146.

Pojam obligacionog odnosa

Obligare = vezati, obavezati
Obligacioni odnosi predstavljaju dinamiku imovinskog prava, jer su vezani za promet dobara i usluga.
"Najtehnikiji" karakter od svih grana prava.
Obligacija je pravna veza na osnovu koje smo, prema pravnom poretku nae drave, duni neto da damo, uinimo
ili ne uinimo.
Obligaciono pravo je deo imovinskog, privatnog prava i u njega spadaju odnosi u kojima je jedan od subjekata
mosilac vlasti.
esto je obligacija samo sredstvo da se doe do stvarnog prava, obligacioni odnos se pretvara u stvarnopravni.
147. Predmet i sadrina obligacionog odnosa
U svakom obligacionom odnosu imamo 3 elementa:
1. Sadrina obligacije ine je prava poverioca i obaveza dunika. Izmeu njih postoji korelativnost, jer
ono to je pravo za poverioca, to je obaveza za dunika. Sadrina obligacije nastaje im se stvori obligacioni odnos;
2. Predmet obligacije je ono na ta je usmerena sadrina, tj. to je dugovano ponaanje dunika
(prestacija). Poverioevo pravo potraivanja se nikad ne odnosi na stvar, zato obligacioni odnos i ne moe da prati stvar,
ve inidbu dunika. Postoje 3 vrste prestacija:
a) Dare preneti svojinu ili neko drugo stvarno pravo;
b) Facere initi ili ne initi;
c) Praestare preneti dravinu;
3. Predmet prestacije je predmet dunikove inidbe. Mora biti odreen, mogu, i mora imati novanu
vrednost. Dunikova obaveza moe biti unapred odreena i to se zove Obligatio certa ili se mogu predvideti elementi na
osnovu kojih e biti odreena Obligatio in certa. Nije dozvoljeno da sam dunik odredi svoju prestaciju, inae e
obligacija biti unitena. Ono to se zahteva mora biti mogue, jer kad je neto nemogue obligacija je nitava, tj.
Impossibilium nulla est obligatio. Mora glasiti na sumu novca, tj. Omnis condematio pecuniaria est. ] 147.
KLASIFIKACIJA OBLIGACIJA
1. S obzirom na predmet obligacije (na dugovanu prestaciju), obligacije mogu biti obine i alternativne. Posebna
vrsta su obligacije sa Facultas alternativa;
2. Ako se poe od odnosa dunik-poverilac, obligacije mogu biti jednostrane (unilaterales) i dvostrane
(bilaterales), s tim to dvostrane mogu biti jednake (bilaterales aequales) i nejednake (bilaterales inaequales);
3. Ukoliko se kao kriterijum uzme zatita, obligacije mogu biti civilne (cives) i prirodne (naturales).
148. Alternativne obligacije i Facultas alternativa
Kada dunik ne duguje jednu ve vie prestacija i to kumulativno.
Alternativne obligacije su kada postoji vie prestacija od kojih jesamo jedna dugovana. Vano je pitanje ko ima
pravo izbora, jer ono moe pripadati ili poveriocu ili duniku.
Facultas alternativa kada se potrauje jedna inidba, ali se nje moe osloboditi ako uini neto drugo.
Kod alternativnih se javlja vie prestacija u obavezi, a jedna u izvrenju, a kod Facultas alternativa jedna u
obavezi, a njih vie se javljaju u izvrenju.
Razlika: Kod Facultas alternativa dunik se oslobaa obaveze ako predmet obligacije propadne bez njegove
krivice, dok kod alternativnih nije tako.
Facultas alternativa postoji kod noksalne odgovornosti: paterfamilies moe da plati tetu ili delikventa (roba) da
proda oteenom.
149. Jednostrane i dvostrane obligacije
Jednostrane kada se jedno lice javlja kao poverilac, a drugo kao dunik. Ugovor koji uspostavlja ovakav odnos
je Contractus unilateralis, primljeni zajam (bez kamate) ili poklon.
Dvostrane Contractus bilateralis kada su obe ugovorne strane meusobno i poverioci i dunici. Mogu biti
sinalagmatiki ili dvostrano jednaki (kupoprodaja) i dvostrano nejednaki (mandat).

150. Prirodne obligacije Obligatione naturales

Sutina obligacije je da je to Iuris vinculum Pravni odnos, to znai da poveriocu u ostvarenju prava moe
pomoi drava svojim aparatom prinude, ali postoje i neki imovinski odnosi kojima ovaj element nedostaje, koji nisu
pravni, to su prirodne obligacije.
Poverilac nema pravo da se obrati sudu da bi doao do potraivanja.
Prirodne obligacije su u vezi sa moralnim shvatanjem i sa pojmom prirodnog prava, npr. obaveza izmeu lica koja
su u istoj porodici, ali su kasnije ti poslovi dobili zatitu putem Actiones adiecticae qualitatis.
Npr. zastareli dug, dug iz kocke ili opklade.
151. Inter partes Intuitu persone
Obligacija se nikad ne odnosi neposredno na stvar ve na inidbu i deluje izmeu stranaka Inter partes. Trea
lica ne mogu imati ni prava ni obaveze iz obligacionog odnosa. Vai pravilo: "posao zakljuen izmeu jednih, ne moe
drugim licima niti koditi, niti koristiti".
Intuitu personae relativno dejstvo obligacija nee biti narueno ako doe do promenejedne od stranaka, ali ima
obligacija kod kojih ovakve izmene nisu dozvoljene i one ne deluju samo Inter partes, ve i Intuitu personae, kod kojih se
ima u vidu odreena linost. Ovi odnosi su oni kod kojih se zahteva posebno poverenje i zato se ortakluk neprenosi na
naslednike.
Izueci od relativnog dejstva obligacija:
1) sluajevi obuhvaeni tubama Actiones adiecticiae qualitatis;
2) noksalna odgovornost;
3) nasleivanje;
4) ustupanje trabine (cessio) ili duga (expromisso);
5) ugovori u korist i na teret treg lica.
152. Promena subjekata u obligacionom odnosu
Cessio Cesija promena poverilaca
Jedan od prvih naina promene poverioca je novacija sklapanja novog ugovora, sa istom sarinom, ali novim
poveriocem, gasi se jeedan obligacioni odnos, a zasniva se novi. Potrebna je saglasnost dunika, dok kod cesije ne treba.
Sledei korak je zastupnitvo kod koga razlikujemo kognitora i prokuratora. Kognitor je onaj kojeg je stranka
odredila posebnim ugovorom da je zastupa i predstavia je protivniku u sporu. Prokurator lice koje je dobilo ire
ovlaenje da vodi rauna o neijoj imovini iz kojeg je proizilazila i mogunost da tui dunika i zahteva naplatu. U oba
sluaja, presuda je glasila na osobu koja je dala ovlaenje, a ne na ime samog zastupnika.
Tek u II v. je nestala puna forma cesije u kojoj se lice koje ustupa trabinu zove cedent, a novi poverilac cesionar.
Expromissio promena dunika
Poverilac je zainteresovan za linost dunika.
Potreban novi ugovor koji bi oslobaao starog dunika, a obavezivao istom obavezom novo lice, a za to se trai
saglasnost poverioca.
153. Ugovori u korist i na teret treih lica
Ugovori u korist treih lica postoje kada jedno lice promitent zakljui sporazum sa drugim promisarom na
osnovu koga se obavee da e uiniti neto treem licu beneficijaru (npr. davanje asova).
Dugo se dralo pravila "Alteri stipulari nemo potest" - "Niko ne moe svojom izjavom volje ugovarati za drugog",
zato to takvi ugovori nisu bili utuivi.
U klasinom periodu je obezbeena utuivost ugovora u korist treih lica, ugovorna kazna stipulatio poenae, za
sliaj da promitent ne ispuni svoju obavezu, ime je promisar dobijao imovinski interes i mogunost da pokrene postupak.
Ugovori na teret treih lica postoje kada neko lice obea drugom da e mu neko tree lice dati ili uiniti neto, ali
takav ugovor ne proizvodi pravno dejstvo, mogu je jedino posao o zauzimanju. Time on ne obeava tuu inidbu, ve
svoju. Izuzetak: ugovor na teret naslednika.

154. Podeljene i solidarne obligacije

Podeljeni obligacioni odnos postoji kada vie njih potrauje ili duguje neto, ali tako da se zna udeo svakog od
njih. Ako vie lica duguje istom licu, svaki od njih moe biti tuen samo za svoj deo.
Solidarne obligacije naelo "svi za jednog jedan za sve". Ako ma vie poverioca (aktivna solidarnost), svaki
od njih moe da trai ceo iznos duga, a ostali sapoverioci svoj deo potraivanja (regres). Ako ima vie dunika (pasivna
solidarnost) jedan od njih moe biti tuen i od njega se moe zahtevati da plati ceo dug.
Solidarnost moe nastati zakonom ili ugovorom. Ako vie njih potrauje ili duguje nedeljivu stvar, onda je to
solidaran odnos.
Najea je pasivna solidarnost, jer predstavlja neku vrstu obezbeenja za poverioca.
155. Adstipulatio
To je specifilan odnos Ius civile-a. Stipulacijom koja se zakluuje sveanim reima dunik se obavezao glavnom
poveriocu, a zatim je takoe sveanim reima obeavao jednom drugom licu, adstipulatoru da e mu uiniti isto. Ovakav
oblik se zakljuivao da bi se obezbedilo prenoenje trabina na naslednike ili da se zakljui ugovor u korist naslednika.
Adstipulator moe zahtevati itavu trabinu, a moe i oprostiti dug, jer je on ipak akcesorni, sporedni poverilac. Ako se na
bilo koji nain ugasi glavno potraivanje, ni adstipulator nema pravo da zahteva nita.
156. Obezbeenje potraivanja
Imaju lini karakter. Sastoji se u tome to se neko tree lice javlja kao garant da e dunik izvriti obavezu ili to se
dunik dodatno optereuje ako se obaveza ne izvri na vreme ili ako uopte ne izvri svoju obavezu.
Osnovni oblik obezbeenja koji spada u obligaciono pravo jeste jemstvo, ugovorna kazna i kreditni nalog.
157. Jemstvo kao nain obezbeenja
Sastoji se u tome to se pored glavnog dunika obavee jo neko lice koje garantuje da e obaveza biti ispunjena.
OSOBINE:
a) Akcesornost jemeva obaveza nije glavna ve sporedna, deli sudbinu glavne obaveze;
b) Supstidijarnost obaveza poverioca je da pokua da naplati dug od glavnog dunika, pa tek onda da se
obrati jemcu, radi ispunjenja obaveza;
c) Pravo na regres pravo jemca koji je platio dug da zahteva od dunika naknadu.
OBLICI:
1) Sponsio oblik starog civilnog prava kojim se uz glavnog dunika obavezuje jo neko;
2) Fidepromissio jemstvo kojim su se koristili peregrini, slii kao garancija uz verbalnu obligaciju;
3) Fideiussio moglo se jamiti za bilo koju obligaciju, a ne samo onu iz verbalnog kontrakta. Fideiussio
je prelazila na naslednike za razliku od Sponsio i Fidepromissio;
4) Fideiussio indemnitatis definitivno utreena supstidijarnost. Njome se jemac vezivao, ne da e
palatiti glavni dug, ve da e poveriocu nadoknaditi tetu koju bude imao zbog toga to dunik nije izvrio svoju obavezu.
Jemac koji plati dug dobijao je tubu kojom je mogao da trai regres, a u sluaju sponsije, tuba je imala penalni
karakter. Tuba zbog naknade - Actio depensi
158. Ugovorna kazna i kreditni nalog
Stipulatio poenae Ugovorna kazna
Sastoji se u tome to se dunik obavezuje da e isplatiti neki iznos ili ispuniti neku drugu prestaciju ako svoju
osnovnu obavezu ne izvri na vreme ili je uopte ne izvri.
Zakljuivala se putem stipulacije. Poverilac je pitao dunika: "Ako ne da konja Stiha, obeava li da e platiti
sto sestercija?" i ovaj je odgovorio: "Obeavam (Spondeo)". Ugovorna kazna se moe ugovoriti u jednom paualnom
iznosu ili u odreenom procentu za svaki vremenski interval zakanjenja, tada se zove zatezna kamata (moratorni interes).
Poverilac najpre mora zahtevati ispunjenje osnovne obaveze, pa tek u sluaju da ne uspe, ima pravo na ugovornu
kaznu. Dunik se nije oslobeeo plaanja kazne, ak i ako je do neizvrenja dolo bez njegove krivice usled sluaja.
Kreditni nalog
Kada neko lice izda bankaru ili drugom licu nalog da isplati sumu novca treem licu, onda se nalogodavac javlja
kao garant. Ako to tree lice ne vrati novac, primljeni zajam, bankar se moe obratiti nalogodavcu i zahtevati da on isplati
dugivanu sumu putem Actio mandati contraria. Garant je uvek supsidijarni i akcesorni dunik.
Kreditni nalog predstavlja zaetak menice.

159. Odgovornost za naknadu tete (opti pregled)

Da bi neko odgovarao za tetu potrebno je:
1) da je teta naneta protivpravnom radnjom (objektivna odgovornost);
2) da postoji uzrona veza izmeu radnje i tete (objektivna odgovornost);
3) da je stvarno nastupila teta (objektivna odgovornost);
4) krivica (subjektivna odgovornost).
Pitanje krivice i tete moe da se postavi izmeu lica koja nisu ni u kakvom ugovornom odnosu ( vanugovorna
odgovornost): neko je sluajno ili namerno zapalio tuu kuu. A moe da postoji i izmeu strana ugovornica ( ugovorna
odgovornost).
160. Krivica (pojam, istorijat, vrste)
Krivica subjektivni odnos uinioca prema delu i njegovim posledicama. Postoje razlike izmeu
graanskopravnog i krivinopravnog shvatanja krivice. U krivinom pravu je teite na subjektivnom prilazu, a u
graanskom pravu je pitanje krivice objektivizirano.
Predpostavka krivice je uraunljivost. Malo dete i duevni bolesnik ne mogu biti krivi i za njih odgovara drugo
lice. Kod Rimljana, sam uinilac, bilo da je maloletnik, rob ili ivotinja, nosi sa sobom odgovornost, a njegov paterfamilies
moe da ga oslobodi plaajui iznos tete.
Ako postoji odrastao ovek, duevno zdrav, onda se postavlja pitanje njegove vinosti, krivice u uem smislu.
Krivica se procenjuje na osnovu dva elementa: da li je znao ili da li je mogao da zna (intelektualistiki element) i
da li je eleo ili bar pristajao na posledice (voluntaristiki element).
Dosta dugo se smatralo da se moe odgovarati samo za injenje, a ne i za neinjenje. Nee odgovarati onaj koji
nije gasio poar, nije pokuao da spase davljenika. I u pogledu kauzalnosti (uzrone veze), bilo je slinih nazora.
Odgovaralo se samo onda kada je postojala neposredna veza izmeu radnje uinioca i posledice. Ne snosi posledice onaj
koji je zakljuao roba pa ovaj umre, jer "rob nije stradao od zakljuavanja, ve od gladi".
Dolus postoji kada je neko namerno naneo tetu, kada je znao ta radi, kakve e posledice izazvati i kada je eleo
takve posledice.
161. [ Nehat (culpa) postoji kada se neko nije ponaao kako treba. Teki nehat (culpa lata) postoji kada se neko
ne ponaa onako kako bi se ponaao iole paljiv ovek. Izjednaava se sa dolusom.
Laki nehat (culpa levis) ima dva oblika:
1) culpa levis in concreto - nalae duniku da se u izvravanju obaveze ponaa kao prema svojim
stvarima, da posveti panju koju posveuje svojim poslovima. Ovde je model sa kojim se uporeuje dunikovo ponaanje
kad radi za sebe. Ako je neko primio stvar na uvanje i otiao na forum na zakljuavi stan, pa lopovi ukradu uvanu stvar;
2) culpa levis in abstracto (apstraktni laki nehat) zahteva se od dunika poveana panja. On mora da
postupa kao dobar domain (diligens paters familias) natproseno paljiv domain koji se brine o stvarima, savesno
izvrava svoje obaveze.
Odgovornost za uvanje (culpa in custodiendo) ova odgovornost se moe ugovoriti, ali se predpostavlja kada
je re o nekim ugovorima. Tako e za uvanje odgovarati krmari (za stvari i konje putnika), vlasnici tala, brodari (za robu
koju prevoze). Jedino se mogu osloboditi ako dokau da je stvar propala zbog vie sile. ] 161.
U pojedinim obligacionim odnosima je vladalo naelo autonomije volje i stranke su mogle ugovorom da
predvide vrstu krivice za koju e odgovarati. Ta sloboda je imala neke granice: nije se mogla iskljuiti odgovornost za
dolus ili za teki nehat.
Ako nita nije predvieno, postoje odreena pravila po kojima se procenjuje krivica u svakom ugovoru. Ako je
dunik imao koristi, on pojaano odgovara. Ukoliko neko besplatno ini uslugu drugom, odgovarae samo za culpa levis in
contcreto. Ali onaj kome se ini usluga, koji besplatno koristi stvar, odgovara sa poveanim stepenom odgovornosti i mora
da se ponaa bar kao dobar domain.
162. Sluaj i via sila
Javljaju se kao korelativni pojmovi krivici. Nemaju unapred utvreno znaenje, koje se moe primeniti kod
svakog ugovora. Ukoliko je vei stepen odgovornosti, smanjuje se domen njihove primene i obrnuto.
Sluaj (Causus ili Causus foruitus) je budua neizvesna okolnost zbog koje je dolo do tete ili zbog koje ugovor
nije mogao biti ispunjen. Do njega je dolo bez volje dunika (bekstvo ivotinje, oteenje stvari od strane treeg lica).
Via sila (Vis maior) je budua neizvesna okolnost, koja se nije mogla predvideti, a sve i da se predvidela, nije se
mogla spreiti. Dok je kod sluaja teite na nepredvidivosti, kod vie sile je akcenat na neotklonjivosti. To su ne samo

prirodni dogaaji (erupcija vulkana, zemljotres, poplava), ve mogu biti i neke okolnosti koje nastaju aktivnou ljudi
(ratno stanje, novi zakon koji zabranjuje odreene transakcije i sl.).
Iako ima neke razlike u posledicama, ipak je u praksi teko odvojiti ove dve kategorije i zato nae zakonodavstvo
spaja ova dva pojma u jedan sluaj vie sile.
163. teta
teta je gubitak ("utrb") u imovinskim ili drugim pravima. Dananje pravo razlikuje materijalnu, imovinsku
tetu i neimovinsku, nematerijalnu tetu (bol za izgubljenom bliskom osobom, gubitak asti, ugleda i sl.). Rimsko pravo
neimovinska dobra titi deliktnom odgovornou.
Imovinska teta moe biti stvarna teta (damnum emergens teta koja je nastupila) i izmakla dobit (lucrum
cessans). Stvarna teta sastoji se u smanjenju aktive ili poveanju pasive imovine. Tu je dolo do umanjenja imovine
radom dunika i to tako to je neko pravo izgubljeno ili je nastao neki teret koji ranije nije postojao.
Izgubljena dobit sastoji se u tome to ranije nije dolo do poveanja imovine koje se osnovano moglo oekivati.
Ako je zanatliji izgorela radionica, on trpi stvarnu tetu (vrednost izgorelog alata i materijala), ali mu je dobit izmakla, jer
se zna koliko gubi ako nekoliko meseci ne radi.