Akademija strukovnih studija kosovsko

metohijska
Peć – Leposavić

SEMINARSKI RAD

Predmet: Privredno pravo

Ugovor o posredovanju

Mentor: Student:

Prof.dr. Milica Vukićevic Petković Stefan Micanović

Br indeksa 50/18

Leposavić,2021
Sadržaj
Uvod………………………………………………………….…….1

Ugovor………………………………………………………..…….2
…
Vaznije specifičnosti ugovora u privredi…………….……………..3

Ugovor o prodaji……………………………………………………5

Ugovor o posredovanjnu………………………………………..…..7

Ugovor o trgovinskom zastupunju (agenturi)………………….…..9

Zaključak…………………………………………………………..11

Literatura…………………………………………………………..12
Uvod
Ugovor o posredovanju jeste vrsta ugovora između nalogodavca i posrednika kojim se
posrednik obavezuje da nadje i dovede u vezu sa nalogodavcem lice radi pregovora o
zaključenju određenog ugovora. Ugovor nalogodavca obavezuje da posredniku isplati
određenu naknadu za njegove usluge posredovanja ukoliko ugovor bude bio zaključen. [1]

Forma može biti različita od slučaja do slučaja u zavisnosti ko je posrednik, ali najčešće ima
opšti oblik pa se popunjavanjem obrasca definišu ugovorne strane i posebni uslovi ako ih
ima.

Posrednik može biti banka, turistička agencija ali i druge finansijske institucije. Ukoliko
posrednik ostane bez nadoknade koja je definisana u ugovoru i ako njegovo nastojanje da
dobije nadoknadu ostane bez rezultata, može da se posluži ugovorom o delu ako želi da tuži
nalogodavca.

Međutim posrednik nema pravo i ne može obavljati poslove za nalogodavca koji su

definisani u ugovoru zaključenim između ta dva lica bez postojanja pismenog punomoćja.
Ako dođe do takvih ili sličnih situacija, nalogodavac ima pravo na poništenje naloga za
posredovanje kad god on hoće. Izuzetak za njegovo pravo opozivanja je ukoliko se toga nije
odrekao i pod uslovom da pozivanje nije protivno savesnosti.

Iako posrednik pronadje treće lice koje potencijalno može zaključiti ugovor o saradnji sa
nalogodavcem, nalogodavac ne mora to uraditi ako nije zadovoljan uslovima ili eventualno
ima valjan razlog za nesklapanje saradnje, ali će odgovarati za štetu ako je postupio protivno
savesnosti.
Ugovor
Ugovor je saglasnost izjava volja dve ili više stranaka u cilju postizanja određenih
pravnih dejstava. Uslovi za nastanak:
 izjave volja;
 saglasnost izjavljenih volja;
 predmet;
 kauza (osnov);
 ostali uslovi za zakljuenje;

Ugovor o posredovanju

Predmet ugovora o posredovanju je dovo|enje u vezu tre}ih osoba s nalogodavcem radi

pregovaranja o sklapanju odre|enog pravnog posla. Ugovorne strane u ugovoru o
posredovanju su posrednik i nalogodavac. Posrednik je ugovorna strana koja se obvezala da }
e s nalogodavcem dovesti u vezu osobu koja bi s njim pregovarala o sklapanju odre|enog
ugovora (npr. kupovini, prodaji, zameni ili zakupu nekretnine). Posrednik se obvezuje
pa`njom dobrog privrednika tra`iti priliku za sklapanje odre|enog ugovora i ukazati na nju
nalogodavcu te ga obavestiti o svim okolnostima zna~ajnim za obavljanje pravnog posla koje
su mu poznate ili su mu morale biti poznate. Za vreme trajanja poslovnog odnosa u obaveze
posrednika spada potpuna lojalnost nalogodavcu, pridr`avanje od nalogodavca primljenih
uputa kao i za{tita njegovih interesa, puna diskrecija i pru`anje svake druge pomo}i
nalogodavcu vezane uz realizacije predmetnog posla. Nalogodavac je ugovorna strana koja je
posredniku dala nalog za posredovanje za sklapanje odre|enog ugovora koja se obavezala da
plati odre|enu naknadu posredniku ako se sklopi ugovor o prodaji s osobom s kojom je u vezi
radi pregovaranja doveo posrednik.

Definicija

Ugovor o posredovanju je ugovor o obavljanju privrednoh usluga u kome se jedna

ugovorna strana,posrednik, obavezuje da na|e i dovede u vezu sa svojim nalogodavcem, kao
drugom ugovornom stranom, lice koje bi pregovaralo o zaklju~enju odre|enog ugovora, a
nalogodavac se obavezuje da mu isplati ugovorenu naknadu ( naj~e{}e proviziju), ako
ugovor bude zaklju~en.

Pojam

Ugovorom o posredovanju obvezuje se posrednik da nastoji naći i dovesti u vezu s

nalogodavcem osobu koja bi s njim pregovarala o sklapanju određenog ugovora, a
nalogodavac se obvezuje da mu isplati određenu naknadu, ako taj ugovor bude sklopljen.
Uloga posrednika sastoji se u dovođenju svojeg nalogodavatelja (komitenta) u kontakt s
potencijalnim partnerima za sklapanje određenih ugovora. Posrednik ne sklapa ugovor s
trećom osobom i po tome se bitno razlikuje od komisionara i zastupnika. Zastupnik na
temelju ugovora o zastupanju sklapa s trećom osobom ugovor u ime i za račun
nalogodavatelja, a komisionar na temelju ugovora o komisionu (komisijskog ugovora) sklapa
s trećim ugovor u svoje ime, a za račun komitenta. I pri zastupničkom i pri komisijskom
ugovorusklapaju se po dva ugovora; zastupnik ili komisionar i nalogodavatelj, te zastupnik ili
komisionar i treći. Posrednik sklapa samo ugovor o posredovanju na temelju kojega dovodi u
vezu svojeg nalogodavatelja i trećega, koji onda bez posrednika sklapaju određeni posao
Vaznije specifičnosti ugovora u privredi
 Načelo poštenja i savesnosti (osnovno dejstvo ovog načela sastoji se u otklanjanju
primene bilo koje zakonske ili ugovorne odredbe, ako bi to u datom slučaju proizvelo
posledice suprotne ovom načelu

 Pojačana pažnja (od svakog učesnika u obligacionom odnosu iz ugovora u privredi

zahteva se da prilikom izvršenja ugovornih obaveza pokazuje pažnju dobrog
privrednika,a kod izvrsenja obaveza iz profesionalne delatnosti pažnju dobrog
stručnjaka)

 Načelo teretnosti

 Država i ugovori u privredi (autonomija volje ugovornih strana kod trgovačkih

poslova nije apsolutna, u cilju zaštite odredjenih društvenih interesa često se
pribegava zakonskom ograničenjima slobode volje)

 Načelo neformalnosti

 Pregovori (zakljucenju ugovora u privredi često predhode pregovori, osnovno je

pravilo ugovornog prava da pregovori ne obavezuju)

 Opšta ponuda (predlog za zakljucenje ugovora učinjen neodredjenom broju lica, koji
sadrži bitne sastojke ugovora čijem je zaključenju namenje, važi kao ponuda, ukoliko
drugacije ne proizilazi iz okolnosti slučaja ili običaja)

 Poziv za ponudu (u odredjenim slučajevima koji su veoma bliski opštoj ponudi, neće
se smatrati da se radi o ponudi već o pozivu zainteresovanim licima da učine ponudu

 Prećutno zakljucenje (prihvat ponude ćutanjem)

 Memorandum (zaključenje ugovora na poslovnom papiru)

 Savremena sredstva veza (zaključenje ugovora preko telefona, telafaksa, i drugih

sistema)

 Obezbedjivanje ugovora u privredi (ugovorna kazna, kaucija, garancija, menični aval,

avans, kapara, penali, jemstvo, zaloga i pravo pridržaja)

 Odgovornost iz ugovora u privredi (iz zakonskog odredjenja proizilazi da postoji

pretpostavka odgovornosti dužnika cim ugovorna obaveza nije ispunjena ili nije
uredno ispunjena)

 Kamata (zatezna i ugovorna)

 Prekomerno oštećenje

 Dokazna sredstva (načelo slobode)

 Prigovori i zastarelost

 Sudovi i arbitraže
Ugovor o prodaji
 Opšte karakteristike (pojam, bitni elementi)

 Osobine ugovora (spada u imenovane ugovore, neformalne ugovore po samom

zakonu, ugovore sa trenutnim ili trajnim prestacijama, jednostrane, komutativne
ugovore, dvostrano obavezne i teretne ugovore)

 Predmet prodavčeve obaveze:

1. Stvari kao predmet prodaje (predmet prodavčeve obaveze redovno su stvari kao
proizvodi ljudskog rada koji zadovoljavaju neke ljudske potrebe i namenjene su
razmeni na tržistu, a ne neposrednoj potrošnji)

2. Generične stvari kao predmet prodaje (generične stvari kao predmet ugovora o prodaji
mogu se odredjivati po vrsti, količini i kvalitetu)

3. Individuale stvari kao predmet prodaje (odredjivanje individualno odredjene stvari u

ugovoru o prodaji vrši se njenim preciznim označenjem tj. označenjem na takav nacin
da se moze jasno razlikovati od drugih stvari)

4. Prava kao predmet prodaje (pored stvari, predmet ugovora o prodaji mogu da budu i
prenosiva imovinska prava)

 Predmet kupčeve obaveze:

1. Kupovna cena i ugovor o prodaji u privredi

2. Odredivost kupovne cene

 Obaveze prodavca:

1. Obaveza predaje stvari – obaveza isporuke

2. Mesto isporuke

3. Vreme isporuke kad rok nije ugovoren

4. Način isporuke

5. Obaveza garancije za fizička svojstva robe

6. Ostale obaveze prodavca (obaveza predaje dokumenata, obaveza čuvanja robe,

obaveza osiguranja, obaveza obaveštavanja)
 Obaveze kupca:

1. Obaveza plaćanja cene

2. Mesto i vreme plaćanja

3. Način plaćanja

4. Obaveza preuzimanja stvari (pravo ili obaveza)

5. Ostale obaveze kupca

Ugovor o posredovanju
 Pojam i karakteristike (spada u dvostrano obavezne, neformalne, imenovane,
komutativne i teretne ugovore)

 Zaključenje ugovora

 Razgraničenje od zastupanja (posrednik po pravilu obavlja samo faktičke radnje,

zastupnik obavlja pravne radnje; posrednik obavlja svoju delatnost kao samostalan
subjekt u svoje ime i za svoj račun, dok zastupnik obavlja delatnost u ime i za račun
nalogodavca; posredovanje je po pravilu ad hok odnos, dok je zastupanje po pravilu
trajni odnos; posrednik je nepristrasan pravni subjekt, dok je zastupnik “pristrasan”)

 Obaveze posrednika – zakonske (obaveza izvršenja naloga, obaveza obaveštavanja

nalogodavca, obaveza zaštite interesa obeju strana izmedju kojih posreduje, obaveza
vodjenja posredničkog dnevnika, obaveza izdavanja posredničkog lista)

 Obaveze posrednika – ugovorne

 Odgovornost posrednika (osnov i slučajevi odgovornostu, odgovornost posrednika za

izbor trećeg lica)

 Prava posrednika (pravo na naknadu – proviziju, pravo na naknadu troškova, gubitak

prava)

Obaveze posrednika

U obaveze posrednika spada pre svega traženje treće lice koje bi moglo zaključiti ugovor sa

nalogodavcem. On to mora raditi sa pažnjom dobrog privrednika i ukazati na nju
nalogodavcu. To znači da mora da deluje savesno i u interesu nalogodavca. Posrednik je
dužan posredovati u pregovorima i nastojati da dođe do zaključenja ugovora ako se na to
posebno obavezao. Ukoliko se ne sklopi ugovor on ne snosi posledice, s’ obzirom da je
nastojao da dođe do zaključenja ugovora.

Bitno je da posrednik obaveštava nalogodavca o svim relevantnim informacijama koje su od

značaja za nameravani posao. Posrednik može odgovarati za štetu koju bi pretpela jedna ili
druga strana između kojih je posredovao u određenim situacijama. Takve situacija su česte,
neke od njih su:

 Ukoliko posreduje za poslovno nesposobno lice što možemo proveriti na sajtu

Agencije za privredne registre;
 Ukoliko posreduje za lice koje ne može ispuniti obaveze iz ugovora;
 Ukoliko bez dozvole nalogodavca obavesti treće lice o sadržini naloga, o
pregovorima ili o uslovima zaključenog ugovora tj ako dođe do otkrivanja poslovne
tajne
 Uopšte za svaku štetu koja je nastala njegovom krivicom.
Bitna dokumenta za posrednika su posrednički dnevnik i posrednički list Posrednički
dnevnik sadrži sve bitne podatke o ugovoru koji je zaključen njegovim
posredovanjem. Posrednički list je izvod iz posredničkog dnevnika potpisan od strane
posrednika. 

Obaveze nalogodavca

Među glavnim obavezama nalogodavca je naknada koju mora da isplati posredniku i kada
nije ugovorena. Visinu naknade će odrediti sud prema posrednikovom trudu i
učinjenoj usluzi ukoliko ona nije određena nekim dokumentom. Sud može sniziti naknadu
posrednika na zahtev nalogodavca ukoliko je visoka s’ obzirom na rad i trud. To se jedino ne
može učiniti ako je ista isplaćena posredniku posle zaključenja ugovora za koji je on
posredovao. 

Posrednik stiče pravo na naknadu kada dođe do zaključenja ugovora za koji je posredovao

osim ako nije drugačije ugovoreno. Ako dati ugovor sadrži određene uslove, posrednik stiče
pravo na naknadu tek kad se ostvare dati uslovi. Ukoliko je jedan od ulova raskidni (što znači
da može doći do poništenja ugovora), to nema uticaja na posrednikovo pravo na naknadu.
Ako posrednik pak zaključi ugovor, a isti nije važeći zbog određenih okolnosti, ima pravo na
naknadu ako mu te okolnosti nisu poznate. Ukoliko posrednik mora da putuje radi sklapanja
nekog ugovora, pritom nastanu troškovi kao što su gorivo, hotelske usluge, usluge štampanja
itd, on nema pravo za naknadu istih osim ukoliko to nije sadržano u ugovoru sa
nalogodavcem. Ako je tako ugovoreno, onda će imati pravo na naknadu troškova u slučaju da
ne sklopi ugovor. 

Ako posrednika kontaktiraju dve strane koje žele medjusobno da posluju, on može zahtevati
od svake strane samo polovinu posredničke naknade i naknadu polovine troškova ako je
naknada troškova ugovorena. Naravno, podrazumeva se da će on raditi svoj posao
sa pažnjom dobrog privrednika.

Postoje razni slučajevi u praksi kada posrednik prekrši ugovor ili ne zastupa interese svog
nalogodavca tako što radi za drugu stranu, pa gubi pravo na posredničku naknadu i na
naknadu troškova. 

Sposobnost ugovaranja

Lica koja su ugovorne strane moraju obratiti pažnju na sposobnost ugovaranja. U vezi s' tim
sposobnost ugovaranja treba posmatrati kao poslovnu sposobnost koja se zahteva za
konkretnu vrstu ugovora (u ovom slučaju ugovora o posredovanju). U tom smislu postoje:
 Potpuna sposobnost ugovaranja;
 Potpuna nesposobnost ugovaranja;
 Delimična nesposobnost ugovaranja.
Potpuna sposobnost ugovaranja

Potpuna sposobnost ugovaranja se stiče punoletstvom (u našem Zakonu sa navršetkom

osamnaest godina). U ovom slučaju postoje dva izuzetka a to su:

 Potpunu sposobnost lice može steći sklapanjem braka pre punoletstva uz dozvolu

suda;
 Ako maloletno lice postane roditelj smatra se da je dostiglo duševnu i telesnu zrelost
potrebnu za staranje o sopstvenoj ličnosti, pravima, interesima te je potpuno
sposobno.

Potpuna nesposobnost ugovaranja

Potpuna nesposobnost ugovaranja znači nema pravnorelevantnu volju bilo kog ugovora.
Samim tim potpuna nesposobnost sprečava nastanak ugovora. Primeri: lica do sedme godine,
mlađi maloletnici (lica od sedam do četrnaest godina), čak i punoletna lica sa smetnjama u
razvoju ( što smanjuje njihovu sposobnost normalnog rasuđivanja)

Delimična nesposobnost ugovaranja

Za razliku od potpune nesposobnosti, ne sprečava nastanak ugovora već otvara pitanje
njegovog opstanka. Delimična nesposobnost ugovora se vezuje za saglasnost zakonom
ovlašćenog lica. Primer za to je da stariji maloletnici ( lica između četrnaest i osamnaest
godina) mogu zaključivati ugovore ali uz saglasnost roditelja.
Ugovor o trgovinskom zastupunju (agenturi)
 Pojam i karakteristike (spada u dvostrano obavezne, imenovane, komutativne i teretne
ugovore)

 Vrste trgovinskog zastupanja (lokalni i generalni zastupnik, posebni i opsti zastupnik,

fiksirane trgovačne agente i putujuće trgovačke agente, obično zastupništvo i
zastupnike del credere)

 Obaveze zastupnika – zakonske (obaveza izvršenja naloga, obaveza učestvovanja u

zaključenju posla sa trećim licem, obaveza staranja o interesima nalogodavca,obaveza
obaveštavanja nalogodavca, obaveza vodjenja zastupničkog dnevnika, obaveza
vernosti)

 Obaveze zastupnika- ugovorne

 Prava zastupnika – obaveze nalogodavca (pravo omogućavanja obavljanja posla,

pravo obaveštavanja, pravo na naknadu, pravo na naknadu troškova, pravo zaloge)

 Posebni načini prestanka ugovora o trgovinskom zastupanju (ako je ugovor zaključen

na odredjeno vreme on prestaje samim protekom vremene, a kada je ugovor zakljucen
na neodredjeno vreme on može prestati otkazom svake ugovorne strane)1

1
http://ves-pec.edu.rs/moodle/course/view.php?id=60
 Zaključak
Ugovor o posredovanju jeste vrsta ugovora između nalogodavca i posrednika kojim se
posrednik obavezuje da nadje i dovede u vezu sa nalogodavcem lice radi pregovora o
zaključenju određenog ugovora. Ugovor nalogodavca obavezuje da posredniku isplati
određenu naknadu za njegove usluge posredovanja ukoliko ugovor bude bio zaključen.

Forma može biti različita od slučaja do slučaja u zavisnosti ko je posrednik, ali

najčešće ima opšti oblik pa se popunjavanjem obrasca definišu ugovorne strane i posebni
uslovi ako ih ima.

Posrednik može biti banka, turistička agencija ali i druge finansijske institucije.
Ukoliko posrednik ostane bez nadoknade koja je definisana u ugovoru i ako njegovo
nastojanje da dobije nadoknadu ostane bez rezultata, može da se posluži ugovorom o delu
ako želi da tuži nalogodavca.

Međutim posrednik nema pravo i ne može obavljati poslove za nalogodavca koji su

definisani u ugovoru zaključenim između ta dva lica bez postojanja pismenog punomoćja.
Ako dođe do takvih ili sličnih situacija, nalogodavac ima pravo na poništenje naloga za
posredovanje kad god on hoće. Izuzetak za njegovo pravo opozivanja je ukoliko se toga nije
odrekao i pod uslovom da pozivanje nije protivno savesnosti.

Iako posrednik pronadje treće lice koje potencijalno može zaključiti ugovor o saradnji sa
nalogodavcem, nalogodavac ne mora to uraditi ako nije zadovoljan uslovima ili eventualno
ima valjan razlog za nesklapanje saradnje, ali će odgovarati za štetu ako je postupio protivno
savesnosti.
Literatura

http://ves-pec.edu.rs/moodle/course/view.php?id=60