ВИСОКА ШКОЛА ЗА ПОСЛОВНУ

ЕКОНОМИЈУ И ПРЕДУЗЕТНИШТВО

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: ОБЛИГАЦИОНО ПРАВО

ВРСТЕ ОБЛИГАЦИЈА

Ментор: Студент:
проф. др Зоран Радуловић Далиборка Богосављевић
Бр.индекса: 721-003/19

Врање, 2020.
 САДРЖАЈ
САДРЖАЈ........................................................................................................................................2

УВОД...............................................................................................................................................3

ВРСТЕ ОБЛИГАЦИЈА...................................................................................................................5

1.Подела према предмету...........................................................................................................5

1.1.Позитивне и негативне облигације..................................................................................5

1.2.Облигације резултата и облигације средства..................................................................6

1.3.Новчане и неновчане облигације.....................................................................................6

2.Подела према каузи..................................................................................................................7

2.1.Вољне и законске облигације...........................................................................................7

2.2.Каузалне и апстракне облигације....................................................................................8

2.3.Личне и неличне облигације.............................................................................................8

3.Подела према множини субјеката...........................................................................................9

3.1.Дељиве и недељиве облигације........................................................................................9

3.2.Солидарне облигације.....................................................................................................11

4.Подела према множини предмета.........................................................................................12

4.1.Индивидуалне и генеричне облигације.........................................................................12

4.2.Алтернативне, факултативне и кумулативне облигације............................................12

5.Подела према трајању облигације.........................................................................................13

5.1.Тренутне и трајне облигације.........................................................................................13

6.Подела према санкцији..........................................................................................................14

6.1.Цивилне и натуралне облигације...................................................................................14

7.Остале поделе.........................................................................................................................15

7.1.Заменљиве и незаменљиве облигације..........................................................................15

7.2.Једноставне (просте) и састављене (сложене) облигације...........................................15

ЗАКЉУЧАК...................................................................................................................................16

ЛИТЕРАТУРА:..............................................................................................................................17
3
 УВОД
Почеци облигационог права сежу у далеку прошлост, у правне системе
најстаријих робовласничких држава, као што су Рим, Вавилон и Грчка. У
робовласничком периоду, облигационо право се највише развија у римској
робовласничкој држави. Римски Закон XII таблица је познавао само неке облике
купопродаје.
Након пропасти римског царства, у периоду раног феудализма, упоредо са
привредним и облигациони односи стагнирају све до почетка другог раздобља
европског феудализма и времена француске револуције. У условима све развијенијег
промета роба и услуга, полазећи од принципа римског права, правна теорија у
развијеним европским земљама (Француска, Немачка, Аустрија) изграђује темеље
познатих грађанских кодекса који нормативно регулишу облигационе односе.
Познате европске кодификације грађанског и облигационог права су француски
„Code Civil“ из 1804.године и аустријски Општи грађански законик из
1811.године.
Иначе, све до уједињења југословенских земаља у једну државу – Краљевину
Срба, Хрвата и Словенаца – 1918. Године, на подручју Словеније, Босне и
Херцеговине и Војводине, примењивао се аустријски Општи грађански законик из
1811.године са новелама из 1914,1915. и 1916.године, у Краљевини Србији – Српски
грађански законик који је донешен 1844.године по угледу на општи грађански
законик, а на подручју Црне Горе – Општи имовински законик за Црну Гору из
1888.године. Након уједињења свих југословенских земаља, почев од 1918.године,
па надаље и за време постојања Краљевине Југославије, у погледу законодавног
регулисања облигационих односа владао је правни партикуларизам, због
непостојања јединственог грађанског кодекса који би регулисао и облигационе
односе, све до 1978.године када Социјалистичка Федеративна Република Југославија
доноси Закон о облигационим односима.
Облигационо право је скуп правних норми којима се регулише правни
однос – правна веза, између две стране на основу кога је једна страна
(поверилац - активна страна) овлашћена да захтева од друге стране (дужник –
пасивна страна) одређено давање, чињење или уздржавање (dare, facere, non facere)
од нечега што би иначе имала права да чини, а друга страна је дужна да такав захтев
испуни.

4
 У објективном смислу облигационо право је скуп правних норми садржаних
у законским и подзаконским актима којима се уређује одређени правни однос у
погледу промета вредности.
У субјективном смислу облигационо право је скуп овлашћења и захтева
одређеног лица који се признају од стране објективног права и органа заштите
права.

5
ВРСТЕ ОБЛИГАЦИЈА

Многобројни и разноврсни облигациони односи могу се поделити према

предмету облигације, каузи, множини предмета, множини субјеката, санкцији,
трајању, итд.

1.Подела према предмету

Облигације се према предмету деле на позитивне и негативне облигације,

облигације резултата и средства и новчане и неновчане облигације.

1.1.Позитивне и негативне облигације

Позитивне облигације су најчешће и оне постоје увек када поверилац
захтева од дужника неку радњу - да му нешто да или учини. Та радња може бити
физичка или правна.
Наше право, за стицање својине путем уговора захтева: да је продавац
власник, да је уговор пуноважан и да је извршена предаја. Код непокретности је још
потребан и упис у јавне књиге.
У неким правним системима није потребна предаја, већ се сматра да је пренос
својине извршен самим уговором.
Пример: Приликом купопродаје уметничке слике од аутора наручилац
захтева чињење – израду слике. Наравно да аутор ту слику мора и да преда
наручиоцу, али ту предају може да уради и неко други уместо њега.
Негативне облигације настају када је се обавеза дужника састоји у његовом
пасивном држању – нечињењу или трпљењу1.
Пример: Купац се обавезује да купљену ствар не прода у периоду од 5 година
– нечињење, или закупац земљишта се обавезује да дозволи закуподавцу пролазак
преко њега – трпљење.
Да би негативна облигација могла да настане, мора да буде допуштена (нпр.
није могуће преузети обавезу којом се одриче права на поништење
уговора због прекомерног оштећења).
Значај поделе на позитивне и негативне облигације је пре свега у разликама
приликом повреде облигације: позитивне се повређују, пропуштањем чињења, или

1
Проф.др Мораит Б., Облигационо право, Бања Лука, 2010.год.,стр.60
6
пак делимичним чињењем, док се негативне повређују искључиво чињењем.
Такође је подела значајна и због отпочињања рока застарелости. Код позитивних он
почиње наредног дана од дана доспелости тражбине, а код негативних наредног
дана од извршења чињења уместо нечињења. Такође је ова подела значајна и са
аспекта терета доказивања, јер је код позитивних облигација поверилац у
повољнијем и лакшем положају, док код негативних мора да има активније учешће
у доказивању.

1.2.Облигације резултата и облигације средства

Ова подела је настала на основу тога да ли предмет облигације представља
постизање одређеног разултата или је довољно сам покушај постизања резултата.
Облигације резултата су оне где је неопходно да дужник постигне одређени
резултат, без чега не би постојала облигација.
Пример: Продавац аутомобила је дужан да изврши пренос својине возила на
купца, и није довољно да га преда само у државину купца, јер тада облигација није
извршена.
Облигације средства постоји кад за испуњење дужникове обавезе није од
утицаја постизање одређеног резултата.
Пример: Лекар има обавезу да лечи пацијента од најтежих болести, али
нема обавезу и да излечи када то објективно није ни могуће.
Значај поделе се огледа у томе да код облигације резултата постоји
претпоставка одговорности дужника, док се код облигација средства ова
одговорност не претпоставља.

1.3.Новчане и неновчане облигације

Све облигације се у крајњој линији могу изразити у новцу. Међутим,
подела на новчане и неновчане облигације се односи на то да ли је сам предмет
облигација одређено давање у новцу или не.
Новчане облигације су оне чије је предмет престације новац који је
допуштен – у оптицају. Новац је средство плаћања, а такође и опште прометно
средство. Правило је да се између физичких лица плаћање врши у готовом
новцу, а између правних тзв. обрачунским новцем. Новац има номиналну -
непроменљиву и тржишну - променљиву вредност. Раније је у нашој земљи важио
принцип монетарног номинализма, који се косио са основним начелима

7
облигационог права, што је за последицу доводило дужнике у неправедно заштићен
положај. Делом је тај принцип ради постојања, какве такве, заштите поверилаца
коригован применом „клизне скале“. Данас важе други принципи где је могуће
уговорити и валутне и златне клаузуле, и друге видове заштите поверилаца од
инфлације – индексне клаузуле, раст цена на мало итд. Дужници су са друге стране
заштићени ограничењем - максимизирањем камата, могућношћу отплате дуга пре
рока.
Неновчане облигације су све друге облигације које за предмет немају
новац. И неке неновчане облигације могу за предмет имати давање новца, али тај
новац није у оптицају већ је реч о нумизматичком новцу.
Често се јављају правни односи у којима истовремено постоје новчане и
неновчане облигације.
Пример: Закупац стана има обавезу плаћања месечне закупнине, али такође
има и обавезу да се у стану понаша са пажњом доброг домаћина, да се стара о
редовном одржавању и на крају да стан врати закуподавцу у стању у којем га је и
примио.
Значај поделе је веома битан. Правило је да код новчаних облигација дужник
који западне у доцњу дугује камату. Ове камате имају законска ограничења -
максимизирања, а постоји и забрана обрачунавања камате на камату. Такође, за
новчане обавезе важи правило да дужник може, ако то жели, да своју новчану
обавезу исплати пре рока. Место испуњења обавезе у правилу је различито, и код
новчаних обавеза оно је у месту пребивалишта, боравишта или седишта повериоца,
док је код неновчаних облигација у месту дужника.

2.Подела према каузи

Облигације се према каузи деле на вољне и законске облигације, каузалне и
апстрактне облигације и личне и неличне облигације.

2.1.Вољне и законске облигације

Све облигације су у крајњој линији засноване на закону. Међутим, подела на
вољне и законске облигације се темељи на каузи, непосредном разлогу, узроку
настанка облигације.
Вољне облигације настају из изјава воље субјеката, правних послова.
Пример: Поклонодавац се својом изјавом воље обавезује да поклонопримцу

8
преда у својину поклон (уметничку слику).

Законске облигације настају непосредно на основу законских прописа.

Пример: Штетник има законску обавезу да надокнади штету оштећеном
коме је својом кривицом слупао аутомобил.
Значај поделе је пре свега у доказивању, јер се законске облигације по
правилу не доказују, док је код вољних облигација које настају на основу
правног посла, то питање сложеније и зависи од саме природе и врсте правног
посла.

2.2.Каузалне и апстракне облигације

С обзиром да свака облигација има каузу, основ поделе је у уочљивости те
каузе у конкретној облигацији.
Каузалне облигације су оне код којих је разлог, кауза облигације јасно
изражена.
Пример: Уколико је једно лице дужно да другом лицу у замену за тв
пријемник да компјутер, јасно је да је реч о уговору о размени. Или, уколико дете до
7 година учини неку штету, родитељи без обзира на своју кривицу одговарају за
штету, и ту је јасно да је реч о законској каузалној облигацији.
Апстракне облигације су оне код којих кауза није одмах јасно уочљива иако
се на крају, у случају спора морају свести на каузалне.
Пример: Најчешће се апстракне облигације јављају у меничним пословима,
где је јасно да дужник дугује одређени износ новца али се из саме менице не
може видети због чега.
Значај поделе је у томе што апстрактне облигације за разлику од каузалник
олакшавају положај повериоца, јер је дужник мора да доказује да није имао
обавезу, или да је обавезу испунио.

2.3.Личне и неличне облигације

И поред тога што све облигације имају имовински карактер, ова подела је
извршена према каузалној вези субјекта облигације.
Лична облигација постоји када обавезу из облигационог односа може
да испуни искључиво дужник, а не неко треће лице. Свака обавеза из облигационог
односа има лични карактер, у том смислу што важи само за одређеног дужника и не
9
тиче се никог трећег2.
Пример: Продајом карата за концерт Здравка Чолића, организатор има
обавезу приређивања управо тог концерта, а не концерта Весне Змијанац или неког
другог извођача.
Неличне облигације постоје када престација није везана директно за
дужника.
Пример: Повериоцу је потпуно свеједно да ли ће новчану обавезу из уговора о
закупу исплатити лично закупац – студент, или ће то у његово име учинити неко
други – његови родитељи.
Значај поделе се огледа у томе што непосредна принуда није увек могућа
код личних облигација и уколико дужник у одређеном остављеном року своју
обавези ипак не испуну, приступа се накнади штете. Код неличних облигација, које
су правило, повериоци имају више могућности за принудно извршење обавезе.

3.Подела према множини субјеката

Облигација је увек однос између најмање два лица, и тада је то

дуалистичка облигација. Те облигације могу бити једнострано обавезне и двострано
обавезне. Међутим и на поверилачкој и на дужничкој страни могу се наћи више
лица, и тада је реч о плуралистичким облигацијама.

3.1.Дељиве и недељиве облигације

Ова подела је извршена на основу правне (не физичке) дељивости престације.
Дељиве облигације постоје када се њен предмет може поделити на више
делова, који не морају бити једнаки, али тако да ти делови задржавају сразмерну
вредност целине.
Пример: Закуподавац да двојици закупаца у закуп њиву од једног хектара
ради обрађивања за цену од 50.000 динара годишње. У том случају, ако
другачије није договорено, износ закупнине који ће платити сваки закупац је дељив
на два једнака дела, и то на по 25.000 динара.
Дељиве облигације, иако потичу из истог правног основа, су у суштини
самосталне и сваки део може имати различиту судбину, нпр. поверилац може
извршити опрост дуга само за тај део, или за један део дуга може наступити

2
Др Радишић Ј., Облигационо право, Београд, 2008.год., стр.54.
10
застарелост, а за други не итд. Дељивост облигације је посебно значајна код
заједничких облигација, и оне могу бити активне (више поверилаца) или пасивне
(више дужника). И код једних и код других је правило да се престације3 деле на
једнаке делове, који представљају самосталне целине.
У облигационом праву је претпоставка код оваквих облигација да сваки
дужник одговара за свој део, међутим код истих у привредном (трговинском)
праву стоји претпоставка солидарности.
Недељиве облигације су оне када се њен предмет не може поделити на више
делова, а и када би то било могуће ти делови не би изражавали сразмерну вредност
целине.
Пример: Ако је наручилац уговорио израду дијамантског прстена од 18
карата, обавеза неће бити испуњена уколико му буде израђен и предат прстен са
два дијаманта од 9 карата.
Код недељивих облигација и поверилац и дужник могу захтевати односно
испунити обавезу само у целини. Међутим постоје и уговорене недељиве облигације,
где је предмет исте дељив али су уговорне стране договориле да се исти мора
извршити у целини.
Пример: Уговор о закупу катастарске парцеле подразумева периодичност
давања, али су се обе стране споразумеле да се целокупни износ закупа има
исплатити одједном по склапању уговора.
Недељиве облигације са више поверилаца (саповериоца) постоје када
захтев за извршење престације може захтевати сваки повериоц понаособ, и сваки је
овлашћен за подношење тужбе, с'тим да тужбени захтев мора да обухвати све
повериоце. Дужник код ових облигација може своју обавезу испунити према свим
повериоцима, једном од њих или путем депозита.
Недељиве облигације са више дужника (садужника) постоји онда када
постоји више дужника где сви заједно или сваки од њих имају обавезу
извршења престације у целини, а између себе дужници имају право регреса.
Према Закону о облигационим односима код ових облигација се примењују правила
која важе за солидарне облигације.
Значај поделе је пре свега у томе што је код дељивих могуће обавезу

3
Престација или чинидба(предмет обавезе) како се још назива је свака позитивна или негативна
људска радња коју је дужник на основу облигационог односа дужан извршити повериоцу.

11
извршити у неколико делова, а код недељивих то није могуће. Делимичним
испуњењем недељиве обавезе она се не гаси и може водити раскиду уговора.
Значајно је и то што код недељивих облигација тужилац може сам поднети
тужбу али мора обухватити све повериоце.

3.2.Солидарне облигације
Солидарне облигације су дељиве али повериоци имају право да захтевају да
се испуне у целини.
Активне солидарне облигације (солидарност поверилаца) постоје када
сваки саповерилац има право захтевати од дужника испуњење обавезе у целини,
али исто тако може захтевати испуњење дела престације. Дужник може сам
одлучити према којем ће повериоцу испунити целокупну обавезу.
Пример: На основу уговора о купопродаји куће од два спрата где постоје два
сувласника, уговорена је купопродајна цена од 20.000 евра. Један од сувласнка
(продаваца) с обзиром да има потребу куповине аутомобила захтева од купца куће
исплату купопродајне цене, али с обзиром да овај тренутно нема целокупан
износ новца договорили су се да му исплати 10.000 евра, и то му признаје као
испуњење обавезе у целини према њему.
Солидарна облигација може бити угашена испуњењем обавезе од стране
било ког садужника4, а такође може доћи и до смањења обавезе као у претходном
примеру.
Пасивна солидарна облигација постоји када су садужници у обавези да
испуне престацију у целини сваком од повериоца, али се обавеза гаси испуњењем
обавезе према једном од њих.
Пример: Поверилац је дао у закуп пословну просторију двојици ортака ради
обављања пословне делатности за 200 евра месечно. Међутим, пошто је један од
дужника тренутно на службеном путовању у иностранству, закуподавац захтева
да му други закупац исплати целокупан износ закупнине.

4
Проф.др Мореит Б., Облигационо право, Бања Лука, 2010.год. стр.75
12
4.Подела према множини предмета
Облигације се према множини предмета деле на индивидуалне и генеричке
облигације и алтернативне, факултативне и кумулативне облигације.

4.1.Индивидуалне и генеричне облигације

Индивидуалне облигације су оне чији је предмет известан и тачно одређен.
Значај ових облигација је у томе што се исти предмет јавља у тренутку настанка
облигације и остаје непромењен до часа њеног извршења 5.
Пример: Продавац продаје купцу возило марке цитроен Ц3 црвене боје
регистарских таблица ВР 037КВ, број мотора CW8001LT123, број шасије 3264452.
Гeнeричнe oблигaциje су oнe oблигaциje кoд кojих je прeдaja ствaри,
oднoснo чињeњe или уздржaвaњe oдрeђeнo прeмa рoду или врсти. Oвa oблигaциja сe
испуњaвa прeдузимaњeм рaдњи из oквирa oдгoвaрajућeг рoдa или врстe ствaри,
прeмa избoру дужникa6. Дaклe, дужник дугуje oдрeђeнe ствaри из oдрeђeнoг рoдa и
испуњaвa oблигaциjу прeдajoм oдрeђeнe ствaри и кoличинe из тoгa рoдa (нa примeр,
дугoвaњe oдрeђeнe кoличинe кукурузa, oдрeђeнe врстe и oдрeђeнoг рoдa и сл.).
Пример: Продавац продаје купцу плаву зимску јакну из колекције јесен-зима
2017, робне марке Маrtini Vеstо.
Уколико код генеричних ствари није одређен њихов квалитет, и друга
посебна својства, правило је да ту право избора припада дужнику.
Значај поделе на индивидуалне и генеричне облигације огледа се
највише код престанка облигације и ризика случајне пропасти. Код индивидуалних
ствари пропашћу се дужник ослобађа обавезе, а правило је, још из римског права, да
генеричне ствари не могу да пропадну.

4.2.Алтернативне, факултативне и кумулативне облигације

Aлтeрнaтивнa oблигaциja je тaкaв oблик oблигaциje кoд кojих пoстoje две
или вишe престације, aли сe oблигaциja гаси сa извршeњeм jeдне oд њих, по избору
дужника, уколико другачије није уговорено или уколико се не ради о евикцији.
Лице на коме је право избора задржава то право све до тренутка обавештавања
повериоца о свом избору, а после тога избор је дефинитиван (неопозивост избора) и
не може се мењати без сагласности повериоца 7.

5
Проф.др Мореит Б., Облигационо право, Бања Лука, 2010.год., стр.64
6
Проф.др Мореит Б., Облигационо право, Бања Лука, 2010.год., стр.65
7
Проф.др Антић О., Облигационо право, Београд, 2012.год., стр.107
13
 Пример: Код уговора о размени лице се обавезало да ће предати другом лицу
у својину хард диск за компјутер од 250 GB, уколико оно њему заузврат да у својину
ласерски штампач или монитор.
Фaкултaтивнe oблигaциje су тaквe oблигaциje гдe сe дугуje oдрeђeни
прeдмeт, aли сe дужник oслoбaђa oбaвeзe прeдajући нeки други прeдмeт. Кoд oвих
oблигaциja сe дугуje тaчнo oдрeђeни прeдмeт, aли дужник je oвлaшћeн дa мoжe дa
испуни oблигaциjу и сa нeким другим прeдмeтoм (кojи je oдрeђeн зaкoнoм,
угoвoрoм или изjaвoм вoљe). Пoвeрилaц, кoд oвe oблигaциje, и даље мoжe
зaхтeвaти oд дужникa сaмo дугoвaну престацију.
Пример: Завешталац је оставио легатару свој удео од 50 акција „Телекома
Србија“, али је универзалном сукцесору остављено право да може уместо тих
акција да легатару исплати износ вредности тих акција на берзи на дан исплате.
Кумулативне облигације постоје када постоје две или више престације које
дужник мора све заједно да изврши. Кумулативне обавезе су оне које се тичу двеју
или више различитих чинидби8.
Пример: Продавац се обавезује да купцу за уговорену купопродајну цену
прода ауто, али се такође обавезује да исти поседује и све четири зимске
гуме, и резервни комплет од четири летње гуме.

5.Подела према трајању облигације

5.1.Тренутне и трајне облигације

Тренутне облигације су оне које се могу извршити у једном тренутку чиме
се та облигација гаси.
Пример: Продавац продаје купцу новине на трафици, а купац исплаћује цену
тих новина.
Трајне облигације подразумевају да се обавеза извршава у неком
временском периоду који може, а не мора бити одређен.
Пример: На основу уговора о доживотном издржавању даваоц издржавања
је преузео обавезу да до смрти примаоца издржавања истом обезбеди удобан
смештај, исхрану, сноси трошкове лечења, сахране и сл.
Значај поделе се огледа код престанка ових облигација. Тренутне облигације
престају моментом испуњења, а трајне актом испуњења последње чинидбе, или

8
Др Радишић Ј., Облигационо право, Београд, 2008.год., стр.61
14
истеком уговореног или законског рока. Такође, трајне облигације могу престати и
отказом.
Законом је предвиђено да повремена потраживања која доспевају годишње
застаревају за 3 године од доспелости свакој појединачног потраживања, осим тзв.
„комуналних услуга“ (вода, смеће, телефон, тв претплата и др.) која застаревају за
годину дана. Право на повремена потраживања из накнаде штете застарева за 5
година од најстаријег неиспуњеног потраживања.

6.Подела према санкцији

6.1.Цивилне и натуралне облигације

Цивилне облигације су обезбеђене правном санкцијом, подразумевају свако
утуживо право на захтевање престације, на кондемнаторну тужбу у случају
неиспуњења.
Натуралне облигације су све оне облигације код којих не постоји
обезбеђење правном санкцијом. Натуралне облигације настају као последица
застареле тражбине, тражбине из уговора о допуштеној игри и опклади и
тражбине из уговора без прописане доказне форме.
У случају да дужник изврши свojoм вoљoм натуралну oблигaциjу, нe мoжe
захтевати повраћај престације, чак и ако није знао нити је могао знати за
застарелост, или непрописну форму, или је поводом тога био у заблуди.
Значај поделе је у томе да су цивилне облигације правило и да се могу
извршити принудним путем. Натуралне немају то својство, али поверилац може
поднети кондемнаторну тужбу и она ће се и извршити уколико дужник не истакне
приговор застарелости.

15
7.Остале поделе
Код неких аутора јавља се још и подела облигација на заменљиве и
незаменљиве облигације и једноставне (просте) и састављене (сложене) облигације.

7.1.Заменљиве и незаменљиве облигације

Зaмeнљивe oблигaциje би биле oнe oблигaциje кoд кojих je угoвoрoм или
другим прaвним oснoвoм прeдвиђeнo дa сe извршeњe oблигaциje мoжe учинити и нa
други нaчин oд oнoгa кojи je прeдвиђeн (кao нa примeр, дa сe умeстo дугa у нoвцу,
прeдa oдрeђeнa ствaр и сл.).
Нeзaмeнљивe облигације би билe oнe кoд кojих сe прeстaциja, oднoснo
чинидбa нe мoжe дa зaмeни нeкoм другoм прeстaциjoм.

7.2.Једноставне (просте) и састављене (сложене) облигације

Jeднoстaвним (прoстим) oблигaциjaмa смaтрajу сe oнe oблигaциje кoje
имajу зa прeдмeт сaмo jeдну oдрeђeну рaдњу (нa примeр дa сe купцу испoручи
прeдвиђeнa кoличинa рoбe).
Сaстaвљeним (слoжeним) oблигaциjaмa смaтрajу сe oнe oблигaциje кoje сe
сaстoje из вишe чинидби (рaдњи) пoвeзaних у jeдну цeлину кoje сe пo свoмe
кaрaктeру и циљу извршaвajу зajeднo (нa примeр, oбaвeзe шпeдитeрa из угoвoрa o
шпeдициjи кoje сe сaстoje из вишe рaдњи у вeзи сa рoбoм, a кoje имajу зa циљ
oтпрeмaњe и дoпрeмaњe рoбe). Кaд сe у слoжeнoj oблигaциjи oдрeђeнe рaдњe oд
дужникa oбaвљajу у jeднaким рoкoвимa (нa примeр, плaћaњe зaкупнинe свaкoг
првoг у мeсeцу, плaћaњe шпeдитeрскe нaкнaдe у мeсeчнoм рaзмaку и сл.), oндa сe
истe нaзивajу пeриoдичним oблигaциjaмa.
Кoд слoжeних oблигaциja, пoсeбнo су знaчajнe oнe oблигaциje кoд кojих je
спojeнa глaвнa oблигaциja сa вишe спoрeдних, a oнe ипaк мeђусoбнo чинe
сaстaвљeну oблигaциjу.
Примeр: случaj кaд дужник дугуje пoвeриoцу глaвницу, кao глaвну oблигaциjу,
aли и пoрeд тoгa пoстoje и њeгoвe спoрeднe oбaвeзe (дугoви) у виду кaмaтe.

16
 ЗАКЉУЧАК

За разумевање суштине облигационих односа, неопходно је правилно и јасно

разумевање саме облигације, њеног пре свега језичког значења, а затим и
суштинског познавања карактера облигација и облигационих односа, и других
особина, као и њене природе.
Познавање различитих врста облигација с обзиром на њихов предмет, каузу,
множину субјеката или предмета, трајање, санкцију и остало има, исто тако
различите значаје. Док се код неких врста облигација значај поделе огледа у
положају субјеката (апстрактне олакшавају положај поверилаца за разлику од
каузалних), код других је тај значај у могућности примене непосредне принуде
приликом извршења (личне и неличне). Натуралне није чак ни могуће извршити
принудним путем. Код трећих значај поделе је везан за престанак облигације и
ризик случајне пропасти (тренутне и трајне, индивидуалне и генеричне). Код неких
облигација је обавезу могуће извршити у неколико делова, док код неких то није
могуће, или је обавезу могуће испунити и пре рока (дељиве и недељиве, солидарне,
новчане, неновчане). Tакође, код неких постоји претпоставка одговорности, а код
неких не (облигације средства и циља).
За облигационо право нису битни сви односи, него само они одређени и то они за
које држава (заједница) сматра да их својим апаратом присиле може, по потреби
спровести. У различитим епохама различит је био и објекат заштите.
Развој облигационог права уско је повезан са развојем економских односа у
друштву. Развојем економије развијало се и облигационо право као инструмент
регулисања промета права ствари и услуга.
На почетку је облигационо право регулисало мали број типова правних односа и
норми (нпр. замена робе у натури, трампа и сл.).
С' развојем производње и промета стварени су услови за бржи развој
облигационог права. Том развоју посебан импулс дала је и појава и правно регулисање
права на приватно власништво (својина). Развојем индустријског и финансијског
капитала облигационо право доживљава свој процват и пуни развој.
Облигационо право с' обзиром на претходно наведено, у условима техничко-
технолошког напретка, односно високо развијене привреде, неминовно ће се и даље
развијати и добивати на све већем значају.

17
ЛИТЕРАТУРА:

1. Закон о облигационим односима, Службени гласник РС бр. 29/1978-1181,

39/1985-1129, 45/1989-1195 (УСЈ), 57/1989-1438, 31/1993-681
2. Проф. др. Оливер Антић, Облигационо право, Београд, 2012.година
3. Проф. др. Јаков Радишић, Облигационо право, Београд, 2008.година
4. Проф. др. Михаило Константиновић, Облигационо право – скрипта, Београд,
1961.година
5. Проф. др. Слободан Перовић, Облигационо право, Београд, 1986.година
6. Проф. др. Бранко Мораит , Облигационо право, Бања Лука, 2010.година
7. Wikipedia

18