Ekonomski fakultet

Univerziteta u Kragujevcu

Predmet: Menadment u spoljnoj

trgovini
Seminarski rad

Upravljanje rizicima u spoljnotrgovinskom

poslovanju

Kandidat:

Kragujevac, maj 2016.

SADRAJ
UVOD.......................................................................................................................... 3
DEFINICIJA I PODELA RIZIKA........................................................................................ 4
UPRAVLJANJE RIZICIMA................................................................................................ 5
PLANIRANJE UPRAVLJANJA RIZICIMA............................................................................6
IDENTIFIKACIJA RIZIKA................................................................................................ 7
ANALIZA RIZIKA.......................................................................................................... 7
ODGOVOR NA RIZIK.................................................................................................... 9
ZAKLJUAK............................................................................................................... 11
LITERATURA.............................................................................................................. 12

2
 UVOD

Za svaku kompaniju u toku izvravanja poslova (na domaem ili meunarodnom tritu)
postojimogunost nastupanja nepredvidivih dogaaja koji mogu direktno uticati na ostvarivanje
oekivanih rezultata.

Rizik sa svojim tetnim posledicama moe onemoguiti uspeno poslovanje i negativno uticati
na oekivane poslovne rezultate u razmeni dobara i usluga. Politika osiguranja od rizika, kod
savremenih kompanija, predstavlja sastavni deo poslovne politike. Spoznaja rizika, uzroka
njihovih pojava i posledica koje prouzrokuju, bitan je uslov za spreavanje moguih teta.

3
 DEFINICIJA I PODELA RIZIKA

Postoji vie razliitih definicija rizika u zavisnosti sa kog aspekta se isti posmatraju. Jedno je
zajedniko za sve definicije, a to je da: Rizik predstavlja dogaaj koji moe uticati na
postizanje definisanog poslovnog cilja.

Rizik se moe definisati kao pretea mogunost da nastupe vremenski I prostorno neodreeni
dogaaji koji mogu da prouzrukuju deliminu ili potpunu tetu za jednu ili obe ugovorene strane.

U odnosu na aspekt sa kojeg se posmatraju, podelu rizika je mogue izvriti na vie razliitih
kategorija:

Sa aspekta prenosivosti, rizici mogu biti:

prenosivi

neprenosivi

Po Bazelskoj konvenciji (Basel II), rizici se dele na:

sistemske

strategijske

rizik reputacije

rizik likvidnosti

pravni/politiki rizik

Ako govorimo o spoljnotrgovinskom poslovanju, najee koriena podela poslovnih

rizika obuhvata:

robne rizike

finansijske rizike

politike rizike

4
 UPRAVLJANJE RIZICIMA

U svrhu potsticanja pozitivnih faktora uspenosti i minimiziranja negativnih uticaja na uspeh

projekta, u procesu upravljanja projektom potrebno je uloiti posebne napore u upravljanje
rizicima.

Svrha upravljanja rizicima je poveati mogunost pozitivnih uticaja, a smanjiti mogunost

pojave dogaaja koji imaju negativne posledice za projekat. Pod pojmom upravljanja rizicima
podrazumevaju se aktivnosti za planiranje rizika, procenu rizika (identifikaciju i analizu),
reavanje i nadzor.

Proces upravljanja rizicima sastoji se od pet osnovnih koraka:

korak - identifikovati rizike kako bi se mogli suoiti s njihovim posledicama,

korak analizirati rizike kako bi se ustanovili uzroci njihovog nastanka, veliina

njihovog uticaja i verovatnost pojave svakoga od njih;

korak odrediti prioritetne rizike kako bi se prilo reavanju najvanijih rizika,

korak planirati aktivnosti za suzbijanje negativnih posledica rizika,

korak nadzirati sprovoenje plana za upravljanje rizicima, pratiti status reenih rizika i
eventualnu pojavu novih.

5
Za razliku od procesa upravljanja rizicima koji zapoinje planiranjem upravljanja rizicima,
planiranje upravljanja rizicima treba biti ukljeno u planiranje projekta, to ne bi smela biti
izdvojena grupa aktivnosti, kao posebna opcija.

PLANIRANJE UPRAVLJANJA RIZICIMA

Planiranje upravljanja rizicima je proces odluivanja o nainu na koji e se pristupiti upravljanju

rizicima i sprovoditi potrebne aktivnosti kroz ivotni ciklus projekta. Ovaj proces je bitan kako
bi se osigurao optimalan nain upravljanja rizicima u odnosu na vrstu rizika i znaaj projekta za
organizaciju.

Proces planiranja je detaljna izrada programa aktivnosti za upravljanje rizicima kako bi se:

razvila i dokumentovala organizovana, sveobuhvatna i interaktivna strategija upravljanja

rizicima,

odredile metode za sprovoenje te strategije,

planirali adekvatni resursi

6
 IDENTIFIKACIJA RIZIKA

U postupku identifikacije rizika prepoznaju se rizici koji bi mogli imati uticaj na odreeni
projekat, te se oni detaljno opisuju. Identifikacija rizika je sloen postupak jer se tokom ivotnog
ciklusa projekta pojavljuju novi rizici, koji nisu mogli biti definisani u poetnoj fazi projekta. U
samom postupku uestvuju lanovi projektnog tima, ali i sve interesne grupe tog projekta kojima
je u interesu rano detektovanje rizika kako bi se njima moglo uspeno upravljati. Ulazni podaci,
kao to su informacije dobijene pregledom raznih publikacija, strunih miljenja, zatim iskustva
s ranijih projekata, plan upravljanja tim projektom, plan upravljanja rizicima, tokom ove faze
procesa upravljanja rizicima se obrauju, I procenjuje se njihova mogua prisutnost na projektu.

ANALIZA RIZIKA

Analiza rizika se definise kao proces ispitivanja svakog pojedinog identifikovanog rizinog
dogaaja u cilju procene mogunosti njegovog nastanka I predvidjanja njegovog uticaja na
projekat. Rizini dogaaj, ukoliko doe do njegovog nastanka, moe imati trokovne, planske ili
tehnike posledice. Analiza rizika ralanjena je na kvalitativnu i na kvantitativnu analizu.
Kvalitativnom analizom rizika procenjuju se prioriteti meu identifikovanim rizicima za dalje
aktivnosti u cilju uspenog upravljanja rizicima. Za svaki rizik procenjuje se mogunost
njegovog nastanka kao i potencijalni efekt na ciljeve projekta (rokove, trokove, kvalitet) ukoliko
doe do pojave pojedinog rizika. U tu svrhu se izrauju matrice verovatnosti i uticaja, analizira

7
se kvalitet prikupljenih podataka o pojedinom riziku, kategoriu se rizici prema izvoru rizika,
podruju u projektu na koje mogu delovati, fazama projekta i sl., rade se procene hitnosti
reavanja rizika. Rezultat kvalitativne analize rizika su prioritetine liste najuticajnijih rizika za
konkretan projekat. U njima se mogu prepoznati rizici koji zahtevaju hitan odgovor, rizici koje je
potrebno dodatno analizirati, rizici koje je potrebno posebno imati pod kontrolom kako ne bi
prerasli u rizike opasne za postizanje ciljeva projekta.

Kvantitativna analiza rizika odnosi se na analizu uticaja onih rizinih dogaaja koji su
prethodnom kvalitativnom analizom definisani kao potencijalno najuticajniji na ostvarenje
ciljeva projekta. U kvantitativnoj analizi koriste se odgovarajue tehnike I alati:

analiza osetljivosti, procene oekivanih trokova (za negativan rizik), kao I kvantitativne metode
odluivanja u nesigurnim uslovima - stablo odluivanja, tehnike modeliranja i simulacije.

Rezultat ove analize je dopunjeni registar rizika koji sadri:

probabilistike analize projekta (procene moguih trokova, rokova, najee u obliku

kumulativnih distribucija),

mogunost postizanja pojedinih ciljeva projekta u odnosu na rizike,

rang listu kritinih rizika,

trendove pojave i uticaja rizika.

8
 ODGOVOR NA RIZIK

Rukovodjenje rizikom ukljuuje specifine metode i tehnike za reavanje poznatih rizika,

odreivanja odgovornosti za rizini problem I procenu trokova i vremena potrebnih za reavanje
rizika. Planiranje odgovora na rizik je proces u kome se razvijaju opcije i odreuju aktivnosti za
prihvatanje prilika i smanjenje prijetnji za postizanje ciljeva projekta. Mogui su eventualan
odgovor na rizik - planirane aktivnosti koje e se sprovesti jedino u sluaju da do rizika stvarno
doe, razraene strategije za upravljanje negativnim (pretnje) ili pozitivnim (prilike) rizicima.

Strategije za negativne rizike ili pretnje

Tri su osnovne strategije za odgovor na pojavu negativnog rizinog dogaaja:

izbjei rizik menja se plan upravljanja projektom kako bi se izbegli nepovoljni rizici
(npr. preciznije se definiu zahtevi, poboljanje komunikacije, ukljuivanje eksperata, i
sl.), odvojili projektni ciljevi od rizinih uticaja ili se ublaavaju ugroeni ciljevi (npr.
produenje roka ili smanjenje opsega projekta);

preneti rizik negativan uticaj rizika prenosi se na treu osobu, ime ona postaje
odgovorna za upravljanjem tim rizikom, za to dobija odreenu premiju (npr. garancije,
osiguranja, u graevinarstvu ugovaranje radova po principu klju u ruke, i sl.);

ublaiti rizik smanjuje se mogunost i/ili uticaj rizinog dogaaja na prihvatljiv prag
preduzimanjem aktivnosti u najranijoj fazi projekta (npr. primena manje 7

kompleksnih procesa, uzimanje veeg broja probnih uzoraka, izbor pouzdanijeg

dobavljaa i sl. za smanjenje mogunosti, odnosno smanjenje tete dodatnim subjektima

9
 za preuzimanje negativnog uticaja, (npr. poput dodatnog agregatnog postrojenja u sluaju
nestanka elektrine energije, i sl.)

Strategije za pozitivne rizike ili prilike

iskoristiti priliku stvaraju se uslovi da se prilika dogodi (npr. poveanje resursa,

osiguranje, bolje kvalitete od planirane),

podeliti priliku pozitivni uticaji dele se s treom osobom koja je najsposobnija da

iskoristi te prilike (npr. partenerstva, joint venturi, i sl.),

poveati ansu poveanje mogunosti i/ili pozitivnih uticaja.

Strategije za obe vrste rizika, pozitivne i negativne

prihvatiti rizik kada ni jedna od prethodnih strategija ne odgovara riziku, on se naprosto

prihvata: pasivno prihvatanje podrazumeva ne preduzimanje nikakvih aktivnosti sve dok
se rizik ne pojavi, a aktivno prihvatanje podrazumeva stvaranje odreene rezerve u
novcu, resursima ili vremenu kako bi se reili i iskoristili poznati, a ponekad i nepoznati
rizici.

Registar rizika je nakon ove faze procesa upravljanja rizicima dopunjen podacima o prihvaenim
strategijama upravljanja rizicima, opisom aktivnosti za primenu odabrane strategije, potrebnim
sredstvima i vremenom za njihovu realizaciju, nosiocima rizika (nosilac rizika je odgovorna
osoba za upravljanje odreenim rizikom) i njihovim odgovornostima, rezervnim planovima,
primarnim i sekundarnim rizicima (nakon to su preduzete odreene aktivnosti za odgovor na
primarni rizik). Osim registra rizika, potrebno je aurirati plan upravljanja rizicima I sklopiti
odgovarajue ugovore vezane za upravljanje rizicima (ugovor o osiguranju imovine I ljudi,
ugovor o servisu i sl.) Problem je kako odabrati optimalan odgovor na pojedini kritini rizik.
Odabir se vri uglavnom prema jaini rizika i toleranciji voe projekta prema tom riziku.
Meutim, postoje i drugi bitni elementi koji utiu na odabir odgovora na rizik: kvalitet i
dostupnost potrebnih resursa, kao i politike I procedure za upravljanje projektima koje vie ili
manje dozvoljavaju voi projekta slobodu odluivanja. Voa projekta prihvata veu izloenost
rizicima ukoliko ima veu slobodu u donoenju odluka.

10
 ZAKLJUAK

Ubrzani razvoj trita kapitala, njegova sve vea globalizacija i uvoenje novih finansijskih
proizvoda i tehnologija nametnula je regulativnim institucijama u svetu nove izazove.
Specifinost I razliitost svih svera ekonomije namee potrebu da se uoe problemi usklaivanja
pozajmljenog kapitala radi pokria rizinih poslovanja. Meutim, procese prenosa rizika meu
razliitim subjektima nije jo uvek u potpunosti mogue sagledati sa gledita moguih
potraivanja. Na kraju treba rei da nijedna kvantitativna metoda upravljanja rizikom, bez obzira
na to koliko je napredna, ne moe zameniti iskustvo i znanje vlasnika portfelja. Osnovni prednost
uspenog sprovoenja mera upravljanja rizicima nije samo postojanje standardnih metoda
predvianja rizika, ve i nadzor to ga sprovode regulativne institucije, postojanje internih
revizija unutar institucija I dosledno sprovoenje trine discipline od strane investitora.

11
 LITERATURA

Dr Gordana Milovanovi (2000), Spoljna trgovina: teorija, principi I praksa, Univerzitet u

Kragujevcu

Unkovi Milorad (2010) , Meunarodna ekonomija, Univerzitet Singidunum, Beograd

http://www.biznis-akademija.com/B.akademija-UPRAVLJANJE-RIZICIMA---
SASA-JOVANOVIC_984

http://www.ebizmags.com/kultura-i-nadzor-upravljanja-rizicima/

12