POJAM

Zastarelost je pravni institut koji predstavlja protek vremena u kojem imalac nekog prava nije vršio svoje
pravo u okviru zakonom predviđenog vremena, usled čega gubi mogućnost da svoje pravo ostvari
prinudnim putem. Dakle, zastarelost označava prestanak prava poverioca da, po proteku zakonom
predviđenog roka, prinudnim putem (putem države odnosno, suda) zahteva da dužnik izvrši svoju
obavezu. S obzirom da „nemarni“ poverilac gubi pravo na prinudno ostvarenje zaštite, te kako
zastarelost znači svojevrstan vid sankcije za „nemarnog“ poverioca koji svoje pravo nije vršio u vremenu
koje mu zakonodavac daje, nema ni obaveze dužnika da po proteku zastarnog roka ispuni svoju obavezu:
„Nastupanjem zastarelosti tuženi više nije dužan da izvrši svoju ugovornu obavezu“ (Presuda Višeg
privrednog suda u Beogradu, Pž. broj 5810/01 od 24.10.2001. godine).

NASTUPANJE ZASTARELOSTI

Zastarelost nastupa istekom poslednjeg dana vremena u kojem je poverilac mogao tražiti od dužnika
ispunjenje obaveze. Početak toka zastarelosti se, kada se obaveza sastoji u činjenju, vezuje za prvi dan
nakon dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze, odnosno, ukoliko se obaveza
dužnika sastoji u nečinjenju, trpljenju ili propuštanju, prvog dana nakon što je dužnik postupio suprotno
svojoj obavezi. Vreme proteklo u korist dužnikovih prethodnika se takođe računa u vreme zastarelosti
poslednjeg dužnika.

VOLJA UGOVORNIH STRANA

Strane u pravnom poslu ne mogu menjati, produžavati ili skraćivati rokove zastarelosti, niti se može
ugovoriti da zastarelost neće teći neko vreme. Takođe, dužnik se ne može odreći zastarelosti pre nego
što protekne vreme određeno za zastarelost ali će se pismeno priznanje zastarele obaveze, davanje
zaloge ili nekog drugog obezbeđenja za zastarelo potraživanje smatrati odricanjem od zastarelosti. S
druge strane, ukoliko dužnik ispuni zastarelu obavezu, čak i u slučaju da nije znao da je obaveza
zastarela, nema pravo da zahteva da mu se vrati ono što je dao.

Priznanje zastarele obaveze mora biti izričito, što potvrđuje i praksa: „Priznanjem duga prekida se
zastarelost samo ako je izjava kojom se dug priznaje jasna, određena i bezuslovna i ako je potpisan od
stane ovlašćenih lica“ (Rešenje Višeg trgovinskog suda, Pž. 39/2008 od 26.2.2009. godine).

SPECIFIČNOSTI

Specifičnost ovog instituta se ogleda u sledećem:

 Kada postoji potraživanje koje je obezbeđeno zalogom ili hipotekom, te protekne vreme
potrebno za zastarelost, poverilac se iz opterećene stvari može namiriti jedino ukoliko stvar drži
u rukama ili ako je njegovo pravo upisano u odgovarajući registar. Međutim, zastarela
potraživanja kamata i drugih povremenih davanja se iz opterećene stvari ne mogu namiriti.

 Ukoliko glavno potraživanje zastari, zastarelosti podležu i sporedna potraživanja, kao što
potraživanja troškova, kamata, plodova, ugovorne kazne.
  Zastarevaju samo relativna, ne i apsolutna prava. Zastarelost je institut karakterističan samo za
obligacione, relativne odnose, te se o zastarelosti ne može govoriti na terenu svojine,
službenosti, zaloge i drugih stvarnih prava, koja su nastala na temelju obligacije, koja su trajnog
karaktera i ne zastarevaju.

ZASTARELOST I PREKLUZIJA

U građanskom pravu postoje dve vrste rokova koje izazivaju najviše nedoumica: prekluzivni rokovi i
rokovi zastarelosti.

Prekluzija. Prekluzivni su oni rokovi koji su izričito propisani zakonom i u okviru kojih se mogu steći
određena prava (pravo zahtevati od drugog činjenje, nečinjenje, trpljenje ili uzdržavanje od čega), ali i po
čijem se isteku neko pravo gubi. To bi značilo da, ukoliko neko sudu podnese tužbu neblagovremeno (a
posebnim propisima je propisan rok za podnošenje tužbe), dakle, po isteku tzv. prekluzivnog roka, tužba
će rešenjem suda biti odbačena. O ovome sud pazi po službenoj dužnosti, već u fazi prethodnog
ispitivanja tužbe, te je ove rokove neophodno poštovati. Najznačajniji su rokovi za podnošenje tužbe,
žalbe, za povraćaj u pređašnje stanje.

Zastarelost. S druge strane, zastarelošću se, protekom vremena, ne gasi samo pravo već se gasi
mogućnost da se to pravo ostvari prinudnim putem, dakle gubi se pravo na zahtev u materijalnom
smislu. Samo pravo i dalje postoji, ali više ne kao kao civilna obligacija koju je moguće ostvariti putem
suda, već kao naturalna koju je moguće ostvariti jedino ukoliko druga strana dobrovoljno ispuni svoju
obavezu. Upravo istekom roka zastarelosti jedna civilna obligacija postaje naturalna. Međutim, kako na
ove rokove sud ne pazi po službenoj dužnosti već po prigovoru stranke (dužnika) u postupku,
neophodno je, do zaključenja glavne rasprave, da se istakne prigovor zastarelosti, kako bi sud presudom
odbio tužbeni zahtev. S druge strane, ukoliko dužnik propusti da istakne prigovor i ispuni obavezu, nema
pravo da zahteva povraćaj datog po osnovu sticanja bez osnova, jer osnov, zapravo, još uvek postoji, pa
se takvo plaćanje smatra plaćanjem dugovanog.

PREKID I ZASTOJ ZASTARELOSTI

Prekid podrazumeva situaciju koja nastaje radnjom poverioca ili dužnika, a ima za posledicu da se vreme
koje je proteklo pre prekida ne računa u zakonom predviđeni rok za zastarelost, te zastarni rok počinje
teći iznova posle prekida. Zastarevanje koje počinje teći iznova posle prekida, navršava se kad protekne
onoliko vremena koliko je zakonom određeno za zastarevanje koje je prekinuto.

Radnje koje utiču na prekid zastarelosti jesu radnje dužnika i poverioca.

Tako su dužnikove radnje koje prekidaju zastarevanje sledeće: priznanje ili isplata duga, davanje
obezbeđenja, otplata kamate od strane dužnika.

Poveriočeve radnje koje prekidaju zastarevanje jesu: podnošenje tužbe odnosno preduzimanje bilo koje
druge radnje pred sudom ili nadležnim organom u cilju utvrđivanja, ostvarenja ili obezbeđenja
potraživanja.

Poveriočeva radnja se neće smatrati prekidom ukoliko odustane od podnošenja tužbe ili preduzimanja
radnje, ili ukoliko poveriočeva tužba ili zahtev bude odbačen ili odbijen, ili ako izdejstvovana ili
preduzeta mera izvršenja ili obezbeđenja bude poništena. Međutim, ukoliko je tužba protiv dužnika
odbačena zbog nenadležnosti suda ili kog drugog uzroka koji se ne tiče suštine (merituma) stvari, pa
poverilac podigne ponovo tužbu u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti odluke o odbacivanju
tužbe, smatra se da je zastarevanje prekinuto prvom tužbom. Isto pravilo važi i za pozivanje u zaštitu, i
za isticanje prebijanja potraživanja u sporu, kao i u slučaju kad je sud ili drugi organ uputio dužniku da
svoje prijavljeno potraživanje ostvaruje u parničnom postupku.

Za prekid zastarevanja nije dovoljno da poverilac samo pozove dužnika pismeno ili usmeno da obavezu
ispuni.

Sam ZOO propisuje rokove zastarelosti u slučaju prekida:

 Zastarevanje prekinuto priznanjem od strane dužnika počinje teći iznova od priznanja,

 Kad je prekid zastarevanja nastao podizanjem tužbe ili pozivanjem u zaštitu, ili isticanjem
prebijanja potraživanja u sporu, odnosno prijavljivanjem potraživanja u nekom drugom
postupku, zastarevanje počinje teći iznova od dana kad je spor okončan ili svršen na neki drugi
način,

 Kad je prekid zastarevanja nastao prijavom potraživanja u stečajnom postupku, ili zahtevom
prinudnog izvršenja ili obezbeđenja, zastarevanje počinje teći iznova od dana okončanja ovih
postupaka,

 Ako je prekid nastao priznanjem duga od strane dužnika, a poverilac i dužnik su se sporazumeli
da izmene osnov ili predmet obaveze, novo potraživanje zastareva za vreme koje je određeno za
njegovu zastarelost.

Zastoj sprečava početak toka zastarelosti iz uzroka koje predviđa sam zakon, usled čega vreme potrebno
za zastarelost ne može početi da teče ili ukoliko je već započeto, vreme prestaje da teče. Nakon
prestanka okolnosti/uzroka koji su doveli do zastoja, rok zastarelosti se nastavlja, a proteklo vreme se
uračunava u zakonom određeni rok zastarelosti.

Okolnosti koje utiču na zastoj zastarelosti se mogu podeliti na subjektivne i objektivne okolnosti. Tako,
kod subjektivnih su te okolnosti lične prirode, pa sam zakonodavac zabranjuje da se u toku trajanja ličnih
odnosa određena lica međusobno utužuju (roditelji i deca za vreme trajanja roditeljskog prava, bračni
drugovi za vreme trajanja braka itd.). S druge strane, objektivne okolnosti bi bile one koje se tiču opšte
nemogućnosti da zastarelost teče (ratno stanje, neposredna ratna opasnost, mobilizacija, poplave,
požari).
 Zakon o obligacionim odnosima (u daljem tekstu: ZOO) propisuje u kojim to slučajevima zastarevanje ne
teče:

A. Za potraživanja između određenih lica:

 između bračnih drugova, za vreme trajanja braka;

 između roditelja i dece dok traje roditeljsko pravo;

 između štićenika i staraoca, kao i organa starateljstva, za vreme trajanja starateljstva i dok ne
budu položeni računi;

 između dva lica koja žive u vanbračnoj zajednici, dok ta zajednica postoji.

B. Za potraživanja određenih lica:

 za vreme mobilizacije, u slučaju neposredne ratne opasnosti ili rata u pogledu potraživanja lica
na vojnoj dužnosti;

 u pogledu potraživanja koja imaju lica zaposlena u tuđem domaćinstvu prema poslodavcu ili
članovima njegove porodice koji zajedno sa njime žive, sve dok taj radni odnos traje.

C. Za vreme postojanja nesavladive prepreke

 Zastarevanje ne teče za sve vreme za koje poveriocu nije bilo moguće zbog nesavladivih
prepreka da sudskim putem zahteva ispunjenje obaveze.

D. Specifičnosti kada su u pitanju posebne kategorije lica:

 Maloletnici i druga poslovno nesposobna lica - Zastarevanje prema ovim licima teče, bez obzira
na to da li imaju zakonskog zastupnika ili ne, ali zastarelost potraživanja ovih lica kada su bez
zastupnika, ne može nastupiti dok ne protekne 2 godine od kad su postala potpuno poslovno
sposobna ili od kad su dobila zastupnika. Takođe, ukoliko je za zastarelost nekog potraživanja
određeno vreme kraće od 2 godine, a poverilac je maloletnik ili neko drugo poslovno sposobno
lice bez zastupnika, zastarevanje tog potraživanja počinje teći od kad je poverilac postao
poslovno sposoban, ili od kad je dobio zastupnika.

 Lica na odsluženju vojnog roka - Zastarelost prema licu koje se nalazi na odsluženju vojnog roka
ili na vojnoj vežbi ne može nastupiti dok ne proteknu 3 meseca od odsluženja vojnog roka ili
prestanka vojne vežbe.

ROKOVI ZASTARELOSTI

Rokovi zastarelosti su imperativne prirode, te ih ugovorne strane svojom voljom ne mogu menjati. Naše
pravo predviđa opšti i posebne rokove. Opšti rok jeste onaj u kome zastarevaju sva prava osim ukoliko
za neka prava nisu predviđeni posebni, kraći rokovi zastarelosti. Opšti rok iznosi 10 godina. Posebni
rokovi jesu od 5, 3 i 1 godina i predviđa ih kako ZOO, tako i drugi zakoni.
A. Povremena potraživanja i pravo iz kojeg prositiču

 Potraživanje povremenih davanja (bilo da su sporedna-kamate ili glavna-izdržavanje) koja

dospevaju godišnje ili u kraćim vremenskim razmacima, zastarevaju za 3 godine od dospelosti
svakog pojedinog davanja,

 Isto važi za anuitete kojima se u jednakim unapred određenim povremenim iznosima otplaćuju
glavnica i kamate, ali ne važi za otplate u obrocima i druga delimična ispunjenja,

 Samo pravo iz koga proističu povremena potraživanja zastareva za 5 godina, računajući od

dospelosti najstarijeg neispunjenog potraživanja posle koga dužnik nije vršio davanja,

 Kad zastari pravo iz koga proističu povremena potraživanja, poverilac gubi pravo da zahteva
kako buduća povremena davanja, tako i povremena davanja koja su dospela pre ove
zastarelosti,

 Pravo na izdržavanje određeno zakonom ne može zastariti (kao što je, npr. Porodičnim zakonom
predviđeno na izdržavanje deteta).

B. Međusobna potraživanja iz ugovora o prometu robe i usluga

 Međusobna potraživanja pravnih lica iz ugovora o prometu robe i usluga, kao i potraživanja
naknade za izdatke učinjene u vezi s tim ugovorima, zastarevaju za 3 godine, s tim što
zastarevanje teče odvojeno za svaku isporuku robe, izvršeni rad ili uslugu.

C. Potraživanje zakupnine

 Potraživanje zakupnine, bilo da se plaća povremeno, bilo u jednom ukupnom iznosu, zastareva
za 3 godine.

D. Potraživanje naknade štete

 Potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za 3 godine od saznanja za štetu i za lice

koje je štetu učinilo (subjektivni rok) i u svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za 5 godina
od kad je šteta nastala (objektivni rok),

 Potraživanje naknade štete nastale povredom ugovorne obaveze zastareva za vreme određeno
za zastarelost te obaveze.

E. Potraživanje naknade štete prouzrokovane krivičnim delom

 Kad je šteta prouzrokovana krivičnim delom, a za krivično gonjenje je predviđen duži rok
zastarelosti, zahtev za naknadu štete prema odgovornom licu zastareva kad istekne vreme
određeno za zastarelost krivičnog gonjenja,
  Prekid zastarevanja krivičnog gonjenja povlači za sobom i prekid zastarevanja zahteva za
naknadu štete. Isto važi i za zastoj zastarevanja.

F. Potraživanja utvrđena pred sudom ili drugim nadležnim organima

 Sva potraživanja koja su utvrđena pravnosnažnom sudskom odlukom ili odlukom drugog
nadležnog organa, ili poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom, zastarevaju za 10
godina, čak i onda kada zakon inače predviđa kraći rok zastarelosti, s tim što sva povremena
potraživanja koja proističu iz takvih odluka ili poravnanja i dospevaju ubuduće, zastarevaju u
roku predviđenom za zastarelost povremenih potraživanja.

G. Jednogodišnji rok zastarelosti

Potraživanja koja zastarevaju za 1 godinu i kod kojih zastarevanje teče iako su isporuke ili usluge
produžene jesu:

 Potraživanje naknade za isporučenu električnu i toplotnu energiju, plin, vodu, za dimničarske

usluge i za održavanje čistoće, kad je isporuka odnosno usluga izvršena za potrebe domaćinstva,

 Potraživanje radio-stanice i radio-televizijske stanice za upotrebu radio-prijemnika i televizijskog

prijemnika,

 Potraživanje pošte, telegrafa i telefona za upotrebu telefona i poštanskih pregradaka, kao i

druga njihova potraživanja koja se naplaćuju u tromesečnim ili kraćim rokovima,

 Potraživanje pretplate na povremene publikacije, računajući od isteka vremena za koje je

publikacija naručena.

ZASTARELOST U PRAKSI

U poslednje vreme ovaj institut u praksi izaziva brojne nedoumice, naročito kada su u pitanju pravnički
neuke stranke. Najveći problem zadaju jednogodišnji rokovi zastarelosti. Iako je mnogo situacija,
izdvojićemo samo neke.

Komunalne usluge. Pružaoci komunalnih usluga su poverioci čije pravo zastareva za godinu dana.
Međutim, sve češće se dešava da ovi poverioci dužnicima, fizičkim licima, šalju opomene pred utuženje
ili razna obaveštenja kojima ih pozivaju da plate dugove koji su nastale pre nekoliko godina. Ovde ne
treba zaboraviti da ovakva obaveštenja ne predstavljaju radnju poverioca koja prekida tok zastarelosti.
Upravo u ovakvim situacijama, zakon štiti dužnike odnosno, kažnjava ove nemarne poverioce ostavljajući
dužnicima mogućnost pozivanja na zastarelost. Ono što je neophodno jeste da dužnik čiji je dug po
osnovu komunalnih, radio-televizijskih ili poštanskih usluga zastareo, istakne prigovor zastarelosti. Ovo
potvrđuje i brojna praksa: „Neosnovano se izjavljenom žalbom tužioca ukazuje da je prvostepeni sud
zastarelost trebao da ceni shodno odredbama člana 388. ZOO, jer je tužilac tuženog redovno opominjao
uz svaki račun na dug, te je time sprečen i prekinut tok roka zastarelosti. Potraživanje naknade za
isporučenu električnu energiju zastareva za jednu godinu, kada je isporuka usluga izvršena za potrebe
domaćinstva. Naime, u pogledu zastarelosti, shodno članu 388. ZOO, propisano je da se zastarevanje
prekida podizanjem tužbe i svakom drugom poveriočevom radnjom preduzetom protiv dužnika pred
sudom ili drugim nadležnim organom, radi utvrđenja, osiguranja ili ostvarenja potraživanja. Zastarevanje
se prekida i kad dužnik prizna dug. Kako u konkretnom slučaju tuženi nije dug priznao, već je u toku
postupka istakao prigovor zastarelosti potraživanja, a tužilac nije preduzeo nikakvu procesnu radnju
protiv tuženog pred sudom i drugim nadležnim organom radi naplate potraživanja na ime isporučene
električne energije, to pre podnošenja tužbe u ovom sporu nije ni prekinut tok roka zastarelosti, koji u
konkretnom slučaju iznosi godinu dana“ (Presuda Višeg suda u Užicu, Gž. 165/2010 od 22.2.2010.
godine).

RTV pretplata. Sve češće fizičkim licima stižu opomene pred utuženje za period od pre nekoliko godina,
u kojem su pozvani da plate dug. I ovde važi pravilo o jednogodišnjem roku zastarelosti, te dužnici ne
treba da priznaju ovakav dug, odnosno, neophodno je da blagovremeno istaknu prigovor zastarelosti. Da
je kod RTV pretplate primenljiv jednogodišnji rok, potvrđeno je i u praksi: „Odredbom člana 378. stav 1.
tačka 2) ZOO jednogodišnji rok zastarelosti propisan je da potraživanja radio stanice, radio TV stanice za
upotrebu radio prijemnika i televizijskog prijemnika zastarevaju za godinu dana, u koju vrstu
potraživanja spada i pretplata TV prijemnika koju tužilac potražuje tužbom. Pravilan je zaključak
prvostepenog suda da je, iz tog razloga, neosnovan navod tužioca da se radi o povremenim
potraživanjima, te da treba primeniti rok zastarelosti od tri godine. Iz navedenih razloga neosnovan je
žalbeni navod tužioca da je obaveza plaćanja RTV pretplate utvrđena Zakonom o radiofuziji, te navedeni
zakon ne tretira obavezu plaćanja TV pretplate kao obavezu plaćanja komunalne usluge. Napred citirani
član 378. ZOO ne odnosi se samo na potraživanja po osnovu vršenja komunalnih usluga, kako tužilac u
žalbi neosnovano navodi, već su taksativno nabrojane vrste potraživanja, te se, pored ostalih, u tački 2)
jasno navodi i pretplata TV prijemnika, što je osnov podnošenja tužbe u konkretnom slučaju" (Presuda
Privrednog apelacionog suda, Pž. 482/2012 od 20.4.2012. godine)

Potraživanja iz radnih odnosa i sporazum o isplati zaostalih zarada. Takođe, problem koj se često javlja
kada su u pitanju radno-pravni odnosi jeste u vezi sa potraživanjem zaostalih zarada. Zakon o radu
propisuje da „sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od 3 godine od dana
nastanka obaveze”. Često poslodavci sa zaposlenima zaključuju svojevrsne sporazume o neisplaćenim,
zaostalim, zaradama, kojima se obavezuju da će neisplaćene zarade isplatiti u nekom budućem periodu.
Na ovaj način poslodavci smatraju da su sebe zaštitili institutom zastarelosti, te u sporovima ističu
prigovor zastarelosti. Međutim, praksa svakako stoji na drugačijem stanovištu, te se sačinjen sporazum
ima smatrati priznanjenm duga, što dovodi do prekida zastarelosti i samim tim, otpočinjanja novog roka:
„Zaključenjem sporazuma o regulisanju međusobnih odnosa u vezi neisplaćenih zarada poslodavac je
učinio pismeno priznanje duga i time učinio prekid zastarelosti, tako da nije protekao trogodišnji rok
predviđen članom 196. Zakona o radu za isplatu zaostalih zarada, a u vezi člana 392. stav 6. Zakona o
obligacionim odnosima“(Presuda Okružnog suda u Nišu, Gž. 1 771/2009 od 10.7.2009. godine).