Ekonomski fakultet

Univerziteta u Kragujevcu

Predmet: Finansijsko izvetavanje

Seminarski rad

Analiza neto obrtnog fonda preduzea Air Serbia od

2010. do 2013. godine

Mentor: Kandidat:

Dr Vladimir Obradovi

Kragujevac, septembar 2016.

SADRAJ
UVOD........................................................................................................................3
NETO OBRTNI FOND.............................................................................................3
POVECANJE I SMANJENJE NETO OBRTNOG FONDA....................................8
UPOTREBA NETO OBRTNOG FONDA U FINANSIJSKOJ ANALIZI...............9
MEDJUZAVISNOST NETO OBRTNOG FONDA I LIKVIDNOSTI...................11
PRIMER PREDUZEE AIR SERBIA OD 2010-2013.......................................12
ZAKLJUAK..........................................................................................................14
LITERATURA........................................................................................................15

2
 UVOD

Ako su dugorona vezana sredstva (stalna imovina i zalihe) u potpunosti jednaka kvalitetnim
izvorima finansiranja tj permanentnom kapitalu ( sopstveni kapital i dugoroni dug) onda
dugorona finansijska ravnotea preduzea postoji.

Ukoliko su dugorono vezana sredstva manja od kvalitetnih izvora finansiranja, onda je u oblasti
dugoronog finansiranja preduzea stvorena sigurnost za odravanje likvidnosti na dugi rok. Ako
se u takvim uslovima obezbedi jednakost izmeu rokova unovivosti kratkorono vezanih
sredstava i rokova raspoloivosti kratkoronih izvora finansiranja, i tada bi ova razlika izmeu
kvalitetnih izvora i dugorono vezanih sredstava predstavljala likvidnu rezervu koja bi
omoguila permanentnu tj dinaminu likvidnost preduzea.

Ako su dugorono vezana sredstva preduzea vea od kvalitetnih izvora, tada je deo dugorono
vezanih sredstava finansiran iz kratkoronih izvora. Takvo stanje ugroava trenutnu i buduu
likvidnost preduzea i kao takva predstavlja opasnost ya dalje poslovanje preduzea.

Naruena dugorono finansijska ravnotea pomerena ka dugorono vezanim sredstvima ne

podrazumeva da e drutvo biti nelikvidno. Likvidnost preduzea e biti odrana ako je
menadment preduzea u mogunosti da obezbedi vee rokove raspoloivosti kratkoronih
izvora nego to su rokovi mobilizacije kratkorono vezanih sredstava. Ovde se radi samo o
odravanju likvidnosti na kratak rok, i to znai da je u ovim uslovima nemogue obezbediti
permanentnu likvidnost, tj likvidnost na dugi rok bez redizajniranja strukture sredstava ili izvora
preduzea.

Jednaina dugorone finansijske ravnotee preduzea direktno korespondira sa naelom

finansijske stabilnosti i odgovara zlatnom bilansnom pravilu. Naelo finansijske stabilnosti
nalae da odnos dugorono vezanih sredstava i kvalitetnih izvora mora biti manje ili jednako 1.
Ovaj odnos se naziva koeficijent finansijske stabilnosti. Zlatno bilansno pravilo u irem smislu
zahteva da dugorono vezana sredstva budu jednaka trajnim i dugoronim izvorima.

3
 NETO OBRTNI FOND

Neto obrtni fond je onaj deo obrtnih sredstava koja su finansirana trajnim I dugoronim izvorima
finansiranja, ili to je deo kvalitetnih izvora finansiranja kojima su finansirana obrtna sredstva.
Moemo zakljuiti iz definicije da postoje dva naina utvrivanja neto obrtnog fonda/neto
obrtnih sredstava.

Kao sinonimi termina neto obrtni fond sreemo u literaturi:

Stalni obrtni fond,

Obrtni fond,
Neto obrtna sredstva,
Neto obrtni kapital.

Neto obrtna sredstva I neto obrtni fond tj trajna obrtna sredstva predstavljaju onaj deo obrtnih
sredstava koji je finansiran dugoronim kapitalom. Oba pomenuta termina se ravnopravno
koriste I zato su u opticaju I dve alternativne definicije, kao I dve formule za njihovo
izraunavanje.

Kako bi se izbegli nesporazumi potrebno je preciznije definisanje I objanjenje sadrine ova dva
termina.

Neto obrtni fond je obraunska kategorija a nije bilansna. Do iznosa neto obrtnih sredstava se
dolazi kada se od ukupnog iznosa obrtnih sredstava oduzme iznos kratkoronih obaveza I on
predstavlja znaajan indikator likvidnosti preduzea. Ovo miljenje je u potpunoj saglasnosti sa
injenicom da nesinhonizovanost u primanjima I izdavanjima gotovine upravo zahteva
formiranje to veeg iznosa neto obrtnih sredstava.

4
NETO OBRTNA SREDSTVA = OBRTNA SREDSTVA KRATKORONE OBAVEZE

Neto obrtni fond je jednak razlici izmeu ukupnog duguronog kapitala ( sopstvenog I
pozajmljenog) I iznosa osnovnih sredstava. Izmeu ova dva pristupa neto obrtnog fonda nema
nikakvih materijalnih razlika. Druga definicija naglaava da je u pitanju jedan deo obrtnih
sredstava koji je finansiran dugoronim izvorima finansiranjima.

5
NETO OBRTNI FOND = DUGORONI IZVORI FINANSIRANJA DUGORONA
(STALNA) SREDSTVA

Neto obrtni fond predstavlja sigurnosnu maru koja se u praksi analize I ocene finansijskog
poloaja koriste kao kriterijum za utvrivanje I ocenu finansijske ravnotee, kao pretpostavke
odravanja likvidnosti. Karakter sigurnosne mare proizilazi iz dugoronosti njegovog dospea, I
on olakava usaglaavanje brzine priliva gotovine po osnovu naplate potraivanja brzinom
dospevanja obaveza za izmirivanje.Neto obrtni fond se definie kao razlika dugoronih izvora
finansiranja I stalnih sredstava. Ako je pozitivna veliina, predstavlja deo obrtnih sredstava koja
su finansirana iz dugoronih izvora.

U oba sluaja neto obrtni fond je znaajan instrument finansijske analize preduzea.

Neto obrni fond predstavlja deo zahteva zlatnog bilansnog pravila koje zahteva da se dugorono
vezana aktiva tj nekretnine, nematerijalna sredstva, oprema , postrojenja moraju finansirati iz
dugoronih izvora tj iz sopstvenog kapitala I dugoronih izvora. Zlatna pravila finansiranja
zahteva da dugorono vezana sredstva budu finansirana iz dugoronih izvora tj iz permanentnog
kapitala.

6
Potovanje zlatnih pravila finansiranja stvaraju uslove za uspostavljanje I odravanje dugorone
finansijske ravnotee preduzea, smatraju mnogi teoretiari. U cilju analize, planiranja I kontrole
dugorone finansijske ravnotee konstruisan je jedan analitiki instrument poznat pod nazivom
neto obrtni fond tj neto obrtna sredstva.

Dugorona finansijska ravnotea u preduzeeu ostvaruje se zadovoljavanjem zlatnog bilansnog

pravila.

Dugorona finansijska ravnotea je postignuta ako je pozitivan iznos neto obrtnog fonda.

Kada su dugoroni izvori finansiranja u potpunosti identini sa stalnim sredstvima onda se radi o
nulti neto obrtnom fondu, to je retka pojava kod preduzea. Negativan neto obrtni fondje izraz
dubokih finasijskih poremeaja I njegova pojava znai nepovoljan poloaj likvidnosti preduzea
I mogunost rizika od bankrota.

U upravljanju finasijama preduzea neto obrtni fond tj neto obrtna sredstva predstavljaju
znaajnu kategoriju. Analiza neto obrtnog fonda polazi od celine bilansa I svoje zakljuke
zasniva iskljuivo na karakteristinim promenama celine u kretanju za razliku od racio analize
koja svojezakljuke zasniva na karakteristinim relacijama pojedinih logiki povezanih bilansnih
delova. I tako racio analiza ima karakter induktivne I statike metode istraivanja, a analiza neto
obtnog fonda ima sve osobine deduktivne I dinamike metode istraivanja. Ove dve metode su u
sutini iste ali su im putevi razliiti.

Neto obrtni fond ima vie funkcija, istaknuto je u nauci o poslovnim finansijama:

Slui kao instrument za planiranje finansijske ravnotee preduzea u oblasti finansijskog

planiranja
Slui kao sredstvo tj metoda za proveru nivoa ostvarenja projektovane kratkorone I
dugorone finansijske ravnotee u oblasti kontrolinga
Znaajan je instrument finansijske analize

Neto obrtni fond se dobija tako to se od dugoronih izvora oduzme knjigovodstvena vrednost na
dan bilansiranja.

7
 POVECANJE I SMANJENJE NETO OBRTNOG FONDA

Do poveanja neto obrtnog fonda dolazi:

ako su prihodi vei od ukupnih rashoda bez amortizacije,

prodajom fiksnih sredstava,

poveanjem dugoronih zajmova ili

konverzijom kratkoronih u dugorone zajmove.

Smanjenje neto obrtnog fonda nastaje:

nabavkom fiksnih sredstava,

isplatom anuiteta po osnovu dugoronih zajmova ili

gubitkom.

Otpisivanje fiksnih sredstava ne tangira neto obrtni fond

normalna visina neto obrtnog fonda u jednom preduzeu: iznos koji obezbeuje optimalni
poslovni rezultat (rentabilnost) i nesmetano izvravanje dospelih obaveza (likvidnost), ne samo
u prolosti, nego i u doglednoj budunosti

Visina neto obrtnog fonda je individualno uslovljena i zavisi od niza faktora, kao to su:

vrsta i veliina preduzea,

stopa rentabiliteta,

politika nabavke i prodaje,

odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala,

visina i uslovi korienja dugoronih zajmova,

politika ekspanzije i

ljudski faktor.

8
 UPOTREBA NETO OBRTNOG FONDA U FINANSIJSKOJ
ANALIZI

Neto obrtni fond ne predstavlja apsolutnu meru i ne moe se koristiti u svrhu statike analize
finansijskog poloaja preduzea

pridavanje znaaja varijacijama neto obrtnog fonda u nizu uzastopnih perioda, zbog toga
to one:

1. otkrivaju brzo i lako tendencije u razvoju finansijske strukture preduzea;

2. obezbeuju rekonstrukciju istorije finansiranja u prolosti (koja pokazuje koji su

izvori finansiranja bili dominantni, koliko je bilo eksterno finansiranje u odnosu
na samofinansiranje, itd.);

3. snabdevaju menadment preduzea indikacijama solventnosti na dugi rok

otkrivanje tendencija u razvoju finansijske strukture: na osnovu odnosa razvoja zbira

bilansa, obrtnih sredstava i neto obrtnog fonda
Izmeu zbira bilansa, obrtnih sredstava i neto obrtnog fonda postoji, u normalnim
prilikama, odnos korelacije.

nove investicije rast zbira bilansa i poveanje zaliha i potraivanja

poveanje cena porast vrednosti zaliha, potraivanja i imobilizacija, a time i zbira

bilansa

logina posledica prethodnih tendencija: porast neto obrtnog fonda

Bri porast neto obrtnog fonda od zaliha pokazuje tendenciju jaanja obrtnih sredstava
(koje moe da oznaava uspostavljanje ravnotene finansijske situacije ili neopravdano
odlaganje investicionih poduhvata).

9
 Bri porast zbira bilansa i zaliha od neto obrtnog fonda pokazuje smanjenje mare
sigurnosti (koje moe da bude opravdano ako je preduzee bilo preterano likvidno, ali
moe da bude znak i udaljavanja od ravnotenog finansijskog poloaja).

Opadanje neto obrtnog fonda, praeno tekoama odravanja likvidnosti, siguran je znak
finansijskog oboljenja.

10
MEDJUZAVISNOST NETO OBRTNOG FONDA I LIKVIDNOSTI

Likvidnost se definie kao kratkoroni aspect posmatranja novanih tokova preduzea I deo je
finansijske fleksibilnosti. Likvidnost je sposobnost kompanije da pretvori svoju aktivu u
gotovinu. Visoko likvidna sredstva doprinose finansijskoj fleksibilnosti kompanije jer se u
kratkom roku mogu konvertovati u gotovinu I sluiti za pokrie dospelih obaveza plaanja. Kroz
analizu pozicije aktive bilansa stanja se moe videti procena likvidnosti. Ako u odnosu na
dugorona sredstva dominira tekua imovina, preduzee se smatra likvidnim. Konana procena
likvidnosti zavisi I od odgovarajuih finansijskih koeficijenata koji su1 :

Predstavljeni kao koeficijenti za procenu likvidnosti

Utvrivanje neto obrtnih sredstava
Specifini koeficijenti koji se odnose na izvetaj o novanim tokovima.

1 Dr Goranka Kneevi, Ekonomsko-finansijska analiza, Univerzitet Singidunum,

Fakultet za finansijski menadment i osiguranje, Beograd, 2007.

11
 PRIMER PREDUZEE AIR SERBIA OD 2010-2013

Polazei od bilansnih veliina koje slue kao osnova za izraunavanje neto obrtniog fonda, racio
finansiranja stalne imovine dugoronim kapitalom predstavlja drugi nain njegovog izraavanja,
kao to racio opte likvidnosti predstavlja drugi nain izraavanja neto obrtnih sredstava. U
literaturi se spominje da je racio opte likvidnosti bolji pokazatelj sposobnosti izmirenja
kratkoronih obaveza od neto obrtnih sredstava. Ovaj stav se pravda injenicom da racio opte
likvidnosti predstavlja odnos a neto obrtna sredstva apsolutnu razliku obrtnih sredstava I
kratkoronih obaveza, I tako postoji mogunost da dva preduzea imaju isti neto obrtni fond, ali
razliite pokazatelje opte likvidnosti. Racio finansiranja stalne imovine dugoronim kapitalom
treba da dobije prednost u odnosu na neto obrtni fond. Ne znai da su neto obrtni fond I neto
obrtna sredstva bez znaaja za finansijsku analizu, pre svega dinamiku analizu. Posebna panja
se poklanja promenama tj varijacijama neto obrtnog fonda odnosno neto obrnim sredstavima, u
cilju otkrivanja tendencija u razvoju finansijske strukture, rekonstrukcije istorije finansiranja I
donoenja zakljuaka o kretanju solventnosti.

U 000 dinara 2010 2011 2012 2013

1. Dugoroni izvori 22.395.28

27.378.458 26.972.821 26.746.627
finansiranja 7

1.a Dugorone obaveze 10.429.177 10.023.158 9.796.191 4.924.132

1.b Kapital 17.471.15

16.949.281 16.949.663 16.950.436
5

2. Stalna imovina 11.920.900 12.596.625 12.686.012 3.179.518

12 Neto obrtni fond 19.215.76

15.457.558 14.376.196 14.060.615
9

12
Razvoj neto obrtnog fonda posmatranih u preduzeu Air Serbija u preriodu od 2010.godine do
2013.godine prikazan je u tabeli. Varijacije neto obrtnog fonda potvruju tendenciju razvoja
finansijske strukture uoene prilikom razmatranja racia finansiranja stalne imovine iz dugoronih
izvora. Naime, neto obrtni fond se kree ciklino iz godine u godinu. Iz dugoronih izvora smo
pokrili stalnu imovinu i jo nam ostaje znaajan iznos za obrtnu imovinu. Time smo zadovoljili
zlatno bilansno pravilo, odnosno postigli dugoronu finansijsku ravnoteu. Neto obrtni fond
preduzea Air Serbia se smanjio u periodu izmeu 2011. i 2012. Do poveanja neto obrtnog
fonda dolo je 2013. godine zbog poveanja kapitala, i prodaje stalnih sredstava (postrojenja i
opreme). Do poveanja neto obrnog fonda u 2013. godini dolo je prilikom vlasnikog
restruktuiranja iz Jat Airways u Air Serbija preduzee. Nakon ove sprovedene analize, doli smo
do zakljuka da je za ovo preduzee neto obrtni fond u posmatranim godinama pozitivan, a da se
normalnom visinom neto obrtnog fonda u jednom preduzeu moe smatrati svaki iznos koji
obezbeuje optimalni poslovni rezultat (rentabilnost) I nesmetano izvravanje dospelih obaveza
(likvidnost), ali ne samo u prolosti nego i u doglednoj budunost.

13
 ZAKLJUAK

Po svojoj iskaznoj moi, neto obrtni fond predstavlja sigurnosnu maru, koja se u praksi analize i
ocene finansijskog poloaja koristi kao kriterijum za utvrivanje i ocenu finansijskog
ekvilibrijuma, kao pretpostavke odravanja iikvidnosti. Karakter sigurnosne mare proizilazi iz
dugoronosti njegovog dospea, koja olakava usaglaavanje brzine priliva gotovine po osnovu
naplate potraivanja sa brzinom dospevanja obaveza za izmirivanje.

Potreba za neto obrtnim fondom uslovljena je okolnocu da je deo obrtnih sredstava dugorono
vezan (zalihe), ali, ne retko, iz zahteva kreditiranja liferanata kroz avanse ili kupaca kroz prodaju
na odloeno plaanje. Poto su visina zaliha, uslovi njene nabavke i brzina obrtanja potraivanja
individualno uslovljeni, to znai da zavise od vrste i veliine preduzeca, stope rentabiliteta,
politike nabavke i prodaje, odnosa sopstvenog i pozajmljenog kapitala, uslova korienja
dugoronih zajmova, politike ekspanzije, pa i ljudskog faktora, dobro upravljanje finansijama
preduzeca pretpostavlja poznavanje potrebnog neto obrtnog fonda.

Neto obrtni fond se definie kao razlika izmeu dugoronih izvora finansiraja (dugorone
obaveze i sopstveni kapital) i stalnih sredstava. Ako se dobije da je neto obrtni fond pozitivna
veliina, predstavlja deo obrtnih sredstava koja su finansirana iz dugoronih izvora.

Kada je neto obrtni fond jednak 0 onda se smatra da su dugoroni izvori finansiranja jednaki
stalnim sredstvima i to je retkost. Negativan neto obrtni fond oznaava teke poremeaje u
poslovanju preduzea.

14
 LITERATURA

Kneevi G., Ekonomsko-finansijska analiza, Univerzitet Singidunum, Fakultet za finansijski

menadment i osiguranje, Beograd, 2007.

Ivanievi M., Poslovne finasije, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog

fakulteta u Beogradu, Beograd, 2008.

Obradovi V., Finansijsko izvetavanje - materijal za nastavu, Ekonomski fakultet u

Kragujevcu, Kragujevac

15