Pravni fakultet

Univerziteta u Kragujevcu

Predmet: Rimsko pravo

Seminarski rad

Jemstvo

Mentor: Student:

Kragujevac, decembar 2016.

 SADRAJ

UVOD...........................................................................................................3

LINA OBEZBEENJA..............................................................................4

Ugovorna kazna.........................................................................................4

Kreditni nalog............................................................................................5

Intercesija...................................................................................................5

JEMSTVO.....................................................................................................6

Uslovi za jemca..........................................................................................7

Aktiviranje jemstva....................................................................................7

Prava jemca................................................................................................8

ZAKLJUAK...............................................................................................9

LITERATURA............................................................................................10

2
 UVOD

Ugovor je saglasnost izjava volja dveju strana, dunika i poverioca, o tome da sezasniva,menja
ili gasni neki obligacioni odnos. On je najvaniji instrument platnog prometa. Ugovor je
zakljuen kada su se izjave volja u svemu poklopile. Uvek postoje dve strane, ali i jedna i druga
strana mogu biti dunici i poverioci (na svakoj od tih strana moe biti jedno ili vie lica). Ugovor
mora biti jasan i nedvosmislen, i kao takav, efikasan i primenjiv u bilo kojoj pravnoj situaciji.
Poznato je da je prilikom sastavljanja ugovora, osnovni zadatak pravnika da predvidi to vie
moguih spornih situacija, kao i da za sve formulie prava i obaveze ugovornih strana, kako bi na
taj nain zatitio njihove interese.

Obezbeenje izvrenja ugovornih obaveza zavisi, pre svega, od toga da li su ugovorne strane na
jasan i nedvosmislen nain regulisale meusobna prava i obaveze. Takoe je bitno da li su
ugovorne strane ugovorile sankciju ukoliko bilo koja strana ne izvri svoju ugovornu obavezu ili
ugovornu obavezu ne izvri na predvien nain.

U cilju jaanja ugovorne discipline i zatite interesa ugovorne strane koja ispunjava svoje
obaveze iz ugovora , esto se izvrenje ugovora obezbeuje posebnim sredstvima obezbeenja.

Sredstva obezbeenja izvrenja ugovora tite poverioca od eventualnog neispunjenja ugovorne

obaveze od strane dunika ili od neblagovremenog ispunjenja. Sva sredstva obezbeenja mogu
biti personalna (lina) ili realna (stvarna).

lina sredstva obezbeenja izvrenja ugovora su: ugovorna kazna, intercesija, jemstvo i
kreditni nalog.

stvarna sredstva obezbeenja izvrenja ugovor a to su: kapara, kaucija, hipoteka, zalog i pravo
zadravanja.

Kod stvarnih sredstava sutina je u tome da poverilac stie neko stvarno pravo na dunikove
stvari, te ukoliko dunik ne izmiri svoju obavezu o dospelost, poverilac se iz te obaveze moe
namiriti. Tako imamo pravo zaloga i pravo zadravanja.

3
 LINA OBEZBEENJA

Sastoji se u tome to tree lice garantuje da e dunik izvriti obavezu ili u tome to se dunik
obavee da e predati odreen novani iznos, tj neku stvar, I ako ne izvri obavezu ili je ne izvri
na vreme.

U lina obezbeenja spadaju:

Jemstvo
Kreditni nalog
Ugovorna kazna
Intercesija

Ugovorna kazna
Ugovorna kazna predstavlja jedno od vrlo estih sredstava za obezbeenje ugovora u privredi.
Ugovorna (konvencionalna) kazna je ugovoreni novani iznos ili druga imovinska vrednost koju
je jedna strana duna dati drugoj strani ako svoju obavezu iz ugovora ne izvri ili je izvri sa
zakanjenjem. Odredba o ugovornoj kazni je akcesornog karaktera to znai da deli pravnu
sudbinu glavne obaveze. Ako je npr. nepunovana glavna obaveza, nepunovana je i obaveza po
ugovornoj kazni, ako je glavna obaveza zastarela, zastareva i pravo na ugovornu kaznu
itd.Zakljuuje se kao klauzula ugovora iz kojeg je nastala obaveza ili u vidu posebnog ugovora
(u formi propisanoj za glavni ugovor).Ugovorna kazna se moe javiti kao sredstvo obezbeenja
iskljuivo nenovanih potraivanja, poto se novana potraivanja obezbeuju zateznim
kamatama. Uslov za realizovanje ugovorne kazne je da je dunik kriv to nije ispunio
obavezu.Postoje dva osnovna tipa ugovorne kazne: ugovorne kazna zbog neizvrenja ugovora i
ugovorna kazna zbog zakanjenja u izvrenju ugovora. Ako je predviena ugovorna kazna, a nije
precizirano o kojoj vrsti je re, pretpostavka je da se radi o ugovornoj kazni zbog zakanjenja.
Ako je kazna ugovorena za sluaj neispunjenja ugovora, poverilac moe zahtevati ili ispunjenje
ugovora ili raskid ugovora i ugovornu kaznu. Pravo izbora izmeu ovih alternativa ima
iskljuivo poverilac i dunik na to ne moe uticati.Kada je meutim predviena kazna za sluaj
zakanjenja, poverilac moe zahtevati i ispunjenje ugovora i ugovornu kaznu. Ako eli da zadri
pravo na ugovornu kaznu,poverlac mora prilikom prijema zakasnelog izvrenja dunikove

4
obaveze, to izriito naglasiti. Po svojoj pravnoj prirodi ugovorna kazna ima elemetne kazne i
elemente pretpostavljene naknade tete. Zbog toga se pri zahtevanju ugovorne kazne teta ne
mora dokazivati, ona se, dakle , pretpostavlja, a ugovorna kazna (zbog kaznenog karaktera) moe
biti vea od pretrpljenje tete. Kada je, meutim, pretrpljena teta vea od visine ugovorne kazne,
poverilac pored ugovorne kazne moe zahtevati i razliku izmeu njene visine i pretrpljene
tete.Visinu kazne odreuju ugovorne strane. Preterano visoku ugovornu kaznu, na zahtev
dunika, sud moe smanjiti.

Kreditni nalog
On postoji kada jedno lice, nalogodavac ili mandat, izda nalog drugom licu-mandataru, da isplati
odreenu sumu novca treem licu. Nalogodavac garantuje da e tree lice vratiti novac koji je
pozajmio.1 Bankar bi u suprotnom podigao actio mandati contraria protiv nalogodavca, I
zahtevae isplatu duga. Naziv mandatum qualificatum je dobio u srednjem veku jer je kreditni
nalog bio posebna vrsta ugovora o mandatu. Preteu dananje menice upravo predstavlja kreditni
nalog.

Intercesija
Razvila se u Rimu kada se raspravljalo o sposobnosti ena da preuzmu tue obaveze, I
predstavlja opti pojam preuzimanja tuih obaveza, I ne samo sporednih nego I glavnih.

Opti pojam intercesije je imao tri oblika:

Kumulativna intercesija pored glavnog dunika jo neko se dodatno obavee

Privatna intercesija preuzima se tui dug
Preutna intercesija stupanje u obligacioni odnos od kojeg tree lice ima korist
(uzimanje zajma za tree lice)

1 Stankovi E., Vladeti S., Rimsko pravo, Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu,
Institut za pravne i drutvene nauke, Kragujevac, 2014.godina

5
 JEMSTVO

Jemstvo predstavlja poseban oblik linog obezbeenja gde jemac odgovara poveriocu
celokupnom svojom imovinom za obaveze dunika kad ovaj ne ispuni ili neadekvatno ispuni
svoju punovanu i dospelu obavezu. Na ovaj nain se putem jemstva, poverilac obezbeuje od
rizika neplaanja glavnog dunika zbog njegove insoloventnosti. Jemstvo, moe da bude na bazi
ugovora ili predvieno zakonom. Kod ugovora o jemstvu se predvia obaveza jemca prema
poveriocu da e on ispuniti obavezu glavnog dunika, kad to on ne uini. Isti se ugovor
zakljuuje u pismenom obliku. Dakle, ako ugovor nije zakljuen u pismenom obliku, ne
proizvodi pravno dejstvo.

Jemstvo moe biti:

pravo na regres,
supsidijarno,
akcesorno.

Pravilo je u privrednom pravu da je jemstvo ima pravo na regres, tj jemac ima pravo na
naknadu koji je isplatio poverioca.

Kod supsidijarnog jemstva,meutim, poverilac se najpre mora obratiti glavom duniku, pa tek
za sluaj da ne uspe da se redovnim putem od njega namiri, ima pravo da zahteva ispunjenje od
supsidijarnog jemca.

Jemstvo je inae uvek akcesornog karaktera. Akcesornost kod jemstva oznaava da obaveza
jemca zavisi od obaveze glavnog dunika, gde postoji primarna obaveza glavnog dunika, a
sporedna (akcesorna) obaveza jemca. Dakle, obaveza jemca zavisi od obaveze glavnog dunika i
ista se javlja kad glavni dunik ne izvri svoju obavezu.Kada na dunikoj strani duniko-
poverilakog odnosa postoji vie lica, pretpostavlja se da su u privredno pravnim odnosima oni
solidarni dunici. To znai da se poverilac moe zahtevom obratiti svakom duniku za celinu
potraivanja, kao to moe istovremeno i prema vie njih ili prema svima. Kada meutim, jedan
dunik ispuni obavezu, poverilac gubi pravo prema ostalim dunicicma.

6
Uslovi za jemca
Banke u skladu s propisima i svojim internim aktima propisuju uslove pod kojima korisnik
finansijske usluge moe da obezbedi jemca. Najee su u pitanju isti uslovi koji vae i za
korisnika, u smislu odreene starosne dobi, kreditne sposobnosti, visine primanja, stalnog
zaposlenja i uredne kreditne istorije koja se evidentira u Kreditnom birou. Poput korisnika, jemac
je u obavezi da pribavi istu dokumentaciju pre nego to korisnik zakljui ugovor sa bankom.2

Isto tako, vano je napomenuti da se jemstvo evidentira u Kreditnom birou, pa se time i smanjuje
kreditna sposobnost jemca zbog potencijalnih obaveza. To znai da e banka prilikom ocene
kreditne sposobnosti jemca koji se banci obrati kao potencijalni korisnik finansijske usluge uzeti
u obzir dato jemstvo prilikom donoenja odluke o pruanju odreene usluge.

Aktiviranje jemstva
Ukoliko dunik ne izmiruje svoje obaveze blagovremeno, u roku predvienom u ugovoru ili
prestane da izmiruje svoje obaveze, banka, u skladu sa ugovorom, aktivira neko od sredstava
obezbeenja, na primer menicu, administrativnu zabranu ili trajni nalog, zavisno od toga ime je
jemac garantovao obaveze iz ugovora o kreditu. Tada jemac postaje dunik i u obavezi je da
ispuni sve ugovorene obaveze koje je glavni dunik preuzeo zakljuivanjem ugovora o kreditu.

U sluaju da postoji vie jemaca, oni banci odgovaraju solidarno, bez obzira na to da li su
garantovali zajedno ili se svaki od njih obavezao prema banci odvojeno, izuzev kada je
ugovorom njihova odgovornost ureena na drugi nain.

Banka kao poverilac moe da zahteva ispunjenje preuzete obaveze od jednog ili vie jemaca u
isto vreme, odnosno moe istovremeno zahtevati ispunjenje preuzete obaveze od korisnika
glavnog dunika i od jemca odjednom. Banka moe da naplati dug samo u visini obaveze
glavnog dunika, a u sluaju da jemac plati vie od obaveze glavnog dunika, on ima pravo da
od banke zahteva povraaj vie plaenog iznosa.

2 http://www.tvojnovac.nbs.rs/edukacija/latinica/20/krediti/jemstvo.html

7
U sluaju da je izmirenje baninog potraivanja obezbeeno s vie sredstava obezbeenja, banka
prilikom realizacije, odnosno aktiviranja sredstava obezbeenja, moe vriti izbor u smislu
redosleda aktiviranja sredstava obezbeenja, odnosno moe da aktivira i vie sredstava
obezbeenja istovremeno, imajui u vidu da nije utvren redosled njihovog aktiviranja.

Prava jemca
Ukoliko postoji jemstvo kod ugovora o kreditu, banka je duna da, u skladu sa Zakonom o zatiti
korisnika finansijskih usluga, osim korisniku kredita, i jemcu dostavi kopiju tog ugovora s
planom otplate i pregledom obaveznih elemenata kako bi jemac bio upoznat sa obavezama za
koje garantuje i koje e eventualno u nekom trenutku zbog neizmirivanja obaveza glavnog
dunika preuzeti.

Zakonom o obligacionim odnosima propisano je da jemac koji je izmirio potraivanje prema

banci, odnosno dug glavnog dunika, ima pravo da od korisnika glavnog dunika potrauje
iznos koji je banka naplatila od njega. Ukoliko je u pitanju bilo jemstvo po stambenom kreditu,
ovo takoe znai da jemac ima pravo na deo nepokretnosti, shodno visini novanih sredstava
koje je uplatio po osnovu svojih ugovornih obaveza.

Nakon to istekne ugovorni odnos, bilo da je jemstvo u nekom trenutku aktivirano ili ne, banka
je u obavezi da u roku od mesec dana nakon isteka ugovora jemca pismeno obavesti o tome da su
sve obaveze izmirene, kao i da vrati sva sredstva obezbeenja kojima je jemac garantovao za
korisnika.

8
 ZAKLJUAK

Obligaciono pravo se svojim najveim delom bavi prometom imovinskih vrednosti, tj. pravnim
odnosima u nastajanju. U tom smislu, ono je pravo prometa roba i usluga, jer sadri pravila o
prenosu odreenih dobara, roba i usluga iz imovine jednog u imovinu drugog lica.

Predmet obligacionog prava je ekvavilentna razmena koja se ostvaruje kupoprodajom. Sem toga,
predmet obligacionog prava su i oni odnosi kojima se prenos odreenih vrednosti obavlja bez
ikakve naknade (npr. poklon). Predmet obligacionog prava su i odnosi koji nastaju mimo volje
subjekata obligacionog odnosa, to je sluaj kod prouzrokovanja raznih oblika tete,
neosnovanog bogaenja, zakonske obaveze izdravanja, obavljanja poslova bez naloga.

Pod obligacijom se podrazumeva pravni odnos izmeu dve odreene strane na osnovu koga je
jedna strana (poverilac) ovlaena da zahteva od druge strane (dunika) odreeno davanje,
injenje ili uzdravanje od neeg to bi inae imala pravo da ini, a druga strana je duna da to
ispuni.

9
 LITERATURA

Stankovi E., Vladeti S., Rimsko pravo, Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu,
Institut za pravne i drutvene nauke, Kragujevac, 2014.godina

http://www.tvojnovac.nbs.rs/edukacija/latinica/20/krediti/jemstvo.html

10