SEMINARSKI RAD

TEMA: PRAVO ZALOGE NA POKRETNIM STVARIMA PREDMET: OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA

http://www.besplatniseminarskiradovi.com

SADRAJ

UVOD (POJAM ZALONOG PRAVA). 3 ZALONO PRAVO NA POKRETNIM STVARIMA UPISANIM U REGISTAR BEZDRAVINSKA ZALOGA7 PREDMET ZALONOG PRAVA....8 UGOVORNE STRANE.8 PRAVNA DEJSTVA UGOVORA O ZALOZI...9 POSEBNE UGOVORNE ODREDBE O NAMIRENJU.9 REDOSLED ZALONIH PRAVA..10 NAMIRENJE.11 NAIN NAMIRENJA...12 PRESTANAK ZALONOG PRAVA...13 REGISTAR ZALOGE...13 ZAKLJUCAK15 1

LITERATURA..16 UVOD

POJAM ZALONOG PRAVA Zalono pravo je stvarno pravo na tuoj stvari na osnovu koga poverilac moe naplatiti svoje potraivanje iz vrednosti zaloene stvari (ako dunik ne ispuni obavezu o dospelosti) pre ostalih poverilaca.1) Zalono pravo je akcesorne prirode jer je zavisno od potraivanja koje obezbeuje. Zbog toga ono ne moe biti glavno, ve samo sporedno. Zalonom pravu prethodi potraivanje poverioca prema duniku, a zalono pravo je usmereno ka stvari koja slui za obezbeenje potraivanja. Ono obezbeuje zalonom poveriocu namirenje iz zaloene stvari, ak i onda kada se obini (hirograferni) poverioci ne mogu naplatiti delimino ili u potpunosti. Pravna priroda zalonog prava u pravnoj teoriji je sporna. Jedni smatraju da je to stvarno pravo, drugi da je obligaciono pravo. Neki smatraju da je samo zalono pravo na stvari stvarno pravo, dok je zalono pravo na pravima - posebno potraivanjima, obligaciono. Zalono pravo na pokretnim stvarima naziva se runa zaloga, a zalono pravo na nepokretnostima hipoteka. Runa zaloga nastaje predajom zaloene stvari poveriocu u dravinu, dok se zalono pravo na nepokretnosti stie upisom u javne knjige, a nepokretnost ostaje u dravini dunika. Zaloni poverilac moe realizovati potraivanje koje je obezbeeno zalonim pravom iz vrednosti zaloene stvari samo sudskim putem (naelo oficijelnosti zaloge). U naem pravnom sistemu je zabranjena lex commissoria.2) Zalono pravo moe postojati samo na odreenoj stvari i njime se moe obezbediti samo odreeno potraivanje uz izuzetke koji se odnose na uslovno i budue potraivanje. Zalono pravo je nedeljivo, jer cela stvar obezbeuje potraivanje dok ne bude namirena u celini. Zaloiti se moe svaka individualno odreena nepotrona pokretna stvar koja se nalazi u prometu, kao i stvar odreena po rodu ako se individualizuje, pa ak i novac pod odreenim uslovima (odreena, posebno izdvojena suma novca ili odreeni deo novane mase).
1) dr. Obren Stankovi i dr Miodrag Orli - Udbenik Stvarno pravo, Beograd.

2)

lex commissoria pravo poverioca da u slucaju ne placanja potrazivanja, zalonu stvar zadrzi

Na osnovu pravosnane sudske odluke kojom se duniku nalae isplata duga, zalogoprimac moe podneti predlog sudu da se zalona stvar proda na javnoj prodaji u izvrnom postupku, radi namirenja potraivanja obezbeenog zalogom. Zaloena stvar se po pravilu prodaje na javnoj prodaji, osim ako stvar ima trinu ili berzansku cenu, u kom sluaju se prodaje po toj ceni. Iz cene dobijene prodajom zaloene stvari zalogoprimac ima pravo da naplati glavno potraivanje, kamatu, trokove realizacije zaloge i trokove uvanja zaloene stvari. Kada se zaloena stvar nalazi u rukama zalogoprimca, glavno potraivanje zalogoprimac moe naplatiti iz cene dobijene prodajom i onda kada je potraivanje zastarelo, ali u tom sluaju ne moe se naplatiti kamata. Zalogoprimac ima pravo prvenstva u namirenju iz zaloene stvari, tj. vrednosti dobijene prodajom. Mogue je i viestruko zalaganje iste stvari. U tom sluaju redosled isplate odreuje se prema vremenu kada su nastala zalona prava, a ne prema vremenu nastanka potraivanja. Obrnut redosled namirenja vai u poslovima privrednog prometa. Taj red je obrnut redu nastanka zalonih prava i naplata se vri od poslednjeg nastalog potraivanja, pa unazad. Pravilo je da zalogoprimac ima dravinu stvari, sudravinu ili posrednu dravinu (u sluaju viestrukog zalaganja). Dravina docnijeg zalogoprimca (kod viestrukog zalaganja) ogleda se u tome da zalogodavac pismeno obavesti prvog zalogoprimca o zakljuenju drugog ugovora o zalozi i naloi mu da u sluaju isplate potraivanja, zaloenu stvar preda drugom zalogoprimcu, a ne da je vrati zalogodavcu. Zaloena stvar e na zahtev zalogodavca biti predata treem licu (koje e je drati za zalogoprimca) u sluaju kada zalogoprimac predmet zaloge ne uva kako treba ili sa njom postupa suprotno ugovoru ili zakonu. Takav zahtev se ostvaruje sudskim putem. U tom sluaju zalogoprimac ima dravinu posredno, preko treeg lica, koje stvar dri u njegovom - zalogoprimevom interesu. Zalogoprimac nema pravo na upotrebu zaloene stvari (osim ako je ugovorom predvieno), a ima pravo na plodove (osim ako to pravo ugovorom nije iskljueno). Od ubranih plodova smanjuje se iznos dugovanja. Zalogodavac odgovara za materijalne i pravne nedostatke zaloene stvari. Ako zaloena stvar u trenutku zalaganja ima nedostatke, zalogoprimac ima pravo na dopunu zaloge. Ako vrednost zaloene stvari bude smanjena posle tog trenutka, zalogodavac ne duguje drugu stvar u zalogu, kao i ako zaloena stvar propadne usled vie sile ili krivicom treeg.

Zalogoprimac ima pravo sledovanja putem tube za povraaj dravine zaloene stvari, u kom postupku e uspeti samo ako tueni nema pravni osnov za dravinu ili ima slabiji pravni osnov. On ima pravo i na samopomo. Zalogoprimac ima obavezu da uva zaloenu stvar sa panjom dobrog domaina ili dobrog privrednika kod ugovora u privredi, bez obzira da li ima pravo da je upotrebljava ili ne (u suprotnom zalogodavac moe preko suda da trai oduzimanje stvari od zalogoprimca i predaju treem na uvanje). On ima obavezu da se uzdri od upotrebe stvari (osim ako je ugovorom drukije predvieno) i da zaloenu stvar vrati zalogodavcu po izmirenju duga. Obaveze zalogoprimca nastaju u trenutku kada mu zalogodavac preda zaloenu stvar ili ispravu koja mu omoguava iskljuivo pravo raspolaganja zaloenom stvari. Potraivanje obezbeeno zalogom moe se ustupiti treem (prijemniku) a zajedno sa njim na prijemnika prelazi i zalono pravo kao akcesorno. Pristanak zalogodavca nije potreban, ve je dovoljno obavetenje o ustupanju. U sluaju ustupanja prijemnik stie i pravo potraivanja i zalono pravo. Ako se zalogodavac usprotivi da zaloena stvar bude predata u dravinu prijemniku, tada e ona ostati kod ustupioca, koji je uva za raun prijemnika. U tom sluaju ustupilac gubi zalono pravo, iako je zaloena stvar ostala u njegovim rukama. Tada prijemnik ima posrednu dravinu stvari preko ustupioca. Prijemnik ima pravo da trai isplatu duga, i namirenje iz zaloene stvari. Zaloni poverilac ima pravo na podzalogu3), ime se zalae i zalono pravo kao akcesorno. Pristanak zalogodavca nije potreban, ali se on moe usprotiviti predaji stvari, u kom sluaju e podzalogodavac imati posrednu dravinu na zaloenoj stvari. Prestankom potraivanja obezbeenog zalogom, prestaje i zalono pravo, osim ako se radi o zastarelom potraivanju, a stvar se nalazi u rukama poverioca. Zalono pravo prestaje i odricanjem zalogoprimca, protekom roka ako je vremenski ogranieno, propau zaloene stvari, konfuzijom4), konsolidacijom5) i javnom prodajom zaloene stvari. Zaloiti se moe isto kao i stvar, potraivanje prema treem licu, osim onih koja su po svojoj prirodi neprenosiva, vezana za linost dunika ili zakonom zabranjena. Zalaganje se vri ugovorom o zalozi. To je trojni odnos: zalogoprimac, zalogodavac i dunik. Dunik mora biti obaveten o ugovoru o zalozi i to pismeno. Potraivanje sadrano u obveznici na donosioca zalae se prostom predajom hartije od vrednosti. Potraivanje sadrano u hartijama po naredbi, zalae se indosamentom i predajom hartije zalogoprimcu.

3) 4) 5)

podzaloga pravo da poverilac svoje potraivanje zaloi konfuzija sjedinjenje potraivanja i duga konsolidacija zaloni poverilac postaje vlasnik zaloene stvari

Zaloiti se mogu i ostala prava (pravo plodouivanja, autorsko pravo, pravo licence, patenta itd.). Ne mogu se zaloiti: stvarne slubenosti, line slubenosti, lina prava, pravo na izdravanje i slino. Pravo zaloge na pokretnim stvarima kod nas je regulisano u nekoliko zakona i to: - Zakonom o obligacionim odnosima kojim je regulisana ugovorna zaloga; - Zakonom o zalonom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar - bezdravinska zaloga; - Zakonom o izvrnom postupku i Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji je regulisano zakonsko zalono pravo; - ZIP6)-om je regulisana sudska zaloga. Valja napomenuti da Zakon o obligacionim odnosima regulie ugovornu zalogu kod koje dolazi do predaje stvari u dravinu - dravinsku zalogu, dok je Zakonom o zalonom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar regulisana ugovorna zaloga bez predaje u dravinu - bezdravinska zaloga. Odredba lana 63. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa predvia da se na pravo zaloge na pokretnim stvarima i pravo zaloge na pravima primenjuju odredbe o zalozi sadrane u propisima kojima su ureeni obligacioni odnosi. Po tradiciji Rimskog prava, kao i prema naem pravu, Ugovor o zalozi je smatran realnim ugovorom (nastaje predajom stvari). Prema odredbi lana 966. ZOO7), Ugovorom o zalozi obavezuje se dunik ili neko trei (zalogodavac) prema poveriocu (zalogoprimcu), da mu preda neku pokretnu stvar na kojoj postoji pravo svojine da bi se pre ostalih poverilaca mogao naplatiti iz njene vrednosti, ako mu potraivanje ne bude isplaeno o dospelosti, a poverilac se obavezuje da primljenu stvar uva i po prestanku svog potraivanja vrati neoteenu zalogodavcu. Iz ove definicije proizilazi da je Ugovor o zalozi konsensualan (nastaje saglasnou volje stranaka o bitnim elementima ugovora), a predaja stvari ima znaaj ispunjenja ugovorne obaveze. Meutim, sam Zakon o obligacionim odnosima odstupa od konsensualizma i u lanu 968. predvia da zalogoprimac stie zalono pravo kad mu stvar koja je predmet ugovora bude predata. Ako se ovom ugovoru ponovo vraa realna forma (predaja pokretne stvari u dravinu poverioca).

6) 7)

ZIP Zakon o Izvrsnom Postupku ZOO Zakon o Obligacionim Odnosima

ZALONO PRAVO NA POKRETNIM STVARIMA UPISANIM U REGISTAR BEZDRAVINSKA ZALOGA Zakon o zalonom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar (Sl. glasnik RS, br. 57/03 i 61/05) ide korak dalje i daje jedno znaajno poboljanje u odnosu na prethodna zakonska reenja, jer predmet zaloge ostaje u dravini dunika. Time dunik stie mogunost da korienjem predmeta zaloge ostvari sredstva za naplatu kredita npr. i tome slino. On nije lien dravine zaloene stvari i iz nje moe da izvlai koristi, sve dok se ne steknu uslovi za realizaciju zalonog prava. Ali, posedovanjem pokretnih stvari vee vrednosti, on moe da ostvari odreenu korist (kredit, pozajmicu) njihovim zalaganjem. Ugovorom o zalozi obavezuje se zalogodavac prema poveriocu da mu prui obezbeenje za njegovo potraivanje tako to e se poverioevo pravo na stvari zalogodavca upisati u registar zalonog prava (u daljem tekstu: Registar zaloge). Zalogodavac moe biti dunik ili tree lice. Ugovorom o zalozi ureuju se prava i obaveze zalogodavca i poverioca. lan 3. Zakona regulie sadrinu i formu ugovora, predviajui obaveznu pismenu formu. Za razliku od odredbe lana 968. Zakona o obligacionim odnosima po kojoj zalogoprimac stie zalono pravo kad mu stvar koja je predmet ugovora bude predata, prema lanu 4. ovog Zakona poverilac stie zalono pravo upisom u Registar zaloge, osim ako nije drukije odreeno zakonom. Upis u Registar zaloge ne proizvodi pravno dejstvo ukoliko je zalogodavac zaloio stvar na kojoj nema pravo svojine ili ako zaloga nije punovana iz drugih razloga. Iz ovoga nesumnjivo proizilazi da upis zalonog prava u registar nije konstitutivni element nastanka ugovora, ve ima znaaj javnog obavetavanja svih zainteresovanih lica o postojanju zalonog prava na odreenoj pokretnoj stvari. Upis mogu traiti poverilac ili zalogodavac, s tim da ukoliko ga trai poverilac potrebna je izriita izjava zalogodavca da pristaje na upis (lan 5. Zakona). Registar pokretnih stvari je vrlo slian registru nepokretnosti. U lanu 6. Zakon ugrauje pravo prvenstva poverioca ije je zalono pravo upisano u Registar zaloge, u naplati iz vrednosti predmeta zalonog prava pre ostalih poverilaca, ukoliko mu potraivanje nije isplaeno o dospelosti. To pravo prvenstva ima dejstvo i prema treem licu koje je predmet zalonog prava pribavilo od zalogodavca, kao i prema docnijim pribaviocima. I ova odredba predstavlja znaajno poboljanje u odnosu na reenje iz lana 970. Zakona o obligacionim odnosima, prema kome je zalogodavac imao obavezu da poverioca kod koga se stvar nalazi obavesti o zakljuenju ugovora o zalozi sa drugim poveriocem i naloi mu da po naplati svog potraivanja preda stvar ovome. Ta obaveza vie ne postoji, jer je Registar zaloge u smislu lana 56. Javni registar zalonih prava na stvarima fizikih ili pravnih lica, a centralna baza podataka je dostupna putem lokalnih jedinica registra zaloge, radi upisa ili pretraivanja svim licima u svakom

trenutku u okviru radnog vremena. Podaci iz Registra zaloge su javni. Meutim, ovde se postavlja pitanje konkurencije sredstava obezbeenja (privremene mere zabrane raspolaganja i otuenja pokretnih stvari, izdate po odredbama ZPP8) i ZIP-a).
8) Zakon o Preskom Postupku

Ukoliko se otvori takav problem praksa e morati da ga prevazilazi primenom principa koja se tiu naela savesnosti i pravila o naknadi tete. Odredba lana 7. Zakona regulie potraivanja koja se obezbeuju zalogom, tako da se mogu obezbediti zalogom novana potraivanja iji iznos je izraen u domaoj ili stranoj valuti i to kako glavni dug, tako i kamata i trokovi ostvarenja naplate, kao i budua i uslovna potraivanja. PREDMET ZALONOG PRAVA (odredbe lanova 9. do 14) Predmet zalonog prava mogu biti: - individualno odreena stvar kojom zalogodavac moe slobodno raspolagati; - pokretne stvari odreene po vrsti ako je ugovorom o zalozi odreena njihova koliina, broj i nain na koji se mogu identifikovati; - zbir pokretnih stvari (roba u odreenom skladitu, inventar za obavljanje privredne delatnosti); - pravo potraivanja zalogodavca prema duniku; - druga imovinska prava kojima njihov imalac moe slobodno raspolagati; - suvlasniki udeo; - budue stvari i prava. Zalono pravo na potraivanju stie se upisom u Registar zaloga. Prema odredbi lana 11. Zakona dunik zaloenog potraivanja svoju obavezu ispunjava zalogodavcu, sve dok ne bude pismeno obaveten o nastanku zalonog prava. Od dana dostavljanja obavetenja, dunik zaloenog potraivanja moe ispuniti dug samo zalonom poveriocu, a ne i zalogodavcu. Prema lanu 14. Zakona iskljuena je primena odredaba ovog zakona na zalogu brodova, vazduhoplova, hartija od vrednosti, dok se primenjuje na zalogu prava intelektualne svojine, s tim da se zaloga na tim pravima upisuje u poseban registar Zavoda nadlean za intelektualnu svojinu. UGOVORNE STRANE (odredbe lanova 15. do 17) U ovom odeljku se definiu uesnici pravnog posla vezanog za zalono pravo. To su:

- zaloni poverilac; - zalogodavac; - tree lice. Tree lice odreuje zaloni poverilac ili vie njih, radi preduzimanja pravnih radnji radi zatite i namirenja zaloenog potraivanja. Ime treeg lica se upisuje u Registar zaloge umesto zalonih poverilaca (lan 16. Zakona). Zalogodavac je najee dunik, a moe biti i tree lice koje prua obezbeenje za tui dug (lan 17). PRAVNA DEJSTVA UGOVORA O ZALOZI (odredbe lanova 18. do 26) U ovom odeljku reguliu se obaveze zalogodavca i njegova prava. Prema odredbi lana 974. ZOO, jedina obaveza zalogodavca je da zalogoprimcu ili treem licu preda stvar ili ispravu koja je predmet ugovora, s tim da se mogu sporazumeti da zajedniki uvaju stvar ili ispravu (dravinska zaloga). U ovom zakonu, poto se radi o nedravinskoj zalozi, zalogodavac je duan da, po zakljuenju ugovora o zalozi, uva predmet zalonog prava sa panjom dobrog domaina, odnosno dobrog privrednika, da ga odrava u ispravnom stanju i vri potrebne opravke na njemu (lan 18. Zakona). Ugovorom se moe predvideti ak i obaveza zalogodavca da osigura predmet zalonog prava (lan 19). Zalogodavac gubi pravo na dravinu, ako o dospelosti ne ispuni obavezu prema zalonom poveriocu. Sve dotle, on je ovlaen da predmet zaloge koristi prema njegovoj uobiajenoj nameni, ubirajui plodove (ukoliko izdaje). U pogledu ubiranja plodova dozvoljeno je da ugovorom to pravo bude ugovoreno u korist zalonog poverioca (lan 20. i 21. Zakona). Zalogodavac ima pravo da predmet zalonog prava izda u zakup i na drugi nain ga koristi (lan 22). On moe i otuiti predmet zalonog prava i preneti pravo svojine na tree lice, s tim da bez odlaganja podnese zahtev radi upisa zalonog prava u registar zaloge na teret novog vlasnika. Tu obavezu ima i novi vlasnik. Ukoliko propuste da to uine, solidarno odgovaraju za tetu koju zaloni poverilac moe pretrpeti zbog njihovog propusta. Otuenje predmeta zaloge moe biti ugovorom iskljueno (lan 24. Zakona). Postoji mogunost ponovnog zalaganja zaloenog predmeta (lan 25), kao i ogranienje prava na upotrebu predmeta zalonog prava ili iskljuenje odreenog naina upotrebe (lan 26). POSEBNE UGOVORNE ODREDBE O NAMIRENJU (lanovi 27. i 28) lan 27. Zakona regulie opte pravilo namirenja9) ukoliko je zalogodavac privredni subjekt ili pravno lice privatnog ili javnog prava. Ukoliko predmet zalonog prava nema

9)

opte pravilo namirenja - vansudska javna prodaja ili prodaja po trinoj ili berzanskoj ceni

trinu ili berzansku cenu, zaloni poverilac ga moe prodati na nain na koji bi touinio razuman i paljiv ovek, uvajui interese dunika i zalogodavca, ako su to razliita lica. lanom 28. regulisano je pravilo namirenja za fizika lica u kome je iskljuena mogunost prelaska predmeta zaloge u svojinu zalonog poverioca, ako potraivanje ne bude namireno o dospelosti, niti zaloni poverilac moe predmet zalonog prava prodati po unapred odreenoj ceni, niti ga zadrati za sebe. Ugovorom o zalozi se moe predvideti, da e predmet zalonog prava prei u dravinu zalonog poverioca, ako njegovo potraivanje ne bude namireno o dospelosti. Tek u trenutku dospelosti potraivanja, oni se mogu sporazumeti da e predmet zalonog prava prei u svojinu poverioca umesto isplate duga ili da e poverilac moi da ga proda po odreenoj ceni ili da ga po toj ceni zadri za sebe. Viak vrednosti duan je da isplati zalogodavcu. REDOSLED ZALONIH PRAVA (lanovi 29. do 34) Zaloni poverilac ima pravo prvenstva naplate iz cene postignute prodajom predmeta zalonog prava, osim ako zakonom nije drukije odreeno. Ako je isti predmet zaloen veem broju poverilaca, red prvenstva se utvruje prema vremenu prijema zahteva za upis zalonog prava u Agenciji za privredne registre. U ovoj glavi se regulie i pitanje reda prvenstva razliitih zalonih prava (upisanog u registar ili nastalog predajom u dravinu), tako da prvenstveno se rauna prema vremenu nastanka odgovarajueg zalonog prava. Zalono pravo steeno predajom u dravinu uiva prvenstvo u odnosu na docnije zalono pravo upisano u Registar zaloge, ako se zasniva na ugovoru o zalozi koji je zakljuen u pismenoj formi i overen u sudu ili u drugom organu ovlaenom za overavanje potpisa. Odredba lana 32. regulie pitanje tereta dokazivanja, prevaljujui teret dokazivanja na neupisanog poverioca u Registar zaloge koji mora da dokae da je do predaje u dravinu dolo pre upisa u registar. Zakonsko zalono pravo iz Ugovora u privredi (prevozioca, komisionara, otpremnika, skladitara), ima prvenstveno u odnosu na zalono pravo upisano u Registar zaloge (lan 33). Zakonsko zalono pravo poslenika za potraivanje nagrade za rad, naknade za utroeni materijal i ostala potraivanja u vezi sa njegovim radom, a koja su nastala na osnovu ugovora o delu iz Zakona o obligacionim odnosima, ima prvenstvo u odnosu na zalona prava upisana u Registar zaloge. Redosled zakonskog zalonog prava drave za potraivanje poreza i drugih dabina odreuje se prema vremenu upisa u Registar zaloge (lan 34. Zakona).

NAMIRENJE (lanovi 35-42) U ovom odeljku se reguliu namirenje, pravila postupka, dunosti i prava stranaka. Zaloni poverilac po samom zakonu stie pravo na dravinu predmeta zaloge, ako dunik ne ispuni obavezu o dospelosti. On tada ima pravo da iz vrednosti predmeta zalonog prava namiri svoje glavno potraivanje, kamatu i trokove oko ostvarenja naplate potraivanja, dok je viak cene duan da isplati zalogodavcu bez odlaganja, to ako ne uini duguje zateznu kamatu zalogodavcu. Kada se steknu uslovi za realizovanje prava zaloge, zaloni poverilac je duan da preporuenim pismom obavesti dunika i zalogodavca ako to nije isto lice, preko adrese upisane u Registar zaloge, da namerava da svoje potraivanje namiri iz vrednosti predmeta zaloge, kao i da zatrai upis u Registar zaloge zapoetog postupka namirenja. Od tog momenta, zalogodavac je duan da sarauje sa zalonim poveriocem i prui mu potrebna obavetenja radi sprovoenja namirenja. U suprotnom duguje mu naknadu tete. Sve ove obaveze ima i dunik, kada zalogodavac i dunik nisu isto lice. Nakon dostavljenog obavetenja zaloni poverilac ima pravo da predmet zalonog prava uzme u dravinu. Ukoliko to ne uspe dobrovoljno, on ima pravo da sudu podnese zahtev za donoenje reenja o oduzimanju predmeta zalonog prava od zalogodavca i predaju njemu u dravinu. Uz zahtev podnosi overeni izvod iz Registra zaloge i ugovor o zalozi. Izvod iz Registra je izjednaen sa izvrnom ispravom. Sud je duan da o zahtevu odlui u roku od tri dana i da postupak oduzimanja sprovede u roku od tri dana od dana donoenja reenja kojim se zahtev usvaja. Zalogodavac ima rok od tri dana za ulaganje prigovora da poverioevo potraivanje ne postoji ili da zalono pravo ne postoji ili da je dug isplaen, o emu mora podneti pismene dokaze. Prigovor ne odlae izvrenje. Znai, predvien je izvrni postupak. Sam zakon definie u lanu 41. da se primenjuju pravila izvrnog postupka. Odredbom lana 42. regulisano je pitanje zabrane pravnog raspolaganja i uslovi za nju. Zalogodavac ne moe pravno raspolagati predmetom zalonog prava bez dozvole zalonog poverioca, posle dostavljanja obavetenja zalonog poverioca. Ipak, savesni pribavilac stie pravo svojine bez tereta, ako zalogodavac prodaje predmet zalonog prava u okviru svoje redovne delatnosti.

10

NAIN NAMIRENJA (lanovi 43-50) Zakon predvia vie naina namirenja i to: - sudska prodaja; - vansudska prodaja; - javna prodaja putem nadmetanja; - prodaja po trinoj ili berzonskoj ceni. Zaloni poverilac moe traiti od suda da donese odluku o javnoj prodaji predmeta zalonog prava, posle izvrenog upisa poetka namirenja u Registru zaloge. To e se postii javnom prodajom ili po tekuoj ceni kad stvar ima trinu ili berzansku cenu, a ako bi trokovi javne prodaje bili nesrazmerno veliki, sud moe odluiti da se cena utvrdi procenom strunjaka ili pak zaloni poverilac predmet zalonog prava moe zadrati za sebe po toj ceni. Po isteku 30 dana od upisa poetka namirenja u Registar zaloge, zaloni poverilac moe pristupiti vansudskoj prodaji, a dunik moe punovano ispuniti dug u bilo koje vreme pre prodaje predmeta zalonog prava ili zalogodavac ispuniti obavezu dunika. Zalogodavac i zaloni poverilac se mogu sporazumeti da se rok od 30 dana skrati. Vansudska javna prodaja moe biti i putem nadmetanja, ako je to ugovorom o zalozi predvieno. Sporazum o tome moe se postii i u trenutku dospelosti poverioevog potraivanja, kad je zalogodavac fiziko lice koje ugovor o zalozi zakljuuje izvan okvira privredne delatnosti. Sprovoenje javne prodaje, zaloni poverilac moe poveriti strunom licu, koje se redovno bavi takvom delatnou. Ugovorom o zalozi moe biti predvieno da se prodaja predmeta zalonog prava vri po trinoj10) ili berzanskoj11) ceni. Ako predmet zaloge nema ni trinu ni berzansku cenu, zaloni poverilac ga moe prodati na nain kako bi to uinio razuman i paljiv ovek, uvajui interese dunika i zalogodavca. Zaloni poverilac moe poveriti da za njegov raun i u njegovo ime, predmet zalonog prava proda lice koje se bavi prodajom takvih stvari kao zanimanjem ili se bavi davanjem zajmova uz zalogu kao zanimanjem. Tada zaloni poverilac i to lice solidarno odgovaraju zalogodavcu, ako mu prouzrokuju tetu prilikom prodaje. O mestu i vremenu odravanja prodaje, zaloni poverilac je duan da obavesti dunika i

11

10)

Trina cena je cena po kojoj se iste ili sline stvari redovno prodaju pod uobiajenim okolnostima na mestu i u vreme prodaje, a ako pod tim okolnostima zaloena stvar nema trinu cenu, uzima se u obzir cena na najbliem tritu.

11)

Berzanska cena je cena po kojoj se iste ili sline stvari prodaju na najblioj berzi.

zalogodavca (i treeg ako to nije isto lice) a ako je prodaja odrana bez njihovog prisustva, zaloni poverilac je duan da ih bez odlaganja obavesti o okolnostima koje mogu biti od znaaja a naroito o nainu prodaje, ceni i trokovima. Zakonom je predviena i mogunost zalogodaveve tube sudu (lan 49) pod odreenim uslovima, koji su strogi, s tim da podnoenje tube ne spreava postupak namirenja, izuzev ako zalogodavac podnese javnu ispravu ili privatnu ispravu overenu na zakonom propisani nain, koja sadri dokaz da poverioevo potraivanje ili zalono pravo ne postoji, da nije dospelo za naplatu ili da je dug isplaen. U sluaju postupanja po tubi, nalae se hitno reavanje ovih sporova. Savesno lice koje kupi predmet zalonog prava, na sudskoj ili vansudskoj javnoj prodaji stie neoptereeno pravo svojine, koje se ne moe osporavati zbog moguih propusta u postupku prodaje. Ovo vai i za prodaju predmeta zalonog prava u postupku namirenja po trinoj ili berzanskoj ceni ili po ceni po kojoj bi ga prodao razuman i paljiv ovek. PRESTANAK ZALONOG PRAVA (lanovi 52-55) Odredbe ovih lanova reguliu nain prestanka zalonog prava. To su: - isplata i drugi naini prestanka potraivanja; - propast stvari; - prodaja; - ostali sluajevi (pismeno odricanje zalonog poverioca, konfuzija, sticanje svojine na predmetu zaloge). Za prestanak zalonog prava i brisanje iz Registra zaloge, trai se pristanak na brisanje zalonog poverioca ili sudska odluka kojom se utvruje da je zalono pravo prestalo. REGISTAR ZALOGE
(lanovi 56-65)

Odredbe ove glave reguliu upis pokretnih stvari i prava u Registar zaloge. Registar zaloge je javni registar koji zalona prava i uvid u njih ini dostupnim svim zainteresovanim licima, doprinosei pravnoj sigurnosti. Niko se ne moe pozvati na okolnosti da mu podaci iz Registra nisu bili poznati. Upis podataka u Registar nije dokaz o postojanju prava zaloge, niti da je upisano potraivanje punovano. Postoje sluajevi

12

kada se upis u Registar nee prihvatiti i oni su tano nabrojani. Po odbijanju upisa u Registar zaloga, reenje se mora doneti u roku od tri dana od dana prijema zahteva za upis. To je jedinstvena elektronska baza podataka koja sadri zalona prava na stvarima fizikih ili pravnih lica i druge podatke koji se u skladu sa ovim zakonom, upisuju u Registar zaloge. Njena osnova je centralna baza podataka, a lokalne jedinice Registra zaloge se formiraju na teritoriji Republike Srbije i preko njih se moe vriti upis i pretraivanje centralne baze. Registar zaloge vodi Agencija preko Registratora koga na etiri godine imenuje i razreava Upravni odbor Agencije uz prethodnu saglasnost Vlade Republike Srbije. Isto lice moe biti ponovo imenovano, ali i razreeno pre isteka perioda na koji je imenovano. Registar zaloge je dostupan svim licima preko bilo koje jedinice Registra zaloge i to u svakom trenutku u okviru radnog vremena Registra. Podaci iz Registra su javni a overeni izvod o njima daje se na zahtev zainteresovanom licu kako o onome to je upisano u Registru kao i potvrda da Registar ne sadri podatke o zalozi na odreenoj stvari ili pravu. Za upis, brisanje podataka i druge usluge koje prua Agencija, plaa se naknada iju visinu odreuje Upravni odbor Agencije uz saglasnost Vlade Republike Srbije. Upis u Registar stvara fikciju da su trea lica upoznata sa postojanjem zalonog prava i on nije dokaz prava svojine ili drugih prava zalogodavca na zaloenim pokretnim stvarima, niti da je obezbeeno potraivanje ili zalaganje punovano. U Registar se upisuju podaci o zalogodavcu i duniku; zalonom poveriocu; treem licu iz lana 16. stav 1. Zakona (Zaloni poverilac ili vie njih mogu odrediti tree lice ili jednog od njih da preduzima pravne radnje radi zatite i namirenja zaloenog potraivanja); podatke o pokretnoj stvari ili pravu; potraivanju obezbeenom zalogom uz oznaenje osnovnog i maksimalnog iznosa; postojanju spora o zalonom pravu; da je zapoet postupak namirenja i sve promene ovih podataka. Izmene i dopune podataka u Registru, ako se odnose na bitne elemente upisanog zalonog prava, imaju karakter novog upisa. Zaloni poverilac ima obavezu da trai da se u Registar zaloge upie zapoeti postupak namirenja. Zalogodavac moe da zahteva da se u Registar upie zabeleka postojanja spora ako pokrene parnicu za brisanje zalonog prava iz Registra zaloge. Zalogodavac, zaloni poverilac i svako drugo lice mogu zahtevati upis zabeleke spora ako su pokrenuli parnicu u vezi sa zalogom. Dokumentacija na osnovu koje je izvren upis u Registar, sastavni je deo Registra zaloge do njenog prevoenja u elektronsku formu. Nakon toga, uvae se po propisima za arhivsku grau. Na osnovu zahteva koji se podnosi Agenciji na propisanom obrascu, pokree se postupak upisa u Registar zaloge. Podnosiocu zahteva izdaje se potvrda o podnetom zahtevu.

13

Registrator proverava urednost i potpunost zahteva ne ispitujui tanost podataka i verodostojnost dokumenata uz zahtev. Upis u Registar zaloge odobrava se reenjem, kao i brisanje zaloge, ako je to bio zahtev. Zahtev se odbacuje zakljukom, ako nije podnet u skladu sa ovim zakonom, kojom prilikom se podnosiocu vraa originalna dokumentacija. Protiv reenja i zakljuka moe se izjaviti alba u roku od 15 dana Ministru nadlenom za poslove privrede preko Agencije. Shodna primena Zakona o upravnom postupku vai za sve ono to ovim zakonom nije predvieno a odnosi se na postupak upisa u Registar. Podaci upisani u Registar objavljuju se istovremeno na internet strani Agencije.

ZAKLJUCAK Moe se zakljuiti da Zakon o zalonom pravu na pokretnim stvarima upisanim u Registar predstavlja dobro zakonsko reenje, jer nedravinska zaloga kao predmet njegove regulative ima znaajne ekonomske prednosti u odnosu na dravinsku. Posebno sa razloga to predmet zaloge ostaje u dravini dunika omoguujui mu da se njegovim korienjem pomogne u otplati duga zbog koga je dao zalogu. Postupak namirenja je mnogo efikasniji od sudskog postupka izvrenja na nepokretnostima. Predvieni su veoma kratki rokovi, hitnost u postupanju i primena pravila izvrnog postupka. Odredbama ovog zakona ne vreaju se imovinska prava zalonog dunika, niti se on dovodi u nepovoljniji poloaj, jer je njegov predmet svojina zaloena kao realno obezbeenje poverioevog potraivanja, u njegovom priteanju sve do postupka realizacije zalonog prava. Samim tim, ovi propisi su u skladu i sa odredbama Evropske konvencije o ljudskim pravima, tanije protokola 1. lana 1. koji se tie zatite prava svojine. Naravno, ni jedan zakon nije toliko dobar da ne bi mogao biti bolji, ali e se njegovi eventualni nedostaci ukazati tek u predstojeoj primeni, pa e praktini problemi koji eventualno nastanu, uticati na njegovo poboljanje i dogradnju.

LITERATURA
dr. Obren Stankovi I dr Miodrag Orli Udbenik Stvarno pravo, Beograd. Sl. glasnik RS, br. 57/03 i 61/05 Privredni savetnik 2003 Duko Medi - Zalono pravo, Banja Luka HTTP://PKS.KOMORA.NET 14

http://www.besplatniseminarskiradovi.com

15