Ekonomski fakultet

Univerziteta u Kragujevcu

Predmet: Teorija I politika cena

Seminarski rad

Pojam i osnovni oblici trinih struktura

Mentor:

Kandidat:

Dr Ljiljana Maksimovi

Kragujevac, jul 2016.

SADRAJ

UVOD..............................................................................................................................................3
POJAM TRITA...........................................................................................................................4
TRINA STANJA.........................................................................................................................5
NESAVRENA KONKURENCIJA..............................................................................................11
MONOPOL................................................................................................................................12
OLIGOPOL................................................................................................................................19
MONOPOLISTIKA KONKURENCIJA................................................................................23
ZAKLJUAK................................................................................................................................25
LITERTAURA...............................................................................................................................26

UVOD
2

Danas je veina zemalja koje su nekada imale centralno planske privrede napustila ovaj sistem i
pokuava da razvije trinu privredu. U trinoj privredi, odluke centralnog planera zamenjene su
milionima odluka preduzea i domainstava. Preduzea odluuju koga e zaposliti i ta e
proizvoditi. Domainstva odluuju za koja preduzea e da rade i ta e kupiti za svoje dohotke.
Ova preduzea i domainstva zajedno deluju na tritu, gde cene i lini interes rukovode
njihovim odlukama.
Domainstva i preduzea meusobno deluju na tritima kao da su voena nekom nevidljivom
rukom koja ih dovodi do eljenih trinih ishoda. Cene odslikavaju vrednost nekog dobra za
drutvo, i troak koji drutvo snosi da bi to dobro proizvelo. Poto domainstva i preduzea na
osnovu cena odluuju ta da kupe i prodaju, oni i nesvesno uzimaju u obzir drutvene koristi i
trokove svojih postupaka. Kao rezultat toga, cene vode pojedinane donosioce odluka ka
ishodima koji, u mnogim sluajevima, maksimiziraju blagostanje drutva u celini.
Vana posledica umeanosti nevidljive ruke da upravlja ekonomskom aktivnou jeste da kad
vlada spreava cene da se prirodno usklauju sa ponudom i trnjom, ona ometa sposobnost
nevidljive ruke da koordinira milionima domainstava i preduzea koji ine privredu. Ovo
objanjava zato porezi negativno utiu na alokaciju resursa: porezi iskrivljuju cene,a posledino
i odluke domainstava i preduzea.

POJAM TRITA

Samo trite predstavlja oblik razmene proizvoda i usluga posredstvom novca, na kome se cena
formira na osnovu ponude i tranje.
Pojam trista je veoma sloen i esto se koristi u opte smislu kao celokupnost svih oblika i
razmene izmeu ekonomskih subjekata u drutvu, u kome je izvrena podela rada, u datom
istorijskom trenutku i na odreenom prostoru.
Kada kaemo re trite a nismo precizno utvrdili prostor na koji se misli, javljaju se tri
mogunosti:

lokalno ( pijace, samoposluge, trni centri, itd.);

nacionalno (nacionalni sajmovi, produktne baze);

svetsko ( meunarodni sajmovi i berze).

Prema mestu na kome se roba nalazi na putu od proizvoaa do potroaa razlikujemo trgovinu
na veliko i malo .

Moemo razlikovati tri vrste trita:

1. Trite robe ( trite uglja, pamuka, vune, elika ) i usluga ( prevoz robe i putnika i sl. )
2. Trite faktora proizvodnje ( trite rada, kapitala i zemljita )
3. Trite novca ( trite kratkoronih hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata )

Ukoliko ce ne precizira o kojem se tritu radi, obino se misli na trite robe, jer je i sam
nastanak trite prvobitno vezan za nastanak robne razmene, najpre u naturalnom obliku (roba za
robu), a kasnije posredstvom novca.
Za sva savremena trita zajedniko je to to sve trine aktivnosti dovode do upotrebe novca
kao posrednika u razmeni koji omoguava da se robe prodaju i kupuju u razliito vreme i na
razliitom mestu . U vreme naturalne (robne) razmene ova dva ina su se odvijala istovremeno
( prodavala se jedna a istovremeno kupovala druga roba ).
Svojina opredeljuje ko e biti uesnik na tritu i kako e se ponaati na tritu. Ureenost trita
znai da postoje odreena pravila ponaanja kojih se moraju pridravati svi uesnici na njemu.
Prvo i osnovno pravilo je da svaki uesnik na tritu moe da predvia reakcije ostalih uesnika
na promenu njegove poslovne odluke i moe, takoe, da oceni mogue dejstvo sankcija u sluaju
da su prekena ustaljena pravila razmene putem trita. Trite je mesto gde se povezuju kupac i
prodavac. Povezivanjem kupaca i prodavaca povezuje se proizvodnja sa potronjom i time
omoguava nesmetano odvijanje drutvene reprodukcije i to u pravnoj formi zakljuivanja kupoprodajnih ugovora.

TRINA STANJA

Konkurencija se javlja kao odreeni oblik odnosa ponuda i tranje, a na tritu se ispostavlja u raznim
kombinacijama u pogledu broja uesnika, njihove ekonomske snage, razliitih mogunosti samog
ulaska i izlaska sa trita, razliitim strategijama njihovog nastupa i sl. Sam taj njihov meusobni odnos i poloaj
odnosi se na sljedee kr iterijume:

broja uesnika, i na strani ponude i na strani tranje,

5

njihovom relativnom snagom,

mogunou samog ulaska i izlaska sa trita,
mogunou uslovljavanja meusobnih odnosa,
elastinou ponude i tranje, tj cena.

Stepen konkurencije proizlazi iz brojnosti subjekata na strani ponude i na strani tranje i u tom
smislu razlikujemo sledee tipove konkurencije:

savrena konkurencija perfektna ( slobodna, savrena, ista) i

nesavrena konkurencija, u kojoj razlikujemo sledee vrste:

o Monopol
o Monopolistika konkurencija
o Oligopol
SAVRENA KONKURENCIJA

Savrena konkurencija je trino stanje u kojem postoji veliki broj prodavaca i kupaca na tritu
homogenog proizvoda. To je svet gde je jedno preduzee toliko malo u odnosu na svoje trite da
ne moe uticati na cenu ve prihvata cenu kao datu. To je konkurencija u kojoj ne postoje
trokovi trinih transakcija. Pretpostavke savrene konkurencije su:

preuzimanje cena

homogenost proizvoda

slobodan ulaz i izlaz sa trita

savreno informisanje

veliki broj preduzea

maksimizacija profita
6

Primer za proizvode na ovom tritu su penica, kukuruz, brano, eer Ovo je najrei tip
trine strukture. Potpuna i efektivna konkurencija je vrlo retka situacija u ekonomiji i na realnim
tritima mnogo se ee susreemo sa razliitim oblicima monopolskih struktura.
Preuzimanje cena
Na tritu su mnoga preduzea konkurentna, pa se svako preduzee na svaki svoj proizvod
susree sa veim brojem konkurenata. Prodaja svakog pojedinanog preduzea ini samo manji
deo trita, I njegove odluke nemaju nikakvog uticaja na cene na tritu.Na savreno
konkurentskim tritima pojedinana preduzea preuzimaju cene. Na tritu se takmie mnoga
preduzea i ukoliko se uzme u obzir da prodaja svakog pojedinanog preduzea ini samo mali
deo trita moe se zakljuiti da njegove odluke nemaju uticaja na cenu.

Homogenost proizvoda
Do preuzimanja cena dolazi kada se na tritu prodaju isti ili skoro isti proizvodi, odnosno kada
su svi proizvodi na tritu jedni drugima supstituti i nemogue je da jedno preduzee povea
cenu a da se to negativno ne odrazi na njegovu prodaju. Kad su proizvodi svih preduzea na
tritu savreno zamenljivi, tj homogeni ni jedno preduzee ne moe poveati cene svog
proizvoda iznad konkurencije bez znatnijeg opadanja prodaje.
Veina poljoprivrednih proizvoda je homogena (kukuruz, penica, jeam, ...), kao to je i nafta,
plin, sirovina kao to su bakar, drvoEkonomisti takve homogene proizvode nazivaju robom.
Sve ove stvari imaju ista svojstva, i ako preduzee odlui poveati cenu, prodaja e joj pasti.
Slobodan ulaz i izlaz sa trita
Ovo je situacija u kojoj ne postoje ogranienja u vidu posebnih trokova koja bi preduzeima
oteala ulaz ili izlaz u neku granu. Kupci mogu lako da zamene dobavljaa drugim, a dobavljai
mogu bez ometanja da ulaze I izlaze na trite. Novo preduzee koje ue na trite ne mora

ulagati velika sredstva, tako da mu je i izlazak lagan ako pone gubiti novac. Broj preduzea je
neogranien.
Maksimizacija profita
Preduzee na konkurentnom tritu eli da ima maksimalan profit, a on predstavlja razliku
izmeu ukupnog prihoda I ukupnih trokova. Ukupan prihod preduzea iznosi P*Q, proizvodu
prodajne cene I prodate koliine. Prosean prihod nam pokazuje koliki prihod preduzee
ostvaruje od prosene prodate jedinice proizvoda, a dobija se kada se ukupni prihodi podele sa
prodatom koliinom proizvoda. U uslovima savrene konkurencije prosean prihod je jednak
ceni dobra.
Granini(marginalni) prihod je promena ukupnog prihoda koji nastaje od prodaje svake dodajne
jedinice outputa.1
Cilj konkurentnog preduzea je da maksimira profit, koji predstavlja razliku izmeu ukupnih
prihoda I ukupnih trokova.

1 Dr Maksimovi Lj.,Teorija cena, Univerzitet u Kragujevcu, Kragujevac, 2008. god.

8

Preduzee bira obim proizvodnje qo ali tako da je razlika izmeu prihoda R i trokova
maksimalna. Za taj obim proizvodnje granini prihod je jednak graninom troku.

Na slici 8.4 se vidi koliina outputa koji maksimizira profit i za koju je granini prihod jednak
graninom troku.
9

U kratkom roku preduzee maksimizira profit izborom obima proizvodnje qo a gde je

MC=MR=P. Profit preduzee je pravougaonik ABCD. Manji ili vei obim proizvodnje dovodi do
nieg profita.Na slici moemo videti profit preduzea u kratkom roku ( pravougaonik ABCD).
Razlika izmeu cene I prosenog troka za nivo proizvodnje q o dakle prosean profit po jedinici
proizvoda iznosi AB.

Ako preduzee ima visoke fiksne trokove, poveae proseni ukupni troak ali nee promeniti
krivu prosenog varijabilnog I graninog troka. Za obim proizvodnje qo cena P je manja od
prosenog troka. Pravougaonik ABCD prikazuje ukupan gubitak preduzea.U kratkom roku
moe preduzee poslovati sa gubitkom jer se nada da e u narednom periodu cena proizvoda
porasti ili da e trokovi proizvodnje pasti, to moe dovesti do ostvarivanja profita. U kratkom
roku preduzee nailazi na dve mogunosti: moe da nastavi sa proizvodnjom odreene koliine
ili da obustavi proizvodnju.
Preduzee e da obustavi proizvodnju u sluaju da je prihod ostvaren od proizvodnje manji od
varijabilnih trokova proizvodnje.

10

Profit je maksimalan kada je TR - TC = max, odnosno kada je MR = MC dakle preduzee

maksimizira profit ako proizvodi koliinu za koju je granini prihod jednak graninom troku.
Kada je MR > MC treba poveati Q
Kada je MR < MC treba smanjiti Q
Kada je MR = MC Profit je maksimiziran
NESAVRENA KONKURENCIJA

Trite nesavrene konkurencije je ono gde:

1. Postoji mogunost odreivanja cena od strane kako ponude tako i tranje.Pretpostavka te
mogunosti je ogranieni broj privrednih subjekata.
2. Privredni subjekti na tritu nesavrene konkurencije su price makeri. U svojoj poslovnoj
politici se rukovode odreivanjem cena i koliina.
3. Postoji vea ili manja ogranienost ulaska i izlaska drugih privrednih subjekata u granu.2
Nesavrenu konkurenciju ine monopoli, monopolistika konkurencija i oligopoli.
Monopol je trino stanje u kome se na strani ponude nalazi samo jedan prodavac a na strani
tranje mnotvo kupaca. Ovo je najprofitabilniji tip trine strukture. Zahvaljujui nepostojanju
trine konkurencije monopol diktira cenu i stvara ekstra profit. Oni mogu na krai rok izbei
konkurenciju ali ne i na dugi (osim ako drava ne ogranii ulazak drugih preduzea tako to
samo jednom da ekskluzivno pravo na prodaju nekog pojedinanog dobra kao to je npr. PTT,
struja, gas..). Veliki nedostatak monopola je to su cene visoke a koliina opada to vodi ka
niem ivotnom standardu i niem stepenu zaposlenosti.

2 https://sh.wikipedia.org/wiki/Tr%C5%BEi%C5%A1te
11

Monopolistiko takmienje (monopolistika konkurencija) je tip trita sa kojim se najee

susreemo, to je trite na kome veliki broj preduzea meusobno konkurie proizvodei
neidentine ali sline proizvode. Karakteristike ovog trinog oblika su to se nude proizvodi
koji su meusobno zamenljivi ali nisu savreni supstituti i to je ulaz-izlaz sa trita slobodan. Na
ovom tritu se prodaju hrana, odea, sapuni, amponi itd. Ukoliko bi neko preduzee smanjilo
cenu svog proizvoda automatski bi povealo prodaju, pa konkurenti uglavnom prate ovu
strategiju. Zbog ovakvih situacija uvek postoji pritisak na proizvoae da uvode inovacije kako
bi opstali na tritu.
Oligopol je oblik nesavrene konkurencije u kojoj nekoliko preduzea uestvuje u celokupnoj
ponudi, oni su najrasprostranjeniji. Za razliku od monopola oligopolisti se obaziru na cene koje
postoje na tritu. Proizvodi oligopolista su homogeni (tada je re o istom oligopolu) ili
diferencirani ( to je ve diferencirani oligopol). Ova vrsta trine strukture ima veliki uticaj na
tritu. Javljaju se u tekoj industirji, proizvodnji elika i aluminijuma, automobilskoj industriji
odnosno tamo gde su potrebna velika ulaganja. Donoenje odluka oligopolista je mnogo sloeniji
proces nego kod ostalih tipova trine strukture, jer oni moraju uzimati u obzir odluke svojih
rivala. Na ovom tritu je identitet ekonomskih subjekata od velikog znaaja.

MONOPOL

Re monopol je nastala od grke rei monos to znai jedan i polist prodavac. Monopolsko
trite oznaava onu vrstu trita u kojoj ukupnu ponudu neke industrijske grane
predstavlja

samo

jedan uesnik. U praksi se ree susree ba apsolutni monopol, ve jedno

preduzee ostvaruje 70-80% ukupne ponude neke grane. Ovakav vid trita daje prodavcu
mogunost povlaenja privilegovanih poslovnih poteza to za posledicu ima uvean profit.
Monopolista

kao jedini proizvoa

nekog proizvoda

ima jedinstvenu

poziciju. Ako

odlui poveati cenu proizvoda, ne treba brinuti o konkurentima kako bi naplaivali niu
cenu i mogli osvojiti deo trita. Meutim, to ne znai da monopolista moe naplaivati cenu
kako hoe. Da bi maksimirao profit, monopolista mora prvo odrediti trokove i karakteristike
trine tranje, tako da na osnovu toga odreuje koliko e proizvesti i prodati.
12

Nepotpuna konkurencija ne znai da preduzee

ima apsolutnu kontrolu nad cenom

svog proizvoda. Monopolista raspolae celokupnom robom tako da je u poziciji da

po

svome

nahoenju

odlui

koje koliine

ponuditi na tritu i po kojim cenama.

Njegove odluke o ceni e se odraziti na tritu preko tranje na prodatu koliinu, a odluka o
ponuenoj koliini robe na tritu e formirati cenu na osnovu tranje. Na primer, Coca Cola u
uslovima nepotpune konkurencije moe da prodaje limenku za 0.4-0.5, ali ako bi pokuala da
povea cenu na 10, propala bi. Ovo pokazuje

da

postoji

odreeni

stepen

slobode

odluivanja pri odreivanju cene. Postojanost tranje pojaava poziciju monopoliste u

pogledu zahvatanja veliine profita. Takoe je u mogunosti da ne dri cene na istom nivou
prema svim kupcima ve da ih kategorizuje zbog ega izvlai veu korist. Ovako nastaju
mnogostruke ili diskriminiane cene koje
moi

klijenta

Monopolska

pozicija

se u

jednom

sluaju

prilagoavaju

kupovnoj

u drugom sluaju dolazi do manipulisanja kvalitetom roba i usluga.

nije

apsolutna

jer

moe

biti

izloena pojavljivanju

nekog

konkurenta na trite ili drava moe delovati svojim ogranienjima. Bilateralni monopol
je kada se jedan prodavac (ponuda)

suprotstavlja

tritu. Ovakva

do

situacija

dovodi

toga

da

jednom
opozitne

jedinom
strane

kupcu

(tranja)

na

pokuavaju nametnuti

jedna drugoj cenu i koliinu proizvoda to ih dovodi do situacije da se moraju

meusobno

sporazumeti

ili

nee

ostvariti razmenu. Monopolsko trite predstavlja

suprotnost potpunoj konkurenciji.

Monopolska pozicija moe nastati iz sledeih razloga:
1. Ako samo jedan proizvoa raspolae ukupnom ponudom nekog proizvoda

znaajnog za

proizvodnju odreenog proizvoda

2. Ako

jedno

preduzee

moe

da

zadovolji

celokupnu potranju na tritu nekim

proizvodom uz nie trokove u odnosu na neka druga dva ili vie preduzea koja bi
udruila u proizvonji istog proizvoda
3. Posedovanje patenata ili specijalnih tehnolokih postupaka u odreenoj proizvodnji
4. Dravni organi mogu svojim pravom odrediti samo jednu firmu za proizvodnju nekog
proizvoda ili pruanje usluga to joj omoguuje monopolsku poziciju

13

Monopolisti su esto nosioci tehnolokog progresa i koncetracije proizvodnje koja

omoguava

masovnu

proizvodnju,

racionalnu organizaciju rada, snienje trokova

proizvodnje a ovo sve dovodi do sniavanja cene proizvoda. Meutim, pokazano je da se

monopolom I njihovom tenjom da maksimiziraju profit cene rastu,a koliina
proizvedene robe se smanjuje. Sve ovo dovodi do pada standarda I vee nezaposlenosti.

NASTANAK MONOPOLA
Postoji pet faktora gde kombinacija bilo kojih od njih omoguava firmi da postane monopol:
1. Ekskluzivna kontrola vanih sirovina ukoliko neko dobro moe biti proizvedeno jedino
korienjem retkih inputa, kompanija koja ostvari kontrolu nad izvorima tih inputa
moe sebi obezbediti monopolsku poziciju. Takvu monopolsku poziciju ostvarila je firma
de Beers Diamond Mines zbog ekskluzivne kontrole nad najveim delom svetske zalihe
sirovih dijamanata. Meutim, ovaj faktor nije garancija za permanentnu monopolsku mo.
Rae posedovanje pravih dijamanata je uglavnom bazirano na injenici da su dijamanti koji su
izvaeni iz rudnika istorijski nadmoniji

nad

sintetikim,

ali

sa

pretpostavkom

da

sintetiki dijamanti eventualno postanu kompletno neprepoznatljivi u poreenju sa pravim,

onda jednostavno vie nee postojati baza za preferiranje pravih dijamanata. Kao rezultat, de
Beers kontrola nad snabdevanjem dijamantima iz rudnika e prestati da predstavlja
monopolsku mo.
2. Ekonomija razmere prirodni monopol postoji u nekoj grani ukoliko prednost ekonomike
obima omoguava jednoj firmi da proizvodi celokupnu proizvodnju u grani po niim
prosenim

trokovima

nego

da

vei

broj

manjih

firmi proizvodi

manje

koliine

(esto citiran primer prirodnog monopola je obezbeivanje lokalne telefonske usluge).

3. Patent obino se odnosi na prave ekskluzivne dobiti od svih razmena ukljuujui pronalazak
na koji se odnosi, koje daje drava na odreeni vremenski period da bi podstakla
14

inventivnost. Sve dok patentno prave postoji, firma ima zatienu poziciju i predstavlja
monopol.
4. Mrena

ekonomija

na

strani

potranje

na

mnogim tritima proizvod postaje

vredniji kad ga koristi vei broj konzumenata. Najbolji primer za ovo je pobeda VHS
tehnologije nad Beta formatom u kunim video rekorderima. Kada je jednom VHS
pridobio veinu konzumenata, usavravanje Bete (i njena superiornost u odnosu na VHS) nije
pomoglo da se isti povrati.
5. Vladine licence ili franize na mnogim tritima zakon spreava bilo koga, osim firmi koje
imaju dozvolu od vlade, da se bave nekim poslom. Gradske vlasti pregovaraju sa nekoliko
kompanija,

izaberu

jednu,

onda

odobravaju ekskluzivnu

dozvolu

za

usluge

odreenoj oblasti. U takvim sluajevima, vladina licenca kao rezultat monopola je u stvari
ekonomija razmere koja se pojavljuje u drugacijoj formi.

USLOVI NASTANKA MONOPOLA

1. Razliiti naini spreavanja potencijalnih rivala da uu na trite:

Pravna ogranienja - PTT sluba ima monopolistiku poziciju zato to je drava donela

odluke preko kojih je PTT-u obezbedila mnopol; nije retkost ni pojava razliitih vrsta
lokalnih monopola bilo time to drava daje povlastice I pogodnosti nekoj firmi, bilo
time to spreava druge firme da uu u neku granu;

Patenti da bi podstakla inovativnost drava daje ekskluzivna proizvodna prava za neki

period vremena onome ko je osmislio odreeni proizvod; sve dok patentno pravo postoji
firma ima zatienu poziciju i predstavlja monopol;

15

Kontrola nad oskudnim resursima ili inputima ukoliko neko dobro moe biti
proizvedeno jedino korienjem retkih inputa, kompanija koja ostvari kontrolu nad
izvorima tih inputa moe sebi obezbediti monopolsku poziciju;

2. Trokovna prednost nad potencijalnim rivalima ostvarena na razliite naine:

Tehnika superiornost preduzee koje poseduje superiorniju tehnologiju od

konkurenata lake postaje monopolista i lake istiskuje sa trita konkurentska preduzea;

Ekonomija obima sposobnost velikih preduzea da integracijom proizvodnih operacija

povea produktivnost znatno iznad produktivnosti manje snanih konkurenata.

Zbog pogubnog dejstva monopola drava se na razliite naine bori protiv njih, zabranjuje ih i
ograniava.

Ona to ini donoenjem antimonopolskih zakona, ograniavanjem dozvoljene

veliine trinog uea, kontrolom vlasnitva, ograniavanjem udruivanja preduzea,

spreavanjem tetnih dogovora izmeu velikih prodavaca i kupaca. Ipak, potreba za
unapreivanjem

antimonopolskog

zakonodavstva

I prakse neprekidno je prisutna jer se sa

razvojem trita neprekidno pojavljuju i novi naini da se trina konkurencija naruava u korist
jednih, a na tetu drugih trinih uesnika

MONOPOLSKE CENE I MONOPOLSKI PROFIT

Cene u stanju potpune konkurencije nastaju kao rezultat odnosa ponude i trenje, dok u uslovima
monopola cene koji monopolisti formiraju sadre i ekstra profit. Tako ovde razlikujemo
monopolsku prodajnu ili monopolsku nabavnu cenu, zavisno od toga da li je monopol na strani
ponude ili tranje. Prodajna cena se dobija tako to se izrauna zbir cene kotanja i prosenog
profita na nivou kamatne stope. Monopolsko preuzee se ne zadovoljava samo ostvarenjem
prosenog profita, nego koristi tu situaciju i nastoji da izvue to veu korist s obzirom da sam
odreuje prodajnu cenu. prodajna cena u uslovima monopola vea je od cene koju bi formiralo
trite u sluaju postojanja konkurencije. Zato je profit koji ostvaruje jedno ovakvo preduzee
16

uvean za monopolski ekstra profit. Situacija je drugaija u sluaju monopolske tranje, tj kada
postoji samo jedan kupac neke vrste proizvoda i to se naziva monopson. U ovim uslovima jedan
kupac nabavlja dobra od velikog broja prodavaca koji posluju kao preduzee sa potpunm
konkurencijom. Tako prodavci ele da prodaju svoje proizvode po cenam akoje obezbeuje
prosean profit, ali sada je monopolsko preduzee u situaciji da diktira cenu. Takav kupac zvog
svog poloaja ne eli da prizna formirane cene od strane prodavca, ve nastoji da ostvari
monopolski ekstraprofit sniavajui cenu proizvoda ispod one normalne. Zato monopolska
nabavna cena sadri cenu kotanja, prosean profit I monopolski ekstarprofit. Meutim i pored
specifine, monopolske pozicije, monopolisti ipak moraju voditi rauna o nekoliko elemenata
1. Opti okvir za formiranje cena u nekom drutvu je veliina drutvenog proizvoda,
2. Monopolske prodajne cene , ograniene su minimumom profita koji mora ostvariti
nemonopolski sektor privrede,
3. Monopolske cene ne smeju ugroziti normalnu reprodukciju nemonopolske privrede,
4.

sluaju

dobara,

ona

da
su

se

monopolske

odreena

prodajne

cene

javljaju

u sektoru

potronih

stepenom elastinosti tranje za dobrom koji proizvodi

monopolista.

Dravno regulisanje cena monopoliste

Veoma esto, u sluaju monopola drava mora da reaguje naroito ako je re o oblastima javnih
slubi. Drava tada utie na formiranje cena na sledei nain:
1. Formiranjem cena na bazi graninih trokova
2. Regulisanjem cena na nivou prosenih trokova

17

MONOPOLISTIKA KONKURENCIJA

Preduzee se nalazi u uslovima monopolistike konkurencije kada je ono iskljuivi proizvia

nekog specifinog proizvoda, a u mesto njega se moe nai veliki broj slinih proizvoda koje
kupci smatraju zamenom. Takav primer je Coca Cola koja je jedini proizvoa ovog napitka, ali
postoji i veliki broj proizvoaa koji proizvode razne tipove kole koji su slini Coca Coli. U
ovakvoj situaciji kada imamo zamenu za neki proizvod, rast cene Coca Cole dovodi do gubitka
kupaca koji se odluuju za slian proizvod. Zahvaljujui diferencijaciji proizvoda,
monopolistiki konkurenti nisu savreni supstituti. Potroai svaki marku doivljavaju drugaije
od drugih i to delom jer je razlika u sastavu proizvoda, a delom u potroaevoj slici tog
proizvoda. Monopolistika konkurencija ne predstavlja nikakve prepreke onima koji ele ui ili
izai na trite. U monopolistikoj konkurenciji svako preduzee menjanjemsvojih cena
zavisnih od njihove konkurencije moe da utir na svojudeo na na tritu do izvesne mere.

18

OLIGOPOL

Re oligopol potie od grkih rei olioi, to znai malo, i polist, to znai prodavac.Oligopol je
oblik trine strukture u kojoj dominiraju mali broj prodavaca homogenog ili diferenciranog
proizvoda. Ako je proizvod homogen, imamo ist oligopol. Ako proizvod je diferenciran, to je
diferenciran oligopol. Oligopol je najei oblik trine strukture u preraivakoj industriji.
Oligopolistike kompanije su formirane sa vie osnova. Glavni faktori koji odreuju
oligopolistiku strukturu trita su tehnologija i trokovni zahtevi ekonomskom sektoru. Sektori
kao to su rafinerije nafte, proizvodnja automobila, proizvodnja aviona su kapitalno intenzivne i
imaju visoko efikasne proizvodne trokove. Princip minimalnih prosenih trokova moe se
postii samo pod uslovom velikog obima poslovanja. Visoki trokovi kapitala su takoe znaajne
prepreke za ulazak novih firmi u poslovnom sektoru. Oligopol je uobiajeno u proizvodnim
aktivnostima zbog ekonomije obima i barijere za ulazak. Da bude profitabilna automobilska
industrija, trebalo bi da proizvede 300.000 automobila godinje. Oligopol je tipian i za bazine
grane industrije zbog visokih investicija i postizanja optimuma pri visokom obimu proizvodnje.
Oligopol moe nastati I zbog trokova prevoza. To je primer sa ugljem, cementom i ciglom. Iako
u nekoj dravi postoji vei broj ruda uglja, cementara i ciglana, zbog prevoznih trokova one
deluju na lokalnim tritima i na taj nain imaju oligopolsku poziciju.
Pri donoenju tih odluka uesnik u oligopolistikoj konkurenciji nalazi se u meusobnoj
zavisnosti sa drugim uesnicima na tritu, zbog ega mora voditi rauna o moguim reakcijama
drugih na njegove odluke i obratno.
im preduzee pone voditi rauna o tome kakve e odluke donositi, s obzirom na mogue
reakcije drugih preduzea, ekonomska analiza ulazi na teren strategijskih igara.
U vezi sa definicijom oligopola postavlja se pitanje, ta znai malo prodavaca ili grupa
prodavaca?
Koji je to broj prodavaca zbog kojeg trite gubi karakter savrene konkurencije?

19

KARAKTERISTIKE OLIGOPOLA

Na osnovu ega razgraniiti oligopol od velikog broja prodavaCa sa diferenciranim proizvodom?

Treba istai da je ovo razgraniavanje prilino teko, jer pored broja trinu strukturu
determiniu i drugi faktori. Budui da na oligopolistikom tritu samo mali broj preduzea
prodaje homogen ili diferenciran poroizvod, delovanje svakog od njih utie na ostala preduzea u
grani. Bitnu oznaku oligopola ini meusobna zavisnost i njihov pojedinani uticaj na koliinu i
cenu proizvoda. Za razliku od savrenog konkurenta iji je uticaj na cenu zanemarljiv, oligopol
znaajno utie na formiranje trine cene. Savrena konkurencija i isti monopol su dva
ekstremna trina stanja. Potupuna ili savrena konkurencija je vie hipotetiko stanje nego
stvarnost. Monopol (jedan prodavac ili kupac) takoe je redak sluaj. U veini privrednih grana
na tritu raznih zemalja dominira nekoliko preduzea, odnosno oligopolija. Oligopolska
preduzea nastaju sa vie osnova. Glavni faktori, koji odreuju oligopolsku strukturu na tritu
su tehnoloki i trokovni uslovi privrednog sektora.
Stepen snage malog broja velikih preduzea u privrednom sektoru izraava se koncentracijskim
odnosom. Taj odnos izraava procenat ukupne prodaje najveih preduzea u nekom privrednom
sektoru. Ako grupa od etiri preduzea ima koncentracijski odnos 100, tada se sigurno radi o
oligopolu. Isto tako, uee od 50% i 60% ukupne prodaje, odnosno proizvodnje u privrednom
sektoru upuuje na zakljuak o oligopolu. Meutim, koncentracijski odnosi moraju se tumaiti
oprezno, jer mogu preceniti trinu mo najveih preduzea u nekoj delatnosti. Na primer, ako
je uvoz slobodan, tada koncentracijski odnos ne moe biti indikator za zakljuivanje o
oligopolskoj poziciji, iako se moe raditi samo o dva preduzea.

UTICAJ OLIGOPOLA
Koncentracijski odnos za pojedine proizvode izraunat za celu zemlju, moe biti vrlo nizak i
upuivati na potpunu konkurenciju, ali ako se radi o proizvodima lokalnog trita, to moe biti
oligopol. Bitnu oznaku oligopola ini meusobna zavisnost i njihov pojedinani uticaj na
koliinu i cenu proizvoda. Za razliku od savrenog konkurenta, iji je uticaj na cenu zanemarljiv,
20

oligopol znaajno utie na formiranje trine cene. Ali, preduzee u oligopolistikoj trinoj
strukturi nije samo u delatnosti kao monopol koji istovremeno vodi i politiku cena i politiku
obima proizvodnje. Zato kod oligopola koji prodaju identian proizvod, samostalna politika nije
mogua. Ta samostalnost je donekle mogua kod oligopola sa diferencijacijom proizvoda.
Budui da se cenovna konkurencija vodi razornim ratovima cena, oligopolisti,suparnitvo i
konkurenciju radije premetaju u domen diferencijacije proizvoda, reklame,dizajna i pruanja
brze i efikasne usluge. To je necenovna konkurencija. Ali i ovde akcija jednog brzo se uzvraa
reakcijom drugog. S obzirom da oligopolisa zna da e njegove aktivnosti uticati na druge
oligopoliste u grani, svako preduzee mora uzeti u obzir moguu reakciju konkurenata kad
odluuje o cenama, stepenu diferencijacije, obimu reklame i sl.
PODELA OLIGOPOLA
Budui da konkurenti mogu reagovati na mnogo razliitih naina, ne postoji jedinstven nego vie
modela oligopola, koji se temelje na reakciji konkurenata na akcije drugih.Zbog toga, donoenje
odluka kod oligopola je mnogo sloenije nego u ostalim oblicima tritne strukture.Zavisno od
toga da li se oligopolisti sporazumevaju ili ne imamo nesporazumni i sporazumni oligopol.
Nesporazumni oligopol

Model Cournot-a,
Edgeworthov model,
Sweezyev i
Chamberlainov model.

Sporazumni oligopol

Kartel
Liderstvo u odreivanju cena
Necenovna konkurencija

21

OLIGOPOL I TEORIJA IGARA

Teorija igara obuhvata sve strategije i cenovne i necenovne konkurencije tako da se pomou ove
metode mogu analizirati svi oblici oligopolske konkurencije, odnosno svi oblici ponaanja u
oligopolskoj strukturi. Zbog znaaja koji teorija igara ima u analizi oligopola ona se posebno
obrauje.Svaki igra postavlja svoj cilj i bira strategiju svoje igre. Njegov protivnik se ponaa na
isti nain. Zato, konani ishod igre zavisi istovremeno od strategija svih uesnika. to je bolju
strategiju igra izabrao, to e biti bolji i njegov rezultat.

OLIGOPOL I EFIKASNOSTI U PRIVREDI

Oligopolija je dominantno trino stanje u privredama razvijenih zemalja. Tu trinu strukturu

ine krupne korporacije u veini privrednih sektora. Zato je korisno sagledati glavna obeleja
krupne korporacije, odnosno veeg oligopolistikog preduzea savremene privrede.Neke
oligopolske situacije imaju negativne posledice za efikasnost. Meutim na prigovore da oligopoli
odreuju cene previsoko, koliine proizvodnje prenisko da ostvaruju visoke profite, itd. postoje i
suprotna miljenja. Pa ak i neke analize u amerikoj privredi pokazuju da na nivou privrede
postoje vrlo male razlike u monopolistikim sektorima u odnosu na sektore u kojima prevladava
potpuna konkurencija. Pri tome treba imati u vidu aktivnost drave na suzbijanju monopolizma i
prednost krupnih preduzea da organizuju inovacionu aktivost. Mada je tano da oligopoli
uzrokuju neefikasnost jer njihove cene lee iznad graninih trokova, inovacije koje stvaraju
krupna preduzea vie nego potiru ove gubitke. Pored ovoga treba imati u vidu i razliita trita
jer oligopol koji deluje na nekom lokalnom tritu, gradu ili regiji, nije isto to i oligopol koji
deluje na tritu drave ili meunarodnom tritu.

22

MONOPOLISTIKA KONKURENCIJA

Monopolistika konkurencija je takav tip trita nakome veliki broj

preduzea

meusobno

konkurie proizvodei ne identine, ali sline proizvode. Ovakvo trite ima dve osnovne
karakteristike:

preduzea konkuriu prodajom diferenciranih proizvoda koji su meusobno zamenjivi,ali

nisu savreni supstituti;

ulazak i izlazak na trite je slobodan, pa je novom preduzeu relativno lako ui na
trite sa vlastitim robnim markama, i izai sa trita ako proizvodi postanuneprofitabilni.

Zahvaljujui diferencijaciji proizvoda, monopolistiki konkurenti nisu savreni

supstituti.Potroai svaku marku doivljavaju drugaijom od drugih, a razlika je delom u sastavu
proizvoda, a delom u potroaevoj slici tog proizvoda.Monopolistika konkurencija ne postavlja
nikakve prepreke onima koji ele ui ili izai sa trita.Novi se konkurenti bez ikakvih
ogranienja slobodno javljaju na tritu.Na ovakvim tritima prodaju se sapun, ampon i mnogi
drugi proizvodi. Slina je situacija i sa veinom proizvoda maloprodaje, jer se proizvodi prodaju
u

mnogo razliitih trgovina koje meusobno

konkuriu diferencirajui

svoje usluge prema

lokaciji, raspoloivosti i strunosti osoblja, uslovima kreditiranja, itd.Preduzee nema nikakav

monopol na zemljite ili robu koju prodaje.To mogu raditi i drugi i u analizi polazimo od
pretpostavke da svi drugi koji ulaze u ovaj posao imaju iste trokove, a time i istu krivu tranje.
Kako

ulaze

ovu

oblast

drugi,

te

se

malo

po

malo

suava

trite ranije ve formiranih preduzea, tako da se i kriva tranje sa proizvodima ve postojeih

preduzee ase pomie u levo.
Oligopol malog broja podrazumeva konkurenciju izmeu dva ili tri krupna preduzea
koja deluju na odreenom regionalnom podruju.Kada na nekom tritu meusobno
konkurie mali broj preduzea, ona moraju uzimati uobzir svoje strateko uzajamno
delovanje.
Strateku interakciju imamo i u dnevnoj tampi, televizijskim programima, u proizvodnji
automobila,tampanju udbenika iz ekonomije i slino.Prema tome, konkurencija malog broja -

23

oligopol vodi rauna o reakcijama konkurenata na promene njihovih cena i koliine proizvodnje,
ime se doprinosi strategiji razvoja svake firme ponaosob.

Slika

prikazuje

konanu

dugoronu

ravnoteu

tipinog

prodavca

uslovima

monopolistike konkurencije
Tranja je pomerena u levo i kriva "d'd" prolazi kroz krivu prosenih trokova - "AC" tog
preduzea.Taka "G" predstavlja dugoronu ravnoteu jer su profiti jednaki nuli i niko vie nema
interesa daulazi u sektor, niti da ga naputaju oni koji su ve u tom sektoru. Proistie, da
monopolistikakonkurencija ureuje neefikasnost, jer je cena "G" iznad graninih trokova - "M
C", to je prouzrokovalo manji obim proizvodnje nego to bi dali uslovi potpune konkurencije

ZAKLJUAK
24

Monopolsko trite kao jedan od vidova trita moe biti veoma opasno zbog
monopolske pozicije jer dolazi do naruavanja konkurencije i izazivaju se poremeaji
na tritu. Tako dolazi do materijalne koristi i

drugih pogodnosti zasnovanim

na neravnopravnim odnosima u poslovanju i pomou kojih se moe naneti teta

drugim privrednim subjektima odnosno potroaima. Zato je oligopolsko ili
konkurentsko trite na kome se susreu vea ponuda i vea tranja povoljnije za
formiranje cena koje su sa minimalne to je jedino i ekonomino jer je cilj svake
privrede da smanji cene a povea obim proizvodnje.

Oligopol je najrasprostranjeniji oblik trine strukture u preraivakoj industriji. isti oligopol sa

homogenim proizvodom javlja se esto u proizvodnji elika i aluminijuma.Iz dosadanjeg
izlaganja problematike oligopola videli smo da oligopolisti mogu donositi razliite odluke u cilju
maksimalizovanja svojih profita.Oligopolska preduzea nastaju sa vie osnova. Glavni faktori
koji odreuju oligopolsku strukturu na tritu su tehnoloki i trokovini uslovi privrednog
sektora. U veini privrednih grana na tritu raznih zemalja dominira nekoliko preduzea,
odnosno oligopolija.
Za monopolistiku konkurenciju karakteristino je da relativno veliki broj proizvoaa, relativno
male ekonomske snage, nudi slian, ali diferenciran proizvod. Osim toga, karakterie je i velika
elastinost tranje koja je vea i izraenija ako je proizvod manje diferenciran. Promene u ceni
utiu na koliinu prodaje cele konkurencije, a
eliminie mogunost

ekstra

dugorono gledano, ta ravnotea

profita.Dakle, monopolistika konkurencija predstavlja

efektivnu konkurenciju i podrazumeva borbu izmeu konkurenata na tritu. Konstantan je

uzajamni pritisak tako da svi moraju uloiti maksimalne napore kako bi opstali na tritu

25

LITERTAURA

1.
2.
3.
4.

Maksimovi Lj., Teorija cena, Ekonomski fakultet u Kragujevcu, Kragujevac,2008 god

Niin N., Paspalj M., Ekonomija, Beogradska poslovna kola, Beograd, 2009 god.
Jednak J., Ekonomija, Beogradska poslovna kola, Beograd, 2006 god.
https://sh.wikipedia.org/wiki/Tr%C5%BEi%C5%A1te

26