 dinara. Pravno lice "V" ima potra ivanja od pravnog lica "A" (asignant) 10.000 dinara. Posle potpisivanja ugovora o asignaciji, u esnici u asignaciji su u obavezi da ispostave naloge i da ih predaju banci na izvr enje: - nalog za prenos ispostavlja asignat (upu enik) - pravno lice "B"- na teret svog ra una a u korist asignatara (primalac uputa) - pravno lice "V"; - nalog za obra un ispostavlja asignant - pravno lice "A". Pravno lice "A" ne mo e da podnese nalog za obra un pre izvr enog pla anja od strane asignata - pravno lice "B", s obzirom da tek tada prestaje obaveza asignanata prema primaocu uputa, kada mo e da podnese nalog za obra un u korist i na teret svog ra una. Ako je jedan od u esnika u asignaciji nelikvidan, odnosno ima neizmirene obaveze evidentirane kod banke, navedeni nalozi se ne mogu izvr iti i banka je u obavezi da te naloge vrati podnosiocima. S obzirom na to da upu eniku nije poznato da li je ra un uputilaca u blokadi, on treba od uputioca da pribavi pisanu izjavu da nema neizmirenih obaveza na ra unima kod banke na dan kada se pla anje po asignaciji sprovodi. U slu aju da uputilac potra ivanja ima neizmirene obaveze evidentirane kod banke u momentu pla anja bi e ka njen. Po to je potpisan ugovor o asignaciji i banka izvr ila nalog za prenos i nalog za obra un, u knjigovodstvu u esnika u asignaciji, moraju se izvr iti i odgovaraju a knji enja.

Kod pravnog lica "A" (asignanta) 1) 433 Dobavlja i zemlji 202 - Kupci u zemlji 10.000,00 10.000,00

(prema sporazumu sa pravnim licem "V" da prihvati izmirenje obaveze od pravnog lica "B" i izvr enog pla anja od strane pravnog lica "B") 2) 241 Teku i (poslovni) ra un 241 - Teku i (poslovni) ra un (nalog za obra un) 10.000,00 10.000,00

Kod pravnog lica "B" (asignata) 1) 433 Dobavlja i u zemlji 4331 - Obaveze za pravno lice "V" Obaveze za pravno lice 10.000,00 "V" 241 - Teku i (poslovni) ra un (za uplatu pravnom licu "V") 10.000,00 10.000,00 10.000,00

(na bazi prihvatanja uputa od strane pravnog lica "A") 2) 4331 -

Kod pravnog lica "V" (asignatara) 1) 2021 Potra ivanja od pravnog lica 10.000,0 "B" 0 202 - Kupci u zemlji 10.000,0 0

(prema izjavi o prihvatanju uputa od strane pravnog lica "B") 2) 241 - Teku i (poslovni) ra un 2021 - Potra ivanja od pravnog lica "B" (prema izvodu/uplati od pravnog lica "B") 10.000, 00 10.000,0 0

Isplata zarada i druga pla anja asignacijom, u slu aju blokade ra una isplatioca Zakona o platnom prometu (kao izuzetak od pravila da u asignaciji, u svojstvu asignanta, ne mo e da u estvuje pravno lice koje ima neizmirene obaveze evidentirane kod banke), vr i se putem asignacije uglavnom u slu aju kada isplatilac zarade nije u mogu nosti da izvr i tu isplatu iz sopstvenih sredstava zbog blokade ra una. Kada pravno lice odlu i da asignacijom vr i isplatu zarada, banka kod koje se vodi ra un isplatioca zarada (asignanta) prima od u esnika u asignaciji ugovor o asignaciji i ugovorno ovla enje, saglasno odredbi lana Zakona o platnom prometu, kojim se ovla uje isplatilac zarada da ispostavi naloge za isplatu zarada na teret ra una asignata. Ugovorno ovla enje o izdavanju naloga na teret ra una asignata od strane isplatioca zarada,

mo e biti sadr ano i u samom ugovoru o asignaciji. Isplatilac zarada podnosi banci: - nalog za isplatu, na teret ra una asignata, koji glasi na donosioca, za isplatu neto zarada u gotovom, ili nalog za prenos na teret ra una asignata, a u korist teku ih ili tednih ra una radnika, - naloge za isplatu poreza i doprinosa, - nalog za obra un u korist i na teret ra una asignanta na ukupan iznos zarada i pripadaju ih poreza i doprinosa. Naloge za isplatu neto zarada i naloge za uplatu pripadaju ih poreza i doprinosa izdaje i potpisuje pravno lice koje je preuzelo obavezu da isplati zaradu po asignaciji, a kao svrha isplate navodi da se radi o isplati zarada za odre eno pravno lice, kao i broj i datum ugovora o asignaciji.

PRAVNA REGULATIVA

Izmirivanje obaveza putem kompenzacije, asignacije, cesije i preuzimanjem - ustupanjem duga, regulisano je: - Pravilnikom o na inu i uslovima za pla anje poreske obaveze putem kompenzacije ("Sl. glasnik RS", 63/2003 - dalje: Pravilnik). Prema odredbama lana 46. stav 2. Zakona o platnom prometu, pravna lica i fizi ka lica koja obavljaju delatnost mogu me usobne nov ane obaveze izmirivati i ugovaranjem promene poverilaca, odnosno du nika u odre enom obligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr.), prebijanjem (kompenzacijom) i na drugi na in, u skladu sa zakonom. Obaveze izmirene na na in iz lana 46. stav 2. Zakona o platnom prometu, evidentiraju se preko ra una kod banke, najmanje jedanput mese no, po pravilu na kraju meseca. Za izmirivanje obaveza na navedeni na in, osim kompenzacijom, postoje odre ena ograni enja za pravna lica i fizi ka lica koja obavljaju delatnost ako imaju neizmirene obaveze evidentirane kod banke. Pravna lica i fizi ka lica koja obavljaju delatnost ne mogu izmirivati obaveze po osnovu asignacije i cesije ako kao asignanti (uputioci potra ivanja), odnosno cedenti (ustupioci potra ivanja) imaju neizmirene obaveze evidentirane kod banke u momentu pla anja, osim za pla anja po osnovu isplata zarada i naknada tro kova (za dolazak na rad, i odlazak s rada i za vreme provedeno na slu benom putu u zemlji i inostranstvu), kao i po osnovu drugih primanja (otpremnina pri odlasku u penziju, solidarna pomo i pomo u slu aju smrti zaposlenog ili lana njegove u e porodice) i nov anih naknada iz socijalnog programa za zaposlene kojima prestaje radni odnos u procesu restrukturiranja preduze a i pripreme za privatizaciju, ste aja i likvidacije. Za obaveze koje se izmire suprotno odredbama lana 46. stav 3. Zakona o platnom prometu propisana je kazna za privredni prestup za pravna lica u iznosu od 300.000 do 3.000.000 dinara, a za odgovorno lice u pravnom licu od 20.000 do 200.000 dinara ( lan 50. stav 1. ta ka 5) i stav 2. Zakona o platnom prometu).

U istom iznosu i na isti na in propisana je kazna za privredni prestup za banku i odgovorno lice u banci ako sredstva na ra unu pravnog lica i fizi kog lica koje obavlja delatnost koja su blokirana na osnovu naloga organizacije za prinudnu naplatu koristi za pla anja du nika ili za prinudnu naplatu po drugom osnovu, osim za izvr enje obaveze du nika zbog koje su blokirana ( lan 51. Zakona o platnom prometu). Prema odredbama lana 53. stav 1. ta ka 5) Zakona o platnom prometu, nov anom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara kazni e se za prekr aj fizi ko lice koje obavlja delatnost ako izmiruje obaveze po osnovu asignacije i cesije a istovremeno ima neizmirene obaveze evidentirane kod banke, osim za namene utvr ene u lanu 46. stav 3. tog zakona. Iz navedenih odredaba Zakona o platnom prometu, proizilazi da blokirano pravno lice i fizi ko lice koje obavlja delatnost ne mo e da izmiruje obaveze putem asignacije i cesije ako je u tom obligacionom odnosu uputilac potra ivanja, odnosno ustupilac potra ivanja, jer je lanom 46. navedenog zakona, ovim licima zabranjeno da ispostavljaju obra unski nalog ako imaju blokirana sredstva na ra unu po nalogu organizacije za prinudnu naplatu. Pozitivni zakonski propisi u Republici Srbiji, predvidjaju tri vrste kompenzacija, kao alternativni na ina izmirivanja preuzetih obaveza, prvenstveno privrednih subjekata: 1. Zakonska kompenzacija, koja se propisuje posebnim zakonom kada postoji op ta nelikvidnost privrede, zakonska kompenzacija ima ograni eno vreme primene, obavezna je za sve privredne subjekte i po svojoj prirodi je multilaterarna. 2. Sudska kompenzacija, koja se sprovodi u toku sudskog postupka pokrenutog radi naplate odredjenog potra ivanja, a na inicijativu du nika isticanjem kompenzacionog prigovora. Ova vrsta kompenzacije po svojoj prirodi je uglavnom bilatelarna, ali mo e biti i multilateralna ukoliko na strani tu ioca ili tu enog postoji vi e lica ili subjekata. 3. Ugovorna kompenzacija, sprovodi se dobrovoljno na osnovu saglasnosti volje dva ili vi e subjekata i mo e

biti bilaterarna ili multilaterarna. Mogu nost ugovaranja kompenzacije regulisana je odredbama Zakona o obligacionim odnosima, u Odeljku 3-Ostali na ini prestanka obaveza, Odsek 1-Prebijanje (kompenzacija), od lana 336 zaklju no sa lanom 343 zakona. Svaka od navedenih vrsta kompenzacija mo e posebno biti potpuna ili delimi na. Po lanu 67-69 i 336-340 Zakona o obligacionim odnosima Ugovor o kompenzaciji je neformalan to zna i da za njegovo zaklju ivanje nije obavezna pismena forma, ve se mo e zaklju iti i usmeno. Zakon predvidja kao obavezan uslov za kompenzaciju: - da oba potra ivanja glase na novac ili druge zamenljive stvari - da su oba potra ivanja dospela - da je jedna strana inicira prebijanje tj. da je izjavila drugoj strani da vr i prebijanja (kompenzaciju) Prema lanu 26 istog zakona usmeni ugovor smatra se zaklju enim kada su se strane saglasile o bitnim elementima ugovora sto se dokazuje prihvatanjem ponude ili drugim radnjama koje nesumnjivo ukazuju da je ponudjeni pristao na ponudu ( konkludentnim radnjama). Ponuda za zaklju enje ugovora mo e biti odredjena i upu ena ta no odredjenom licu, a mo e u smislu l. 66 zakona biti i op ta ponuda upu ena neodredjenom broju lica. Zakonom o obligacionim odnosima. Svaki lan samostalno bira-odredjuje obavezu koju eli da izmiri kompenzacijom i dobrovoljno je prijavljuje u sistem. Sudska praksa Kompenzacija nastaje po samom zakonu nakon to jedna strana izjavi drugoj da vr i prebijanje, pa okolnost da kompenzacija nije obostrano potpisana, odnosno da kompenzacija nije bila sprovedene u poslovnoj dokumentaciji nema zna aja na zaklju ak o ga enju obaveza.(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Prev 465/98 od 24.11.1999godine) Prebijanjem se automatski gase i sporedna potra ivanja (jemstvo, zaloga, kapara itd.) izuzev dospele kamate. Prema sudskoj praksi u slu aju prestanka glavne obaveze zatezna kamata kao sporedno potra ivanje prestaje

dalje te i, gasi se za ubudu e, ali ona koja je ve nastala i dospela ne mo e se automatski ugasiti ve postaje samostalno potra ivanje koje se mo e utu iti. Pravo na kamatu ne mo e prestati samo zbog toga to je glavni dug pla en i uga en prebijanjem.( Presuda Vi eg trgovinskog suda P 7177/02 od 25.02.2003.godine , Presuda Vi erg privrednog suda u Beogradu P . 2350/01 od 04.07.2001.godine I presuda Vi eg privrednog suda u Beogradu P 5922/99 od 27.01.2000.godine). Kompenzacija, kao oblik pla anja dozvoljena je i regulisana i odredbom lana 46 Zakona o platnom prometu. Ovaj zakon ograni ava mogu nost kompenzacije kao alternativnog oblika pla anja obaveza samo na privredne subjekta (pravna ili fizi ka lica koja obavljaju delatnost) i samo na nov ane obaveze. Shodno lanu 46 stav 2 zakona, kompenzacije se mogu ugovarati i sprovoditi, kao oblik pla anja bez obzira na eventualnu blokadu poslovnog ra una bilo kog ugovara a ( za razliku od ugovaranja cesije ili asignacije). Odluka o obliku, sadr ini i na inu kori enja jedinstvenih instrumenata platnog prometa ( Sl. Glasnik RS broj 57/04 I 82/04) u ta ki 5 Odluke propisuje na in sprovodjenja pla anja na poslovnom ra unu Ugovara a. Odlukom je predvidjeno da po osnovu izmirivanja medjusobnih nov anih obaveza (kompenzacija, asignacija, cesija) pravna lica i preduzetnici popunjavaju nalog za prenos u korist i na teret svog poslovnog ra una. U esnici u kompenzaciji nisu du ni da poslovnoj banci dostave ugovor o kompenzaciji na osnovu koga pu taju nalog za prenos, i izvr enje naloga banka sprovodi bez obzira da li je poslovni ra un bilo kog u esnika u kompenzaciji blokiran ili ne. Ukoliko iznosi u nalogu nisu jednake visine, prilikom prebijanja zatvara se manji iznos potra ivanja odnosno obaveze. Obave tenje o rezultatima kompenzacije ima pravnu snagu prihvatanja op te ponude od strane odredjenog lica, ime se dodatno konkretizuju elementi Ugovora tj. ponuda u smislu ugovornih strana, iznosa, vremena prebijanja obaveza i sli no. Sa injavanje i sprovodjenje naloga za prenos sredstava ima snagu konkludentne radnje kojom se potvrdjuje i izvr ava- sprovodi saglasnost volje ugovornih strana. Prema Zakonu o ra unovodstvu i reviziji :

Ra unovodstvena isprava predstavlja pisani dokaz o nastaloj poslovnoj promeni i obuhvata sve podatke potrebne za knji enje u poslovnim knjigama tako da se iz ra unovodstvene isprave mo e saznati osnov i vrsta poslovne promene i koja je potpisana od strane lica koja su ovla ena za sastavljanje i kontrolu ra unovodstvenih isprava. Odgovornost za sastavljanje ra unovodstvenih isprava lan 10. Lica odgovorna za sastavljanje i kontrolu ra unovodstvenih isprava svojim potpisom, u pisanom ili elektronskom obliku, potvr uju da je ra unovodstvena isprava potpuna, istinita, ra unski ta na i da prikazuje poslovnu promenu. U konkretnom slu aju verodostojna isprava za evidentiranje poslovne promene je Izjava za u e e u multilaterlnoj kompenzaciji, kao iniciranje kompenzacije prema neodredjenom broju lica, zajedno sa obave tenjem o rezultatu kompenzacije, kao prihvatanje ponude ( I konkretizacija same kompenzacione izjave) od strane u esnika sa kojim lan ima uzajamno dospele, nesporne i nov ane obaveze. Da bi ra unovodstvena isprava bila POTPUNA u skladu sa zakonom , mora da sadr i: - Ugovor o lanstvu u multilaterarlnoj kompenzaciji. - Nalog za prenos sredstava u korist i na teret ra una, kao radnja kojom se sprovodi saglasnost volje dve ugovorne strane koje su zaklju ile usmeni ugovor o kompenzaciji. Da bi ra unovodstvena isprava bila ISTINITA, mora postojati u prilogu dokaz da se radi o medjusobnim nov anim potra ivanjima ( fakture), da su ista nesporna i dospela, a to bi se moglo potvrditi obrascem IOS-a, zapisnikom o sravnjenju i sl. Da bi ra unovodstvena isprava bila RA UNSKI TA NA i da prikazuje poslovnu promenu, mora sadr ati iznos prebijenih potra ivanja i datum prebijanja.